EMPIRIZAM, RACIONALIZAM I

METAFORIZM KAO NAUČNI

POGLEDI NA SVET TEORETIČARA
U PSIHOLOGIJI

KRISTINA RANĐELOVIĆ
FILOZOFSKI FAKULTET U NIŠU
 ROJSOVI VIDOVI SAZNANJA
 Kako mi saznajemo?

 Postoje tri vida saznanja:

1. Racionalizam;
2. Empirizam;
3. Metaforizam.

 Izmi ili pristupi istini, tj. pristupi realnosti.

 Različiti kriterijumi istine.
 RACIONALIZAM
 Latinska reč “ratio” – razum, um, pamet.

 Objektivni izvor saznanja je naš um, razum, odnosno mišljenje

(intelekt).

 Stvarnost se može objektivno spoznati samo mišljenjem.

 Kriterijum istine: ono što je logički konzistentno to je i istinito, a

ono što je logički nekonzistentno je lažno (tzv. razumska istina).

 Razum je izvor i kriterijum verodostojnog znanja.

 Čisto mišljenje, tj. mišljenje bez uticaja i primesa iskustva je izvor

saznanja.
 EMPIRIZAM
 Grčka reč “empeiria” - iskustvo.

 Iskustvo je osnovni izvor saznanja i ono joj određuje domet,

mogućnosti i granice.

 Saznajemo do te mere koliko valjano opažamo – istina posredstvom

čula.

 Iskustvo je skup čulnih utisaka/oseta koji se dobijaju čulnim

opažanjem, posredstvom čulnih organa.

 Spoljašnje iskustvo – senzacija, kojim stičemo informacije o

radnjama i dešavanjima izvana nas.

 Unutrašnje iskustvo – refleksija, kojim stičemo informacije o

radnjama i dešavanjima unutar nas.
 METAFORIZAM
 Intuicija, empatija, uživljavanje, saosećanje, stavljanje
na mesto drugih, simboli, prenosno značenje.

 Intuicionizam – kritikovan zbog toga što se zasniva na

principu elementarnih osećanja.

 Metaforizam – u osnovi ovog vida saznanja je simbolički

ili intuitivni proces, tj. intuitivna i simbolička kognicija.
 METAFORIZAM
 Naglasak na afektivnom i nesvesnom.

 PL – sposobnsost uživljavanja, empatije, tj. sposobnost

zauzimanja perspektive drugih ljudi.

 Sposobnost tumačenja simbola.

 Saznanje zavisi od toga do koje nas mere simbolička i

intuitivna kognicija vodi univerzalnom, pre nego
idiosinkratičkom uviđaju.
 Zajedničke odlike triju vida saznanja:

1. Svi su podložni greškama;

2. Nijedno ne dela izdvojeno od ostalih.

 Rojs – “venčanjem empirijsko-racionalne

epistemiologije sa metaforičkom” može se obuhvatiti
psihološki problem ljudske prirode.
 PEP
 Psiho-Epistemiološki-Profil (PEP) – inventar za merenje
epistemiološke hijerarhije.
 Mogućnost merenja epistemiološke hijerarhije.

 Visoka pouzdanost (test-retest = 0.90)

 Dobro razdvajanje grupa.

 Empirizam – hemičari i biolozi.

 Metaforizam – muzičari, tj. umetnici.

 Racionalizam – matematičari i teorijska fizika.

 Sorokin – analiza dominantnih vrednosti pojedinih kultura tokom
epoha.

1. Čulna vrednost (čulna istina);

2. Idealistička (razumska istina);
3. Ideaciona (simboli).

 Zapadna kultura XX veka je čulna, njome vlada emirizam od doba

renesanse.

 Ψ kao delo XX veka je čulna i empirijski orijentisana.

 To ne znači da Ψ treba da bude manje empirična, već da ima više

racionalne moći i da bude otvorena za metaforički vid saznanja.
 LITERATURA
 Popović, B. (1999). Psihologija ličnosti. Beograd: Centar
za primenjenu psihologiju Društva psihologa Srbije.
 247-251 str.
HVALA NA PAŽNJI!