Italia od 1815

do 1871
Prezentaciju radio:Ognjen Stokic
Bitka kod Vaterloa
Pre "Beckog kongeresa"

• Бечки конгрес одржан је у Бечу

од 1814-1815 и окупио је
безброј европских монарха и
владара. То је значило да је Беч
некада био центар
међународних дипломатских
односа. Каснији аустријски
канцелар Клеменс Венцел Лотар
фон Метерних одиграо је
виталну улогу у овом процесу.
A granice posle "Beckog
kongresa" izgledaju ovako

Austrija

Pijemont

Bili su pod konrolom Austrije

Sredisnja Italia
Karbonari
Karbonari su predstavljali su predstavljali grupe tajnih
revolucionarnih društva koja su osnovana u Italiji pocetkom IX
veka.Njihovi ciljevi su bili patriotski I liberalni I oni su
odigrali značajnu ulogu u ujedinjenju
ltalije u ranim godinama Italianskog nacionalizma.

Karbonari na italianskom znači "oni prave drevni ugalj"

 Revolucija 1820-1821
• Револуција 1820. године почела је
на Сицилији и у Напуљу, против
краља Фердинанда И од Две
Сицилије, који је био принуђен на
уступке и обећање уставне
монархије. Овај успех је
инспирисао и Карбонаре на северу
Италије да се побуне. Године 1821.
Краљевина Сардинија (Пијемонт)
је добила уставну монархију као
резултат карбонарских акција, као
и других реформи либерализма.
Predlozi na
raspolaganju
• Đuzepe Macini-Republika
• Vincеnt Giоbеrti-drzava koju bi
predvodio papa
• Massimo d'Azeglio-Kraljevina
Papa Pius IX

• 1846 godine je Papa Gregori XVI preminu pa

ga je mora zameniti papa Pius IX.Ponadali su
se da ce u ovakvim kriznim vremenima papa
pomoci.
Nova
zastava Italije
1850 god.
• 1858 je skolpljen dogovor sa Sardinijom I Francuskom.
• Dogovoreno je da ce napasti Austriju I da ce Francuska pomoci da
Italija vrati Veneciju ali pod uslovom da Papska drzava ne bude
pokorena I da Italija bude pod vodjstvom Francuske.
• Takodje 1858 godine pal malih drzavica se ujedinjilo I kreiralo
• "Ujedinjene pokrajine srednje Italije" protiv Austrougarske.
• I 26 Aprila 1859 poceo je rat protiv Austrougarske.To jest 2. rat za
Italiansku nezavisnost.
2. Rat za Italiansku
nezavisnost
• Dve najvaznije bitke su se odžale u Milanu I
Solferinu.
• U Milanu je postinuta Francuska pobeda
• U Solferinu je postignuta kombinirana pobeda
sardinije I francuske
• Posto Napoleon III nije hteo da se nemačka umeša u
rat potpisao je mir sa austrijom bez znanja
vladara sardinije.
• Na kraju rata predata je lombardija pijemontu sa
milanom a ujedinjena pokrajna srednje italije je
dodata pijamontu 1860
Đuzepe Garibaldi

Pohod na hiljadu
• Pohod hiljade je vojni pohod koji je 1860. predvodio
čuveni revolucionarni general Đuzepe Garibaldi. U tom
pohodu je oko hiljadu dobrovoljaca, koje je predvodio
Garibaldi pobedilo Kraljevstvo Dve Sicilije, što je
rezultovalo nestajanjem kraljevine i njenoj
aneksiji Pijemont-Sardiniji
• Siciliju je predao u napolju
Rat Austrije i Pruske
• Austro-pruski rat, takođe pod mnogim varijantnim nazivima kao što je
Sedmonedeljni rat, se 1866. borio između Austrijskog carstva i Kraljevine
Pruske, pri čemu su svaku takođe pomagali različiti saveznici u okviru Nemačke
konfederacije. Pruska se takođe udružila sa Kraljevinom Italijom, povezujući ovaj
sukob sa Trećim ratom za nezavisnost italijanskog ujedinjenja. Austro-pruski rat
je bio deo šireg rivalstva između Austrije i Pruske i rezultirao je pruskom
dominacijom nad nemačkim državama. Glavni rezultat rata bio je pomeranje
moći među nemačkim državama od austrijske ka pruskoj hegemoniji. To je
rezultiralo ukidanjem Nemačke konfederacije i njenom delimičnom zamenom
ujedinjenjem svih severnonemačkih država u Severnonemačku konfederaciju
koja je isključivala Austriju i druge južnonemačke države, Klajndojčes Rajh. Rat
je takođe rezultirao italijanskom aneksijom austrijske pokrajine Venecije.
Francusko Pruski rat

• Francusko-pruski rat ili francusko-nemački

rat,[a] koji se u Francuskoj često naziva
ratom 1870. godine, bio je sukob između
Drugog francuskog carstva i Severnonemačke
konfederacije koju je predvodila Kraljevina
Pruska.A posto je vladar francuske mora da
pokupi vojnike iz papske drzave Viktor
Emanuel je video ovo kao priliku da pokori
rim.Veoma brzo zidovi rima su bili sruseni I
rim pokoren.
1871 Rim je proglašen glavnim gradom Italije
Hvala na pažnji