Излазак

предузетника из
подухвата
Излазак из подухвата
Предузетници троше превише времена за покретање
подухвата а веома мали број њих размишља о
успешном излазку из њега.
Они често на продају предузећа гледају као на неуспех
у остварњу финансијских циљева инвеститора.
Постоје различите стратегије излаза, пренос на
чланове породице или некога изван породице, продају
запосленима или екстерном извору, као и ликвидацију
компаније.
Свака стретегија има предности и недостатке.
Наслеђивање пословања
Изгледи за успешан пренос на члана породице су
прилично слаби – 50% пропада са прве на другу
генерацију, а свега 14 процената преживи до треће
генерације власника.
Ако у породици нико није заинтересован за предузеће,
предузетник треба да прода пословање или да некога
унутар организације обучи за његово преузимање.
Решење којим се могу минимизирати емотивна и
финансијска превирања која често настају током
преноса на чланове породице је дефинисање доброг
плана за наслеђивање.
Наслеђивање пословања
Ефикасан план наслеђивања мора узети у обзир следеће
кључне факторе:
1.Улогу власника у фази преноса: да ли ће наставити да ради
са пуним радним временом? Са скраћеним радним
временом? Отићи у пензију?
2.Породична динамика: да ли сви чланови породице могу да
раде заједно?
3.Приход чланова породице који раде и акционара.
4.Тренутно пословно окружење за време преноса.
5.Однос према лојалним запосленима.
6.Пореске последице.
Наслеђивање пословања
Пренос на члана породице може створити и интерне
проблеме са запосленима, син или ћерка добије моћ и
одговорност, а не поседује потребно знање.
Шансе за успех у преузимању предузећа за младог
члана породице расту ако што раније преузме разне
оперативне активности.
Корисно је да предузетник остане у близини још неко
време, као саветник наследнику.
Међутим, потребно је утврдити тачан датум до кога се
очекује финализирање преноса.
Пренос власништва на запослене
Предузетник има три могућности: обучити кључног
запосленог и задржати део акција, задржати контролу и
запослити менаџера или продати предузеће.
Главни проблем је власништво. Ако предузетник намерава
да задржи део власништва, кључна ставка у преговорима је
његов удео.
Финансијски капацитети и менаџерске способности
запосленог ће бити важни фактори одлучивања о
власничком уделу који ће добити.
У великом броју случајева пренос или наслеђивање
предузећа може потрајати више година, до испуњења
захтева свих страна у процесу.
Пренос власништва на запослене
План преноса мора узети у обзир кључне проблеме:
1.Менаџмент компаније мора бити посвећен плану
наслеђивања. Стратегија мора бити заједеничка.
2.Битно је прецизно дефинисати описе радних места и
вештине које су потребне за попуњавање свих радних
места.
3.Процес мора бити отворен. Потребно је позвати све
запослене да учествују, да им процес преноса не би
био неугодан и да би се минимизирале шансе да
напусте компанију.
Продаја предузећа
Предузеће се може продати запосленом или неком
изван ње.
Главна ставка код ове опције су финансије, па је
потребно затражити помоћ рачуновође односно
адвоката.
Ако се одлучи на продају предузећа, предузетник има
више опција:
1.Директну продају
2.Акционарски план за запослене
3.Менаџерски откуп
Директна продаја
 Продаја може бити дуготрајна и емоционално тешка за предузетника,
јер је то један од најзначајнијих догађаја у пословном животу
предузетника.
 Ако предузетник одлучи да прода предузеће, а то није неопходно
учинити одмах, на располагању су му бројне стратегије:
1.Предузеће може постићи и већу вредност ако је фокусирано на узак
сегмент.
2.Предузетник би требало да се фокусира на контролу трошкова и
подизање профита.
3.Финансијски извештаји морају бити уредни, што важи и за буџете и
пројекције токова.
4.Припремити документацију за управљањем предузећем, која објашњава
како је пословање организовано и на који начин функционише
Директна продаја
5.Оценити стање опреме – савремена или врхунска опрема
може подићи вредност компаније.
6.Затражити пореско саветовање, имајући у виду да
продаја подразумева различите пореске околности за
разне организационе облике.
7.Спречити могуће *цурење* информација преко
запослених, пожељно склапањем уговора о
поверљивости.
8.Задржати добар менаџерски тим, чиме се смањује
зависност предузећа од односа власник-купац.
9.Правовремена припрема и планирање су незаменљиви.
Директна продаја
Продајни меморандум треба да обухвати следеће
елементе:
1.резиме.
2.Производи и услуге.
3.Маркетинг.
4.Производња.
5.Менаџмент.
6.Запослени.
7.Финансијски извештаји.
8.Финансијске пројекције.
Директна продаја
У процесу процењивања понуда предузетник треба да
испита репутацију, кредибилитет, стил менаџмента и
интегритет потенцијалних купаца.
Један од најкритичнијих корака у процесу продаје
предузећа јесте одржавање иницијалног састанка
продавца са купцем.
Преговарње игра кључну улогу у процесу преузимања
– не постоји једна сесија, већ се преговарање врши у
свакој фази овог процеса, како се долази до нових
информација и извршавају додатне анализе.
Директна продаја
Due diligence представља процену склапања посла с
комерцијалног, финансијског и правног аспекта.
Док предузеће купца извршава детаљну процену
циљног предузећа, његови адвокати треба да припреме
купопродајне уговоре.
Многи купци желе да продавац остане у предузећу
још неко време, у циљу неометаног спровођења
транзиције.
Акционарски план за запослене
Према акционарском плану за запослене, предузеће се
продаје запосленима током одређеног временског периода
(2-3 године).
Позајмљеним новцем се купују власничке акције и
пребацују на рачуне појединачних запослених, са обавезом
отплате зајма.
Акционарски план пружа бројне предности – нуди
јединствен подстицај запосленима који може повећати
мотивацију за додатни рад и труд.
Проблеми који се односе на порез, рокове плаћања количине
капитала који је потребно пренети на годишњем нивоу.
Менаџерски откуп
Када менаџер жели да прода или пренесе предузеће
само лојалним, кључним запосленима.
Партнери и највиши руководиоци не би требало да
покрећу процес откупа све док не буду сигурни да
предузетник жели да га прода.
Када предузеће послује позитивно, финансијска
конструкција може бити затворена преко банака или
финансијских институција.
У сваком случају, неопходно је развити детаљан
финансијски план којим се дефинишу финансијска
средства и њихови извори.
Пословни неуспех
Неуспех се дешава често када су у питању нови пословни
подухвати, нарочито у време економске кризе која је
погодила читав свет.
Имајући у виду да је неуспех могућ, пожељно је знати шта
треба учинити ако до њега дође:
1.Предузетник би требало да се посаветује са породицом.
2.Предузетник треба да затражи екстерну помоћ од
стручњака, пријатеља и пословних сарадника.
3.Коначно битно је одвојити се од бизниса које ће очигледно
континуирано црпети ресурсе и чији је крај неизбежан.
Пословни неуспех
Предузетници би требало да препознају знаке стечаја, који
би могли да буду рана упозорења да нешто није у реду.
Стечај – поступак који се може спровести као банкротство
или реорганизација над стечајним дужником (правним
лицем) који је неспособан за плаћање.
Стачај би требало да заустави евентуално расипање и
отуђење имовине предузећа, у циљу максималног намирења
потраживања поверилаца.
У многим случајевима када предузеће дође до ове тачке,
једино могуће решење ситуације је ликвидација предузећа.
Преокрет или нови почетак
Прво начело код сваког успешног пословног
преокрета је агресиван и ангажован менаџмент.
Друго начело каже да менаџмент мора имати план
*где смо сада* и *где идемо*
Трећи корак или начело у процесу преокрета
пословања је акција *како стићи до циља*
Сви у компанији треба да дају свој допринос :
смањење трошкова, повећање ефикасности и у
дефинисању стратегије повећања продаје.