AGENCIJSKI PROBLEM VODITI POSAO SAM ILI ANGAZOVATI

MENADZERA

Kristina Ribać, M002-16/2022

 SADRŽAJ

 Agencijski problem
 Prevazilaženje agencijskog problema
 Šta uzrokuje problem principal-agent?
 Problemi vlasnika
 Primer problema principal-agent
 AGENCIJSKI PROBLEM

 Agencijski problem ili problem principal-agent u korporativnom upravljanju definisan je

odnosom između vlasnika kao principala i menadžera kao agenta. Vlasnik delegira
upravljačka ovlašćenja na menadžera, a menadžer očekuje naknadu za taj posao.
 Postoje suprotstavljeni ciljevi i asimetrija informacija između principala i agenta, i oni
predstavljaju poreklo proučavanja teorije agencije.
 Asimetrija informacija dovodi do dva problema teorije agencije: nepovoljne selekcije i
moralnog hazarda (skrivene akcije).
 PREVAZILAŽENJE AGENCIJSKOG PROBLEMA

 Postoje dve osnovne strategije za prevazilaženje agencijskog problema:

1) Detaljno praćenje rada menadžera, direktno i indirektno - mogu da se napišu ugovori na
način koji usklađuje podsticaje menadžera sa podsticajima akcionara. Direktori mogu
zahtevati od agenta da im redovno izveštava rezultate. Oni mogu da angažuju spoljne
monitore ili revizore da prate informacije.
2) Adekvatne kompenzacione planove prema kojima se rukovodioci nagrađuju prema
postignutim rezultatima. Popularan način podsticanja menadžera da rade u interesu
akcionara su berzanske opcije, prema kojima menadžeri imaju pravo da kupe akcije po
određenoj ceni u narednom periodu. Na ovaj način, menadžeri se dugoročno motivišu za
povećanje vrednosti akcija, kada ima smisla iskoristiti opciju i ostvariti kapitalnu dobit.
 ŠTA UZROKUJE PROBLEM PRINCIPAL-AGENT?

 Agencijski troškovi - principal ne može stalno da prati radnje agenta. Rizik da će agent
izbeći odgovornost, doneti lošu odluku ili na drugi način postupiti na način koji je u
suprotnosti sa najboljim interesom principala može se definisati kao troškovi agencije.
 Troškovi agencije mogu takođe uključivati troškove uspostavljanja finansijskih ili drugih
podsticaja za podsticanje agenta da deluje na određeni način. Principali su spremni da
snose ove dodatne troškove sve dok je očekivano povećanje povraćaja investicije od
angažovanja agenta veće od troškova angažovanja agenta, uključujući troškove agencije.
 PROBLEMI VLASNIKA

 Ne mogu sve sami da urade

 Potrebna je dobra organizacija vremena
 Potrebno je slušanje sagovornika i pažljiv odabir reči
 Sposobnost poznavanja vlastitih osećanja i njihovog ispravnog izražavanja
 PRIMER PROBLEMA PRINCIPAL-AGENT

 Uobičajeni primer problema principal-agent je problem menadžera i akcionara na nivou C.

Menadžeri C nivoa mogu donositi odluke u svom najboljem interesu koje nisu u najboljem
interesu akcionara. To može uključivati donošenje određenih politika, sklapanje poslova sa
političarima i tako dalje, što može naštetiti kompaniji, ali koristiti menadžeru. Povezivanje
kompenzacije menadžera na nivou C sa učinkom kompanije bio bi način da se prevaziđe
ovaj konflikt.
 Kao drugi primer može se navesti da agent koji radi kao prodavac za vlasnika firme koja
prodaje luksuzni nakit, ima odgovornost da se zalaže za maksimizaciju profita. Vlasnik
mora da se osloni na prodavca jer će njegov napor da poveća prodaju imati direktan uticaj
na profit firme. S druge strane, profit može zavisiti od drugih faktora, kao što su kvalitet
proizvoda i sreća. Veoma je teško pratiti agentov napor jer su različiti faktori povezani da
bi se ostvario cilj maksimizacije profita.
 Agent može da uloži veliki ili mali napor u svoj rad. Imajući na umu druge faktore
povezane sa prihodima, agent može da ostvari prihod od 50.000 ili 80.000 ulaganjem
malog napora. Dok, ako uloži veći napor, moći će da generiše 80.000 ili 100.000 u
zavisnosti od njegove sreće.
 Zbog asimetrije informacija, vlasnici ne mogu da shvate stvarno stanje da li je zaposleni
uložio veliki ili mali napor, a samim tim ni dsa primene odgovarajuće rešenje za ovaj
problem. Svakako kao najbolja opcija je uvek adekvatan kompenzacioni paket
 ZAKLJUČAK

 U procesu vođenja posla, protivrečnosti se manifestuju u odnosu „principal-agent“. Ove

kontradikcije se na najbolji mogući način prevazilaze kroz sistem nagrađivanja menadžera,
koji se javlja kao ključni mehanizam za ublažavanje jaza između menadžmenta,
performansi kompanije, ciljeva i interesa akcionara. Sistem nagrađivanja može naterati
menadžera da radi u interesu nalogodavca, ali to nije savršeno rešenje
 IZVORI

 Mirković, V., Perić, G., (2011). AGENCIJSKI PROBLEM KAO BITAN ASPEKT KONTROLE
MENADŽMENTA.
 Dogandžić, P., Dogandžić, A.,(), Menadžerske kompenzacije i modeli za rešavanje
agencijskog problema, Beograd