Резиме

(сиже, сажетак)
Сажимање текста и писање резимеа
РЕЗИМЕ је кратко, сажето излагање неког
текста. Резиме садржи најважније
информације о неком чланку, књизи, допису,
филму, представи... Када се резиме пише,
текст се своди на најкраћи садржај, који се
лако памти. Зато увек пажљиво прочитај
текст да закључиш шта је најважније у њему.
Покушај, ако желиш, да драмски текст “Бој
на Косову” Љ. Симовића сажмеш у неколико
реченица. У одломку који си читао
најважнији је дијалог Лазара и Бајазита.
Ево примера некњижевног текста за који, ако
желиш, можеш написати резиме (сажетак)
Питање једне принцезе које је упутила својој служавки, „Зашто ти имаш пет
прстију као и ја?”, изразило је многе одлике снобова: презирање „простог
народа”, таштину, хвалисавост, дрскост... И на првом месту – тежњу да се увек
буде посебан. У Ларусовој енциклопедији снобизам је описан као „дивљење
према свему што је у моди у окружењима која се сматрају отменим”. Реч „сноб”
изведена је од латинског израза sine nobilitate, што значи без племићког порекла.
Настала је у 18. веку, када је скраћеница S.Nob дописивана у каталозима
угледних енглеских универзитета иза имена студената грађанског порекла.
Пошто им лутрија живота није доделила част да се роде „са сребрном кашичицом
у устима”, снобови су направили упутства како да себе начине племићима. Као
прво, у новинама прате догађаје с дворова и из високих кругова до најмањих
ситница како би у одређеном тренутку могли да заузму достојно место. У исто
време свом имену и спољашњем изгледу дају огромну важност, с висине гледају
на „просту светину”, стављају „маску културне и духовне надмоћности”,
увежбавају беспрекорно опхођење, посећују отмена места, прате трачеве,
путују... То су једина задужења која раде са уживањем, сваког другог посла се
згражавају! Пошто презиру укус гомиле и униформисаност, одбацују моду и
опредељују се за „конзервативни шик”. Имају свог кројача који им од
квалитетних материјала шије „ванвременску” одећу, уз коју носе ташне и торбе
чувених марки, чиме обезбеђују савршени спој једноставне елеганције!
Обожавају црну боју, коју је Лукреција Борџија 1502. године увела на двор, као и
боју кестена, шампањца, шкољке, краљевско плаву. Увек бирају право крзно и
накит од племенитих метала (по могућности породични), али ако то не могу себи
да приуште, онда ништа!
(„Политикин забавник“, број: 3199 31. 5. 2013.г.)