Paragraf - Računovodstveno Evidentiranje I Vrednovanje Nekretnina I Opreme - Marina Protić

RAČUNOVODSTVENO
EVIDENTIRANJE I
VREDNOVANJE NEKRETNINA,
POSTROJENJA I OPREME (NPO)
v.prof. dr Marina Protić, 9.11.2022. godine, Beograd
v.prof. dr Marina Protić: Računovodstveno evidentiranje i

9.11.2022. 1
vrednovanje nekretnina, postrojenja i opreme
REGULATIVA
• MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema
• MSFI za MSP: Odeljak 17;
• Pravilnik o načinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja

pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica:
čl.17- 19;
2
I. POČETNO PRIZNAVANJE NPO
3
Priznavanje
• Nabavna vrednost/cena koštanja neke NPO se priznaje kao sredstvo ako, i

samo ako:
(a) je verovatno da će se buduće ekonomske koristi povezane sa tim

sredstvom prilivati u entitet; i
(b) se nabavna vrednost/cena koštanja tog sredstva može pouzdano
odmeriti.
4
Priznavanje (nastavak)
• Stavke kao što su rezervni delovi, pomoćna oprema i oprema za servisiranje

priznaju se u skladu sa MSFI, kada ispunjavaju definiciju NPO. U suprotnom, takve
stavke se klasifikuju kao zalihe.
• MRS 16 ne propisuje jedinicu mere za priznavanje, to jest šta sačinjava neku NPO.
Zbog toga je neophodno rasuđivanje u primeni kriterijuma za priznavanje na
okolnosti specifične za neki entitet. Može biti pogodno da se agregiraju
pojedinačne beznačajne stavke kao što su modeli, alati i kalupi i da se na zbirnu
vrednost primene kriterijumi. – predvideti Pravilnikom o računovodstvenim
politikama!
5
Odmeravanje prilikom priznavanja
• NPO, koji ispunjavaju uslove da budu priznati kao sredstvo, odmeravaju se po svojoj
nabavnoj vrednosti/ceni koštanja.
• Nabavna vrednost/cena koštanja NPO:

(a) nabavnu cenu, uključujući uvozne carine i poreze po osnovu prometa koji se ne
mogu refundirati, nakon odbitka trgovinskih popusta i rabata;
(b) sve troškove koji se mogu direktno pripisati dovođenju sredstva na lokaciju i
u stanje koje je neophodno da bi sredstvo moglo funkcionisati, na način na koji to
očekuje rukovodstvo.
(c) inicijalnu procenu troškova demontaže, uklanjanja sredstva i obnove područja
na kojem je sredstvo locirano, što je obaveza koja se u entitetu nameće bilo kada se
sredstvo nabavi ili kao posledica korišćenja sredstva u toku određenog perioda za sve
druge svrhe osim za proizvodnju zaliha u tom periodu. 6
Primeri direktno pripisivih troškova
su:
• troškovi primanja zaposlenih (kao što je definisano u MRS 19 Primanja

zaposlenih) koji nastaju direktno u izgradnji ili nabavci NPO;
• troškovi pripreme terena;
• inicijalni troškovi isporuke i manipulativni troškovi;
• troškovi instaliranja i montaže;
• troškovi provere da li sredstvo normalno funkcioniše, umanjeni za neto
prihode od prodaje bilo kog sredstva proizvedenog tokom dovođenja
sredstva na datu lokaciju i u dato stanje (kao što su uzorci proizvedeni
prilikom testiranja opreme); i
• profesionalne naknade. 6
Primeri troškova koji se ne
uključuju u nabavnu
vrednost/cenu koštanja NPO:
• troškovi otvaranja nove fabrike;
• troškovi uvođenja novog proizvoda ili usluge (uključujući troškove reklamiranja i

promovisanja);
• troškovi vođenja poslova na novoj lokaciji ili sa novom grupom kupaca

(uključujući troškove obuke osoblja); i
• administrativni i drugi opšti režijski troškovi.

7
Prestanak priznavanja troškova u
knjigovodstvenu vrednost NPO
• Priznavanje troškova u knjigovodstvenu vrednost NPO prestaje kada se sredstvo

nalazi na lokaciji i u stanju, koje je neophodno za njegovo funkcionisanje, na način
na koji je predvideo menadžment. Dakle, troškovi koji se javljaju kod korišćenja ili
premeštanja sredstava, ne uključuju se u knjigovodstvenu vrednost tog sredstva.
• Na primer, sledeći troškovi se ne uključuju u knjigovodstvenu vrednost NPO:
(a) troškovi koji nastaju kada sredstvo koje može da funkcioniše na način koji je
predvideo menadžment, tek treba da počne da se koristi ili se ne koristi u punom
kapacitetu;
(b) inicijalni poslovni gubici, kao što su gubici koji nastaju u toku formiranja
potražnje za proizvodima, koji se proizvode tim sredstvom; i
(c) troškovi premeštanja na drugu lokaciju ili reorganizovanja dela ili celokupnog
poslovanja entiteta. 9
Primer
1) Pravno lice zaključilo je ugovor o kupovini novog poslovnog prostora - lokala sa
građevinskim društvom koje je taj prostor steklo razmenom sa investitorom. U
ugovoru je predviđeno da porez na prenos apsolutnih prava plaća kupac.
Ugovorena cena lokala iznosi 5.000.000 dinara, a porez na prenos apsolutnih prava,
po rešenju Poreske uprave na tržišnu vrednost po stopi od 2,5% iznosi 150.000
dinara. Troškovi overe ugovora I advokata iznose 500.000 dinara.
2) Plaćena je obaveza dobavljačima, kao i porez sa tekućeg računa društva.
R. Konto Iznos
OPIS
br. duguje potražuje duguje potražuje
1 2 3 4 5 6
1) 027 Nekretnine, postrojenja i oprema 5.650.000
435 Dobavljači u zemlji za objekat 5.000.000
435 Dobavljači u zemlji 500.000
Obaveze za poreze, carine i druge
482 dažbine iz nabavke ili na teret 150.000
troškova
po ugovoru za kupljeni poslovni prostor
1a) 022 Građevinski objekti 5.650.000
027 Nekretnine, postrojenja i oprema 5.650.000
za aktiviranje poslovnog prostora
2) 435 Dobavljači u zemlji za objekat 5.000.000
troškova
241 Tekući (poslovni) račun 5.650.000
10
za plaćanje obaveza
Primer uključivanja naknade
direktoru u NV objekta
0) Skupština društva je donela odluku da se direktoru koji je zaposlen u društvu isplati nagrada u neto
iznosu od 500.000 dinara, po izvršenom poslu kontrole realizacije i rukovođenja odobrenom
investicijom na izgradnji novog objekta koje društvo koristi u obavljanju registrovane delatnosti i to:
- prikupljanje projektne dokumentacije;
- pribavljanje dozvola kod nadležnih državnih organa;
- izrada investicionog projekta;
- izbor najpovoljnije ponude;
- odabir izvođača radova;
- ne probijanje investicionog budžeta;
- praćenje utanačenih rokova (ne probijanje istih);
- koordinacija i provera kvaliteta izvedenih radova.
1) Direktor društva je priveo kraju navedenu investiciju i pribavio sve dozvole nadležnih državnih organa
i institucija za korišćenje objekta i puštanje u rad svih planiranih postrojenja u građevinskom objektu 11
društva.
Primer uključivanja naknade
direktoru u NV objekta (nastavak)
Konto Iznos
R.br. OPIS
duguje potražuje duguje potražuje
1 2 3 4 5 6
Nekretnine, postrojenja, oprema i
1) 027
biološka sredstva u pripremi 676.159,16
Obaveze za neto zarade i naknade
450
zarada 500.000,00
Obaveze za poreze na zarade i
451 naknade zarada na teret
zaposlenog 61.065,72
Obaveze za doprinose na zarade i
Obaveze za porez i doprinose na
453 zarade i naknade zarada na teret
poslodavca 54.501,92
za obračunatu zaradu direktoru
Obaveze za neto zarade i naknade
3) 450
zarada 500.000,00
Obaveze za poreze na zarade i
Obaveze za doprinose na zarade i
Obaveze za porez i doprinose na
453 zarade i naknade zarada na teret
poslodavca 54.501,92
241 Tekući (poslovni) račun 676.159,16
za isplatu neto zarade direktoru i uplatu poreza i doprinosa
12
Primer kada se troškovi ne
uključuju u NV sredstva
1) Društvo je kupilo objekat na izabranoj lokaciji gde planira da presli svoj glavni prodajni objekat.
Kuporpodajna cena objekta iznosi 10.000.000 dinara. Izdatak za overu ugovora i advokatske usluge,
uknjižbu i sl. iznose 550.000 dinara.
2) Troškovi istraživanja tržišta u svrhu nalaženja idelane lokacije radi povećanja prodaje iznose 1.300.000
Troškovi preseljenja prodajnog objekta iznose 1.200.000
Troškovi obuke osoblja za prodaju na novoj lokaciji iznose 500.000 dinara
3) Troškovi adaptacije prodajnog objekta prema standardima društva iznose 2.000.000 dinara
R. br. Konto Iznos

OPIS
1 2 3 4 5 6
1) 027 Nekretnine, postrojenja i oprema u pripremi 10.000.000
435 Dobavljači u zemlji 10.000.000
po ugovoru za kupovinu objekta
1a) 027 Nekretnine, postrojenja i oprema u pripremi 550.000
za overu ugovora, advokatske usluge, uknjižbu
2) 539 Ostali troškovi 3.000.000
za troškove koji se ne ukljucuju u NV
435 Dobavljači u zemlji 2.000.000 13
za adaptaciju objekta
Primer kupovine građ. zemljišta u čiju NV se uključuju troš.
demontaže, uklanjanja sredstva i obnove područja, koji se am.
1) Pravno lice je kupilo građevinsko zemljište od fizičkog lica za iznos od 1.500.000 dinara, na kojem se
nalazio stari, neupotrebljiv prizemni objekat od drveta, za čije je uklanjanje plaćeno 300.000 dinara plus
20% PDV u iznosu od 60.000 dinara, što ukupno iznosi 360.000 dinara. Takođe, plaćen je porez na prenos
apsolutnih prava po rešenju Poreske uprave u iznosu od 50.000 dinara, jer je procenjena viša tržišna
vrednost od kupoprodajne.
• Na građevinskom zemljištu sa kojeg je demontiran i uklonjen stari prizemni objekat od drveta, pravno
lice će parkirati svoje kamione u periodu od tri godine, nakon čega će na tom zemljištu početi sa
izgradnjom građevinskog objekta, odnosno poslovnog prostora.
• Izdaci za demontažu stare garaže knjiže se u okviru nabavne vrednosti zemljišta na posebnom
analitičkom računu, zbog amortizacije tog dela zemljišta tokom tri naredne godine.
2) Privredno društvo je na osnovu zapisnika izvršilo aktiviranje građevinskog zemljišta i stavilo ga u
upotrebu.
3) Izvršen je obračun amortizacije dela građevinskog zemljišta koje se amortizuje za tekuću godinu u
14
iznosu od 100.000 dinara (300.000/3 godine).
Primer (nastavak)
R. Konto Iznos
OPIS
1 2 3 4 5 6
Nekretnine, postrojenja i oprema u
1) 0271 1.550.000
pripremi - deo koji se ne amortizuje
482 50.000
dažbine iz nabavke ili na teret troškova
za kupovinu građevinskog zemljišta
1a) 0272 Nekretnine, postrojenja i oprema u
300.000
pripremi
270 Porez na dodatu vrednost u primljenim
fakturama po opštoj stopi (osim 60.000
plaćenih avansa)
za troškove demontaže koji ulaze u nabavnu vrednost građevinskog zemljišta
Građevinsko zemljište - deo koji se ne
2) 0211 1.550.000
amortizuje
Građevinsko zemljište - deo koji se
0212 300.000
amortizuje
0271 1.550.000
pripremi - deo koji se ne amortizuje
0272 300.000
pripremi - deo koji se amortizuje
za aktiviranje građevinskog zemljišta
3) 540 Troškovi amortizacije 100.000
0219 Ispravka vrednosti nekretnina,
100.000
postrojenja i opreme
za amortizaciju dela građevinskog zemljišta
U naredne dve godine se obračunava amortizacije dela građevinskog zemljišta koje 15

se amortizuje i knjiži stavom 540/0219.
CK sredstva izgrađenog u sopstvenoj
režiji
• Cena koštanja sredstva koje je izgrađeno u sopstvenoj režiji, utvrđuje se

korišćenjem istih principa kao i kod kupljenog sredstva.
• Ako entitet u svom redovnom poslovanju proizvodi za prodaju slična
sredstva, cena koštanja takvog sredstva obično je jednaka troškovima
proizvodnje sredstava namenjenih prodaji (MRS 2).
• Dakle, prilikom izračunavanja takvih troškova, svi interni dobici se isključuju.
Slično tome, neuobičajeno visoki iznosi utrošenog materijala, rada ili drugih
resursa nastali tokom proizvodnje sredstva u sopstvenoj režiji, ne uključuju
se u njegovu cenu koštanja.
• MRS 23 Troškovi pozajmljivanja se utvrđuju kriterijumi za priznavanje
kamate kao komponente knjigovodstvene vrednosti NPO izgrađene u 16
Troškovi pozajmljivanja
MRS/MSFI I Pravilnik za mikro I
druga pravna lica MSFI za MSP
• Obaveza kapitalizovanja TP • Priznaju se kao rashod u

periodu kada su nastali
• VAŽI za sredstva sa dugim
rokom pribavljanja i izgradnje • NE POSTOJI MOGUĆNOST
do trenutka stavljanja u KAPITALIZOVANJA
upotrebu
• NE VAŽI za kupovinu gotovih

Transakcioni troškovi MRS/MSFI
• Knjiže se na 282 - Razgraničeni troškovi po osnovu obaveza i prenose

se na 562 ili 027 srazmerno tokom trajanja kredita
• ako nisu materijalno značajni može se odstupiti
18
Primer izgradnje objekta u
sopstvenoj režiji
1) Predračunska vrednost građevinskog objekta poslovnog prostora, prema
investiciono-tehničkoj dokumentaciji iznosi 2.480.000 dinara. Izgradnja objekta
izvršena je u sopstvenoj režiji, prema obračunskoj kalkulaciji nastali su sledeći izdaci
i troškovi, koji se knjiže na računima klase 5 (bez PDV, koji je proknjižen na teret
grupe računa 27) u finansijskom knjigovodstvu i na računu 950 u knjigovodstvu
troškova i učinaka u klasi 9:
R. br. Troškovi Iznos u dinarima

1. projektna dokumentacija 40.000
2. utrošeni materijal 1.000.000
3. zanatske proizvodne usluge dobavljača 80.000
4. nematerijalni troškovi 6.000
5. amortizacija mašina 200.000
6. obračunate zarade radnika 574.000
7. uređenje pristupnih puteva 140.000
8. priključak na električnu i vodovodnu, PTT mrežu i dr. 120.000
9. deo troškova pogonske režije 300.000
10. pripadajući deo ostalih indirektnih troškova 40.000
11. Ukupno cena koštanja: 2.500.000
19
Primer (nastavak)
2) Privredno društvo je na osnovu zapisnika izvršilo aktiviranje građevinskog objekta
i stavilo ga u upotrebu.
R. Konto Iznos
OPIS
1 2 3 4 5 6
1) 027 2.500.000
pripremi
Prihodi od aktiviranja ili potrošnje
621 proizvoda i usluga za sopstvene 2.500.000
potrebe
za iznos cene koštanja objekta i projektne dokumentacije, koji su izrađeni u
sopstvenoj režiji
2) 022 Građevinski objekti 2.500.000
027 2.500.000
pripremi
za aktivirani građevinski objekat
U primeru se pošlo od pretpostavke da je privredno društvo, PDV sadržan u

računima dobavljača iskazalo na teret računa grupe 27, a da je preostali iznos (bez
PDV) proknjižen na teret troškova klase 5, a zatim prenet preko računa 902 na teret
računa 950 i 960.
20
Primer knjiženja kupovine postrojenja
i opreme iz kredita (MSFI za MSP)
Za izradu i montažu proizvodnog postrojenja čija će izrada trajati duže od godinu
dana, pravno lice je angažovalo dobavljača prema kojem obavezu izmiruje poslovna
banka iz dugoročnog kredita, a razlika se plaća sa poslovnog računa.
R.
Opis Iznos
br.
1. Odobreni kredit banke 1.200.000
2. Po računu dobavljača (I privremena situacija), iznos bez PDV 500.000
3. PDV u računu dobavljača (r. br. 2 x 20%) 100.000
4. I privremena situacija plaćena iz kredita banke 500.000
5. Po računu dobavljača (konačna situacija), iznos bez PDV 1.000.000
6. PDV u konačnoj situaciji (r. br. 5 x 20%) 200.000
7. Konačna situacija plaćena iz kredita banke 700.000
8. Konačna situacija plaćena sa poslovnog računa 300.000
9. Po računu transportnog privrednog društva za izvršen prevoz,
120.000
iznos bez PDV
10. PDV obračunat u računu transportnog privrednog društva (r. br. 9.
24.000
x 20%)
11. Transportnom privrednom društvu plaćeno menicom 144.000
12. Za vreme trajanja nabavke obračunata je kamata za korišćeni 21
150.000
dugoročni kredit
Primer (nastavak)
1) 027 Nekretnine, postrojenja i oprema u pripremi 500.000

Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama
270 100.000
po opštoj stopi (osim plaćenih avansa)
po prvoj privremenoj situaciji
2) 435 Dobavljači u zemlji 500.000
414 Dugoročni krediti i zajmovi u zemlji 500.000
za plaćenu prvu privremenu situaciju
270 200.000
po konačnoj situaciji
za delimično plaćenu konačnu situaciju iz kredita banke
241 Tekući (poslovni) račun 300.000
za delimično plaćenu konačnu situaciju sa poslovnog računa
270 24.000
po računu transportnog društva
439 Ostale obaveze iz poslovanja 144.000
za predatu menicu transportnom društvu
8) 562 Rashodi kamata (prema trećim licima) 150.000
za obračunatu kamatu po kreditu
9) 023 Postrojenja i oprema 1.620.000
027 Nekretnine, postrojenja i oprema u pripremi 1.620.000
22
za stavljanje postrojenja u upotrebu
Primer izgradnje poslovnog objekta koja
se delom finansira iz kredita (MRS/MSFI)
• Pravno lice koje primenjuje MRS/MSFI, obveznik PDV, u svojstvu investitora na kojeg glasi
građevinska dozvola gradi poslovnu zgradu, za tu svrhu je početkom 2022. godine kupilo zemljište,
u koje je izvršeno ulaganje za pripremu za izgradnju. Sa građevinskim društvom glavnim
izvođačem radova koji je obveznik PDV, zaključilo je ugovor o izgradnji. Finansiranje se vrši delom
iz sopstvenih sredstava a delom iz dugoročnog kredita banke koji je odobren isključivo za izgradnju
poslovne zgrade.
• 1) Kupljeno je zemljište po računu dobavljača i plaćeno sa poslovnog računa u iznosu od
1.000.000 dinara.
• 2) Porez na prenos apsolutnih prava za kupovinu zemljišta plaćen je po stopi od 2,5% na nabavnu
vrednost koja odgovara tržišnoj vrednosti u iznosu od 25.000 dinara.
• 3) Za uslugu postavljanja kanalizacione mreže plaćeno je po računu dobavljača 100.000 dinara
plus PDV u iznosu od 20.000 dinara, što ukupno iznosi 120.000 dinara
• 4) za uređenje zemljišta za gradnju primljen je račun dobavljača u iznosu od 240.000 dinara od
čega se 40.000 dinara odnosi na PDV. 23
Primer (nastavak)
R. Konto Iznos
OPIS
1 2 3 4 5 6
1) 027 Nekretnine, postrojenja i oprema 1.000.000
po fakturi dobavljača za zemljište
2) 027 Nekretnine, postrojenja i oprema 25.000
troškova
za poreza na prenos apsolutnih prava na zemljište
2a) 482 dažbine iz nabavke ili na teret 25.000
troškova
241 Tekući (poslovni) računi 25.000
za plaćanje poreza na prenos apsolutnih prava na zemljište
Porez na dodatu vrednost u
270 primljenim fakturama po opštoj stopi 20.000
(osim plaćenih avansa)
po fakturi za postavljanje kanalizacione mreže
po fakturi dobavljača za uređenje zemljišta za građenje
5) 021 Građevinsko zemljište 1.325.000
027 Nekretnine, postrojenja i oprema 1.325.000 24
za prenos građevinskog zemljišta u upotrebu
Primer (nastavak)
• 6) Primljena je prva privremena situacija od izvođača radova u iznosu

od 6.000.000 dinara.
• 7) Iz kredita banke plaćena je prva privremena situacija u iznosu od
6.000.000 dinara.
• 8) Primljena je konačna situacija za ukupnu vrednost objekta u iznosu
od 10.000.000 dinara.
• 9) Razliku po konačnoj situaciji 4.000.000 dinara (10.000.000 -
6.000.000) društvo je platilo iz sopstvenih izvora.
• 10) Primljen je obračun dospele kamate na dugoročni kredit koja je
pripisana ukupnoj obavezi za kredit u iznosu od 800.000 dinara. 25
6) 027
Primer (nastavak)
Nekretnine, postrojenja i oprema u pripremi 6.000.000
za primljenu prvu situaciju
Porez na dodatu vrednost u primljenim
6a) 270 fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih 1.200.000
avansa)
Obaveze za porez na dodatu vrednost po
470 izdatim fakturama po opštoj stopi (osim 1.200.000
primljenih avansa)
za obračunati PDV po internom obračunu
7) 435 Dobavljači u zemlji 6.000.000
414 Dugoročni krediti i zajmovi u zemlji 6.000.000
za plaćanje prve privremene situacije iz kredita banke
za razliku po konačnoj situaciji
8a) 270 fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih 800.000
avansa)
Obaveze za porez na dodatu vrednost po
470 izdatim fakturama po opštoj stopi (osim 800.000
primljenih avansa)
za obračunati PDV po internom obračunu
241 Tekući (poslovni) računi 4.000.000
za plaćanje razlike po okončanoj situaciji
za obračunatu kamatu po dugoročnom kreditu
11) 022 Građevinski objekti 10.800.000
027 Nekretnine, postrojenja i oprema u pripremi 10.800.000 26
za stavljanje građevinskog objekta u upotrebu
Razmena
• Jedna ili više NPO mogu biti nabavljene u zamenu za nemonetarno

sredstvo ili sredstva za ili kombinaciju monetarnih i nemonetarnih
sredstava.
• Nabavna vrednost takvih NPO odmerava se po fer vrednosti osim:
(a) kada transakcija razmene nema komercijalnu suštinu ili
(b) kada se ne može pouzdano odmeriti fer vrednost ni primljenog ni
datog sredstva.
• Nabavljeno sredstvo se meri na ovaj način, čak iako entitet ne može odmah
da prestane sa priznavanjem sredstva koje je dato u razmeni. Ako
nabavljeno sredstvo nije odmereno po fer vrednosti, njegova nabavna
vrednost se odmerava po knjigovodstvenoj vrednosti sredstva koje je 27
Komercijalna suština razmene
• Entitet utvrđuje da li transakcija razmene ima komercijalnu suštinu razmatranjem stepena u

kojem se očekuje da će njegovi budući tokovi gotovine da se promene kao rezultat
transakcije.
• Transakcija razmene ima komercijalnu suštinu ako:
(a) se struktura (rizik, vremenski raspored i iznos) toka gotovine od primljenog
sredstva razlikuje od struktura toka gotovine od zamenjenog sredstva; ili
(b) kao rezultat razmene se izmeni specifična vrednost entiteta za onaj deo poslovanja
entiteta na koji utiče transakcija; i
(c) je razlika pod (a) ili (b) značajna u odnosu na fer vrednost razmenjenih sredstava.
• Za potrebe utvrđivanja da li transakcija razmene ima komercijalnu suštinu, specifična
vrednost dela poslovanja entiteta na koji utiče transakcija odražava tokove gotovine nakon
oporezivanja. Rezultat tih analiza može biti jasan i bez obaveze entiteta da vrši detaljne 28
Fer vrednost razmene
• Fer vrednost sredstva se može pouzdano odmeravati ako:

(a) varijabilnost u rasponu razumnih odmeravanja fer vrednosti
za to sredstvo nije značajna, ili
(b) se verovatnoće raznih procena u okviru raspona mogu
razumno proceniti i koristiti pri odmeravanju fer vrednosti.
• Ako entitet može pouzdano da odmeri fer vrednost bilo primljenog ili
datog sredstva, onda se fer vrednost datog sredstva koristi za
merenje nabavne vrednosti primljenog sredstva, osim kada je fer
vrednost primljenog sredstva očiglednija.
29
Primer razmene nepokretnosti
Privredno društvo X izvršilo je u junu 2022. godine razmenu građevinskog objekta
za objekat Društva Y. Društvo X plaća razliku pri razmeni. Oba društva, učesnici u
razmeni, obavezni su da plate porez na prenos apsolutnih prava po stopi od 2,5%
po rešenju nadležnog organa. Ugovorom je precizirano da porez na prenos
apsolutnih prava plaća svaki od njih na objekat koji stiče razmenom.
Podaci za knjiženje su sledeći:
Za objekat koji se daje u razmenu:

Knjigovodstvena nabavna vrednost 1.170.000
Ispravka vrednosti (akumulirana amortizacija obračunata do dana
630.000
otuđenja)
Procenjena (tržišna) vrednost 750.000
Porez na prenos apsolutnih prava (750.000 x 2,5%) 18.750
Za objekat koji se prima u razmenu:
Procenjena (tržišna) vrednost 900.000
Razlika koju plaća društvo X 150.000
Porez na prenos apsolutnih prava (900.000 x 2,5%) 22.500 30
Primer (nastavak)
R. Konto Iznos
OPIS
1 2 3 4 5 6
1) 027 900.000
pripremi
Ispravka vrednosti nekretnina, postrojenja
0229 630.000
i opreme
Dobici od prodaje nematerijalne imovine,
670 210.000
nekretnina, postrojenja i opreme
022 Građevinski objekti 1.170.000
za razmenu građevinskih objekata
2) 027 22.500
pripremi
za porez na prenos apsolutnih prava
za plaćenu razliku pri razmeni
4) 022 Građevinski objekti 922.500
027 922.500
pripremi
31
za aktiviranje građevinskog objekta
Sticanje imovine bez naknade
(poklon)
• Povećanja ekonomskih koristi u obliku povećanja imovine bez naknade po osnovu doprinosa lica koja ne
deluju u svojstvu vlasnika privrednog subjekta, predstavljaju promene koje se evidentiraju kao prihodi tog
privrednog subjekta.
• Konceptualni okviru za finansijsko izveštavanje – definicija prihoda : Prihodi su povećanja ekonomskih
koristi tokom obračunskog perioda u obliku priliva ili povećanja imovine ili smanjenja obaveza, koja imaju za
rezultat porast kapitala koji ne predstavlja porast po osnovu doprinosa vlasnika kapitala.
• Na poklon primljena imovina početno se priznaje po tržišnoj (fer) vrednosti (iskazanoj na dokumentu koji
prati imovinu ili utvrđenoj procenom) uvećanoj za carine i poreze koji se ne refundiraju kao i za sve troškove
dovođenja imovine na lokaciju i u stanje neophodno za funkcionisanje imovine koji padaju na teret
privrednog subjekta.
•U slučaju kada tržišna (fer) vrednost nije iskazana na dokumentu koji prati na poklon primljenu imovinu, a
istu nije moguće utvrditi ni procenom, imovina se početno priznaje po vrednosti koja odgovara vrednosti
zavisnih troškova nabavke, tj. troškova dovođenja imovine na lokaciju i u stanje neophodno za funkcionisanje
imovine koji padaju na teret privrednog subjekta.
• na poklon primljena imovina može biti priznata kao stalno sredstvo samo ukoliko je vrednost utvrđena za
32
njeno početno priznavanje veća od Pravilnikom o računovodstvu utvrđenog vrednosnog praga za
Primer sticanja imovine bez naknade
1) Domaće privredno društvo, obveznik PDV od inopartnera dobilo je na poklon
mašinu, za koju je primljena faktura na iznos od 13.560 eura za koju ne postoji
obaveza plaćanja.
Izvršen je uvoz mašine i carinjenje, prema podacima iz sledeće tabele:
R. Iznos
OPIS
br.
1. Račun inodobavljača (13.560 EUR po kursu od 1 EUR=117,9941 1.600.000
dinara)
2. Carina i uvozne dažbine 400.000
3. Poreska osnovica (1+2) 2.000.000
4. PDV po opštoj stopi (r. br 3. x 20%) 400.000
5. Usluga špedicije 40.000
6. PDV po opštoj stopi (r. br. 5 x 20%) 8.000
8. Nabavna vrednost (r. br. 3 + r. br. 6) 2.040.000
2) Ukupnu obavezu po osnovu carinskog duga koji iznosi 800.000 dinara (carina od
400.000 dinara + PDV od 400.000 dinara) uvoznik je odmah uplatio. U skladu sa tim
obveznik je ostvario pravo na odbitak prethodnog poreza u iznosu od 400.000
dinara.
3) Izmirene su i obaveze prema špediteru.
4) Plaćeni su troškovi montaže u ukupnom iznosu od 120.000 dinara od čega PDV

po stopi od 20% iznosi 20.000 dinara.
5) Mašina je aktivirana u skladu sa Zapisnikom o puštanju u rad i Odluci o

aktiviranju. 33
1) 027
Primer (nastavk)
Nekretnine, postrojenja i oprema u pripremi 1.600.000
679 Ostali nepomenuti prihodi 1.600.000
po fakturi inopartnera za na poklon primljenu mašinu
1a) 027 Nekretnine, postrojenja i oprema u pripremi
(carina i špedicija) 440.000
274 PDV plaćen pri uvozu dobara po opštoj stopi 400.000
270 PDV u primljenim fakturama po opštoj stopi
(osim plaćenih avansa) 8.000
435 Dobavljači u zemlji (špedicija) 40.000
482 Obaveze za poreze, carine i druge dažbine iz
nabavke ili na teret troškova (carina) 400.000
nabavke ili na teret troškova (PDV) 408.000
za uvoz opreme
2) 482 Obaveze za poreze, carine i druge dažbine iz
nabavke ili na teret troškova (carina) 400.000
nabavke ili na teret troškova (PDV) 400.000
241 Tekući (poslovni) računi 800.000
plaćanje carine i PDV
3) 027 Nekretnine postrojenja i oprema u pripremi 100.000
270 PDV u primljenim fakturama po opštoj stopi
(osim plaćenih avansa) 20.000
435 Dobavljači u zemlji (montaža) 120.000
po fakturi domaćeg dobavljača za montažu
027 Nekretnine postrojenja i oprema u pripremi 2.140.000
34
aktiviranje opreme
Povećanje imovine društva bez naknade u
transakcijama sa vlasnicima
• Povećanje imovine društva bez naknade najčešće nastaje u transakcijama sa vlasnicima, tj. u
transakcijama u kojima učestvuju s jedne strane društvo, a s druge strane osnivači, odnosno
vlasnici kapitala privrednog društva, dok su kod preduzetnika to transakcije u kojima
preduzetnik kao fizičko lice koje obavlja registrovanu delatnost dodatno ulaže (koristi) svoja
lična sredstva u poslovne svrhe, odnosno u svrhe obavljanja registrovane delatnosti.
• To su transakcije u kojima vlasnik privrednog društva, odnosno preduzetnik vrši unos imovine
(stalnih sredstava, zaliha, gotovine, potraživanja, finansijskih plasmana i dr.) bez naknade i
obaveze vraćanja, tj. poslovnom subjektu koji je u njegovom vlasništvu poklanja imovinu.
• Povećanja ekonomskih koristi u obliku povećanja imovine bez naknade i obaveze vraćanja
po osnovudoprinosa vlasnika kod privrednih društava, odnosno preduzetnika, predstavljaju
promene koje se evidentiraju u okviru kapitala tog subjekta.
• Navedeno proizlazi iz odredbi Konceptualnog okvira za finansijsko izveštavanje ("Sl. glasnik
RS", br. 123/2020) i odredbi MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja ("Sl. glasnik RS", br.
123/2020), što je potvrđeno i Mišljenjem Ministarstva finansija, br. 011-00-232/2021-04 od 35
Primer: Privredno društvo od matičnog pravnog lica
dobija na poklon opremu
Na osnovu ugovora o poklonu, privrednom društvu "A" je od matičnog pravnog lica

preneta oprema čija procenjena vrednost bez PDV iznosi 500.000 dinara, a koja je u
poslovnim knjigama matičnog pravnog lica bila evidentirana po sledećim
vrednostima:
- nabavna vrednost 700.000 dinara

- ispravka vrednosti 300.000 dinara
Za prenetu opremu od matičnog pravnog lica primljen je račun na ukupan iznos od

600.000 dinara (bez obaveze plaćanja), od čega PDV iznosi 100.000 dinara.
Na poklon primljenu opremu društvo će koristiti za obavljanje svoje delatnosti.

36
Knjiženje kod poklonoprimca - privrednog društva
"A"
R. Konto Iznos
OPIS
1 2 3 4 5 6
1) 023 Postrojenja i oprema 500.000
PDV u primljenim fakturama po opštoj
270 100.000
stopi (osim plaćenih avansa)
309 Ostali kapital 600.000
za opremu primljenu od matičnog pravnog lica na osnovu ugovora o poklonu
Objašnjenje knjiženja: Po osnovu na poklon primljene opreme nije registrovano

povećanje osnovnog kapitala pa je predmetna oprema evidentirana u korist računa
309 - Ostali kapital.
37
Knjiženje kod poklonodavca - matičnog pravnog lica
R. Konto Iznos
OPIS
1 2 3 4 5 6
Ispravka vrednosti postrojenja i opreme
1) 0238 300.000
- amortizacija
Gubici po osnovu rashodovanja i
570 prodaje nematerijalne imovine, 500.000
0231 Oprema za proizvodnju 700.000
Obaveze za PDV po osnovu svakog
4742 drugog prometa dobara bez naknade 100.000
koji je oporeziv PDV
za opremu poklonjenu zavisnom pravnom licu
Objašnjenje knjiženja: Po osnovu poklona datog zavisnom pravnom licu, u

poslovnim knjigama poklonodavca priznati su rashodi na računu 570 u iznosu od
500.000 dinara (neotpisana vrednost poklonjene opreme u iznosu od 400.000 dinara
+ PDV u iznosu od 100.000 dinara koji je poklonodavac u obavezi da obračuna i
plati za ovaj promet koji vrši bez naknade).
38
Sticanje građevinskog objekta kao
uloga u kapital privrednog društva
• Građevinski objekat koji osnivač privrednog društva (pravno ili fizičko lice) unosi u privredno
društvo u vidu svog uloga, vrednuje se po tržišnoj (fer) vrednosti. Ulog se registruje kao
povećanje kapitala kod nadležnog organa (kod Agencije za privredne registre Republike
Srbije ili u drugom registru).
• Način utvrđivanja vrednosti nenovčanih uloga uređen je odredbama člana 51. Zakona o
privrednim društvima
• U poslovnim knjigama društva koje vrši ulaganje (prenosioca imovine) isknjižava se imovina
koja je predmet uloga, zadužuje se račun učešća u kapitalu (040, 041 ili 042) po procenjenoj
vrednosti (po vrednosti koja je kao ulog upisana u APR), a razlika koja se eventualno javi
iskazuje se kao dobitak ili gubitak od prodaje (na grupi računa 57, odnosno 67).
• Kod društva u čiji se kapital ulaže (sticaoca imovine) uložena imovina se evidentira u korist
kapitala (npr. na računu 301 kod društva ograničene odgovornosti), a na teret računa 022 -
Građevinski objekti po procenjenoj fer vrednosti nenovčanog uloga, u skladu sa odredbama39
Primer sticanje građevinskog objekta
kao uloga u kapital privrednog društva
Osnivač društva s ograničenom odgovornošću, pravno lice koje je obveznik PDV,
unosi u zavisno pravno lice, na ime povećanja osnivačkog kapitala, građevinski
objekat koji je korišćen je kao poslovna zgrada, sa sledećim knjigovodstvenim
podacima:
R. br. Opis Iznos u dinarima

1. Nabavna vrednost objekta 1.500.000
2. Ispravka vrednosti objekta 500.000
3. Knjigovodstvena (sadašnja) vrednost 1.000.000
4. Procenjena tržišna (fer) vrednost 900.000
Ulog je registrovan kao povećanje kapitala osnivača u Agenciji za privredne registre.

Ulog ne podleže obavezi plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava, po članu 31.
stav 1. tačka 3) Zakona o porezima na imovinu i oslobođen je PDV po članu 25. stav
2. tačka 3) Zakona o PDV.
40
Knjiženje kod ulagača
R. Konto Iznos
OPIS
1 2 3 4 5 6
1) 040 Učešće u kapitalu zavisnih pravnih lica 900.000
Ispravka vrednosti nekretnina, postrojenja
0229 500.000
i opreme
Gubici po osnovu rashodovanja i prodaje
570 nematerijalne imovine, nekretnina, 100.000
za ulog građevinskog objekta u kapital zavisnog pravnog lica
41
Knjiženje kod društva u koje se
ulaže
R. Konto Iznos
OPIS
1 2 3 4 5 6
1) 027 900.000
pripremi
Udeli društva s ograničenom
301 900.000
odgovornošću
za povećanje osnovnog kapitala
2) 022 Građevinski objekti 900.000
027 900.000
pripremi
42
Sticanje objekta zajedno sa
zemljištem
• Zemljište i objekti su zasebna sredstva i pravno lice treba zasebno da ih računovodstveno

obuhvata, čak i kada su zajedno stečeni.
• U slučaju kada nabavi građevinski objekat za obavljanje delatnosti sa zemljištem ispod
objekta i sa zemljištem oko objekta, a koje služi za pristup i korišćenje građevinskog objekta,
nabavnu vrednost zemljišta treba da iskaže na računu 021 - Građevinsko zemljište, a
građevinski objekat na računu 022 - Građevinski objekti. Takođe, u javnim knjigama koje vodi
nadležni državni organ (katastar nepokretnosti) posebno se evidentira zemljište a posebno
građevinski objekat.
• U slučaju kada privredni subjekt nabavlja građevinski objekat radi dalje prodaje, koji se
vrednuje po Odeljku 13 - Zalihe, i knjiži preko računa 142 - Građevinski objekti namenjeni
prodaji, nije dužan da posebno, odvojeno od objekta iskazuje, odnosno knjiži zemljište.
• Kada građevinsko društvo gradi objekat za prodaju na tržištu (koji se evidentira kao proizvod
u okviru klase 9 po ceni koštanja), nije dužan da evidentira posebno zemljište. Naime, u 43
ovom slučaju građevinsko društvo nabavljeno zemljište uključuje preko troškova u cenu
Primer sticanje objekta zajedno sa
zemljištem
1) U skladu sa kupoprodajnim ugovorom, društvo je nabavilo građevinski objekat (proizvodna hala) sa
zemljištem (zemljište sa pravom korišćenja), u iznosu od 50.000.000 dinara, radi proširenja obavljanja
delatnosti. Rukovodstvo društva je formiralo komisiju koju čine stručna lica zaposlena u društvu, sa zadatkom
da postojeću nabavnu vrednost stečene stalne imovine, shodno objektivnoj proceni, podele na nabavnu
vrednost zemljišta i nabavnu vrednost stečenog objekta.
Uzimajući u obzir posebno objektivnu tržišnu vrednost stečenog zemljišta, a posebno vrednost stečenog
objekta, komisija je sastavila elaborat o izvršenom razdvajanju jedinstvene vrednosti stečene stalne imovine na
vrednost zemljišta i vrednost stečenog građevinskog objekta. Na osnovu izvršenog razdvajanja 40% jedinstvene
vrednosti pripada vrednosti zemljišta (50.000.000 x 40% = 20.000.000 dinara), dok 60% jedinstvene vrednosti
pripada vrednosti građevinskog objekta (50.000.000 x 60% = 30.000.000 dinara). Elaborat o izvršenom
razdvajanju vrednosti stečene stalne imovine dostavljen je na razmatranje i usvajanje rukovodstvu društva
(polazimo od pretpostavke da je u navedenom primeru apstrahovan poreski aspekt nastale poslovne promene).
2) Na osnovu odluke rukovodstva društva o usvajanju izvršene podele postojeće vrednosti stalne imovine na
zemljište i građevinske objekte, kao i na osnovu zapisnika o aktiviranju građevinskog objekta, nabavljena
imovina stavljena je u upotrebu.
44
3) Obaveza po osnovu nabavljene imovine izmirena je u celini sa tekućeg računa društva.
Primer (nastavak)
R. Konto Iznos
OPIS
1 2 3 4 5 6
Nekretnine, postrojenja i
1) 027
oprema u pripremi 50.000.000
za nabavljenu stalnu imovinu po kupoprodajnom ugovoru
2) 021 Građevinsko zemljište 20.000.000
Nekretnine, postrojenja i
027
oprema u pripremi 50.000.000
razdvajanje vrednosti zemljišta od vrednosti građevinskog objekta u skladu sa
elaboratom, a po osnovu stavljanja u upotrebu
241 Tekući (poslovni) računi 50.000.000
po izvodu banke
45
Mišljenjem Ministarstva finansija, br.
011-00-00305/2021-16 od 22.4.2021.
“u paragrafu 4.6 Konceptualnog okvira za finansijsko izveštavanje ("Sl. glasnik RS", br. 123/2020), propisano je da je prilikom
ocenjivanja da li stavka ispunjava definiciju imovine, potrebno obratiti pažnju na njenu osnovnu suštinu i ekonomsku realnost, a ne
samo na njen pravni oblik. U određivanju postojanja imovine, pravo vlasništva nije od suštinske važnosti, te na ovaj način zemljište
koje je pod lizingom (pravo korišćenja) je imovina ako društvo kontroliše koristi čije priticanje je očekivano od zemljišta. Iako
društvo kontroliše koristi, kao posledica zakonskih prava, navedena stavka i pored toga može da zadovolji definiciju imovine uprkos
tome što ne postoji pravna kontrola. S tim u vezi, moglo bi se u konkretnom slučaju postaviti pitanje da li je reč o nekretnini u
delokrugu MRS 16 ili imovini s pravom korišćenja u delokrugu Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja - MSFI 16 Lizing
("Sl. glasnik RS", br. 123/2020 - dalje: MSFI 16). Naime, prema paragrafu 9 MSFI 16, na dan zaključenja ugovora društvo treba da
proceni da li ugovor u delu sticanja zemljišta sa pravom korišćenja, može predstavljati ugovor o lizingu, odnosno da li sadrži
elemente lizinga. Ugovor je ugovor o lizingu, odnosno sadrži elemente lizinga ukoliko se njime ustupa pravo kontrole nad
korišćenjem određene imovine tokom datog perioda u zamenu za naknadu.
U skladu sa navedenim, potrebno je u svakom konkretnom slučaju razmotriti da li je:
1) identifikovana (precizno određena) imovina (zemljište) koja je predmet ugovora;
2) preneto pravo kontrole nad korišćenjem te imovine;
3) ugovoren period u kome je preneto pravo kontrole nad korišćenjem te imovine;
4) ugovorena naknada za pravo kontrole nad korišćenjem te imovine.
Polazeći od trećeg uslova da je ugovoren period u kome je preneto pravo kontrole nad korišćenjem te imovine na neodređeni 46
period nije reč o lizingu u delokrugu MSFI 16, već o zemljištu u delokrugu MRS 16, te se i evidentiranje stečenog zemljišta sa
ZAKUPI
• MSFI 16 – Lizing, počev od 2022.g. sva sredstva uzeta u zakup koja

ispunjavaju uslove za priznavanje evidentiraju se na računu 025
• MSFI za MSP i Pravilnik za mikro I druga pravna lica I dalje definišu

finansijski I operativni lizing I u zavisnosti od te podele vrši se
evidentiranje
47
Primer MSFI 16
Zakupac je na 5 godina zakupio 1.000 m2 poslovnog prostora. Zakup
počinje od početka 20xx. godine. Entitet je pre početka zakupa platio
5.000 prethodnom zakupcu (kao stimulaciju za iseljenje), od čega je
zakupodavac prihvatio da "učestvuje" u predmetnim troškovima sa
60% (zakupodavac je uplatio zakupcu 3.000).
Za pet godina zakupa entitet će platiti ukupno 120.000, od čega je
20.000 platio pre početka zakupa, a ostalih 100.000 će platiti u pet rata
po 20.000 (na kraju svake godine).
Kamatna stopa u lizingu nije lako vidljiva. Inkrementalna kamatna
stopa pozajmljivanja zakupca iznosi 5%.
48
Primer MSFI 16 (nastavk)
Početno odmerena obaveza po osnovu lizinga
Godina Iznos za plaćanje Faktor akumulacije Sadašnja vrednost obaveze

1 20.000,00 1,0500 19.047,62
2 20.000,00 1,1025 18.140,59
3 20.000,00 1,1576 17.276,75
4 20.000,00 1,2155 16.454,05
5 20.000,00 1,2763 15.670,52
UKUPNO 100.000,00 86.589,53
Vrednost imovine sa pravom korišćenja
Pozicija Iznos
1. Početno odmerena obaveza po osnovu lizinga 86.589,53
2. Plaćanja izvršena pre početka trajanja lizinga 20.000,00
3. Početni direktni troškovi zakupca 5.000,00
4. Primljeni podsticaji zakupca 3.000,00
UKUPNO (1+2+3-4) 108.589,53
49
Primer MSFI 16 (nastavk)
Vrednost imovine sa pravom korišćenja i obaveze za lizing
Obaveza za lizing Imovina sa pravom korišćenja

Godina Početak
Iznos za Kraj Početak Kraj
Kamata Amortizacija
plaćanje godine godine godine
godine
1 86.589,53 20.000,00 4.329,48 70.919,01 108.589,53 21.717,91 86.871,63
2 70.919,01 20.000,00 3.545,95 54.464,96 86.871,63 21.717,91 65.153,72
3 54.464,96 20.000,00 2.723,25 37.188,21 65.153,72 21.717,91 43.435,81
4 37.188,21 20.000,00 1.859,41 19.047,62 43.435,81 21.717,91 21.717,91
5 19.047,62 20.000,00 952,38 0,00 21.717,91 21.717,91 0,00
UKUPNO 100.000,00 13.410,47 108.589,53
50
P rim erM S F I1 6 (n a sta v k )
R. Konto Iznos
OPIS
1 2 3 4 5 6
1. Početak trajanja lizinga
Nekretnine, postrojenja i oprema uzeti
1) 025 u lizing sa pravom korišćenja preko 108.589,53
godinu dana
416 Dugoročne obaveze po osnovu lizinga 70.919,01
Deo ostalih dugoročnih obaveza koje
425 15.670,52
dospevaju do jedne godine
Tekući (poslovni) računi (20.000 +
241 22.000,00
5.000 - 3.000)
za imovinu sa pravom korišćenja
2. Prva godina trajanja lizinga
2) 425 15.670,52
562 Rashodi kamata (prema trećim licima) 4.329,48
435 Dobavljači u zemlji 20.000,00
za lizing ratu u prvoj godini
3) 435 Dobavljači u zemlji 20.000,00
241 Tekući (poslovni) račun 20.000,00
za plaćanje lizing rate
4) 540 Troškovi amortizacije 21.717,91
Ispravka vrednosti nekretnina,
postrojenja i opreme uzetih u lizing sa
0258 21.717,91
pravom korišćenja preko godinu dana
- amortizacija
za amortizaciju
5) 416 Dugoročne obaveze po osnovu lizinga 16.454,05
425 16.454,05
51
deo glavnice koji se plaća druge godine
II. NAKNADNO ODMERAVANJE NPO
52
Naknadno odmeravanje NPO
• Sva tri okvira za finansijsko izveštavanje daju sledeće mogućnosti:

- Po nabavnoj vrednosti
- Po revalorizovanoj vrednosti
• Utvrditi Pravilnikom o računovodstvenim politikama
53
Model nabavne vrednosti
• Nakon početnog priznavanja kao sredstva, nekretnine, postrojenja i

oprema se knjiže po njihovoj nabavnoj vrednosti umanjenoj za
ukupnu eventualnu akumuliranu amortizaciju i ukupne eventualne
akumulirane gubitke zbog umanjenja vrednosti.
54
Model revalorizacije
• Nakon što se priznaju kao sredstvo nekretnine, postrojenja i oprema
čija se fer vrednost može pouzdano odmeriti, knjiže se po
revalorizovanom iznosu, koji predstavlja njihovu fer vrednost na
datum revalorizacije umanjenu za naknadnu akumuliranu
amortizaciju i naknadne akumulirane gubitke zbog umanjenja
vrednosti.
• Revalorizacija se vrši dovoljno redovno, kako bi se obezbedilo da se
knjigovodstvena vrednost bitno ne razlikuje od vrednosti do koje bi se
došlo korišćenjem fer vrednost na kraju izveštajnog perioda (3-5g.).
55
Metod knjiženja revalorizacije
• (a) bruto knjigovodstvena vrednost sredstva se preračunava na način

koji je dosledan revalorizaciji knjigovodstvene vrednosti tog
sredstva. Na primer, bruto knjigovodstvena vrednost sredstva može
da se preračuna uz pozivanje na uočljive tržišne podatke ili može da se
preračuna srazmerno promeni knjigovodstvene vrednosti sredstva.
Akumulirana amortizacija na datum revalorizacije se preračunava da
bi se izjednačila razlika između bruto knjigovodstvene vrednosti
sredstva i knjigovodstvene vrednosti sredstva nakon uračunavanja
akumuliranih gubitaka po osnovu umanjenja vrednosti; ili
• (b) akumulirana amortizacija eliminiše se iz bruto knjigovodstvene
vrednosti sredstva. 56
Grupe NPO
• Ako se vrši revalorizacija određene nekretnine, postrojenja i opreme, revalorizuje se
celokupna grupa nekretnina, postrojenja i opreme kojoj to sredstvo pripada.
• Grupa nekretnina, postrojenja i opreme predstavlja grupisanje sredstava prema sličnoj
prirodi i upotrebi u poslovanju entiteta. Primeri nekih grupa su sledeći:
(a) zemljište;
(b) zemljište i objekti;
(c) mašine;
(d) brodovi;
(e) avioni;
(f) motorna vozila;
(g) nameštaj i uređaji; i
(h) kancelarijska oprema; i 57
Knjiženje efekata revalorizacije
• Ako se knjigovodstvena vrednost sredstva poveća kao rezultat

revalorizacije, to povećanje se priznaje u ukupnom ostalom rezultatu i
akumulira u kapitalu, u okviru pozicije revalorizacione rezerve.
Međutim, povećanje se priznaje u bilansu uspeha u iznosu u kom
poništava revalorizaciono umanjenje iste imovine prethodno priznate u
bilansu uspeha.
• Ako se knjigovodstvena vrednost sredstva smanji kao rezultat
revalorizacije, to smanjenje se priznaje kao rashod. Međutim,
smanjenje se priznaje u ukupnom ostalom rezultatu do iznosa
postojećih revalorizacionih rezervi koje se odnosi na to sredstvo.
Smanjenje priznato u ukupnom ostalom rezultatu smanjuje iznos 58
Tehnike procene
• Prilikom procene fer vrednosti društva treba da dosledno koriste tehnike
procene koje su odgovarajuće u datim okolnostima i za koje ima dovoljno
raspoloživih podataka. MSFI 13 predviđa primenu jedne od tri metode za
procene fer vrednosti i to:
- tržišna metoda - koriste se kupoprodajne cene i ostale relevantne
informacije na bazi tržišnih transakcija sa identičnim ili uporedivim (sličnim)
sredstvima, obavezama ili grupama sredstava i obaveza;
- troškovna metoda ili metod nabavne vrednosti - koriste se iznosi koji bi
se zahtevali za zamenu određenog sredstva - tekući troškovi zamene;
- prinosna metoda - zasniva se na konvertovanju budućih iznosa (npr. neto
novčani tok ili prihodi i rashodi) u sadašnju vrednost pomoću diskontovanja. Fer
vrednost kod ove metode utvrđuje se na bazi tekućih tržišnih očekivanja i 59
Hijerarhija fer vrednosti
• Da bi unapredio doslednost i uporedivost u proceni fer vrednosti i povezanim obelodanjivanjima MSFI 13 ustanovljava
hijerarhiju fer vrednosti u tri nivoa:
• Nivo 1 - Kotirane (nekorigovane) cene sa aktivnog tržišta za identična sredstva i obaveze kojima pravno lice ima pristup na
dan procene. Tržišne cene sa aktivnog tržišta predstavljaju najpouzdaniji dokaz kolika je fer vrednost i treba ih bez korekcija
i usklađivanja koristiti kao primarni input, osim u izuzetnim slučajevima.
• Nivo 2 - Ulazni podaci (inputi) koji podrazumevaju korišćenje:
- kotiranih tržišnih cena sa aktivnog tržišta za slična sredstva i obaveze,
- kotirane tržišne cene za identična ili slična sredstva i obaveze sa tržišta koje nisu aktivna,
- stopa prinosa na tržištu, i
- ostale inpute, osim kotiranih cena, koji su uočljivi za sredstvo ili obavezu (npr. kamatne stope i krive prinosa koje su
uočljive u uobičajeno kotiranim intervalima itd).
• Nivo 3 - Inputi koji nisu vidljivi jer ne postoji aktivno tržište, kotirane tržišne cene ili uporedivi oblici imovine ili obaveza.
To su procene koje se ne zasnivaju na eksternim podacima koji su vidljivi na tržištu, već na internim procenama
rukovodstva kao što je prinosna metoda zasnovana na sadašnjoj vrednosti budućih novčanih tokova koje projektuje
uprava.
• MSFI 13 propisuje hijerarhiju korišćenja inputa od 1 do 3 prilikom procene fer vrednosti. Izveštajni subjekt najveći prioritet 60
prilikom utvrđivanja fer vrednosti treba da dâ podacima sa nivoa 1 (kotirane tržišne cene na aktivnom tržištu za identična
Da li je potreban procenitelj?
• U skladu sa paragrafom 77. pod b) MRS 16, propisano je da ako se
nekretnine, postrojenja i oprema iskazuju u revalorizovanim iznosima,
obelodanjuje se, pored ostalog i da li je u proceni učestvovao nezavisni
procenitelj.
• Shodno navedenom, nije potrebno da u proceni učestvuje nezavisni
(eksterni) procenitelj, već to može da bude i stručno osposobljeni
procenjivač iz reda zaposlenih koji ima kvalifikacije da izvrši procenu fer
vrednosti određene grupe građevinskih objekata i zemljišta (npr.
građevinski inženjer za procenu građevinskih objekata), kao i opreme,
postrojenja i ostalih osnovnih sredstava (npr. mašinski inženjer).
61
Prva primena modela revalorizacije
• MRS 8 Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške propisuje da
prva primena politike revalorizacije sredstava u skladu sa MRS 16 predstavlja promenu
računovodstvene politike koju treba tretirati kao revalorizaciju u skladu sa MRS 16, a ne u
skladu sa MRS 8.
• U slučaju kada se sa politike procenjivanja nekretnina, postrojenja i opreme po nabavnoj
vrednosti, odnosno ceni koštanja, pređe na politiku procene po fer vrednosti, odnosno model
revalorizacije, i na taj način izvrši promenu računovodstvene politike, nije potrebno novu
računovodstvenu politiku primenjivati retroaktivno, odnosno za prethodne obračunske
periode.
• U Napomenama uz finansijske izveštaje obelodanjuje se da je promenjena računovodstvena
politika za naknadno vrednovanje nekretnina, postrojenja i opreme.
• Mogućnost nevršenja retroaktivne primene nove računovodstvene politike važi samo u slučaju
kada se prelazi sa modela nabavne vrednosti na model revalorizacije, ali ne i kada se prelazi s
modela revalorizacije na model nabavne vrednosti (u ovom slučaju je obavezna retroaktivna 62
Obelodanjivanje – NOVO!
• Saglasno odredbama člana 30.Pravilnika o sadržini i formi obrazaca
finansijskih izveštaja i sadržini i formi obrasca Statističkog izveštaja za
privredna društva, zadruge i preduzetnike ("Sl. glasnik RS", br. 89/2020),
za NPO vrednovanu primenom modela revalorizacije obelodanjuju se
sledeće informacije:
(1) promene revalorizacione rezerve u izveštajnom periodu, uz
objašnjenje poreskog tretmana sadržanih stavki;
(2) knjigovodstvenu vrednost u Bilansu stanja koja bi se priznala da
osnovna sredstva nisu bila revalorizovana.
• Takođe, potrebno je ispoštovati i sve druge zahteve za obelodanjivanjem
63
u zavisnosti od regulative koju društvo primenjuje.
Primer knjiženja procene fer vrednosti kada se eliminiše
ispravka vrednosti
Privredno društvo je pravilnikom o računovodstvu i računovodstvenim politikama
utvrdilo da se građevinski objekti naknadno vrednuju prema modelu revalorizacije, a
da se knjiženje vrši eliminisanjem ispravke vrednosti, odnosno da nabavna vrednost
posle procene bude jednaka procenjenoj fer vrednosti.
Eksterni nezavisni procenitelj je izvršio procenu fer vrednosti poslovne zgrade na

dan bilansa i izdao elaborat sa sledećim obračunom:
Vrednost pre Vrednost posle Razlika za

Opis
procene procene knjiženje
Nabavna 45.000.000 10.000.000 - 35.000.000
vrednost
Ispravka 40.000.000 - - 40.000.000
vrednosti
Sadašnja 5.000.000 10.000.000 5.000.000
vrednost
Prilikom procene fer vrednosti poslovne zgrade u ranijim godinama, smanjenje fer
vrednosti ovog objekta evidentirano je na računu 582 u iznosu od 1.500.000 dinara.
64
Primer (nastavak)
R. Konto Iznos
OPIS
1 2 3 4 5 6
1) 0221 Građevinski objekti (35.000.000)
Ispravka vrednosti građevinskih (40.000.000)
0229
objekata
Prihodi od usklađivanja 1.500.000
682 vrednosti nekretnina,
330 Revalorizacione rezerve 3.500.000
za procenu fer vrednosti
2) 330 Revalorizacione rezerve 525.000
498 Odložene poreske obaveze 525.000
za obračun odloženog poreza
65
Primer knjiženja procene fer vrednosti srazmerno na
nabavnoj i IV
• Privredno društvo je pravilnikom o računovodstvu i računovodstvenim politikama utvrdilo da se

postrojenja i oprema naknadno vrednuju prema modelu revalorizacije, a da se knjiženje vrši srazmerno
korekcijom nabavne i ispravke vrednosti.
• Na dan bilansa, iskazane su sledeće vrednosti u poslovnim knjigama:
- Nabavna vrednost na računu 0231 je 30.000.000 dinara,
- Ispravka vrednosti na računu 0239 (sa obračunatom amortizacijom do dana bilansa) je
20.000.000 dinara, i
- Sadašnja vrednost iznosi 10.000.000 dinara.
• Procenom eksternog procenitelja je utvrđeno da fer vrednost postrojenja i opreme na dan bilansa
iznosi 20.000.000 dinara.
• Na dan bilansa preispitan je korisni vek upotrebe postrojenja i opreme i utvrđeno je da iznosi četiri
godine.
• Prethodni korisni vek trajanja postrojenja i opreme bio je 10 godina, odnosno stopa amortizacije je
iznosila 10% i ona se primenjuje i posle revalorizacije jer nije menjan ukupan procenjeni korisni vek 66
Primer (nastavk)
Obračun za potrebe knjiženja se vrši na sledeći način:
Nabavna vrednost procenjena fer vrednost prvobitni ukupan

= x
posle procene preostali korisni vek trajanja korisni vek trajanja
Ispravka vrednosti nabavna vrednost procenjena

= -
posle procene posle procene fer vrednost
Amortizacija u nabavna vrednost stopa amortizacije prema

= x
narednim godinama posle procene ukupnom veku trajanja
67
Primer (nastavk)
U konkretnom primeru, obračun je sledeći:
Nabavna vrednost 20.000.000

= x 10 = 50.000.000 dinara
posle procene 4
Ispravka vrednosti
= 50.000.000 - 20.000.000 = 30.000.000 dinara
posle procene
Amortizacija za
= 50.000.000 x 10% = 5.000.000 dinara
narednu godinu
Pomoćna tabela za knjiženje:

Opis
Nabavna 30.000.000 50.000.000 20.000.000
vrednost
Ispravka 20.000.000 30.000.000 10.000.000
vrednosti
Sadašnja 10.000.000 20.000.000 10.000.000
vrednost
68
Primer (nastavk)
R. Konto Iznos
OPIS
1 2 3 4 5 6
Ispravka vrednosti postrojenja i 10.000.000
0239
opreme
2) 330 Revalorizacione rezerve 1.500.000
498 Odložene poreske obaveze 1.500.000
za knjiženje odloženog poreza
Napomena: knjiženje odloženih poreskih obaveza se vrši u skladu sa MRS 12

Porezi na dobitak a obračunava se na visinu formiranih revalorizacionih rezervi
primenom važeće stope poreza na dobit (15%).
Pored navedenog načina obračuna za potrebe knjiženja, moguće je kada se

korekcija vrši na nabavnoj i ispravci vrednosti, da se korekcija utvrdi na osnovu
koeficijenta srazmere. Ovaj način je pogodan kada se preispitivanjem na kraju
obračunskog perioda ne menja procenjeni korisni vek trajanja.
Koeficijent procenjena fer vrednost

=
srazmere sadašnja vrednost pre procene 69
Primer knjiženja negativnog efekta procene u slučaju kada se
eliminiše IV, a prethodno NE postoji formirana RR

utvrdilo da se postrojenja i oprema naknadno vrednuju prema modelu revalorizacije,
a da se knjiženje vrši eliminisanjem ispravke vrednosti, odnosno da nabavna
vrednost posle procene bude jednaka procenjenoj fer vrednosti.
Eksterni nezavisni procenitelj je izvršio procenu fer vrednosti proizvodnog pogona

na dan bilansa i izdao elaborat sa sledećim obračunom:

Opis
Nabavna 40.000.000 6.000.000 - 34.000.000
vrednost
Ispravka 30.000.000 - - 30.000.000
vrednosti
Sadašnja 10.000.000 6.000.000 4.000.000
vrednost
Za proizvodni pogon nema formiranih revalorizacionih rezervi po osnovu ranijih

procena fer vrednosti. 70
Primer (nastavak)
R. Konto Iznos
OPIS
1 2 3 4 5 6
1) 0231 Postrojenja i oprema (34.000.000)
Ispravka vrednosti (30.000.000)
0239
građevinskih objekata
Obezvređenje nekretnina,
582
postrojenja i opreme 4.000.000
71
Primer knjiženja negativnog efekta procene u slučaju kada se
eliminiše IV, a prethodno POSTOJI formirana RR

utvrdilo da se građevinski objekti naknadno vrednuju prema modelu revalorizacije, a
da se knjiženje vrši eliminisanjem ispravke vrednosti, odnosno da nabavna vrednost
posle procene bude jednaka procenjenoj fer vrednosti.
Eksterni nezavisni procenitelj je izvršio procenu fer vrednosti proizvodne hale na dan
bilansa i izdao elaborat sa sledećim obračunom:

Opis
Nabavna 20.000.000 3.000.000 - 17.000.000
vrednost
Ispravka 15.000.000 - - 15.000.000
vrednosti
Sadašnja 5.000.000 3.000.000 2.000.000
vrednost
Prilikom procene fer vrednosti proizvodne hale u ranijim godinama, povećanje fer
vrednosti ovog objekta evidentirano je na računu 330 u iznosu od 1.200.000 dinara. 72
Primer (nastavak)
R. Konto Iznos
OPIS
1 2 3 4 5 6
1) 0221 Građevinski objekti (17.000.000)
Ispravka vrednosti (15.000.000)
0229
građevinskih objekata
Obezvređenje nekretnina,
582
postrojenja i opreme 800.000
73
Korišćenje revalorizacione rezerve
• Revalorizacione rezerve koje su sastavni deo kapitala koji se odnosi na NPO,

mogu se preneti direktno na neraspoređenu dobit, kada sredstvo prestane
da se priznaje. To može podrazumevati prenos celokupnog ostatka, kada se
sredstvo povuče iz upotrebe ili otuđi. Međutim, neke rezerve mogu biti
prenete i dok se sredstvo koristi. U tom slučaju, iznos prenete rezerve
predstavlja razliku između amortizacije zasnovane na revalorizovanoj
knjigovodstvenoj vrednosti sredstva i amortizacije zasnovane na prvobitnoj
nabavnoj vrednosti sredstva. Prenošenje revalorizacionih rezervi u
neraspoređenu dobit ne vrši se preko bilansa uspeha.
• Efekti poreza na dobitak, ako postoje, koji nastaju zbog revalorizacije

nekretnina, postrojenja i opreme, priznaju se i obelodanjuju u skladu sa MRS 74
Korišćenje revalorizacione rezerve
• Ukoliko se društvo opredeli da vrši srazmeran prenos revalorizacionih rezervi u neraspoređenu dobit po
osnovu razlike u obračunatim amortizacijama, tada je potrebno da usvoji odgovarajuću
računovodstvenu politiku i da je dosledno primenjuje u dužem vremenskom periodu. Dakle nije
dozvoljeno, da se jedne godine vrši prenos sa rezervi u neraspoređenu dobit, a druge ne.
• Treba imati u vidu i obavezu propisanu odredbama MRS 12, prema kojoj su pravna lica dužna da
prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja u godini kada je izvršena procena po fer vrednosti iznos od
15% na tako formiranu revalorizacionu rezervu priznaju kao odloženu poresku obavezu, knjiženjem
330/498. To podrazumeva da ukoliko se pravno lice opredeli da vrši prenos dela revalorizacionih rezervi
po osnovu razlika amortizacije na neraspoređenu dobit, iznos koji se prenosi treba umanjiti za svaki
relevantni odloženi porez.
• Kada dolazi do otuđenja, pa samim tim i do isknjižavanja osnovnog sredstva i prenosa preostale
revalorizacione rezerve u neraspoređeni dobitak ili na nepokriveni gubitak ne treba vršiti nikakva
knjiženja po pitanju ranije formiranih odloženih poreskih obaveza na račun 498 - Odložene poreske
obaveze, koje se formiraju prilikom iskazivanja osnovnih sredstava po fer vrednosti. Ranije formirane
odložene poreske obaveze na računu 498, knjižene na teret kapitala, a po osnovu efekata 75
Kada se ne vrši prenos revalorizacionih rezervi u
neraspoređenu dobit
• Prenos revalorizacionih rezervi ne može se vršiti u sledeća dva slučaja:
- prilikom reklasifikacije građevinskog objekta na investicionu

nekretninu; i
- prilikom reklasifikacije revalorizovanog sredstva na stalna sredstva
namenjena prodaji (grupa 14).
76
Primer knjiženja korišćenja proporcionalnog dela RR pre
otuđenja NPO
Građevinski objekat je nabavljen i stavljen u upotrebu pre četiri godine. Nabavna
vrednost je iznosila 10.000.000 dinara, a procenjeni vek upotrebe je 10 godina.
Stopa amortizacije je 10%. Godišnja amortizacija iznosi 1.000.000 dinara.
Pravno lice je odlučilo da na dan 31.12. tekuće godine (posle obračunate

amortizacije za tekuću godinu) izvrši procenu građevinskog objekta.
Pre prve procene, u poslovnim knjigama pravnog lica, bile su sledeće vrednosti:
Opis Iznos u dinarima

Nabavna vrednost 10.000.000
Ispravka vrednosti (zajedno sa amortizacijom za tekuću godinu) 4.000.000
Neotpisana vrednost 6.000.000
Rezidualna vrednost 0
Na dan 31.12. tekuće godine, primenom modela revalorizacije, utvrđena je nova

neotpisana vrednost građevinskog objekta u iznosu od 9.000.000 dinara. 77
Primer (nastavak)
Računovodstvenom politikom je utvrđeno da se po osnovu revalorizacije korekcije
vrše i na nabavnoj i na ispravci vrednosti na osnovu koeficijenta srazmere
(neotpisana vrednost posle revalorizacije : neotpisana vrednost pre revalorizacije). U
našem primeru koeficijent je 1,50 (9.000.000 : 6.000.000).
R. Iznos pre Iznos posle Razlika za

Opis Koeficijent
br. revalorizacije revalorizacije doknjižavanje
1 2 3 4 5=3x4 6=5-3
1. Nabavna vrednost 10.000.000 1,50 15.000.000 5.000.000
2. Ispravka vrednosti 4.000.000 1,50 6.000.000 2.000.000
Neotpisana
3. 6.000.000 1,50 9.000.000 3.000.000
vrednost
78
Primer (nastavak)
1) za izvršenu procenu fer vrednosti nekretnine I obračun odloženih poreza:
Konto Iznos
R. br. OPIS
1 2 3 4 5 6
1) 022 Građevinski objekat 5.000.000
Ispravka vrednosti građevinski
0228 2.000.000
objekti - amortizacija
Revalorizacione rezerve po
3301 3.000.000
osnovu revalorizacije nekretnina
procena fer vrednosti građevinskih objekata
1a) 3301 450.000
498 Odložene poreske obaveze 450.000
odložene poreske obaveze
Posle izvršenog prenosa dela revalorizacionih rezervi na odložene poreske

obaveze, na računu 330 - Revalorizacione rezerve ostalo je 2.550.000 dinara
(3.000.000 - 450.000). 79
Primer (nastavak)
Potrebno je i preispitati korisni vek trajanja građevinskog objekta posle izvršene revalorizacije.
Utvrđeno je da nova procena ne utiče na koristan vek upotrebe sredstava, tako da je vek upotrebe i
dalje 10 godina. Amortizacija se i dalje obračunava po stopi od 10%, pa godišnja amortizacija za
naredni period iznosi 1.500.000 dinara (Nova nabavna vrednost građevinskog objekta 15.000.000 x
10% = 1.500.000).
Računovodstvenim politikama je utvrđeno da se na kraju svake godine, posle procene sredstava
na fer vrednost, sa revalorizacionih rezervi prenosi u dobit deo iznosa revalorizacionih rezervi koji
se utvrđuje kao razlika između obračunate amortizacije na revalorizovanu vrednost i amortizacije
koja bi bila obračunata da nije bilo revalorizacije.
U našem slučaju taj prenos može da se izvrši na kraju naredne godine, pod 31.12, jer se tada prvi put
prilikom obračuna amortizacije za osnovicu uzima revalorizovana vrednost građevinskog objekta.
Znači, amortizacija za narednu godinu na revalorizovanu nabavnu vrednost građevinskog objekta
iznosiće 1.500.000 dinara (15.000.000 x 10% = 1.500.000), a da nije vrednost revalorizovana,
amortizacija bi iznosila 1.000.000 dinara (10.000.000 x 10% = 1.000.000). Razlika u amortizaciji je
500.000 dinara.
Proizilazi da u primeru, iznos revalorizacione rezerve koji bi mogao da se prenese u neraspoređeni
dobitak iznosi 500.000 dinara godišnje (1.500.000 - 1.000.000). 80
Primer (nastavak)
Međutim, s obzirom da smo bili u obavezi da, zbog primene MRS 12, jedan deo
revalorizacionih sredstava prenesemo u korist odloženih poreskih obaveza, iznos od
450.000 dinara (3.000.000 x 15% = 450.000), na računu revalorizacionih rezervi,
nakon prenosa dela koji se odnosi na odložene poreske obaveze, ostao je iznos od
2.550.000 dinara (3.000.000 - 450.000). Ova preostala vrednost revalorizacionih
rezervi u iznosu od 2.550.000 dinara bi trebalo da se prenese u neraspoređenu
dobit u preostalom veku korišćenja sredstva, tj. u našem primeru u toku preostalih
šest godina, dakle svake godine po 425.000 dinara (2.550.000/6 = 425.000).
R. Iznos u
Opis
br. dinarima
Amortizacija obračunata na revalorizovanu nabavnu
1. 1.500.000
vrednost
2. Amortizacija obračunata na prvobitno nabavnu vrednost 1.000.000
3. Razlika u amortizaciji (r. br. 2 - r. br. 1) 500.000
4. Deo odloženog poreza (15% na iznos od 500.000) 75.000
Razlika u amortizaciji po umanjenju za odložene poreze (r.
5. 425.000
br. 3 - r. br. 4)
81
Primer (nastavak)
Knjiženje na dan 31.12. naredne godine sprovodi se na sledeći način:
R. Konto Iznos
OPIS
1 2 3 4 5 6
1) 540 Troškovi amortizacije 1.500.000
0228 1.500.000
za obračunatu godišnju amortizaciju
Revalorizacione rezerve po osnovu
2) 3301 425.000
revalorizacije nekretnina
340 Neraspoređeni dobitak ranijih godina 425.000
za realizovane revalorizacione rezerve po osnovu razlike amortizacije
82
Primer (nastavak)
Posle izvršenog korišćenja revalorizacionih rezervi pre otuđenja građevinskog
objekta i prenosa dela revalorizacionih rezervi na odložene poreske obaveze, na
analitičkom računu revalorizacionih rezervi konkretnog osnovnog sredstva na dan
31.12. naredne godine, imamo sledeću situaciju:
R. Iznos u
Opis
br. dinarima
1. Formirane revalorizacione rezerve po osnovu procene 3.000.000
2. Smanjenje po osnovu odložene poreske obaveze 450.000
Korišćenje revalorizacione rezerve pre otuđenja po osnovu
3. 425.000
razlike u amortizaciji
4. Stanje revalorizacionih rezervi (r. br. 1 - r. br. 2 - r. br. 3) 2.125.000
Napomena: prema MRS 16, moguće je da se efekat revalorizacije iskaže samo

preko sadašnje vrednosti osnovnog sredstva, odnosno da se ispravka vrednosti
svede na nulu, a nabavna vrednost svede na procenjenu (revalorizovanu) vrednost.
83
III. AMORTIZACIJA I OBEZVREĐENJE
84
Amortizacija
• Svaki deo neke NPO, čija je nabavna vrednost/cena koštanja značajna

u odnosu na ukupnu nabavnu vrednost datog sredstva se amortizuje
zasebno.
• Jedan materijalno značajan deo NPO može imati isti korisni vek i
metod amortizacije kao i drugi materijalno značajan deo tog sredstva.
Prilikom utvrđivanja troškova amortizacije, takvi delovi se mogu
grupisati.
• Trošak amortizacije za svaki period, priznaje se u bilansu uspeha,
osim ako nije uključen u knjigovodstvenu vrednost drugog sredstva
(npr. Am postrojenja u NV zaliha ili Am NPO u NV nemat.imovine)
85
Obračun amortizacije vrši se:
•na kraju poslovne godine, a pre sastavljanja finansijskih izveštaja;

• sastavljanja vanrednih finansijskih izveštaja u statusnim promenama
(spajanje, podela i odvajanje) i prodaje pravnog lica;
• sastavljanja vanrednih finansijskih izveštaja prilikom otvaranja i
okončanja postupka stečaja, odnosno likvidacije;
• za sredstva otuđena ili rashodovana u toku godine zaključno sa
mesecom, odnosno danom sa kojim je osnovno sredstvo otuđeno,
odnosno rashodovano.
86
Računovodstvene politike
• Kako bi obračun amortizacije bio pravilno izvršen, neophodno je

računovodstvenim politikama (aktom o računovodstvu) utvrditi sledeće:
• grupe osnovnih sredstava;
• osnovna sredstva koja podležu obračunu amortizacije;
• osnovicu za amortizaciju;
• korisni vek trajanja osnovnog sredstva, odnosno stope amortizacije;
• metod obračuna amortizacije koji će se primenjivati (proporcionalni, degresivni
ili funkcionalni);
• način preispitivanja korisnog veka trajanja osnovnog sredstva na dan
sastavljanja finansijskih izveštaja;
• početak obračuna amortizacije (od dana nabavke ili od sledećeg meseca). 87
Početak i kraj obračuna amortizacije
• Amortizacija sredstva započinje kada ono postane raspoloživo za

korišćenje, to jest, kada se nalazi na lokaciji i u stanju koje je neophodno
da sredstvo funkcioniše na način na koji to predviđa menadžment.
• Amortizacija sredstva prestaje na datum ranijeg događaja:
- datum kada je sredstvo klasifikovano kao ono koje se drži za
prodaju u skladu sa MSFI 5 ili
- datum prestanka priznavanja sredstva.
Dakle, vršenje amortizacije ne prestaje kada se sredstvo ne koristi ili
kada se ne koristi aktivno, osim ako je ono u potpunosti amortizovano.
Međutim, prema funkcionalnom metodu amortizacije, trošak amortizacije88
Metod amortizacija
• Korišćeni metod amortizacije odražava način očekivanog trošenja

budućih ekonomskih koristi od sredstva.
• Metod amortizacije, koji se primenjuje na neko sredstvo, proverava se
najmanje jednom, na kraju svake finansijske godine, i ako postoje
značajne promene u očekivanoj dinamici trošenja budućih
ekonomskih koristi koje su sadržane u sredstvu, metod se menja da bi
se odrazila promenjena dinamika. Takvu promenu treba obračunati
kao promenu računovodstvene procene u skladu sa MRS 8.
89
Metodi obračuna amortizacije:
• Linearna (proporcionalna) amortizacija za rezultat ima konstantne troškove u

toku korisnog veka sredstva, ukoliko se rezidualna vrednost ne menja.
• Degresivni metod za rezultat ima smanjenje troškova tokom korisnoga veka
sredstva.
• Funkcionalni metod za rezultat ima troškove koji se zasnivaju na očekivanom
korišćenju ili učincima.
Društvo se opredeljuje za metod koji najvernije odražava očekivanu dinamiku

trošenja budućih ekonomskih koristi sadržanih u sredstvu. Taj metod se
konzistentno primenjuje iz perioda u period osim ako ne dođe do promene
očekivane dinamike trošenja tih budućih ekonomskih koristi. 90
Preispitivanje procena u vezi sa
obračunom amortizacije
• Značajna pitanja u vezi sa obračunom amortizacije na kraju
izveštajnog perioda su:
 Iznos koji se amortizuje - rezidualna vrednost?
 Koristan vek upotrebe sredstva?
Iznos koji se amortizuje?
• Iznos (osnovicu) za obračun amortizacije predstavlja nabavna
vrednost sredstva umanjena za rezidualnu vrednost I alocira se na
sistematski u toku korisnog veka sredstva.
Iznos koji se amortizuje?
• Rezidualna vrednost nekog sredstva je procenjeni iznos koji bi
pravno lice primilo danas ukoliko bi otuđilo sredstvo, nakon
odbijanja procenjenih troškova otuđenja i pod pretpostavkom da je
sredstvo već na kraju svog korisnog veka upotrebe i u stanju koje se
očekuje na kraju njegovog korisnog veka upotrebe.
• Rezidualna vrednost se proverava barem na kraju svakog
izveštajnog perioda i ukoliko se procena razlikuje od prethodne
procene, promena se obuhvata kao promena računovodstvene
procene.
• Rezidualna vrednost se ne knjiži već se unosi u pomoćnu evidenciju
osnovnih sredstava (evidentira na kartici osnovnog sredstva).
Primer – promena rezidualne
vrednosti:
Pravno lice je nabavilo kamion čija nabavna vrednost iznosi 4.000.000
dinara. Politika pravnog lica je da sve kamione starije od 7 godina zameni
novim. Procenjena vrednost kamiona tog tipa starosti 7 godina u stanju u
kome pravno lice očekuje da će biti kamion na kraju veka upotrebe iznosi
500.000 dinara.
Osnovica za amortizaciju:
 Nabavna vrednost 4.000.000
 Rezidualna vrednost 500.000
Iznos koji se amortizuje 3.500.000
Primer (nastavak)
Pravno lice je na kraju 3 godine upotrebe procenilo da je zbog upotrebe

kamiona iznad prvobitnih očekivanja došlo do promene u rezidualnoj
vrednosti i da će vrednost kamiona na kraju veka upotrebe iznositi 300.000
dinara.
Osnovica za amortizaciju:
 Knjigovodstvena vrednost 4.000.000 - (3.500.000/7*3) 2.500.000
 Rezidualna vrednost 300.000
Preostali iznos koji se amortizuje 2.200.000
Model revalorizacije i obezvređenje
• U slučaju primene modela revalorizacije kod naknadnog vrednovanja

NPO, iznos koji se amortizuje predstavlja revalorizovana vrednost
sredstva umanjena za preostalu vrednost.
• Ukoliko je za sredstvo priznat gubitak zbog umanjenja vrednosti

(obezvređenje), preostali iznos koji se amortizuje je nabavna vrednost
umanjena za akumuliranu amortizaciju i akumulirane gubitke usled
umanjenja vrednosti.
Primer - obezvređenje:
Pravno lice je nabavilo kamion čija nabavna vrednost iznosi 4.000.000 dinara. Procenjeni
korisni vek upotrebe je 10 godina, dok je procenjena rezidualna vrednost beznačajna.
Pravno lice je na kraju 3. godine procenilo da je usled fizičkih oštećenja došlo do umanjenja
vrednosti kamiona. Procenjena nadoknadiva vrednost iznosi 2.450.000 dinara.
Koristan vek upotrebe sredstva?
• Koristan vek upotrebe sredstva je:

 Period tokom kojeg se očekuje da je sredstvo raspoloživo za
upotrebu; ili
 Broj proizvodnih ili sličnih jedinica, koje pravno lice očekuje da
proizvede tim sredstvom.
• Koristan vek upotrebe se proverava barem na kraju svakog izveštajnog

perioda i ukoliko se procena razlikuje od prethodne procene, promena
se obuhvata kao promena računovodstvene procene.
• Procena korisnog veka upotrebe sredstva stvar je profesionalnog

prosuđivanja u pravnom licu, na bazi iskustva sa sličnim sredstvima, i
nema obaveze angažovanja nezavisnog stručnjaka.
• Na bazi procenjenog korisnog veka upotrebe utvrđuje se godišnja stopa

amortizacije na sledeći način:
Stopa amortizacije * 100
• Prilikom procene korisnog veka upotrebe potrebno je razmotriti sledeće

faktore:
 očekivana iskorišćenost sredstva na bazi očekivanog kapaciteta
sredstva i fizičkih učinaka;
 očekivano fizičko habanje koje zavisi od faktora poslovanja (broj
smena, plan održavanja i sl.);
 tehnička ili komercijalna zastarelost sredstva usled promena ili
poboljšanja u proizvodnji ili promena u tržišnoj potražnji za
proizvodom ili uslugom koji se pružaju uz pomoć sredstva;
 zakonska ili slična ograničenja korišćenja sredstva, kao što je istek
roka lizinga.
Primer – promena korisnog veka
upotrebe:
Nabavljena je linija za proizvodnju testenina čija nabavna vrednost iznosi 5.000.000 din. Procenjeni
korisni vek upotrebe je 5g, dok je procenjena rezidualna vrednost beznačajna, odnosno nula.
Pravno lice je na kraju 3 g. izvršilo proveru procene korisnog veka upotrebe i na bazi dosadašnje
upotrebe procenilo da će vek upotrebe iznositi 7 g. umesto prvobitno procenjenih 5 g.
Procena umanjenja vrednosti (obezvređenja) imovine - regulativa
• MRS 36 Umanjenje vrednosti imovine
• Odeljak 27 MSFI za MSP
• Pravilnik za mikro I druga pravna lica – član 18.
101
Zakon o računovodstvu
• Prema članu 23. Zakona o računovodstvu pozicije prikazane u finansijskim
izveštajima treba da budu vrednovane u skladu sa principom opreznosti, a
posebno uzimajući u obzir sva obezvređenja bez obzira da li je rezultat
poslovne godine dobitak ili gubitak.
• Umanjenje vrednosti imovine zasnovano na istim principima u sva tri okvira

finansijskog izveštavanja (MRS/MSFI, MSFI za MSP i Pravilnik za mikro pravna
lica).
Testiranje umanjenja vrednosti
(obezvređenja) imovine
• Obavezno testiranje na umanjenje vrednosti, bez obzira da li postoje
naznake ili ne, sprovodi se za goodwill stečen u poslovnoj kombinaciji,
nematerijalnu imovinu sa neograničenim vekom upotrebe (samo u
slučaju primene MRS/MSFI) i nematerijalnu imovinu koja još uvek nije
raspoloživa za upotrebu.
• Za ostala sredstva pravno lice treba na datum svakog bilansa da proceni

da li postoje bilo kakve naznake da vrednost sredstva može biti
umanjena.
Eksterni izvori informacija
• Prilikom procene da li postoje ovakve naznake razmatraju se eksterni i

interni izvori informacija.
Eksterni izvori informacija
 Tržišna vrednost sredstva se smanjila više nego očekivano;
 Promene u tehnološkom, tržišnom, ekonomskom ili zakonskom
okruženju imaju štetan efekat na pravno lice;
 Kamatne stope su se promenile povećavajući tako diskontnu stopu
koja se koristi prilikom izračunavanja upotrebne vrednosti; i
 Knjigovodstveni iznos neto imovine je viši od njene tržišne
kapitalizacije (njene fer vrednosti).
Primer
• Entitet, koji se bavi proizvodnjom kartonskih kutija, opredelio se za model revalorizacije pri
naknadnom odmeravanju opreme. Poslednja procena vrednosti je rađena pre dve godine.
• Tekuće godine se na tržištu pojavila savremenija oprema za lepljenje kutija, što je
prouzrokovalo da vrednost te polovne opreme, koju koristi entitet, znatno opadne
(uporedive kupoprodajne transakcije realizovane su po nižoj vrednosti od knjigovodstvene
vrednosti entiteta).
• Kako se selektivno ne može revalorizovati samo pojedinačno sredstvo (kada se vrši
revalorizacija, neophodno je da se revalorizuje celokupna grupa sredstava kojoj to sredstvo
pripada), a kako nema indicija da fer vrednost ostale opreme (iz iste grupe) ne odgovara
revalorizovanoj vrednosti, entitet nije tekuće godine vršio novu procenu fer vrednosti.
• Zaključak: S ciljem da vrednost opreme, na dan bilansa ne bude precenjena, testom
umanjenja vrednosti (MRS 36) treba utvrditi, eventualni, iznos obezvređenja opreme za
lepljenje kutija. 105
Interni izvori informacija
Interni izvori informacija

 Postoje dokazi o zastarelosti ili oštećenju imovine;
 Došlo je do promena u načinu korišćenja imovine sa negativnim
dejstvom ili su ove promene neminovne; i
 Postoje dokazi iz internih izveštaja koji ukazuju da je ekonomski
učinak sredstva lošiji ili će biti lošiji od očekivanog.
Test umanjenja vrednosti
KNJIGOVODSTVENA VREDNOST VS. NADOKNADIVA VREDNOST
• Knjigovodstvena vrednost sredstva je njegova nabavna vrednost

umanjena za akumuliranu amortizaciju i akumulirane gubitke usled
obezvređenja;
• Nadoknadiva vrednost je veća od sledećih vrednosti:
 Fer vrednost sredstva umanjena za troškove prodaje; ili
 Upotrebna vrednost sredstva (sadašnja vrednost procenjenih
budućih tokova gotovine, koji se očekuju od kontinuiranog
korišćenja sredstva i od njegove prodaje na kraju korisnog veka
upotrebe).
Razlika između fer vrednosti (primenom prinosnog pristupa) i
upotrebne vrednosti
Relevantni aspekt Fer vrednost (primenom prinosnog pristupa) Upotrebna vrednost
Na osnovu kog standarda se vrši vrednovanje? MSFI 13 MRS 36
Primenom tehnika sadašnje vrednosti, koje (čije) Budući tokovi gotovine - iz perspektive tržišnog
Budući tokovi gotovine - iz perspektive entiteta
vrednosti su u fokusu vrednovanja? učesnika
Koja diskontna stopa se koristi? Stopa posle oporezivanja Stopa pre oporezivanja
Uobičajeno:
a) Entitetove projekcije i budžeti su osnov za
a) entitet koristi sopstvene budžete i prognoze kao
vrednovanje
polaznu osnovu za primenu tehnike sadašnje vrednosti
Koje su polazne osnove za projekciju tokova gotovine? b) ako postoje utvrđene značajne razlike između
b) nakon toga, te vrednosti prilagođava tržišnim
enitetove percepcije i percepcije drugih tržišnih
uslovima karakterističnim za (hipotetičkog) tržišnog
učesnika, entitet preispituje realnost projekcija
učesnika
Da li se tekući i odloženi porezi uključuju u procenu

Da Ne
sadašnje vrednosti?
Ne - sve dok se unapređenje ne desi (kada entitet
Da li se očekivana unapređenja na sredstvima Uključuju se u meri u kojoj tržišni učesnici razumno
preuzme obavezu koja proizilazi po osnovu
uključuju u projektovane tokove gotovine? očekuju da se izvrši unapređenje
unapređenja)
Da li efekat restruktuiranja, za koje još nije izvršeno

Uključuju se u meri u kojoj tržišni učesnici razumno Ne - sve dok entitet ne prizna rezervisanje (MRS 37) po
rezervisanje po MRS 37, treba da bude uključeno u
očekuju da se izvrši restrukturiranje ovom osnovu
projektovane tokove gotovine? 108
Evidentiranje umanjenja vrednosti
(obezvređenja) imovine
• Ukoliko je knjigovodstvena vrednost sredstva veća od nadoknadive
vrednosti, razlika predstavlja gubitak i iznos sredstva se mora smanjiti na
nadoknadivu vrednost.
• Gubitak po osnovu umanjenja vrednosti sredstva odmah se priznaje kao
rashod perioda, samo što se gubitak revalorizovanog sredstva prvo prebija
sa revalorizacionim rezervama tog sredstva
•U skladu sa članom 47. Pravilnika o Kontnom ovkiru na računima grupe 58
– Rashodi po osnovu obezvređenja imovine koja se vrednuje kroz Bilans
uspeha, iskazuju se negativni efekti umanjenja vrednosti imovine.
Primer procene umanjenja
vrednosti (obezvređenja)
građevinskog objekta
Pravno lice na dan 31.12.20xx. godine poseduje građevinski objekat čija
knjigovodstvena vrednost iznosi 12.000.000 dinara.
Prilikom procene da li je na taj dan došlo do umanjenja vrednosti građevinskog
objekta razmatrani su eksterni faktori. Konstatovano je da je došlo do smanjenja
tržišne vrednosti objekta više nego što je očekivano. Pravno lice mora utvrditi
nadoknadivu vrednost objekta.
Nadoknadiva vrednost je viša od:
Fer vrednosti umanjene za troškove prodaje 11.000.000
Upotrebne vrednosti 10.500.000
Dakle, nadoknadiva vrednost iznosi 11.000.000 dinara.
Primer (nastavak)
KJNIGOVODSTVENA NADOKNADIVA UMANJENJE VREDNOSTI

VREDNOST VREDNOST (ako je KV > NV)
12.000.000 11.000.000 1.000.000

Primer testiranja na obezvređenje sa
odloženim porezom
Primer:
Entitet testira umanjenje vrednosti na sredstvo čija je:
a) knjigovodstvena vrednost 200,
b) revalorizacione rezerve (potražni saldo) 40 i
b) poreska vrednost 60.
Testom obezvređenja utvrđena je nadoknadiva vrednost od 80.
Umanjene vrednosti = 200 - 80 = 120
Odložene poreske obaveze za sredstvo, pri godišnjoj stopi poreza na dobit od 15%, iznose:
Pre obezvređenja = (200 - 60) x 15% = 21
Posle obezvređenja = (80 - 60) x 15% = 3
Pozitivan (odloženi) poreski efekat obezvređenja = 21 - 3 = 18
Alokacija odloženih poreskih efekta obezvređenja:
Preko bilansa uspeha (odloženi poreski prihod perioda) = (120 - 40) x 15% = 12
Snižavanjem revalorizacionih rezervi = (120 - 80) x 15% = 6
Ukupan efekat obezvređenja na tekući rezultat = 120 - 12 = 108 ili 120 x 85% = 108
112
IV. Naknadni troškovi
Naknadni troškovi/dodatna ulaganja
• Prema principu priznavanja NPO iz MRS 16, entitet ne priznaje u
knjigovodstvenu vrednost NPO troškove svakodnevnog održavanja te stavke.
Zapravo, ti troškovi se priznaju u bilansu uspeha kada nastanu. Troškovi
svakodnevnog servisiranja su primarno troškovi rada i potrošnog materijala, a
mogu uključivati i troškove sitnih rezervnih delova. Svrha ovih izdataka se često
definiše kao "popravke i održavanje" NPO.
• Sastavni delovi nekih NPO mogu zahtevati zamenu u redovnim vremenskim
razmacima (npr. može biti potrebno da se unutrašnji zidovi industrijske peći
ponovo oblažu nakon određenog broja sati korišćenja, ili tokom veka upotrebe
aviona može se zahtevati da se nekoliko puta izmeni enterijer aviona, kao što su
sedišta i kuhinja).
Naknadni troškovi/dodatna ulaganja
• NPO se takođe mogu nabaviti i za svrhe zamena koje se ne vrše tako često, kao
što je zamena unutrašnjih zidova u zgradi ili za zamene koje se ne ponavljaju. Prema
principu priznavanja iz MRS 16, entitet priznaje u KV neke NPO, troškove zamene
nekih delova tih stavki, u momentu kada ti troškovi nastanu i kada su zadovoljeni
kriterijumi priznavanja. KV delova koji su zamenjeni prestaje da se priznaje u
skladu sa odredbama o prestanku priznavanja definisanim u MRS 16
• Dakle, naknadnim, dodatnim ulaganjima na, koja se kapitalizuju, smatraju se
značajniji izdaci kojima se obezbeđuje priticanje buduće koristi privrednom
subjektu. Ova ulaganja se obično definišu kao ulaganja kojima se produžava vek,
povećava kapacitet, poboljšava kvalitet NPO (npr. zamena krova, zamena podova,
zamena instalacija, sanitarija, stolarije, ugradnja grejanja, generalni remont opreme,
zamena motora u vozilu ili svih sedišta u autobusu i dr. )
Metod zamene
• Ako, prema principu za priznavanje iz MRS 16 entitet u
knjigovodstvenu vrednost NPO prizna troškove zamene nekog dela,
onda on prestaje da priznaje knjigovodstvenu vrednost zamenjenog
dela, bez obzira da li je zamenjeni deo amortizovan odvojeno.
• Ako entitetu nije izvodljivo utvrđivanje knjigovodstvene vrednosti

zamenjenog dela, on može da koristi troškove zamene kao
pokazatelj iznosa nabavne vrednosti zamenjenog dela u vreme
kad je isti stečen ili izgrađen.
Primer zamene dela koji se
isknjižava
Posle 20 godina zamenjuje se krov na građevinskom objektu. Objekat je otpisivan
po stopi od 2%, što znači da je procenjeni vek objekta 50 godina (100 / 50 = 2). Za
krov procenjeni vek trajanja je 20 godina. Nabavna vrednost krova sa zamenom
iznosi 5.000.000 dinara. Metodom zamene utvrđuje se sledeća knjigovodstvena
(neotpisana) vrednost zamenjenog krova:
R. br. Opis Iznos

1. Vrednost zamene 5.000.000
2. Stopa amortizacije 2%
3. Broj meseci korišćenja sredstva 240
4. Obračunata amortizacija zamenjenog dela (1 x 2 x 3/12) 2.400.000
5. Knjigovodstvena vrednost zamenjenog dela (1 - 4) 2.600.000
Primer (nastavak)
R. Konto Iznos
OPIS
1 2 3 4 5 6
1) 022 Građevinski objekti (krov) 5.000.000
PDV u primljenim fakturama po opštoj
270 1.000.000
stopi
Obaveze za PDV po izdatim fakturama
470 1.000.000
po opštoj stopi
po fakturi dobavljača
2) 570 prodaje nematerijalne imovine, 2.600.000
0229 2.600.000
za isknjiženje zamenjenog dela
Primer priznavanja dela građevinskog
objekta kao posebnog sredstva
Privredno društvo je računovodstvenim politikama predvidelo da značajne delove
građevinskih objekata koji imaju različiti vek trajanja evidentiraju odvojeno - kao
posebna sredstva. Kupljen je objekat sa sledećim podacima relevantnim za
knjiženje:
R. br. Opis Iznos

1. Nabavna vrednost objekta 5.000.000
2. Procenjeni vek trajanja objekta 50 godina
3. Stopa amortizacije objekta 2%
4. Procenjena vrednost panoramskih liftova 2.000.000
5. Procenjeni vek trajanja panoramskih liftova 10 godina
6. Stopa amortizacije 10%
Primer (nastavak)
R. Konto Iznos
OPIS
1 2 3 4 5 6
1) 0271 5.000.000
pripremi (objekat)
0272 2.000.000
pripremi (liftovi)
za nabavku građevinskog objekta
2) 022 Građevinski objekat 5.000.000
0271 5.000.000
pripremi (analitika za objekat)
3) 023 Postrojenja i oprema (liftovi) 2.000.000
0272 2.000.000
pripremi (analitika za kotao)
za aktiviranje liftova
Uređenje okoline građevinskog
objekta
• Ulaganja u uređenje okoline novoizgrađenog građevinskog objekta kao što su:
ograda, travnjak, asfaltiranje, parkirališta i staza i dr. smatraju se građevinskim
objektima i evidentiraju se na posebnim analitičkim računima, a s obzirom na
ograničeni vek trajanja amortizuju se po stopi koja se utvrđuje na osnovu korisnig
veka trajanja.
• Ulaganje u zelenilo oko zgrade kao što su ukrasno drveće i bilje i druge višegodišnje
biljke, iskazuju se na računu 032 – Ostali višegodišnji zasadi.
Primer uređenja okoline građevinskog
objekta
1) Za uređenje okoline novoizgrađenog objekta primljena je faktura od privrednog
društva za uređenje prilaznih puteva i parkinga od 500.000 dinara, plus PDV u
iznosu od 100.000 dinara, što ukupno iznosi 600.000 dinara.
2) Primljena je faktura od društva za uređenje zelenih površina i sađenje ukrasnog

drveća i biljka u iznosu od 300.000 dinara plus PDV 60.000 dinara, što ukupno
iznosi 360.000 dinara.
Primer (nastavak)
R. Konto Iznos
OPIS
1 2 3 4 5 6
1) 0271 500.000
pripremi
270 fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih 100.000
avansa)
za fakturu dobavljača
1a) 0221 Građevinski objekat 500.000
0271 500.000
pripremi
za aktiviranje prilaznih puteva i parkinga
2) 037 Biološka sredstva u pripremi 300.000
270 fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih 60.000
avansa)
za fakturu dobavljača
2a) 032 Ostali višegodišnji zasadi 300.000
037 Biološka sredstva u pripremi 300.000
za aktiviranje višegodišnjih zasada
Primer izdataka koji se ne kapitalizuju
Društvo je obavilo redovni pregled svojih kamiona. Društvo koje radi održavanje
kamiona nakon izvršene usluge servisiranja je izdalo fakturu u kojoj je iskazao
naknadu za usluge održavanja i servisiranja kamiona i zamene manjih rezervnih
delova u iznosu od 2.800.000 dinara uvećano za PDV po stopi od 20% u iznosu od
560.000 dinara.
R. Konto Iznos
OPIS
1 2 3 4 5 6
1) 532 Troškovi usluga održavanja 2.800.000
po fakturi za izvršene usluge servisiranja
V. Prestanak priznavanja NPO
(otuđenje i rashodovanje)
Prestanak priznavanja NPO
• Knjigovodstvena vrednost nekretnine, postrojenja i opreme prestaje da se
priznaje:
(a) prilikom otuđenja; ili
(b) kada se ne očekuju buduće ekonomske koristi od njenog korišćenja ili
otuđenja.
• Dobitak ili gubitak koji nastane prilikom prestanka priznavanja nekretnine,

postrojenja i opreme se uključuje u bilans uspeha onda kada to sredstvo
prestaje da se priznaje (osim ako MSFI 16 Lizing ne zahteva drugačije kod
prodaje i povratnog lizinga).
• Dobici se ne klasifikuju kao prihod (osim ako je to društvu redovna aktivnost).
Prestanak priznavanja NPO
• Otuđenje neke stavke NPO se može vršiti na različite načine (to jest prodajom,
zaključivanjem finansijskog lizinga, ili donacijom). Datum otuđenja stavke NPO je datum
kada primalac preuzima kontrolu nad tom stavkom u skladu sa zahtevima za određivanje
kada je ispunjena obaveza u pogledu performansi iz MSFI 15 ili MSFI 16 za lizing
• Dobitak ili gubitak koji nastane zbog prestanka priznavanja NPO se utvrđuje kao razlika
između neto dobitaka od otuđenja, ako ih ima i knjigovodstvene vrednosti stavke.
• Iznos naknade koji treba da se uključi u dobitak ili gubitak koji nastaje od prestanka
priznavanja neke stavke NPO, određuje se u skladu sa zahtevima za određivanje cene
transakcije MSFI 15. Naknadne promene procenjenog iznosa naknade uključenog u
dobitak ili gubitak treba da se računovodstveno obuhvate u skladu sa zahtevima MSFI 15
koji se odnose na promene u ceni transakcije.
Primer prodaje objekta (vodi se po NV)
po vrednosti NIŽOJ od sadašnje
Privredno društvo je prodalo poslovnu zgradu fizičkom licu za koju je u poslovnim
knjigama na dan prodaje iskazana nabavna vrednost 10.000.000 dinara, ispravka
vrednosti po osnovu amortizacije 1.500.000 dinara (nakon obračunate amortizacije
do dana prodaje) i sadašnja vrednost u iznosu od 8.500.000 dinara. Ugovorena
prodajna vrednost nekretnine iznosi 8.000.000 dinara. Ugovorom je predviđeno da
će porez na prenos apsolutnih prava platiti kupac.
R. Konto Iznos
OPIS
1 2 3 4 5 6
1) 204 Kupci u zemlji 8.000.000
Ispravka vrednosti, nekretnina,
0229
postrojenja i opreme 1.500.000
570 prodaje nematerijalne imovine,
nekretnina, postrojenja i opreme 500.000
za prodaju građevinskog objekta po ceni nižoj od sadašnje
Primer prodaje opreme (vodi se po NV)
po vrednosti VIŠOJ od sadašnje
Privredno društvo je donelo odluku o prodaji mašine, čija nabavna vrednost
iskazana u poslovnim knjigama iznosi 2.000.000 dinara, ispravka vrednosti
1.200.000 dinara i sadašnja neotpisana vrednost iznosi 800.000 dinara. Amortizacija
od početka godine do dana prodaje je uključena u navedeni iznos ispravke
vrednosti. Mašina je prodata za 1.100.000 dinara plus PDV u iznosu od 220.000
dinara, o čemu je izdata faktura kupcu.
R. Konto Iznos
OPIS
1 2 3 4 5 6
1) 0239 1.200.000
204 Kupci u zemlji 1.320.000
023 Postrojenja i oprema 2.000.000
Obaveze za porez na dodatu
470 vrednost po izdatim fakturama po 220.000
opštoj stopi (osim primljenih avansa)
Dobici od prodaje nematerijalne
670 imovine, nekretnina, postrojenja i 300.000
opreme
za prodaju opreme po fakturi
Primer prenosa opreme bez naknade
Nadležni organ u privrednom društvu je doneo odluku da se kao pomoć drugom
privrednom društvu čija je imovina uništena u poplavama, izvrši prenos opreme bez
naknade. U poslovnim knjigama društva koje prenosi opremu bez naknade nabavna
vrednost opreme iznosi 400.000 dinara, ispravka vrednosti 192.000 dinara i
sadašnja vrednost iznosi 208.000 dinara. PDV u iznosu od 44.000 dinara obračunat
je na procenjenu nabavnu vrednost u trenutku prenosa opreme bez naknade.
Prethodno je izvršen obračun amortizacije od početka godine do dana prenosa.
R. Konto Iznos
OPIS
1 2 3 4 5 6
1) 0239 192.000
579 Ostali nepomenuti rashodi 252.000
023 Postrojenja i oprema 400.000
Obaveze za porez na dodatu vrednost
470 po izdatim fakturama po opštoj stopi 44.000
(osim primljenih avansa)
za prenos opreme bez naknade
Šta ako ima iskazanih revalorizacionih
rezervi prilikom otuđenja NPO?
• Revalorizacione rezerve koje su sastavni deo kapitala koji se odnosi na NPO, mogu se
preneti direktno na neraspoređenu dobit, kada sredstvo prestane da se priznaje. To
može podrazumevati prenos celokupnog ostatka, kada se sredstvo povuče iz upotrebe ili
otuđi. Prenošenje revalorizacionih rezervi u neraspoređenu dobit NE vrši se preko
bilansa uspeha.
• Dobitak ili gubitak koji nastane zbog prestanka priznavanja NPO se utvrđuje kao
razlika između neto dobitaka od otuđenja, ako ih ima i knjigovodstvene vrednosti
stavke.
Primer knjiženja kada je prodajna
vrednost VIŠA od KV
Društvo je izvršilo prodaju nekretnine koja je u skladu sa izabranom
računovodstvenom politikom, naknadno odmeravana po modelu revalorizacije. Sa
kupcem je zaključen ugovor o prodaji nekretnine u iznosu od 15.000.000 dinara. U
poslovnim knjigama za prodatu nekretninu iskazane su sledeće vrednosti: nabavna
vrednost u iznosu od 12.000.000 dinara, ispravka vrednosti u iznosu od 2.000.000
dinara i revalorizaciona rezerva u iznosu od 1.000.000 dinara.
R. Konto Iznos
OPIS
1 2 3 4 5 6
1) 204 Kupci u zemlji 15.000.000
0228 2.000.000
Dobici od prodaje nematerijalnih
670 ulaganja, nekretnina, postrojenja i 5.000.000
opreme
za prodaju građevinskog objekta
1a) 3301 1.000.000
Neraspoređeni dobitak ranijih
340 1.000.000
godina
za realizovane revalorizacione rezerve
Primer knjiženja kada je prodajna
vrednost NIŽA od KV
Društvo je izvršilo prodaju nekretnine koja je u skladu sa izabranom
računovodstvenom politikom, naknadno odmeravana po modelu revalorizacije. Sa
kupcem je zaključen ugovor o prodaji nekretnine u iznosu od 9.500.000 dinara. U
poslovnim knjigama za prodatu nekretninu iskazane su sledeće vrednosti: nabavna
vrednost u iznosu od 12.000.000 dinara, ispravka vrednosti u iznosu od 2.000.000
dinara i revalorizaciona rezerva u iznosu od 1.000.000 dinara.
R. Konto Iznos
OPIS
1 2 3 4 5 6
1) 204 Kupci u zemlji 9.500.000
0228 2.000.000
570 prodaje nematerijalnih ulaganja, 500.000
022 Građevinski objekat 12.000.000
za prodaju građevinskog objekta
Revalorizacione rezerve po osnovu
1a) 3301 1.000.000
revalorizacije nekretnina
Neraspoređeni dobitak ranijih
340 1.000.000
godina
za realizovane revalorizacione rezerve
Podsetnik – važno!
• Prihodi koje ostvari društvo prodajom opreme ne smatraju se kapitalnim
dobitkom
• Dobitak od prodaje nekretnina iskazan na računu 670 će samo u izuzetnim

situacijama biti jednak kapitalnom dobitku koji se iskazuje u poreskom
bilansu!
• Kapitalni dobitak utvrđuje u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit

pravnih lica, kao razlika između nabavne vrednosti umanjene za poresku
amortizaciju i prodajne vrednosti konkretne imovine, dok se za
računovodstvene svrhe obračunava računovodstvena amortizacija.
Rashodovanje NPO
• Prilikom rashodovanja NPO, prvo se vrši konačan obračun amortizacije od početka godine do
dana rashodovanja i po tom osnovu knjiži ispravku vrednosti stavom 540/0229. Ukoliko je
rashodovani objekat u celini otpisan, vrši se samo njegovo isknjiženje stavom 0229/022.
• Međutim, ukoliko objekat nije u celini otpisan, tada se za iznos neotpisane vrednosti tereti račun
570 - Gubici po osnovu rashodovanja i prodaje NPO, za iznos ispravke vrednosti tereti se račun
na kojem je proknjižena ispravka vrednosti, a za iznos nabavne vrednosti odobrava se račun 022
(0229, 570/022).
• Rashodovati se može samo oprema koja nema upotrebnu vrednost. Naime, ne može se vršiti
rashodovanje opreme, pa zatim prodaja ili poklanjanje te opreme, odnosno ne može se prodavati
i poklanjati oprema koja nema upotrebnu vrednost. Rashodovana oprema može se prodavati
samo kao otpadni materijal, a rashodovana oprema koja se po propisima o zaštiti životne sredine
posebno deponuje, predaje se registrovanim privrednim društvima na reciklažu i deponovanje.
• Na rashodovanje NPO ne obračunava se PDV, a ni porez na prenos apsolutnih prava, jer u tom
slučaju nije izvršen promet.
Primer rashodovanja objekta koji NIJE
u celini otpisan
Privredno društvo rashoduje građevinski objekat, garažu od drveta za koju je
amortizacija obračunata i proknjižena od 1.1. do dana rashodovanja, sa sledećim
podacima:
R. br. Opis Iznos u dinarima

1. Nabavna vrednost građevinskog objekta 500.000
2. Otpisana vrednost objekta 450.000
3. Sadašnja (neotpisana) vrednost (r. br. 1 - r. br. 2) 50.000
4. Procenjeni otpadak 7.000
5. Prodajna vrednost otpadaka sa PDV 12.000
Privredno društvo koje je obveznik PDV vrši prodaju otpadaka od drveta drugom
pravnom licu takođe obvezniku PDV, koji se bavi prometom otpadaka. Otpaci od
drveta ne smatraju se sekundarnom sirovinom u smislu člana 10. stav 2. tačka 1)
Zakona o PDV, što znači da je prodavac obavezan da obračuna i plati PDV po stopi
od 20% na prodajnu vrednost, u konkretnom slučaju to je 10.000 / 20% = 2.000
dinara.
Primer (nastavak)
R. Konto Iznos
OPIS
1 2 3 4 5 6
1) 0229 450.000
101 Materijal 5.000
570 prodaje nematerijalne imovine, 45.000
022 Građevinski objekti 500.000
za rashodovanje građevinskog objekta
2) 204 Kupci u zemlji 12.000
101 Materijal 7.000
Obaveze za porez na dodatu vrednost
470 po izdatim fakturama po opštoj stopi 2.000
(osim primljenih avansa)
673 Dobici od prodaje materijala 3.000
za prodati otpadni materijal
Primer (nastavak)
Prilikom plaćanja kupac otpada obavezan je da obavezu prema prodavcu umanji za
1% poreza po odbitku u skladu sa članom 40. st. 12. do 15. Zakona o porezu na
dobit pravnih lica, i da taj iznos uplati na propisani račun.
Za iznos poreza po odbitku isporučilac otpada, prilikom naplate svog potraživanja

smanjuje prihode i po tom osnovu vrši sledeće knjiženje:
Konto Iznos
R. br. OPIS
1 2 3 4 5 6
1) 241 Tekući (poslovni) račun 11.000
204 Kupci u zemlji 12.000
(673) Dobici od prodaje materijala (1.000)
za naplaćeni račun od kupca otpada
Primer rashodovanja opreme koja je u
celini otpisana
1) Odlukom nadležnog organa, donetom na osnovu izveštaja i predloga komisije za
popis, privredno društvo rashoduje i prodaje kao otpad mašinu koja je nabavljena pre
šest godina.
2) Privredno društvo koje prodaje rashodovanu mašinu nije obavezno da vrši ispravku
odbitka prethodnog poreza po osnovu rashodovanja opreme (posle isteka pet godina
od prve upotrebe).
3) Nabavna vrednost mašine koja se rashoduje iznosi 10.000.000 dinara, koliko iznosi i
ispravka vrednosti. Procenjena vrednost ostatka tj. otpadaka iznosi 1.000.000 dinara, a
prodajna vrednost ovih otpadaka iznosi 1.200.000 dinara
Prethodno je izvršena ispravka vrednosti za amortizaciju u tekućoj godini i po tom
osnovu izvršeno je knjiženje na posebnom analitičkom računu u okviru računa 0239.
Primer (nastavak)
R. Konto Iznos
OPIS
1 2 3 4 5 6
1) 0239 postrojenja i opreme (analitika po 10.000.000
osnovu amortizacije)
za isknjižavanje rashodovane opreme
Materijal - zalihe otpadnog
2) 1017 1.000.000
materijala
Ispravka vrednosti zaliha otpadnog
1097 1.000.000
materijala
za pocenjenu vrednost otpadaka od rashodovane mašine
3) 204 Kupci u zemlji 1.200.000
Ispravka vrednosti zaliha otpadnog
1097 1.000.000
materijala
Materijal - zalihe otpadnog
1017 1.000.000
materijala
673 Dobici od prodaje materijala 1.200.000
za prodati otpadni materijal
4) 241 Tekući (poslovni) račun 1.188.000
204 Kupci u zemlji 1.188.000
za naplaćeno potraživanje od kupca
5) 204 Kupci u zemlji (12.000)
673 Dobici od prodaje materijala (12.000)
korekcija prihoda za 1% naknade koju je kupac umanjio prilikom plaćanja
Primer knjiženje rashodovanja
oprema koja NIJE u celini otpisana
Privredno društvo je sredinom godine donelo odluku o rashodovanju mašine koja
nema upotrebnu vrednost jer je u kvaru i ne može se popraviti. Mašina je nabavljena
i stavljena u upotrebu pre četiri godine. Pretpostavljena amortizaciona stopa je 7%.
Amortizacija je obračunata za prvu polovinu godine (nabavna vrednost x 7%x 6/12).
Obračunata amortizacija, odnosno ispravka vrednosti knjiži se na posebnom
analitičkom računu otvorenom za amortizaciju opreme u okviru računa 0239 –
Ispravka vrednosti nekretnina, postrojenja i opreme.
Podaci o rashodovanoj mašini posle knjiženja obračunate amortizacije za prvu

polovinu godine su sledeći:
R.
Opis Iznos
br.
1. Nabavna vrednost bez PDV 4.000.000
2. PDV sadržan u računu dobavljača (4.000.000 x 20%) 800.000
3. Ispravka vrednosti 1.260.000
4. Sadašnja vrednost 2.740.000
5. Vrednost otpada 500.000
6. Prodajna vrednost otpada kao sekundarne sirovine bez PDV 500.000
Ispravku odbitka prethodnog poreza u skladu sa članom 32. st. 1. i
7. 160.000
2. Zakona o PDV (800.000/5g)
Primer (nastavak)
R. Konto Iznos
OPIS
1 2 3 4 5 6
1) 0239 1.260.000
101 Materijal 500.000
570 prodaje nematerijalne imovine, 2.240.000
za isknjiženje rashodovane opreme
2) 555 Troškovi poreza 160.000
270 primljenim fakturama po opštoj stopi (160.000)
za ispravku odbitka prethodnog poreza za rashodovanu opremu
3) 204 Kupci u zemlji 500.000
101 Materijal 500.000
Po fakturi za prodati otpad (sekundarna sirovina)
4) 241 Tekući (poslovni) račun 495.000
204 Kupci u zemlji 495.000
za uplatu kupca umanjenu za 1% poreza po odbitku
5) 204 Kupci u zemlji (5.000)
555 Troškovi poreza 5.000
za korekciju potraživanja od kupca za 1% poreza po odbitku
HVALA NA PAŽNJI
Vesna Ljubičić: Priznavanje i vrednovanje nekretnina izgrađenih

9.11.2022. 143
radi dalje prodaje

Paragraf - Računovodstveno Evidentiranje I Vrednovanje Nekretnina I Opreme - Marina Protić

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Paragraf - Računovodstveno Evidentiranje I Vrednovanje Nekretnina I Opreme - Marina Protić

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

RAČUNOVODSTVENO

v.prof. dr Marina Protić: Računovodstveno evidentiranje i

• MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema

• MSFI za MSP: Odeljak 17;

• Pravilnik o načinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja

• Nabavna vrednost/cena koštanja neke NPO se priznaje kao sredstvo ako, i

(a) je verovatno da će se buduće ekonomske koristi povezane sa tim

• Stavke kao što su rezervni delovi, pomoćna oprema i oprema za servisiranje

• Nabavna vrednost/cena koštanja NPO:

• troškovi primanja zaposlenih (kao što je definisano u MRS 19 Primanja

• troškovi uvođenja novog proizvoda ili usluge (uključujući troškove reklamiranja i

• troškovi vođenja poslova na novoj lokaciji ili sa novom grupom kupaca

• administrativni i drugi opšti režijski troškovi.

• Priznavanje troškova u knjigovodstvenu vrednost NPO prestaje kada se sredstvo

2) Plaćena je obaveza dobavljačima, kao i porez sa tekućeg računa društva.

R. br. Konto Iznos

U naredne dve godine se obračunava amortizacije dela građevinskog zemljišta koje 15

• Cena koštanja sredstva koje je izgrađeno u sopstvenoj režiji, utvrđuje se

• Obaveza kapitalizovanja TP • Priznaju se kao rashod u

• NE VAŽI za kupovinu gotovih

• Knjiže se na 282 - Razgraničeni troškovi po osnovu obaveza i prenose

• ako nisu materijalno značajni može se odstupiti

R. br. Troškovi Iznos u dinarima

U primeru se pošlo od pretpostavke da je privredno društvo, PDV sadržan u

1) 027 Nekretnine, postrojenja i oprema u pripremi 500.000

• 6) Primljena je prva privremena situacija od izvođača radova u iznosu

• Jedna ili više NPO mogu biti nabavljene u zamenu za nemonetarno

• Entitet utvrđuje da li transakcija razmene ima komercijalnu suštinu razmatranjem stepena u

• Fer vrednost sredstva se može pouzdano odmeravati ako:

Podaci za knjiženje su sledeći:

Za objekat koji se daje u razmenu:

Izvršen je uvoz mašine i carinjenje, prema podacima iz sledeće tabele:

3) Izmirene su i obaveze prema špediteru.

4) Plaćeni su troškovi montaže u ukupnom iznosu od 120.000 dinara od čega PDV

5) Mašina je aktivirana u skladu sa Zapisnikom o puštanju u rad i Odluci o

Na osnovu ugovora o poklonu, privrednom društvu "A" je od matičnog pravnog lica

- nabavna vrednost 700.000 dinara

Za prenetu opremu od matičnog pravnog lica primljen je račun na ukupan iznos od

Na poklon primljenu opremu društvo će koristiti za obavljanje svoje delatnosti.

Objašnjenje knjiženja: Po osnovu na poklon primljene opreme nije registrovano

Objašnjenje knjiženja: Po osnovu poklona datog zavisnom pravnom licu, u

R. br. Opis Iznos u dinarima

Ulog je registrovan kao povećanje kapitala osnivača u Agenciji za privredne registre.

• Zemljište i objekti su zasebna sredstva i pravno lice treba zasebno da ih računovodstveno

• MSFI 16 – Lizing, počev od 2022.g. sva sredstva uzeta u zakup koja

• MSFI za MSP i Pravilnik za mikro I druga pravna lica I dalje definišu

Godina Iznos za plaćanje Faktor akumulacije Sadašnja vrednost obaveze

Vrednost imovine sa pravom korišćenja

Obaveza za lizing Imovina sa pravom korišćenja

• Sva tri okvira za finansijsko izveštavanje daju sledeće mogućnosti:

• Utvrditi Pravilnikom o računovodstvenim politikama

• Nakon početnog priznavanja kao sredstva, nekretnine, postrojenja i

• (a) bruto knjigovodstvena vrednost sredstva se preračunava na način

• Ako se knjigovodstvena vrednost sredstva poveća kao rezultat

Eksterni nezavisni procenitelj je izvršio procenu fer vrednosti poslovne zgrade na

Vrednost pre Vrednost posle Razlika za

• Privredno društvo je pravilnikom o računovodstvu i računovodstvenim politikama utvrdilo da se

Obračun za potrebe knjiženja se vrši na sledeći način:

Nabavna vrednost procenjena fer vrednost prvobitni ukupan

Ispravka vrednosti nabavna vrednost procenjena

Amortizacija u nabavna vrednost stopa amortizacije prema

Nabavna vrednost 20.000.000

Pomoćna tabela za knjiženje: