КОМПАРАТИВНА АНАЛИЗА ФЕРТИЛИТЕТА ПРЕМА СТАРОСТИ И СТЕПЕНУ ОБРАЗОВАЊА У РЕПУБЛИЦИ
СРПСКОЈ И РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
РАДА МАНДИЋ
Педагошки факултет – Бијељина Семберских ратара б.б. Бијељина, Република Српска Босна и Херцеговина radazekanovic@gmail.com
АНЂЕЛИЈА ИВКОВ ЏИГУРСКИ
Универзитет у Новом Саду Природно-математички факултет Департман за географију, туризам и хотелијерство Трг Доситеја Обрадовића 3, Нови Сад, Србија ivkova@gmail.com
Увод
Почетком 21. века ово подручје осликавају трендови ниског наталитета и фертилитета с
карактером одложеног брака и прворођења као последица све већег броја високо образованих
жена чији је допринос на почетку фертилног периода занемарљив.
Сматра се да високо образовање утиче на репродуктивни избор и ствара јаз између потребне и
стварне величине породице, формирајући њену репродуктивну улогу, одређујући квантитет и
темпо плодности.
Како наводи Живковић и сар. [2017], узроци смањеног рађања указују да су негативни
трендови у рађању последица одложеног рађања првог детета, односно нерађања уопште. Према
подацима из 2011. није рађала свака четврта жена 35-39 година старости. С тога у 2013. години
ниво фертилитета у Србији је био за 31 % нижи од нивоа који је потребан за замену генерација.
Републици Српској недостаје чак 39% деце, највећи удео у мањку чине прворођена и
трећерођена деца. Према истраживању Маринковића [2014], постоји значајна повезаност између
занимања и нивоа образовања, те висине фертилитета. Фертилитет опада порастом образовања
чија се негативна корелација одражава кроз старосну структуру (нпр. жена без школе и оних са
високим образовањем).
Циљеви и методе
Предмет истраживања је фертилитет по старости и степену образовања жена у Републици
Српској и Републици Србији. Основни циљ рада је да се утврди ниво рађања жена различитог
образовања у Републици Српској и Републици Србији. Компаративном анализом обухваћен је
период од 2002. до 2016. године. Анализирана је веза између образовања жена и дистрибуције
живорођења по старости мајке као и године склапања брака, које су утицале на демографске
потенцијале плодности преко одложеног рађања и повећаног степена едукације жена.
Основна хипотеза рада заснована је на претпоставци да нема разлика у новоу фертилиета
између Републике Српске и Републике Србије, али да постоји значајна корелација између
образовања жена, година старости и фертилитета посматраних подручја. На основу статистичких
података прикупљених из Завода за статистику Републике Српске и Србије извршена је њихова
анализа помоћу дескриптивне статистичке методе, т-тест-а и Пирсоновог коефицијента
корелације.
Резултати
Босну и Херцеговину у целини карактерише пад плодности, али са разликама у руралним и
урбаним подручјима и међу образованим и необразованим женама. Значајан је пад укупне стопе
фертилитета (СУФ) код жена са вишим нивоима образовања [Побрић и Сивац 2016].
Вредност (СУФ) од 1,3 у Републици Српској је својствен по његовом историјском значењу, јер
има директне импликације на динамику популације. Према последњим подацима који се односе на
2016. годину ниво рађања је 31% испод потреба просте репродукције становништва. Са вредношћу
СУФ од 1,45 ниво рађања у Републици Србији је испод европског просека који износи 1,6 детета по
жени [Rašević i Vasić 2017; Pison 2015].
Графикон 1. СУФ 2002–2016. године у Републици Српској и Републици Србији
На основу приказаног графикона уочава се сличност у вредностима (СУФ), већ дуже од деценију
се задржава константа од 1,3 у Републици Српској до 1,5 у Србији. Стопа укупног фертилитета од
2,1 која би значила просту репродукцију становништва, није забележена на овим просторима
уласком у прве две деценије овог столећа. На графикону 2. уочавају се промене броја живорођених
Графикон 2. Специфичне стопе фертилитета петогодишњих старосних кохорти мајки 2002–2016.
године у Републици Српској и Србији
На графикону 2. уочавају се промене броја живорођених према старости мајке. До 2000. године
највећи број рођења остварен је у старосној групи жена од 20–24 године да би почетком овог
столећа репродуктивну улогу преузеле жене старости 25–29 година. Евидентан је пораст броја
живорођених и у осталим петогодиштима 30–34, 35–39 година али он не надокнађује изосталу
репродукцију млађих кохорти.
Према подацима Републичког завода за статистику Републике Српске и Републике Србије у
2016. години просечна старост мајке приликом рођења првог детета се процењује на око 28,8
година старости у Републици Српској и 29,1 у Републици Србији, док се почетком 21. века старост
прворотке кретала око 26 година.
Графикон 3. Средње године рађања у Републици Српској и Србији , 2010-2016. године
Ако се тај темпо настави у скоријој будућности, жене ће имати мање времена да роде друго и треће
дете.
Графикон 4. Процентуални удео живорођених по степену образовања породиља у Републици
Српској и Републици Србији од 2002–2016. године.
Приметно је да је с годинама порастао број породиља с високим образовањем, скоро за 25% више у
односу на 2002. али да су и даље жене са средњим образовањем највише заступљене. Добијени
резултати т-теста р= 0,091549 на нивоу значајности 0,05 указују да је током времена дошло до
промене модела репродуктивног понашања, континуиран је пад живорођења од 2002-2016.,
приметно је одложено рађање у каснијем репродуктивном добу и да се повећањем школске спреме
смањује број деце по жени, али да нема међусобних разлика у фертилитету посматраног подручја.
Вредност r=0,9957 указује да постоји снажна корелација у социо-демогрaфским параметрима
фертилитета према степену образовања, у скоро једнаком обиму је заступљено учеће жена
разлиитог образовног профила на пољу реподукције на простору Републике Српске и Републике
Србије, чиме потврђена постављена хипотеза.
Према званичним подацима Завода за статистику 84% рођења (Република Српска) и 74,07 %
(Србија) у 2016. години је реализовано у законски регулисаној заједници. Старосна граница
склапања брака у Републици Српској је померена, па је од 2012. године највећи број бракова
остварен је у старосном интервалу 25–29, а раније је старосна граница код жена била у петогодишту
20–24 године.
Од 2002. у Србији жене су најчешће склапале брак у петогодишту 20–24 године, док су мушкарци
ступали са 25–29 година старости. Међутим од 2007. евидентирана је промена старосне границе код
женске популације са 20–24 на 25–29 година при ступању у брачну заједницу.
Закључци
Вредност (СУФ) од 1,3 у Републици Српској и 1,5 у Србији је нижа од потреба просте
репродукције и испод је европског просека од 1,6 детета по жени. Специфична стопа фертилитета
указују да је дошло до промене у моделу рађања, старосна кохорта од 25-29 година је највише
заступљена на пољу репродукције, повећано је и учешће старијих кохорти 30-34 и 35-39 година
старости. Република Српска и Србија показују велику сличност на пољу фертилитета, дошло је до
смањења укупног броја живорођених, а истовремено и до померања просечне старости када се
остварује мајчинство [Маринковић 2014]. Сматра се да је то последица одложеног рађања високо
образованих жена које материнство остварују између 30. и 40. година старости.
Почетком 21. века прво дете мајке су рађале са 26. година старости, а последњих година
евидентиран је пораст средњих година рађања и то у Републици Српској на 28,8, а у Србији на чак
29,1.
Снажна корелација остварена је на нивоу образовног састава породиља и њиховом учешћу у
обиму рађања. Допринос високо образованих мајки је повећан али и даље недовољан на пољу
репродукције, тек последњих година је њихов број порастао али и даље водећи носиоци
плодности су мајке са средњим степеном школске спреме.
Приметно је и одложено склапање брака који је уједно и претедент одложеном рађању јер се и
дање највећи број рођења око 80 % реализује у законски регулисаним заједницама. На оба
простора евидентано је повећање средњих година у којима једника ступа у брак и данас се креће у
интервалу 25-29 година старости.
Reference
Девеџић, Мирјана (2004). Значај брачности за ниво фертилитета. Демографија 1: 73–92.
Републике Српске. Универзитет у Бањој Луци, Природно-математички факултет.
Рашевић, Мирјана (1999). Планирање породице као стил живота. Београд: Институт друштвених наука, Центар за
демографска истраживања.
Статистички годишњак Републике Српске за 2009, 2012, 2016. годину, Републички завод за статистику Републике Српске.
Bongaarts, John (1978). A framework for analyzing the proximate de terminants of fertility. Population and Development Review 4(1):
105–132.
Frejka, Tomas (2008). Overview Chapter 2: Parity distribution and completed family size in Europe: Incipient decline of the two-child
family model. Demographic Research 19(1): 47–72.
Lesthaeghe, Ronny (2001). Postponement and Recuperation – Resent Fertility Trends and Forecasts in Six Western European
Countries. IUSSP Seminar International Perspectives on Low Fertility: Trends, Theories and Policies. Tokyo: 21–21
Pison, Gilles (2015). Tous les pays du monde (2013). Population and Societes 525: 1–8.
Pobrić, Alma and Amina Sivac (2016). The education-fertility relationship in Bosnia and Herzegovina. Geografski pregled 37: 167–
182.
Rašević, Mirjana i Petar Vasić (2017). Obrazovanje kao faktor fertiliteta i populacione politike u Srbiji. ANNALES, Series Historia et
Sociologia 27(3): 599–610.
Sobotka, Tomas (2004). Is Lowest-Low Fertility in Europe Explained by the Postponement of Childbearning? Population Council
30(2): 195–220.
Söderberg, Malin; Kyllike Christensson, Ingela Lundgren, Ingegerd Hildingsson (2015). Women’s attitudes towards fertility and
childbearing – A study based on a national sample of Swedish women validating the Attitudes to Fertility and Childbearing Scale
(AFCS). Sexual & Reproductive Healthcare 6(2): 54–58.
Živković, Jelena; Lukić Tamara, Ivkov-Džigurski Anđelija; Đekić Tatjana (2017). Policy responses to low fertility in Serbia. The case
of municipality of Bela Palanka Transylvanian Review of Administrative Sciences, No. 51 E/2017, pp. 155-170