Одлив мозгова

То је емиграција радно способних високообразованих појединаца у потрази за

боље плаћеним послом или бољим условима за рад, што је разлог за одлазак
стручњака, нарочито из земаља у развоју. Србија спада у њих, уз остатак
Источне и Југоисточне Европе, скоро целу Азију, Средњу и Јужну Америку и
делове Африке. Одлазе најчешће у Западну Европу, Северну Америку или
Аустралију. Да упоредимо Србију по још једном параметру, индекс хуманог
развоја (сиромаштво, образовање, писменост, трајање живота итд.) је код нас у
категорији висок, што је случај само још за БиХ, С. Македонију, Албанију,
Украјину и Молдавију у целој Европи. То је такође значајно, баш ако гледамо
да су један од разлога одласка младих из Србије релативно лоши услови
живота, у односу на нпр. Западну Европу.

Можемо да упоредимо Србију и са осталим народима у Европи, по одласку

младих из државе. Подаци за Србију, БиХ и Албанију нису унети на мапи, али
то сигурно нису државе у које се одлази у потрази за послом, поред Немачке,
Швајцарске, Француске, Шведске, Аустрије, Велике Британије итд. Млади из
тих држава ретко одлазе у друге у потрази за послом. Из Централне и Источне
Европе највише одлазе Пољаци, Мађари и Литванци, а из Југоисточне скоро
сви, тј. из држава бивше Југославије, Бугари, Румуни, Албанци и Грци чија је
економија пре неколико година постала веома лоша. Занимљив податак је да
из Велике Британије више младих жели да иде после изласка из Европске
уније.

Истраживање из 2018. је показало да су БиХ, Хрватска, С. Македонија и Србија

међу 10 држава са највећим одливом мозгова на свету, а уз њих је и Румунија.
Ове државе су такође међу најсиромашнијим у Европи. Анкета спроведена
међу Албанцима на КиМ показала је да је преко 30% испитаника спремна да
иде у Швајцарску, Италију или Аустрију, а скоро 60% њих било где на запад.
Према неким проценама, 25% Срба и Македонаца жели у САД или државе
Европске уније што пре. За оне који су се са ових простора одселили у
последњих 14 година, пронађено је више од 250.000 послова. Нека незванична
анкета је показала да ће у истом том периоду (14 година) још 70% младих који
ће тада завршавати или завршити факултет напустити Србију.

Према подацима једне телевизије, просек Срба који су емигрирали ради неког
сталног посла у последњој деценији је 51.000 годишње, односно чак 140
дневно. Углавном јер су песимисти у погледу на будућност, тј. не виде сталан и
добро плаћен посао овде. Влада Србије је објавила да је то губитак од чак 1,2
милијарде евра, што је око 2% укупног БДП-а. Такође, они су објавили да
осмогодишње школовање износи око 13.000 евра по ученику, 21.000 за оне који
су завршили 4 године средње школе, а укупно за 5 година фаултета, може се
одредити цифра од 34.000 евра, мада ово може бити непрецизно, с обзиром на
разлике да ли је студент на буџету, станује ли у дому или приватно, колико је
далеко од куће, колико често путује итд.

Познато је и сасвим логично да одлазе млађи од 40 година, у последње време

још млађи, чак у току студирања. Литература која обрађује одлив мозгова је
факторе који привлаче људе да се уселе у ту државу, назвала pull, а оне који
подстичу на одлазак из земље push фактори. Чиниоци који привлаче да се ти
радници уселе у развијену земљу су: високе зараде, бољи услови за рад, веће
могућности за напредак у професији, стицање искуства, сигурнија животна
средина и бољи услови за живот деце и породице.

Највише Срба ван граница бивше Југославије је у САД-у, Немачкој и Аустрији.

У САД-у број варира, али сигурно има доста оних који су непријављени.
Статистика на српском језику тврди нешто више од 200.000, али на енглеском
пише да нас има од 300.000 па до милион, мада не сме се олако веровати
подацима јер је ова разлика огромна. У Немачкој је 2003. било око 570.000 и од
тада број опада, за шта знамо да није тачно, чак су и Немци свесни тога, тако
да рачунају да нас има између пола милиона и милион, а податак који се
највише спомиње је 700.000. У Аустрији око пола милиона званично, од тога
скоро 200.000 само у Бечу, мада је број оних који су тамо отишли искључиво
због посла мањи. Затим су ту Канада и Швајцарска са званично 250.000,
односно 200.000, али се претпоставља да их је више. Онда 150.000 у Шведској,
130.000 у Аустралији, 120.000 у Француској, 80.000 у Великој Британији, 70.000
у Италији, око 50.000 у Бенелуксу (Белгија-Холандија-Луксембург) и око 25.000
у Јужноафричкој републици.

Последњих година се прича да је незапосленост у Србији на минимуму и

подаци стварно тако показују, али је проблем број становника који се рачунају у
радно ангажовано (сви од 15 до 65 година осим земљорадника, домаћица,
ученика и студената). Стопа незапослености је преко 7%, али то је само
222.000 радно ангажованих становника. Познато је и да су у неким приватним
фирмама у Србији лоши услови за рад и ниске плате, односно БДП по глави
становника. Да би се број незапослених још више смањио, у Србији ради
Национална служба за запошљавање. На мапи на слајду пише да је
незапосленост код нас дупло већа, што значи да је сигурно урачунато више
људи у радно ангажоване.

Веома је тражен посао возача камиона по Европи и САД-у, лекари одлазе

углавном у Немачку, професори у школама које не похађају ђаци из државе у
којој је школа, Срби то раде највише у Шведској, затим програмери,
бебиситерке, конобари, трговци и грађевинари.