РЕВИТАЛИЗАЦИЈА И

КОНВЕРЗИЈА У
АРХИТЕКТУРИ
9. предавање
АРХИТЕКТОНСКИ ИЗРАЗ
И ЕТИЧКА ПИТАЊА КОНВЕРЗИЈЕ
ИНДУСТРИЈСКИХ ОБЈЕКАТА
 ИНДУСТРИЈСКИ ОБЈЕКТИ СУ КАРАКТЕРИСТИЧНИ ЗБОГ ВЕЛИЧИНЕ,
ПРОПОРЦИЈЕ И НИЖЕГ СТАТУСА
 ИЗАЗОВ ЗА АРХИТЕКТЕ ДА ВИШЕ ЕКСПЕРИМЕНТИШУ (И ДО
РАДИКЛАНИХ ИНТЕРВЕНЦИЈА)
 РАЗЛИЧИТЕ ТИПОЛОГИЈЕ ИНДУСТРИЈСКИХ ОБЈЕКАТА ДОНОСЕ И
МНОШТВО РАЗЛИЧИТИХ КОНЦЕПАТА КОНВЕРЗИЈЕ
 У КОМБИНАЦИЈИ ЗА РАЗЛИЧИТИМ МОГУЋНОСТИМ ЗА ПРЕНАМЕНУ,
ПРЕПОЗНАЈЕМО НЕКОЛИКО ПРИСТУПА КОНВЕРЗИЈИ ИНДУСТРИЈСКИХ
ОБЈЕКАТА (У СМИСЛУ АРХИТЕКТОНСКОГ ИЗРАЗА)
 НЕ ПОСТОЈИ ЈАСНА СТРАТЕГИЈА И КОНЦЕНЗУС ОКО АРХИТЕКТОНСКОГ
ИЗРАЖАВАЊА У ПРОЈЕКТИМА КОНВЕРЗИЈЕ
 ПРАВИЛНИЦИ, ПОВЕЉЕ И ОСТАЛА ПРАВНА РЕГУЛАТИВА УГЛАВНО
КОРИСТИ ФОРМУЛАЦИЈУ:
«НОВИ ОБЈЕКЕТИ НЕ ТРЕБА ДА ПОТПУНО ИМИТИРАЈУ ПРЕТХОДНЕ
СТИЛОВЕ, АЛИ ТРЕБАЈУ ДА БУДИ ГРАЂЕНИ ТАКО ДА ПОШТУЈУ
СОПСТВЕНИ КОНТЕКСТ.»
 НЕ РЕТКО СЕ ДЕШАВА ДА СЕ УКУС/МИШЉЕЊЕ ПРОФЕСИОНАЛАЦА
(АРХИТЕКАТА) И ЈАВНО МИШЉЕЊЕ НЕ ПОДУДАРАЈУ
 ВЕЋИНА АУТОРА (ИЗУЗЕВ ОНИХ КОЈИ СЕ ИЗРАЖАВАЈУ КАО ЕКСТРЕМИ
МОДЕРНИСТИ И НЕОКЛАСИЧАРИ) ПОШТУЈУ ДАТЕ СМЕРНИЦЕ:
ПОШТУЈЕ СЕ ФАСАДНИ РИТАМ И ПРОПОРЦИЈЕ СТАРОГ ОБЈЕКТА, А
НОВИ СУ МАТЕРИЈАЛИ И КОНСТРУКТИВНЕ ФОРМЕ
 САВРЕМЕНИ АУТОРИ СТВАРАЈУ ДЕЛА ПРЕПОЗНАТЉИВА ЗА ОВО ДОБА,
АЛИ СА РАЗУМЕВАЊЕМ ПРОШЛОСТИ И КОНТЕКСТА
 ИСТОРИЈСКИ ОБЈЕКТИ ТРЕБАЈУ ДА САЧУВАЈУ СОПСТВЕНИ
ИНТЕГРИТЕТ
 Поделе према Стратону, 2005
А Очување - презервација (адатација,
конзервација, корективно одржавње)
• Карактеристично за објекте високог
квалитета и снажног идентитета, као и за
објекте и инсталације који нису зграде
• Пренамена је обично у музеје и центре за
очување индустријске баштине
• Успешна су и комерцијална решења код
објеката снажног визуелног идентитета

Овај приступ може да подразумева:

• конзервацију затеченог стања
• потпуну реконструкцију и обнову на
основу оригиналног пројекта
 Поделе према Стратону, 2005
Б Привидно о чување наслеђа
(фасадизам, инсерције)
• Принцип додавања новог имитирајући
старо и постојеће, док се стари објекти
рестаурирају
• По овом принципу су бројна градска
језгра већ обновљена
• Обично обнова подразумева
рестаурацију постојеће фасаде, док се
ентеријер радикално мења до
непрепознавања
• Компромисно решење које фаворизује
историјски стил на нивоу уличног низа
• Није карактеристично за индустријске
објекте
 Поделе према Стратону, 2005
В Конзервација и нови дизајн у детаљу
(мале интервенције, «паразити»)
• Подразумева суптилан дијалог старог и
новог
• Ради се код објеката вишег ниво а
заштите, па предност има стара
структура
• Нове интервенције су део дијалога
између архитеката и конзерватора
• Нови детаљи су минимизирани на: ново
степениште и рампу, додавање
унутрашњих зидова и можда
• мансарде
• Нови детаљи су у модерним
материјалима
 Поделе према Стратону, 2005
Г Јукстапозиција старог и новог -
модернизам
• Подразумева драматичније промене у
визуелном смислу
• Карактеристично за објекте који нису
под заштитом или су са нижим
степеном заштите
• Модерни дизјан и материјали су
прихватљиви, естетика де постиже и
контрастом
• Индустријска архитектура добро
комуницира са индустријским
• материјалим челик, стакло и сл.
• Обично објекти добијају потпуно нову
фасаду, неретке су интервенције и на
носећој структури, пробијају се
атријуми и сл.
 Поделе према Стратону, 2005
Д Старо и ново - постмодернизам,
вештачко наслеђе

• „експерименти“ појединих аутора под

агендом постмодернизма
• комбиновање индустријске архитектуре
са неким очигледним симболима нових
функција (додавање нових украса на
равним фасадама, нпр. нови забат
класицистичке форме,...)
• углавном се ради о неуспелим
интервенцијама у краћем временском
периоду
 Поделе према Стратону, 2005
Ђ Радикалне конверзије
(трансформације)

• Карактеристичан начин рециклаже

индустријских зграда
• Обично се само конструкција, односно
њени делови, задржавају као разлог
конверзије
• Архитектонски израз (фасадни
изгледи, волумен, пропорција,...)
постојећег објекта није предмет
интересовања нових аутора
• Објекат тотално мења свој изглед
• Готово да нема рефлексија претходне
функције и изгледа
 Поделе према Болак, 2013
А Инсерције
• нова структура је креирана унутар постојећег
волумена који се користи као заштита или као
„гнездо“ унутар кога се развија нови објекат.
• Постојећа структура представља нови-стари
урбани контекст тако што од „руине“ постаје
активна и омогућава нову врсту унутрашњег
простора.
• Структуре су потпуно међусобно зависне, нова,
унутрашња, зато што је спољна штити; док спољна
опна тек у синергији с новом обнавља
функционалну вредност.
• Форма је нова иако не изгледа ново, а карактерише
је слојевитост по дубини постојеће, која својим
материјалом, текстуром и архитектонским
елементима преноси меморију и имиџ места.
 Поделе према Болак, 2013
Б Паразити
• Нова структура је придружена постојећој креирајући нову
целину која зависи од постојеће.
• Оригинални објекат обезбеђује кључне функционалне
задатке: носећу конструкцију, приступ, интегрисаност са
окружењем, те основну инфраструктуру.
• Стари објекат генерише форму нове адиције и начин на који
се дешава интеракција између њих.
• Новим елементима обезбеђује се додатни простор и позива
да се стара структура „препозна“ као објекат прихватљив за
нове потребе и намене.
• Нова структура јасно се визуелно издваја у односу на стару,
а за раздвајања се могу користити различити архитектонски
елементи, боја, материјал, композиција, форма, позиција,
размера.
 Поделе према Болак, 2013
В Омотачи
• нова структура постаје суперструктура око постојеће
(инверзно у односу на 'инсерције') обично, да би попут
'кишобрана' заштитила стару угрожену структуру или да
би је интегрисала у већу целину која је у потпуности
окружује.
• Због постављања „спољашњег омотача“, овај приступ
може бити проблематичан услед потенцијалне
угрожености интегритета старог објекта, који практично
за непосредно окружење нестаје као оригинал.
• Креирање омотача може да подразумева интервенцију на
фасади, али многи аутори користе ову стратегију тако
што креирају међупростор (између старе и нове
структуре) који постаје део концепта, додељујући му
понекад и стожерне функционалне садржаје.
 Поделе према Болак, 2013
Г Jукстапозиције
• нове структуре су постављене поред старих објеката и не учествују директно
у дијалогу са старим структурама.
• Оригинал остаје у потпуности читљив, нема брисања граница нити трансфера
архитектонских елемената.
• Нови део је интегрисан са старим кроз функционалне обрасце што често
подразумева приступ новом објекту преко старог (некад само преко подземне
етаже, као невидљива веза), али визуелна (не нужно и физичка) дистанца и
одвајање несумњиво постоје.
• То се постиже раздвајањем стилова, материјала, контрастним бојама и
текстурама, волуметријском апстракцијом.
• Могуће је препознати концепте код којих су нови објекти креирани тако да се
у потпуности интегришу са старим структурама и оне код којих се нова
структура појављује као „тихи партнер“ старом објекту.
 Поделе према Болак, 2013
Д Преплитања
• Нова структура је уметнута унутар али и изван старе.
• Границе између њих наизглед нису јасне, тј. нова структура није формирана тако да се препознаје
неки јасан просторни образац.
• Овде се концепт углавном препознаје као интервенција у старом, изменама, додавањима, али и
задржавањем постојећег што креира комплексну структуру у оквиру које се налазе испреплетани
различити слојеви.
• Овакве интервенције остављају утисак дијалога између старог и новог, и готово је
• немогуће издвојити како нову структуру тако и стару као независне целине са јасно
диференцираним и читљивим формама и/или материјализацијом (за разлику од других ситуација).
• Према обиму и начину интервенције, овај концепт припада радикалним приступима који се
одликује смелим потезима аутора у креирању својеврсног „колажа“ различитих структура.
• Остратегија потиче из начина на који су у 18. и 19. веку третирана археолошка налазишта и руине
али и интервенције и коришћења индустријских објеката од стране уметника 1960-тих.
ХВАЛА
НА ПАЖЊИ
ДР ЉИЉАНА ЈЕВРЕМОВИЋ, ДОЦЕНТ
LJILJANA.JEVREMOVIC@GAF.NI.AC.RS
КАБИНЕТ 329, III СПРАТ