Anđela Vunduk 2017/12027

Anastasija Peković 2018/12057

Vera Vranić 2017/12036
Andjela Stojanović 2017/12035

Nacionalni muzej u Helsinkiju

Gilles Retsin
O AUTORU
Gilles Retsin je arhitekta i dizajner poreklom iz Belgije sa
trenutnim prebivalištem u Londonu. Svoje formalno obrazovnje je
završio pored Belgije, i u Čileu i u Velikoj Britaniji.
Njegovo stvaralaštvo nailazi na veliko odobravanje javnog mnjenja
u vidu različitih nagrada i izložba širom planete koje su izrazito
posećene. Ono po čemu je njegov rad pre svega prepoznatljiv je
korišćenje modernih računarskih tehnologija kao alatka za
dobijanje neobičnih struktura zgrada i objekata koje do sada nisu
bile poznate. Svojim neobičnim stavovima i razmišanjima o načinu
na kojem treba projektovati pomera granice estetike i efikasnosti u
arhitekturi. Jedna od glavnih inovacija je korišćenje različitih
robotskih ruka i pre svega 3d štampe uz objašnjenje da nam to
pruža mnogo širi dijapazon mogućnosti. U tom domenu misli na
efikasnost i brzinu izrade elemenata i skraćenje perioda
proizvodnje delova. Iako izrazito inovativan u domenu izrade
svojih ideja, inspiraciju traži ipak u primitivnim i jedonstavnim
objektima kao i brvnarama i objektima od drveta Pored toga još
jedan od glavnih njegovih ciljeva je prepoznatljivost u stilu i
estetici.
O OBJEKTU
Na konkursu za Helsinki National Museum
Annex, Gilles nam pretstavlja svoju ideju kao
modernu brvnaru koja je robotski proizvedena.
Kao što smo ranije pomenuli upravo na ovom
primeru dolazi do sukoba tradicionalnog i
modernog. Moderan pristup izradi u vidu
modularnih delova. Sa druge strane imamo
koncept koji se zasniva na tradicionalnim
Finskim objektima za brodove gde se
povezujemo direkno sa samom okolinom
Sastoji se od velikih građevinskih blokova
poprečno lameliranog drveta koji su sastavljeni
u izrazito debeo A okvir, praveći balans na
nekoliko stubova. Treba istaći kompleksnost
korišćenja lameliranog drveta kao ekonomičnu
i efikasnu alternativu sadasnjem tipu izgradnje
koje zahteva aproksimativno preko 7,000
različitih procesa da bi se izveo objekat. Iako
sam objekta na prvi pogled izgleda izrazito
modularno sa ritmičnim ponavljanjemon
pokušava da u određenim zonam odstupi od
ritma i tako razdrma celu ideju. Sam objekat
iznad zemlje je sačinjen od predvorja,
izložbenog dela i restorana, dok prostor ispod
zemlje je namenjen za takođe izlozbeni prostor
ali i za dogadjaje različitog tipa. Fasada je
jedna od zanimljivih segmenata objekta koja
prema ideji treba da bude prozračna i
neprimetna i zato se odlučio za upotrebu zida
zavese
Konstruktivni sistem: NABORI
Horizontalna
konstrukcija objekta se
može definisati kao
sistem prostih ’’cik cak’’
nabora.

Nabor predstavlja
prostorni sistem
sačinjen od krutih ploča
odnosno šajbni
monolitno povezanih u
kosim ravnima, što čini
da svaka ivica dveju
susednih ploča deluje
slično gredi. Na
krajevima nabora se
nalaze poprečne
dijafragme koje
sprečavaju da dođe do
izvijanja, dok su po
dužini postavljeni
transverzalni podupirači
konstrukcije.
Opterećenje ploče se
prenosi na ivice nabora
zbog njegove poprečne
krutosti
Literatura:
Miodrag Nestorovi: Principi konstruisanja i oblikovanja, Arhitektonski fakultet 2000.godina
Tony Hunts: Structures notebook 2003.godina
G. G. Schierle: Architectural Structures, University of Southern California 2003.godina
Gilles Retsin: Discrete Timber Assembly FABRICATE 2020.godina