БРАЋА КАРАЧИ

СТУДЕНТ: ПРОФЕСОР:
ЉУБИНКА ДОБРОСАВЉЕВИЋ БРАНКА
ГУГОЉ
БОЛОЊСКА ШКОЛА
БОЛОЊСКА ШКОЛА ИЛИ ШКОЛА БОЛОЊЕ У СЛИКАРСТВУ ПРОЦВЕТАЛА ЈЕ У
БОЛОЊИ ИЗМЕЂУ 16. И 17. ВЕКА У ИТАЛИЈИ И НАДМЕТАЛА СЕ СА
ФИРЕНЦОМ И РИМОМ КАО ЦЕНТРИМА СЛИКАРСТВА. У ЊЕНЕ НАЈВАЖНИЈЕ
ПРЕДСТАВНИКЕ СПАДАЈУ ПОРОДИЦА КАРАЧИ, УКЉУЧУЈУЋИ ЛУДОВИКА
КАРАЧИЈА И ЊЕГОВА ДВА НЕЋАКА, БРАЋУ АГОСТИНА КАРАЧИЈА И АНИБАЛЕА
КАРАЧИЈА.СТУДИО КАРАЧИЈА ТРАГАО ЈЕ ЗА ИНОВАЦИЈАМА ИЛИ ИЗУМИМА,
ТРАЖЕЋИ НОВЕ НАЧИНЕ ДА СЕ ОТРГНЕ ОД ТРАДИЦИОНАЛНИХ ОБЛИКА
СЛИКАЊА ДОК ЈЕ НАСТАВИО ТРАЖИТИ НАДАХНУЋЕ У КЊИЖЕВНИМ
САВРЕМЕНИЦИМА; ТАЈ СТУДИО ФОРМУЛИСАО ЈЕ СТИЛ КОЈИ СЕ РАЗЛИКОВАО
ОД ПРИЗНАТИХ МАНИРА УМЕТНОСТИ СВОГ ВРЕМЕНА. ТАЈ СТИЛ ПОСМАТРАН
ЈЕ УЈЕДНО КАО СИСТЕМАТИЧАН И ИМИТАТИВАН, ПОЗАЈМЉУЈУЋИ
СПЕЦИФИЧНЕ МОТИВЕ ОД ПРОШЛИХ РИМСКИХ ШКОЛА УМЕТНОСТИ И
ИНОВИРАЈУЋИ МОДЕРНИСТИЧКИ ПРИСТУП.
АГОСТИНО КАРАЧИ
АГОСТИНО КАРАЧИ ЈЕ РОЂЕН У БОЛОЊИ КАО СИН КРОЈАЧА
.У ПОЧЕТКУ СЕ ШКОЛОВАО ЗА ЗЛАТАРА,А КАСНИЈЕ ЈЕ
УЧИО СЛИКАРСТВО .
ОТПУТОВАО ЈЕ У ПАРМУ ДА ПРОУЧАВА ДЕЛА КОРЕЏА.У
ПРАТЊИ БРАТА АНИБАЛА,ПРОВЕО ЈЕ ДУГО ВРЕМЕНА У
ВЕНЕЦИЈИ,ГДЕ СЕ ШКОЛОВАО ЗА ГРАВЕРА КОД ПОЗНАТОГ
КОРНЕЛИСА КОРТА.ОД 1574. РАДИО ЈЕ КАО
РЕПРОДУКТИВНИ ГРАВЕР,КОПИРАЈУЋИ ДЕЛА МАЈСТОРА ИЗ
16. ВЕКА.НАПРАВИО ЈЕ И НЕКЕ ОРИГИНАЛНЕ ОТИСКЕ,
УКЉУЧУЈУЋИ ДВА БАКРОПИСА.
ПУТОВАО ЈЕ У ВЕНЕЦИЈУ (1582, 1587–1589) И ПАРМУ (1586–
1587). ЗАЈЕДНО СА АНИБАЛОМ И ЛУДОВИКОМ РАДИО ЈЕ У
БОЛОЊИ НА ЦИКЛУСИМА ФРЕСАКА У ПАЛАЦИ ФАВА
(ИСТОРИЈЕ ЈАСОНА И МЕДЕЈЕ, 1584) И ПАЛАЦИ МАЊАНИ
(ИСТОРИЈЕ РОМУЛА, 1590–1592).
БОГОРОДИЦА СА ДЕТЕТОМ И СВЕЦИМА
БОГОРОДИЦА СА ДЕТЕТОМ И СВЕЦИМА ЈЕ СЛИКА АГОСТИНА
КАРАЧИЈА, УЉЕ НА ПЛАТНУ ИЗ 1586. ГОДИНЕ, ДАТИРАНА НА
НАЈНИЖОЈ СТЕПЕНИЦИ ТРОНА ДЕВИЦЕ МАРИЈЕ. 1816.
ГОДИНЕ ПРЕБАЧЕН ЈЕ У ГАЛЛЕРИА НАЗИОНАЛЕ ДИ ПАРМА,
ГДЕ СЕ И ДАНАС НАЛАЗИ. С ЛЕВА НА ДЕСНО ЧЕТИРИ СВЕЦА
У ПРАТЊИ СУ НЕИДЕНТИФИКОВАНИ ЕПИСКОП ИЛИ ИГУМАН,
МАРГАРЕТА АНТИОХИЈСКА (СА КРСТОМ И ЗМАЈЕМ), БЕБА
СВЕТАЦ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА И ЦЕЦИЛИЈЕ (СА ЊЕНИМ
МУЧЕНИЧКИМ ДЛАНОМ, КЊИГОМ И МАЛИМ ОРГУЉАМА).
ФИГУРА КОЈА КЛЕЧИ СА ДЕСНЕ СТРАНЕ БОГОРОДИЦЕ
ТРАДИЦИОНАЛНО ЈЕ БИЛА НАРУЧИЛАЦ СЛИКЕ ИЛИ ЊЕГОВ
ИЛИ ЊЕН СВЕТАЦ. ОВДЕ ЈЕ ТА ФИГУРА СВЕТА МАРГАРЕТА,
ШТО ПОКАЗУЈЕ ДА ЈУ ЈЕ ЗА ЦРКВУ ОПАТИЈЕ НАРУЧИЛА
МАРГЕРИТА ФАРНЕЗЕ
ШЕМА БОЈА, СЈАЈ И СВИЛА ДЕЛА ПОКАЗУЈУ УТИЦАЈ
САВРЕМЕНЕ ВЕНЕЦИЈАНСКЕ УМЕТНОСТИ,
РЕИНТЕРПРЕТИРАНЕ КРОЗ НАТУРАЛИСТИЧКО ПАРМЕСКО
СОЧИВО СА ЦЕЦИЛИЈИНОМ ПОЗОМ ТАКОЂЕ ПОД УТИЦАЈЕМ
ПАРМИЂАНИНА.
ТРОСТРУКИ ПОРТРЕТ АРИГА, ПЈЕТРА И АМОНА
ТРОСТРУКИ ПОРТРЕТ АРИГА, ПЈЕТРА И АМОНА ЈЕ
СЛИКА АГОСТИНА КАРАЧИЈА ИЗ 1598-1600, НАСТАЛА У
РИМУ ДОК ЈЕ ПОМАГАО СВОМ БРАТУ АНИБАЛЕУ
КАРАЧИЈУ СА ФРЕСКАМА У ПАЛАЦИ ФАРНЕЗЕ ЗА
ОДОАРДА ФАРНЕЗЕА. САДА СЕ НАЛАЗИ У
НАЦИОНАЛНОМ МУЗЕЈУ КАПОДИМОНТЕ У НАПУЉУ.
РАНИЈЕ ПОГРЕШНО ИДЕНТИФИКОВАН КАО
АЛЕГОРИЈСКО ИЛИ МИТОЛОШКО УМЕТНИЧКО ДЕЛО,
РОБЕРТО ЗАПЕРИ ГА ЈЕ ИДЕНТИФИКОВАО КАО
ГРУПНИ ПОРТРЕТ. ДЕСНО ЈЕ АРРИГО ДЛАКАВОГ
ЛИЦА, КОЈИ БОЛУЈЕ ОД ХИПЕРТРИХОЗЕ, СА ГЛАВОМ
'ПЈЕТРА МАТА' ИЛИ 'БЕСНОГ ПЕТРА' У ГОРЊЕМ
ДЕСНОМ УГЛУ. ЛЕВО ЈЕ ПАТУЉАК АМОН, СА
ПАПАГАЈЕМ НА РАМЕНУ И ПСОМ ИСПОД ДЕСНЕ РУКЕ.
ПРИЧЕШЋЕ СВЕТОГ ЈЕРОНИМА

ГЛАВНА ТЕМА ОВЕ СЛИКЕ ЈЕ СВЕТИ

ЈЕРОНИМ, КОЈИ ЈЕ ТАНКА ЦЕНТРАЛНА
ФИГУРА ПРИКАЗАНА КАКО КЛЕЧИ СА
ЦРВЕНИМ ПЛАТНОМ. СВЕТИ ЈЕРОНИМ
(ОКО 347–420) ЈЕ БИО ХРИШЋАНСКИ
ЛАТИНСКИ НАУЧНИК, ПРЕВОДИЛАЦ И
СВЕШТЕНИК. АГОСТИНО ЈЕ ИМАО
ЛОБАЊУ У ДОЊЕМ ДЕСНОМ УГЛУ ДА
СИМБОЛИЗУЈЕ СМРТ СВЕТОГ
ЈЕРОНИМА
АНИБАЛЕ КАРАЧИ
АНИБАЛЕ КАРАЧИ (1560–1609) БИО ЈЕ НАЈЦЕЊЕНИЈИ СЛИКАР
СВОГ ВРЕМЕНА И ВИТАЛНА СНАГА У СТВАРАЊУ БАРОКНОГ
СТИЛА. ЗАЈЕДНО СА СВОЈИМ РОЂАКОМ ЛУДОВИКОМ (1555–
1619) И СТАРИЈИМ БРАТОМ АГОСТИНОМ (1557–1602) — СВАКИ
ОД ЊИХ ЈЕ БИО ИЗУЗЕТАН УМЕТНИК — АННИБАЛЕ ЈЕ КРЕНУО
ДА ТРАНСФОРМИШЕ ИТАЛИЈАНСКО СЛИКАРСТВО. КАРАЧИ СУ
СЕБЕ ВИДЕЛИ КАО НАСЛЕДНИКА ВЕЛИКЕ УМЕТНИЧКЕ
ТРАДИЦИЈЕ И СВЕСНО СУ СЕ СВРСТАЛИ У ИСТОРИЈУ
СЕВЕРНОИТАЛИЈАНСКОГ СЛИКАРСТВА. АНИБАЛЕ И АГОСТИНО
ПОСЕТИЛИ СУ ПАРМУ И ВЕНЕЦИЈУ ДА БИ ПРОУЧАВАЛИ ДЕЛА
КОРЕЏА, ТИЦИЈАНА, ТИНТОРЕТА И ВЕРОНЕЗЕА. ЊИХОВЕ
ОЛТАРНЕ СЛИКЕ И СЕКУЛАРНИ ЦИКЛУСИ ФРЕСАКА У БОЛОЊИ
ПОНОВО СУ ПОТВРДИЛИ СЕВЕРНОИТАЛИЈАНСКИ НАГЛАСАК
НА БОЈУ, СВЕТЛОСТ И ПРОУЧАВАЊЕ ПРИРОДЕ, АЛИ СА НОВИМ
ФОКУСОМ НА ЕМОТИВНУ КОМУНИКАЦИЈУ. ЊИХОВ УСПЕХ ЈЕ
ДОВЕО ДО ТОГА ДА ЈЕ АНИБАЛЕ ПОЗВАН У РИМ ДА РАДИ ЗА
МОЋНУ ПОРОДИЦУ ФАРНЕЗЕ (1595).
„РАСПЕЋЕ“-1583
-СИМЕТРИЧНА КОМПОЗИЦИЈА.ПОКАЗУЈЕ СВОЈЕ
МАНИРИСТИЧКЕ ПОЧЕТКЕ,ЗРАЧИ
ЕМОТИВНО,ПА ЈЕ ОСЕЋАМО
НА СЛИЦИ СУ БОГОРОДИЦА И СВ
ФРАНЦИС,ИНТЕРЕСАНТНО ЈЕ ТО ШТО ЈЕ
ПРИКАЗАН БОСОНОГ.ООВО ЈЕ НАЈРАНИЈЕ
ДАТОВАНА СЛИКА.УОЧАВАМО КРУТЕ И
НЕСПРЕТНЕ ФИГУРЕ,НЕУБЕДЉИВУ ОБРАДУ
ПРОСТОРА,БЕЗ ОСЕЋАЈА ДУБИНЕ ,ПУНО
НЕДОСТАТАКА У КОМПОЗИЦИЈИ,СМЕЛИ И
ШИРОКИ ПОТЕЗИ
„МРТВИ ХРИСТ“1585

ПРИПАДА РАНОЈ ФАЗИ КАРАЧИЈЕВОГ

СЛИКАРСТВА;
-ПРЕДСТАВЉА ПАРАФРАЗУ ДЕЛА
МАНТЕЊЕ.-
НЕКОНВЕНЦИОНАЛНА КОМПОЗИЦИЈА
ЗА КАРАЧИ. ХРИСТОС ЈЕ ПРИКАЗАН У
ИСКРИВЉЕНОМ, ЛЕЖЕЋЕМ ПОЛОЖАЈУ,
А
ГЛЕДАМО ГА С НОГУ.-
ЗА РАЗЛИКУ ОД МАНТЕЊЕ, КАРАЧИ НИЈЕ
ПРИКАЗИВАО ОЖАЛОШЋЕНЕ ЉУДЕ, А
САМО ТЕЛО ЈЕ НАСЛИКАНО РЕАЛНИЈЕ.
"ХРИСТА ДРЖЕ АНЂЕЛИ"1587
ХРИСТОС, ПРИКАЗАН У СРЕДИНИ ОВОГ ЧЕЛА, КАО
ПОЛОВИНА ФИГУРЕ, КОЈУ ДРЖИ ЊЕГОВ АНЂЕО,
ДОМИНИРА СЛИКОМ.
КОМ. ЊЕГОВ ГОЛИ ГОРЊИ ДЕО ТЕЛА, НАГНУТ
НАПРЕД И БЛАГО УЛЕВО. НА ГЛАВИ НОСИ КРУНУ ОД
ТРЊА, А ПРИКАЗАН ЈЕ ОРЕОЛ ЛИЦЕ ЈЕ ПРИКАЗАНО ИЗ
ПОЛУПРОФИЛА, УСТА СУ БЛАГО ОТВОРЕНА.
ХРИСТОС НОСИ БЕЛО
ПЛАТНО ОКО ЊЕГА И ЦРВЕНИ ОГРТАЧ КОЈИ МУ ЈЕ
СКЛИЗНУО С РАМЕНА.
-ХРИСТОВО ТЕЛО КАО ИЗВОР СВЕТЛОСТИ.АКЦЕНАТ
ЊЕГОВА ЕМОЦИОНАЛНОСТ ЈЕ ОЧИГЛЕДНА, ЈЕР ЈЕ
ЈЕДНО ОД НАЈВАЖНИЈИХ ПИТАЊА КАКО КОД
ПОСМАТРАЧА ИЗАЗВАТИ ЕМПАТИЈУ.
ТЕЛО НИЈЕ ЖИГОСАНО, ХРИСТОС ИМА ОТВОРЕНЕ
ОЧИ. ДАКЛЕ, НИЈЕ РАЗАПЕТ, НЕГО ЈЕ МУЧЕН И
ОВЕНЧАН ТРНОВИМ ВЕНЦЕМ, ПА ЈЕ СТРАДАЊЕ ЈОШ
"ЧОВЕК КОЈИ ЈЕДЕ ПАСУЉ"1580
ОВО НИЈЕ ЈЕДИНИ КАРАЧИЈЕВА СЛИКА СА ОВИМ НАСЛОВОМ. ПОСТОЈИ ЈОШ
ЈЕДАН
КОЈИ ДАТИРА ИЗ 1583. АНИБАЛОВО РЕМЕК-ДЕЛО У СЛИКАЊУ СЦЕНА ИЗ
ЖИВОТА НИЖИХ СЛОЈЕВА.ФОРМАЛНЕ СЛИЧНОСТИ СА ПАСЕРОТИЈЕВИМ И
КАМПИЈЕВИМ. СНАГА ОВЕ СЛИКЕ НИЈЕ У ЊЕНОМ ХУМОРУ, ВЕЋ У ЊЕНОЈ
ИЗУЗЕТНОЈ СЕНЗУАЛНОЈ ИСКРЕНОСТИ И НЕПОСРЕДНОСТИ. СЕЉАКОВА
ПОЈАВА АНИБАЛЕ ЈЕ ОБЈЕКТИВНО ЗАБЕЛЕЖЕНА, КАО И ОСТАЛИ ДЕТАЉИ НА
СЛИЦИ, А СЛИКАРЕВ ГЛАВНИ ИНТЕРЕС ЈЕ БИО ДА РЕАЛИСТИЧНО ПРИКАЖЕ
ИЗГЛЕД, УЗ ПОМОЋ ЕНЕРГИЧНИХ, СЛОБОДНИХ ПОТЕЗА И СМЕЛИХ БОЈА.
ДЕЛО „ЧОВЕК КОЈИ ЈЕДЕ ПАСУЉ” ЈЕ ПРИКАЗ ЈЕДНОСТАВНОГ СЕОСКОГ
ЖИВОТА. КАРАЧИЈЕВ СЕЉАК, НА ГРУБО ИЗБРИЈАНОМ ЧЕЛУ, СА РУСТИЧНИМ,
СЛАМНАТИМ ШЕШИРОМ, ЈЕДЕ СВОЈ УОБИЧАЈЕНИ ОБРОК, ПАСУЉ И ЛУК.
КАРАЧИ ЈЕ УХВАТИО ПРАВИ, ПРОЛАЗНИ ТРЕНУТАК, У КОМЕ ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ
ЈЕ УПРАВО УСТИМА ПРИЛАЗИО ДРВЕНОЈ КАШИКИ, КАО ДА ЈЕ ЗАСТАО, БИО
ИЗНЕНАЂЕН ПОЈАВОМ ПОСМАТРАЧА. СЕЉАК ДОМИНИРА ПЛАТНОМ, ЈЕР ЈЕ
УПРАВО ЊЕМУ КАРАЧИ ИГРАО ГЛАВНУ УЛОГУ У ОВОЈ
КОМПОЗИЦИЈИ.КАРАЧИ КОРИСТИ ОГРАНИЧЕНУ ПАЛЕТУ СМЕЂИХ, ЗЕЛЕНИХ
И СИВИХ БОЈА, КОЈА ЈЕ У СКЛАДУ СА ХРАНОМ. ТАКОЂЕ, ОВЕ БОЈЕ СУ
ПРИСУТНЕ У ВЕЋИНИ
ЊЕГОВИХ ДЕЛА ИЗ 80-ИХ ГОДИНА 16. КАРАТИЈЕВА СЛИКА ЧОВЕК КОЈИ ЈЕДЕ
ПАСУЉ ПРЕЛАЗИ ГРАНИЦЕ СВОГ ПОРЕКЛА.
"АУТОПОРТРЕТ СА ТРИ МУШКАРЦА" ОКО 1585.
ГОДИНЕ
ДЕЛО ЈЕ АЛЕГОРИЈА РАЗЛИЧИТИХ ЖИВОТНИХ ДОБА.
ОВО ПРИКАЗУЈЕ СЛИКАРА КОЈИ СТОЈИ СА
ШТАФЕЛАЈЕМ. ИЗА ЊЕГА ВИДИМО ЊЕГОВОГ ОЦА
КОЈИ СЕ ОЗБИЉНО ЖРТВОВАО ЗА КАРИЈЕРУ СВОЈИХ
СИНОВА И ФИГУРУ МЛАЂЕГ ЧОВЕКА.ШТО ЈЕ
НАЈВЕРОВАТНИЈЕ
ПРЕДСТАВЉА СЛИКАРЕВОГ РОЂАКА.НА ДЕСНОЈ
СТРАНИ СЕ ПОЈАВЉУЈЕ ПОРТРЕТ ЧОВЕКА КОЈИ ДРЖИ
ЧЕТКИЦУ. ОВАЈ ДОСТОЈАНСТВЕНИ ФЕНОМЕН МОЖЕ
ПРЕДСТАВЉАТИ АГОСТИНА, ЈЕДНУ ОД КАРАЧИЈЕВИХ
БРАЋЕ.

МЕЂУТИМ, „АУТОПОРТРЕТ СА ТРИ МУШКАРЦА”

МОЖЕ СЕ ПОСМАТРАТИ И КАО ВЕРЗИЈА ТРИ УЗРАСТА
ЉУДИ, ПОЧЕВШИ ОД ПОДМЛАЂИВАЊА, ПА СВЕ О
ГОДИНАМА.
 "ВЕНЕРА И АОНИС" 1595. ГОДИНЕ
ОВО ДЕЛО ИЛУСТРУЈЕ УТИЦАЈЕ ТИЦИЈАНА („БАХАНАЛИЈА”), КОРДЕА,
ВЕРОНЕЗЕА, КАО И ГРЧКЕ СКУЛПТУРЕ. НА СЛИЦИ СУ ТРИ ГЛАВНЕ
ФИГУРЕ ПРИКАЗАНЕ У ШУМСКОМ ПЕЈЗАЖУ.ВЕНЕРА ДРЖИ КУПИДОНА,
КОЈА НА ЊУ СКРЕЋЕ ПАЖЊУ ПОСМАТРАЧА. АОНИС И ВЕНЕРА СУ СЕ
ЗАГЛЕДАЛИ ЈЕДНО У ДРУГО. АОНИСА ПРАТЕ ЛОВАЧКИ ПСИ. РАШИРИЛИ
СУ ГРАНЕ ДА ВИДЕ ВЕНЕРУ.
ВЕНЕРА И КУПИДОН СУ ГОЛИ ДОК
АЈОНИСОВО ТЕЛО ПРЕКРИВЕНО ЖИВОТИЊСКОМ КОЖОМ. У СТАРОЈ
ГРЧКОЈ ВЕНЕРА ИЛИ АФРОДИТА СЕ НАЈЧЕШЋЕ ПРИКАЗИВАЛА ГОЛА.
ИСПОД ВЕНЕРЕ СУ СВЕ ГРЛИЦЕ, КАО СИМБОЛ ЉУБАВИ .ЦРВЕНА
ДРАПЕРИЈА ТАКОЂЕ СИМБОЛИЗУЈЕ ЉУБАВ И СТРАСТ.СЛИКА ЈЕ
ДИЈАГОНАЛНО ПОЛОЖЕНА. ЛАГАНИ И ФИНИ ПОТЕЗИ ЧЕТКИЦОМ ДАЈУ
ЈОЈ ПРИРОДАН ИЗГЛЕД.БОЈЕ ЦЕЛЕ ПОЗАДИНЕ СУ ЗАТАМЊЕНЕ, АЛИ СУ
ЖИВЕ И СВЕТЛЕ НА ФИГУРАМА И ТАКО ОДВЛАЧЕ ПАЖЊУ ПОСМАТРАЧА
СА ГЛАВНИХ АКТЕРА. ОВА УПОТРЕБА КОНТРАСТА ТИПИЧНА ЈЕ ЗА
БАРОКНО СЛИКАРСТВО. ПОЗАДИНА ЈЕ ОСЛИКАНА ЛАБАВИМ ПОТЕЗИМА
ЧЕТКИЦЕ И ДОБРОМ МЕШАВИНОМ БОЈА, ГЛАВНЕ ФИГУРЕ СУ ВЕОМА
КЛАСИЧНЕ.ТРИ ОСНОВНЕ БОЈЕ ПРИКАЗАНЕ НА ОВОМ ЧЕЛУ СУ ЖУТА,
ПЛАВА И РОЗЕ.КАРАЧИ ПРИКАЗУЈЕ ПРВИ СУСРЕТ ОВОГ ПАРА.
НАРАТИВНИ И ДРАМСКИ ЕЛЕМЕНТИ СУ ЕЛИМИНИСАНИ, А ФОКУС ЈЕ
СТАВЉЕН НА ЕМОЦИЈЕ, ПРИКАЗАН КРОЗ ГЕСТОВЕ И КОНТАКТ
ОЧИМА.ПОЗАДИНА ЈЕ ВЕОМА ДЕТАЉНА СЛИКАНО. ПРИКАЗУЈЕ ЦРВЕ,
ЛИШЋЕ, МАЛИ ПОТОК, КАМЕЊЕ
"ТРИЈУМФ БАХА И АРИЈАДНЕ"1602
ТРИЈУМФ БАХА И АРИЈАДНЕ ПРЕДСТАВЉА ТРИЈУМФ
СЕНЗУАЛНЕ ЉУБАВИ, ПРИКАЗАНЕ НА ТРИЈУМФАЛАН, ПЛЕСАН,
РАЗИГРАН НАЧИН. ИМА ПУТЕВА КОЈИ ИГРАЈУ, СВЕ СЕ КРЕЋЕ,
ИМА КРЕТАЊА, ИМА И ПЕЈЗАЖА.ЦЕНТРОМ ПЛАФОНА
ДОМИНИРА ВЕЛИКА КОМПОЗИЦИЈА ТРИЈУМФА БАХА И
АРИЈАДНЕ. САЧУВАНИ ПРИПРЕМНИ ЦРТЕЖИ ПОКАЗУЈУ КОЛИКО
ЈЕ АНИБАЛЕ ПАЖЉИВО ПРОУЧАВАО АНТИЧКЕ САРКОФАГЕ КОЈИ
ПРИКАЗУЈУ БАХАНАЛИЈЕ: ФРЕСКЕ, У СТВАРИ, ЗАДРЖАВАЈУ ДЕО
КАРАКТЕРА КЛАСИЧНИХ РЕЉЕФА, О ЧЕМУ СВЕДОЧЕ
ПОЈЕДИНАЧНЕ ФИГУРЕ. КОМПОЗИЦИЈА БАЛАНСИРА ИЗМЕЂУ
ЧВРСТЕ КЛАСИЧНЕ СТРУКТУРЕ И МАШТОВИТОГ ИЗДАЊА. К СЕ
САСТОЈИ ОД ДВЕ ГРУПЕ КОЈЕ СЕ КРЕЋУ ОД ЦЕНТРА КА БОЧНИМ
СТРАНАМА, ЈАЗ ИЗМЕЂУ ЊИХ ПРЕМОШЋУЈУ ФИГУРЕ МЕАНДА И
САТИРЕ, КОЈЕ У СУМАНУТОМ ПЛЕСУ ПРАТЕ
ТАМБУРУ.КОМПАКТНОСТ, НЕЗАМИСЛИВО НЕПРЕДВИДИВО
ПРОУЧАВАЊЕ КЛАСИЧНЕ СКУЛПТУРЕ.СИМЕТРИЧНО
ПОСТАВЉЕНИ ЛИКОВИ
КОЈЕ СУ ОБЛИКОВАНЕ КАО СКУЛПТУРЕ, СВАКА ФИГУРА
ПАЖЉИВО
ПРОУЧАВАО ИЗ СТВАРНОГ ЖИВОТА И
УШАО У САСТАВ.-
СТИЧЕ СЕ УТИСАК ДА ЈЕ КОМПОЗИЦИЈА ПОЖЕЉНА;
СИМУЛИРА ВЕНЧАЊЕ У СВАДБИ ЗА КОЈУ ЈЕ СЛИКА НАПРАВЉЕН
"ТРИЈУМФ БАХА И АРИЈАДНЕ"1602
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!!!!!