Ekonomika preduzea

Milutin Dobrilovi
0

Preduzee
JAVNO PREDUZEE
1. 2.

3.
4. 5.

Pojam i vrste Delatnost javnih preduzea Znaaj i neophodnost osnivanja javnih preduzea Regulisanje javnih preduzea Efikasnost javnih preduzea
1

JAVNO PREDUZEE
Pojam

Javno preduzee je preduzee ije se osnivanje i funkcionisanje moe dovesti u vezu sa javnim (optim) interesom i u kome javna vlast (drava) u potpunosti ili delimino obavlja ulogu preduzetnika.

JAVNO PREDUZEE
Karakteristike
U bitne karakteristike javnih preduzea, po kojima se ona i razlikuju od ostalih preduzea obino se ubraja:

u dravnom (javnom) vlasnitvu su, cilj preduzea je obezbeenje proizvoda ili usluga od vitalnog (esencijalnog) znaaja za drutvenu zajednicu, nalaze se u monopolskom ili nekom drugom privilegovanom poloaju na tritu steenom uz podrku vlasti (drave), predmet su javnog regulisanja kako bi se obezbedilo njihovo funkcionisanje u javnom interesu.
3

JAVNO PREDUZEE
Pravni oblici Postoje u razliitim pravnim oblicima
Najee se javljaju u formi

Privrednih drutava i Javnih korporacija

JAVNO PREDUZEE
Pravni oblici Javna preduzea u formi privrednih drutava
Drava upravlja ovim preduzeima preko svojih predstavnika.

To ostvaruje posedovanjem njihovih akcija, svih ili jenog dela.

5

JAVNO PREDUZEE
Pravni oblici

Javna preduzea u formi javnih korporacija

Osnivaju se posebnim zakonom ili odlukom nadlenog dravnog organa, u granama za koje je drava posebno zainteresovana Prvenstveno se finansiraju sredstvima koja dobijaju od drave. Kao dopunski izvor sredstava moe se koristiti i kredit.
6

JAVNO PREDUZEE
Pravni oblici

Pored javnih preduzea, u nekim zemljama u zadovoljenju vitalnih potreba uestvuju i razliite vladine agencije ili agencije nadlenih ministarstava One uestvuju u zadovoljavanju vitalnih potreba, ali nisu javna preduzea - nemaju pravni subjektivitet.

Prema naem Zakonu o javnim preduzeima, javna preduzea posluju kao:

Drutva sa ogranienom odgovornou i/ili Akcionarska drutva

JAVNO PREDUZEE
Delatnost

Javna preduzea su prisutna u skoro svim oblastima Medjutim, osnovna podruja delatnosti javnih preduzea su:
Javne slube, Proizvodnja bazinih industrijskih proizvoda, Bankarstvo i osiguranje, Obrazovanje i zdravstvo.

JAVNO PREDUZEE
Delatnost

Javne slube
Najvanije podruje delatnosti javnih preduzea Njihova delatnost je povezana sa korienjem razliitih infrastrukturnih mrea (elektro mree, vodovod, gasovod i slino) Ove delatnosti zahtevaju velike inicijalne investicije u opremu Najvanije delatnosti javnih slubi su:

Proizvodnja i distribucija energije (elektrina energija, gas i sl.) Vodoprivreda, Telekomunikacije, Transport (eleznica, vazduni saobraaj i slino)
9

JAVNO PREDUZEE
Delatnost

Proizvodnja bazinih industrijskih proizvoda

ugalj, nafta, nuklearna energija, elik i slino.

Bankarstvo, osiguranje, obrazovanje i zdravstvo

Osnivanjem preduzea u ovim oblastima drava eli da regulie standarde pruanja usluga i da obezbedi minimalnu ponudu tih usluga
10

JAVNO PREDUZEE
Znaaj i neophodnost osnivanja

Da li neki proizvod ili uslugu treba da obezbede javna ili privatna preduzea? Da li je to politiko ili ekonomsko pitanja?
Nedostaci koje u nekim sluajevima ispoljava trini mehanizam predstavljaju najee istican argument u prilog javnih preduzea.
11

JAVNO PREDUZEE
Znaaj i neophodnost osnivanja

Javna dobra

korisnost ovih dobara, dostupnih svim potroaima, ne moe se meriti korisnou koju ona imaju za pojedince, niti iznosom koji bi oni bili spremni za njih na tritu da plate npr. ulina rasveta, parkovi i slino trite nije dovoljno efikasno da obezbedi adekvatnu ponudu javnih dobara

Delatnosti sa znaajnim eksternim efektima

nedovoljna proizvodnja dobara sa velikim eksternim koristima ili prekomerna proizvodnja dobara sa velikim eksternim trokovima 12

JAVNO PREDUZEE
Znaaj i neophodnost osnivanja

Prirodni monopoli

U prirodne monopole ubrajaju se: elektroprivreda, eleznica, vodoprivreda i slino Njihovo zajedniko svojstvo su velika kapitalna ulaganja u infrastrukturu Da bi ostvarila dovoljan iznos prihoda za pokrie visokih trokova poslovanja, pojedinana preduzea moraju imati veliki broj korisnika svojih proizvoda i usluga. Stoga je neracionalno postojanje veeg broja preduzea koja nude ove proizvode i usluge. U tom sluaju jedino reenje je postojanje monopola, a onda je bolje da to bude javni nego privatni monopol.
13

JAVNO PREDUZEE
Znaaj i neophodnost osnivanja
Ostali ekonomski i neekonomski razlozi: Voenje ekonomske politike (regulisanje kljunih
grana za reavanje problema privrede)

Odbrambeni razlozi Osnivanje javnih preduzea u cilju otvaranja novih radnih mesta i reavanje problema nezaposlenosti

14

JAVNO PREDUZEE
Regulisanje javnih preduzea

Regulacija je zamena za trini mehanizam Cilj je da se obezbedi funkcionisanje javnih preduzea u javnom (optem) interesu

Sistem regulacije javnih preduzea obuhvata:

Cilj(eve) regulacije Institucije koje sprovode regulaciju Instrumente regulacije

15

JAVNO PREDUZEE
Regulisanje javnih preduzea

Ciljevi regulacije javnih preduzea Cilj regulacije je da javna preduzea, u odsustvu trinog mehanizma, deluju u javnom interesu Ciljevi su: Obezbediti adekvatne proizvode ili usluge (kvalitet i
koliina)

Odrediti umerenu cenu proizvoda ili usluga Podmiriti potrebe svih lanova odreene drutvene zajednice Spreiti diskriminaciju potroaa
16

JAVNO PREDUZEE
Regulisanje javnih preduzea

Ciljeve regulacije nije jednostavno postii Javnim preduzeima se postavljaju dva suprotna zahteva

trini zahtevi (koji favorizuju konkurentnost) i dravni zahtevi (u vidu razliitih ogranienja)

Tako na primer, nije lako uskladiti zahtev drave da cene budu umerene sa zahtevom investitora u javna preduzea da ostvare adekvatan prinos na uloeni kapital
17

JAVNO PREDUZEE
Regulisanje javnih preduzea

Institucije ili organizacije koje sprovode regulaciju su:

Skuptina Sudovi Nadlena ministarstva Specijalizovane organizacije Agencije

18

JAVNO PREDUZEE
Regulisanje javnih preduzea

Instrumenti regulacije javnih preduzea

Kontrola cena i tarifa

neposredno odredjivanje cena, utvrdjivanje kriterijuma za promenu cena, ograniavanje stope prinosa na kapital javnih preduzea

Kontrola ulaska u granu izdavanje dozvola Propisivanje standarda kvaliteta proizvoda i/ili uslova
pruanja usluga Ostali instrumenti regulacije:

Imenovanje ili davanje saglasnosti za izbor direktora, statut ili statusne promene Obaveza podnoenja izvetaja o poslovanju, kontrola knjigovodstva, kontrola izdatih hartija od vrednosti 19

JAVNO PREDUZEE
Efikasnost javnih preduzea

Problem efikasnosti javnih preduzea javna preduzea

su neefikasna u poredjenju sa privatnim preduzeima

Razlozi neefikasnosti javnih preduzea:

Prema teoriji svojinskih prava

netransferabilnost javne svojine i odsustvo trita kapitala

Prema agencijskoj teoriji

asimetrina informisanost na relaciji vlada menaderi

nedovoljna informisanost vlade o doprinosima menadera javnih preduzea ostvarenim rezultatima poslovanja, i nemogunost da se u takvim okolnostima stvori stimulativni sistem nagradjivanja. U takvim uslovima menaderi se trude samo da dostignu 20 postavljene standarde i nita preko toga.

JAVNO PREDUZEE
Efikasnost javnih preduzea

Neefikasna kontrola i nestimulativni sistem nagraivanja menadera

mehanizam kontrole sprovode politiari, kontrola i stimulativni sistem najee nisu vodjeni ekonomskim ciljevima

Javna preduzea esto menjaju svoje ciljeve zbog politikih stavova, to oteava procenu, kontrolu i korekciju rezultata njihovog funkcionisanja. Nia osetljivost na rizik

zbog finansijske pomoi drave (subvencije i slino) znatno 21 je smanjen rizik bankrotstva ovih preduzea

JAVNO PREDUZEE
Efikasnost javnih preduzea

Sumirajui prethodno, moe se zakljuiti da se neefikasnost javnih preduzea ispoljava u:

Proizvodnoj neefikasnosti vii trokovi

proizvodnje u odnosu na privatna preduzea Alokativnoj neefikasnosti nedovoljna koliina i/ili kvalitet proizvoda i usluga, to je posledica monopolskog poloaja

22