Metodika nastave likovne kulture 3 modul 1. Vrste planiranja pripremanje rada u nastavi likovne kulture 2.

2. Pripremanje uitelja za realizaciju programa nastave likovne kulture 3. Ciljevi i zadaci vaspitno-obrazovnog rada u nastavi likovne kulture 4. Mediji u nastavi likovne kulture 5. Elementi vrednovanja i ocenjivanja deijih likovnih radova u 1. razredu 6. Elementi vrednovanja i ocenjivanja deijih likovnih radova u 2. razredu 7. Elementi vrednovanja i ocenjivanja deijih likovnih radova u 3. razredu 8. Elementi vrednovanja i ocenjivanja deijih likovnih radova u . razredu 9. Elementi vrednovanja odranog asa likovne kulture 10. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. Sredstva za crtanje u nastavi likovne kulture Sredstva za vajanje u nastavi likovne kulture Sredstva za oblikovanje i preoblikovanje u nastavi likovne Organizacija asa crtanja Organizacija asa slikanja Organizacija asa vajanja Organizacija asa primenjenih umetnosti Organizacija asa grafike Klasifikacija i vrste nastave Individualizacija i diferencijacija nastave likovne kulture na 11. Sredstva za slikanje u nastavi likovne kulture

kulture

etiri nivoa sloenosti

21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40.

Individualizacija nastave likovne kulture i akceleracija Problemska nastava likovne kulture Novi mediji u nastavi likovne kulture Programirana nastava likovne kulture Multimedijalna nastava likovne kulture Primena raunara u nastavi likovne kulture Raunar kao didaktiki medij u nastavi likovne kulture Crtanje pomou raunara Slikanje pomou raunara Animacija pomou raunara Prednosti korienja raunara u nastavi likovne kulture ta se zamera kompjuterskoj nastavi Internet u nastavi likovne kulture Virtuelne galerije Kreativni modeli rada u nastavi likovne kulture Darovitost u nastavi likovne kulture Otkrivanje darovitih u nastavi likovne kulture skala Uloga uitelja u razvoju darovitosti Produena nastava likovne kulture Dodatna nastava likovne kulture

uenika

procene

1. Vrste planiranja pripremanje rada u nastavi likovne kulture

Planiranje rada u nastavi likovne kulture treba da bude vremenski, okvirno i operativno usaglaeno sa planiranjima i programiranjima kole i uslovima koji u njoj postoje. U zajednikom planu i programu v-o rada u O propisan je program redovne nastave likovne kulture za pojedine razrede. Prvi uslov dobrog planiranja je blagovremena priprema za njegovu realizaciju. Pripreme za planiranje za naredni razred treba da otponu pri kraju kolske godine, a i ranije ukoliko se uoavaju znaajniji momenti u radu uenika koje treba uzeti u obzir pri planiranju gradiva. Ukoliko se to ne uini na kraju kolske godine, onda pre poetka redovne nastave treba svakako imati pripremljen plan, kako nastava ne bi poela sa improvizacijom i povrno. Zbog razmene iskustava i ireg tretiranja ove problematike dobro je planirati gradivo na nivou razrednog vea, sa uiteljima koji vode paralelna odeljenja u koli. Tom prilikom, ipak, treba uzimati u obzir sve specifinosti koje odlikuju jedan razred, stepen postignutog uspeha u prethodnom razredu. Planiranje se vrlo esto izvodi rutinski, prepisivanjem prethodnih planova, bez kritikog odnosa prema njima. Jedan od vanih principa koga se treba pridravati je da planiranje bude realno. Planirati, dakle, treba samo ono to moe da se ostvari. Planiranje treba da bude kompletno, tj. Treba da ima predvienu vremensku dinamiku, odreene ciljeve i zadatke, sredstva, oblike i metode rada, a ne samo da nabraja nastavne jedinice. Ono treba da bude i odmereno materijalnim mogunostima kole i uenika. Novi program potencira i korelaciju, koja omoguuje iri izbor motivacionih sadraja, preko gradiva koje se obrauje i drugim nastavnim predmetima. Planiranje mora da bude struno kako bi iz njega proizalo stvaralatvo. Programom nastave likovne kulture predvieni su godinji plan i operativni plan. Godinji (globalni) plan se radi pre poetka kolske godine i sastavni je deo programa rada kole. Treba da sadri: Broj asova koji je odreen nastavnim planom Broj asova za 1. i 2. polugodite, prema kalendaru kole

 Redosled likovnih celina, prema programu za pojedine razrede Broj asova predvienih za odreene nastavne sadraje Meseni (operativni) plan rada sadri: Redni broj nastavnih jedinica i likovnih celina Likovne celine prema rasporedu u godinjem planu Nastavne jedinice u okviru svake likovne celine Broj asova za izvoenje svake nastavne jedinice Postoji i detaljniji raspored gradiva, gde se pored navedenog predlae i: Korelacija sa drugim nastavnim predmetima Nastavna sredstva i sredstva za rad Mediji. Operativni planovi se ine za krai vremenski period. Oni mogu biti polugodinji, meseni ili tematski.

2. Pripremanje uitelja za realizaciju programa nastave likovne kulture

Da bi se program shvatio i pravilno realizovao treba pre svega pristupati detaljnoj analizi cilejva i zadataka ove nastave. Cilj i zadaci V-O rada su jednostavno formulisani, konkretni i jasni. Pored isto obrazovnih, koji se odnose na opaanje, posmatranje i predstavljanje likovnih pojava, vano je istai i zadatke praktinih likovnih aktivnosti, koji se odnose na razvijanje estetskih kriterijuma za likovne i umetnike vrednosti. U dosadanjem programu likovna tehnika, koja je bila data u okviru svih programskih celina, uslovljavala je podruje rada na odreenoj temi. Sada su za praktinu likovnu aktivnost u strukturi programa predviena sredstva pomou kojih se naglaava orijentacioni izbor medija. Mediji, uglavnom, predstavlaju likovne discipline u okviru kojih se realizuju motivacioni sadraji. Treba naglasiti da svestrani razvoj likovnih sposobnosti podrazumeva da njihovo tumaenje stoji

u vezi sa problemima koji se obrauju. Prilikom pripremanja uitelji moraju obratiti panju na njih, kako bi ih adekvatno tumaili, jer moe doi do nesporazumam i oko jednostavnih stvari. Neophodno je upoznavanje sa shemom informativne strukture koja daje orijentaciju za praenje i vrednovanje rada i uspeha uenika. Ova struktura ima sledee faze: Opaanje Primanje Razumevanje Postupanje Sve dosad navedeno omoguuje dobro planiranje koje je usklaeno sa zahtevima programa, psihofizikim mogunostima, stepenom likovnih sposobnosti, eljama i interesovanjima uenika. Pripremanje za realizaciju programa odreenog razreda polazi od tumaenja i analize operativnih zadataka koji su dati uz program. Sledei problem u pripremama za rad u odreenom razredu je analiza sadraja programa (upoznavanje likovnih problema koji su diferencirani na programske celine). Motivacioni sadraji se pronalaze iz domena uenikih doivljaja i u korelaciji sa drugim nastavnim predmetima. Veoma su vana i nastavna sredstva koja treba predvideti za rad tokom godine. Prema karakteru nastavnih sadraja treba sainiti popis osnovnih nastavnh sredstava za nastavu likovne kulture. Jo intenzivnije pripremanje odnosi se na tzv. operativno planiranje. Najprihvatljivije je planiranje po programskim celinama. Polazi se od ciljeva i zadataka za tu celinu. Sledei problem je razlaganje programske celine na nastavne jedinice. Osmisliti motivacione sadraje za konkrtene nastavne jedinice (motivacija obino na osnovu uenikih iskustava). Naglaeni su i mediji preko kojih e se programska celina realizovati. To moe biti crtanje, slikanje, vajanje, kombinovana tehnika, zavisno od likovnog problema. Uitelj treba da odredi podruje rada prema

karakteru nastavne jedinice, vodei pri tom rauna da sve likovne discipline tokom rada budu priblino jednako zastupljene. U vezi sa ovim stoji i pripremanje nastavnih sredstava i sredstava za rad. Biraju se oblici rada. Pripremanje za realizaciju konkretnih nastavnih jedinica nije teko ukoliko se sve ovo pomenuto izvri. Preostaje samo konkretizacija sledeeg: Formulacija i odreivanje naziva nastavne jedinice Odreivanje V i O zadataka Pronalaenje i odreivanje motivacionih sadraja Izbor medija Odreivanje nastavnih sredstava i sredstava za rad uenika Izbor oblika rada Izbor nastavnih metoda Estetsko procenjivanje

3. Ciljevi i zadaci vaspitno-obrazovnog rada u nastavi likovne kulture

Cilj V-O rada u nastavi likovne kulture je da podstie i razvija uenikovo stvaralako ponaanje, u skladu sa humanistikim opredeljenjem drutva i karakterom ovog nastavnog predmeta. Stvaralatvo je put i nain pomou koga se dolazi do neeg novog, do originalnog reenja problema koga nismo imali u svom iskustvu. Ono to je novo ili relativno novo stvoreno stvaralakim inom, najee se ogleda preko dovoenja u nove, neobine i interesantne odnose predmeta i pojava u svetu koji nas okruuje. Poto se radi o likovnom stvaralatvu dece, ovde se ne misli na vrhunske produkte stvaralatva, kao kod odraslih, ve na razvijanje stvaralakog potencijala, s obzirom da deca, bavei se likovnim aktivnostima, stvaraju spontano, kroz igru, esto takorei nesvesno. Cilj nastave likovne kulture u sebi sadri zahtev da se svako dete dovede u situaciju da upotrebi svoj stvaralaki potencijal, tj. da mu se omogui razvoj stvaralakih sposobnosti. Uenicima ne dajemo recepte, modele i gotova reenja, ve ih motivacionim sadrajem podstiemo da daju svoja, originalna reenja, izazvana

linom radoznalou koju deca imaju u otkrivanju sveta, pojava i zakonitosti u njemu. Zadaci V-O rada su usklaeni sa ciljevima. Nisu poreani po vanosti jer svi jednako doprinose sticanju elementarne likovne kulture. Jedan od zadataka ove nastave ogleda se u razvijanju sposobnosti uenika za opaanje i pamenje doivljaja oblika, boja i prostornih odnosa. Sledei zadatak odnosi se na razvijanje uenikovih sposobnosti za opaanje pojava i zakonitosti u prirodi i drutvu koje se mogu odnositi na likovne aktivnosti. Zadatak koji zahteva razvijanje uenikovih sposobnosti za korienje razliitih materijala za rad ostvaruje se od prvih asova kolovanja, preko upoznavanja svih materijala za likovno izraavanje. Sposobnost opaanja kod uenika razvija zadatak analitiko posmatranje i likovno predstavljanje. Veliki doprinos svestrano razvijenoj linosti, koja u sebi sadri i estetske kvalitete, daje zadatak da se kroz nastavu razvijaju uenikove sposobnosti za sticanje estetskih kriterijuma (osetljivost na estetske pojave i ponaanje u skladu sa estetskim vrednostima). U direktnoj vezi sa ovim zadatkom je i rad na razvijanju sposobnosti za razumevanje umetnikih dela (deifrovati i protumaiti misli i oseanja likovnog umetnika u momentu kada je stvorio to delo). Ovaj zadatak nastave likovne kulture realizuje se posmatranjem umetnikih dela tokom pojedinih asova, prilikom poseta izlobama, muzejima i galerijama i interesovanjem za likovne umetnosti u svakodnevnom ivotu. Pored ostalih, u programu se istie i zadatak da se kod uenika razvije sposobnost za imaginaciju i negovanje interesovanja za kulturnu batinu i za savremena kretanja u umetnosti svog i drugih naroda.

4. Mediji u nastavi likovne kulture

U strukturi novog programa istie se izraz likovni mediji. Najpre treba poi od tumaenja rei medij koja po Vujakliji pored ostalog znai i ono kroz ta se prenosi dejstvo. Ovaj termin je sve vie u upotrebi u savremenom reniku kada se eli naglasiti prenosilac nekih poruka, tumaenja, obavetenja, uenja i sl. Poto se likovni problem moe ispoljiti preneti crteom, slikom, skulpturom I drugim oblikom likovnog izraavanja, to bi crtanje, slikanje ili vajanje bili mediji preko

kojih se izraava stvaralaki rad uenika u likovnoj umetnosti. Drugim reima, ovaj izraz znai likovne discipline u okviru kojih se ispoljava likovno izraavanje dece. Pored likovnih disciplina, u likovne medije spadaju I umetnika dela I spomenici kulture, obzirom da se preko njih uenici upoznaju I tumae sve likovne probleme obuhvaene programom za pojedine razrede. Likovne discipline Crtanje je ostavljanje traga nekog materijala po povrini nekog drugog materijala na kojoj je taj trag vidljiv. On se ispoljava linijom. Linija moe biti prava, kriva, kruna, kraa ili dua I veoma razliita po svom kvalitetu. Umetniki rad koji se dobija crtanjem naziva se crte. Crte je likovno delo ostvareno pomou linije, kao glavnog izraajnog sredstva.

Lavirani crte je takav crte kod koga prvo nacrtaju konture nekim crtaim
sredstvom a zatim se povrine premazuju tuem ili bajcom razliitih tonskih vrednosti pomou vode.

Skica je prva baza ili predradnja pri izradi neke slike, skulpture ili graevine,
uraene sredstvom za crtanje.

Kroki je crte napravljen brzo, bez ulaenja u detalje. Obino slui za vebanje. Studija je pripremni rad za neko umetniko delo, raen sa vie panje nego skica.
Crte je najstariji oblik likovnog izraavanja. Jo su praistorijski ljudi crtali tapom po vlanoj zemlji, kamenom ili ugarkom po zidovima peine. Slikanje je nanoenje boje ili nekog obojenog materijala na ravnu podlogu tako to se bojom ispunjavaju povrine razliite po obliku I veliini. Sliku sainjavaju sledei elementi: linije, povrine, boja, meusobni odnosi boja, jaina boje, svetlost I senka I kompozicija (meusobni odnos svih delova slike). Podloga za slikanje moe biti razliita. Najee je to papir, karton, platno, drevna, kamena, staklena ili metalna ploa, zid I drugi materijali koji lako prihvataju boju. S obzirom na podlogu slika moe biti samostalna (tafelajna) ili vezana (za arhitekturu, kao to je freska, zatim mozak, vitra, ili u opremi knjige ilustracija I minijaturna).

Slikar izraava svoje oseanje I ljubav za lepotu oblicima I bojama. On osea da oblici I boje ive, da mogu biti lepi ili runi, izraajni ili dosadni. On zna da tmurne boje izraavaju tugu, a da svetle I arke boje pobuuju radost I vedrinu. Grafika potie od grke rei graphike vetina pisanja. To je rad koji nastaje kada se crte na nekom materijalu rezanjem trajno zadri, a zatim otiskivanjem umnoava. Najpogodniji materijali za izvoenje grafike su: drvo, kamen, metal, linoleum, gips, karton, staklo. Materijal ploa na koju se nanosi boja I slui za izvlaenje otisaka zove se matrica. Kod veine grafikih disciplina moe se sa matrice izvlaiti veliki broj otisaka, a ima I takvih koje mogu dati samo jedan otisak (monotipija). Grafika je uglavnom crno-bela ali moe dobiti I otisak u boji za koji je potreban vei broj matrica, a postupak pri radu je sloeniji. Prema nainu rada pri izradi grafika razlikuju se tri vrste tampe: visoka, duboka I ravna. Vajanje je prostorno predstavljanje oblika pomou materijala koji se lako oblikuje. To je likovno podruje u kome se umetniki doivljaj izraava plastinom formom. Vajarstvo se naziva jo I kiparstvo, a vajarska dela skulpture ili kipovi. Umetnici koji se bave ovim likovnim radom zovu se vajari, kipari ili skulptori. Skulptura moe biti prostorno oblikovana (statua) ili delimino vezana za neku povrinu, to je sluaj kod reljefa I bareljefa.

Reljef je vajarsko delo kod koga figure ne stoje slobodno u prostoru, ve su

plastino modelovane I vezane za ravnu povrinu. Bareljef je niski reljef. Za svaki materijal pri vajanju je potreban odgovarajui pribor I alat za rad. Primenjena umetnost je likovno podruje koje obuhvata umetniko oblikovanje predmeta koji imaju praktinu namenu. Oduvek je postojala tenja ljudi da predmete koje su vezani u svakodnevnom ivotu ukrase I daju im to lepi izgled. U savremenom ivotu okrueni smo masom predmeta koji, osim svoje praktine primene, imaju I umetniki oblikovan izgled koji nas privlai I zadovoljava nau potrebu za lepim. U primenjenoj umetnosti postoje sledee oblasti: primenjena grafika (tampa), ornamentika, industrijsko oblikovanje I scena.

Oprema knjige podrazumeva ilustraciju pored teksta I ilustraciju na koricama, tj.

naslovna I zadnja strana.

Plakat je pisano, crtano, tampano ili grafiki umnoeno obavetenje koje se istie
na javnim mestima.

Ambalaa je nain pakovanja industrijskih proizvoda radi zatite izgleda I

kvaliteta. To se postie raznovrsnim likovno-umetnikim sredstvima.

Ornamenti su ukrasi na predmetima koji slue da poboljaju izgled tih predmeta I

zadovolje potrebu ljudi da se njima slue. Najei ornamentni oblici su: palmeta, preplet, spirala, lavirint I rozeta.

Motivi su delovi ornamenta koji se ponavljaju. Oni mogu biti uzeti iz prirode ili
izraeni geometrijskim slikama. Prema svojoj nameni tekstil se deli na odevni I dekorativni. Odevni slui za odeu I rublje a dekoravitni za ukraavanje prostorija.

Tepisarija je umetniki rad od vune I svile uz dodatak srebrnih I zlatnih niti. To je

runi rad na kome su prikazani figuralni biljni, ivotinjski I drugi motivi.

Goblen je dekorativna slika izvezena raznobojnim koncima. Radi se na taj nain to

se platno po kome se veze prethodno oslika I obelee boje.

5. Elementi vrednovanja I ocenjivanja deijih likovnih radova u I razredu Vizuelno-interaktivni elementi: Predmet koji dete poznaje treba da prikae jednostavno, ali sa nekim karakteristikama Crte oveka ima sve udove, odelo Uoava se razlika u proporcijama izmeu crtea oveka I deteta Ume da prikae predmete sa veim brojem osobina predmeta. Odnos emocije I mate prema likovnom izrazu: Slobodno povlaenje linija koja definie odreen oblik Linija ima ivot Boje raspoloenje deteta pri radu

Sposobnost oblikovanja: Postavljanje figure u statian poloaj

Prepoznavanje pojma: Poznavanje ivotnih tehnika I materijala za rad Posebna interesovanja

6. Elementi vrednovanja I ocenjivanja deijih likovnih radova u II razredu Vizuelno-intelektualni elementi: pokuaj postupnijeg prikaza oveka, flore I faune prepoznaju se ljudi po zanimanju proporcije uzrasta su usklaene Estetska obeleja likovnih radova: dete je sposobno da povlai debele I tanke linije I da na taj nain ostvari odreeni utisak Sposobnost oblikovanja: Figura se radi, sastavljena I tei da se delovi budu blii realnom izgledu Tehnike spretnosti: Izvlaenje dugih, pravih linija slobodnom rukom Tu pero slobodnije prekrivanje povrina Poznavanje pojmova crte, slika, pribor za vajanje Posebna interesovanja

7. Elementi vrednovanja I ocenjivanja deijih likovnih radova u III razredu Vizuelno-intelektualni elementi: Pokuaj postupnijeg objanjavanja prostora Svi objekti I predmeti koje prikazuje imaju vie detalja Estetska obeleja: Bogatija kompozicija Sposobnost oblikovanja: U velikoj meri odrava raspoloenje deteta Vee individualne razlike meu decom Poznavanje pojmova I estetska procena.

8. ------------------------------------------------------------------------------------

9. Elementi vrednovanja odranog asa likovne kulture Ostvarivanje obrazovnih I vaspitnih ciljeva asa Uticaj na sticanje znanja I razvijanje likovnih I kreativnih sposobnosti uenika Prilagoavanje gradiva individualnim mogunostima uenika Motivisanost I zainteresovanost uenika za samostalan stvaralaki rad Stepen pokretanja emotivnih I voljnih snaga uenika Koliko I kako su uenici uestvovali u raznovrsnim aktivnostima Opravdanost korienja nastavnih principa, metoda, sredstva I oblika rada I njihove kombinacije Adekvatnost izvedene artikulacije asa prema sadraju likovnog problema Korelacije

Uvaavanje prethodnih znanja Isticanje cilja asa Kvalitet I nain obavljene korekture Estetska analiza likovnih radova Vrednost nastavnog gradiva Izbor I kombinacija umetnikih dela, aplikacija I verifikacija upotrebe nastavnih sredstava

Teorijska sprema Nastavnike I vaspitne sposobnosti Govor Nain predavanja Uticaj na podsticanje stvaralakog miljenja Vrednost podsticajnih pitanja I snalaljivost Odnos prema uenicima Izvodi se na osnovu navedenih elemenata I iskazuje se opisno I brojano.

10.

Sredstva za crtanje u nastavi likovne kulture

Sredstva za crtanje su: Olovka koristi se najvie. Dobija se meanjem grafita I gline. Prema procentu grafita deli se na tvrde I meke. Njome se obino crta na razliitim papirima. Hemijska olovka savremeno sredstvo za pisanje koje se proizvodi u vie boja Flomasteri ono je na bazi tua, a pravi se u svim bojama I nijansama. Ostavlja intenzivan trag na raznim vrstama podloge. Ugalj - Dobija se od ugljenisanih lipovih tapia u obliku olovke.

Ugljen crtamo na pak-papiru. To je ugljenisan tapi od mekog drveta. Da bismo sauvali crte moramo ga fiksirati. Tu najee je crne boje, dobija se od ai I destilovane vode I tinkture. Razreuje se vodom, im se osui ne reaguje na vodu. Lavirani tu rad sa razreenim tuem. Bajc rastvor grumenia bajca u vodi. Dobija se kuvanjem orahove kore u vodi. Mastilo postoje osnovne I ostale boje. Nastale iz rastora animalske boje sa dodatkom gumiarabike. Ne sui se brzo. kolska kreda ostavlja pranjav trag. Dobija se od belog krenjaka u koji moemo dodati pigment boje.

11.

Sredstva za slikanje u nastavi likovne kulture

Sredstva za slikanje su: Akvarel boje dobijene od pigmenta boje rastvorene u vodi, a vezane gumiarabikom. Razreuje se vodom I prozirne su. Podloga je vana jer se na slici vidi kao najsvetliji ton. Gva dobija se meanjem akvarel boje I bele tempere. Dobro pokriva podlogu zbog karakteristinog veziva. Tempera gusta I neprozirna, bez sjaja I brzo se sui. Dobija se od meavine pigmenta boje I vezivo koje moe biti umance, med, lepak razreuje se vodom I deblje se nanosi. Pastel suva tehnika slina kredi. Dobija se meanjem pigmenata boje sa vodom I gumiarabike. Svaka boja se posebno nanosi na podlogu. Zbog mekoe, slika se lako skida pa se mora fiksirati. Ulje boje se vezuju raznim suenim uljima. Za razreivanje se upotrebljava laneno ulje ili neki drugi razreiva. Boje se lako meaju, moe boja preko boje. Kola lepljenje raznog obojenog materijala na podlogu. Koristi se papir u boji, pak papir, novine, koa, perje, guma

Vitra slika od raznobojnog stakla koje je spojeno olovnim ramom. To ide na prozor I tek prolaskom sunca dobija smisao (Gotika). Mozaik komadii raznobojnih kamenja na podlogu od mermera, ili pravimo skicu na papiru p alepimo kamenje ii prelijemo malterom. Zrafiko zidna slika koja se radi tako to na povrinu zida nanosimo nekoliko slojeva raznobojnog maltera. Kada se stegne po njemu crtamo, a dok je sirov gravira se tj. skidamo povrinu sa gornjeg sloja da bismo dobili boju.

Grafike tehnike otiskivanje, na povrinu ureemo sliku I otiskujemo u veliki broj primera. To su: drvorez, linorez, gipsorez, bakrorez

12.

Sredstva za vajanje u nastavi likovne kulture

Sredstva za vajanje su: Glina vrsta zemlje koja se nalazi na mestima gde su bile bare I movare. Da bi se pripremila za rad treba da stoji 12h u vodi, a zatim umesi u testo. Za vajanje je potrebno da u sobi ima dosta vode. Kada se osui, ovrsne, zato je u pauzi treba prekriti mokrom krpom. Glinamol preraena glina za rad u nastavi likovne kulture. Plastelin pravi se od gline, sapuna, ulja, glicerina I pigmenta boje. Mek je, ne puca I lako se oblikuje I ne sui se. Git pravi se od bir krede u prahu I firnajsa. Ne treba da se kvasi jer ako se stvrdne dodaje firnajst. Vosak I parafin pripremaju se tako to ih stavimo u konzervu, prelijemo vodom I zagrevamo. Tako prelazi u teno stanje. Gips kupuje se u prahu, a smesa se pravi tako to u sud stavimo vodu I dodajemo gips. Koristi se za izlivanje kalupa ili skulptura koja je uraena u glini. Drvo plemenit materijal za vajanje. Oblik dobijamo odbacivanjem nepotrebne mase. Moe se polirati. Kamen plemenit materijal za vajanje. Oblik dobijamo odbacivanjem nepotrebne mase. Moe se polirati. Ne koristi se u koli.

Papir smesa se dobija kada se novinska hartija kuva u vodi, zatim procedi I doda tirak I tutkalo. Kada se osui stvrdne se.

Oblikovanje reljefa hartijom skuvamo gusto tutkalo I dodamo razreeni gips. Kada hartiju umoimo moemo da je oblikujemo.

13.

Sredstva za oblikovanje I preoblikovanje u nastavi likovne kulture

Sredstva za oblikovanje I preoblikovanje su: Papir I karton oblikovanje se vri presavijanjem I lepljenjem. ica koristi se sve vrste ice koje se mogu lako savijati. Za oblikovanje se koriste neki pomoni predmeti ili alat. Slue I za spajanje nekih drugih predmeta. Oblici iz prirode plodovi, granje, semenke, koljke Ambalaa koja je ve upotrebljena moe da poslui za oblikovanje I preoblikovanje. To su kutije, konzerve, plastine flae Odbaeni predmeti kanap, dugmad, ekseri, istroene baterije

14.

Organizacija asa crtanja

Crtanje je grana likovne umetnosti. Osnovno izraajno sredstvo je linija. Ona se moe ostvariti povlaenjem na hartiji raznim tehnikama crtanja. ovek crta od najstarijih vremena, a sam crte moe biti ili umetniko delo ili priprema za druge umetnike izraze. I tema: ivotinje u zoo vrtu Uvodni deo asa razgovor o zoo vrtu, vrstama ivotinja koje su uenici tamo videli, razlika izmeu izgleda. Deca govore zato im se ba ta ivotinja dopada. Uitelj moe da formulie cilj asa: svako moe da nacrta svoju najdrau ivotinju, ali da se jasno vidi njen izgled I kako je ona smetena u zoo vrtu. Radni deo asa podsticanje uenika, korektura I usmeravanje u pravcu likovnog problema.

Zavrni deo asa razgovara se sa uenicima o veini radova. II tema: Raznovrsna dugmat Uvodni deo asa razgovor o raznim vrstama dugmadi. Cilj asa nacrtati to vie vrsta dugmadi, preciznom linijom. Crte se moe obogaivati I istobojnim tamnijim ili svetlijim povrinama.

15.

Organizacija asa slikanja

Slikarstvo je grana umetnosti. Osnovna izraajna sredstva su boja I povrina. Tehnike su suva (pastel), vodena (gva, tempera, akvarel), masna (uljane boje). Deca koriste najjednostavnije, iste boje. Zbog toga se u slikanju rade razne teme koje u sebi sadre razliite boje (prodavnica cvea, poar). Bojama se mogu izraziti razna raspoloenja, matovite ideje. Tema: Moja porodica Poto uenici imaju dovoljno saznanja o porodici, u uvodu nije poeljno davati informacije. Razgovor o dogaajima iz porodinog ivota. Uenici crtaju prijatnu atmosferu I scenu iz porodinog ivota. Tema: Jesenje lie as poinjemo ponavljanjem podataka o jeseni I pojavama u jeseni.

16.

Organizacija asa vajanja

Vajanje je grana likovne umetnosti. Osnovna izraajna sredstva su trodimenzionalni oblici. Tema: Vojnik U uvodu objasniti uenicima nain rada sa glinom. Razgovor o vojnicima: ta nosi, ta ima na odelu, kako izgleda. Uenici prave od gline vojnika u stajaem stavu sa to

vie pojedinosti na odelu. U okviru vajanja treba posebno ukazati na specifinosti rada u razliitim materijalima. Tako se radi sa plodovima, granama, ambalaama.

17.

Organizacija asa primenjene umetnosti

Primenjena umetnost I dizajn je grana likovne umetnosti koja je do poetka 19. Veka bila usko povezana sa likovnom umetnou, ali se kasnije pojavom industrijske proizvodnje postepeno gubila da bi krajem 19. Veka ponovo dobila u znaaju I razvila se u possebnu likovnu disciplinu. Specifinost ovog podruja je to se oblikovan predmet svakodnevno upotrebljava (posuda, odea). Danas se termin primenjena umetnost shvata kao manuelna izrada predmeta (unikat), a dizajn kao serijska proizvodnja. Tema: Vaza sa cveem U uvodu razgovaramo o nainu korienja kolaa. Zatim se vri kritika u proceni posebnosti u odnosu na boju, teksturu I kompoziciju. Naklonost ka dekorativnom radu dolazi najvie do izraaja u radu na ornamentima.

18.

Organizacija asa grafike

Grafika je likovna disciplina koja nastaje otiskivanjem likova sa odreene podloge. Umetnik obradi neku podlogu tako da na nju moe naneti boju koju e neki delovi ploe primiti, a zatim se ta boja otiskuje na hartiju. Uenici u niim razredima uglavnom rade visoku tampu. Oni mogu otiskivati boju ispupenih delova krompira. as iz grafike je koristan zbog preplitanja tehnikih I likovnih problema. Samo rezanje ploda je opasno. U niim razredima stiu se prva saznanja iz grafike kao likovne tehnike, pa je I obim ovih aktivnosti ogranien.

19.

Klasifikacija I vrste nastave

Vrste nastave u reniku pedagogije su: individualna, razredna, nastava u koli, nastava na daljinu, samonastava. Prema Vladimiru Poljaku nastava se deli na: redovna, dopunska, dodatna, izborna, fakultativna, nastava putem radija, TV-a. Prodanovi I Novkovi piu o nastavi putem reavanja problema, programiranoj nastavi, nastavi u koli sa produenim boravkom, individualizovanoj nastavi. Nastavu moemo klasifikovati prema sledeim kriterijumima: Institucionalnom (osnovnokolska, srednjokolska, visokokolska) Prema objektima izvoenja (uionika,, nastava u prirodi) Prema dominantnosti didaktikih medija (TV, audio, kompjuterska) Prema pripadnosti nastavnih predmeta nauno-umetnikoj oblasti (nastava prirodnih, drutvenih, lingvistikih, umetnikih predmeta) Prema kriterijumu didaktikog modelovanja (predavaka, egzemplarna, individualizovana, programirana, problemska, timska, mikronastava) Prema obliku komunikacije sa uenicima (direktna, indirektna) Prema obliku socijalne formacije u kojoj uenici rade (razredna, grupna, rad u parovima, individualna)

20.

Individualizacija I diferencijacija nastave likovne kulture na etiri

nivoa sloenosti Izrada diferenciranih zadataka na 3 I vie nivoa sloenosti zasniva se na normalnom prenosu sposobnosti I drugih individualnih potreba uenika u odeljenju u kome je 25% nadprosenih, 25% ispodprosenih I oko 50% uenika koji postiu prosene rezultate. Zadaci se diferenciraju prema oekivanim kategorijama uenika bolji, srednji, slabiji. Te grupe nisu homogene, ve se unutar njih uenici diferenciraju po nivoima znanja. Nastavnici u kolama obino omoguuju uenicima biranje kartona po nivou sloenosti zadataka. Ukoliko uspeno rei prvi nivo prelazi na sloeniji nivo zadataka. Postupak izrade diferenciranih zadataka mora da bude usklaen sa

utvrenim ciljem. Prvo se diferenciraju ciljevi koji mogu biti razliiti. Nakon toga pristupa se izradi zadataka u 3 ili vie varijanti, prema nivoima sloenosti. Osnovni zadatak I cilj je da motivie uenike, a ne da ih zadrava na istom nivou.

21.

Individualizacija nastave likovne kulture i akceleracija uenika

injenica je da su uenici nejednakih sposobnosti. Intelektualne mogunosti jednog broja uenika nisu ni izdaleka iskoriene. Rad u koli je uglavnom usmeren na to da svi uenici postignu uspeh. U tom smislu, velika panja se poklanja slabim uenicima koji zaostaju u nastavi, a manje onim uenicima koji pokazuju nadprosene rezultate u uenju. Tradicionalna organizacija nastave, jednaka je za sve uenike, sputava one uspenije uenike u razvoju, a posebno najuspenije. Prema nekim istraivanjima u populaciji je oko 3.5 % uenika koji mogu ubrzano napredovati. Tradicionalna organizacija nastave je kljuni razlog sputavanja uenika u razvoju. Vrednost individualizovanja nastavvnog procesa moe se posmatrati sa stanovita bolje iskorienosti mentalnog kapaciteta uenika i obezbeivanja svakom pojedincu da u obrazovanju napreduje prema svojim individualnim sposobnostima. Deca ive u povoljnim porodinim i drutvenim uslovima. Meutim, kola se u svojim zahtevima u izboru metoda rada ponaa kao da se na tom planu nita ne dogaa. Deca u kolu dolaze relativno razvijenog renika, veeg razumevanja matematikih pojmova, orijentaciji u prostoru i vremenu.

22.

Problemska nastava likovne kulture

Problem je zadatak koji ima sledee odlike: neto nepoznato, neku prazninu koju treba popuniti na osnovu podataka koji nisu izriito dati, razliit broj mogunosti za reavanje, veliku komleksnost, mogunost za reavanje pomou iskustva. Reavanjem problema produbljuje se znanje i razvijaju mentalne sposobnosti. Problemska situacija je poetno psiholoko stanje zainteresovanosti i emocionalne napregnutosti pojedinca koji treba da rei zadati problem. Zadatak problem se izdvaja iz mase drugih svojom teinom. Tekoa je u tome to se ne vide putevi za reenje iako su oni ipak tu i mogue ih je pronai ako se dublje razmisli. Etape u

reavanju problema: upoznavanje problema, suavanje problema, postavljanje hipoteze, proveravanje hipoteze. as problemske nastave moe imati sledee etape: 1. Stvaranje problemske situacije u uvodu nastavnik posmatra problemski zadatak, nastojei da na taj nain stvori atmosferu radoznalosti. 2. Reavanje problema glavni deo asa je reavanje problema. Sadraj treba da se savlada tako to e uenici samostalno, koristei prethodna znanja ii razmiljajui, reavati problemske zadatke koje je pripremio nastavnik. U ovoj fazi uenici treba prvo da celovito sagledaju problem, ovaj deo bi se mogao oznaiti kao analiza, ralanjivanje problema. 3. Vebanje i utvrivanje u zavrnom delu asa treba zadati jo neki problem istog tipa. Uenici e ga lako reiti i primenie steeno znanje u novoj situaciji. 4. Domai zadatak

23.

Novi mediji u nastavi likovne kulture

24.

Programirana nastava likovne kulture

U njoj uenici samostalno reavaju zadatke na unapred dobijenom uputstvu, u kome je objanjen nain reavanja. Samostalan rad treba da podstakne uenika da aktivno razmilja i da svakom pojedincu obezbedi da napreduje sopstvenim tempom prema svom trudu. Tu postoji stalna povratna informacija iz koje uenik na vreme saznaje da li je na pravom putu. U programiranoj nastavi se sreu pojmovi: program, tema, sekvenca, lanak, algoritam. Program precizno izlae sve bitne injenice i pojmove koje uenici treba da savladaju. Tema je jedna sadrajna logiki strukturisana celina iz nastavnog programa. Sekvenca je logiki strukturisan deo teme. lanak je najmanja jedinica u programiranoj nastavi. Algoritam je obrazac ili precizno uputstvo sa utvrenim redosledom operacija koje treba obaviti da bi se problem reio. Vrste programa su:

1. Linearni lanci su poreani pravolinijski. Svi uenici reavaju iste zadatke odreenim redom. 2. Razgranati u njemu su lanci poreani pravolinijski ali tada idu i bono. Uz svaki zadatak obino je dato vie odgovora, pa uenik bira taan. 3. Kombinovani kombinacija prethodna dva. Svrha mu je da spoji prednosti a izbegne slabosti jednog i drugog.

25.

Multimedijalna nastava likovne kulture

Prvi ozbiljniji koraci napravljeni su 1981. Projektom micros-school-scheme. Osnovne nedoumice odnosile su se na stanje opremljenosti kole savremenim medijima, osposobljenosti nastavnika i uenika za korienje novih nastavnih sredstava. Iako vrlo zanimljiva ova inovacija je izazvala otpore starih nastavnika koji nisu bili spremni da se stalno usavravaju. Nastavnik se u novoj organizaciji u koli oslobaa rutinksih poslova izlaganja nastavnih sadraja, ali dobija znatno tee zadatke. Primena multimedija u nastavi moe se posmatrati kroz dve osnovne faze: 1. Etapu primene interaktivnog videa 2. Etapu primene cd rom ureaja U poslednjoj deceniji 20. Veka, nove tehnologije masovnije ulaze u kole, a kompjuteri, tv, video rekorderi, muzike linije su standardna oprema u kui. Multimedijalni softver prua razliite mogunosti za realizaciju asova na kojima e se primenjivati grupni ili individualni oblik rada. Primenom kompjutera obezbeuje se deo sredstava koja pomau uenicima da reavaju sloene probleme radei u parovima ili grupno. Pre svega ispunjava se jedan od osnovnih zadataka a to je osposobljavanje uenika da samostalno ue, istrauju i reavaju probleme.

26.

Primena raunara u nastavi likovne kulture

Umetnost je sluila prenoenja poruka, podataka, znanja, dogaaja, kao i ukras i doprinos ivotu. Podruje umetnosti definie se kao podruje estetske vrednosti koje u sebi sadre umetniku poruku i strukturu umetnikih dela. Povezivanje elektronskih raunara sa umetnosti na polju estetke primene prua nam neograniene mogunosti, kao to su mogunosti nauke i tehnike. Sa razvojem nauke i tehnike mogunosti e se jo vie uveati. Primenu raunara u procesu nastanka estetske vrednosti ne moemo shavatiti kao pomono sredstvo koje e nam omoguiti realizovanje postavljenih zadataka u tehnikom smislu, ve samo sredstvo koje e pomoi oveku da se kreativno izrazi. Slobodna primena raunara podstie oveka da istrauje, otkriva nove estetke vrednosti i pomera ustaljene granice estetike. Program koji koristimo mora da ima sledee karakteristike: 1. Pouzdan 2. Jednostavan za korienje 3. Interesantan 4. Da obezbeuje reenje likovnog problema Raunar se moe vrlo uspeno koristiti u svim fazama nastavnog procesa: u obradi, utvrivanju, ponavljanju. Gradivo je izdeljeno na sekvence i lanke, i uenici ih individualno savlauju jedan po jedan. Pre nego to preu na savlaivanje novog gradiva, na ekrenu raunara dobijaju pitanje pomou kojeg sami proveravaju da li znaju prethodne sadraje koji su uslov za savladavanje novih. Ako to ne znaju raunar ih upuuje da se vrate prethodnim sadrajima. Posle tumaenja novog gradiva prelazi se na fazu utvrivanja. Smisao primene raunara ne lei u zarobljavaju umetnika maini, ve njegovom oslobaanju za stvaralaku delatnost.

27.

Raunar kao didaktiki medij u nastavi likovne kulture

28.

Crtanje pomou raunara

Crtanje pomou raunara je u sutini istovetno sa klasinim nainom rada. Pre poetku rada na crteu moramo odabrati grafiki program koji e nam omoguiti jednostavno kreiranje razliitih vrsta linija i oblika. Jedan od najboljih i najmonijih programa za crtanje je correll drive. Da bismo ga uspeno koristili potrebno je da se upoznamo sa alatima za rad i da ih savladamo. Alati smeteni u osnovno stablo dele se na glavne grupe alata i podalata. Osnovni alati su stavljeni vertikalno, a podalati horizontalno. Correll drive prua veliki broj razliitih alata za crtanje, razliitih vrsta menija, osnovnih geometrijskih oblika, kao i posebne alate za crtanje, izvlaenje, deformisanje, ispunjavanje i bojenje oblika. Crtanje linija alatkom olovka, slobodnom rukom (prava kriva), crtanje pomou digitalne table i elektronske olovke.

29.

Slikanje pomou raunara

Raunar se uspeno moe koristiti za kreiranje i obradu digitalne slike. Uradjene elektronske slike mogu se dalje obraivati primenom razliitih slikarskih alata. Tako od neotre moemo dobiti otru sliku, prirodnu boju pretvoriti u neprirodnu, uprostiti sliku, odabrati detalje na slici, promeniti strukturu slike ili promeniti prisustvo osnovnih boja, izvriti foto montau, svesti je na osnovne konture i pretvoriti u likovnu fantaziju. Najmoniji alat za slikanje u obradi slike je photoshop. Uz pomo raunara moemo naneti boju na povrinu slike kao u tradicionalnoj tehnici. Umesto pigmetna slikamo tako to menjamo boje svetlosti. Slikar moe da slika paletom koja sadri 16 miliona boja i etkica. Meniji, paleti, kutije sa alatima su dobro osmiljene. Svaki meni u sebi sadri podmenije sa kojih moete odabrati neke od dodatnih opcija. Rad u photoshopu se izvodi preko posebnih paleta koje slue za vrenje razliitih radnji.

30.

Animacija pomou raunara

Raunarska animacija je umetnost pokretnih slika uz pomo raunara. Animacija je slika u pokretu. Danas je moemo videti svuda u bioskopu, tv-u, mobilinom, raunaru. Veoma je popularna (2D grafikoni, eme, animacije na mobilnim telefonima, prezentacije u power point-u). 3D grafiku moemo videti na filmu. Da bi se stvorila iluzija kretanja potrebno je da se 12 ili vie slike izmeni u sekundi (crtani 15 slika/s, film 24 slike/s, 70 i vie slika nae oko ne vidi).

31.

Prednosti korienja raunara u nastavi likovne kulture

Raunar se moe vrlo uspeno koristiti u svim fazama nastavnog procesa: obradi, utvrivanju, ponavljanju. Ilustracijama I pokretnim slikama moe se pomoi uenicima da obrauju I uvruju jeziki fond. as je zanimljiviji, a uenici su zainteresovaniji. Koliko I kako e se raunar koristiti zavisi od pripremljenosti nastavnika. Korienjem raunara bogatee se izvori saznanja. Omoguava individualizaciju. Povratna informacija je veoma vana. Omoguava brzo I precizno sticanje znanja iz raznih oblasti. Moe pomoi I u otkrivanju darovitih uenika.

32.

ta se zamera kompjuterskoj nastavi?

Gradivo koje je predvieno za obradu I savlaivanje pomou raunara prolazi kroz posebnu proceduru I ulazi u raunarski program u vidu algoritma. Algoritam je uputstvo u kome su navedene operacije I njihov redosled po kojem treba raditi da bi se zadatak reio. Nije svako gradivo pogodno da se raunarski definie. Poto se trai pojaan algoritamski pristup u nastavi veine predmeta, pojedini didaktiari to kritikuju. Oni smatraju da rad po algoritmu izjednaava oveka sa mainom. Druga vrsta zamerki dolazi zbog tekoa psiholoke prirode koje izaziva takva nastava. Maina je samo sredstvo a ovek je subjekt. Iz te zamerke izvire I sledea: da je komunikacija uenika I nastavnika prirodnija I bogatija nego kad uenik komunicira sa raunarom. Nastavnikov glas deluje podsticajno, a rauar je neutralan. Raunarom je nemogue motivisati uenike. Iako odnos oveka sa

raunarom ne moe biti isti kao odnos oveka sa ovekom, u mnogim oblastima ljudske aktivnosti raunar je neophodan. On u nastavi slui da dopuni nastavnika.

36. Darovitost u nastavi likovne kulture 37. Otkrivanje darovitih u nastavi likovne kulture skala procene 38. Uloga uitelja u razvoju darovitosti Nadarenost je skup osobina na osnovu kojih je pojedinac u jednome ili vie podruja ljudskih delatnosti sposoban postizati visok natprosean rezultat. U svakoj generaciji uenika postoji odreeni broj pojedinaca koje moemo uvrstati u nadarene. U koli jenuno organizovati proces identifikacije nadarenih uenika jer se inae visoki potencijali mnogih takvih pojedinaca zbog razliitih razloga nikad ne bi realizovali. Postoje termini otkrivanje I identifikovanje. Oni se razlikuju jer otkriti znai samo otkriti nadarenog uenika, a identifikovati znai utvrditi njegov identitet, tj. utvrditi skup osobina koje ga ine nadarenim. Otrkivanje I identivikacija obuhvata celu populaciju uenika. Otkriti nadarenog uenika znai uoiti neke elemente trajnih oblika njegovog ponaanja, koji ga izdvajaju od takvog ponaanja njegovih vrnjaka. U procesu otkrivanja I identifikacije nadarenih uenika, nuno je u odreenim momentima donositi konkretne dijagnoze. To su opisne karakteristike uenika koje moemo svrstati u kategoriju nadarenih. S tim kategorijama moraju biti upoznati I uenik I roditelj I nastavnici. Procene su uvek subjektivne. Najee tehnike u metodi procenjivanja su skale procene. Primenjuju se dva oblika procene: procenjivanje razvijenosti odgovarajuih osobina I procenjivanje vrednosti duhovnih I materijalnih proizvoda uenika. Darovita I talentovana su ona deca koja su identifikovana od strane strune osobe kao naroito sposobna za velika postignua. Meu ovakvu decu spadaju ona koja pokazuju postignua ili potencijalnu sposobnost iz podruja: 1. Opta intelektualna sposobnost 2. Specifine sposobnosti za pojedino nauno podruje 3. Kreativno, produktivno miljenje Uitelj moe biti stvaraoc atmosfere (podsticati, ohrabrivati, omoguiti sticanje znanja), uitelj mentor (strunjak u svom podruju), uitelj roditelj (brine o

darovitosti, razvija ljubav I odreene aktivnosti), uitelj vaspita (dobro poznaje pedagogiju, psihologiju, principe,). Negativni elementi koji utiu na darovitost su: nezanimljivost nastave, prenaglaeno isticanje ocena, potovanje propisa, vrednovanje napamet. Pozitivni elementi su: omoguavanje slobode, ispoljavanje znanja I vetina, povoljni uslovi za rad. Kakvog uitelja ele: realnog, zanimljivog, strpljivog, snalaljivog, kreativnog, podsticajnog, da voli svoj predmet

39. Produena nastava likovne kulture To je dopunska pomo slabijim uenicima, ali za razliku od dopunske nastave koja se realizuje tokom nastave ona se organizuje nakon zavretka redovnog kolskog rada. Produena nastava traje 10-ak dana I obuhvata uenike koji na kraju redovne nastave nisu bili pozitivno ocenjeni iz pojedih predmeta, a smatra se da bi im intenzivan naknadni rad mogao pomoi da stektnu odgovarajua znanja I umenja.

40. Dodatna nastava likovne kulture U nju se ukljuuju uenici koji su voljni I sposobni u proirivanju I produbljivanju obrazovanja koje se stie u redovnoj nastavi, tj. oni pojedinci koji ele I mogu da u pojedim nastavnim podruijima ostvare vie od onoga to je nastavnim programom propisano. U njoj se radi po grupama, koje se mogu formirati I od uenika razliitih razreda. Uenici e lake savladati gradivo uz pomo nastavnika koji mogu odmah da im ukau na greke I upute Ih na dobar put. Nastavnik e davati zadatke za samostalan rad, jer se to mora zahtevati, ali u svakom trenutku on moe pruiti pomo.