Biblioteka MARKSIZAM I NJEGOVI IZVORI

Urednik DUAN MALETI

KARL KAUCKI

TOMAS MOR NJEGOVA UTOPIJA

SA ISTORIJSKIM UVODOM

PREVEO Dr VLADIMIR NENADOVI

KULTURA 1967. BEOGRAD

Naslov originala KARL KAUTSKY THOMAS

MORE UND SEINE UTOPIE MIT EINER
HISTORISCHEN EINLEITUNG

Verlag J. H. W. Dietz nach F. GMBH Hannover

Kad sam naumio da prikaem poetke socijalizma za Internacionalnu biblioteku'', mislio sam da u o Moru i

KARL KAUCKI

Minceru moi da piem skupa u istoj svesci. Meutim, to

sam se vie udubljivao u studiju o Moru, to me je ona sve vie zanosila, i pisac Utopije mi se inio sve znaajniji i privlaniji. Poslu sam priao bez ikakvih predubeenja. Dananji socijalistiki pokret nee nita dobiti time to je ocena o Moru povoljna, niti e to izgubiti ako je ona loa. Istinsko oduevljenje za tog oveka, koje se u meni konano rodilo, treba pripisati celoj njegovoj linosti, a ne njegovom teoretskom stavu kao socijalista. U odnosu na njega nisam nikad zaboravio svoj zadatak kritiara; ako bi, uprkos tome, nekom od italaca moje prikazivanje Mora izgledalo suvie jednostrano i povoljno, onda mu mogu samo rei da je ono jo uvek hladno u poreenju sa gotovo svim ostalim Morovim biografijama koje nisu uvek pisali partijski prijatelji. Nemogue je baviti se Morom a ne zavoleti ga. O Tomasu Moru postoji u Engleskoj obimna literatura, jer je on tamo postao neka vrsta nacionalnog heroja. U Nemakoj je on, u svojoj sutini, malo poznat, sem meu ljudima od struke. Ali su i Englezi dosad u njemu videli samo praktinog politiara i naunika humanistu; s njegovim socijalizmom nisu znali ta da ponu. Sve mi je to dalo povoda da Mora prouim dublje, i da istorijskom i biografskom momentu dam vie mesta nego to sam prvobitno naumio. U tome mi je pomogla okolnost to sam u Britanskom muzeju naao svu literaturu o Moru koja je iole znaajna. Nadam se da sam proirenjem ovog svog rada doprineo popunjavanju jedne praznine koja je postojala ne samo u socijalistikoj nego i u istorijskoj literaturi

KARL KAUCKI

Nemake. Ovaj rad, meutim, nije namenjen samo ljudima od struke, ve i iroj publici. Morao sam pretpostaviti da ta publika ne poznaje istorijsku situaciju koja je rodila Mora, a bez shvatanja te situacije nije ni njega mogue razumeti. Ta je situacija, meutim, bila tako specifina da se nije mogla izloiti u nekoliko rei, ve sam esto morao zai daleko u istoriju srednjeg veka. Tako je nastao uvod koji ini prvi od tri odeljka ovog dela. Meni se taj uvod inio utoliko potrebniji, to moje stanovite prema istoriji nije ono uobiajeno idealistiko, ve je materijalistiko prema Marksovom shvatanju istorije. U ovom radu samo sam retko imao prilike da citiram dela Marksa ili Engelsa. Pojedini citati, takoe, ne bi dovoljno pokazivali ta ja njima dugujem u teoretskom pogledu. Citatima se moe pokazati preuzimanje izvesnih injenica i gledita jednog autora, ali ne i dokazati pokuaj usvajanja itavog njegovog metoda istraivanja. Zbog toga na ovom mestu mogu samo rei da, ukoliko mi je uspelo da postavim neka nova gledita dostojna panje, to imam da zahvalim Marksovom shvatanju istorije i njegovom istorijskom metodu. Taj plodni metod koji istraivau na svakom koraku otvara nove i iznenaujue vidike, kao i njegova primena na prouavanje jednog oveka i jednog van-

PREDGOVOR PRVOM IZDANJU

redno zanimljivog doba, uinili su da mi je trud koji sam uloio pri sastavljanju ovog dela bio izvanredno prijatan. eleo bih da njegov predmet bude i za itaoce tako privlaan, kao to je bio za autora. London, avgusta 1887.
Karl KAUCKI

PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU

Prvo izdanje ove knjige ve je pre mnogo godina bilo rasprodato a ja nisam stigao da se upoznam s novijom literaturom o Moru, jer su me moji radovi potpuno udaljili od doba reformacije. Tek poslednjeg leta meni se opet ukazala prilika za to i bio sam iznenaen kada sam video da je ta literatura neobino mala i da ne daje povoda ni za kakvu znaajniju izmenu. Izuzev dodavanja nekih nebitnih detalja i ponovne redakcije s formalne strane, nita u ovom izdanju nije izmenjeno. Ja ga mogu predati itaocu u prijatnom saznanju da se za dve decenije, koliko je prolo od pisanja moga Mora, ba nita nije pokolebalo ni u rezultatima, ni u metodu kojim su oni postignuti. Moj Tomas Mor je bio prvi vei istorijski rad koji je objavio jedan od nemakih uenika Marksa i Engelsa na temelju materijalistikog shvatanja istorije, koje su razvili nai uitelji. Ovo shvatanje, kome se tada jo poklanjalo malo panje, postalo je u meuvremenu vladajui metod socijalne demokrati je, a preko nje i celog proleterskog miljenja; u istoj su meri, razume se, porasli i kritiki napadi na taj metod i to ne samo iz redova naih protivnika. No sve te kritike i krize nisu ni najmanje omele napredovanje i razvoj materijalistikog shvatanja istorije. Ono (pokazuje svoje plodonosno dejstvo kako u naunoj literaturi, koja se iz godine u godinu mnoi na najrazliitijim jezicima i koja nam prua sve dublji uvid u prolost i sadanjicu,

PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU

tako i u sigurnosti i doslednosti koju daje praksi proleterske klasne borbe u svim kulturnim zemljama. A takva dejstva su probni kamen na kome se najpouzdanije proverava jedan metod istraivanja i miljenja: vi ete ga prepoznati po njegovim plodovima.
Berlin, marta 1907.
Karl KAUCKI

PRVI ODELJAK

DOBA HUMANIZMA I REFORMACIJE

UVOD
Dve dinovske figure stoje na pragu socijalizma: Tomas Mor i Tomas Mincer, dva oveka, iji je glas u svoje vreme ispunjavao itavu Evropu: jedan od njih dravnik i naunik koji je zauzeo najvii politiki poloaj u svojoj otadbini i ija su dela izazvala divljenje njegovih savremenika; drugi agitator i organizator, pred ijim su, na brzinu prikupljenim gomilama proletera i seljaka, uzdrhtali nemaki kneevi. Obojica meusobno iz osnova razliiti u svome gleditu, u metodu i temperamentu, obojica jednaki u svom krajnjem cilju, u komunizmu, jednaki u smelosti i vrstini ube- enja, jednaki u krajnjoj sudbini: obojica su umrli na gubilitu. Ponekad pokuavaju da Moru i Minceru ospore slavu da su zapoeli istoriju socijalizma. Slino omiljenoj pesmi: da je oduvek bilo siromaha i da e ih uvek biti, objanjavaju takoe da je oduvek bilo socijalista i da e ih uvek biti, razume se, s tim to nikad nee biti blie svom cilju; za dokaz nam navode niz socijalista starog veka, od Likurga i Pitagore do Platona, brae Graha, Katiline, Hrista, njegovih apostola i uenika.

Ne pada nam na pamet da poriemo da se sa razvitkom robne proizvodnje ve u starom veku razvijala jedna klasa slobodnih ljudi bez svojine, koju su Rimljani nazivali proleterima. U vezi s tim pojavile su se isto tako ve i tenje za ukidanjem ili ublaavanjem nekih socijalnih nejednakosti. Ali je antiki proletarijat bio potpuno drukiji od savremenog. To je ve toliko puta dokazano da nemamo potrebe da se u to ovde uputamo. Dovoljno je utvrditi da se savremeni proletarijat razlikuje od antikog, kao to se radnik, bez koga se ne moe i na kome poiva itava kultura, razlikuje od odvratne skitnice i gotovana. Takozvani antiki socijalizam se isto tako razlikuje od savremenog kao to se antiki proletarijat razlikuje od savremenog proletarijata. Da bi se dokazala ta razlika, bila bi potrebna posebna rasprava koja bi morala obuhvatiti itavu antiku istoriju, jer su razne antike socijalistike" tenje, koje povrno posmatrane izgledaju kao forme izraavanja istog principa, u stvari imale najrazliitije uzroke i sluile najrazliitijim tendencijama. Uobiajena istoriografija veruje da je u Rimu Julija Cezara i u Atini Demostena nala isti proletarijat kao i u Parizu Napoleona III ili u Berlinu za vreme male opsade. U stvarnosti, pak, nije ak ni savremeni proletarijat u kratkom razmaku od jedva 400 godina otkad je nastao stalno bio jedan te isti, ve je u tom periodu proiveo ogromne promene koje odgovaraju istovremenom ekonomskom razvitku. Dananji proletarijat se u bitnim crtama ve pokazuje drukiji od onoga iz 1848, a kamoli od

UVOD

15

onoga iz vremena Utopije! Kapital se tada nalazio tek na poetku svoje ekonomske revolucije; feudalizam je jo imao iroku mo nad privrednim ivotom narodnih masa. Nove ideje koje su bile uslovljene novim interesima jo su uzimale ruho onog misaonog sveta koji je proizaao iz feudalizma, a taj misaoni svet dejstvovao je i dalje u tradicionalnim iluzijama, iako mu je odgovarajua materijalna baza ve bila uzdrmana iz temelja. Specifinom karakteru toga vremena morao je da odgovara i tadanji socijalizam. Mor je bio edo svoga doba; on nije mogao da pree njegove okvire; to je on, meutim, u drutvu svoga vremena ve video probleme koje je ono tek nosilo u svojoj utrobi, samo je dokaz genijalnosti njegovog uma, a moda delom i njegovog instinkta. Osnove njegovog socijalizma su moderne, ali su zarasle u toliki korov nemodernog da ih je esto veoma teko otkriti. U svojim tendencijama Morov socijalizam naravno nigde ne postaje reakcionaran, on je bio daleko od toga da, kao mnogi socijalreformatori" devetnaestog veka, spas sveta vidi u vraanju na feudalne prilike. Ali su mu za reenje problema na koje je nailazio esto stajala na raspolaganju samo sredstva feudalnog doba. Bie da se on esto vrteo i muio da takva sredstva prilagodi svojim modernim ciljevima. Zbog toga e onome koji bez daljega pristupi Mo- rovom komunizmu, mnoga njegova izlaganja izgledati nategnuta, udna i udljiva, dok ona u stvari poivaju na temeljitom i dobro promiljenom saznanju potreba i sredstava njegovog vremena. Mor se, kao i svaki socijalist, moe razumeti samo kroz njegovo vreme. Ono je, meutim, tee za razumevanje negoli vreme ma kog kasnijeg socijalista, jer se najvie razlikuje od naeg vremena. Razumevanje tog vremena pretpostavlja poznavanje ne samo poetaka kapitalizma, nego i kraja feudalizma, a pre svega shvatanje ogromne uloge koju su tada igrali crkva, s jedne, i svetska trgovina, s druge strane. I Mor je bio pod najdubljim uticajem ova dva faktora. Mi bismo mlatili praznu slamu ili se optim frazama kretali po povrini stvari, kada bismo pokuali da nabacimo sliku linosti i dela prvog socijalista, ne dajui makar u nekoliko grubih poteza sliku

istorijske situacije iji je produkt bio on sam. To je zadatak prvog odeljka nae rasprave.

Prva glava POECI KAPITALIZMA I MODERNE DRAVE

FEUDALIZAM
Nauke cvetaju, duhovi se bude, milina je iveti uzviknuo je Huten za svoje doba. A bio je u pravu. Za borbeni duh, kakav je bio njegov, bila je milina iveti u stoleu koje je smelo obaralo preivele odnose i nasleene predrasude, koje je pokrenulo tromi drutveni razvitak i odjednom beskrajno proirilo horizont evropskog drutva u stoleu koje je stvorilo nove klase, nove ideje i rasplamsalo nove borbe. Huten je kao vitez duha imao puno razloga da se raduje svom vremenu. Kao pripadnik riterstva morao ga je, meutim, posmatrati sa manje uivanja. Njegova klasa je tada bila na strani onih koji su propadali: njegova sudbina bila je sudbina njegove klase. Ona je imala samo da bira, ili da propadne ili da se preda i da u slubi nekog kneza nae opstanak koji zemljini po- sed vie nije obezbeivao. Borba na ivot i smrt izmeu feudalizma i nastu- pajueg kapitalizma to je obeleje esnaestog stolea. Ono nosi obeleje oba naina proizvodnje i prua sliku njihove neobine meavine. Osnovu feudalizma inila je seljaka i zanatska proizvodnja u okviru marke. Marku su po pravilu sainjavala jedno ili vie sela sa zajednikom svojinom uma, panjaka i voda, a pr

POECI KAPITALIZMA I MODERNE DRAVE

17

vobitno i oranica. Unutar te zajednice odvijao se itav srednjovekovni proces proizvodnje. Zajedniki zemljini posed, kao i oranice i bate koje su prele u privatnu svojinu, davali su potrebne ivotne namirnice, proizvode zemljoradnje, stoarstva, lova i ribolova, i sirovine koje su se preraivale ili u samoj patrijarhalnoj seljakoj porodici ili od strane seoskih zanatlija, kao drvo, vuna i dr. I privatna i javna delatnost unutar ove zajednice bila je ograniena na isporuku upotrebnih predmeta za sopstvenu potronju, bilo za samog proizvoaa ili njegovu porodicu, bilo za marku ili, najzad, pod izvesnim okolnostima, za feudalnog gospodara. Marka je bila privredni organizam koji je po pravilu bio sam sebi potpuno dovoljan i koji sa spoljnim svetom nije imao gotovo nikakve privredne veze. Posledica toga bila je udna iskljuivost: ko nije bio pripadnik marke, vaio je kao stranac, kao bespravan ili neravnopravan, ak i kad bi se nastanio u toj optim, sve dok ne bi stekao zemljini posed koji bi bio priznat kao deo marke. I ceo svet izvan marke smatran je inostranstvom. U glavama pripadnika marke obrazovala se, s jedne strane, aristokratska oholost prema svakom doljaku koji ne bi bio u stanju da stekne zemljini posed, a, s druge strane, ona lokalna ogranienost, ono sitno gledanje koje ne vidi dalje od crkvene porte, a koje se i danas jo moe nai u zabaenim i ekonomski zaostalim krajevima. Na tim osnovama poivali su partikularizam i staleko izdvajanje, koji su bili svojstveni feudalnom srednjem veku. Privredno jedinstvo feudalne drave bilo je u takvim okolnostima krajnje labavo. Drave su se raspadale brzo, kao to su se i stvarale, ak ni nacionalni jezik nije predstavljao neko znaajno sredstvo povezivanja, poto je privredna izdvojenost marke ila naruku odravanju i stvaranju

dijalekata.
2 Tomas Mor

Jedina snana organizacija koja je stajala iznad marki bila je univerzalna katolika crkva sa svojim univerzalnim latinskim jezikom i svojim univerzalnim zemljinim posedom. Ona je na Zapadu objedinjavala svu tu masu sitnih,

.18

KARL KAUCKI

samodovoljnih produkcionih organizama. I kao to je bilo labavo jedinstvo drave, tako je isto bila mala mo dravnog poglavara kralja. Iz sa* me drave kraljevstvo je moglo crpsti samo neznatne snage, ono ih je crpio, kao i svaka druga drutvena sila toga vremena, iz svoga zemljinog posea. Ukoliko je bio vei zemljini posed nekog feudalnog gospodara, utoliko je vie seljaka bilo u marki, ukoliko mu je vie marki u zemlji bilo obavezno na plaanje feudalne rente, utoliko mu je vie ivotnih namirnica i linih usluga svih vrsta stajalo na raspolaganju; utoliko je vei i raskoniji zamak mogao sebi da sazida, i mnogobrojni- je zanatlije i umetnike da dri na svome dvoru, koji su proizvodili odeu, pokustvo, nakit i oruje; utoliko je vea mogla biti njegova oruana pratnja; utoliko ire njegovo gostoprimstvo, utoliko je vie vazala mogao da vee uza se davanjem u batinu zemlje i ljudi. Kralj je najee bio najvei a samim tim i najmoniji zemljoposednik. Njegova mo nije, meutim, bila toliko velika da je mogao potiniti ostale velike zemljoposednike. Sjedinjeni, oni su gotovo uvek bili nadmoniji, a najvei meu njima i pojedinano nisu bili protivnici za potcenjivanje. Kralj je morao da bude zadovoljan to ga priznaju kao prvog meu ravnima. Njegov je poloaj bivao sve jadniji, ukoliko se vie razvijala feudalnost, ukoliko su feudalni gospodari podjarmljivanjem slobodnih seljaka sticali veu mo, i ukoliko se usled toga vie suavao broj obveznika i kralj postajao zavisan od vojske ritera. Kraljevska i uopte kneevska mo poela je ponova da jaa tek onda kada su gradovi dovoljno ojaali i bili u stanju da joj prue vrstu podrku.

GRADOVI

Osnova srednjovekovne gradske, kao i seoske optine bila je marka. (O tome pre svega sravniti G. L. Maiu- rer, Geschichte der Stadteverfassung in Deutschland, u 4 knjige.

P0CECI KAPITALIZMA I MODERNE DR2AVE

Erlangen 18691871.) Podstrek za njeno stvaranje dala je trgovina, naroito sa Italijom. Ona nije nikada sasvim prestala ak ni u vreme najveih poremeaja posle propasti Rimskog carstva. Dodue, seljacima trgovina skoro nije bila ni potrebna. Oni su ono to im je bilo potrebno proizvodili sami. Spahije, visoko plemstvo i vie svetenstvo traili su, meutim, proizvode jedne vie industrije. Od njih zavisne zanatlije mogli su tu potrebu da zadovolje samo delimino. Oni nisu bili dorasli zadatku da proizvode fine tkanine, nakit i slinu robu kakvu je slala Italija. Nemaki velikai pribavljali su ta blaga katkad prilikom svojih pohoda na Rim; ali se pored toga ipak razvijala redovna trgovina, koju je u Nemakoj od desetog veka naroito pothranjivalo dobijanje srebra u Harcu. Eksploatacija rudnika srebra kod Goslara zapoela je 950. godine. (O uticaju rudnika u Harcu na trgovinu srednjeg veka, vidi Anderson, ,,An Historical and Chronological Deduction of the Origine of Commerce". 1. sveska, str. 93, London 1787.) Na dvorovima svetovnih velikaa i u seditima biskupa, kao i na izvesnim vomim takama, na primer tamo gde su drumovi iz alpskih prelaza izbijali na Dunav i Rajnu, zatim na zatienim pristanitima u unu- tranjosti zemljg koja su jo bila dostupna za morske brodove koji ne gaze duboko, kao Pariz i London, ubrzo su se stvorila skladita robe, koja su, ma kako nam danas izgledala beznaajna, ipak izazivala pohlepu okolnog stanovnitva i spoljnih pljakaa Normana, Maara i dr. Nastala je potreba da se ta mesta utvrde. Time je bio udaren temelj pretvaranju sela u grad. Ali je i posle podizanja gradskih zidina, zemljoradnja i proizvodnja za sopstvenu potronju uopte u okviru marke ostala preteno zanimanje stanovnika utvrenog mesta. Trgovina je bila suvie neznatna da bi mogla uticati na karakter mesta. Varoani su bili isto tako lokalno ogranieni i iskljuivi kao i stanovnici sela. Pored starih punopravnih potomaka pripadnika marke, nastala je, meutim, uskoro jedna nova snaga, snaga zanatlija koji su se, po ugledu na marku, organi- zovali u esnafe. Zanat prvobitno nije predstavljao robnu proizvodnju. Zanatlija je bio u poloaju da slui ili marku ili da bude zavisan
2*

19

.20

KARL KAUCKI

od feudalnog gospodara. On nije proizvodio za prodaju, ve za potrebe marke ili dvora kome je pripadao. Takvih zavisnih zanatlija bilo je naravno vrlo mnogo u gradovima, naroito ako su ti gradovi bili sedita biskupa ili kneeva. Druge zanatlije su se doselile im se razvila trgovina i stvorilo trite za proizvode industrije. Zanatlija sada nije vie bio upuen na to da radi u poloaju sluge prema gospodaru, on je mogao da postane slobodan robni proizvoa. Zavisni zanatlije u gradu su pokuali da se otresu svojih obaveza; zavisni zanatlije iz okoline su beali u grad, kad su mogli i kad je bilo izgleda da ih on zatiti. Zanatski stale rastao je brojno i sticao snagu ali je ostao najveim delom iskljuen iz marke, a time i iz gradske uprave; to pravo su za sebe zadrali potomci prvobitnih pripadnika marke koji su se iz seoskih komunista pretvorili u ohole patricije. Razgarala se klasna borba izmetu esnafa i patricija, koja se, po pravilu, svravala punom pobedom prvih. Istovremeno se vodila borba i za samostalnost gradova od vlastelinske ili zemaljske vrhovne vlasti, koja je isto tako esto dovodila do nezavisnosti gradova. U tim borbama sa zemljoposednikom aristokrati- jom zanatlije su gajile izvesne simpatije za seljake, koji su teili za smanjenjem svojih feudalnih tereta. Obe klase esto su ile ruku pod ruku. Kroz ove borbe u sitnoj buroaziji se razvijala izvesna demokratska, republikanska crta, ali time nije potpuno savladana iskljuivost marke, samo je ona dola do izraaja na neto irem terenu, na terenu esnafa i optine. Zanatska robna proizvodnja je, razume se, raskinula zatvorenost gradske marke. Zanatlije nisu radili samo za grad, ve i za okolno podruje i to esto u vrlo irokom krugu; oni su radili ne toliko za seljake, koji su nastavili da sami proizvode gotovo sve to im je bilo potrebno, koliko za njihove eksploatatore, za feudalne gospodare koji su izgubili svoje zavisne zanatlije. S druge strane, zanatlije su se snabdevale sirovinama i ivotnim namirnicama sa sela. Zapoelo je uzajamno privredno delovanje, ali i suprotnost izmeu grada i sela. Pored marke kao druga privredna jedinica sve vie je istupao grad sa svojim veim ili manjim seoskim podrujem.

Meusobna

podvojenost

pojedinih

gradova

ostala

je,

POECI KAPITALIZMA I MODERNE DRAVE

21

meutim, i dalje uprkos povremenih ili trajnih veza izazvanih zajednikim interesima. Jedinstvo drave time nije uvrivano, ono je pre bilo razarano, jer su bogate i prkosne gradske republike dostigle takvu nezavisnost kakva je za marke bila potpuno nemogua. One su pored velikih feudalnih gospodara predstavljale novi uzrok dravne rascepkanosti. Uz pomo gradova, vladari su podigli svoju mo u odnosu na plemstvo. Na kraju im je, meutim, zapre- tila opasnost da budu potpuno uniteni ba od svojih dotadanjih saveznika. Ova je tendencija, meutim, dola do stvarnog izraaja samo u maloj meri, jer se unutar pojedinih gradova razvila jedna nova revolucionarna snaga, snaga trgovakog kapitala koja je nastala iz svetske trgovine i koja e gradove pretvoriti u tvrave snanog dravnog apsolutizma.

SVETSKA TRGOVINA I APSOLUTIZAM

Trgovina izmeu Italije i germanskog severa, kao to ve znamo, nije nikada sasvim prestala i posle propasti rimskog gospodstva. Ona je zasnovala gradove. Ali dokle god je trgovina bila preteno na malo, ona nije imala snage da gradovima da svojstven karakter. U gradovima je u poetku jo uvek preovladavala i odreivala njihov karakter zemljoradnja u okviru marke, a kasnije esnafski zanat. U mnogim gradovima bilo je tako sve do u nae stolee, a kod nekih je jo i danas. Ali se niz gradova razvio u velike gradove koji su .time postali pioniri novog drutvenog ureenja. To su oni gradovi koji su usled naroito povoljnih istorijskih i geografskih okolnosti postali sredita prekomorske trgovine, svetske trgovine. Prekomorska trgovina sa Istokom, naroito sa Carigradom i Egiptom, razvila se u srednjovekovnoj Evropi najpre u Junoj Italiji, u Amalfi, gde su Grci i Saraceni stupili u dodir s domorocima najpre neprijateljski, a zatim iz interesa. Ma koliko da je Istok bio opao u u- metnosti, on je u tehnikom znanju bio ipak daleko ispred Zapada. Tamo su se sauvale ne samo prastare grane proizvodnje, nego su se

.22

KARL KAUCKI

pored njih pojavile i nove, kao to je na primer proizvodnja i prerada svile u Grkoj. Sem toga, seoba islamskih naroda dovela je u mnogo uu vezu zemlje visoke kulture Dalekog istoka, Indiju i Kinu s Egiptom i Sredozemljem, nego to je to bio sluaj za vreme rimske vladavine. Blago koje su donosili trgovci iz Amalfe bilo je, dakle, veliko, a u oima evropskih varvara ak i arobno i neizmerno. Ubrzo je pohlepa za sticanjem i pose- dovanjem takvog blaga zahvatila sve vladajue klase u Evropi. Ta je pohlepa mnogo doprinela pljakakim i osvajakim pohodima na Istok, poznatim pod imenom krstakih ratova; u svim gradovima koji su imali povoljan geografski poloaj ona je izazvala i tenju da uestvuju u toj unosnoj trgovini. Najpre u Severnoj Italiji. Vremenom se javlja tenja za kopiranjem industrijskih proizvoda koji su se uvozili, naroito tkanina. Ve u dvanaestom veku mogle su se u Palermu nai tkani- ce svile u kojima su radili grki zarobljenici. U etrnaestom veku takve su tkanice podignute u gradovima Severne Italije. Tamo gde je kopija proizvoda uspela, trgovci su ubrzo nali da je unosnije da uvoze sirovinu koju e im kod kue preraivati najamni radnici. Uslov za to bio je da ima slobodnih radnika kojima esnafske obaveze ili feudalni kuluk nee smetati da rade za njih i koji nee posedovati sredstva za proizvodnju koja bi im omoguila da svoju slobodu iskoriste i rade za sebe same; takvih slobodnih radnika koji e biti prinueni da prodaju svoju radnu snagu. Tako su u mnogim sluajevima nastali poeci manufakture, a time i osnovi kapitalistikog naina proizvodnje. Poetkom esnaestog stolea, u Morovo vreme, ovi poeci su jo neznatni. Industrija je jo preteno u rukama esnafskog zanata. Kapital se javlja uglavnom jo u formi trgovakog kapitala, ali i u toj formi on ve vri razoran uticaj na feudalni nain proizvodnje. Ukoliko se vie razvijala robna razmena, utoliko je novac dobijao veu mo. Novac je predstavljao onu robu koju je svako traio i primao, za koju se moglo dobiti sve to je nudio feudalni nain proizvodnje: line usluge, dom i batina, jelo i pie, kao i bezbroj predmeta

POECI KAPITALIZMA I MODERNE DRAVE

23

koji se kod kue u porodici nisu mogli proizvoditi, ije je posedo- vanje sve vie postajalo potreba, a do kojih se nije moglo doi bez novca. Klase koje su sticale novac, proizvodile robu ili trgovale robom sticale su sve vei uticaj. Tako je esnafskog majstora, koji je usled zakonom ogranienog broja svojih kalfi mogao da dospe samo do skromnog imetka, ubrzo prestigao trgovac ija je e za profitom bila bezgranina, iji je kapital bio u stanju da se neogranieno proiruje i, to za njega nije bilo na j neugodni je, ija je trgovaka dobit bila ogromna. Trgovaki kapital jeste revolucionarna ekonomska sila etrnaestog, petnaestog i esnaestog stolea. On u drutvo unosi ivotne promene i budi nova shvatanja. U srednjem veku nailazimo, s jedne strane, na bornirani partikularizam i lokalizam, a, s druge strane, na kosmopolitizam koji je obuhvatao itavo podruje zapadnog hrianstva. Nacionalno oseanje bilo je, naprotiv, vrlo slabo. Trgovac se ne moe ograniiti na malo podruje po primeru seljaka ili zanatlije. Njemu po mogustvu treba da bude otvoren ceo svet. On tei sve dalje, gleda da osvoji sve nova i nova trita. Nasuprot esnafskom graaninu koji za ivota esto nije naputao okolinu svoga grada, vidimo trgovca koji neumorno hrli u nepoznate predele. On prekorauje granice Evrope i zapoinje epohu otkria, koja dostie vrhunac u otkriu pomorskog puta za Indiju i u otkriu Amerike, i koja, strogo uzev, traje jo i danas. I danas jo trgovac a ne nauni istraiva jeste pokretaka snaga veine istraivakih putovanja. Marko Polo iz Venecije dospeo je u Kinu ve u trinaestom veku. Ve deset godina posle njega neki hrabri enovljani su pokuavali da stignu u Indiju pomorskim putem oko Afrike. Takav poduhvat je uspeo tek dvesta godina kasnije. (Uporedi Sophus

FOCECI KAPITALIZMA. I MODERNE DRAVE

24

Ruge, Geschichte des Zeitalters der Entdeckungen. Berlin, 1881, str. 23.) Za ekonomski razvitak bilo je od veeg znaaja uspostavljanje direktne pomorske veze iz Italije za Englesku i Holandiju, to je krajem trinaestog stolea polo za rukom enovijanima i Mleiima. To je neobino ubrzalo razvitak kapitalizma u tim se- verozapadnim zemljama. Na mesto privezanosti za rodnu grudu, trgovina je rodila kosmopolitizam koji se dobro oseao svuda gde se moglo neto zaraditi. Istovremeno ona je univerzal- nosti crkve suprotstavila nacionalnost. Svetska trgovina proirila je vidokrug zapadnih naroda daleko izvan podruja katolike crkve a istovremeno ga je suzila na podruje sopstvene nacije. To zvui paradoksalno, ali se moe lako objasniti. Meu sitnim samodovoljnim zajednicama srednjeg veka bilo je malo ili nikakvih ekonomskih suprotnosti. Bilo je suprotnosti unutar zajednice, ali je ona prema spolj- njem svetu, dogod je on nije uznemiravao, bila prilino ravnoduna. Za veletrgovca, meutim, nije svejedno kakvu ulogu u inostranstvu igra zajednica kojoj on pripada. Trgovaki profit proizlazi iz toga da se to jeftinije kupi a to skuplje proda. Profit mnogo zavisi od toga u kakvom odnosu snaga stoje kupac i prodava. Naravno da je profit najvei ako se neko nae u povoljnom poloaju da sopstveniku oduzme robu bez ikakve naknade. U stvari trgovina je u svojim poecima vrlo esto znaila isto to i gusarenje. To nam pokazuju i Homerove pesme. Mi emo u treem poglavlju ove knjige videti da je i u Engleskoj esnaestog stolea gusarenje bilo omiljena forma prvobitne akumulacije kapitala i da je zbog toga uivalo dravnu potporu. S trgovinom nastaje meutim i konkurencija kako u redovima kupaca tako i meu prodavcima. Na spoljnom tritu ove se suprotnosti pretvaraju u nacionalne suprotnosti. Tako se na primer suprotnost interesa izmeu enovskih kupaca i grkih prodavaa u Carigradu pretvorila u nacionalnu suprotnost. S druge strane, i sukob interesa izmeu enovskih i mletakih trgovaca na istom tritu isto se tako pretvorio u nacionalnu suprotnost, to je enova bila

POECI KAPITALIZMA I MODERNE DRAVE

25

monija od Mletaka i grke drave, to je mogla da oekuje vee trgovake privilegije u Carigradu. to je vea i monija otadbina i nacija, to je vei i profit. I danas jo ovinizam nije nigde vei nego meu trgovcima u inostranstvu. I danas jo valja angaovati ast nacije ako neko spreava nacionalnog trgovca u inostranstvu da amara tamonje ljude. Tako se razvitkom svetske trgovine razvio snaan ekonomski interes koji je uvrstio i konsolidovao dotadanji labavi sastav drava, ali je to doprinelo i njihovom meusobnom izdvajanju i time cepanju hrianskog sveta u vie otro izdvojenih nacija. Unutranja trgovina je, posle nastanka svetske trgovine, isto tako doprinela jaanju nacionalnih drava. Prirodno je to trgovina tei da se koncentrie u izvesnim vornim takama u kojima se stiu putevi nekog ireg podruja. U njima se sakuplja roba iz inostranstva da bi iz tih sredita iroko razgranatom mreom puteva bila rasturena po celoj zemlji. U istim voritima skuplja se i roba iz unutranjosti da bi odatle pola u inostranstvo. Celo podruje takvog mesta sa stovaritima postaje privredni organizam ija je povezanost utoliko tenja i ija je zavisnost od sredita utoliko vea, ukoliko se vie razvija robna proizvodnja i potiskuje proizvodnja za sopstvenu potronju. Iz svih krajeva podruja kojim dominira to sredite ljudi hrle u njega jedni da bi tu ostali, drugi da se po obavljenim poslovima opet vrate kui. Sredite raste i postaje veliki grad u kome se koncentrie ne samo privredni, nego i od njega zavisni duhovni ivot zemlje kojom taj grad dominira. Jezik grada postaje jezik trgovaca i obrazovanih ljudi. Taj jezik poinje da potiskuje latinski i postaje knjievni jezik. On poinje da potiskuje i seljake dijalekte: stvara se nacionalni

jezik.

Dravna uprava se prilagoava ekonomskoj organizaciji. Ona se centralizuje i centralna politika vlast bira svoje sedite u sreditu privrednog ivota koje postaje glavni grad zemlje, vladajui ne samo ekonomski nego i politiki. Tako je ekonomski razvitak doveo do moderne

.26

KARL KAUCKI

nacionalne drave s jedinstvenim jezikom, centralizo- vanom upravom i glavnim gradom. Ovaj razvitak esto jo ni danas nije zavren; on je bio vie puta naruavan, ali se njegov pravac u zemljama zapadne Evrope mogao jasno raspoznati ve krajem petnaestog i poetkom esnaestog veka upravo zbog toga to je feudalizam tada jo jako uticao na ekonomski ivot, a, blagodarei tradiciji, u jo veoj meri na forme duhovnog ivota. Ono to se nekoliko pokolenja kasnije podrazumevalo samo po sebi, moralo je tada jo da dokazuje svoje pravo na opstanak"; isto tako se morala dokazivati i tronost staroga koje se zadralo. Novi ekonomski, politiki i duhovni pravac morao je sebi da kri put kroz postojee stanje; on je morao da nastupa polemiki i stoga je esto morao da naznai svoj cilj otrije nego u narednim stoleima. Oigledno je da je gore izloeni proces razvitka morao ii naruku monarhiji, ili bolje reeno, u prilog sili vladara uopte, svuda gde je on uspeo da sauva neki ostatak snage. Bilo je prirodno to se nova centralna politika vlast kristalisala oko linosti vladara, jer je on predstavljao vrh centralizovane uprave i vojske. Njegovi interesi i interesi trgovine bili su isto- vetni. Trgovini su bili potrebni pouzdan vojskovoa i jaka vojska koja je saobrazna karakteru ekonomske sile, ijim je interesima sluila, iznajmljivana za novac, najamnika vojska, nasuprot pratiocima i obveznicima feudalnog zemljoposeda. Trgovini je vojska bila potrebna za odbranu njenih interesa spolja i unutar zemlje: za podjarmljivanje nacija koje su konkurisale, za osvajanje trita, za ruenje ogranienja koja su slobodnoj trgovini u dravi predstavljale male zajednice, za upravljanje drumskom policijom protiv malih i velikih feudalnih gospodara koji su drsko i ne samo teoretski osporavali ono pravo svojine koje je proklamovala trgovina. S porastom meunarodnog prometa mnoili su se i povodi za trvenja meu nacijama. Trgovaki ratovi bili su sve ei i sve ei. A svaki rat je poveavao vlast gospodara zemlje i inio je sve apsolutnijom. Tamo gde nije bilo legitimnog vladaoca, to jest nasledne

POECI KAPITALIZMA I MODERNE DRAVE

27

dinastije kojoj bi takav razvitak mogao da ide naruku, apsolutne vlasti bi se doepao voa najamnikih eta koje su dravama bile potrebne. To se dogaalo u raznim republikama Severne Italije. Nova drava nije, meutim, imala potrebu za vladaocem samo kao vrhovnim vojnim zapovednikom. On joj je bio potreban i kao ef dravne uprave. Feudalni, partikularistiki upravni aparat se ruio, a novi centralistiki upravni mehanizam, birokrati ja, bio je tek u zaetku. Politiki centralizam je za robnu proizvodnju sa razvijenom trgovinom na pragu kapitalistikog naina proizvodnje bio ekonomska nunost. On je potpomagao ekonomsku centralizaciju, kao to je obratno bio i sam njome uslovljen i potpomognut. U svojim poecima je morao imati na elu linost koja bi bila dovoljno mona da odri jedinstvo uprave nasuprot divergentnim elementima, naroito plemstvu. Tu mo je imao samo za- povednik vojske. Sjedinjenje svih sredstava vlasti vojnog i administrativnog aparata u jednoj ruci, ili, drugim reima, vladarski apsolutizam bio je ekonomska nunost za doba reformacije i jo mnogo kasnije. Mi to naroito podvlaimo, jer bi nam mnogi postupci i dela Mora izgledali potpuno nerazumljivi, pa s modernog stanovita i besmisleni, ako bismo ovo izgubili iz vida. Preduzeti ma ta u dravi mimo vladara ili ak protiv njega, to je tada izgledalo a esto je i bilo beznadeno. to god je u zemlji imalo da se desi, moralo je prethodno da dobije sankciju vladaoca. Jaanje apsolutizma sluilo je interesima kapitala, u ono vreme pre svega interesima trgovine i krupnih finansijera. Interesi kapitala i vladaoca ne samo da su postajali u izvesnom stepenu sve identiniji nego je i vladalac sve vie zavisio od kapitala. to se vie razvijala svetska trgovina, to je mo vladalaca sve manje poivala na njihovom zemljinom posedu. Temelj njihove moi sve vie je bio novac. Njihova veliina poivala je uglavnom na njihovoj vojsci i na njihovom dvorskom ivotu. I jedno i drugo je kotalo mnogo novaca. Na mesto feudalnog naina ratovanja doao je novi, nadmoniji

.28

KARL KAUCKI

nain koji su razvili bogati gradovi. Nedisciplinovanim grupama ritera gradovi su suprotstavili ne samo vrsto disciplinovanu peadiju, nego su u svoju slubu uveli i dostignua nove tehnike i svojom artiljerijom postali strah i trepet za ritere. Time je rat postao stvar novca. Luksuz rata mogao je sebi da dozvoli samo onaj ko je imao dovoljno novaca da vrbuje najamnike i strelce i dri velike zalihe oruja. Tome se pridruila skupoa dvorskog ivota. Interesi kako trgovine tako i vladaoca traili su da se skri prkos feudalnog plemstva, ali oni nisu traili njegovo unitenje, nego samo njegovo prilagoavanje novim prilikama. Plemstvo nije trebalo dalje da ostane u svojim zamkovima, hranei mnogobrojne nekorisne pratnje, pa ak i opasne za monarhiju i trgovinu. Plemstvo je trebalo da doe na dvor vladaoca, pod njegov nadzor, u njegovu slubu; umesto da svoje prihode troi na izdravanje sopstvene vojske, ono je trebalo da ih proerda na dvorski luksuz, ono je trebalo da ih utroi na kupovinu ba one robe na ijoj prodaji su poivali svetska trgovina i profiti trgovaca. Jedan engleski parlamentarni akt iz 1512, kojim je regulisana carina na zlatne i srebrne tkanine, zlatni brokat, somot, da- mast, atlas, taft, i druge tkanine izraene od svile i zlata, pominje, izmeu ostalog, da esto jedan brod donese u Englesku 3.000 do 4.000 komada takvih tkanina. (G. L. Craik, The History of British Commerce. 1. knjiga, str. 217.) Tako je dvorski luksuz plemstva podjednako unapreivao i trgovinu i monarhiju: poveavao je profite i finansijski slabio plemstvo, inio ga zavisnim od novanih davanja kralja i kredita trgovaca i potinjavao ga i kralju i trgovcima. Trgovci i kralj su u to vreme svim sredstvima, a pre svega svojim sopstvenim primerom, potpomagali irenje luksuza. Svim sredstvima su plemstvo povlaili iz zamkova na dvor: po mogustvu poastima i primamljivanjima koja su, u poreenju s prostom silom, predstavljala rafiniranu raznovrsnost, a po potrebi i silom.

POECI KAPITALIZMA I MODERNE DRAVE

29

Koliko je, meutim, dvor svojim sopstvenim primerom podsticao plemstvo na irenje luksuza, toliko je i, obratno, plemstvo podsticalo kralja. Poetkom esnaestog veka nije bilo mogue da se kao danas imanje uloi u dravne hartije od vrednosti ili u akcije. Dokoni bogatai, koji nisu hteli da se bave trgovinom, zakupom ili manufakturom, dakle, pre svega, visoko plemstvo, rado su svoja akumulirana bogatstva ulagali u plemenite metale i drago kamenje, u predmete koji su imali trajnu vrednost i koji su svuda mogli nai kupca, ta su mogli da rade s tim blagom da ga zatvore u svoje krinje? Zlato i drago kamenje predstavljali su tada mo kakvu je ranije predstavljala mnogobrojna pratnja. Tu mo oni nisu hteli samo da poseduju ve i da je pokau; to je bilo najbolje sredstvo da se

POECI KAPITALIZMA I MODERNE DRAVE

30

stekne uticaj, da se jedni prinude na potovanje i potinjenost, a drugi na predusretljivost i panju. Kao to je u srednjem veku vlastelin svoj prihod troio na izdravanje mnogobrojne pratnje, tako ga i sada troi na sticanje dragocenosti, i kao to se nekada, da bi impo- novao, u sveanim prilikama pojavljivao sa itavom svojom pratnjom, tako bi i sada poeo da se pojavljuje na- kinuren svim tim dragocenostima. Lako je shvatiti da su mnogi od njih, da bi blistali, bili pobueni da izloe bogatstvo koje je bilo samo pozajmljeno. Kralj nije smeo zaostati za svojim dvoranima; on je nadmo svoje sile morao da pokae i kroz nadmo svoga sjaja. Tako su se plemstvo i dvor uza jamno nadmetali u sve veoj raskoi. Otuda je raskoan dvorski ivot, poev od petnaestog veka, sve vie spadao u potrebe vladavine, i svaki je vladalac mislio da se bez njega ne moe. Tako se razvio sumanut luksuz koji je gutao ogromne svote novca. Prihodi s kraljevskih feudalnih poseda ni izdaleka nisu bili dovoljni da pokriju sve te rashode. Poelo je ubiranje novanih dabina; ali najvei deo prihoda vladaoci su imali da uberu od bogatih gradova s kojima se tada nije moglo aliti. Stoga su kraljevi poeli sebi da osiguravaju pristanak gradova na dabine koje su na- meravali da im nametnu; pozvali su gradove da kao trei stale poalju svoje predstavnike, koji e pored ostala dva stalea, plemstva i svetenstva, zajedno s kraljem utanaiti visinu poreze. Gradovi, koji su bili dovoljno moni, na takav porez bi pristali samo pod izvesnim uslovima. Pod naroito povoljnim okolnostima u Engleskoj naroito usled saradnje manjih zemljoposedni- ka i graanstva iz toga se razvila zakonodavna vlast parlamenta. Novana davanja su, meutim, retko bila dovoljna: da popune prazninu koju su u blagajni vladara stvarali. -stalni ratovi i bezgranino dvorsko rasipnitvo. Iako je narod bio teko pritisnut porezima, vladaoci su bili u veitim novanim neprilikama. Iz tog neprijatnog kripca najuslunije su ih izvlaili bogati veletrgovci i bankari,

razume se ne badava, ve najee uz zalogu jednog dela dravnih prihoda. Tako su poeli dravni dugovi, drave i njihovi poglavari postali su dunici kapitala, oni su imali da slue njegovim interesima. Najvea je zabluda da je tek Viljam III u Engleskoj uveo postupak da se dravne potrebe pokrivaju zajmom. Od vajkada su sve engleske vlade imale obiaj da se zaduuju. Graanska revolucija uvela je samo obiaj da se ti dugovi poteno vraaju. (Macauley, Geschich- te von England. Nemaki prevod od Lemkea. 1. knjiga, str. 211.) Mo apsolutizma nad narodom je rasla. Ona je rasla nad seljacima i zanatlijama, nad plemstvom i klerom. Ali su kroz apsolutizam nad svima zavladali pogledi i interesi veletrgovaca, bankara i pekulanata zemljom. Jo i danas masa buroazije smatra da je dravni poglavar u svojstvu monarha potreban i neophodan i da se radi samo o tome da se on potini interesima graanstva. Borba osamnaestog veka, koja je dovela do velike revolucije, vodila se uglavnom oko toga da li monarhija treba da bude orue plemstva i svetenstva ili orue treeg stalea. Ideolozi buroazije su svakako znali za seljaku ili aristokratsku republiku, ali je retko kome od njih pala na pamet buroaska republika. Filozofi prosveenosti uglavnom su se okupljali oko pro- sveenog" despotizma, to jest oko onog despotizma koji e raditi u njihovom duhu. Buroasku repulbliku naturila je Francuzima tek snaga injenica; ta monarhija bez kralja pomirila se s buroaskim odnosima tek onda kad je mehanizam centralizovane vojske i birokratije bio potpuno uspostavljen i uhodan.

Druga glava ZEMLJINI

POSED

FEUDALNA I KAPITALISTIKA GLAD ZA ZEMLJOM

Robna proizvodnja i razmena su stvarale ne samo nove klase s novim interesima i novim pogledima, nego su na odgovarajui nain menjale i zateene. Nove potrebe koje su

.32

KARL KAUCKI

one izazvale, prele su iz gradova u unu- tranjost i izazvale i tu, kao i tamo, potrebu i pohlepu za zlatom i srebrom, tim robama za koje se moe kupiti sve. Time je nastala i nunost da se feudalizam prilagodi novim produkcionim uslovima, da se od zemljinog po- seda naini izvor novca; poljoprivreda je morala prei na robnu proizvodnju; seljak je mogao nastaviti da proizvodi za sopstvenu potronju, ali je pored toga morao da proizvede i viak koji e kao robu izneti na trite. To trite pruao je grad. Njemu su bile potrebne ne samo namirnice, ve i sirovine u sve veim koliinama, ne samo ito, meso, sir i buter, nego i vuna, lan, koa, drvo itd. Time je seljaku pod izvesnim uslovima bilo omogueno da postane robni proizvoa. Poljoprivreda je postajala izvor novca, a gde je to bio sluaj, seljak je i mogao i bio zainteresovan da line usluge i davanja u naturi, na koja je prema feudalnom gospodaru bio obavezan, pretvori u novane dabine. Pod naroito po3 Tomas Mor

voljnim okolnostima on je ak mogao i potpuno da se oslobodi feudalnog ropstva. Feudalni gospodari su isto kao i seljaci teili za tim da feudalna davanja pretvore u novane dabine. Za seljaka to pretvaranje bilo je probitano samo pod izvesnim, naroito povoljnim okolnostima. Ono je za njega bilo ubitano ako poljoprivredna robna proizvodnja nije bila dovoljno razvijena. Za engleske seljake novane dabine su svakako bile sredstvo slabljenja feudalnih stega, za masu nemakih seljaka, meutim, one su postale bi koji ih je gonio u oajanje i upropaavao, ne donosei feudalnim gospodarima osetne koristi. Meutim, engleski seljaci se nisu dugo radovali svome povoljnom poloaju. Robna proizvodnja dala je i samom zemljitu karakter robe i time vrednost koja nije bila odreena brojem stanovnika koje je ono ishra- njivalo, nego vikom koji je isporuivalo. to je bio manji broj onih koji su ga obraivali u poreenju s prinosom i to je skromniji bio njihov standard ivota, to je zamaniji bio viak, to je vea

bila vrednost zemlje. Zbog toga mi u celoj zapadnoj Evropi vidimo krajem srednjeg veka i na poetku novog veka dve karakteristine pojave: nastaje glad za zemljom i to naroito za takvom zemljom koja za svoju obradu ne zahteva mnogo ruku, to jest za umama i panjacima, na primer. A uporedo s tim nastaje tenja da se poljoprivredno stanovnitvo to vie proredi, bilo to e se kulture koje trae mnogo ruku zameniti drugim koje trae manje ruku, bilo to e se poveati radni teret pojedinog zemljoradnika, tako, na primer, da sada dvojica urade ono to su do tada radila trojica tako da trei postane suvian. I feudalno doba je poznavalo glad za zemljom, koja je isto tako bila pohlepna kao i glad novog doba, ali je ona bila sasvim drugog karaktera. Stari feudalni gospodari udeli su za zemljom sa seljacima, novi gospodari eleli su zemlju bez seljaka. Feudalno plemstvo nije trailo samo zemlju ve zemlju i ljude. to je gue bila naseljena njegova zemlja i imanje, to je vei bio broj onih koji su bili obavezni na plaanje dabina i na kuluk, to je vea bila oruana pratnja koju je moglo da izdrava. Tenja srednjove- kovnog plemstva nije ila za tim da seljake rastera, ve da ih vee za zemlju i da privue to vie novih naselje- nika. Drukije je radilo novo plemstvo. Poto globljenje seljaka nije donosilo dosta novaca, novo plemstvo je bilo prinueno da samo pree na robnu proizvodnju, da ureuje sopstvena poljoprivredna gazdinstva u Engleskoj su ta gazdinstva ubrzo preda- ta kapitalistikim zakupcima za sve to bio je potreban deo seljake zemlje, ali ne i njeni sopstvenici. Postojao je puni interes da se oni najure. Kao to je ve pomenuto, uz to su jo i ume i panjaci stekli vrednost. Feudalni gospodari poeli su sada da prisvajaju kao privatnu svojinu optinske panjake i ume i da zabranjuju seljacima njihovo korienje. Od optinskih panjaka zavisilo je, meutim, odravanje seljake stoke; goveda su opet za njega bila korisna ne samo zbog prinosa mleka, mesa i koe, ve su mu za zemljoradnju

.34

KARL KAUCKI

bila upravo neophodna kao teglea stoka i proizvoa ubriva. ume su za seljaka bile vane zbog lova i korienja drveta i prostirke za stoku kao i za ispau svinja. S optinskim umama i panjacima seljaku su, dakle, bila oduzeta vana sredstva proizvodnje; istovremeno su ga, kao to je ve reeno, upropaavala novana davanja. Nije udo to su seljaci jedan za drugim propadali i bili proterani sa svoga ognjita ne od Jevreja, nego od strane hrianskogermanskog plemstva. Gde ekonomski proces likvidacije seljatva nije napredovao toliko brzo koliko je to odgovaralo interesima zemljopo- sednika, ovaj bi posegao za parnicama na osnovu seljacima nepoznatog rimskog prava, koje je sada zemljopo- sednicima vrlo dobro odgovaralo, ili za direktnom fizikom silom bez ikakvog objanjenja. Posledica takvog razvitka bila je masovna proletarizacija seoskog stanovnitva. Umnoavanju proletarijata doprinelo je i ukidanje manastira, o emu e jo biti rei u vezi s drugim pitanjima, kao i rasputanje oruanih pratnji. Dogod za poljoprivredne proizvode nije bilo trita, zemljoposednici nisu znali ta drugo da rade s masom namirnica koje su im isporuivali njihovi kmetovi, osim da ih potroe. A poto, i pored dobrih stomaka, nisu bili u stanju da to postignu sami, oni su pozivali druge da im pomognu; dobre prijatelje, ritere lutalice, za rat opremljene momke koji su zavisili od njih, inili njihovu pratnju i pribavljali im ugled i mo. Kau da je grof od Varvika svakodnevno u svojim zamkovima hranio 30 000 ljudi. Zato je i bio dovoljno moan da skida i postavlja kraljeve. On je bio ustoliitelj. Sve se to izmenile kad se zemljoposednicima pruila mogunost da viak poljoprivrednih proizvoda, koje nisu mogli da potroe, prodaju i da za njih u zamenu dobiju neto to je u novim prilikama donosilo vie moi i ugleda nego pratnja, naime novac. U isto vreme porasla je i mo. vladaoca, a time i mo policije. Unutranje razmirice bile su sve rede i pratnje zbog toga sve izli- nije. Njihovim gospodarima one su poele da lie na bande nekorisnih prodrljivaca koje je po mogustvu trebalo skinuti s vrata. Vladari su ubrzavali rasputanje pratnji, iznuujui ga esto i lukavstvom ako je pratnja jo predstavljala mo koja je mogla da postane opasna.

ZEMLJINI POSED

35

Rasputanje pratnji, proterivanje seljaka i zatvaranje manastira posle reformacije stvorili su ubrzo ogromnu masu proletera.

PROLETARIJAT

Prodrevi u Rimsko carstvo, germanska plemena su usvojila ne samo rimski nain proizvodnje, nego i mogunost osiromaenja. Ve u doba Merovinga mogli su se meu prosjacima pred crkvama nai i takvi koji su nosili franaka prezimena. (Paul Roth, Geschichte des Benefiziahvesens von den altesten Zeit bis ins zehnte Jahrhundert". Erlangen 1850, str. 185.) Briga za sirotinju bila je kroz ceo srednji vek jedna od najvanijih funkcija crkve. Pa ipak je siromatvo bilo samo pojedinana pojava. Znao je srednji vek i za bedu masa, ali .je ona po pravilu bila posledica spoljnog neprijatelja ili prirode, pljakakih pohoda Maara ili Normana, nero- dice itd. Beda je tada vie ili manje zahvatala ceo narod i bila prolazne prirode. Tek poetkom novog doba ponovo nastaje proletarijat kao posebna, mnogobrojna drutvena klasa, kao trajna institucija kao to je to bilo pri kraju Rimske republike i u doba carstva. Novonastali proletarijat se, meutim, bitno razlikovao od antikog. Novi proletarijat nije zatekao niu klasu od ije bi direktne ili indirektne eksploatacije mogao da ivi, nije zatekao robove niti bespravne provincijale. Moderni proletarijat u vreme svog nastajanja nije posedovao ni neka suverena prava iz ije bi prodaje mogao da izvue korist, kao to je to mogao plebs starog Rima. Modemi proletarijat nije nastao kao ljam vladajuih, eksploatatorskih klasa, ve se obrazovao raspadanjem potlaenih, eksploatisanih klasa. Prvi put u svetskoj istoriji mi u petnaestom veku vidimo nastajanje klase slobodnih proletera kao najnie drutvene klase, iji interesi nisu traili da se klasna vladavina, koju je zatekla, zameni nekom drugom, nego da se ukine uopte svaka klasna vladavina. Razume se da niko, a najmanje sam proletarijat u vreme svog nastajanja, nije ni slutio veliku svetskoisto- rijsku ulogu koja mu je pala u deo. Drukije nije ni moglo biti. Da su proleteri bili najnia drutvena klasa to im je,

.36

KARL KAUCKI

razume se, bilo i te kako jasno. Oni nisu imali nita svoga sem sopstvene radne snage i nisu imali drugog izbora sem: ili da je prodaju ili da umru od gladi. S pojavom ove nove robe odmah su se nali i njeni novi kupci: vojskovoe i trgovci. Njima su proleteri bili potrebni za najamnike vojske i za manufakture. Proletar izai ja masa, koja je nastala na gore izloeni nain, bila je vana kako za razvoj ratne vetine tako i za razvoj industrije. Ali u tim dvema granama ljudske delatnosti nisu mogli ni izdaleka nai mesta svi ti osloboeni ljudi. Kapitalistike manufakture su traile prvenstveno veste radnike, a njih je malo bilo meu prote- ranim seljacima, vojnicima i kaluerima. Tano je da je i zanatstvo ve bilo poelo da izbacuje proletere esnafski majstori alili su se ve tada na konkurenciju trgovaca, koji su uvozili stranu robu i proizvodili predmete domae industrije u manufakturama van esnaf - skih pravila ali je zanatstvo u celini jo stajalo na vrstim nogama. Nije onda udo da su kapitalisti kukali zbog nestaice radne snage, dok su unaokolo lutale hiljade nezaposlenih. Za rat su bile potrebne velike mase ljudi; ba na izmaku srednjeg veka rat je postao vetina koja se morala uiti, a seljaci su, u velikoj veini, bili odviknuti od baratanja orujem. Nije svak mogao da postane vojnik, a ko je to i postao, taj je ostao vojnik i bio je nesposoban za neko drugo zanimanje. Stajae vojske bile su, meutim, u petnaestom i esnaestom veku jo vrlo male, veina vojnika je po zavretku rata otputana. Nesposobni za ma kakav mirnodopski rad, rasputeni i podivljali, ti otputeni najamnici izazivali su strah i trepet; niko s njima nije hteo da ima posla. Beda i oajanje su ih lako navodili na to da u malome nastave za sebe ono to su pod svojim kondotijerima1 u velikom radili za druge. Postali bi razbojnici. Napadali su, prirodno, najee
1 Kao to u nae vreme veliki graevinski preduzimaa uz pomo velikih radnih armija preuzimaju izvoenje dinovskih graevina, kanala i si. tako su u etrnaestom i petnaestom veku u Italiji veliki ratni preduzetnici uz pomo dobro naoruanih vojski preuzimali bitke, opsade i sline potrebe slatke trgovine, naravno uz odgovarajuu cenu. Ovi veliki preduzetnici vojnikog zanata zvali su se kondo- tijerima.

ZEMLJINI POSED

37

na seljaka koji je bio najslabiji. I sami rezultat proletarizacije masa, oni su sa svoje strane postali sredstvo koje je ubrzavalo tu proletarizaciju. To vai i za tadanje ratove. Proletarizacija seljaka uzela je u Nemakoj velike razmere posle seljakih ratova, dok je razvitak kapitalistike industrije i kolonijalne politike bio ometan promenom puteva svetskog saobraaja. Proletarijat, dakle, nije naao oduku u industriji i kolonijama, koja ga je u drugim zemljama bar delimino apsorbovala, pa je u potpunosti morao da se baci na rat i pljaku. Nama se ini da je to jedan od vanih uzroka za trajanje tridesetogodinjeg rata. Taj rat bio je mogu zbog mase proletera koju su davale najamnike trupe. Sam rat stvarao je novu bedu seljaka, nove proletere i time nove najamnike. Zaraene strane iscrple su rezervoar vojnika tek onda kada je seljak bio gotovo potpuno nestao. Tada, naravno, nije bilo vie ni vojnika. Beda je one nezaposlene koji nisu bili -vini oruju terala da trae saaljenje i samilost imunih. Skitnice i mangupi postali su prava napast, a od razbojnika i lopova su svi putevi postali nesigurni. Uzalud se pokuavalo sa suzbijanjem ovih pojava najgroznijim krvavim zakonodavstvom. Time se nije mogla stvoriti mogunost zapoljavanja, niti spreiti proletarizacija seljaka. Uzaludni su bili i svi pokuaji da se sitni seljak zatiti od veleposednika. Masovna beda i masovna divljanja rasli su uprkos svim zakonima i ukazima, uprkos vealima i muenjima.

KMETSTVO I ROBNA PROIZVODNJA

Sudbina seljaka koji su mogli da ostanu na svojim posedima nije bila mnogo bolja od sudbine njihove pro- terane brae. U nekim krajevima, naroito u Engleskoj, seljaka je potpuno nestalo. Njega je zamenio kapitalistiki zakupac koji je gazdovao pomou najamnih radnika, kojih je otada bilo dovoljno. Gde seljaci nisu bili zamenjeni nadniarima, oni su bili prinueni da se spuste na njihov nivo. U srednjem veku feudalnom gospodaru su njegovi seljaci bili potrebni. Sto vie

.38

KARL KAUCKI

seljaka to vie moi. Kada su gradovi dovoljno ojaali da su mogli da prue zatitu odbeglim seljacima i kada su i krstaki ratovi digli sa sela masu naroda kome je dojadilo feudalno ropstvo i kada je zbog toga nastupilo opte smanjenje seoskog stanovnitva, feudalni gospodari bili su prinueni da daju povoljnije uslove da bi zadrali svoje ljude i privukli nove. To je dovelo do poboljanja poloaja seljaka u trinaestom stoleu. Od etrnaestog stolea seljak feudalcu postaje sve vie izlian i time se njegov poloaj vidno pogoravao. Ne bi ga proterali samo onda kada je trebalo utedeli trokove najamnog radnika. Posedi seljaka se odrezuju da bi se proirile granice veleposeda, i esto mu se ostavlja samo koliba i neto bate. Kuluk se, razume se, ne smanjuje. On se, naprotiv, beskonano produava. Proizvodnja za sopstvenu potronju ima izvesnu granicu, a to su potrebe onih koje treba snabdeti. To je sluaj i tamo gde ona poiva na prinudnom radu. Robnoj proizvodnji s prinudnim radom, naprotiv, svojstvena je ona ista bezgranina trka za profitom kao i kapitalizmu: novaca nikada dovoljno. Ona ak nema ni ono ogranienje kapitalizma koje se ponekad osea, a to je snaga otpora slobodnog radnika. Zbog toga je robna proizvodnja zasnovana na prinudnom radu najodvratniji oblik eksploatacije. Istono patrijarhalno ropstvo je prava idila u poreenju s ropstvom koje je jo pre nekoliko decenija vladalo na plantaama eera i pamuka u junim dravama SAD. Isto je tako feudalno ropstvo bilo nesravnjivo blae od onoga koje je izraslo iz razvitka robne proizvodnje. (Uporedi Marks, Kapital, knjiga I, Beograd 1947, str. 176 Fabrikant i bojar.) Kapitalistiki nain proizvodnje u gradovima ponekad je potpomagao kmetstvo. Kapitalizam je za svoj razvoj traio masovni dovoz sirovina, kakve je tada moglo da da samo veliko poljoprivredno gazdinstvo s kmetovima. Kmetstvo je u Evropi u izvesnim vremenima bilo u stvari ivotni uslov za kapitalistiki nain proizvodnje, isto onako kao i kasnije ropstvo u Americi. Marks je jo 1847. mogao da napie: Neposredno ropstvo isto je toliko stoer buroaske industrije, koliko i maine, kredit itd. Bez ropstva nema pamuka, bez pamuka nema

ZEMLJINI POSED

39

moderne industrije. Ropstvo je dalo vrednost kolonijama, kolonije su stvorile svetsku trgovinu, a svetska trgovina je uslov za veliku industriju. (Marks, Beda filozofije, Kultura, Beograd 1947, str. 101.) Jo pre nekoliko decenija, za vreme secesionistikog rata engleski kapitalisti su izjavljivali da je ropstvo u junim dravama SAD nuan uslov opstanka engleske industrije. Nita nije kominije nego kad se veleposed i kapital trude da zadobiju Ijubav radnike klase: Ja sam prirodni zatitnik radnika", uzvikuje prvi, ja hou da svako ima vrst poloaj u drutvu, da nema proletera^ Ne sluaj to primamljivanje, uzvikuje kapitalist, ja sam onaj koji te izbavio iz kmetovskog ropstva. U stvarnosti pak, zemljoposed i kapital nemaju ta jedan drugom da prebacuju, ne samo kapital, nego je i zemljoposed saraivao na osloboenju radnika od zemlje; s druge strane, i kapital je prieljkivao kmetstvo i ropstvo, gde god mu je to pogodovalo.

EKONOMSKA IZLINOST NOVOG PLEMSTVA

Razvitak robne proizvodnje doveo je do toga da su "feudalne forme iskoriene za najveu moguu eksploataciju poljoprivrednog radnika, koji se jedva jo moe nazvati seljakom. Meutim, dok je eksploatacija kmetova rasla, nunost za feudalnim plemstvom brzo je prestajala. U srednjem veku je ne samo feudalni gospodar imao potrebe za. seljakom radi svog izdravanja, nego je i seljaku bio potreban feudalni gospodar koji ga je titio od nasilja, preuzimao na sebe jedan deo sudskih i administrativnih obaveza prema zajednici i koji ga je, pre svega, oslobaao nepodnoljivog tereta vojne obaveze. Sa razvitkom moderne drave, sve su vie slabili uzroci koji su seljaka u ranom srednjem veku terali u feudalno ropstvo. Ukoliko je dravna centralna vlast jaala, i policija suzbijala unutranje razmirice, i ukoliko je plemstvo gubilo samostalnu vojnu mo, utoliko je seljaku postajalo sve

.40

KARL KAUCKI

izlinije da ima gospodara koji e ga tititi pred monijim. Njegov zatitnik i branilac postao je sad onaj zbog koga mu je nekada najvie zatite trebalo. Feudalni gospodar je skinuo teret vojne obaveze sa seljaka i uzeo ga na sebe. Moderna drava je taj teret skinula s feudalnog gospodara i opet ga natovarila seljaku. Na mesto vojske ritera, kao to je ve (pomenuto, dolazi najamnika vojska koja se sastojala od seljaka: , bilo od onih propalih, bilo, im bi taj izvor oslabio, od jo zavisnih seljaka. Vrbovanje se brzo pretvorilo u gotovo otvoreni pritisak. Izdravanje vojske isto je tako palo u deo seljaku; kod njega su smetali vojnike, a uz dabine za plemstvo i crkvu dole su jo i dravne dabine, uglavnom za izdravanje vojske. Plemstvo se dodue jo hvalilo kao i ranije da je ono izrabrani stale za odbranu otadbine, ali se sve njegovo vitetvo sada sastojalo u tome to je za sebe zadralo dobro plaene oficirske poloaje. Zemljini posed je sve manje uestvovao u pravosuu i u zemaljskoj upravi; to je sve vie padalo u deo birokratiji ijem je izdravanju seljak, razume se, morao takoe da doprinese. Ono to se od starog feudalnog sudstva jo zadralo u vlastelinskim sudovima, to se pretvorilo u novu polugu za poveavanje eksploatacije. Od svih usluga koje je seljak nekad imao od plemstva i za koje je davao svoje protivusluge, nije preostala nijedna, dok su se obaveze seljaka neizmerno proirile. Konano su se feudalni tereti i ogranienja pretvorili u prave okove proizvodnje koja je hitno zahtevala da poljoprivredna robna proizvodnja potpuno odbaci feudalni karakter. Feudalni nain prisvajanja doao je u protivrenost sa zahtevima novog naina proizvodnje. Feudalno plemstvo, koje je odavno postalo suvino, sada je postalo potpuno tetno i njegovo uklanjanje zakon nunosti. Ne moemo ovde dalje da pratimo taj razvitak, jer se on u periodu koji posmatramo tek nazirao u svojim zaecima. Seljaki ratovi su bili prvi, ako ne po formi, a ono svakako po svom krajnjem cilju, bojaljivi protest protiv ovih poetaka upravo opisanog moder- nizovanog, potrebama robne proizvodnje prilagoenog feudalizma. U isto vreme, oni su bili jedan od poslednjih grevitih trzaja umirue marke; ali su oni

ZEMLJINI POSED

41

bili i prethodnica velike revolucije od 1789. godine.

RITERI

Izmeu visokog plemstva i seljaka stajalo je nie plemstvo, riteri, velikim delom potomci starih, slobodnih seljaka, koji su blagodarei povoljnim okolnostima umeli da sauvaju svoju slobodu. Oni, razume se, nisu mogli da izbegnu vazalnu slubu kod nekog monijeg gospodara, ali su bili slobodni od feudalnog kuluka i dabina. (G. L. Maurer, Einleitung zur Ge- schichte der Mark-, Hof-, Dorf-, und Stadtverfassung und der offentlichen Gewalt. Minhen 1854, str. 236.) Riter je stajao izmeu velikog zemljoposednika i kmeta, kao to danas malograanin stoji izmeu kapitalista i radnika. On je igrao i slinu kolebljivu ulogu, iao bi danas sa seljacima protiv vladaoca, da bi sutra, ako bi seljaci postali opasni, iao s vladaocem protiv seljaka. Tip takvog ritera jeste Gec od Berlihingena. Bilo je, razume se, i ritera koji su od sveg srca zastupali stvar seljaka: ko nije uo o Florijanu Gajeru? Ali u veini oni su bili nepouzdani, ak je i stav Hutena prema seljacima bio kolebljiv. Propast ritera kao samostalne klase nije se mogla zaustaviti bez obzira da li se ona borila na strani seljaka ili na strani veleposednika. Riter bi ili uspevao da se podigne do klase veleposednika i da proiri svoje dobro toliko da je mogao da pree na robnu proizvodnju, ili bi mu zemljoposed postao beznaajan, nedovoljan da mu obezbedi izdravanje koje bi odgovaralo njegovom staleu, a esto mu je posed bivao i plen jaeg suseda. Riter je bio prinuen da nestane kao zemljoposednik i da u gradu potrai opstanak kao trgovac ili, to je vailo kao manje ponienje, da postane spisatelj u pratnji nekog visokog gospodara ili da bude neka vrsta vieg lake ja ili telohranitelj vladaoca. On se pretvarao u dvoranina ili u kmeta.

ZEMLJINI POSED

42

U paniji, Engleskoj i drugim zemljama kolonijalna politika je davala niem plemstvu dobrodolu prili'ku da postigne svoj ideal: da se obogati bez rada. Pravo jaega, koje mu kod kue nije koristilo, procvetalo je u kolonijama i u gusarenju. Nie plemstvo je, pored trgovaca, bilo vana pokretaka snaga kolonijalne politike. Kao i druge socijalne promene u doba reformacije, tako se i prilagoavanje nieg plemstva novom nainu proizvodnje, naravno, nije odigravalo bez tekih potresa. Riteri su uporno teili da odre svoju samostalnost, to je, meutim, bilo mogue samo tamo gde se feudalni nain proizvodnje zadrao u svojoj prvobitnoj formi. Riteri su pri tom prihvatili potrebe koje je razvitak robne proizvodnje probudio u vladajuim klasama: oni su teili za sve viim standardom ivota, dok je tle feudalnog naina proizvodnje prualo sve manje mogunosti za to. Pokuavajui da nastave s nainom ivota feudalnog doba, oni su dolazili sve vie u sukob sa stvarnim prilikama. Kontrast izmeu onog to su riteri hteli i onog to su mogli, bivao je sve otriji i on je inio jednu od karakteristinih crta poetaka novog doba. esto je taj kontrast dobijao tragian oblik iako to tadanjim gradskim spisateljima koji su slavili nove novane sile to nije izgledalo tako. Riter je pored monaha i seljaka bio predstavnik starog feudalnog naina proizvodnje. Stanovnici velikih gradova u kojima se koncentrisao sav kulturni ivot, mrzeli su i prezirali sva ta tri stalea. Dok je bila revolucionarna, buroazija nije znala za sentimentalnost ili licemerje. Moralna srdba bilo je oruje koje je ona najree upotrebljavala. Svoje protivnike pobeivala je porugom i podsmehom. Glupi seljak, pohotljivi pop i propali i gordi riter bile su najomiljenije figure u literaturi renesanse i kasnije. Te figure prvo susreemo u Italiji, gde se novi nain proizvodnje najranije razvio ali uskoro one se odo- rnauju i u literaturi itave Evrope. Od Bokaovog ,,De- kamerona (izalog 1352. ili 1353) do Servantesovog Don Kihota (izalog 1604) provlai se dugi niz pesama u kojima se ismejavaju as jedan, as drugi, as sva tri stalea. Danas je preteni deo te literature zaboravljen. Ali su od

mnogih figura koje su inile aljivo posmrtno slovo riterima, dve jo i danas poznate svakome: Don Kihot i Falstaf. Po naem miljenju, one su postale besmrtne. Mnogima danas Vesele ene vindzorske (pisane 1602) izgledaju kao bezazlena komedija, a tu je u stvari s genijalnim humorom prikazana ogorena klasna borba. Ne znamo da li je ekspir ovom komedijom hteo da postigne politiku tendenciju, ali je on tu naslikao ono to je video: borbu izmeu ritera koji su propadali a nisu hteli da se prilagode graanskim okvirima, i buroazije koja se uzdigla, ije su ene mudrije i hrabrije od ritera bez straha i mane. Vesele ene vindzorske" su razuzdano klicanje pobedonosno nastupajue buroazije

Trea glava CRKVA

POTREBA ZA CRKVOM I NJENA MO U SREDNJEM VEKU

Klasne suprotnosti, koje smo pokazali u prethodnim glavama, dobij ale su u toku razvitka naj razliiti je oblike, mnjale se prema mestu i vremenu i kombinovale se na najraznovrsniji nain, prema spoljnim uticajima, istorijskim tradicijama, nivou shvatanja i momenta- nim interesima. No ma kako istorija petnaestog i esnaestog veka zbog toga izgledala zamrena, kroz nju se jasno provlai crvena nit koja tom periodu daje svoj peat: to je bila borba protiv papske crkve. Ne treba crkvu brkati s religijom o kojoj e kasnije jo biti rei. Crkva je bila najjaa sila feudalnog doba: slomom feudalizma i ona je morala da doivi slom. Kad su Germani prodrli u Rimsku imperiju, naili su na crkvu kao naslednika cezara, kao organizaciju koja je spreavala raspad drave, kao zastupnika onog naina proizvodnje koji je postojao pri kraju carstva. Ma kako jadna da je bila ta drava, i ma kako da je propao nain proizvodnje, i jedno i drugo bilo je daleko iznad politikih i ekonomskih prilika germanskih varvara. Oni su moralno i fiziki prevazilazili propalo rimsko stanovnitvo, ali i'h je ono zarobilo svojim standardom ivota, svojim bogatstvima.

.44

KARL KAUCKI

Pljaka nije nikakav nain proizvodnje, iako izgleda to misle neki ekonomisti. Germani se nisu mogli trajno zadovoljiti samo prostom pljakom Rimljana, oni su poeli i da proizvode po ugledu na njih. Ukoliko su to vie inili, utoliko su neprimetno sve vie dolazili u zavisnost od crkve koja ih je pouavala; utoliko je potrebnija bila dravna organizacija koja bi odgovarala tom nainu proizvodnje. A takvu je organizaciju mogla da stvori opet samo crkva. Germani su od crkve nauili naprednije metode zemljoradnje manastiri su do u kasni srednji vek ostala ugledna poljoprivredna dobra. Svetenici su Germanima preneli umetnost i usavrene zanate; pod zatitom crkve nije samo napredovao seljak, ona je titila i veinu gradova, sve dotle dok nisu ojaali toliko da se brane sami. Ona je naroito pomagala trgovinu. Veliki sajmovi odravani su najee u crkvama ili oko njih. Crkva se na sve naine brinula da na takve sajmove privue kupce. Ona je u srednjem veku bila jedina vlast koja se brinula za odravanje velikih trgovakih puteva i koja je gostoprimljivou manastira olakavala putovanje. Poneki manastiri, kao na primer oni na alpskim prelazima, sluili su iskljuivo za unapreenje trgovakog prometa. Trgovina je crkvi bila tako vana da se ona u cilju njenog oivljavanja povezala s Jevrejima, koji su bili drugi faktor koji je pored arkve u germanskim dravama zastupao kulturu propalog Rimskog carstva. Pape su dugo vremena titile i potpomagale Jevre- je. U vreme kada su Nemci bili jo pravi Germani, Jevreji su uopte, kao nosioci jedne vie kulture, bili usrdno pozivani i rado primljeni. Hriansko-germanski trgovci su poeli da gone Jevreje tek kada su i sami nauili da cincare. Opte je poznato da se itavo znanje srednjeg veka moglo nai samo u crkvi, da je crkva davala graditelje, inenjere, lekare, istoriare i diplomate. Sav materijalni i duhovni ivot bio je pod uticajem crkve. Nije onda udo to je ona zarobljavala itavog oveka, to je odreivala ne samo njegovo miljenje i ose-

CRKVA

anje nego i njegov rad i odmor. Povod za njeno meanje nisu davali samo roenje, venanje i smrt; ona je regulisala i kontrolisala i rad i praznovanje. Ekonomski razvitak je crkvu, meutim, uinio potrebnom ne samo za pojedinca i porodicu nego i za dravu. Ve smo ukazali na to da je prelazak Germana na vii nain proizvodnje, na razvijenu zemljoradnju i gradski zanat, uinio nunim razvitak odgovarajue dravnosti. Prelazak Germana na novi nain proizvodnje iao je i suvie brzo, naroito u romanskim zemljama, u Italiji, paniji, Galiji, gde su oni taj nain zatekli gotov i vrsto uvreen kod domaeg stanovnitva. Zbog toga oni nisu stigli da razviju nove dravne organe iz svog prvobitnog ustrojstva. Dravne funkcije su gotovo u celini pripale crkvi koja se ve u carstvu koje se raspadalo bila razvila u politiku organizaciju koja je tu dravu odravala. Ona je germanskog poglavicu tog demokratskog narodnog vou i vojskovou proizvela u monarha. S porastom vlasti monarha nad narodom rasla je i vlast crkve nad monarhom. On je postao njena lutka, a crkva se iz uiteljice pretvorila u gospodaricu. Srednjovekovna crkva je u sutini bila politika organizacija. Njeno irenje znailo je i irenje dravne vlasti. Kad bi monarh u nekoj paganskoj zemlji osnivao biskupiju, on to nije inio samo zato da bi pojaao sredstva kojima e se paganima naturiti svi mogui verski propisi i molitve. Za takav cilj ne bi Karlo Veliki upropastio franake seljake i pobio bezbroj Saksonaca, niti bi Saksonci, koji su kao i veina pagana bili tolerantni u pogledu vere, desetinama godina pruali hrianstvu ilav otpor sve do potpune iscrpenosti. Osnivanje biskupije u paganskoj zemlji znailo je irenje rimskog naina proizvodnje i njeno ukljuivanje u dravu koja biskupiju osniva. Ukoliko su Germani dostizali onaj stepen proizvodnje koji je vladao u Rimskom carstvu u doba njegovog pada, utoliko je crkva bivala sve neophodnija i za dravu i za narod. To ne znai da je ona svoj poloaj i koristila u interesu onih elemenata koji su zavisili od nje. Ona ga je koristila za svoje sopstvene interese. Svoje usluge crkva je naplaivala skupo:

45

46

KARL KAUCKI

jedini opti porez za koji je znao srednji vek, takozvani desetak, iao je crkvi. Ali je, kao to smo ve videli, najvaniji izvor prihoda i vlasti u srednjem veku bio zemljini posed. Crkva je pokazivala istu glad za zemljom i ljudima kao i plemstvo, ona je isto tako teila da stekne zemlju i zadobije podanike. Germanski osvajai su crkvi po pravilu ostavljali zemljini posed koji je posedovala u Rimskom carstvu; inae, ona je umela brzo da ga povrati, pa i uvea. Crkva je pruala istu, a esto i veu zatitu od plemstva, pa su se mnogi seljaci kod nje i sami zakmetili. Crkva je vodila dravnu upravu, svetena lica bila su savetnici kraljeva. Nije onda udo to su kraljevi esto prihvatali savet da na raun kraljevskih dobara uveaju crkvena imanja. U osvojenim paganskim zemljama bio je to upravo zakon nude da se manastiri i biskupije bogato okrue zemljinim posedima. Sem toga, crkva je bila jedina sila koja je mogla kralja da suprotstavi plemstvu. im bi plemstvo postalo obesno, kralj nije znao za drugi izlaz do da ga oslabi oduzimanjem dela zemljinog po- sea koji bi davao crkvi u sopstvenost ili kao feud. Gde god je mogla crkva nije ekala da seljaci, kralj ili plemstvo izvole da poveaju njen zemljini posed; uzimala je sama ono to je mogla; ako je morala da se pravda, ona je tu pljaku pravdala lanom poveljom o poklonu. Svetenstvo je jedino znalo da ita i pie! Falsifikati povelja bili su u srednjem veku isto tako uobiajeno sredstvo da se opravda sticanje zemljita, kao to su to danas zelenaki zajmovi, procesi i si. Benediktinac Dom Veyssiere tvrdio je u osamnaestom veku da je od 1 200

CRKVA

povelja koje je ispitao u opatiji Landevenek u Bretanji, 800 bilo siguran falsifikat. Nije smeo da kae koliko je od preostalih 400 bilo istinitih. Izgledalo je kao da crkva treba da postane jedini vlasnik zemlje u elom hrianskom svetu ali drvee nije moglo da raste do neba. Plemstvo je uvek bilo neprijateljski raspoloeno prema crkvi; im bi njen zemljini posed i suvie porastao, strah od njene prevlasti hvatao bi i monarhiju, i ona je pokuavala da je ogranii pomou plemstva. I najezde varvara i muhamedanaca u prvom redu su slabile crkvu. Monteskje je drastino opisao to dizanje i padanje crkvene moi, to naizmenino poveavanje i smanjivanje crkvenih dobara u Francuskoj: Svetenstvo je toliko dobilo kao da su mu pod trima francuskim dinastijama (Merovinga, Karolinga i Kapetinga) vie puta poklonili sva dobra kraljevine. No koliko su kraljevi, plemstvo i narod nalazili puta i naina da svetenstvu poklone sva svoja dobra, oni su ih nalazili i da ih povrate. Pobonost pod Merovinzima dovela je do podizanja mnotva crkava, ratniki duh je, meutim, doveo do njihovog prelaska u posed vojskovoa koji su ih opet delili meu svoje potomke. Koliko je samo dobara svetenstvo na taj nain izgubilo! I Ka- rolinzi su isto tako dizali ruke k nebu i njihovoj dareljivosti nije bilo granica. Tada upadoe Normani, pljakajui i progonei pre svega svetenike i monahe, traei opatije i tragajui za svakim svetim mestom ... Koliko je svetenstvo pri takvom stanju stvari izgubilo! Jedva da je i preostalo svetenika koji bi traili povraaj crkvene imovine. Pobonosti Kapetinga ostalo je dakle dosta prilike za nova zavetanja i poklone ... Svetenstvo je stalno sticalo, opet stalno gubilo i stie jo i sada. (Monteskje, Duh zakona, 31. knjiga, 10. glava.) Teko je odrediti obim jedne tako promenljive svojine u doba kad nije bilo ni pomena o nekim statistikim podacima. Uopte uzev, moe se rei da je u srednjem veku crkva u svojim rukama drala treinu zemljinih poseda. U Francuskoj su za vreme revolucije skupljani podaci o crkvenim imanjima. Prema njima je crkva bila naroito bogata u provincijama koje su anektirane posle 1665. godine. U Kambrezisu posedovala je 14/,7 zemljinih poseda, u
4*

47

48

Henegou i Artoa-u 3A, u provincijama Frane- Konte, Rusion i Elzasu '/2, a u ostalim provincijama treinu ili bar etvrtinu. (Louis Blanc, Histoire de la r- volution frangaise. Brisel 1847, knj. 1, str. 423.) Teko da se zemljini posed crkve u Francuskoj znatno izme- nio posle reformacije. Kolosalni obim crkvenih poseda u Nemakoj moe se oceniti po tome to su oni jo 1786. godine iznosili 1424 kvadratne milje teritorija koje su neposredno pripadale crkvi Rajha. Tu nisu uraunati veliki posedi crkve u svetovnim katolikim dravama, kao to su Bavarska i Austrija, niti oni koji su steeni sekularizacijom u protestantskim zemljama. Zemljini posed crkve bio je rezultat njene ekonomske i politike uloge. Sa svoje strane on je crkvi doneo dalje proirenje njene moi. Mi smo ve ranije ukazali na to kakvu je mo davao u srednjem veku zemljini posed. Sve to je reeno 0 tome vai u jo veoj meri i za crkvu. Njena dobra su bila najbolje obraena i najgue naseljena, njeni gradovi najnapredniji, i zato su i prihodi i snaga koje je crkva iz njih izvlaila bili vei od onih koje bi plemstvo ili monarhija mogli da izvuku iz poseda iste veliine. Taj prihod se meutim sastojao velikim delom iz naturalnih proizvoda; ta s njima da se uini? Gospoda monasi i drugi duhovnici nisu mogli pojesti sve to to im je pri- ticalo, mada se nisu ni najmanje ustruavali. Dodue, opati i biskupi su, isto kao i svetovna gospoda u srednjem veku, imali da raspravljaju i razmirice; i jedni i drugi su bili prinueni da dre oruane pratnje i vrlo esto da ine i vazalne usluge, ali je crkva ipak retko bila tako ratoborna da bi njene borbene snage pojele najvei deo njenih prihoda. Ona je pobeivala vie svojom duhovnom nadmonou, svojom ekonomskom i politikom neophodnou, nego svojom fizikom silom. Ona je imala manje ratne izdatke od plemstva, a prihodi su joj bili vei od njegovih. Ne samo da joj je zemljini posed bio izdaniji, nego je primala i desetak od poseda koji joj nije bio podreen. Zbog toga je njen interes, da preterano zaotrava eksploataciju svojih podanika, bio manji nego kod plemstva. Ona je po pravilu bila blaga prema svojim podanicima. Bilo je dobro pod biskupskom palicom, bar bolje negoli pod maem nekog vlastelina eljnog rata i lova. Pa i pored te relativne blagosti ostajao je raznim crkvenim

KARL KAUCKI

CRKVA

institucijama viak namirnica koji nisu znali kako da utroe, pa su ga nameniti za pomo sirotinji. Kao i u mnogim drugim stvarima, crkva je i tu imala samo da nastavi svoje tradicije iz doba Rimskog carstva. U Rimskom carstvu koje je propadalo, pauperizacija je sve vie rasla i potpora siromanih je postajala sve hitniji zadatak drave. Stara paganska drava nije bila sposobna za takav zadatak i on je pao u deo crkvi, toj novoj organizaciji koju su stvorile izmenjene prilike i koja je tim prilikama odgovarala. Pomo sirotinji, koju je nalagalo ekonomsko stanje, postala je jedna od najvanijih funkcija crkve, a toj pomoi crkva ima takoe da zahvali za brzi porast svoje moi i svog bogatstva. Dobrotvorna zavetanja privatnih lica, optina i same drave bivala su sve nunija i sve vea i davana su pod upravu svetenstva ili su mu direktno poklanjana. Ukoliko je rasla masa siromaha bez poseda, utoliko je vei bio posed crkve, utoliko su siromani vie zavisili od nje. A poto su oni sainjavali sve vei deo naroda, to je rastao i uticaj crkve na ceo narod. Redovne crkvene dabine, isto kao i pokloni, imale su velikim delom da slue za pomo sirotinji. Za desetak je bilo izriito propisano da se deli na etiri dela: jedan za biskupa, drugi za nie svetenstvo, trei za javna bo- gosluenja, a etvrti za izdravanje sirotinje. U onoj meri u kojoj su Germani usvajali rimski nain proizvodnje, rasle su i njegove nune posledice: pri-vatna svojina i broj ljudi bez svojine. Osiromaenje seljaka koila je optinska svojina ume i panjaka, koja se zadrala pored privatne svojine obradive zemlje, ali su se ba poetkom srednjeg veka esto odigravali dogaaji koji su itave teritorije bacali u bedu i siromatvo. Veitim ratovima i razmiricama feudalnih gospodara i vladalaca treba dodati upade lutajuih hordi, nomada ili gusara, Normana, Maara, Saracena, koji su bili kobni za stalno nastanjene zemljoradnike narode. Najzad i nerodica esto je bila uzrok bede. Kad nesrea nije ila dotle da upropasti i samu crkvu, onda je crkva bila aneo spasitelj u nevolji. Otvarala je svoja

49

50

velika skladita u kojima su leali njeni vikovi i delila ih postradalima. Manastiri su bili velike ustanove za zbrinjavanje. U njima bi naao utoite i poneki propali i osiromaeni plemi bez naslea. Stupanjem u crkvu on bi dolazio do moi, ugleda i blagostanja. Nema ni jednog stalea feudalnog drutva kome nije bilo u interesu da se odri crkva iako ne svakom u istoj meri. Staviti crkvu u pitanje, to je u srednjem veku znailo staviti u pitanje drutvo i ceo ivot. Crkva je, dodue, imala da izdri estoke borbe s drugim staleima, ali se u tim borbama nije radilo o njenoj egzistenciji, ve samo o veoj ili manjoj prevlasti ili eksploataciji. Crkva je vladala nad celim materijalnim i, razume se, isto tako i nad duhovnim ivotom. Ona je srasla sa celim ivotom naroda dok najzad tokom vekova crkveni nain miljenja nije postao neka vrsta instinkta, kojem se slepo povinovalo kao nekom prirodnom zakonu. Su

KARL KAUCKI

CRKVA

protstavljati mu se, smatralo se neprirodnim. Tako su se najzad sva ispoljavanja drutvenog, dravnog i porodinog ivota zaodenula u crkvene forme. Forme crkvenog miljenja i delanja odrale su se jo dugo, poto je ve bilo nestalo materijalnih uzroka koji su ih izazvali. Mo srednjovekovne crkve razvila se prirodno najranije u zemljama koje su nekad bile u sastavu Rimske imperije, u Italiji, Francuskoj, paniji, Engleskoj, kasnije u Nemakoj, a naposletku na severu i istoku evropskog zapada. Ona germanska plemena kao Istoni Goti i Vandali, koja su za vreme seobe naroda pokuala da, nasuprot rimskoj crkvi, svoje drave zasnuju na ruevinama Rimske imperije, to je dolo do izraaja time da su se prikljuila sekti arijevaca koja je bala neprijateljski raspoloena prema katolicizmu, ta su plemena propala. Neka od njih su se pred preteom propau spasla samo svojim potinjavanjem rimskoj crkvi, to jest svojim prelaskom u katoliku veru. Prevlast na Zapadu pripala je, meutim, onom plemenu koje je od poetka svoju dravu zasnovalo u savezu sa crkvom Rimljana, plemenu Franaka. Franaki kralj je s poglavarom rimske crkve ujedinio zapadno hrianstvo u jedno telo sa dva poglavara, svetovnim i duhovnim. Ovo jedinstvo bilo je nametnuto okolnostima koje su izazvale stalne najezde neprijatelja sa svih strana. Franakim kraljevima, ni njihovim naslednicima iz saksonskih plemena nije uspelo da ovo jedinstvo odre. Rimske pape su sprovele ono za im su rimski carevi nemake nacije uzalud teili. Njima je uspelo da okupe hrianstvo pod jednim jedinim monarhom. Nijedan feudalni kralj ma kog plemena, ni je bio dorastao takvom zadatku. Njega' je mogla da izvri samo centralizovana crkva ija je organizacija bila jaa od kraljevske.

51

OSNOVI PAPSKE MOI Rimski biskup je ve pre seobe naroda postao poglavar zapadne crkve; on je bio naslednik rimskih careva kao predstavnik grada Rima, koji je jo ostao glavni grad zapadnog carstva, iako u njemu nije vie bila carska rezidencija. Raspadom Rimskog carstva, privremeno se raspala i vlast rimskih papa, jer su crkvene organizacije u raznim

.52

KARL KAUCKI

germanskim dravama postale nezavisne od njih. Pape su, meutim, brzo povratile svoj raniji poloaj, pa su ga ak i proirile. Koliko god da je Italija bila propala, ona je ipak ostala najnaprednija zemlja evropskog zapada. Njena poljoprivreda bila je na viem stupnju nego u drugim zemljama, a zanatstvo nije sasvim izu- mrlo; jo je bilo gradskog ivota i neto malo trgovine sa Istokom. Na bogatstvo i nain proizvodnje Italije e- njivo su gledali poluvarvari s one strane Alpa. Oni bi postajali utoliko bogatiji i dostizali su utoliko vee blagostanje, ukoliko su im bile tenje veze s Italijom. Sile, koje su za takav razvitak bile naroito zainteresovane, jer im je on iao u prilog, to jest monarhija i crkva svake zapadne hrianske zemlje, morale su otuda raditi na to tenjem povezivanju sa Italijom. A centar Italije bio je Rim. to su zapadne zemlje u ekonomskom pogledu vie zavisile od Italije, utoliko je zavisnost kraljeva i biskupa od Rima bila sve vea, a time je i centar Italije sve vie postajao centar zapadnog hrianstva. Ogromna mo koju su dostigle pape ne moe se objasniti samo ekonomskom zavisnou od Italije i uticajem Rima na Italiju koji nikad nisu bili tako dominantni. Uostalom, katolicizam i nije zahvatio svu Italiju, ve su se neka podruja nalazila pod grkom crkvom ili islamom. Time se moe objasniti samo kako su pape dole do vodstva i rukovoenja hrianstvom. Rukovoenje se pretvara u komandovanje kada se vri u borbi; savetodavac pre bitke postaje diktator u njenom toku. Papstvo je kao jedini faktor kome su svi hrianski narodi priznavali vodstvo moralo nuno da preduzme rukovoenje i organizaciju otpora, im je dolo do borbi koje su ugroavale celo hrianstvo. to su te borbe due trajale, to su bile ee, to je rukovodilac postajao neogra- nieniji gospodar, to su mu se sve vie morale podreivati sve snage koje su se suprotstavljale zajednikom neprijatelju. A takve su borbe nastale. Slom Rimske imperije pokrenuo je ne samo Germane nego i druga mnogobrojna, na izgled bezbrojna plemena polunomadskih ili nomadskih varvara u susedstvu Rimske imperije i Germana. Kako su

CRKVA

Germani prodirali na zapad i jug za njima su nadirala druga plemena. Sloveni su preli Elbu, a iz stepa june Rusije naila su jedna za drugim divlja konjika plemena Huna, Avara, Maara (ova krajem IX veka) koja proirie svoje pljakake pohode du nezatienog Dunava i preko njega sve do s druge strane varcvalda, Rajne, pa ak i Alpa u Severnu Italiju. Iz Skandinavije, te vaginae gentium, poao je val hrabrih gusara, Normana, kojima nikakvo more nije bilo preiroko da ga preu i nikakva drava prevelika da je napadnu. Oni zavladae Baltikim morem i dokopae se Rusije, utvrdie se na Islandu i otkrie Ameriku davno pre Kolumba. to je za, nas najvanije, oni su od kraja osmog pa do jedanaestog stolea pretili da unite celu, mukom steenu kulturu nemakih plemena koja su se bila ustalila. Usled pljakakih pohoda Normana, nisu potpuno opu- stele samo obale Severnog mora, jer su oni svojim malim laama uz reke zalazili i duboko u unutranjost; oni se nisu plaili ni dugih pomorskih putovanja, pa su ubrzo poeli da napadaju paniju, i najzad su svoje pljakake pohod proirili i na junu Francusku i Italiju. Najopasniji neprijatelj ustaljenih nemakih plemena bili su Arabljani, ili bolje reeno Saraceni, kako su srednjovekovni pisci nazivali sve one istone narode koji su, pokrenuti od Arabljana i usled preokreta koje su ovi izazivali, polazili u zemlje vie kulture da se tamo domognu plena i prebivalita. To, razume se, ne znai da Saraceni tokom vremena nisu i sami primali i dalje irili tu kulturu; tako su Arabljani, koji su prema Egip- anima bili varvari, postali za Nemce kulturtregeri", to jest nosioci jednog vieg naina proizvodnje, kao to su i Nemci, koji su prema Italijanima izgledali kao varvari, bili kulturtregeri za Slovene i Maare. Godine 638. Arabljani su upali u Egipat i brzo su osvojili celu severnu obalu Afrike. Poetkom osmog veka oni su se pojavili u paniji, a nepunih sto godina posle svog upada u Egipat oni su ve bili ugrozili Franaku dravu. Pobeda Karla Martela spasla je Franaku dravu od sudbine drave Zapadnih Gota, ali su Saraceni i dalje predstavljali opasnost. Oni su ostali u paniji, uvrstili se u Junoj Italiji i raznim takama Seveme Italije i june Francuske, zaposeli najvanije

53

.54

KARL KAUCKI

prelaze preko Alpa i preduzimali pljakake pohode sve do ravnica na severnim padinama Alpa. Ustaljena nemaka plemena su za vreme seobe naroda zaposela najvei deo Evrope i deo severne Afrike; sada su se ona nala stenjena na mali prostor i jedva su bila u stanju da ga odre: Rurgundija, koja je u desetom veku bila geografski otprilike u sreditu katolikog Zapada, bila je izloena napadima i Normana, i Maara i Saracena. Izgledalo je kao da je doao kraj narodima hrianskog Zapada. I ba u to doba najsnanije navale spoljnih neprijatelja bila je dravna vlast najslabija a feudalna anarhija najraspojasanija. Jedina vrsta veza bila je papska crkva. Kao i mnoga druga monarhijska vlast i papska vlast je u borbi protiv spoljnog neprijatelja ojaala toliko da je mogla prkositi i unutranjim protivnicima. Saracenima koji su delimino kulturno bili daleko nadmoniji, moglo se doskoiti samo maem: za borbu protiv islama papstvo je podiglo i organizovalo celo hri- anstvo. Nestalni neprijatelji sa Severa i Istoka mogli su se silom oruja trenutno i proterati, ali se nisu mogli trajno savladati. Oni su podjarmljeni istim onim sredstvima pomou kojih su potinjeni i Germani: oni su se morali povinovati viem nainu proizvodnje, preli su u hrianstvo, ustalili se i time postali bezopasni. Svoj najsjajniji trijumf papstvo je slavilo nad Normanima. Ono ih je od najstranijeg severnog neprijatelja hrianstva pretvorilo u najratobornijeg i najenerginijeg prvoborca protiv junog neprijatelja. Papstvo je s Normanima sklopilo savez slian onome koji je nekad bio zakljuen s Francima. Taj savez je poivao na tome to se Normani nisu mogli smiriti prostim ukljuivanjem u feudalni nain proizvodnje. Oni su i dalje ostali neumorni narod pljakaa, samo to se izmenio objekt njihovih pljakakih pohoda. Postavi feudalni gospodari, u njima se probudila ona feudalizmu svojstvena pouda za zemljom i oni su se od pljakaa pretvorili u osvajae. Papstvo je umelo izvrsno da se koristi strau za osvajanjem upravljajui je protiv svog najstranijeg neprijatelja, Saracena. Pobedama Normana papstvo je do- bijalo

CRKVA

isto onoliko koliko su i Normani dobijali pobedama papstva. Tako su Normani postali vazali pape, koji ih je za osvajanja nagraivao feudima. Papa je blagosi- Ijao njihovo oruje, a blagoslov pape imao je u jedanaestom veku snano dejstvo, jer je u slubu blagosiljanog stavljao monu organizaciju crkve. Normani su uz pomo pape osvojili Englesku i Donju Italiju. Vrhunac svoje moi papstvo je dostiglo kada je Normane uinilo svojim iako prilino jogunastim slugama i kada je istovremeno savladalo Slovene i Maare koji su isto tako postali vazali pape. Ono ne samo da je trijum- fovalo nad svojim unutranjim neprijateljima, ne samo da je prinudilo nemakog cara na ponienje u Kanosi, nego se osealo smelim da pree i u ofanzivu protiv Saracena: poelo je doba krstakih ratova. Sledee cifre bie od interesa: pokrtavanje Maara u veim razmerama zapoelo je pod Stefanom I (9971038). Normani su se uvrstili u Junoj Italiji 1016. godine, primili papske feude 1053. godine i osvojili Englesku 1066. godine; je danaest godina kasnije Hajnrih IV se ponizio u Kanosi, a 1095. godine poeo je prvi krstaici pohod. Organizatori krstakih ratova bile su pape, a njihovi prvoborci Normani. Njih je na Istok vukla udnja za zemljom: oni su osnovali feudalne drave u Palestini, Siriji, Maloj Aziji, na Kipru, pa najzad i u Grkoj. U ovom poslednjem sluaju nedostajala je ak i sama ilu zija neke borbe protiv nevernika". Glavnu masu krstaa sainjavali su pored Normana ljudi kojima je socijalni pritisak u domovini postao nepodnoljiv: kmetovi koje su feudalni gospodari i suvie kinjili, nii plemii koji su podlegli nadmoi velikih feudalaca i slini. U vojsci ritera prvog krstakog pohoda Normani su se isticali iznad svih ostalih. Karakteristino je da je seljakom vojskom komandovalo nekoliko propalih ritera, od kojih je jedan nosio znaajno ime: Walter von Habe- nicht (na srpskohrvatskom: Valter fon Golja. Prim. prev.). Oni su se nadali da e na cvateem Istoku stei ono to otadbina nije vie pruala: blagostanje i udoban ivot. Jedni su polazili s namerom da u osvojenoj zemlji ostanu kao gospodari, a drugi da se vrate s bogatim plenom.

55

.56

KARL KAUCKI

Veliku papsku mo dokazuje i to to je on umeo da pokrene, pa ak i da prisili da pou u krstaki rat i takve elemente koji tamo nisu imali ta da trae, ak i poneki nemaki car morao je protiv svoje volje da dozvoli da bude regrutovan u papsku armiju, nosei krst, taj vojniki znak papstva. PROPAST PAPSKE MOC1 Krstaki ratovi predstavljaju vrhunac papske moi. A upravo su krstaki ratovi bili najsnanije sredstvo za razvoj onog elementa koji e uzdrmati i konano sruiti feudalni svet i njegovog monarha papu. Taj element bio je kapital. Krstaki ratovi pribliili su Istok Zapadu i snano unapredili robnu proizvodnju i trgovinu. Poeo je da se menja i lik crkve. Usled pojave domae robne proizvodnje odvijao se esto i na crkvenom zemljinom posedu razvitak koji smo napred opisali. Poev od etrnaestog veka mi i tu vidimo sve vee optereenje seljaka, aneksiju optinske zemlje i proteri- vanje seljaka. Gramzivost koja se budila navodila je i crkvu na sve vee suavanje pomoi sirotinji. Ono to se ranije rado davalo jer se nije moglo koristiti, zadravalo se im je postalo roba, im se za njega dobijao novac za koji su se mogli kupiti predmeti luksuza ili moi. Za dokaz da crkva nije vie u dovoljnoj meri ispunjavala svoju dunost slui i injenica da su se donosili dravni zakoni koji su imali da je prinude na potporu sirotinji. U Engleskoj je ve pod Riardom II donet zakon (1391) kojim se manastirima nareivalo da deo desetka moraju upotrebiti za potporu sirotinje i svetenstva. Dok je, s jedne strane, navukla na sebe ogorenje prostog naroda, jer ga nije dovoljno titila od proleta- rizacije, crkva je, s druge strane, stekla neprijateljstvo graanstva, jer je jo uvek predstavljala izvesnu branu protiv osiromaenja narodnih masa ne doputajui da proletarizacija napreduje dovoljno brzo. Proleter nije bio ostavljen na milost i nemilost kapitalu dogod je od crkve dobdjao ma i najmanju milostinju. U oima na- stupajue buroazije izgledalo je kao ogreenje prema nacionalnom blagostanju to je crkva omoguavala hiljadama kaluera da vode dokon ivot, umesto da ih izbaci na

CRKVA

ulicu i preda kapitalistima za najamno roblje. Crkva se uprkos maksimi nastupajueg buroaskog drutva da radnik ivi da bi radio a ne da radi da bi iveo, vrsto drala mnogobrojnih praznika feudalnog doba. To se smatralo pravim zloinom. Sve vee bogatstvo crkve izazivalo je zavist i pohlepu svih imunih a pre svega velikih zemljoposednika i pekulanata zemljom. I kraljevi postadoe lakomi na crkvena blaga, kojima bi mogli napuniti svoje kase i kupiti nove prijatelje". U ekonomskom i politikom pogledu crkva je postajala sve izlinija u onoj istoj meri u kojoj je, usled irenja robne proizvodnje, rasla njena pohlepa i njeno bogatstvo. U gradovima se razvijao novi nain proizvodnje, nadmoniji od feudalnog i gradovi su izbacivali organizacije i ljude koji su bili potrebni novom drutvu i novoj dravi. Svetenici su sve manje bili uitelji naroda, znanje stanovnika, naroito u gradovima preraslo je njihovo znanje i oni su postajali jedan od najzaostalijih slojeva. Koliko je crkva postala izlina kao zemljopo- sednik, proizlazi iz onoga to smo ve ranije rekli o zemljinom posedu uopte. Ali je crkva postajala sve izlinija i za dravnu upravu. Dodue, modernoj dravi je na selu jo bilo potrebno parohijsko svetenstvo i organizacija koja bi ga obuhvatala. U zaostalim zemljama i danas jo parohijsko svetenstvo ispunjava administrativne zadatke, dodue vrlo beznaajne prirode kao to je na primer voenje matinih knjiga. Tek u doba visokorazvijene moderne birokratije moglo se pomiljati na to da se parohije kao dravne institucije potpuno ukinu ili da im se bar oduzmu sve svetovne upravne funkcije. Parohijsko svetenstvo bilo je u esnaestom veku jo potrebno; niko tada nije mislio na njegovo uklanjanje; ali se moderna monarhija, koja je poivala na vlasti novca, nije mogla ni htela dalje da klanja parohijskom svetenstvu i njegovim voama biskupima. Ukoliko su bili potrebni dravnoj upravi, svetenici su imali da postanu dravni

57

slubenici.

Dva elementa crkve, koji su u srednjem veku inili njegove glavne stubove, postajali su sve izliniji u ekonomskom i politikom pogledu, esto i prava smetnja: to su bili manastiri i papstvo.

.58

KARL KAUCKI

Iz svega to smo rekli jasno proizlazi zato su manastiri postali izlini: za seljaka oni su postali suvini kao i svaki feudalni gospodar; narodu nisu vie bili po- trebni kao uitelj; postali su izlini kao zatitnici sirotinje jer su joj uskraivali milostinju; postali su suvini kao uvari umetnosti i nauka, jer su ove snano pro- cvetale u gradovima; postali su izlini za jedinstvo drave i njenu upravu; najzad, manastiri su postali izlini usled izlinosti papa iji su snani oslonac bili. Bez ikakvih funkcija u drutvenom i politikom ivotu, bez znanja, inertni, sirovi i pri tom neizmemo bogati, monasi su tonuli sve dublje u prostatvo i razvrat i tako su postali predmet opteg prezira. Bolje od najnaunije rasprave Bokaov Dekameron nam pokazuje pokvarenost mo- natva u Italiji etrnaestog veka. Stanje se nije popravilo ni u sledeem veku. irenje robne proizvodnje pre- nelo je moralnu okuenost manastira sve do Nemake i Engleske. Papska vlast postala je isto tako izlina kao i manastiri. Njena najglavnija funkcija, ujedinjavanje hrian- stva protiv nevemika, otpala je usled uspeha krstakih ratova. Avanturistima sa Zapada nije, dodue, uspelo da odre svoja osvajanja u zemljama islama i grke crkve. Ali su krstaki ratovi slomili snagu Saracena. Oni su preterani iz panije i Italije i nisu vie predstavljali opasnost za Zapad. Na mesto Arabljana i Selduka nastupila je, istina, nova istonjaka sila, Osmanlije, koji su unitili grko carstvo i ugrozili Zapad. Ali je napad ovog puta doao s druge strane; ne s juga nego sa istoka; on svoju silinu nije upravio na Italiju nego protiv podunavskih zemalja. Napadi Saracena direktno su doveli u pitanje egzistenciju papstva. Ono je u interesu samoodranja bilo prinueno da protiv nevernika podigne celo hrianstvo. Naprotiv, od Turaka papske pokrajine nisu imale mnogo da se plae, sve dok su im u istonom bazenu Sredozemnog mora pruali otpor Mleii i riteri reda sv. Jovana. Ali su Turci, savladavi June Slovene, najvie ugroavali Maarsku, a zatim junu Nemaku i Poljsku. Borba protiv Turaka nije bila stvar celog hrianstva, ve lokalna stvar njegovih istonih bastiona. I kao to je borba protiv pagana i Saracena ujedinila celo hrianstvo u papsku monarhiju, tako je sada borba

CRKVA

protiv Turaka ujedinila Maare, ehe i june Nemce u jednu dravnu celinu, u Habsburku monarhiju. To to su njeni monarsi bili pozvani zatitnici nemakog Rajha od Turaka, doprinelo je valjda najvie tome to je carska kruna trajno prela u njihove ruke. Ve krajem etrnaestog veka Turci su zapoeli svoje pohode u Maarsku, to je dalo povoda kralju Sigmun- 4u da ih napadne. On je kod Nikopolja 1396. godine pretrpeo straan poraz. Drugi, isto tako veliki poraz pretrpeli su Poljaci i Maari ujedinjeni pod kraljem Ladisla- vom kod Varne 1444. godine. Godine 1453. u turske ruke pada Carigrad. Time je opasnost od Turaka postala gorua. Od 1438. godine carsko dostojanstvo je trajno pripadalo Habsburgovcima sve dok je jo postojalo, to jest do 1806. godine. Moda je i opasnost od Turaka doprinela tome to su Bavarska i Poljska ostale za vreme re- formacije naklonjene carstvu i papi, to jest ostale katolike. Papstvo se jedno vreme jo pridravalo svojih tradicija iako su one bile sve bespredmetnije i izgledalo je kao da hoe da preuzme zadatak organizovanja otpora protiv Turaka. Njemu je, meutim, sve manje bilo stalo do toga i pape su sve vie koristile u svoje privatne svrhe sredstva koja su skupljali od hrianskih naroda za borbu protiv Turaka. Mo papa i vera u njihovu misiju bili su do dvanaestog stolea sredstva kojima su hrianski narodi spasavani, a od etrnaestog veka ta su sredstva sluila za njihovu eksploataciju. Usled centralizacije crkve sva su sredstva vlasti stavljena u slubu pape. Time je njegova sila ogromno porasla ali se njegovo bogatstvo samo malo uveavalo dogod je robna proizvodnja bila jo slaba i nerazvijena. Sve dok je najvei deo prihoda crkve bio u naturi papa iz toga nije mogao da izvue neku znatnu korist. On nije mogao da trai da mu vladaoci ili biskupi preko Alpa alju ito, meso i mleko. A novac je sve do u kasno doba krstakih ratova bio retka stvar. Pape su, razume se, sa jaanjem svoje vlasti stekle i pravo da dele crkvena zvanja izvan Italije. Na taj nain je kler postao zavisan od njih. Ali dogod su ova zvanja bila vezana sa socijalnim i politikim funkcijama i dokle god je najvei deo njihovih prihoda bio u naturi, ta su se zvanja morala davati

59

.60

KARL KAUCKI

ljudima koji su hteli da rade, koji su poznavali zemlju i koji su bili voljni da u njoj ostanu. Papa nije mogao tim zvanjima da nagrauje svoje italijanske miljenike, niti ih je mogao prodavati. Sve se to izmenilo razvitkom robne proizvodnje. Crkva, vladalac i narod sada su doli do novca. Novac se lako prenosi, uz put ne gubi od svoje vrednosti i moe se u Italiji upotrebiti isto tako dobro kao i u Nemakoj. Sad raste i udnja papstva za eksploatacijom hrianskog sveta. Razume se da je ono uvek gledalo da korinost tog sveta eksploatie za sebe, kao i svaka klasa, Papstvo je bilo klasa: ono je obuhvatalo ne samo papu, nego i veliki deo, naroito romanskog svetenstva, koje je od pape oekivalo zvanja i poloaje i iji su prihodi bili utoliko vei ukoliko je vei bio prihod pape. Zbog toga je papstvo, srazmerno porastu svoje moi, pokuavalo da u istoj meri doe do novanih dabina iz crkvenih organizacija i sa svetovnog sektora. One su mu bile i potrebne ako je htelo da ispuni svoje funkcije. Te su dabine, meutim, isprva bile male, kao to smo ve rekli. S razvitkom robne proizvodnje, rasla je papska pohlepa za novcem i tenja za eksploatacijom, dok su njegove funkcije bivale sve manje. Pape etrnaestog, petnaestog i esnaestog stolea bile su isto onako dovitljive kao i moderni finansijski ma- heri. Direktne poreze bile su uglavnom neznatne. Petrov novi koji je 1320. nametnut Poljskoj jedva da je mogao dati neki vei iznos. Vei je prihod davao Petrov novi u Engleskoj koji se slao u Rim ve u osmom veku. U poetku neznatan sluio je samo za izdravanje jedne kole za engleske svetenike u Rimu narastao je u etrnaestom veku toliko da je prevaziao prihode engleskog kralja. Pape su, meutim, kao i drugi finansijski geniji, indirektne poreze pretpostavljali direktnim, jer su ovi poslednji suvie otvoreno razotkrivali eksploataciju. Trgovina je u to vreme bila glavno sredstvo da se ljudima podvali i brzo steknu velika bogatstva. to pape ne bi postali i trgovci, i to onom robom koja im je bila najjev- tinija? Poela je trgovina
5 Tomas Mor

crkvenim zvanjima i oprotajima.

I zaista, crkvena zvanja postala su u toku razvitka robne proizvodnje veoma dragocena roba. itav niz crkvenih funkcija prestao je ili se pretvorio u bespredmetnu, istu

CRKVA

formalnost, ali su zvanja koja su bila ustanovljena radi vrenja tih funkcija ostala, pa su ta zvanja esto jo i umnoavana. Prihodi tih zvanja rasli su zajedno s porastom crkvene moi i pohlepe, a sve vei deo tih prihoda sastojao se od novca koji se mogao utroiti i drugde, a ne samo u mestu za koje je to zvanje bilo vezano. itav niz crkvenih zvanja postao je tako puki izvor novca, i kao takav dobio svoju vrednost. Pape su ih poklanjali svojim ljubimcima, ili su ih prodavali, naravno najee ljudima iz svoje okoline Italijanima i Francuzima. Ovi nisu ni pomiljali da stupe u ta zvanja, a najmanje u sluaju ako su se nalazila u Nemakoj. Oni su traili da im se plata alje preko Alpa. Papstvo je znalo i za druga sredstva eksploatacije crkvenih zvanja. Tako su, na primer, anate bile sume koje su novi biskupi svaki put prilikom svog ustolienja plaali papskoj stolici. K tome je dola jo i trgovina s oprotajem grehova, koja je postajala sve bestidnija. Oprotaji su sledili jedan za drugim (kratko vreme pre reformacije bilo ih je pet: 1500, 1501, 1504, 1509. i 1517. godine); dolo je ak i do zakupa prodaje oprotaja. Izvrstan pregled metoda papske eksploatacije dat je u spisu ,,Beschwerden der deutschen Nation (Grava- mina nationis Germanicae), koji je bio podnet Bazel- skom koncilu (1431. do 1449. godine) i koji je trebalo da izvri reformaciju crkve. Tu stoji: 1. Pape misle da ih bule, ugovori, privilegije i povelje, koje su bez uslova potpisali njihovi prethodnici, niim ne obavezuju, oni na traenje ma kog obinog oveka odmah dele opozove i suspenzije. 2. Ne potuju se izbori (za crkvena zvanja), ve papa po svom nahoenju deli biskupije, dekanate, nastojnitva i opatije, ak i kad su ta mesta ve skupo plaena (kakva sramna povreda zakona robne razmene!). 3. Najbolje nemake sinekure stalno se dodeljuju rimskim kardinalima i protonotari jama. 4. Papska kan- celarija deli tako mnoge ekspektance ili nasledna prava na poloaje i sinekure, da esto pri tom neminovno mora da propadne mnogo novaca i da su neizbeni nebrojeni procesi. 5. Anate (vidi gore) se stalno poveavaju; one su u Majncu iznosile isprva 10.000, zatim 20.000 i najzad 25.000 dukata. A ta ako u jednoj godini umru dva biskupa? 6. Svetenika mesta se

61

.62

KARL KAUCKI

popunjavaju Talijanima koji ne znaju jezik i slabog su morala. 7. Stari, davno plaeni oprotaji se opozivaju da bi se mogli prodati novi. 8. Poveava se turski desetak, a ipak se taj novac ne upotrebljava za borbu protiv Turaka ili za potporu Grka. 9. Procesi svih vrsta prenose se u Rim, gde se za novac moe kupiti sve. Optuba koju je Huten svojim dijalogom vadiscus" 1520. godine bacio na papstvo, manje je diplomatska od ove zvanine albe; ta optuba spada u najsjajnija dela agitacione literature novijeg vremena. Nita ne bi moglo da raspali tako kao zavretak tog spisa, koji pokazuje kako su Nemci u doba reformacije gledali na papstvo. Taj zavretak glasi: Pogledajte taj veliki ambar kugle zemaljske (Rim), u koji se dovlai ono to se u svim zemljama oduzima i pljaka; u njegovoj sredini sedi onaj nezasiti iak, koji prodire ogromne koliine plodova, opkoljen svojom mnogobrojnom bratijom, koja nam prvo ispi krv, zatim ogloda meso, a sada dooe do sri, lomei nae udove i mrvei sve to je jo preostalo. Zar Nemci tu da se ne prihvate oruja pa da ognjem i maem pou na juri? To su pljakai nae otadbine, oni su izabranu naciju nekad poudno pljakali, a sada to ine drsko i besno, oni se naslauju krvlju i mesom nemakog naroda, srcem siromaha oni pune svoju me- inu i pothranjuju svoje sladostrae. Njima dajemo zlato; oni na na raun dre konje, pse, mazge i bludnice. Naim novcem oni neguju svoju zlou, ulepavaju svoje dane, oblae se u purpur, svoje konje i mazge za- uzdavaju zlatom, grade mramorne palate. Tobonji zatitnici pobonosti, oni ne samo to je ne potuju, nego je i preziru, blate i skrnave. I dok su ranije umeli da nam izmame novac laima, izmiljotinama i prevarom, mamei nas svojim ulagivanjem, sada kao kakvi gladni kurjaci poseu za uasom, pretnjama i silom da bi nas opljakali. A mi moramo i dalje da ih mazimo, ne smemo da ih bocnemo ni upnemo, pa ak ni da ih dodir- nemo ili pipnemo. Kad emo ve jednom postati mudri da im se osvetimo? Ako nas je ranije od toga odvraala tobonja religija, sad nas na to

CRKVA

63

tera nuda." Dali smo toliko mesta ovim svedoanstvima da bismo jasno pokazali (a to je za razumevanje reformacije neophodno potrebno) da je ova pobuna protiv papstva u sutini bila borba izmeu eksploatatora i eksploatisanih, a ne borba o crkvene dogme ili maglovite parole, niti borba izmeu autoriteta i individualizma. Papstvo je kao i feudalni zemljini posed, samo mnogo ranije, stalno zaotravalo eksploataciju masa ba u onoj meri u kojoj je i samo postajalo izlino, pa i tetno. Jasno je da je morao doi trenutak kada je narode izdalo strpljenje i kada su oni eksploatatora najurili. Pape su time to su bile sve omrznutije samo ubrzale svoju propast. To je sudbina svake vladajue klase koja je preivela i sazrela za propast. Dok joj je bogatstvo raslo, njene funkcije su prestajale i nije joj ostalo nita drugo do da trai ono to je iscedila iz eksploatisanih klasa. Ona je propadala intelektualno i moralno, a esto i fiziki. U onoj meri u kojoj je izazivala pobunu napaenih narodnih masa svojim bezumnim rasipnitvom, ona je gubila i snagu da odri svoje gospodstvo. Tako se, ranije ili kasnije, uklanja svaka klasa koja je postala tetna za drutvo. Od vremena krstakih ratova papstvo je kod svojih vernika izazvalo naroito negodovanje, kako moralno tako i intelektualno. Italija je u srednjem veku bila, kao to ve znamo, najbogatija zemlja evropskog zapada; ona je ouvala najvie tradicija rimskog naina proizvodnje, bila je posrednik trgovine izmeu Istoka i Zapada; u Italiji su se najpre razvili robna proizvodnja i kapitalizam. Usled toga su se u njoj najpre pojavila nova shvatanja suprotna feudalnim i crkvenim shvatanjima. Buroazija je u ludoj, mladalakoj neobuzdanosti prelazila preko svih uobiajenih granica; pobonost, uobiajeno vaspdtanje i moral, sve je to uz podsmeh bilo odbaeno. Pape se nisu mogli oteti uticaju svoje okoline. Kao svetovni vladaoci Italije oni su stupali ak i na elu novog revolucionarnog duhovnog pravca. Oni su kao

.64

KARL KAUCKI

takvi vodili istu politiku kao i svi ostali vladaoci njihovog vremena, politiku koju smo ve opisali: potpomaganje buroazije, robne proizvodnje, trgovine i nacionalne veliine. Nasuprot tome, oni su, kao poglavari crkve, trebali da budu internacionalisti i da se pridravaju feudalnog naina proizvodnje kao osnove crkvene moi. Kao svetovni vladaoci oni su bili revolucionarni elemenat, a kao crkveni poglavari reakcionaran. Zbog toga mi kod papa petnaestog i poetkom esnaestog veka nalazimo udnu meavinu dvaju vrlo razliitih elemenata: mladalake odvanosti i starake pohotljivosti. Revolucionarno preziranje tradicionalnog, koje je svojstveno klasi koja se uzdie, mealo se s neprirodnom pomamom za uivanjima, svojstvenom eksploatatorskoj klasi koja srlja u propast. Ova udna meavina, koju emo blie posmatrati u sledeoj glavi, nala je svoj izraz u elom duhovnom ivotu italijanske renesanse. Meavina revolucionarnih i reakcionarnih elemenata bila je karakteristika humanizma, pa i humanista Tomasa Mora. Bio revolucionaran ili reakcionaran, rezultat svega je bio ivot koji je bio sasvim suprotan svim feudalnim shvatanjima pristojnosti i morala. Taj raspusni ivot procvetao je potpuno u vreme kad je Nemaka jo bila pod stegom feudalizma. Rim je igrao onu ulogu, koju je kasnije i sve do pre nekoliko decenija igrao Pariz. Kao to je ceo svet iao u Pariz, tako je do reformacije svako ko je samo mogao iao na hadiluk u Rim. Mnogi dobar Nemac doiveo je tamo istu sudbinu, koja e tri do etiri veka kasnije snai mnoge njegove potomke u Parizu; pokuao bi da uestvuje u romanskom nemoralu, ali bi mu pozlilo i on bi se preko Alpa vratio kui pun mamurluka i moralne srdbe prema Vavilonu na Tibru. Huten kae da su hadije iz Rima donosile kui tri stvari: neistu savest, pokvarene stomake i prazne kese. Da mu nije bilo stalo do ovog trojstva, on je kao etvrtu mogao da navede i sifilis. Lako je zamisliti da se slika koju su takve hadije sticale o svetom ocu malo slagala sa srednjovekovnim pojmovima o svetinji. Ono to je pobone due valjda ponajvie bunilo, to je bilo bezverje koje je vladalo u Rimu, a

CRKVA

65

koje su pape jedva prikrivale. ' Pria se da je papa Lav X, pod kojim je zapoela reformacija, izjavio da bajka o Hristu treba i dalje da ostane na snazi, poto mu je mnogo koristila. Istovetna izjava se, meutim, pripisuje i Bonifaciju VIII koji je iveo dva veka ranije. Ona je u stvari bila ili trajna doskoica papskog dvora ili potie iz neke izmiljene anegdote koja je bila optepriznata, jer je vrlo dobro okarak- terisala pape. Tano je da je Lav X blagosiljao narod smejui se i da je svojim namesnicima bio najstroe naredio da pred njim ne dre propovedi due od etvrt asa. Lako je pojmljivo da papama nije bilo stalo do za- veta nevinosti. Sanacaro (1458. do 1530) je za papu Ino- entija VIII s podsmehom kazao da je prvo opustio Rim svojim tlaenjem, a zatim ga opet naselio svojom de- com. (Luwig Geiger, Renaissance und Humanismus in Italien und Deutschland. Berlin 1881, str. 261.) Ma kako da su bili bezverni, pape i njihovi dvorani su, meutim, veru smatrali za osnovu svoje moi. Ona je to i bila. Poto vie nije bilo materijalnih odnosa koji .su papu uinili poglavarem hrianstva, ostala su kao njegov jedini oslonac ona shvatanja koja su proistekla iz tih odnosa. Ta su shvatanja iz dana u dan sve vie dolazila u protivrenost s drutvenom stvarnou. Mo papske crkve mogla se odravati jedino na taj nain to je od naroda krila tu stvarnost, to ga je varala i zaglupljivala, to je na sve mogue naine koila njegov razvitak. Neka je taj motiv bio jasan samo malom broju dale kovidih pripadnika crkve ali su popovi, koji bi postali nevemi, a naroito rimski, svuda lako shvatili da treba negovati glupost naroda kako bi mu izvlaili novac. Zapoela je vrtoglava ujdurma s udotvornim slikama, relikvijama i slinim. Utakmica izmeu raznih crkava i manastira ko e za svoje relikvije i slino nala- gati najvea uda, bila je jedan od prvih znakova slobodne konkurencije koju je razvijala robna proizvodnja. Konkurencija je morala da izazove i gospodstvo promenljive mode. Popovi su morali svaki as da izmiljaju nove svece iji renome jo nije bio poljuljan i koji bi draima svoje

.66

KARL KAUCKI

novine privlaili narodne mase. Uzgred budi reeno, budale koje su se tada hvatale na taj lepak, nisu bile nita gluplje od nebrojenih muterija modernih nadrilekara koji prodaju univerzalne lekove. Sledei primer pokazuje kako stari sveci nisu bili dorasli konkurenciji novih. Katedrala u Kenterberiju u Engleskoj imala je tri kapele u koje su dolazile hadije; bile su posveene Hristu, Bogorodici i trea Tomasu Beketu. Ovaj poslednji proglaen je za sveca tek 1172. godine, a njegove su moti prenete u pomenutu kapelu 1221. godine. Koliko je ovaj novi svetac bio unosniji za crkvu od starih pokazuje nam raun koji navodi Burnets u svojoj knjizi ,,History of the reformation. Na alost, on ne navodi datum na koji se raun odnosi. Po njemu je za godinu dana dato priloga Hristu 3 funte, 2 ilinga i 6 penija, Bogorodici 62 funte, 5 ilinga i 6 penija, a svetom Tomasu 832 funte, 12 ilinga i 3 penija. Sledee godine Hristu nije bilo priloeno nita, Bogorodici 4 funte, 1 iling i 8 penija, a svetom Tomasu 954 funte, 6 ilinga i 3 penija. Vidimo da je novoangaovani svetac imao famoznu privlanu snagu. Od prihoda svetog Tomasa dobijao je i papa dobar deo. Muenika smrt ovog sveca desila se usred zime, u doba koje je vrlo nezgodno za hadiluke. Zbog toga su monasi od Kenterberija traili dozvolu pape da praznik tog sveca pomere u leto. Sveti otac Honorijus III bio je voljan da to odobri samo pod uslovom ako mu se odobri prilino uee u profitu, koji e katedrala od Kenterberija dobiti pomeranjem praznika. Nastalo je dugo cenkanje o tome. Papa je traio polovinu bruto-prihoda; monasi su izjavili da pod tim uslovima ne mogu da produe svetu trgovinu, jer im se ne bi isplatila. Na kraju je papa popustio, zadovoljivi se polovinom istog prihoda (vidi S. E. Thorold Rogers, Die Geschichte der englischen Arbeit, str. 284). to je bezverje papstva bivalo vee, to je ono vie negovalo sujeverje. Bezverjem je ono izazivalo ogorenje pobonih, a sujeverjem ogorenje slobodnih duhova.

CRKVA

67

Moralna srdba nad nemoralom, bezverjem i sujeverjem ne bi, meutim, bila od odluujueg uticaja da se, kao to smo ve videli, papstvo nije pretvorilo u prostu i uz to jo i suvinu mainu za eksploataciju. Jo pre no to je bilo dostiglo svoj vrhunac, papstvo se ve nalazilo u zabrinjavajuem moralnom stanju (podseamo na Metzenregiment Marocije i njenih keri u desetom veku koje su papsku stolicu zaposele svojim ljubavnicima i sinovima). Ono to je narode podstaklo da se otkinu od papstva, nisu bile moralne ve ekonomske i politike promene koje su otada nastupile. U nekim zemljama, naroito u Nemakoj, sve su klase bile zainteresovane za prekid s papstvom; eleo je to ne samo eksploatisani narod, nego i nacionalni to jest domai eksploatatori koje je mnogo ljutilo to toliki novac izlazi iz zemlje, novac koji bi oni radije sami strpali u dep. Za odvajanje crkve bio je zainteresovan i nacionalni kler, jer je on u stvari bio jo samo poreznik rimske stolice; on je morao u Rim da alje lavovski deo svih prihoda koje je od naroda primao, najmasnije sinekure morao je da prepusti ljubimcima Rima, dok su njemu ostajala samo nia svetenika mesta koja su bila slabije plaena i iziskivala rad. Za najenerginiju opoziciju rimskoj stolici bio je zainteresovan ba onaj deo svetenstva koji je ispunjavao jo izvesne dravne funkcije, to jest mirsko svetenstvo koje je u narodu uivalo jo neki ugled. Centralizaciju crkve pape nisu provele bez tekoa, ve su morale kroz estoke borbe da je nametnu crkvenim organizacijama pojedinih zemalja. Najefikasnije orue za podjarmljivanje mirskog svetenstva bili su razni monaki redovi. Papa i nemaki biskupi bili su jo u jedanaestom veku u neprijateljstvu. Oni su bili na strani Hajnriha IV, dok je visoko plemstvo zastupalo stvar pape. I francusku i englesku crkvu papa je mogao da podvrgne pod svoju vrhovnu vlast tek posle tekih borbi. Borbe izmeu Rima i raznih nacionalnih crkava nisu, meutim, nikad potpuno prestajale. One su posle krstakih ratova dobijale sve ee forme, ukoliko je rasla

.68

KARL KAUCKI

eksploatacija od strane papstva, sve dok kod raznih nacija nisu dovele do potpunog prekida sa rimskom stolicom. Vodstvo u borbi protiv Rima preuzelo je svetenstvo, naroito nie; reformatori Luter Cvingli, Kalvin, i dr. bili su svetenici; kler je dao ideoloke forme u kojima e se kretati borba oko reformacije. Crkva u doba reformacije bila je drukija nego u ranom srednjem veku. Ona je nekad bila organizacija koja je odravala jedinstvo drave i drutva, a sad je inila prosto orue dravne uprave. Izmenili su se i temelji drave. Odvajanje crkve od Rima uklonilo je i onaj poslednji faktor koji je omoguavao da njeno gospodstvo u dravi do izvesnog stepena i dalje traje. Taj faktor je bila tradicionalna iluzija; zbog toga su svetenici u svim reformisanim crkvama postali sluge dravne uprave, a gde su tu upravu u svojim rukama drali monarsi, oni su postali inovnici apsolutizma. Crkva nije vie odreivala u ta ljudi ima da veruju i kako da postupaju; sada je dravna uprava odreivala ta e crkva da propoveda. Nisu svi narodi ni sve klase hrianskih naroda bili zainteresovani za raskid s papstvom. Pre svega niko u Italiji. Talijani su postajali sve jae pristalice papstva, ukoliko se vie razvijala robna proizvodnja i jaala nacionalna svest; gospodstvo pape znailo je za njih gospodstvo Italije nad hrianskim svetom, eksploataciju tog sveta od strane Italije. Za reformaciju nije bio zainteresovan ni gospodar habsburkih zemalja, nemaki kajzer. Njegova mo u Nemakoj nije postala realnija od moi pape; i jedna i druga su poivale delom na istim iluzijama i nestankom tih iluzija i te je moi moralo nestati. Oekivati od cara da se odrekne pape, znailo bi traiti od njega da izvri samoubistvo. Kao vladalac arolike meavine habsburkih zemalja on je isto tako bio malo zainteresovan za reformaciju. Katolicizam je bio snaan elemenat jedinstva hrianskog sveta. Samo pod njegovim gospodstvom moglo se raunati na krstaki rat celog hrianskog sveta protiv Turaka. Takav bi rat, pre svega, uvrstio dom Habsburga.

CRKVA

69

Posle reformacije nije, meutim, bilo vie nikakve nade na takav krstaki rat. Vladaoci Francuske i panije isto tako nisu imali nikakvog razloga da raskinu s papstvom. U to vreme kraljevska vlast je u tim zemljama postala odluujua. U njima se rano razvila trgovina i robna proizvodnja. Najranije na jtigu Francuske, gde je u poetku trinaestog veka izbila i prva pobuna protiv papske vlasti, takozvana albianska jeres koja je bila istrebljena krvavim ratom. Ono to nije uspelo gradskim republikama na jugu Francuske, uspelo je kasnije francuskim kraljevima. Ve 1269. godine izdao je Luj sveti Pragmatiku sankciju, koju je 1438. godine obnovio i proirio Karlo VI. Njome su francuski svetenici u velikoj meri osloboeni zavisnosti od Rima i podreeni kralju; postignuto je, dakle, u sutini ono isto to je nemakim vladaocima uspelo tek skoro sto godina kasnije kroz reformaciju. Pri postavljanju viih svetenih lica, kralj je imao odluujuu re; ubiranje novca za papu bez kraljevog odobrenja bilo je zabranjeno. Slino je bilo i u paniji. Od 1480. godine tamo je ak i inkvizicija bila policijsko orue kraljevske vlasti koja je postavljala inkvizitore i podreivala njihove institucije svojim politikim svrhama. I iz panije papa nije smeo da prima novac bez kraljeve dozvole. Lav X morao je Francuskoj i paniji skupo da plati dozvolu za prodaju oprotaja koja je dala povoda za reformaciju. Karlo V dobio je zajam od 175.000 dukata, a francuski kralj Fransoa I uzeo je lep deo prihoda od indulgencija. Od nemakih vladalaca bio je samo vrhovni vladalac u Majncu dovoljno moan kao duhovni i kao svetovni vladalac da je mogao traiti i dobiti udeo u plenu. Ostali nemaki vladaoci nisu dobili nita, i to ih je jako razljutilo i pribliilo reformaciji. Francuski i panski kraljevi i kler mogli su, usled vieg ekonomskog razvitka tih zemalja, jo pre reformacije ne samo da postignu u sutini ono to su nemaki vladaoci i kler imali tek da izvojuju kroz teke borbe, nego su bili toliko ojaali da

.70

KARL KAUCKI

su mogli pomiljati i na to da i samog papu uine svojim oruem da bi njegov uticaj i njegovu vlast iskoristili za sebe. Oni dakle ne samo da nisu bili zainteresovani da se odreknu pape, nego su naprotiv bili jako zainteresovani da se odri njegovo gospodstvo nad hrianskim svetom, jer je to u stvari znailo njihovo gospodstvo.

CRKVA

71

Francuski kraljevi su ve poetkom etrnaestog veka bili dovoljno jaki da sebi potine rimske pape i ovi su od 1308. do 1377. svoje sedite preneli na francusko tlo, u Avinjon. Osloboenje papa od Francuske i njihov povratak u Rim nije bio rezultat uticaja crkve, ve rezultat jaanja Italije i jaanja nacionalne i monarhistike ideje u njoj do kojeg je doveo ekonomski razvitak. Francuzi su tad pokuali da sebi potine Italiju zajedno s papom. Isto to pokuala je i panija ije su pozicije bile najbolje na poetku reformacije kad je Karlo sjedinio nemaku carsku krunu sa panskom. Ba u to vreme kada su nemaki vladaoci samo oprezno i pipajui pokuavali da zbace jaram papstva, obe velike katolike sile, Francuska i panija, vodile su ogorenu borbu za gospodstvo nad papstvom. Godine 1521. papa Lav X se potinio caru Karlu V koji je iste godine prognao Lutera iz Nemake. Adrijan VI, sledbenik Lava X, bio je kreatura Njegovog Carskog Velianstva. Kada je Klement VII, koji je doao posle Adrijana VI, pokuao da se osamostali od kralja, ovaj branilac katolike vere poslao je svoje vojnike protiv svetog oca", zauzeo na juri Rim (1527. godine) i strano ga opustoio. to su Italija, Francuska i panija ostale katolike to nije zbog njihove duhovne zaostalosti, kako to obino misle, nego, naprotiv, zbog njihovog vieg ekonomskog razvitka.2 One su bile gospodari nad papom i preko njega su eksploatisale germanske hriane. Ovi su bili prinueni da se otcepe od pape da bi izbegli eksploataciju, ali im je to bilo mogue samo tako to su raskinuli vezu s najbogatijim i najrazvijenijim zemljama Evrope. U tom smislu reformacija je bila borba varvar- stva protiv kulture. Nije sluajno to su prve borbe za
2 Neki istoriari mistificiraju borbu izmeu protestantizma i katolicizma kao borbu izmeu dva principa, borbu izmeu autoriteta i individualizma. Isto tako predstavljaju Nemce kao bogomdani narod individualizma, a Romane kao robove autoriteta. Sklonost Nemaca ka protestantizmu i Romana ka katolicizmu tobo je uroena. To je vrlo komotan nain tumaenja istorijskih pojava.

.72

KARL KAUCKI

reformaciju poele u dvema najzaostalijim nacijama Evrope: u vedskoj i kotskoj. Ovo ne treba shvatiti kao osudu reformacije. Mi smo ovu konstataciju izneli zato to ona objanjava zato najobrazovaniji duhovi u Nemakoj kao i u Engleskoj nisu hteli ni da uju za reformaciju. Ta se pojava ne bi mogla razumeti ako se na uobiajeni nain uzme da je reformacija u sutini bila duhovne prirode, da je to bila borba vieg protestantskog duhovnog obrazovanja protiv nieg katolikog. Nasuprot tome, humanizam je bio puna suprotnost reformacije. etvrta glava HUMANIZAM PAGANSTVO I KATOLICIZAM Novi nain proizvodnje traio je i nove idejne forme i stvarao je novi idejni sadraj. Sadraj duhovnog ivota menjao se bre od njegovih formi; ove su jo dugo ostale crkvene forme kakve su odgovarale feudalnom nainu proizvodnje, dok je na nain miljenja sve vie uticala robna proizvodnja i on je dobijao svetovni karakter. Nasleene crkvene forme nisu, meutim, mogle jo dugo da odgovaraju novom nainu miljenja. One su mogle utoliko lake da se odbace, to je ve postojala gotova forma miljenja koju je jednostavno trebalo usvojiti. To je bila forma antike paganske nauke i u- metnosti, koja je ve nekad ranije sluila za izraavanje misaonog sadraja koji se u mnogim stvarima slagao s novim nainom miljenja. Mi smo ve vie puta podvukli da se robna proizvodnja, potiskujui feudalni nain proizvodnje, najpre razvila u Italiji. U toj zemlji su se ouvali mnogobrojni divni ostaci antikog rimskog paganstva i u njoj njegove tradicije nisu nikad potpuno izumrle. Cvatei trgovaki promet s Grkom doneo je Talijanima i poznavanje antike helenske literature koja je novom nainu miljenja odgovarala jo bolje negoli rimska. Trgovake republike Italije koje su pokuavale da zbace duhovni i materijalni igo feudalizma, oduevile su se kad su u

literaturi stare trgovake republike Atine naile na nain miljenja koji se tako dobro slagao s njihovim sopstvenim i iji je materijalni ivot pokazivao veliku slinost sa sadanjim. Taj nain miljenja stare Atine bio je svestrano izgraen i izraen u najdivnijim formama. Novo gledanje na svet, novu nauku i umetnost, koje inae svaki novi nain proizvodnje mora muno tek da stvara, imali su idejni zastupnici novog naina proizvodnje, koji se u etrnaestom veku brzo razvijao u Italiji, samo da iskopaju iz ruevina kojim je srednji vek zatrpao antiku. Zapoelo je prouavanje antike, kao sredstvo da se shvati sadanjica i da se zada smrtni udarac ostacima nedavne prolosti koja je umirala. Idejni pravac koji se razvijao pod uticajem tog prouavanja, nazvan je renesansom (preporod antike) i humanizmom (tenja za isto oveanskim obrazovanjem, nasuprot skolastikoj teologiji koja se bavila boanskim stvarima). Prvi naziv oznaavao je pre svega izraz novog u umetnosti, a drugi u literaturi. Kad bi ideje zaista stvarale materijalne odnose, a ne obratno, onda bi se iz ponovnog oivljavanja antikih ideja moralo ponovo roditi i antiko drutvo. Nikad valjda nije neki nain miljenja usvajan s takvim oduevljenjem s kakvim su humanisti usvajali antiki nain miljenja. Pa ipak, oni su ga usvajali samo u onoj meri u kojoj je on odgovarao novim prilikama. Ako je bilo potrebno, oni su radije protivreili logici nego injenicama, iako toga nisu bili svesni, jer se nain miljenja koji odgovara prilikama i bez dokaza lako prihvata kao taan. Tako je gledanje na svet humanizma u- mnogome ispalo vrlo udno. Robna proizvodnja i trgovina nastali su i u antici i u srednjem veku u gradskim republikama. Ali je u antici ono to je predstavljalo vrhunac drutvenog razvit

ka, pri kraju srednjeg veka bilo polazna taka novog HUMANIZAM drutva. Mi smo ve pokazali kako je poetak kapitalistikog naina proizvodnje doveo do pojave apsolutne monarhije i nacionalne ideje. Tako su humanisti postali najustriji branioci ujedinjenja nacije pod jednim vladaocem, uprkos svog ushienja Demostenom i Ciceronom i uprkos tome to su mnogi od njih poticali iz gradskih republika. Ve se otac humanizma, Florentinac Dante (1265. do 1321) izjasnio kao monarhista i vatreni pristalica jedinstva Italije. On je, razume se, za sprovoenje ovih ideja raunao na nemakog cara, poto su pape njegovog doba bile orue Francuske. Ali posle povratka papa iz Avinjona, oni su postali ta sila oko koje se sjatila veina talijanskih humanista oekujui od njih ujedinjenje Italije. Veina humanista je smatrala da je modernoj dravi koja se tada razvijala potrebna jedna linost na elu. I ba zato to je po njihovom miljenju zlo i dobro drave zavisilo od linosti vladaoca a prilike njihovog doba opravdavale su takva shvatanja nije bilo nikako svejedno kakav je vladalac. Kao to je bila potrebna vlast jednog vladaoca u dravi, tako isto je, po shvatanju humanista, bilo potrebno da oni dominiraju nad tim vladaocem, da ga oni vaspitaju i vode. Dokle e ii u konsekvencama takvog svog stanovita zavisilo je samo od linog karaktera pojedinih humanista. Za dobro naroda bio je potreban vladalac, ali samo dobar vladalac, to jest takav koji misli humanistiki. Dati otpor ravom vladaocu, svrgnuti ga, pa i ubiti da bi se stvorilo mesto za drugog, boljeg, sve to nije protivreilo principima humanista, mada je malo njih imalo hrabrosti da svoje uenje primeni na delu. Mnogi od njih bili su beskarakterni laskavci. Ali su, uopte uzev, ostali pri svom zahtevu da idejno dominiraju nad vladaocem. Ti ideolozi buroazije koja je jaala, time su samo zastupali njeno klasno stanovite koje smo ve upoznali.
6 Tomas Mor

74

Karakteristian rezultat ovog stanovita jesu bezbrojne humanistike publikacije koje su imale zadatak da vladaocima propiu kako da urede svoje drave i da vladaju. Najpoznatije meu delima te vrste je Vladalac od Makijavelija. Nije to, meutim, bio prazan zahtev humanista koji ne bi imao veze sa stvarnou. Oni su uistinu predstavljali silu koja je vladaocima bila potrebna i koju su ovi eleli da imaju uza se.

Vladaocima su bila potrebna ne samo materijalna sredstva buroazije ve i njeni ideolozi. Javno mnenje, to jest shvatanja gradskog graanskog stanovnitva, bilo je sila koja je vladala u HUMANIZAM 75 vremenima i zemljama u kojima je cvetao humanizam. Vladaocima su za njihove upravne poslove bili potrebni i naunici novog pravca. Birokratija jo nije bila stvorena; humanisti su bili jedini ljudi koji su, pored i ak i bolje od pravnika i vieg svetenstva, bili u stanju da vode dravnu upravu, da budu savetnici i poslanici vladalaca. Nije to bila gola fraza, kad je car Maksimilijan uzviknuo da su naunici ti koji tu vladaju i koji ne bi trebalo da budu potinjeni; njima se duguju najvie poasti, jer su ih bog i priroda uzdigli iznad ostalih. Izuzimajui nemake vladaoce, naroito one iz severne Nemake koji su se zbog ekonomske zaostalosti Nemake vrlo malo interesovali za humanizam i koji su vrlo loe postupali s humanistima, svaki je vladalac teio da privue to vie humanista na svoj dvor a istaknutim naunicima odavane su gotovo vladalake poasti. Naunici su tada na dvorovima igrali drukiju ulogu negoli danas; oni nisu bili uene sluge koje treba trpeti, ve su bili traeni prijatelji vladalaca. Ovim se moe delimino objasniti odnos Henriha VIII prema Moru. U svojim religioznim shvatanjima humanisti su bili isto tako nelogini kao i u politikim. Dok su se, s jedne strane, oduevljavali antikim republikancima i u isto vreme branili monarhiju, dotle su se, s druge strane, sve vie pretvarali u pagane a ipak ostali odluni katolici. Nova ideologija bila je suprotna feudalnoj ideologiji isto onako kao to je novi nain proizvodnje bio suprotan feudalnom, to se stari nain proizvodnje vie ruio, to su humanisti drskije prelazili preko svih uobiajenih granica, ismejavajui porodine i brane forme srednjeg veka i njegovu religiju. Pod emancipacijom ena podrazumeva se njihova emancipacija od individualnog domainstva (bar do izvesne mere). To je mogue postii na taj nain, to e najtei kuni poslovi postati javni poslovi. No mogue je to postii i na taj nain, to e se poslovi individualnog domainstva s domaica svaliti na druge. Tako se, razume se, moe emancipovati samo jedan deo ena, i to porobljavanjem drugih. Prvi nain emancipacije ena kroz pretvaranje njenog rada u javni profesionalni rad u sutini je jo stvar budunosti. Drugi
6*

.76

KARL KAUCKI

nain emancipacije ena, naprotiv, ve je vie puta postajao istorijska injenica. Preduslovi za taj nain bili su dati im bi vladajuoj klasi uspelo da zaotri eksploataciju radnih klasa do te mere da su ne samo mukarci nego i ene te klase mogli da se emancipuju od potrebe da rade. Primer takve emancipacije ena kroz eksploataciju prua nam doba Rimskog carstva; dananja emancipacija ena graanskog drutva spada u istu kategoriju. Tako isto i emancipacija ena u humanizmu. Individualno domainstvo a time u izvesnoj meri i pojedinani brak, bilo je ekonomska nunost za zanatliju i seljaka. Bilo je gotovo nemogue odravati seljaku proizvodnju ili zanatsku radnju, ako nisu bile povezane s dobro ureenim domainstvom koje je isto tako trailo svoju gazdaricu kao to je privredna jedinica traila svoga vrhovnog gazdu. Seljak nije mogao drati ni sluge, ni slukinje, niti majstor kalfe bez domainstva, bez domaice; kalfe i sluge spadali su u porodicu, stanovali su u kui njenog stareine i jeli za njegovim stolom. Drukije se razvijala stvar kod trgovca. Njegova je radnja bila nezavisna od domainstva; imao on domaicu ili ne, to je malo uticalo na tok njegovog poslovanja. Brak i domainstvo pretvorie se kod njega iz ekonomske nunosti u stvar luksuza. Ako je bio tedljiv njemu uopte nije bilo potrebno da se eni izuzev kad bi hteo da uzme enu ne kao domaicu nego kao bogatu naslednici A poto je domainstvo bilo stvar luksuza, to je njegovo bolje ili loije voenje moglo da ima znaaja jedino za rashode trgovca a ne i za njegove prihode. On je tada, ako su mu to dozvoljavali njegovi trgovaki profiti, mogao voenje domainstva da prenese na najamne osobe. Ako je enu uzeo kao naslednicu a ne kao domaicu, to se u stvari podrazumevalo samo po sebi. Tako su se u petnaestom i esnaestom veku usled neizmemih trgovakih profita oslobodile rada u domainstvu i rada uopte ene trgovaca, a isto tako i ene varokih pravnika, lekara, inovnika itd., ako su imali dovoljno novaca. Te su ene dobile vremena i zainteresovale su se za pitanja koja su im u njihovom ranijem delokrugu bila daleka i strana. No

HUMANIZAM

77

istovremeno s ovom emancipacijom postale su i uobiajene forme braka sve vie stvar luksuza za trgovake i humanistike krugove; pojavili su se slobodniji polni odnosi, naroito u Italiji, tom zaviaju humanizma. Mladalaki drsko probila je revolucionarna buroazija sve ograde patrijarhalne porodice i pojedinanog braka; poto je, kao i u carskom Rimu, emancipacija ena nastala na taj nain to se ona iz potrebne radnice pretvorila u suvinu eksploatatorku, to je i novi polni ivot dobio neto primesa one pokvarene rasputenosti klase u propadanju.

6*

HUMANIZAM

78

To su oni elementi koji su emancipaciji ena u doba humanizma dali njen naroiti karakter. Uostalom ta je emancipacija bila ograniena na mnogo ui krug drutva nego moderna emancipacija ena. Moderni pobornici buroaske emancipacije ena pravdaju nunost ove drutvene promene fiziolokim i pravnim razlozima, kao neto to nalau priroda i pravinost, a ne naroite, istorijske nastale prilike. Tako su se i humanisti u poetku pozivali na religiju iako je uobiajeno crkveno uenje bilo odluno protivu ravnopravnosti ena. Tako se, na primer, Karitas, sestra nirn- berkog Pirkhajmera, opatica sv. Klare u Nimbergu, koja je bila revnosna humanistkinja, pozivala na to da drugi pol ima istog tvorca, spasitelja i posvetioca i da se ruka najvieg poslovoe nije nikako skratila. U njegovoj je ruci klju milosti i on svakome deli prema svom nahoenju ne gledajui linost. Za meavinu novog paganskog idejnog sadraja sa starom crkvenom formom, karakteristian je, izmeu ostalog, postupak bezbonika Sigismunda Malateste, gospodara Riminija koji je 1445. do 1450. podigao prekrasnu crkvu u ast svete Franciske u kaju je postavio spomenik udnom svecu naime svojoj metresi Izoti za koju je eleo da bude potovana kao svetica. Meu one koji su se najvie koristili polnom slobodom onog revolucionarnog vremena spada Franesko Poio (1380. do 1459), svetenik i papski sekretar, koji je za sobom ostavio nita manje od 18-oro od njega priznate dece, od koje 14-oro vanbrane. Smelost humanizma na podruju polnog ivota odgovarala je smelosti koju je on pokazivao i u pitanjima religije. Pagansko bezverje istupalo je u poetku jo zaodenuto u crkveni plat, no kasnije je ono izlazilo na videlo sve otvorenije i dovelo bi do punog i svestranog ateizma (humanista, a ne narodnih masa), da taj razvitak nije bio prekinut reformacijom. Jedan od najdrskijih slobodnih mislilaca meu humanistima bio je Florentinac Luii Puli (1432. do 1484). U svom kominom junakom spevu Morgante, koji je poruga hrianskih ritera, on parodira i s katolikim vjeruju: Ja u crnu

HUMANIZAM

79

boju ne verujem vie negoli u plavu, ali ja verujem u kopuna, u kuvano meso i peenje, ponekad i u buter, pa i u pivo a kad ga nema i u vino od jabuka, al radije u oporo negoli u slatko, a naroito verujem u dobro vino; ja, tavie, ivim u ubeenju da onaj koji veruje u dobro vino mora da nae spasenje. Ja verujem u torte i kolae; torta je mati a kola sin ali pravi oena to je peena digerica, pa makar je bilo tri, dve ili samo jedna. ovek koji je ovo pisao bio je visoki inovnik i prijatelj Lorenca od Mediija; njega nije proterao dravni tuilac, niti ga je prognala crkva. PAGANSTVO I PROTESTANTIZAM Svi su se humanisti najodlunije borili protivu greaka crkve a naroito je monatvo bilo izabrani cilj njihovih napada i poruga. Ipak, ti napadi, ma kako da su bili otri, ili su samo do izvesne granice. Logika injenica nametala je humanistima neloginost miljenja. Kao to smo u prethodnoj glavi ve videli, vladajue, eksploatatorske klase u romanskim zemljama, a pre svega u Italiji, bile su jako zainteresovane da se ouva vlast papstva. Ideolozi novih drutvenih snaga u romanskim zemljama morali su da izraze to svoje raspoloenje, bez obzira da li se ono slagalo sa njihovim sistemom ili ne. I stvarno, gotovo svi humanisti a najznaajniji meu njima bez izuzetaka nisu napadali crkvene institucije, ve linosti njihovog lanstva i duh koji ih je ispunjavao. Oni su bili za to da se dotadanje crkvene forme odre i da se samo ispune drugim sadrajem. Crkva je imala da ostane sveobuhvatna i svemona institucija, ali da postane humanistika; humanisti da budu njeni svetenici (i korisnici njenih masnih sinekura), a papa vrhovni humanista. On bi kao takav imao da vlada nad vladaocima i narodima i da ih upregne u humanistike ciljeve. Ovo po naem miljenju dobro ilustruje primer Ra- bleovog idealnog manastira Telemita. U glavama 52. i 57. svog dela

.80

KARL KAUCKI

Gargantua Rable opisuje fantastinu opatiju Telema, koja je sva ureena u humanistikom duhu. Nama se ini da ovaj opis ima u osnovi isto takvu ozbiljnu tendenciju kao i Morova Utopija. On nam pokazuje na koji su nain humanisti hteli da reformiu crkvu. Crkva je i dalje imala da eksploatie mase i opatija Telema ne moe da se zamisli bez eksploatacije ali na mesto monaha treba da dou humanisti, a na mesto asketskih pravila monakog reda, sloboda uivanja i nauke. To mesto iz Gargantua neobino je karakteristino za humanizam i nain na koji su se u Morovo doba iznosile ideje reformacije. Poseban poloaj Italije, gde je humanizam ponikao, gonio ga je da bude naklonjen papi iako je to bilo u pro- tivrenosti ne samo s teoretskim osnovama humanizma, nego i s potrebama drutvenih snaga u neroman- skim zemljama koje je eleo da izrazi. Humanizam je i propao usled te protivrenosti im je prestala nadmo- nost Italije. U Italiji humanizam je odgovarao realnim interesima. U germanskim zemljama to nije bilo tako. Tamo je on bio i ostao egzotina biljka koja nije mogla da uhvati korena. Ba zbog toga je nemakom humanizmu bila potrebna to ua veza s Italijom iz koje je dolazila sva nauka i umetnost. Samo uz tu trajnu vezu humanisti su mogli da gaje nadu da e savladati nordijsko varvarstvo, kakvo je vladalo naroito u Nemakoj, i da e za sebe zadobiti vladajue klase. Odvajanje od Rima predstavljalo je kraj njihovih nada, pobedu varvarstva nad civilizacijom. Oni su se usprotivili reformaciji i ostali katolici, upravo zato to su bili na viem stupnju razvitka od protestanata, tih ogorenih protivnika nove nauke i umetnosti. To vai ne samo za nordijske reformatore. Pokuaji reformacije su i u Italiji dolazili od poluposeljaenog nieg svetenstva. Uzmimo za primer Savonarolu. U jednoj propovedi on je rekao: Jedino dobro koje su uinili Platon i Aristotel, sastoji se u tome to su dali mnogo argumenata koji se mogu upotrebiti protiv jeretika. Oni, kao i drugi filozofi, ipak sede u paklu. Svaka baba zna vie o veri nego Platon. Za veru bi bilo dobro kad bi se unitile mnoge knjige za koje se inae misli da su korisne. Dok jo nije bilo toliko knjiga i toliko logikih dokaza i diskusija, vera je rasla bre negoli to sada raste. Zar

HUMANIZAM

81

to ne podsea na Luterove ispade protivu bludnog razuma? Poboni Savonarola spalio je stotine primeraka Bokaovog Dekamerona, dok mu crkva nije stala na put pogubivi ga kao jeretika. Papsku eksploataciju nisu ugroavali nevernici koji su govorili obrazovanim krugovima, ve poboni koji su se obraali masama. Njih su spaljivali, dok bi nevernike kao to je bio Rable, koji je crkvu i veru obasuo svojom neobuzdanom porugom, pape i biskupi potedeli, a esto i unapreivali. Stvar je u tome to katoliki fanatizam papstva nije bio verski fanatizam, ve u crkvene forme zaodenut fanatizam gramzivosti. Jedno su, meutim, zaboravili ueni ideolozi Nemake i Engleske kad su prelazili na katoliku stranu da bi spasli ugroenu civilizaciju: da ta katolika kultura, visoki nivo nauke i umetnosti u Italiji i veliina pape poivaju na neznanju i eksploataciji narodnih masa, na neznanju i eksploataciji cele Nemake; da je papstvo, da bi unapredilo nauku i umetnost u Italiji, moralo da dri Nemaku u siromatvu i neznanju; da je vetaki odravano varvarstvo i od strane papa ukoliko je to zavisilo od njih bilo ona sila koja je u reformaciji sruila katoliku kulturu. Bila se stvorila takva istorijska situacija da je jo jedino pobeda nemakog varvarstva nad romanskom kulturom mogla da otvori put osloboenja Nemake od varvarstva i da omogui njen dalji ekonomski i kulturni razvitak. Humanisti su, meutim, videli samo tetu koju je reformacija u nordijskim zemljama morala privremeno da nanese nauci i umetnosti. Za njihovu orijentaciju uz katolianstvo postojao je jo jedan razlog: reformatori su apelovali na narodne mase, na ceo narod. U raznim zemljama reformacije ceo je narod prema papstvu inio jednu jedinu klasu klasu eksploatisanih. Izuzev Engleske, ija je reformacija uopte bila specifina, zemlje reformacije su bile ekonomski najzaostalije, u njima se apsolutizam nije bio razvio kao u romanskim zemljama, a seljaci i riteri jo su imali znatnu snagu i jaku samosvest. Bez obzira to su iz reformacije na kraju krajeva najveu korist izvukli vladaoci i novane sile, ona je ipak poela pokretom naroda, jednodunom pobunom celog naroda protiv papske eksploatacije. Ta pobuna, razume se, nije se zadrala na

.82

KARL KAUCKI

padu papskog gospodstva, nego je dovela do krvavih borbi meu razliitim klasama, koje su u tim borbama iscrple svoje snage pripremajui pobedu apsolutizma. Za humaniste je svaki narodni pokret predstavljao neto uasno. Njima su izgledali sasvim naopaki svaka dravna vlast bez vladaoca, svaki uticaj na dravu sem uticaja koji bi iao preko linosti vladaoca. Za potrebe- i tenje naroda oni po pravilu nisu imali mnogo ra- zumevanja, a veina ni interesovanja. Oni su s gnuanjem gledali na pokret koji je doveo do svih strahota graanskog rata. Jasno je a su se humanisti pod ovim okolnostima u najveem broju germanskih zemalja svojim zauzimanjem za katolianstvo suprotstavili celokupnom narodu, da su ih reformatori napadali kao renegate, da su izgubili svaki uticaj i konano ieznuti ne ostavivi u narodu nikakvog traga. Reformacija je zadala smrtan udarac i humanizmu u Italiji. Pomorski put za Indiju oko June Afrike ve je bio otkriven i ve se putovalo tim novim trgovakim putevima koji su do prokopavanja Sueckog kanala spajati Indiju s Evropom; trgovina se pomerala s obala sredozemnih zemalja u zemlje na obalama Atlantskog okeana. Istovremeno je nastala pobuna germanskih zemalja protiv papstva: izostale su neizmerne sume koje su iz godine u godinu preko Alpa ile u Rim. Tako su usahnuli izvori italijanskog bogatstva i njegove duhovne veliine. Trgovina i eksploatacija bile su materijalna podloga humanizma. Zajedno s njima i on je iezao. Humanizam, meutim, nije iezao bez traga. Njegove tendencije slavile su vaskrsenje u jezuitstvu. Je- zuitstvo je humanizam koji je neto intelektualno nii, koji je lien idejne samostalnosti, kruto organizovan, humanizam nateran da slui crkvi. Razlika izmeu jezu- itstva i humanizma odgovara razlici izmeu hrianstva iz doba Carstva i neoplatonizma. Jezuitstvo je ona forma u kojoj je katolika crkva usvojila humanizam, u kojoj se ona modemizovala i postavila, nasuprot svojoj dotadanjoj feudalnoj bazi, na temelje koji su vladati drutvom od esnaestog pa sve do osamnaestog stolea. Jezuitstvo je postalo najstranija sila reformisane katolike crkve zbog toga to je najvie odgovaralo novim ekonomskim i

HUMANIZAM

83

politikim prilikama. Jezuitstvo se sluilo istim orujem koje je ve koristio humanizam: namonou klasinog obrazovanja, uticajem na vladaoce, obzirima prema novanim silama. Kao i humanisti, jezuiti su pomagali apsolutnu vlast, ali samo onog vladaoca koji je radio za njih. Kao i humanisti i oni su smatrati da nije u opreci s njihovim monar-

HUMANIZAM

histikim ubeenjem ako treba poraditi na tome da se ukloni linost vladaoca koja im ne odgovara. to se, meutim, novca tie, jezuiti su ili dalje od humanista. Oni su zastupali ne samo interese novog naina proizvodnje, ve su ga stavili i u svoju slubu. Jezuiti su postali najvee evropsko trgovako udruenje koje je imalo svoje kancelarije u svim delovima sveta; oni su prvi shvatili da se misionar moe isto tako dobro iskoristiti i kao trgovaki putnik; oni su bili prvi koji su osnovali kapitalistika industrijska preduzea u prekomorskim zemljama, na primer fabrike eera. Ovom prilikom treba da ukaemo i na jezuitsku dravu Paragvaj, koju antisocijalistiki lisci najradije koriste kao strailo protiv socijalistike propagande. Jezuitska drava Paragvaj treba da pokae kuda tobo vodi socijalizam. U stvari ona nam prikazuje stanje u koje bismo dospeli ako bi se kapitalistiki nain proizvodnje nesmetano dalje razvijao, udne li vrste socijalizma u toj dravi, gde sredstva za proizvodnju i proizvodi ne pripadaju radnikoj klasi ve klasi neradnika i to jo inostranim kapitalistima! i gde rad ne organizuju radnici, ve neradnici. BEZVERJE I SUJEVERJE Tendencija humanizma ila je za potpunim porica- njem srednjovekovnog pogleda na svet, za istim bezverjem. Nasledio ga je na kraju takav verski fanatizam, kakvog u srednjem veku nikad nije bilo i to ne samo u zemljama u kojima humanizam nije bio uhvatio vrstog korena, ve i u njegovoj sopstvenoj postojbini, u Italiji. Pojava verskog fanatizma nije bila posledica samo ekonomske propasti Italije, niti ogorene borbe koju su vodili talijanski eksploatatori s eksploatisanim nacijama; sve je to, dodue, doprinelo da fanatizam gramzivosti pree u verski fanatizam, jer se eksploatacija vri

91

HUMANIZAM

85

la pod verskom firmom. Ali se jaanje religioznog ivota pri kraju humanistikog doba sve vie zasnivalo i na optim prilikama onoga vremena. Od dva korena religije samo je jedan u doba humanizma poeo da truli, ali je drugi putao mnogobrojne izdanke. Intelektualni koreni religije, uzroci religioznog oseanja i miljenja o religioznim organizacijama ovde nije re nalaze se u postojanju natoveanskih i neshvatljivih sila, prema kojima je ovek bespomoan i ije dejstvo on ne moe ni da predvidi niti da razume, kojima ne moe da upravlja i koje imaju tako odluan uticaj na njegovu sudbinu da se kod njega pojavljuje potreba da se s njima pomiri. Radi se o prirodnim ili o drutvenim silama. U prvobitnom komunizmu drutvene sile nisu igrale nikakvu ulogu. Ekonomski odnosi su zavisili od volje ljudi, ukoliko su uopte zavisili od njihovog drutvenog zajednikog rada. Na tom primitivnom stupnju ovek je mnogo vie zavisio od prirode. On se oseao kao njen sastavni deo, slino ivotinji, ne otkinuvi se tako rei jo od svoje pupane vrpce i iveo je, ne razmiljajui, od danas do sutra. 0 religiji jedva da se i radilo. Lagano i uporedo s tehnikim progresom u oveku se budi potreba da prirodu potini svojoj volji; on se od nje otre, ona postaje objekat razliit od njega, a istraivanje prirode njegov zadatak. No prvo ovekovo iskustvo na tome putu bila je njegova nemo prema prirodi; morao je da proe neizmeran period vremena, itav jedan istorijski razvitak, dok je ovek poeo da shvata prirodu, da saznaje njene zakone i da njene sile svesno stavlja u svoju slubu. Od momenta kada je ovek poeo da razmilja o prirodi pa sve do pojave prirodnih nauka religija je bila ljudska potreba. Religije koje su nastale iz te potrebe, takozvane prirodne religije, vedre su, radosne i tolerantne kao i ljudi u ijim su glavama nastale; one u prirodnim pojavama vide vie neto velianstveno i boanstveno negoli grozno i avolsko. S pojavom robne proizvodnje nastaju, meutim, socijalne sile kojima ovek ne gospodari, i to dovodi do drugog korena religije. U malim zajednicama antike i srednjeg veka taj koren je jo slab; ekonomski odnosi su se tada jo mogli lako shvatiti i

.86

KARL KAUCKI

linog delanja, sve se moglo objasniti i bez intervencije neke natoveanske sile. Socijalne pojave su postale masovne pojave,
pre nego to je ovek saznao za postojanje socijalnih sila i postao svestan svoje nemoi prema njima, pre nego to su socijalne sile zarobile fantaziju i razum i poele da odreuju karakter religije. Dok su prirodne religije u sutini bile lokalne, socijalne religije, koje su ih potisnule od poetka su bile masovne religije,

srea kao i nesrea najee su izgledale kao posledice

svetske religije.

Podlogu za takvu religiju stvorilo je svetsko carstvo Rimljana. Drutvene pojave koje su izazvale tu religiju bile su vrlo alosne. Masovna beda, boletine, opadanje stanovnitva i propadanje itavog Carstva uz gramzivost i obest malog broja bogatih to su okolnosti pod kojima se pojavilo hrianstvo. Ljude je uhvatio strah i oajanje, mrnja i krvoednost i oni pretvorie vedre bogove paganskog doba u odvratne demone, tvorca i sudiju sveta nainie mranim i neumoljivim, koji i najmanji prekraj kanjava veitim mukama u paklu, ceo svet pretvorie u pakao ispunjen avolima koji poudno trae koga bi progutali. Tada su upali Germani i ispunili hrianstvo svojim duhom ivotne radosti i veselja. Tano je da su i njihovi bogovi bili pretvoreni u demone i avole, ali je avo prestao da bude uasan; avo srednjeg veka bio je prijatan, pun humora i bezazlen; to je bio dobri, ludi avo s kojim se moglo sprdati i koji se mogao nekanjeno isme-

.87

KARL KAUCKI

javati. Razapeti Hristos s trnovim vencem morao je da se povue a milostivi spasitelj, dobri pastir postade omiljena figura crkve i njene umetnosti; uz njega sveta deva, ideal ene, puna ljupkosti i ari, koje je Nemac oboavao i eleo da vidi kod svoje sopstvene ene. U tom mranom dobu zastalo je stvaranje crkvenih dogmi, ali su se utoliko ivlje stvarali crkveni praznici. Hriani prvih vekova najradije su svoju krvavu fantaziju naslaivali posmatranjem groznih smrti svojih muenika; a sada je svaki praznik seanja na muenike postao dan radosti i veselja, izgovor za neku pijanku. Po miljenju naih liberalnih istoriara onih to sebe smatraju slobodnim misliocima religija je samo posledica nedostatka prosveenosti. Oni nee da znaju za socijalne osnove religije. Da je ovo njihovo stanovite tano, humanizam bi morao zatei neobino povoljno tlo u narodu, i to naroito kod Nemaca, a prosve- enost masa morala bi da raste u istoj meri u kojoj je rasla prosveenost humanizma. Umesto toga, mi vidimo udnu pojavu da je narodna religija gubila svoj raniji karakter i primala karakter hrianstva iz doba Rimskog carstva, ukoliko je humanizam bivao slobodoumniji. To se moe objasniti samo ako se uzme u obzir tadanji ekonomski preokret. Tano je da su robna proizvodnja i trgovina unapredili prirodne nauke, kao to su i sami bili potpomognuti prirodnim naukama. Promet sa Istokom doneo je na Zapad ne samo robu, ve i znanje tog prastarog kulturnog sveta. To, meutim, u poetku nije mnogo uticalo na religiju. Humanizam se razvijao oslanjajui se najvie na klasinu, atiku literaturu u kojoj se nije moglo nai mnogo za razvoj prirodnih nauka. Samo je mali broj humanistiki obrazovanih naunika obratio panju na naune oblasti anatomije, hernije i astronomije koje smo u prvom redu upoznali kod Arabljana, da bi s metodom istraivali zakone prirode i tako pripremili velika nauna otkria esnaestog i sedamnaestog stolea. Veina onih koji su se bavili prirodnim naukama inili su to da bi bez daljega izvukli praktine i line koristi, to je i odgovaralo karakteru novog naina proizvodnje. A gde im za to nasleena znanja

nisu bila dovoljna, oni su se ispomagali pekulacijama i hipotezama koje se nisu zasnivale na injenicama ve, samo 88 KARL KAUCKI na citatima starih pisaca. Niko se nije posvetio izuavanju ljudskog i ivotinjskog tela i njegovih funkcija, ve su svi samo gledali da dou do nekih formula i sredstava kojima e leiti ljude. Dok se tako anatomija razvijala vrlo lagano, lekarsko podvaljivanje i nadrilekarstvo se razvijalo velikom brzinom. Koncentracija narodnih masa u velikim gradovima, luksuz na jednoj strani i porast proletarijata na drugoj, kao i trgovina sa Istokom, sve je to pripremilo teren za epidemijske i druge bolesti. Uz kapitalistiki nain proizvodnje irili su se po Evropi istonjaka kuga (od etrnaestog veka), sifilis (od kraja petnaestog veka) i trovanje rakijom. Arabljani su znali za rakiju ve vrlo rano, u Francuskoj ona je upotrebljavana kao lek od dvanaestog veka, a ve 1493. jedna pesma se tui na nesreu koju je izazivao avo rakije. (Wachsmuth, Europaische Sittengeschichte. Leipzig 1833, knj. 4, str. 280.) I za herniju je bilo posla u izobilju kao i za medicinu. Hernija je znala za vetinu da razlae tela na njihove elemente i da ih sastavlja iz elemenata. Zato se ne bi koristila za fabrikaoiju onog metala za kojim su tada svi udeli, za fabrikaciju zlata? Tako se hernija pretvorila u alhemiju. Poznavanje astronomije brzo se irilo meu obrazovanim ljudima' doba humanizma i reformacije. U pomorstvu ona je nala vanredno praktinu primenu. Bez nje nije bila mogua prekomorska trgovina, pa su je zato svesrdno negovali. Zakoni astronomije, koji su nasle- eni od starih naroda, bili su gotovo jedini prirodni zakoni koje su poznavali iri krugovi; ali su i oni morali ubrzo da slue eksploataciji i sujeverju umesto prosve- enosti. Poto su znali kako izraunavaju putanje zvez- da, poeli su ljudi da slute da te putanje moda utiu na zemlju, te su pokuavali da iz njih proriu zemaljske dogaaje. to im je budunost postajala neizvesnija to su vie udeli da je istrae. Zvezde su ljudima bile uteha u tom revolucionarnom vremenu kada je izgledalo da jedino nebo stoji vrsto. Revolucija je, meutim, konano zahvatila i nebo. Astrologija, alhemija i nadrilekarstvo bili su forme u kojima su mase, pa i veina obrazovanih ljudi u Evropi poev od

srednjeg veka, isprva upoznali prirodne nauke. Takva vrsta HUMANIZAM 89 prirodnih nauka" nije bila u stanju da ukloni potrebu religije. Bezverje humanista u stvari nije bilo posledica naunog uvida u povezanost prirode, ve posledica otpora protiv postojee vere, ili posledica ravnodunosti. Veina humanista, umesto preivele vere, nije prihvatila nita bolje od astrologije i mistine kabalistike. Dok su prirodne nauke jedva naele prvi koren religije, dotle je ekonomski razvitak utoliko vie osnaio njen drugi koren. Iezli su oni oslonci najniih klasa u narodu, pre svega marka, koji su tim klasama pomogli da prebrode sve oluje srednjeg veika. Poele su nove klasne borbe, strasnije od borbi feudalnog doba. U borbama feudalnog doba najee se radilo o tome da se izvojuju manja ili vea prava i obaveze, borbe koje su se sad razvile bile su borbe na ivot i smrt izmeu klasa koje se uzdiu i onih koje propadaju. Rasli su tlaenje i proletarizacija seljaka, rasli su beda i skitnienje. Pokuaji da se umire i uine bezopasnim zlostavljane klase bili su sve krvaviji i grozniji, a sve krvaviji i grozniji su bili i greviti trzaji potlaenih koji su hteli da zbace svoj jaram. Mrnja, strah i oajanje postali su svakodnevni gosti i u kolibi i u palati; svi su drhtali pred sutranjicom, svi su alili za prolim i rvali se s dananjicom. Rat se pretvorio u poziv, pokolj ljudi u zanat, a otputene vojnike nuda je terala da u miru nastave sa svojim navikama, dok su ugroeni bili prinueni da ih proganjaju kao divlje zveri. Istovremeno itavu Evropu prekrie aveti kuge i sifilisa. Pred nadmonim socijalnim silama svuda je vladala nesigurnost, jad, beda i stalan strah. Te sile nisu dejstvovale u uskom okviru marke, ve su pustoile estoko kao napast nacionalnih i internacionalnih razmera. Pod uticajem te situacije rasla je potreba za religijom, enja za boljim ivotom na onom svetu i tenja da se prizna svemogui bog koji je jedini izgledao da je u stanju da uini kraj optim patnjama. U isto vreme iz religije je iezla i ona crta vedrine i miline, ona je razvijala svoje najmranije i najgroznije strane. avo se opet svuda pojavljivao ljudima i njihova fantazija je poela da ga slika u najjezivijem obliku. S nasladom ljudi su poeli da izmiljaju mulke u paklu, da bi ih sa satanskom grozotom ostvarili na ivima ovog sveta. Istovremeno s krvavim zakonodavstvom protivu prosjaka i skitnica

zavladala je i moda spaljivanja vetica. Taj 90 prevrat u raspoloenju masa pripremao se laganoKAUCKI KARL i tek ga je reformacija potpuno dovela do kraja. Reformacija je raskinula ne samo s tradicijama starih narodnih religija, koje su se jo oseale, ve je odjednom rasplamsala i sve klasne suprotnosti koje su dotle najee samo tinjale ispod povrine, i time razreila i sve tendencije perioda prvobitne akumulacije kapitala koje smo maloas opisali. Sujeverje i fanatizam, svirepost i krvoednost dostigli su luake razmere. Evropa
7 Tomas Mor

.91 ludnicu u kojoj su ljudi odbacili sva pravila i KARL KAUCKI na propise.

je od seljakih ratova pa do vestfalskog mira (1525 1648) liila

U ovom stoleu je izgraeno ono to danas poznajemo kao religiju, kao i razne protestantske sekte i je- zuitski-tridentski katolicizam. Nestalo je starog katolianstva iz feudalnog doba koje je ispovedao narod, a ne papski dvor. Samo izuzetno u nekom zabaenom katolikom planinskom selu mi emo jo nai slabu uspomenu na veselost i ivotnu radost germaniziranog hrianstva. Nova religija je bila najopasniji neprijatelj koji se ispreio ispred prosvetitelja osamnaestog veka; ona se ispreila izmeu njih i naroda, s jedne i monarhije, s druge strane. Prosveenost je izrasla u borbi protiv te nove religije. Istoriari koji su ili putevima filozofije prosveenosti naslikali su po ugledu na tu religiju sve ostale religije i hrianstvo svih vekova. Oni nisu razlikovali germansko-katoliku narodnu religiju srednjeg veka zbog toga to su prvobitno hrianstvo i hrianstvo iz doba reformacije bili neobino slini, i to o narodnoj religiji srednjeg veka koja se nalazila izmeu ove dve, a naroito o vremenu njenog najvedrijeg razvoja, postoje samo oskudni podaci. Ko bi ustrajao na tom gleditu, taj bi dospeo do potpuno pogrenog suda o srednjem veku. On bi specijalno i u shvatanju Tomasa Mora, a to je i bio cilj naeg izlaganja dospeo do sasvim pogrenog shvatanja. To se desilo Volteru, kome je Mor, zbog njegove uporne odbrane katolianstva, izgledao kao neki ogranieni, fanatini varvarin. Mor je umro kao katoliki muenik. Da bismo ga shvatili, mi moramo tano poznavati vrstu katolianstva kojoj je bio privren. Stoga treba stalno imati u vidu koliko se staro, feudalno, narodno katolianstvo razlikovalo od modernog, jezuitskog. Mor je bio jedan od poslednjih zastupnika onog prvog, ukoliko je uopte jo bio katolik. On nije bio dvolinjak ni kukavica, nije bio pritvorica niti podmukao Mor je bio ovek u najlep- em smislu te

rei.

Mi smo u optim crtama upoznali istorijsku situaciju u kojoj se Mor razvijao, upoznajmo sad i njega samog u posebnim okolnostima u kojima je delao.

DRUGI ODELJAK

TOMAS MOR

Prva glava BIOGRAFI

TOMASA MORA

VILIJAM ROPER Biograf prvog modernog socijalista zaista ne bi smeo da se ali na nedostatak materijala. Njemu stoji na raspolaganju veliki broj radova njegovih prethodnika. Pa ipak, on e ubrzo uvideti da gotovo sve biografije o Moru koje su dosad napisane odiu na tamjan, katkad i vrlo mnogo. Nije to onaj tamjan kojim zahvalno potomstvo odaje potu ljudima koji su bili naroito zasluni za razvitak oveanstva, ve je to onaj tamjan kojim katolika crkva kadi svoje svece da bi zamaglila oi vernika. U velikoj borbi izmeu papstva i protestantizma, koja se odigravala pred njegovim oima, Mor je zauzeo svoj stav; on se stavio na stranu papstva i za to ubee- nje dao svoj ivot. Katolianstvo se ne moe pohvaliti da je posle reformacije imalo previe velikih mislilaca, pa je stoga za sebe zadralo ovog uvenog humanistu. Tako je Mor postao, mada doskora poluzvanian, katoliki muenik i svetac. Tek 1886. godine njega su i zvanine proglasili za blaenog. Pobone due potovale su ga kao sveca od dana njegove smrti, a to je mnogo nakodilo njemu, a pogotovu njegovoj biografiji. Mor je umro 1535. godine. Njegovu prvu biografiju napisao je njegov zet Vilijam Roper, koji je bio katolik, oko dve decenije kasnije (verovatno Oko 1557. godine);

104

KARL KAUCKI

taj spis, radi opravdanja Mora, pisan je pod vladavinom Marije Krvave, erke Henriha VIII, u doba estoke katolike reakcije protiv cepanja crkve, reakcije koju je izazvao taj monarh. Teko je oekivati nepri- strasnost biografa pod takvim okolnostima. Nama se ini da je Roper ipak uspeo da sauva nepristrasnost bar u tome to nije podlegao iskuenju koje su mu tadanje prilike nametale i Mora nije predstavio kao sveca. Kod njega nema legendi, ve on iznosi samo injenice prosto, skromno i trezveno, gotovo suvoparno i sasvim poteno. Roper je bio u stanju da da autentian prikaz. On to i sam kae u uvodnoj rei svoga spisa: Ja, Vilijam Roper (svakako vrlo nedostojni), zet Morov, suprug njegove najstarije keri3, ne poznajem nikoga ko bi znao vie od mene o njemu i njegovim delima, jer sam u njegovoj kui neprekidno stanovao preko esnaest godina." Roper je najvaniji i najpouzdaniji izvor o Moro- vom ivotu. Ali upravo one osobine koje taj izvor ine pouzdanim, u isto vreme nas ometaju da iz njega crpe- mo vie saznanja o Moru. Njegova suvoparnost mu nije dala da padne u neku ekstazu i da svog junaka prikae kao natoveansko bie; no ona ga je isto tako omela da shvati znaaj Mora i da nam saopti injenice koje su u tom pogledu karakteristine. Veinu onoga to nam Roper pria moemo uzeti kao tano mi kod njega nismo nali nikaikvu bitnu zabludu. On stoji na ratnoj nozi samo s hronolokim podacima, kao i svi prvi biografi. Razni dogaaji kod njega se meaju zbrda-zdola, on im ne navodi vreme, pa nam ak ne daje ni godinu Morova roenja. Mada je u veini njegovo prianje tano, on nam ipak ne kazuje sve to bismo hteli da znamo. Da smo bili upueni
3 Margareta, venao se s njom 1521. godine, a umro 1577, 33 godine posle njene smrti. Naslov njegovog spisa glasi: The Life of Sir Thomas More, written by his son in law William Roper. Za moto je uzeo krst s natpisom: ,,In hoc signo vinces. (Pod ovim znamenjem pobedie.) Englesko izdanje Utopije u Pitt- Press-Series (Kembrid 1885) sadri i otisak ove biografije prema izdanju Heames-a iz 1716. godine. Stranice koje navodimo iz Roperovog spisa odnose se na ovo izdanje.

BIOGRAFI TOMASA MORA

105

samo na Ro- perovu biografiju, mi, na primer, ne bismo saznali ni da je Mor napisao Utopiju. Morov proces dat je kod Ro- pera naprotiv vrlo opirno. STEPLTON Sledei Morov biograf bio je Nikolas Hapsfil, arhi- akon kenterberijski. I on je pisao za vreme vladavine Marije Krvave", ali kasnije od Ropera. Njegovo delo nije doivelo tampanje. Bridet, kome je neki jezuita bio pozajmio prepis koji se bio sauvao, saoptava da se Hapsfil, osim Roperom, koristio jo samo Morovim delima i da se od njega ne saznaje nita novo to bi bilo od znaaja. Posle arhiakona, o Moru je pisao panski dominikanac Ludovik Pakeus, izmeu 1560. i 1570. godine, ali je umro ne dovrivi svoje delo. To za nas i nije neki gubitak, jer ta je tada jedan panski dominikanac mogao da zna o engleskom humanistu! Moglo je to da bude samo pobono brbljanje. Sa ovom dvojicom poinje dugi niz katolikih popova, koji su veliali muenitvo svetoga Tomasa Mora. Najistaknutiji meu njima i prvi po redu posle one dvojice bio je Tomas Steplton, roen u Saseksu 1535. godine, iste godine i istog meseca kada je umro Mor. On je bio katoliki svetenik, pod Marijom Krvavom" dobio je kanonikat u iesteru, a kad su pod Jelisavetom poeli progoni katolika bei iz Engleske i postaje profesor teologije ti Due-u gde je umro 1588. godine. Iste godine u Due-u je izala biografija koju je on napisao o tri Tomasa, o apostolu Tomi, o svetom Tomasu Beketu i Tomasu Moru.4 Biografija poslednjeg (vita et illustre
4 Koristili smo se Kelnskim izdanjem ovog dela iz 1612. god.: Tres Thomae, seu res gestae S. Thomae Apostoli, S. Thomae, Archiepiscopi Cantuariensis et Martyris, Thomae Mori, Angliae quondam cancellarii. Autore Thoma Staipletono. Coloniae Agriippinae 1612, str. 382 (posveeno opatu Her- manno Mayero). Postoji i jedan lo francuski prevod ove biografije od A. Martdna: Histodre de Thomas More, par Stapleton, Pari, 1849. Primedbe i komentar dao je Audin prepisavi ih iz Rudhardovog Morusa.

.106

KARL KAUCKI

martyrium Thomae Mori) zauzima dve treine knjige; napisao ju je za uzvienu ast bogu i duevno okrepije- nje itaoca. I stvarno, to je vie knjiga za duevno okrepljenje nego istorija i po svom karakteru mnogo podsea na jevanelje. Kao i evangelisti, Steplton, po primeru svog prethodnika Ropera, briljivo izbegava svaki datum. On ih zamenjuje nitavnim izrazima ,,u to vreme, nakon toga, docnije i t. si. A to bi i navodio datume kad nije ni imao nameru da prikae jedan istorijski razvitak, nego papazjaniju anegdota, legendi i pria o udima (od kojih se neke i ne tiu Mora, nego drugih pobonih ljudi)! Mi sasvim jasno moemo da pratimo razvoj legendi. Ve je i Roper imao svoje prie o udima. Kad ih pogledamo blie videemo, meutim, kako one gube karakter uda i postaju sasvim prozaine. Mi moemo mirno da prihvatimo da su se i injenice koje on saoptava zaista dogodile. Tako nam on, na primer, pria sledee (str. XVIII i XIX): Cenei vrline i pobonost Morovu, bog mu je oiglednim udom dokazao svoju naklonost: Margareta, Roperova supruga, bee teko obolela od engleske groznice (sweating siokness). Lekari su bili digli ruke, jer nisu vie znali nikakvo sredstvo koje bi obeavalo uspeh. Mor tada ode u svoju domau kapelu i uputi arku molitvu Svevinjem. I gle, ovaj uslii molitvu i dade mu mudrosti da se seti kako bi moda pomoglo klistira- nje. Mor odmah saopti ovo svoje nadahnue lekarima i ovi priznadoe da je to jedino sredstvo, ako je spasenje uopte mogue, udili su se ikako im to ranije nije palo na pamet. Kad ga primenie, Margareta ozdravi. Gospodinu profesoru teologije nisu bila dovoljna takva jednostavna uda. Oslanjajui se na brbljanje sluavki i sline autoritete, on je skupio lep broj udesnih dela, znamenja, snova i slino kojima se seanje na Mora obogatilo otkad je Roper napisao svoju biografiju. Sasvim prema izvorima kojima se Steplton posluio, ove su prie neverovatno povrne i glupe, to za autora ima tu dobru stranu da ga niko nee smatrati za njihovog tvorca. Bar iz respekta koji imamo prema katolikoj teologiji esnaestog veka, smatraemo da bi on sam te prie vetije smislio.

BIOGRAFI TOMASA MORA

107

Koliko je, na primer, glupa sledea pria o udu: posle Morove smrti, Margareta je sav svoj novac podarila siromasima da bi se molili za duu njenoga oca. Kad je htela da ga sahrani, ona, razume se, nije imala vie novaca da kupi pokrov. ta da radi? Teko je bilo biti pametan. Najzad se jedna od njenih sluavki, gospoa Haris, odlui da poe do oblinjeg trgovca platnom i da pokua da joj platno da na kredit. Kakvo iznenaenje! Doavi kod trgovca ona u svom novaniku nae tano onoliko novaca koliko je platno kotalo, ni penija vie ili manje! Autoritet na koga se Steplton oslanja kad pria ovo udo s gotovinom jeste Doroteja Koli, jedna od Margaretinih sluavki. Ni najmanje mu ne smeta to Roper o tom sluaju ne pravi nikakve aluzije. Pa ipak Steplton je pored Ropera najvaniji izvor za Morove biografe. On dopunjava Ropera time to se blie uputa u Morov literarni rad i naroito je koristan zbog toga to je vrlo priljeno skupio bogat materijal, naroito iz pisama Mora i njegovih savremenika. Taj materijal ne gubi svoju vrednost ni onda kada ovek ne deli miljenje pisca. KREZAKR MOR I DRUGI esto se pored Ropera i Stepltona kao trei glavni izvorni biograf Morov pominje i njegov istoimeni praunuk Tomas Mor. On je bio katoliki svetenik. Umro je u Rimu 1625. godine. U njegovoj zaostavtini naen je rukopis biografije njegovog pradede i on je 1627. godine objavljen u Londonu. Ta biografija je bila mnogo traena i postala je uskoro tako retka da je 1726. godine ponovo izdata od nepoznatog izdavaa pod naslovom: The Life of Sir Thomas More, Knight, Lord Chancellor of England under King Henry the Eight and His Majestus Embassadour to the courts of France and Germany. By his grest Grandson Thomas More Esq. London 1726. Str. XXXI i 336. To izdanje je vrlo korisno zbog napomena izdavaa koji nam se ini temeljitiji, savesniji i razboritiji od samog autora. 1741. godine izaao je nemaki prevod u Lajpcigu pod naslovom: Das Leben des Sir Thomas More usw. Von dem Herausgeber des Le- bens Coleti und Erasmi

.108

KARL KAUCKI

ins Deutsche ubersetzt nebst einer Vorrede Dr. Christian Gottlieb Jochers, Professor zu Leipzig. Najnovije izdanje potie od Josifa Huntera: The Life of Sir Thomas More, by his great Grandson Cresacre More, with a biografical preface, notes and ot- her illustrations, London 1828, str. LXIV i 376. U svom predgovoru Hunter daje, izmeu ostalog, i sledeu pravilnu primedbu: da se svaki put kada engleski katolici misle da je opet dolo njihovo vreme pojavljuje novo izdanje neke Morove biografije: Roperova pod vladavinom Marije Krvave, Stepltonova u vreme kada je panska armada ugroavala Englesku 1588. godine, zatim biografija od Krezakra Mora pod Karlom I i to kratko vreme posle njegovog venanja s katolikom princezom Henrijetom Marijom od Francuske (str. LXII). U istom predgovoru Hunter tvrdi i to da je na osnovu podataka koje autor te biografije u njoj daje o samom sebi doao do uverenja da njen autor ne moe biti Tomas, ve da biografija potie od njegovog najmlaeg brata Krezakra Mora. Navedeni podaci potpuno odgovaraju ovome. Prema svemu mi, dakle, treba za autora da smatramo Krezakra. Uostalom to pitanje nema velikog znaaja, jer je i Krezakr bio katoliki fanatik kao i Tomas. Ova biografija se koristi vie od ostalih. ovek bi stvarno pomislio da ona mora biti najbolja, jer je pisac pored usmenih saoptenja onih koji su jo lino poznavali njegovog pradedu, mogao da se koristi porodinom arhivom, a sem toga rezultatima istorijskog istraivanja itavog jednog veka. On je mogao da spoji tano poznavanje injenica jednog lana porodice, sa irokim vidikom istoriara koji posmatra dogaaje s vieg stanovita. Od svega toga, meutim, nieg nema. Krezakr Mor je pisao, kako to i sam kae u uvodu, da bi okrepio svoju duu i duu drugih kao i Steplton. Njemu nije bilo stalo do istraivanja istine, ve do uticaja na ljudska oseanja i za takav cilj njemu je izgledalo sasvim suvino da sebi zadaje mnogo truda. Tako je cela knjiga ispala bezobzirni plagijat Stepltona i Ropera. On je prepisivao, as od jednog, as od drugog, pa da je bar prepisivao savesno, nego je to inio aljkavo. Izdava iz 1726. godine nije alio truda da sravni

BIOGRAFI TOMASA MORA

109

svako pojedino mesto Krezakra s odgovarajuim tekstom Stepltona i Ropera, pa je utvrdio da je Krezakr na mnogo mesta poinio i grube greke. Originalna mesta Krezakra Mora svode se na nekoliko priica, koje su se u katolikoj riznici brbljanja o udesima pojavile tek posle Stepltonove knjige, te ih u delu profesora teologije jo nema. One su moda jo gluplje od Stepltonovih priica. Da nevedemo samo jedan primer: na stolu izmeu dva brata leao je jedan Morov zub i obojica su podjednako udeli da dobiju tu dragocenu relikviju. Blaeni muenik je tu tekou reio ne moe biti prostije: na veliko uenje brae zub se odjednom podelio i na stolu se naoe dva zuba (ibid., str. 304). teta to se to nije odigralo s nekom kosti koja se u oveku javlja samo u unikatu, npr. donja vilica. Svetac sa dve donje vilice bio bi sigurno jo vee udo negoli onaj sa trideset i tri zuba. Knjiga Krezakra Mora ne vredi nita, pa ipak ona je postala najvie korieno izvorno delo o Tomasu Moru. To je zato to ona prua vrlo pogodan izvod iz Ropera i Stepltona i to je pisana u pravom moldtvenikom stilu gotovo jo vie nego i Stepltonova. Velika veina potonjih katolikih biografija o Moru koliko ih znamo samo su boije ili loije parafraze ove knjige Krezakra Mora. italac valjda nee zahtevati da proradimo celu katoliku literaturu o Moru, koja je objavljena od sedamnaestog veka naovamo. Za upoznavanje naeg socijalista iz toga ne bi proizala nikakva korist i dosta je onih nekoliko sluajno izabranih primera koje smo naveli. Ni protestantska literatura ne sadri nijednu znaajnu Morovu biografiju. Knjiga Kejlija, bar to se tie biografije, nije neki istaknuti rad. Ona je postala drago- cena, jer je iroj publici uinila pristupanim Morova najbolja knjievna dela.5

A r t h u r C a y l e y the younger, The Memoirs of Sir Thomas More. 2 knjige. London 1804.
J

.110

KARL KAUCKI

Pored tri izvorna pisca o Moru koje smo naveli, izgledaju nam vredne pomena jo i sledee etiri biografije: biografija katolika Rudharta6 i Brideta i protestanata Seboma7 i Hutona. I Rudhart i Sebom bili su jo toliko religiozni da se njihovo specifino veroispovedno stanovite moralo pokazati, ali su obojica uspeli da pre- vaziu tu veroispovednu ogranienost koliko je bilo potrebno da bi im Mor bio jasan. Rudhart je bio junonemaki naunik koji, izgledar nikad nije bio u Engleskoj, ali je u Getingenu naao veliki materijal o Moru i dobro ga koristio. On je teio za tim da Mora prikae u svim vidovima njegove delatnosti i da kazivanja njegovih biografa potvrdi, dopuni ili ispravi na osnovu drugog materijala iz istog doba. On, meutim, nije uspeo da shvati Morov znaaj, njegovo stanovite bilo je ogranieno i sitniarsko. Ipak je to savestan, marljiv i poten rad jednog nemakog naunika iz prve polovine devetnaestog veka, ikada nemaku nauku jo nije bilo upropastilo treberstvo. Mi Rudhar- tu imamo da zahvalimo za mnoge dragocene upute. Sebom posmatra jednu Morovu stranu koja je dosad bila malo obraivana: Mor kao humanist u saradnji s drugom dvojicom humanista koji su u njegovo vreme radili u Engleskoj, s Koletom i Erazmom Roteram- skim. Izlaganja obuhvataju samo vreme do Koletove smrti 1519. godine. U stvari to je kraj humanizma u Engleskoj. Njega smenjuje reformacija. U knjizi se ne obrauje pitanje kako je dolo do toga da se Mor

Dr G e o r g T h o m a s R u d h a r t , Thomas Morus. Aus den Quellen bearbeitet. Niirnberg 1829. X und 458 Seiten. s Frederic S e e b o h m , The Oxford Reformers of 1498. Being a history of the fellow work of John Colet, Erasmus and Thomas More. London 1867, drugo izdanje 1869. Ba kad je objavljeno prvo izdanje, pronaen je rukopis iz koga su ustanovili Morovu godinu roenja. To je oborilo celu hronologiju i dobar deo hipoteza u toj knjizi. Sebom je brzo pripremio novo, drugo izdanje i povukao prvo iz prodaje. Nai izvodi potiu delom iz prvog, delom dz drugog, izdanja koje nam je tek kasnije dolo do ruku.
6

BIOGRAFI TOMASA MORA

111

celim biem zaloi za stvar katolike crkve. Utopija pak ulazi u sklop Sebomovog posmatranja. Pa ipak ni on, kao ni svi ostali Morovi biografi do danas, kao ni Rudhart, nije znao ta da kae o tom delu. Rudhartu se ono ini kao zbijanje ale, Sebom ga shvata ozbiljnim ali teite baca na hriansku filozofiju koja je u njemu data a koju iznosi na najprostakiji protestantski nain. Komunistiki karakter Utopije" on ak i ne vidi, ili nee da vidi jer ga ne bi umeo objasniti. Da se najzad osvrnemo i na najnovije Morove biografije koje su izale tek posle prvog izdanja ove knjige.8 Oba pisca tih biografija su svetenici. T. E. Bridet, lan je kongregacije svetoga Spasa. Svoje delo napisao je u slavu katolikog muenika koji je 1886. godine proglaen blaenim. On se koristio aparatom moderne nauke, naroito to se tie hronologije, i izbegava najgrublje neukusnosti. Ali ni kod njega nema ni govora o istorijskom razumevanju Mora. Zbog nametljivog isticanja katolikih formi koje je Morovo miljenje poprimilo naroito pred kraj njegovog ivota, italac ne moe isto kao i kod Ropera, ni da nasluti kakav je duhovni gorostas bio Mor. Njegovo celokupno delo zbijeno je u Prokrustovu postelju ograniene katolike pravovernosti. Ne treba zbog toga posumnjati u potenje toga pisca. Ugursuz daje vie no to ima. Najzad i Hutorf, ije je delo izalo prvi put 1895, a nekoliko godina kasnije ponovo, pie kao i Bridet, s teolokom tendencijom. On je oksfordski teolog i kapelan lordbiskupa od Elija. On hoe da dokae da se Mo- rova teologija vrlo dobro slae s engleskom dravnom crkvom. Tako, na primer, na str. 282. on kae: Izlino je sporiti se s rimskim uiteljima-svecima o njihovom pravu da njega (Mora) slave kao svoga muenika; ali nijedna prava teoloka ocena nee poricati da on pripada istorijskoj i neprekidnoj crkvi Engleske. Temeljna studija
8 Rev. T. E. B r i d g e t t . Life and Writings of Sir Thomas More, Lord Chancellor of England and Martyr under Henry VIII", London 1891.

.112

KARL KAUCKI

njegovih religioznih spisa i njegovog ivota pokazuje da je Mor bio svetac kojim se Engleska moe ponositi jo i danas. (Sravni i str. 201.) Iz borbe katolikih i protestantskih popova o le svoga Patroklusa Mora ne proizlazi nita novo. Pa ipak teoloka tendencija u Hutonovoj knjizi nije tako nametljiva, te ova knjiga predstavlja sasvim itak i briljiv prikaz Morovog razvojnog puta, ak i sa izvesnim intere- sovanjem za socijalizam pisca Utopije.

ERAZMO ROTERDAMSKI

Za onoga ko Mora hoe da upozna kao socijalista je, pored takvih biografa, utoliko vanije i dobrodolo to je sauvan onaj izvor iz koga se Mor moe najbolje da upozna: njegova

sopstvena dela i veliki deo njegovih pisama.

Originalna izdanja pojedinih njegovih dela vrlo su retka; ali celokupna izdanja njegovih dela, naroito na latinskom, verovatno se mogu nai i u nemakim bibliotekama. Morova dela na engleskom jeziku izdata su u Londonu 1557. godine po nareenju kraljice Marije.9 Celokupno izdanje njegovih dela na latinskom izalo je tri puta, prvi put u Bazelu 1563. godine, drugi put u Levenu 1566. godine, i trei put 1689. godine u Frankfurtu i Lajpcigu. Prema Kejliju (ibid., str. 274) ovo tree izdanje trebalo bi da bude najbolje. Mi smo se stoga i drali njega.10 Izvestan broj Morovih rasprava, pesama i dr. izdao je poetkom osamnaestog veka A. Kej li u ve spomenutim
9 Tomas Mor

* Thomae Mori Angliae quondam Cancellariii opera omnia quotquot reperiri potuerunt ex Basileensi anni MDLXIII et Lovaniensi anni MDLXVI editionibus deprompta, diversa ab istis serie deposita, emendatioraque edita, praefixae de vita et morte Thomae Mori, Erasmi et Nucerini epistolae ut et doctorum virorum de eo aeulogia. Francofurti ad Moe- num et Lipsiae, sumptibus Christiani Genschii, anno MDCLXXXIX.

BIOGRAFI TOMASA MORA

113

Memoirs of Sir Thomas More. Slinu zbirku (delimino samo u odlomcima i izvodima) nekih Morovih spisa (prevedenih na novi engleski jezik) izdao je novokatolik W. Jos. Walter u Americi.11 U novije vreme izala su, osim Utopije o kojoj emo jo opirnije govoriti, samo Morov fragment o Ri- ardu III i njegova knjiga o Piku dela Mirandoli.12 Najvaniji izvori za prouavanje Mora su, pored samih njegovih dela, pisma njegovih prijatelja upuena njemu ili pisana o njemu. Meu tim pismima jedno je najvanije, kako zbog linosti oveka o kome pie, tako i zbog linosti pisca kao i primaoca tog pisma. To pismo uputio je 1519. godine, ba na poetku reformacije, Eraz- mo Roterdamski Ulrihu fon Hutenu. Ono sadri potpun opis Morovog ivota do toga datuma i to od njegovog

11 Sir Thomas M o r e . A selectdon from his works, as vvell in prose as in verse, forming a sequel to Life and Times of Sir Thomas More by W. Jos. Walter. Baltimore 1841, 364 str. M o r e s History of Ring Richard III. Eddted with Notes, Glossary, Index of Names, by J. Ravvson Lumby, Pitt Press Series. Cambridge, University Press. Leipzig 1885, F. A. Brockhaus. Morova istorija Edvarda V i Riarda III izala je u popularnom izdanju zajedno s delom J. M i l t o n a Britain under TrojSn, Roman, Saxon Rule und E. Bacons Henry VII u Londonu. 1890. godine izalo je novo izdanje Morovog Life of John Picus, Earl of Mirandula etc.

najprisnijeg prijatelja s kojim je godinama zajedno iveo i radio. Ko bi nas mogao bolje upoznati s Morom? Nama ne BIOGRAFI TOMASA MORA pada na um bolji uvod pri pokuaju boljeg ra- zumevanja Mora nego to je to pismo. Poto prema naem saznanju ne postoji nemaki prevod, mi emo ga utoliko radije ovde dati u celosti (izostavljajui samo neke dosadne i beznaajne formule utivosti koje je zah- tevao visokoparni stil pisama humanista). Ono je inae pisano na latinskom jeziku i prema tadanjem obiaju proarano grkim izrazima.13 To pismo glasi: To to Tebe, presvetli Hutenu, tako ushiuju van- redno ueni i prijatni spisi Tomasa Morusa14, da ga Ti voli, i gotovo bih napisao, da si u njega smrtno zaljubljen, nije usamljen sluaj, ve Ti svoju ushienost deli s mnogim drugima. Ta ushienost je obostrana jer se i Morus raduje Tvojim spisima toliko mnogo da Ti i ja gotovo zavidim ... Uostalom, kad toliko navaljuje da Ti nabacim Morusovu sliku, onda samo elim da moje snage budu isto toliko velike kao to je silno Tvoje traenje. I za mene je zadovoljstvo da se s vremena na vreme predam posmatranju najljubaznijeg svog prijatelja. Nije, meutim, svakome dato da upozna Morusov dar, i ja ne znam da li on dozvoljava da ga slika bilo koji slikar. Ja stvarno mislim da nije lake opisati Morusa nego Aleksandra Velikog ili Ahila, jer ni oni nisu bili dostojniji besmrtnosti od njega. Takav predmet posmatranja trai ruku jednog Apelesa, a ja se bojim da sam sliniji Fulvijusu Rutubi nego Apelesu. Ipak u pokuati da Ti bar skiciram sliku celog tog oveka, ako ve ne mogu tano da ga predstavim onakvog kakav mi se pokazao kroz dugogodinji zajedniki i v o t . . . Poniriid Morusov opis s one strane s koje ga Ti najmanje poznaje: on nije visok, ali ni upadljivo mali, njegovi su udovi tako odmereni da mu se ne moe staviti nikakva primedba. Koa njegovog tela je bela, ali mu lice pokazuje vie svetlu rio bledu boju koe, a da ipak nigde ne probije snano crvenilo ve samo nean ruiast blesak. Njegova kosa prelazi iz mrke
13 Pismo je objavljeno u celokupnom izdanju Morovih latinskih dela iz 1689. godine. Vee odlomke pretampao je Bridet. 14 Po obiaju humanista i Mor je svoje prezime latinizirao u Morus. 8*

114

u crnu boju, ili ako Ti je milije, iz crne u mrku (sufflavo nigrore); brada mu je tanka, oi sivoplave s nekim mrljama: BIOGRAFI TOMASA MORA 115 takve oi po pravilu odaju visoko obdaren duh, a kod Engleza vae i za lepe, dok se nama crne vie dopadaju; kau da nijedna vrsta oiju nije sigurna protiv povreda. Njegov lik odgovara njegovom karakteru, on stalno odaje prijateljsku i ljubaznu vedrinu i rado nam se os- mehuje. Da kaem otvoreno, on vie naginje veselosti nego ozbiljnosti i dostojanstvenosti iako ume da se dri daleko od prostakog lakrdijatva. Desno rame malo mu je vie od levoga, naroito pri hodu. To mu nije uroeno, ve mu je postalo navika, kao to i svima nama esto ostanu sline navike. Inae na njemu nema nieg neprilinog, izuzev moda njegove ruke koje su malo seljake u poreenju s telom. Sve to se odnosi na telesni izgled, on je jo od mladosti zapustio i nije po pravilu negovao ak ni ono to bi prema Ovidu ovek jedino trebalo da neguje. Koliko je on bio lep kao mladi moe se jo sada razabrati iz onoga to je preostalo; a ja sam ga upoznao kada mu nije bilo ni 23 godine, dok sada ima preko 40. Zdravlje mu je dobro, mada nije snano. Ono je dovoljno za poslove koji pristoje asnom graaninu i ne podlee gotovo nikakvim bolestima: moemo se nadati da e se on pokazati ilav kao i njegov otac koji je uprkos dubokoj starosti jo vrlo krepak. Nisam jo nikad sreo oveka koji bi manje od njega probirao jela. Do mladikih godina rado je pio vodu, to mu je ostalo od oca. Da ne bi u veselom drutvu kvario raspoloenje, on bi varao svoje drugove u piu na taj nain to bi iz bokala (stanneo poculo) pio lako pivo a esto i istu vodu. Kod Engleza je obiaj da kod vina uzajamno nazdravljaju; da ne bi izgledalo kao da mu je tp odvratno i da ne bi ispao osobenjak, on je imao obiaj da pri nazdravljanju pijucka. Govedinu, soljenu ribu i prosti kiseli hleb radije jede negoli jela koja inae vae kao poslastice; pri tome ne bi odbijao ono to moe da uini zadovoljstvo ne kodei telu. Uvek je rado jeo mlene proizvode i voe a jaja oboava. Glas mu nije jak, ali nije ni slab, lako se uje, jasan je ali nema mekoe ni melodinosti. Izgleda da nema dara za pevanje iako je veliki prijatelj svake vrste muzike. Govor mu je razgovetan i nije uurban niti otegnut. On voli

jednostavnost i ne nosi ni svilu, ni purpur, niti zlatne lance KARL KAUCKI sem .116 to zahteva njegov poloaj. udno je kako se malo kada brine za one forme koje mnogi smatraju za utivost i pristojnost: niti ih trai od drugih, niti ih se sam strogo pridrava, ni na ozbiljnim skupovima, niti na veselim drutvenim sastancima: ne da on za njih ne zna, ve ih smatra za ensku stvar i nedostojno mukarca da gubi vreme u takvim budalatinama. Rado izbegava dvor i druenje s vladaocima, jer od vaj- kada mrzeo tiraniju i nita mu drae nije bilo od jednakosti. Teko je nai neki dvor, ma kako skroman bio, na kome ne bi bilo mnogo larme i laktatva, licemerstva i raskoi, i koji bi bio slobodan od svake tiranije. Stoga je i Morus dozvolio da ga samo tekom mukom dovuku na dvor Henriha VIII; pa ipak teko je poeleti ljubaznijeg i skromnijeg plemia. Morus voli slobodu i dokolicu; ali kao to se rado odaje neradu kad je prilika za to, tako ga niko ne moe nadmaiti u revnosti i istrajnosti kad treba raditi. Za prijateljstvo kao da je roen. On ga uva verno i vrsto.

On se ne boji onog preteranog prijateljstva (noXvq>diav) .117 kome Heziod tako malo dobroga kae. Koliko je preKARL KAUCKI o dusretljiv pri sklapanju prijateljskih veza, toliko je manje pedantan i strog u izboru prijatelja, paljiv u ophoenju, istrajan u odravanju svojih prijateljstava. Kad naie na nekoga ije greke ne moe da ispravi, on ne lomi silom to prijateljstvo, ve ga puta da ohladni. Druiti se sa onima koje smatra vernim i koji odgovaraju njegovim shvatanjima, ini mu se kao najvee zadovoljstvo koje se da zamisliti. Igranje loptom, kockanje, kartanje i sline igre kojima otmena svetina (vulgus proce- rum) ubija vreme, njemu su odvratne. Koliko je ravnoduan kad se radi o sopstvenim prednostima, toliko je briljiv u uvanju interesa svojih prijatelja. Ukratko, ko trai savren primer istinskog prijateljstva taj ga nee nai nigde boljeg nego u Morusu. U drutvenom ivotu tako je veseo i prijatan, da nema toga koji bi bio tako zlovoljan da ga on ne bi mogao razvedriti i da nita ne moe biti tako odvratno da on njegovo dejstvo ne bi mogao da poniti. Ve kao deak tako je voleo alu i igru kao da je za njih roen; ali njegova ala nije nikad prelazila u lakrdiju niti u vreanje. Kao mladi pisao je kratke komedije i izvodio ih. On toliko voli duhovite dosetke da mu se one dopadaju ak i onda kad one izvrtanjem istine idu na njegov raun. Tako je ve kao mladi sklapao epigrame i Uivao u Lukijanu. I mene je naveo da napiem Pohvalu gluposti (jednu satiru), i da odigram nekakvu igru kamile. Nita se ne moe desiti, ak ni najozbiljnija stvar, koju on ne bi pokuao da vidi sa aljive strane. Kad ima posla sa uenim i pametnim ljudima, on se raduje njihovom duhu; u drutvu neobrazovanih i budala njemu glupost prua priliku za smeh. Njega ne odbija ni najvei luak, jer se on vanrednom vetinom ume da prenese u svaije raspoloenje. Sa enskinjem, ak i sa svojom suprugom, on samo tera alu i igru: mogao bih ga smatrati za drugog Demokrita ili jo bolje za onog pitagorejskog filozofa koji bezbrino i dokono vrlja pijacom i sa osmehom posmatra guvu kupaca i prodavaa. Mi na koga sud mase ne utie tako malo kao na Morusa, dok, s druge strane, niko nije tako pristupaan i prijatan kao on.

Jedno od najomiljenijih njegovih zadovoljstava sastoji se 118 KARL u posmatranju ivotinja, njihovog duhovnog de- lanja i KAUCJtl raspoloenja. Jedva da ima koja vrsta ptica koju on ne bi drao u kui; kad naie na retku ivotinju koja se moe kupiti, kao majmuna, lisicu, lasicu, kunu ili slino, neto egzotino, on uri da je kupi. Ceo mu je dom ispunjen time i kud god stupi naii e na neto to ti privlai pogled: a Morus se svaki put raduje iznova kad vidi da i drugi u tome uivaju.15 Kao mladi Morus nikako nije bio enomrzac ali nije izazvao nikakvo ogovaranje i radije je uivao u onim enama koje su mu bile predusretljive negoli u onima koje bi morao da osvaja; polni ivot za njega nije imao drai, ako nije bio povezan uzajamnim duevnim podstrekom.16
15 Meu Morovim ivotinjama postao je uven i na slici ovekoveen jedan majmun. Taj majmun je jednom prilikom umeo tako vesto da sprei lasicu koja je htela da prodre kroz pukotinu u kavez pitomih zeeva da je Erazmo, divei se, taj sluaj izneo u svom delu ,,CoIIoquis". Nekoliko godina kasnije Hans Holbajn slikao je porodicu lordkancelara Mora i na toj slici majmun obavezno nije smeo da izostane (Seebohm, ibid., I izd., str. 420, 421). 16 Poto neemo imati prilike da se na to kasnije vratimo, to moramo ovde rei da Mor nije bio ni najmanje lano stidljiv; bio je u stanju da se sasvim oduevi nekim masnim vicem i to ne samo u tajnosti kao to to ine filistri koji moraliziraju. Masnu alu, koja bi mu uspela, on je i tampao. Vie takvih mogu se nai meu njegovim latinskim epigramima. Za karakteristiku Mora naveemo ovde jednu od njih: mladi iznenadi devojku u samoi. On je zagrli i umoli za Ijubav. Uzalud, ona se branila oajno i rukama i nogama. Njega izdade strpljenje, izvue svoj ma i uzviknu: Kunem ti se ovim maem, Ako ne lei mirno i ne dri jezik za zube ja u otii. Uplaena ovom mranom pretnjom ona pade i ree: Pa dobro, uini, ali znaj da poputam samo pred silom. Vic se sastoji manje u tome ta je reeno, a vie u onome kako je reeno. Prevod uvek gubi pravo dejstvo. Poenta u originalu glasi: Per tibi ego hunc ensem juro, simul etulit ensem,

Klasinom literaturom poeo se baviti vrlo rano. V^ kao mladi studirao je protiv oeve volje grku literaturu i BIOGRAFI TOMASA MORA 119 filozofiju. Njegov otac je valjan i razuman ovek ali mu je otkazao svaku potporu i skoro ga je odgurnuo jer je izgledalo kao da Mor nee poi stopama oca koji je ueni engleski pravnik. Ma koliko da je ovaj poziv tu istinskom obrazovanju, u Engleskoj se ipak visoko cene i potuju oni koji se na tom podruju pro- uju i tamo jedva da ima boljeg puta od pravnih nauka da bi se stekla slava i novac. Mnogima je taj poziv doneo ak i englesko plemstvo. ovek na tom podruju ne moe nita da postigne bez dugogodinjeg rada i znoja. Morus je uprkos svojoj odvratnosti prema pravnim nauka- ma, koja je bila opravdana jer je bio roen za neto bolje, u njima postigao takav uspeh i to tek to ih je okusio, da se stranke nisu vie nikome tako rado obraale kao njemu i nijedan od njegovih kolega, koji su se iskljuivo posvetili tom pozivu nije imao vei prihod nego on. Toliko je bilo njegovo otroumlje i njegova spremnost da uzvraa.

Comjtnodo ni jaceas, ac taceas, abeo. Ulico succumbuit tam tristi territa verbo: , ,,Atque age, sed quod agis, vi tamen, inquit, agis.

Pa i pored toga, on je uloio mnogo truda i u studije glOGRAFl TOMASA. MORA crkvenih nauka. Jo kao mladi drao je pred mnogobrojnim sluaocima predavanja o knjigama Augustina o dravi bojoj (de civitate dei); kod tog mladog oveka koji nije bio rukopoloen dolazili su ak i svetenici i starci da im razjasni tajne religije i nisu se kajali. On se elom duom odavao pobonim delima i trudio se da se nonim bdenjima, postom, molitvama i slinim vebama pripremi za sveteniki poziv. No on je pre nego mnogi koji se nepromiljeno odaju tom tekom pozivu, shvatio da bi on za njega bio opasniji nego ma koji drugi. Jedina prepreka na njegovom putu da se posveti tom nainu ivota sastojala se u tome to nije mogao da savlada svoju elju za enom. I on je radije pristao da bude neporoan suprug, nego da bude prljav svetenik. Tako se oenio devojkom iz plemenite porodice, koja je bila gotovo jo dete. Ona je odrasla na selu kod roditelja i sestara i bila jo neiskusna i neobrazovana, tako da ju je mogao razviti potpuno prema svojim naklonostima. Dao je da je poduavaju u naukama i naue svakoj vrsti muzike: on je nju potpuno nainio enom s kojom je mogao da probavi ceo ivot. Nju je, meutim, otrgla rana smrt, poto mu je rodila vie dece, od kojih tri devojice i jedan deak jo ive: Margareta, Alojzija17, Gecilija i Johanes. Nije dugo ostao udovac valjda zbog saveta svojih prijatelja. Nekoliko meseci posle smrti svoje ene, on je uzeo neku udovicu, vie za voenje kuanstva negoli zbog njenih drai, jer nije bila ni mlada ni lepa kako je on to sam u ali govorio, ali je bila vred- na i briljiva domaica. On i s njom ivi isto tako dobro kao da je bogzna kako lepukasta. Redak je suprug koji kod svoje ene strogou i nareivanjem stie takvu poslunost, kao to je on stie dobrotom i alom, ta bi ona mogla da mu odbije kad je njemu uspelo da ona, iako je ve poela da stari i nimalo gipke udi i vrlo prozaine prirode, naui da svira na instrumentima18 i u flautu i kada je na zahtev svoga mua
17 Sam Mor kao imena svojih keri navodi: Margareta, Elizabeta i Cecilija (na primer u pismu u stihovima njegovoj deci koje se nalazi u prilogu njegovih epigrama). Eraz- ma je verovatno zbunio engleski izgovor skraenog imena. 18 Erazmo navodi tri instrumenta: cythara, testudo i monochordum. Preputamo poznavaocima istorije muzike da

120

pristajala da mu izvede na tim instrumentima sve vebe koje su joj svakog dana bile zadavane? Istom blagou, kojom vodi BIOGRAFI TOMASA MORA 121 svoju enu, on vodi i decu i poslugu: nema tu ni drama, ni svae; gde bi zapretilo da se neto tako pojavi, on bi to uguio u klici ili momentano izgladio. Jo ga niko nije napustio kao neprijatelj. Izgleda kao da je to neka sudbina njegovog doma da iri blaenstvo: niko tamo jo nije iveo a da nije dostigao viu sreu i niko tamo jo nije stekao rav glas. Malo je ljudi koji su se i s majkom svojom tako dobro slagali kao on sa svojom maehom: otac Morusov bio se naime oenio po drugi put i ta je ena zavolela Morusa kao da mu je mati. Tu skoro otac mu se oenio po trei put. I Morus se zakleo svim svecima da jo nikada nije sreo bolju enu. On roditelje, decu i sestre voli na takav nain da im ne postaje dosadan preteranim nenostima niti zapostavlja svoje dunosti prema njima. On ne misli na prljavu zaradu. Jedan deo svojih prihoda ostavlja na stranu za svoju decu a ostatak nemilice troi. Dok je jo zaraivao kao advokat, on je svima koji bi od njega traili saveta davao prijateljska i istinska obavetenja, mislei vie o njihovoj koristi nego o sopstvenoj. Veini od njih savetovao bi poravnanje s protivnikom jer to manje kota. Ako s tim predlogom ne bi prodro, on bi svoga klijenta uputio kako da vodi parnicu na najjevtiniji nain. Radost drugih je, meutim, utoliko vea to je vie parnica i to su one due. Nekoliko godina on je u svom rodnom gradu Londonu bio na poloaju sudi je po graanskim sporovima.19 Taj poloaj nije skopan s velikim trudom jer se sudska roita odravaju samo etvrtkom i to samo pre podne, ali je vezan za visoke poasti. Niko nije resio toliko tubi kao on i niko nije bio tako nesebian: mnogima je ak oprostio i sudsku taksu koja mu je sledovala! Na poetku parnice imaju naime i tuilac i tueni da poloe po 3 groa20, i niko im ne sme traiti vie. Zbog takvog dranja on je postao najomiljeniji graanin svoga protumae koje je on instrumente tu podrazumevao, naroito onaj poslednji. '* Mor je 1509. godine postao vikont Londona. Na klasino obrazovani Erazmo pie drahme. Drahma je bio stari grki srebrni novi. Ovde je sigurno re o groat-u, grou, malom srebrnom noviu od 4 penija.

grada. On se bio reio da ne trai drugi poloaj, jer je ovaj daKARL KAUCKI vao .122 dovoljno ugleda a nije bio izloen nekim opasnostima. Dva puta su od Morusa zahtevali da preuzme neka izaslanstva i poto je te svoje misije obavio vrlo mudro uzvieni kralj Henrih VIII nije se hteo smiriti dok ga nije dovukao na svoj dvor. Zato da ne kaem dovukao kad jo niko nije upotrebio toliko truda da dospe na dvor, kao to ga je Morus upotrebio da ga izbegne. Ali poto je plemeniti kralj bio naumio da oko sebe okupi mnotvo uenih, staloenih, mudrih i nesebinih ljudi, on je, kao to bi to uinili i mnogi drugi, pre svega k sebi privukao Morusa. On se tako prisno povezao s njim da ga nikad ne puta od sebe. Ako se radi o ozbiljnim stvarima, nema iskusnijeg oveka od Morusa; kad kralj eli da osvei duu lakim razgovorom, Morus je opet najvedriji lan drutva. esto se za teka pitanja trai odmeren i razuman sudija: Morus ih reava tako da su svi zadovoljni. Ali ga jo niko nije naveo na to da primi poklon. Kako bi bile srene drave kada bi vladaoci svuda postavljali stareine koje bi liile na Morusa! Dvor u njemu nije izazvao ni najmanji trag uobraenosti. Ni u velikom meteu poslova, koji su leali na njemu, on nije zaboravio svoje stare prijatelje, niti je zapostavio svoje omiljene studije. Svu mo svoga poloaja i sav svoj uticaj na prosveenog kralja on koristi samo na dobro drave i za zadovoljenje srca. Njegove najivlje tenje oduvek su ile za tim da bude koristan zajednici, njegove misli su oduvek naginjale samilosti. to se vie penje, to je vie voljan da ini dobro. Jedne potpomae novcem, druge titi svojim uticajem, nekima pomae svojom preporukom a onima kojima ne moe pomoi na drugi nain, on pomae savetom. Od njega niko ne odlazi tuan. Moglo bi se rei da je Morus vrhovni zatitnik svih siromaha u zemlji. On se raduje kao da je dobio najvei zgoditak kad mu uspe da prui pomo ugnjetenom, da nevoljnika oslobodi nezgode, da povrati poverenje u onoga koji je bio u nemilosti. Niko ne ini vie dobrih dela, niko ne trai manje zahvalnosti. I mada je i bogat i obdaren, to je po prirodi povezano s hvalisavou, niko nije tako daleko od tog poroka kao on. A sad da preem na njegove studije, koje su uinile da mu postanem tako dragocen, koje su i Morusa uinile

dragocenim za mene. U mladosti se bavio poezijom, ali je ubrzo preao na to BIOGRAFI TOMASA MORA da dugim i munim radom popravlja svoju 123 prozu i da veba svoj stil u svim vrstama pisanja. Ima li smisla da o tom govorim vie, pogotovu Tebi, kad Ti njegova dela dri stalno u ruci? Da bi svoj duh to vie izotrio, on je naroito rado pisao govore i predavanja, pre svega o neobinim temama. Jo kao mladi radio je na jednom dijalogu u kome je branio komunizam Platona pa ak i sa zajednicom ena. Pisao je odgovor na Tiranicid-u (Ubice tirana) od Lukijana, i traio da mu budem protivnik, kako bi iz te probe saznao to tanije da li je napredovao u toj vrsti literarnog rada. Utopiju" je pisao u nameri da pokae gde su uzroci ravog stanja u kome se drave nalaze i tu je naroito imao u vidu Englesku koju je temeljito prouio i dobro poznavao. Najpre je u dokonim asovima napisao drugu knjigu, pa je uskoro dodao i prvu: pisao ju je bez priprema: toliko je njegov bogati duh bio potpomognut njegovom vetinom govora i pisanja. Njegov duh je uvek spreman za odgovor i stalno uri napred, njegovo pamenje je dobro kolovano: u njemu je sve na neki nain sreeno i on brzo i bez oklevanja izbacuje ono to se u datoj prilici trai. Niko od njega nije okretniji u diskusijama tako da ponekad dovede u nepriliku i poznate teologe kad se kree u njihovoj sopstvenoj oblasti. Johan Kolet, otrouman ovek sa izvrsnim darom rasuivanja, esto je u poverenju govorio da Engleska poseduje samo jednog genija, Morusa, a ipak na tom ostrvu cveta toliko izvanrednih duhova. On ispoljava istinsku pobonost, ali mu je svako sujeverje strano. On ima odreene asove u kojima se moli bogu, ne iz navike nego iz dubine due. Kada s prijateljima govori o buduem ivotu, jasno se vidi da govori iz ubeenja i u najboljoj nadi. Takav je Morus na dvoru a ima ljudi koji misle da se dobri hriani mogu nai samo u manastirima. Time Erazmo zavrava opis prvog modernog socijalista.

Druga glava MOR KAO HUMANIST

MOROVA MLADOST Na zadatak nije da pruimo iscrpnu Morovu biografiju, jer bi nam to uzelo i suvie prostora i odvelo bi nas u oblasti koje nemaju nikakve veze sa Utopijom. Mi ovde imamo posla sa Morom samo kao komunistom i njegovim idejnim razvitkom u onim oblastima u kojima se ispoljava socijalni ivot. Nas pre svega interesuje razvitak njegovih ekonomskih, politikih i religioznih shvatanja. Njegov ivotni put nas ovde zanima samo u onoj meri u kojoj je imao uticaja na ta shvatanja. Bie nam dakle dovoljno da navedemo samo neke podatke o Morovom ivotu utoliko pre to je Erazmo u svom pismu ve dao najvanije pojedinosti iz vremena do 1519. godine. Za biografe Morove je karakteristino da nijedan ne navodi njegovu godinu roenja. Do pre nekoliko decenija svi su 1480. godinu smatrali godinom Morovog roenja. Meutim, to pobija ve Erazmovo pismo Hute- nu jer on kae da Moru ima neto preko 40 godina a pismo je pisano 1519. godine. To znai da je Mor roen pre 1479. godine. Uostalom V. Aldis Vrajt dokazao je jednim manuskriptom koji se nalazi u biblioteci Triniti koleda u Kembridu, da je Mor roen 7. februara 1478. godine. Nema potrebe da blie ulazimo u to pitanje kojim se Sebom opirno bavi u svom delu ,,0xford Refor- mers (u prvom izdanju se kao godina roenja jo navodi 1480, v. str. 429, i str. 521 drugog izdanja). Morovo mesto roenja je London, koji tada jo nije bio glavni grad celog sveta, ali je ve bio jedan od najveih trgovakih centara Evrope. U njemu su se otro i jasno ispoljavale tendencije novog naina proizvodnje. Mor potie iz ugledne ali nikako iz istaknute gradske porodice. U posmrtnom slovu koje je sam za sebe napisao on kae: Thomas Morus, urbe Londinensi, familia non celebri, sed honesta natus. Njegov otac, Don Mor, bio je jedan od sudija vrhovnog suda (Kings Bench). Bio je to trezven, strog i skoro krt ovek koji je na sve naine uticao da svog sina navede na razmiljanje o ekonomskim prilikama i da ga upozna s

MOR KAO HUMANIST materijalnim

125 uslovima ivota. Po obiaju onog vremena, Tomas je prvo imao da ui latinski. U tom cilju on je poseivao kolu svetoga Antona u Londonu. Kasnije, otac ga je smestio u kuu biskupa, potom kardinala Mortona, znaajnog dravnika, koji je igrao istaknutu ulogu u engleskoj politici naroito u ratovima Crvene i Bele rue. Morton (koji je 1478. postao engleski lordkancelar i koji je kasnije stao na stranu Henriha VII protiv Riarda I I I ) vrlo je povoljno uticao na mladoga Tomasa. Zahvalni Mor je u prvoj knjizi svoje Utopije posvetio njegovoj uspomeni i sledee rei: Govorio je lepo, teno i ubedljivo; zakone je znao tano, njegova dosetljivost je bila neuporediva, a njegovo pamenje upravo izvanredno. Te svoje prirodne vanredne sposobnosti on je vebom i uenjem jo usavrio. Kralj mu je poklanjao najvee poverenje a drava je, dok sam bio tamo, u njemu mala odlian oslonac. Jo vrlo mlad, on je iz kole doao pravo na dvor i proveo svoj ivot usred nemira i uurbanosti, neprestano bacan tamoamo na promenljivim talasima sree. Tako je kroz mnoge i velike opasnosti stekao poznavanje sveta, koje se ba zato to je steeno na ovaj nain, ne moe tako lako zaboraviti. Dok je Tomas od oca saznao o materijalnim brigama koje su u njegovo doba titale svet, dotle ga je arhiepiskop od Kenterberija upoznao s onim silama, koje su tada odluivale ili su bar polagale pravo na to da odluuju o sudbini sveta. Tako se u njemu rano probudilo razumevanje sadanjice, naroito njenih materijalnih pitanja, to je po pravilu nedostajalo humanistima na Severu koji su veinom imali samo kolsko znanje. Zbog toga Mor, i pored svojih mladih godina, nije vie bio deak, kada je stupio na visoku kolu u Oksfor- du (verovatno 1492. ili 1493. godine). Tamo su se pored stare skolastike odomaile i nove humanistike studije. Glavni njihovi predstavnici su bili Linakr, Grosin i Ko- let, a kasnije i Erazmo Roterdamski koji je 1498. godine tamo stupio kao uitelj grkog jezika. Mor je oseao da ga humanisti privlae isto onako kao to je i on privlaio njih. Ubrzo ga je humanizam potpuno osvojio.

Izgleda da se stari Mor uplaio kad mu se sin odao .126 KARL KAUCKI izuavanju antikih klasika to nije obeavalo hleba. Zbog toga ga je pomalo silom i bez okolienja, kako nam to saoptava Erazmo, povukao sa univerziteta i strpao u neku kolu engleskog prava u Nju Inu, verovatno godine 1494. ili 1495. Tu, a kasnije u Linkols Inu, Tomas je nekoliko godina studirao englesko pravo da bi kasnije kao advokat stekao iroku praksu.

MOR KAO HUMANISTIKI PISAC

Morovo naporno zanimanje nije ugasilo njegovu Ijubav za studiranjem. On ne samo da je upotpunio svoje poznavanje latinskog i grkog jezika i literature, ve je uskoro poeo da nastupa produktivno, kao pisac. Eraz- movo pismo nam je ve dalo neke podatke o tome. Mor je s pravom davao veliku prednost grkim autorima ispred latinskih. Ovi poslednji velikim delom su samo podraavali grke pisce i to ne uvek uspeno. U Utopiji se za Rafaela Hitlodeja, koji u stvari iznosi Morova shvatanja, kae: On je dodue putovao morima, ali ne kao Palinurus, ve kao Ilisej odnosno Platon. Taj Rafael, po prezimenu Hitlodej, ne stoji ravo s latinskim, ali grki zna odlino i temeljito. Na grki jezik on je utroio mnogo vie truda nego na latinski, poto se sasvim posvetio filozofiji. A na tom podruju nema na latinskom nieg znaajnog, izuzev nekoliko spisa Se- neke i Cicerona. Od Grka ga je najvie privlaio Platon. Od filozofa je najradije itao i studirao Platona i njegove sledbeni- ke", pisao je Steplton (str. 167), jer se iz njega moe nauiti vrlo mnogo kako o upravljanju zajednicama tako i o meusobnim21 odnosima graana.

Civilem conversationem gospodin Steplton pod tim sigurno nije podrazumevao utivu konverzaciju.
9 Tomas Mor

MOR KAO HUMANIST Kad se

pored ovih podataka uzme u obzir i 127 vano ono saoptenje u Erazmovom pismu da se Mor jo kao mladi upoznao s komunistikim idejama Platona i da su ga one toliko obuzele da ih je (ukljuujui zajednicu ena) hteo da brani u posebnoj raspravi, onda se mora doi do zakljuka da je Utopija bila inspirisana Platonovom Republikom. Da je kod pisanja Utopije Mor imao u vidu Platonovu idealnu dravu, proizlazi i iz kratke pesme (koja navodno potie od nekog Hitlodejevog neaka) koju objavljuje u uvodu knjige: Utopijom me prvobitno zvahu zbog moje usamljenosti (infrequentiam)22 A sad sam suparnica Platonove drave, Moda i nadmona nad njom (jer to ovaj pokua reima Da naslika, samo sam ja ostvarila, S ljudima i moi i najboljim zakonima), S pravom bi me sad Eutopijom trebalo da zovu. I iz drugih mesta Utopije osea se uticaj Platona. Naveemo samo jo jedno: u prvoj knjizi Hitlodej kae: Ako uporedim ustanove Utopljana s onima kod sadanjih nacija, mogu samo da odam priznanje Platonovom pravu i mene ne udi da on nije hteo da pravi zakone za narode koji su odbacivali zajednicu dobara. Platonova Republika bila je u mnogo emu ugled za Utopiju", pa se ova zbog toga moe smatrati humanistikim delom. Tvrditi, meutim, da je Utopija (ili bar njena druga knjiga, to jest njen pozitivni deo) isto akademsko delo, neka vrsta literarne igre, pokuaj da se Platonova republika prikae u novoj formi, kako se to sa raznih strana uje znailo bi preterivanje u oceni Platonovog uticaja. Nema vee zablude od toga. Mi emo jo videti da je Utopija proizala iz prilika koje su okruavale Mora, da ona ima sasvim moderan karakter i da se njena srodnost s Platonovom Republikom u sutini odnosi na spoljanje forme.
22 Iz ove strofe kao da proizlazi da uobiajeni prevod rei: Utopija (koja je sloena od grkih rei au = nita, i tojio; = mesto, predeo), s reju niija zemlja ne odgovara smislu koji je eleo Mor. Moda bi prevod usamljena zemlja bio blii.

Utopija" nije bila prosta kolska veba; ona je trebalo .128 KARL KAUCKI praktino da utie na sudbinu nacije. Njen humanistiki karakter ogleda se upravo u tome to nije napisana jezikom nacije, nego na latinskom jeziku koji je poznavao samo mali broj ljudi. To ne znai da je Mor pisao samo na latinskom jeziku. Humanizam je nasuprot varvarskom crkvenom latinskom jeziku razvijao, s jedne strane, klasini latinski jezik paganstva a, s druge strane, je razvijao i nacionalne jezike kao prvi literarni zastupnik nacionalne misli. Poevi od Dantea, Petrarke i Bokaa, humanisti su ne samo vaskrsli klasini latinski jezik nego su stvorili i takvu nacionalnu prozu koja je mogla da se koristi i u nauci i u umetnosti. Tako je i Mor bio ne samo jedan od najelegantnijih latinaca svog doba, nego i otac engleske proze, kako ga je oazivao ser Dems Mekinto; on je bio jedan od prvih koji su pisali engleskom prozom i uticali na njeno stvaranje. Mor je ve pre Utopije pisao na engleskom jeziku. 1510. godine preveo je s latinskog na engleski jednu biografiju italijanskog humanista Pika dela Miran- dole23, a 1513. napisao je svoju uvenu istoriju Riarda III24, koju, na alost, nije dovrio. Ona je izala tek posle Morove smrti 1543. godine i postala je klasian prikaz vremena koje opisuje. Mor je dao onu ne ba laskavu sliku Riarda III koja je ovekoveena u ekspirovim dramama. Ostala dela na engleskom jeziku pisana su posle Utopije; ona potiu iz vremena reformacije i sva su polemikog sadraja. Ovim raspravama i dijalozima Mor je napustio tlo humanizma onako isto kako je to Huten uinio
23 The life of John Picus, Erle of Mirandula, a great Lorde of Italy, an excellent connyng man in ali soiences and vertuos of living: with divers epistles and other works of y said John Picus, full of great Science, vertue and wisedom: whose life and workes bene worthy and digne to be read and often to be head in memory. Translated out of latin into Englishe by maister Thomas More. 24 The histo*y of King Richard the Third (unfinished) vvritten by Master Thomas Morus, than one of the undersheriffis of London, about the year of the Lord 1513 (vidi str. 35. celokupnih dela na engleskom jeziku).

MOR KAO HUMANIST

129

svojim nemakim delima. Obojica su nacionalni jezik koristili u tim delima ne u naune i umet- nike svrhe, ve zbog politike; oni su se tim delima obraali narodu koga su humanisti gordo prezirali. MOR O PROSVEIVANJU ENA. MOROVA PEDAGOGIJA Upotreba i izgraivanje nacionalnog jezika za svoje potrebe bilo je zajedniko i humanistima i reformatorima. Meutim, samo su humanisti branili enu, pfirone nauke i

lepu umetnost.

U svim tim pitanjima Mor se isticao meu humanistima. Za njegova shvatanja o prosveivanju ena naroito je znaajno jedno pismo koje je bio uputio vaspitau svoje dece, nekom Gunelu. To je jedan od onih dokumenata koje nam je sauvao Steplton i zbog ega je on zasluan. Izmeu ostalog, Mor tu pie: ,,U mojim oima uenost sjedinjena s vrlinom vie vredi od svih kraljevskih blaga, dok nauna slava bez vrline ne znai nita drugo do sjajnu bruku. To naroito vai za uenost ena. Poto je kod njih znanje obino retka stvar i predstavlja potajni prekor protiv inercije mukaraca, to ih mnogi rado napadaju prebacujui im u literaturi ono to je u stvari greka prirode. Naunici gree kad neznanje ena proglaavaju za njihovu vrlinu. Meutim, ako se u enskoj individui sjedini ma i malo znanja s mnogo pohvalnih vrlina, ja to vie cenim od Kre- zovog bogatstva i Helenine lepote... (U odnosu na uenost) razlika u polovima nema nikakvog znaaja. jer je i kod etve svejedno da li je ruka koja je bacila seme pripadala mukarcu ili eni. Oni oboje imaju isti razum kojim se razlikuju od ivotinja. Stoga su oboje podjednako sposobni za studije kojima se usavrava i oplouje razum kao to se oplouje njiva na koju bi se bacila setva dobre nastave. A ako bi kod enskog pola zemlja bila neplodna ili donosila korov, kao to to tvrde oni koji hoe enu da odstrane od uenja,

.130

KARL KAUCKI

onda bi to, po mom miljenju, bio samo jo jedan razlog vie da se istrajnim radom i poduavanjem u naukama isprave greke prirode. Ove principe Mor je praktino sprovodio kroz vaspitanje svoje tri keri i svoje poerke Margarete Digs, koje je temeljito poduavao u humanistikim naukama. Njegova najstarija ki, Margareta bila mu je po znanju i duhovitosti najblia; ona je dostigla takav stepen znanja da je i meu naunicima svoga doba uivala veliki ugled. Njena literarna dela izazivala su panju u irokim krugovima; Erazmo joj je uvek pisao s najveim potovanjem pa je jednom nazvao i dikom Britanije. Ona je teno govorila grki i latinski, pa je prevela Euzebijusa sa grkog na latinski i, kako saznajemo od Johanesa Kosterijusa, ona je izvrila ispravku jednog ravo prevedenog mesta kod Kiprijanusa. Danas to moe da izgleda kao dobar kolski rad ali su takva dela u poetku esnaestog veka vaila kao veoma znaajna i pobuivala opte interesovanje. Mor je svoju Margaretu neobino voleo. Sauvano je njegovo pismo u kome joj tada eni Roperovoj koji e mu kasnije biti biograf povodom predstojeeg poroaja eli mnogo sree: da rodi ki kao to je ona sama to e mu biti milije negoli tri mukarca. Na alost, ona je umrla ve 1544. godine, devet godina posle oevog pogubljenja i u vreme Henriha VIII kada je seanje na Mora jo bilo zabranjeno. Da je doivela katoliku reakciju, ona bi sigurno napisala bolju biografiju o Moru nego to je to mogao da uini iljen mu. U odlinom vaspitanju svoje dece, Mor je pokazao onaj pedagoki talenat, koji je bio svojstven svim utopistima i bez koga bi teko postali slavni. Prvi socijalisti su ba zato najvie i bili utopisti to im je za izgradnju novog drutva stajao na raspolaganju ljudski materijal koji je bio i suvie nerazvijen i na tako niskom stupnju, da nisu ni mogli da oekuju da e se on eman- cipovati sopstvenim snagama. Zbog toga je glavni zahtev utopijskog socijalizma i bio u tome da se narod vaspita ne kroz klasnu borbu nego pedagokim

MOR KAO HUMANIST

131

merama. A na tom podruju niko, bez pedagokog talenta, ne bi mogao neto postii. Kao i Robert Oven, i Tomas Mor je kao pedagog bio daleko ispred svoga doba. Kao to je ovaj to pokazao u svojoj fabrici, tako je i Mor na delu u svojoj porodici i na svojoj posluzi, pokazao kakvi se sjajni uspesi mogu postii njegovim metodom. Sredstva kojima su kako jedan tako i drugi postigli te uspe- he, bila su: ljubaznost, blagost, doslednost i intelektualna nadmo. U svom pismu Erazmo nam je pokazao sa koliko uspeha je Mor vaspitao svoju decu i svoju poslugu, a naroito svoju drugu enu, koja je po svemu onome to o njoj znamo, morala isprva da bude prava Ksantipa za tog novog Sokrata. Sauvana su neka od pedagokih naela kojih se Mor pridravao. Tako u pismu Gunelu, koje smo ve citirali, stoji: Ti kae da bi za decu bio i suvie teak zadatak da se klone sujete koju ak ni ljudi velike ue- nosti ne mogu da pobede. Meutim, ba to je munije iskoreniti taj korov to bre treba zapoeti sa prevaspi- tavanjem. Uzrok tog dubokog zla lei u tome to ga dadilje, roditelji i uitelji razvijaju i odgajaju ve kod dece najranijeg doba. im dete naui neto dobro, ono odmah oekuje pohvalu i zbog te hvale rado trai da se dopadne svma a to znai i najgorima. Svoj odnos prema deci Mor nam najlepe pokazuje u draesnoj pesmi Mojoj dragoj deci iz koje navodimo sledee stihove: Poljubaca vam dadoh zaista dosta, batina skoro nikad. A ako sam vas ikad tukao, inio sam to paunovim perjem... Stalno sam neno voleo vas koje stvorih, I podigao sam vas blagou, kao to to ocu dolikuje; A sada moja Ijubav prema vama tako je beskrajno porasla. Da mi se ini kao da vas ranije nisam voleo, Vaa ozbiljna stremljenja, sjedinjena s ljupkom mladou, Vai duhovi, izvrsno obrazovani u umetnosti i naukama,

.132
Vai jezici koji govore teno i ljupko, Ne samo rei ve i velike misli, To je ono ime me tako silno ushiujete. to moje srce s vaim tako prisno vezuje, Da vas sada, moji mili, beskrajno vie volim, Nego da ste mi samo deca koju sam stvorio.

KARL KAUCKI

Blagost i ljubaznost Morova jo i danas su neobino privlane. Njih treba ceniti utoliko vie ako se ima na umu da je esnaesti vek jedan od najkrvavijih i najgroznijih stolea ljudske istorije. Doba humanizma je bilo isto tako i doba humanosti. to se tie pedagogije, esnaesti vek je doba ba- tinakih metoda i praznog uenja napamet rei iji se smisao nije shvatao. Erazmo nam pria da je neki uitelj imao obiaj da uvek posle zajednikog obeda izdvoji po jednog aka koga bi predao u ruke jednom grubom batinau na kanjavanje. Ovaj je jednom, izvravajui bezumno svoju slubu, tukao nekog slabijeg deka dok ga i samog nije probio znoj i deko pao polumrtav pred njegove noge. Uitelj se, meutim, mirno

133

KARL

kaucki

S takvim postupcima valja sravniti Morove pedagoke principe.

okrenuo acima i izjavio: On dodue nije nita skrivio, ali sam ga morao nauiti skruenosti."

MOROV ODNOS PREMA UMETNOSTI I PRIRODNIM NAUKAMA Po svojoj humanosti Mor je bio vie nego humanist. Njegovo interesovanje za umetnost zajedniko je, meutim, svim humanistima. Njegovu Ijubav prema muzici upoznali smo ve iz Erazmovog pisma. Ali su njega osvajale i likovne umetnosti. Za nas je u tom pogledu naroito interesantan Morov odnos prema Hansu Hol- bajnu Mlaem, velikom nemakom slikaru. Holbajn je 1526. godine doao u Englesku nosei sa sobom preporuku za Mora, koju je napisao Erazmo: da mu se omogui da skupi neto aneoskih talira25 poto u Nemakoj za likovne umetnosti nema hleba. Znajui ve od ranije njegova dela, Mor ga je svesrdno prihvatio. Holbajn je ukrasio crteima Frobenovo izdanje Utopije iz 1518. godine. Pre toga uinio je to isto sa Eraz- movom Pohvalom gluposti". Mor ga je due vremena zadrao u svojoj kui. Holbajn mu je zato ukrasio dom slikama i naslikao Mora s porodicom. Izgleda da je na Morovu inicijativu naslikao i dve uvene slike Trijumf bogatstva i Trijumf bede, u Stilijardu, londonskoj kui Nemake Hanze. Ove su slike, na alost, propale u velikom poaru 1666. godine (Rudhart, ibid., str. 230, 231). Mor je Holbajna kasnije (verovatno 1528. godine) uveo na dvor i skrenuo panju Henrihu VIII na tog genijalnog slikara, te ga je ovaj primio u slubu. Pored interesovanje za umetnost, znaajna je i njegova naroita naklonost prema prirodnim naukama. Mor je pripadao onom malom krugu ljudi koji su se poetkom esnaestog veka interesovali za istraivanja zakona prirode i koji su mladim prirodnim naukama postavili ciljeve
25

Stari zlatan novac. Prev.

.134

KARL KAUCKI

koji su prevazilazili zadovoljenje trenutnih potreba. To se vidi i po tome kakvu je ulogu dodelio prirodnim naukama u svom utopistikom drutvu. Mi emo o tome govoriti kad budemo prikazivali Utopiju. Poto se na ovom mestu radi samo o skiciranju Morove karakterne slike, mi emo pomenuti samo nekoliko injenica koje pokazuju njegov odnos prema prirodnim naukama. Iz Erazmovog pisma mi smo ve videli kako je Mor rado posmatrao ivotinjski svet. U njegovo vreme to je bila retka pojava. Od Morovih biografa saznajemo da je on pored geometrije studirao i astronomiju. Mora biti da je u astronomiji postigao izvesno savrenstvo, jer je u prvo vreme svog boravka na dvoru Henriha VIII bio vie zaposlen kao astronom nego kao dravnik. Da se tu radilo samo o naunom istraivanju a ne o astrolokom korienju tog znanja, vidi se iz njegovih napada na astrologe, koje je napadao ne s nekim moralnim negodovanjem, nego njegovim omiljenim orujem pod- smehom. Niz njegovih epigrama na latinskom uperen je protiv astrologa. Jedan od njih nam se ini naroito uspeo: u njemu Mor ismejava nekog zvezdoaca koji iz zvezda moe da proita sve izuzev injenice da mu je ena nabila rogove. Nisu astrolozi jedini kojima Mor nije verovao. On je ismejavao i lakovernost pobonih i njihovo uivanje u stranim priama. Pored Platona, on je najvie voleo Lukijana iz Samosate, tog Hajnea Rimskog carstva koje je propadalo, kome nita nije bilo sveto i koji je vr svog podsmeha prosipao kako na savremene filozofe i hrianstvo koje se raalo, tako i na staru veru u bogove. On je dela tog nevernika itao uprkos opomena svojih pobonih prijatelja, koji su se plaili da ga takva lektira ne pokvari i branio ga je pred njima. U jednom njegovom pismu (upuenom Rudhalu) stoji o Lu- kijanu: Ne udi se kad se zbog njegovih stihova jede oni neotesani prostaki duhovi, koji misle da su uinili veliko delo i da su se zauvek prikljuili Hristu, ako izmisle kakvu bilo bajku o nekom svetom oveku ili neku jezivu priu iz pakla i ako zbog toga neka stara ena

mor kao humanist

135

poludi i zaplae ili od uasa uzdrhti. Nema sveca niti pobone device, kojima nisu prikaili takve lai, naravno u pobonoj nameri, poto se boje da se istini nee verovati ako nije dobro poduprta laima. Mor nije ni sanjao da e nekoliko vekova kasnije i on spadati u one svete ljude na iji e se raun katoliki popovi prikljuiti Hristu.

Trea glava MOR I

KATOLICIZAM

MOROVA RELIGIOZNOST Mor je bio podrugljivac i kritika glava, ali, kao i drugi engleski i nemaki humanisti, ni on nije dospeo do onog bezverja koje je dostigao humanizam u Italiji i Francuskoj. Ekonomski razvitak germanskih zemalja, a time i njihov duhovni razvitak, uglavnom je zaostajao iza razvitka romanskih zemalja. Kao i humanizam u celini tako je i njegov najvii razvojni stupanj njegovo neznaboako bezverje bilo meavina protivrenih elemenata. Humanistiko bezverje predstavljalo je, s jedne strane, revolucionarni prkos protiv tradicionalnih crkvenih shvatanja, a, s druge strane, to je bila nemona ravnodunost jedne propale klase koja se rugala snanom oduevljenju koje je i sama bila razvila u svojoj mladosti, a za koje ve odavno nije vie bila sposobna. Na papskom dvoru rugali su se na isti nain staroj veri kao to se danas dravotvorni liberali rugaju demokratskim iluzijama svoje mladosti: ne zato to su postali mudriji, nego zato to su onemoali. Takvo jadno bezverje moralo je da se zgadi i da odbije severne varvare u kojima je stari nain proizvodnje jo odravao iskonsku snagu i sposobnost odu- evljavanja. ak i najslobodniji duhovi Severa ostali su poboni vemici i bili su to utoliko vie ukoliko su bili oduev- ljeniji. Mi to vidimo kod Hutena, kod Erazma Roter- damskog i kod Mora. Ovaj poslednji imao je tako energian karakter da se njegova

pobonost katkada graniila s fanatizmom i asketizmom. To .136 KARL nam je nagovestio ve Erazmo u svom pismu. Mi bismo zaKAUCKI to mogli da navedemo jo mnoge druge primere iz dela Morovih biografa. Mi to, meutim, neemo uiniti ne samo stoga, to nam je Erazmovo svedoanstvo dovoljno, ve i zato to je teko razlikovati gde kod tih biografa prestaje istina a gde poinje izmiljotina. Od talijanskih humanista najvei uticaj na Mora imao je Piko dela Mirandola, iju je biografiju sam Mor preveo s latinskog na engleski, kao to smo videli u prethodnoj glavi. Piko se rodio 1462. godine, a umro je 1494. godine. On je spadao u onaj mali broj italijan- skih humanista koji su sebi postavljali za cilj da moralno i nauno oiste crkvu i njeno uenje. Time je on imao izvesne duhovne srodnosti s reformatorima mada su u znanju i slobodi shvatanja humanisti bili iznad reformatora. Pape su Pika smatrale gotovo isto tako opasnim kao i reformatora Savonarolu. Za crkvenu eksploataciju nisu predstavljali opasnost oni neverni humanisti koje narod nije razumevao, nego oni poboni, kojima je bilo stalo do crkve i iji je nain miljenja bio blizak narodu pa ih je narod mogao razumeti. Piko se trudio da oisti hriansko uenje na taj nain to je hteo da ga uzdigne na stepen znanja svoga doba. On je u tu svrhu ne samo studirao pagansku Grku nego je bio jedan od prvih hriana koji su temeljito i nauno savladali jevrejski jezik, kako bi kroz mistiku filozofiju Kabale blie upoznao tajne hrianstva. On je rezultate svojih studija izloio u svojih devetsto stavova" u kojima je, izmeu ostalog, poricao venost kazni u paklu, prisustvo Hrista na tajnoj veeri i si. Da je Piko bio pravi reformator, to jest da je bio agitator. njega bi za te stavove stavili na lomau. Poto je bio samo ovek od nauke, papa Inoentije VIII se zadovoljio time to je zabranio taj spis. Bilo je to kao i u doba blaene cenzure pre 1848. godine kada se malo brinulo o ljudima ije su knjige imale preko dvadesetak tabaka to tanja knjiga to opasniji autor, to stroa cenzura. Taj polujeretik Piko bio je Morov ideal. MOR KAO PROTIVNIK GOSPODSTVA POPOVA Morov odnos prema Piku ve pokazuje da on nije mario za

mantiju kao to bi to hteli da dokau i katoliki i protestantski popovi. Istina, on je u mladosti proveo due vremena u nekom MOR I KATOLICIZAM 137 kartuzijanskom manastiru i tamo upranjavao pobonost. Izgleda da mu ono to je tamo video nije ulilo mnogo potovanja prema kalu- erima. I sam pop Steplton mora da prizna da je Mor napustio svoju nameru da se zakalueri, jer je kod naih duhovnika u njegovo vreme bilo nestalo ranije strogosti i pobonog oduevljenja. Mor se nije nimalo uzdravao u svom sudu o popovima. On je znao da se ruga kaluerima isto onako kao i svaki drugi humanist. Evo na primer jednog mesta iz prve knjige Utopije: Rafael Hitlodej tu opisuje jednu gozbu kod kardinala Mortona, kojoj su, pored drugih gostiju, prisustvovali i neki aljivina koji je tu igrao ulogu dvorske budale i jedan kaluer prosjak. Razgovor se dotakao pitanja ta treba raditi sa starcima i uopte sa prosjacima koji su nesposobni za rad. Budala kae: Ja prosjacima nikad ne dam milostinju; stoga oni od mene nita i ne oekuju, uistinu kao da sam svetenik.26 Ali u ja doneti zakon da se svi ti prosjaci strpaju u benediktinske manastire da postanu laika braa (fieri laicos ilt vocant moiiachos), a ene u zamonaiti. Kardinal se na to nasmeio i odobrio predlog kao alu, dok su ga drugi shvatili ozbiljno. Brata teologa je ova ala na raun popova i monaha tako razveselila da je i sam poeo da se ali iako je bio ovek mraan i strog. Ne, ree on, ti se prosjaka nee osloboditi ako se ne po- brine i za nas kaluere prosjake. Vae pitanje je ve reeno, ree aljivina; jer je sam kardinal naao za vas izvrsno reenje izjavljujui da vagabunde treba pritegnuti i naterati na rad. Jer ste vi najvei vagabundi!" Popa je ovaj vic grdno ozlojedio. Nastala je svaa izmeu popa i budale i Mor je tu popa predstavio tako glupavog da je ovaj uz opti smeh izvukao deblji kraj. Pop je razume se zavrio time to je budali zapretio bojom kaznom: Kada su mnogi koji su isme- vali Eliseja, koji je bio samo jedan elavko, osetili srd>- bu njegovu, kako li e se tek provesti onaj, pojedinac; koji napada masu kaluera meu kojima ima tako mnogo elavih! I zar mi nemamo papsku bulu po kojoj e biti iz crkve izbaen svaki onaj koji nas ismejava?" Da bi okonao popovu bruku, kardinal prelazi na drugu
26 U mnogim starim izdanjima tu stoji napomena: Uobiajena poslovica kod prosjaka. To dokazuje koliko je crkva dzneverila svoj zadatak da pomae sirotinju.

temu. Time se zavrava epizoda u kojoj se s malo rei ismejava .138 KARL KAUCKI glupost, lenjost i krtost kaluera. Humoristina je isto tako jedna pesma koja spada u Morove epigrame na latinskom. Dajemo je u prevodu, iako proza jedva moe dati verau sliku. Die se bura, brod se zaljulja, Mornari se uplaie za svoje ivote! Nai gresi, nai gresi, zakukae uasnuti, Doneli su nam ovu nesreu. Na brodu se sluajno naao kaluer, Oni su se tiskali oko njega, radi ispovesti. Ali se brod ljuljao kao i pre I oni su se i dalje plaili za svoje ivote. Tad povika jedan, mudriji od ostalih: Brod jo uvek nosi teret naih grehova, Izbacite popa na koga smo ih natovarili, Pa e brod lako zaigrati na talasima. Reeno uinjeno: svi ga uhvatie I bacie oveka u more, A brod polete pod vetrom Lakog trupa i irokog jedra. A pouka iz ove prie jeste: Da greh teinu veliku ima. ta li je mislio poboni Krezakr Mor kada je itao kako se njegov sveti praded ismejavao nad ispoveu i oprotajem grehova? Poruga naeg katolikog muenika se ne ograniava samo na nie svetenstvo; on ne tedi ni biskupe. Naroito je jedan, koga naziva Postumusom, meta viceva u njegovim epigramima. U jednom od njih (Posthu- mum Episcopum) Mor izraava svoju radost, to je pomenuti Postumus postao biskup, jer dok se biskupi po pravilu, imenuju nasumice, bez obzira na njihove sposobnosti, ovog puta je oigledno da su ovog izabrali naroito briljivo. Teko da bi se meu hiljadama mogao nai gori i gluplji biskup. U sledeem epigramu (Episcopum illiteratum) za istog se biskupa kae da je rado citirao izreku: slovo ubija, a duh oivljava; pa ipak je Postumus bio i suvie neznalica da bi ga ma kakva slova mogla ubiti; pa da se to i desilo, on nema duha koji bi ga mogao oiveti. ak i samog papu Mor je smatrao samo obinim smrtnikom. Godine 1510. Erazmo je u Morovoj kui i na njegov

podstrek napisao svoju Pohvalu gluposti" kojom se Mor neobino veselio i na kojoj je moda i sara- ivao. Erazmdv MOR I KATOLICIZAM 139 rukopis je neki njegov prijatelj, a naj- verovatnije sam Mor, kriom uzeo i poslao u Pariz gde je 1511. godine tampan, doivevi za nekoliko meseci sedam izdanja. Bila je to neobino smela i zajedljiva satira celog tadanjeg drutva, a naroito monatva i papstva. Ona je zbog toga i dospela na indeks zabranjenih knjiga. Pa ipak, blaeni muenik se nikad nije kajao za svoje uee u tome. Nama, meutim, nije ni potreban takav indirektan dokaz da bismo upoznali Morov stav prema papstvu. Mi raspolaemo nekim njegovim izjavama iz vremena posle poetka reformacije, kada je borba protiv protestantizma ve morala da ga vie priblii papstvu. Uprkos tome on, na primer, u svome Pobijanju Tindalovog odgovora (1532. godine) pie da iznad pape stoji opti sabor, koji moe papu i da opomene i da ga kazni, pa ak, ako se on pokae nepopravivim, i da ga smeni (str. 621). Isto je tako karakteristino i sledee: Kad je poela reformacija, Henrih VIII se izjasnio odluno protiv nje, a za papu. On je ak protiv Lutera objavio i knjigu o sedam svetih tajni.27 Ona je izala pod njegovim imenom (1521. godine) ali su je napisali drugi, to se u takvim sluajevima esto deavalo. Ponekad je Mor smatran njenim piscem iako je on tu imao samo neznatan udeo. Kad se Henrih VIII odrekao pape ta mu je knjiga, razume se, bila veoma neugodna. Pisci njegove knjige postali su onda veleizdajnici. Meu optubama koje su podignute protiv Mora, poto je bio podneo ostavku na poloaj lordkancelara (1532. godine), bila je i ta da je svojim podlim spletkama naveo kralja sasvim neprirodno da napie knjigu u odbranu sedam svetih tajni i papskog autoriteta i da ga je time naveo da na svoju neast papi da u ruke oruje protiv samog sebe. Ono to je u toj moralnoj srdbi sirotog zavedenog kralja komino to je to se on itavih deset godina mirno izdavao za pisca te knjige i svu hvalu za nju zadravao za sebe. Papa je zbog toga Henrihu VIII dao titulu branioca vere (defensor fidei), a svim njenim itaocima dodelio oprotaj.
27 Assertio septem sacramentorum adversus Martinum Lutherum edita ab invictissimo Angliac et Franciae rege et domino Hiberniae, Henrico ejus nominis octavo. Londini 1521.

Sad je ta knjiga postala sramna krabotina i Mor je imao to .140 KARL KAUCKI da ispata. Na tu optubu on je (prema Ro- peru) odgovorio: Milorde, takvim optubama mogu se plaiti deca a ne ja. Odgovoriu na Vau glavnu optubu izjavljujui da ne verujem da e me Kraljevsko Velianstvo ikad njome teretiti. Niko me ne moe bolje osloboditi te stvari negoli samo Velianstvo, jer ono vrlo dobro zna da pri pisanju te knjige nisam ni na koji nain bio pitan za savet nego sam imao, kad je bila gotova, samo da je redigujem po nareenju Njegovog Velianstva i uz pristanak pisaca (only a sorter out and placer of the princdpall matter therein contayned). Poto sam video da se u njoj jako podvlai i ak veoma brani autoritet pape, ja sam Njegovom Velianstvu rekao: Moram Vae Velianstvo podsetiti na to da je papa, kao to Vae Velianstvo zna, samo jedan vladalac kao i Vi i da je on u savezu s drugim hrianskim vladaocima. Moe se prema tome desiti da po raznim takama saveza izmeu V. V. i njega izbije sukob i da jedan drugom objavite rat. Stoga

drim da je najbolje da se dotino mesto izmeni tako da autoritet pape bude manje naglaen. Ne, izjavilo je Njegovo

Velianstvo, to ne treba uiniti. Mi smo rimskoj stolici tako duboko obavezni da joj ne moemo ukazati dovoljno asti. Ja sam ga tad podsetio na Statut praemunire, kojim je za Englesku odstranjen dobar deo papinih svetenikih slubi. Na to je Njegovo Velianstvo odgovorilo: Bez obzira na sve to tome protivrei, mi emo ovaj autoritet prikazati to je mogue jaim, jer smo od njega
10 Tomas Mor

primili kraljevsku krunu. To nisam nikad bio uo, dok mi nije Njegovo Velianstvo saoptilo samo. Optuba je pala u vodu. Istinitost Morovih tvrenja nije osporavao niko pa ni sam Henrih. Mi ih, dakle, moemo smatrati tanim. Iz njih se jasno vidi, a isto tako iz citiranog mesta iz Pobijanja Tindalovog, da je Mor bio daleko od toga da osea neko ropsko potovanje prema papstvu. On je u njemu video, kako emo to jo pokazati u sledeoj glavi, internacionalno sredstvo povezivanja bez koga bi se hrianstvo raspalo u haos meusobno neprijateljskih nacija. On je, meutim, branio prava pojedinih nacija kao i celokupne crkve protiv pape koji u njegovim oima nije bio nita drugo nego predsednik hrianstva koji se moe i smenjivati.

MOR I KATOLICIZAM

141

MOROVA VERSKA TRPELJIVOST Koliko je Mor slobodno mislio o religioznim stvarima, najbolje se vidi iz idealne religije koju je opisao kod svojih Utopljana. Mi emo je upoznati u treem odeljku nae knjige. Ovde emo ukazati samo na jo jednu crtu po kojoj je Mor daleko prevazilazio i katolicizam i protestantizam svog vremena, crtu koju je delio samo sa malim brojem svojih savremenika: njegovu versku trpeljivost. On je nju proklamovao ne samo pre reformacije u svojoj Utopiji", ve i usred najogorenijih borbi izmeu protestanata i katolika, kad su se na sve strane dimile lomae za spaljivanje jeretika. On je nju ne samo proklamovao, nego je i sam ispo- Ijavao. Steplton se udi (str. 215) to je njegov katoliki svetac u svoj dom primao luterance. Simon Grineus, jedan od uenika i sledbenika Melanhtonovih, doao je bio u Englesku da bi skupio materijale za svoj prevod grkog neoplatonskog filozofa

MOR I KATOLICIZAM

142

Proklusa. Mor, koji je tada bio lordkancelar, toliko ga je pomagao, da je ovaj svoj prevod posvetio Morovom sinu Johanesu poto je Mor ve pre njegovog zavretka bio pogubljen kao muenik za katoliku veru. Posvetu nam citira Steplton. Ona nam izgleda vana za upoznavanje Mora. U njoj stoji: Tvoj divni otac, koji je tada, po poloaju kao i po odlinim osobinama bio prvi ovek u celoj dravi, omoguio je meni, jednom privatnom licu pristup u mnogobrojne javne i privatne institute da bih mogao da studiram, pozvao me je za svoj sto, on koji je nosio kraljevski skiptar, i poveo me na dvor. Jo vie od toga: blago i dobroudno pri- metio mi je da se moja verska shvatanja u mnogim takama razilaze od njegovih to je unapred mogao da zna. Ali je uprkos tome njegova briga za mene ostala ista i on je stvar ak tako uredio da je sve moje trokove plaao iz svog depa. On mi je kao pratioca odredio jednog uenog mladia, Johanesa Harisa, i dao preporuku za stareinu visoke kole u Oksfordu koja je imala arobno dejstvo otvorivi mi ne samo sve biblioteke nego i sva srca. Sve biblioteke, a kola ih ima oko dvadeset, prepune vanih starih knjiga, pretraio sam i s dozvolom stareine uzeo ne malo onih u kojima se govori o Proklusu. Poneo sam kui onoliko knjiga koliko sam mislio da u za dve godine moi da proradim. Napustio sam Englesku, neobino zadovoljan zbog tog blaga, bogato darovan od tvog oca i obasut njegovim dobroinstvima. Sve se to odigralo nekoliko decenija posle objave rata Rimu od strane Lutera. Kako protestantski tako i liberalni pisci ipak su hteli da predstave Mora kao progonitelja jeretika. Tako je, na primer, Volter o njemu pisao sledee: Skoro svi istoriografi, a naroito katolici, sloni su u tome da vide Tomasa Mora ili Morusa, kao plemenitog oveka, kao rtvu zakona, kao mudraca punog blagosti, dobrote i znanja; u stvarnosti pak on je bio jedan isujevemi i varvarski progonitelj. On je, kae, razne ljude muio i spalio zbog njihove vere. Zasluio je smrtnu kaznu ne zbog odbijanja da Henriha VIII prizna za crkvenog poglavara, ve zbog ovih grozota. Umro je podsmevajui se; bolje bi bilo da je imao ozbiljniji i manje varvarski karakter." (Essai sur les moeurs et lesprit des

10*

MOR I KATOLICIZAM

143

nations, glava 135: O kralju Henrihu VIII i revoluciji religije u Engleskoj.) Pored ovog slobodoumnog glasa iz sredine osamnaestog veka naveemo jo jedan protestantski glas iz druge polovine devetnaestog veka. To je glas gospodina Demsa Antonija Fruda u njegovoj ,,History of England from the Fali of Wollsey to the Defeat of the Spanish Armada, London 1870. godine, u kojoj je istorija engleske reformacije skrojena po prostoj protestantskoj bur- oaskoj mustri. Taj gospodin koji je tako srdit zbog Morovih tobonjih progona jeretika, smatra da mu je zadatak da opravda i objasni Morovo pogubljenje. Pogubljenje za najmanju sumnju da neko gaji shvatanja opasna po drutvo (opinions subversive of society), moglo bi katkad da bude potrebno i u devetnaestom veku. Izgleda da Engleska 1848. godine nije bila daleko od te potrebe. Ona bi nastala da su se engleski artisti povezali sa ubicama i odmetnicima u Parizu. Kakvu bi dreku digao gospodin Frud na krvoedne hijene da su odmetnici Pariza 1848. godine postupili po njegovom receptu, ali u svom interesu? Pucanje na onu stranu u ratu bilo bi sasvim lepo kad ne bi bilo i prokletog pucanja s one strane! Za dokaz tobonje Morove netrpeljivosti, pored nekoliko nedokazanih tvrdnji protestantskih lajavaca, uzima se i njegov nadgrobni natpis koji je sam sastavio i gde stoji: Furibus, homicidis, haeretiois molestus, to jest ,/nemilosrdan prema lopovima, ubicama i jeretici- ma. Stilizacija nije ba povoljna za jeretike, ali se molestus ne mora nikako tumaiti tako da on suzbijanje jeretika nije vrio iskljuivo duhovnim orujem. A u takvom suzbijanju Mor zaista nije izostajao. On je trpeljivost shvatao tako da protivniku ne treba zapuiti usta ubedljivim razlozima. No Moru nikad nije palo na pamet da bi to bila netrpeljivost kad neko upotrebi svu svoju duhovnu snagu da bi svoje ubeenje doveo do pobede, a uzdrmao ubeenje protivnika. Bio je on i suvie energine i borbene prirode da bi mogao da trai obzire od strane protivnika, dok se sa svoje strane isto tako nije oseao prinuenim da otupljuje svoje sopstveno oruje. Udarao je sigurno. To, kao i njegov brzopleti i grubi jezik moe moralno da uzbudi samo babe. U nae

.144

KARL KAUCKI

slabunjavo i licemerno vreme mnogi se sablanjavaju zbog surovosti kojom su se tada vodile duhovne borbe i koja je u aru bitke ponekad prevazi- lazila i ono to bi se malom broju razboritih meu nama moglo svideti. Taj jezik sam za sebe ni izdaleka jo nije nikakav dokaz za netrpeljivost. Dokle je, meutim, Mor gonio jeretike, to nam sam pria u svojoj Apologiji koju je napisao 1533. godine, poto je dao ostavku na poloaj lordkancelara. Njegova izlaganja ostavljaju utisak pune istinitosti a potvruju ih i injenice ukoliko su poznate. Treba im pokloniti puno poverenje ve i zbog toga to Mor nije imao nikakvog interesa da izvre istinu i to mu svesna la nikako nije odgovarala. On je ubrzo posle pisanja Apologije otiao u smrt zato to nije hteo da izgovori la! U tom delu on, izmeu ostalog, kae: Nije nepoznato kakvu sam naklonost ispoljavao prema kleru dok sam sedeo u kraljevom savetu i dok sam bio kancelar vojvodine, a naroito dok sam bio lordkancelar. Dobre sam hvalio i potovao, ali nisam bio len da kanjavam neradnike koji su inili neprilike pristojnim ljudima i sramotili svoj stale. Om koji su postupali suprotno zakonima religije i koji pi postali lupei i ubice, nalazili su kod mene tako malo milosti da su me se bojali vie no ma kog drugog. Poto je tako okarakterisao svoj odnos prema tadanjem katolikom svetenstvu, a i samo to svetenstvo, Mor prelazi na tvrenje da je bio progonitelj jeretika: Razni njihovi ljudi (luteranci), rekli su da sam kao kancelar imao obiaj da muim svoju poslugu na taj nain to bi ih vezao za drvo u mojoj bati i dao da budu isprebijani. Neki od te iste bratije tako su rairili tu bajku da je jedan moj dobar prijatelj uo kako se o tome pria na sve strane. ta li oni jo nee ispriati kad ih nije bilo sram da ovako neto tvrde? Tano je da sam katkada sline stvari preduzi- mao preko inovnika ili uprave nekog zatvora kada se radilo o veoj pljaki, ili o gadnom ubistvu, ili o nekom skrnavljenju crkve, o krai darohranilnice sa svetinjom ili njenom zlonamernom uklanjanju... Ali, ako sam tako postupao s lopovima, ubicama i pljakaima crkve, ja nikad u

svom ivotu nisam uinio nita naao jereticima zbog njihove vere, izuzev dva sluaja. I sada on opirno opisuje ta dva
sluaja. Jednom se radilo o nekom mladiu u Morovoj slubi

MOR I KATOLICIZAM

145

koji je drugog mladia u njegovoj kui uio da ismeva svetu tajnu oltara. Mor je tada naredio da mu jedan od slugu pred sakupljenim stanovnicima kue udari nekoliko batina po turu kao to se to radi s deacima. Drugi progon jeretika pogodio je nekog suludog derana koji je ve jednom bio u ludnici u Bedlamu i ije se glavno uivanje sastojalo u tome da poseuje mise i da za vreme svetog obreda digne larmu i izazove skandal. Kad je jednom prolazio pored njegove kue, Mor je dao da ga policajac uhvati, vee za drvo na ulici i istue prutom. Ove dve kazne batinanjem svakako su bile bezazlene u doba kad su ljudi uvek bili spremni da bez mnogo oklevanja spaljuju jeretike i vetice. Mor nastavlja: Bog mi je svedok da niko od onih koji su mi urueni kao jeretici nije dobio nijedan udarac, niti uku, pa ak ni zvrku po nosu. Ono to mi je nalagala moja slubena dunost sastojalo se samo u tome da ih sigurno pritvorim i to ne tako sigurno da Georgu Konstantinu ne bi uspelo da se iskrade. Lute- ranci tvrde da je Mor zbog ovog bekstva bio van sebe od besa. Ali on, u stvari, zbog ovoga nije nikom rekao ni runu re, ak ni uvaru kome je kazao: Don, pobri- ni se da se reetke opet poprave i vrsto zatvore inae e ti se umakli begunac opet uvui unutra. Ono to je Kon- stantin uinio (naime pobegao), uinio je s pravom. Nikad neu biti tako nerazuman da se naljutim na oveka koji je promenio svoj poloaj zato to mu je sede- nje postalo neugodno. Mor izjavljuje da su lane sve druge prie o njegovim grozotama prema jereticima i slinim: to se jeretika tie, ne treba me krivo shvatiti. Ja mrzim njihove zablude, ali ne i njihove linosti; ja elim da prve budu unitene, a druge poteene. Citiraemo jo jedan pasus iz tog dela, koji je karakteristian za nain na koji Mor tretira verska pitanja: ,,A sad da preemo na poslednji greh za koji me braa optuuju: da ja u najozbiljnije stvari meam ale, dosetke i smene anegdote. Horacije kae: ridentem di- oere verum (quid vetat) to da istinu ne kae kroz smeh? A svetovnjaku kao to sam ja, bolje pristoji da svoja shvatanja iznosi na vedar nain negoli da ih pro- poveda ozbiljno i sveano.

.146

KARL KAUCKI

Mor je bio u pravu. On nije bio propovednik u smislu novijeg katolianstva. Ma koliko se trudio da u svojim polemikim religioznim delima ostane ozbiljan, aljivina je ipak provirivao. Nema nita zanimljivijeg za itanje od nekih mesta njegovog Supplication of Souls (Molba smrtnih dua) iz godine 1529, polemike protivu letka: Supplication of beggars (Molba prosjaka) koji je rasturan prilikom jedne procesije i koji je bio upuen Henrihu VIII od koga se trailo da uzapti zave- stanja pobonih i da na taj nain pomogne nezaposlenom proletarijatu. Pisac te molbe, Fie, traio je, izmeu ostalog, da se kalueri proteraju iz manastira i da se bievima nateraju na rad i enidbu: tako e se poveati proizvodnja u zemlji i njeno stanovnitvo. Mor se neobino smejao tom predlogu: Zamislite samo, uruuju molbu kralju, kojom trae da se svetenstvo opljaka, okuje, batina i oeni! ta taj ovek misli o enidbi, vidi se po tome to je navodi na poslednjem mestu meu tim alima; uostalom, da je smatra za neto dobro ne bi je poeleo svetenstvu. Mor zatim govori o istilitu ije bi sirote due bile oteene kad bi se ukinula zavetanja, jer ne bi bilo onih koji bi se za njih molili! A kakve muke trpe te sirote due! Treba samo pomisliti na to da su osuene da gledaju svu glupost koja se deava na svetu! I kako se brzo pokojnik zaboravlja! Tako ovek u istilitu mora da gleda kako mu se ena ubrzo udaje za drugoga i kako su deca vesela i niko se vie ne sea oca koga su svi brzo zaboravili kao staru baenu cipelu. Samo ponekad ena se seti pokojnog supruga, i to ba posle svae sa novim suprugom. U svom delu Pobijanje Tindalovog odgovora" on predstavlja protestantskog propovednika Bamesa kako se pred sakupljenom optinom raspravlja s dvema enama, enom jednog trgovca i krmaricom iz Batolf Vorfa. Radi se o znacima po kojima se moe raspoznati istinski Hristov svetenik. Barnes tvrdi da se to vidi po tome da li svetenik daje istinito tumaenje Svetog pisma i da li po njemu ivi. Na to krmarica uzvikuje: Svetog mi prljavka (malkin)! Oe Barnes, svi ti znaci kojima ti govori ne mogu se uporediti sa znakom moje krme ili znakom neke prodavnice senfa. Gde vidim prvi sigurna sam da u dobiti tople zemike a kod drugog lonac

MOR I KATOLICIZAM

147

senfa. A tvoja dva znaka ne daju mi ni najmanju sigurnost, ne vrede ni dve pare!" To je nain na koji Mor pie svoje teoloke rasprave. Tano je da su one pred kraj njegovog ivota manje vedre i da ponekad sadre crte ekstaze i fanatizma i da on u njima ak poneto kae to protivrei njegovim ranijim principima ikako ih je bio izloio u Utopiji. Istraivanje uzroka tog menjanja spada vie u oblast psihologije nego istorije: koga to moe da vre- a sem nekog protivnikog popa, ako ovek vatrenog duha kao Mor, u estini bitke, pretera i tvrdi stvari koje protivree njegovom ranijem shvatanju, ako se on vt neprijateljstvima protiv svojih protivnika zaboravi i dobije napade fanatizma i ako na kraju njegova dela, pisana u tamnici u oekivanju smrti, imaju karakter ekstaze. Mi preputamo katolikim i protestantskim popovima da iz tih dela crpu svoje materijale za ili protiv Mora. Za nas ona imaju samo patoloki interes, jer mi prouavamo samo socijalista i mislioca Mora. Morova teoloka literatura se sama sobom razjanjava im shvatimo zato je

Mor stupio na stranu katolianstva a ne na stranu protestantizma, im se on odluio da stane na stranu

katolianstva, sve ostalo je bilo samo prirodna posledica tog koraka. Uzroci pak zbog kojih se on suprotstavio protestantizmu nisu bili dogmatske niti teoloke prirode, nego politike i ekonomske; to su delom bili oni isti uzroci koji su uopte pokrenuli humanizam da stane na stranu katolianstva a koje smo ve dodirnuli u prvom odeljku ove knjige. Zbog lokalnih i linih uticaja kod Mora su ti uzroci poprimili sasvim specifine forme. Mi emo ih blie upoznati u daljem izlaganju.

etvrta glava MOR KAO POLITIAR

POLITIKI POLOAJ ENGLESKE POETKOM ESNAESTOG VEKA Optu politiku situaciju Evrope u petnaestom i esnaestom veku smo ve u prvom odeljku opisali. Dovoljno je nekoliko rei da bismo pokazali u kom obliku je ova situacija dola do posebnog izraaja u Engleskoj. Krajem petnaestog veka dva najmonija srednjo- vekovna stalea: plemstvo i crkva bili su gotovo potpuno podreeni kruni. Opti pravac razvitka, koji je, kao to smo videli, iao u pravcu slabljenja ta dva stalea, u Engleskoj je bio potpomognut nekim naroitim okolnostima. Graanski rat izmeu Crvene i Bele rue zadao je teak udarac moi feudalnog plemstva. Engleski barom, eljni pljake kao i njihovi preci, pokuavali su da dou do plena, zemlje i ljudi najpre u svetoj zemlji, a zatim u Francuskoj. Kad su ova dva objekta eksploatacije za njih bila zatvorena, to jest kad je sveta zemlja bila izgubljena za hrianstvo, a kasnije i Francuska za Englesku, engleskim baronima nije preostalo nita drugo nego da se bore meu sobom za jedini objekt eksploatacije koji im je jo preostao: za zemlju i ljude u Engleskoj. Godine 1453. od cele Francuske u rukama Engleza je bio jo samo Kale. Sva masa engleskih plemikih eksploatatora, koja je do pre nekoliko godina izvlaila bogat plen iz osvojenih zemalja, odjednom se nala opet stisnuta na uzani prostor drage otadbine. Nastala je prenaseljenost eksploatatora. Iznos eksploatacije bio je nedovoljan za sve njih, ako bi hteli da nastave rasipniki ivot na koji su se bili navikli eksploatacijom Francuske. Prirodna posledica ove prenaseljenosti bila je borba za opstanak, rascep engleskog plemstva u dve neprijateljske frakcije koje su se meusobno ubijale i pljakale pod izgovorom da brane pravo kue Jork, odnosno kue Lankaster na krunu Engleske. Rat izmeu Bele i Crvene rue, izmeu pristalica kue Jork i kue Lankaster, bio je na izgled borba za pravo, naime za pravo na presto, otprilike na isti nain kao to je borba izmeu pristalica zatitne carine i pristalica slobodne trgovine bila borba za prava siromanog o

MOR KAO POLITIAR

149

veka. U stvari to je bila borba izmeu dve eksploatatorske frakcije za objekt eksploatacije, pa se zato i vodila sa ogromnom ogorenou i svirepou. Svaka stranka je usvojila princip da ni za jednog plemia nema milosti, i ona otmena gospoda koja ne bi poginula na bojnom polju, pala bi pod maem delata one stranke koja bi privremeno pobedila. U toj uasnoj klanici koja je trajala jedan itav ljudski vek (od 1452. godine, kad su konano bili izgubljeni francuski posedi pa do 1485. godine) propalo je gotovo itavo plemstvo. Njihov zemljini posed pripao je kralju koji je pomou njega stvorio novo plemstvo, koje nije imalo ni mo, niti prava feudalnog plemstva. Tano je i to da e engleski vele- posed opet postati toliko moan da e smeti da prkosi kruni i da je uini zavisnom od sebe. Ali to jo nije bio sluaj u doba Mora, koji se rodio sedam godina pre zavretka graanskog rata. Visoki plemii su u Morovo doba bili gotovo same kreature monarhije, koje su vladajuem kralju ili njegovom ocu imale da zahvale za svoj posed i koje su stoga bile potpuno zavisne od njega. I kler, kao i plemstvo, spao je na slubu monarhu. Moda nijedna evropska monarhija nije bila toliko zavisna od papstva, kao to je to bila Engleska posle njenog osvajanja od strane Normana (1066. godine). Normani su tu zemlju osvojili uz pomo crkve i zato se po- bedonosni njihov vo Viljem Osvaja, postavi kralj Engleske, proglasio za papskog vazala. Kasnije, 1213. godine, Jovan bez Zemlje opet je morao da otkupljuje svoje kraljevstvo kao papin feud za godinji danak od 1.000 maraka (1 marka = 2h srebrne funte). Sve dok je englesko plemstvo moglo da se nada da e mu krstaki ratovi odrati objekte eksploatacije na Istoku, normanska feudalna monarhija u Engleskoj je imala razloga da doprinosi veliini i moi papstva. Kad su krajem trinaestog veka izgledi za krstake ratove postajali sve manji, za engleske ritere i barone je u prvi plan stupila eksploatacija Francuske: u isto vreme engleski trgovci su bili zainteresovani za sticanje francuskih poseda s kojima su vodili unosnu trgovinu u pogledu koje nisu hteli da

.150

KARL KAUCKI

uju ni za kakve carine niti smicalice.28 U borbi protiv Francuske, papa, meutim, nije bio saveznik, ve protivnik Engleske; ta Francuska ga je u etrnaestom veku u potpunosti uinila svojim oruem! Ovo suparnitvo uticalo je da u Engleskoj raspoloenje protiv pape sazri bre nego u ostalim neromanskim zemljama; ono je poveavalo teinu onih uticaja koji su u svim podrujima papske eksploatacije, poev od etrnaestog veka, u sve veoj meri izazivali tenju za nezavisnou od Rima. U Engleskoj je, kao i kasnije u Nemakoj, neprijateljstvo prema papstvu dovelo do dva meusobno neprijateljska pravca ve prema tome koje su klase bile njegovi nosioci: na jednoj strani bio je demokratski pravac ikoga su nosili seljaci, zanatlije a katkad i nie plemstvo. Na drugoj strani to je bio monarhistiki pravac, iji su nosioci bili kralj, njegove kreature i trgovci. Prvi pravac se oslanjao na uenje Viklifa (1324. do 1384. godine) i razvio je sektu Lolharda. Monarhistiki pravac se zadovoljavao time da, ne dirajui u crkvene dogme, pomou parlamentarnih odluka znatno ogranii i gotovo potpuno otkloni eksploataciju i mo papstva. Parlamenat je ve 1360. godine doneo odluke koje su ciljale na to. Godine 1390. zabranjeno je svakom Englezu, pod pretnjom gubitka ivota i imovine, da prima ma kakav prihod od stranaca, ili da u njegovo ime upravlja ili da alje novac van zemlje. Poto se pape nisu na to obazirale, ove su odredbe bile naroito osnaene Statutom praemunire koji je postao jedan od osnovnih zakona engleskog ustava. Da li e se i koliko primenjivati ovaj statut zavisilo je od kraljeva. Oni su na taj nain postali skoro sasvim nezavisni od pape i mogli su na ove u svako doba da vre jak pritisak pretnjom da e Statut praemunire strogo primenjivati. Dani, kad je nacionalni kler, nezavisan od pape, mogao da upravlja kraljevstvom, bili su, meutim, davno proli. Kler se vie nije mogao osloboditi zavisnosti od pape a da ne padne pod zavisnost kralja. Kler je, u Za Engleze je naroito bila vana Guena s glavnim gradom Bordoom, odakle su dobij ali so i vino. Kad je francuski kralj 1450. godine osvojio ovu provinciju, on je odmah na ova dva artikla udario izvoznu carinu, znajui dobro koliko su oni potrebni Englezima. Thorold Rogers, ,,Six Centuries of Work and Wages, S. 96.

MOR KAO POLITIAR

151

istoj meri u kojoj je u Engleskoj padala mo pape, postajao kraljev sluga. Turska opasnost nije dovela do toga da papstvo u Engleskoj ponovo stekne svoj znaaj. Engleska je od svih evropskih zemalja najmanje imala da se plai Turaka. Tako je dolo do toga da su u Morovo doba plemstvo i kler u Engleskoj bili podanike sluge monarhije kojoj su davali takvu apsolutnu mo, kakvu tada monarhije nisu imale nigde u Evropi. Zajedno s monarhijom, podigli su se, meutim, i graani i seljaci. Mi smo ve u prvom odeljku videli da su u Evropi uopte seljaci krajem trinaestog i poetkom etrnaestog veka bitno popravili svoj poloaj. Kmetstvo je iezavalo, line usluge su ponegde sasvim ukinute, i esto zamenjene novanim davanjem. To je bila promena koja je i zemljoposednicima pruala mnoge prednosti. Na mesto kmetskog rada doao je rad plaenih kmetova, najamnih radnika. Jedino je broj ljudi, koji su bili prinueni da stupe u najam, bio tada jo mali.29 Nadnice su bile visoke. Neznatni uzroci bili su dovoljni da nadnice brzo porastu. Niz okolnosti uticao je na to da radnike nadnice u Engleskoj u drugoj polovini etrnaestog veka u celini porastu za 50 procenata, a privremeno i mnogo vie: pustoenje kuge, crne smrti, koja se najpre pojavila u Engleskoj 1348. godine, procvat industrije koja je u gradove privlaila mnogobrojnu radnu snagu kao na primer predionice vune u Norviu u etrnaestom veku ili je uticala na porast kune radinosti na selu i time umanjivala ponudu najamnih radnika, zatim ratovi koji su privlaili najamne vojnike. Poljoprivredni najamni radnici sastojahu se delom od seljaka koji su svoju dokolicu iskoriavali radei kod velikoposednika, a delom od samostalne, relativno i apsolutno malobrojne klase pravih najamnih radnika. ak su i ovi, u stvari, bili u isto vreme seljaci sa samostalnom privredom, jer im je osim najamnine davano i 4 ili vie ekera oranice zajedno sa kotedom. Uz to su oni s pravim seljacima uivali optinsko zemljite, na kome su pasli svoju stoku i odakle su ujedno dobijali sredstva za loenje, drvo, treset itd. Marks, Kapital, I deo, str. 605, izd. Kulture.

.152

KARL KAUCKI

Zemljoposednici su pali u oajanje. Oni su pokuali parlamentarnim aktima da prisile radnike na rad i da snize najamnine. Prvi Statutes of laboures potie iz 1349. godine. No, ovi zakoni nisu bili dovoljni zemljoposednicima. Oni su pokuali direktnim putem da prinude radnike i seljake na kmetsko ropstvo. Pritisak je postao neizdrljiv, i radnici i seljaci su se 1381. godine pod Vatom Tilerom podigli na ustanak. Ustanak nije imao direktnog uspeha. Vo izdajom bude ubijen, ustanici se razbegnu a voi zavere budu pogubljeni. Nastaje grozan, progon Lolhardije. Ali je ustanak, meutim, zemljoposednicima uterao spasonosni strah: oni su odustali od pokuaja da podjarme seljake i radnike. Graanski ratovi u petnaestom veku potpuno su slomili feudalizam. Tako se u Engleskoj razvio prkosan, samosvestan i jak stale slobodnih seljaka. To su oni seljaci koji su inili engleske vojske stranim od etrnaestog pa sve do sedamnaestog veka, oni su ti koji su slomili nalet francuskih ritera, a kasnije i Stjuartovih kavaljera. Oni su sainjavali materijal koji je mogao da postane vrlo opasan za kraljevsku vlast, da se nala klasa koja bi znala da ih u tom smislu iskoristi. Sam, bez veze s nekom drugom klasom, seljak je bio bezopasan; on nije imao ni politikih, ni nacionalnih tenji i njegovi interesi jedva su prelazili granice optine, odnosno grofovije (county). On je bio zadovoljan ako su ga na tom podruju ostavljali na miru. I pored sveg svog slobodoumlja, engleski seljak pod Henrihom VII i Henrihom VIII, dakle u Morovo vreme, nije predstavljao smetnju kraljevskom apsolutizmu. On je prema njemu bio indiferentan, ak mu je bio i naklonjen, jer je u apsolutizmu video zatitu protiv poduhvata veleposednika koji su ba u to vreme zapoeli, i o kojima emo jo govoriti. Brzi porast moi graanstva nije nakodio monarhiji kao ni jaanje seljakog stalea. Jedan od dva stalea koji su tada sainjavali graanstvo zanatlije, bili su tada svakako buntovan element, prkosan i svestan, koji se ne boji borbe. Pored seljaka oni su dali mnogobrojne regrute za Lolhardiju. No, kao i seljak, i zanatlija je, bar onaj u provinciji, radio i iveo mnogo vie u svojoj optini nego u dravi i ma koliko da je bio bum- tovan i ilav u stvarima svoje optine, na dravne poslove

MOR KAO POLITIAR

153

nije imao trajnog uticaja. U Morovo vreme esnafsko zanatstvo je u mnogim gradovima u unutranjosti bilo ve u opadanju i u njima je tako naglo propalo da su se tutori Edvarda VI, naslednika Henriha VIII, ve usudili da opljakaju gilde, i da njihovu imovinu konfiskuju u korist krune onako isto kao to je Henrih VIII kon- fiskovao crkvena dobra. Bilo je to u doba kad su se polagali temelji svetoj modernoj formi svojine. Dodue, ove konfiskacije su sprovedene samo u gradovima u unutranjosti, a ne i u Londonu. Gilde u Londonu niko nije smeo da dime. Graani Londona predstavljali su u Morovo vreme silu prema kojoj su engleski kraljevi imali vie respekta nego prema crkvi, plemstvu, seljacima i gradovima u unutranjosti. Tendencija trgovine za centralizacijom, o kojoj smo govorili u prvom odeljku, nije se nigde u Evropi ispoljila tako rano kao u Engleskoj i Francuskoj. Te dve drave su takoe prve postale nacionalne drave. Pariz i London su bili prvi gradovi koji su sebi podredili ceo ekonomski ivot .zemlje; njihovi gospodari bili su stvarni gospodari cele .zemlje. Roders s pravom primeuje: London je bez sumnje od najranijih vremena bio drukiji od svih ostalih engleskih gradova, kako u pogledu veliine i bogatstva tako i u pogledu svog naroitog znaaja, svoje vojne snage i energije s kojom je traio da se oslobodi ogromne moi plemstva (magnates) unutar svojih zidina... Za -sve vreme mnogobrojnih politikih borbi srednjeg veka, konano je pobeivala ona strana na koju bi preao London i to obino vrlo brzo. (T. Roders, ibid., str. 106, 108, 109.) Najveu mo u Londonu imali su pak trgovci. Lon- don je, pre svega, bio trgovaki grad. Tamo se koncen- trisala trgovina Engleske, koja je ve u Morovo vreme bila vrlo velika. U trinaestom veku najvei udeo u Engleskoj trgovini su jo imali gradovi Hanze; jedna od najnaprednijih njihovih faktori ja, trgovina elikom (Steel- yard), bila je u Londonu. Engleska trgovaka flota se, meutim, razvila vrlo brzo; u petnaestom veku engleski brodovi su plovili za Francusku i Holandiju, Portuga- liju i Maroko; oni su prodrli u Baltiko more i tamo ogoreno konkurisali Hanzi; u tom pravcu je naroito agilno bilo jedno trgovako drutvo, zvano Merchant ad- venturers

.154

KARL KAUCKI

(prekomorski trgovci). Razvoj ribolova potpo- magao je isto tako izgradnju trgovake flote. Engleski pomorci postajali su sve smeliji i preduzimljiviji i sve ee su se usuivali da plove u daleke i opasne vode. Trgovina i lov na kitove odvukli su ih na Island i oni e u doba otkria, u Severnom moru otkriti zemlje koje dodue nisu bile tako korisne kao one koje su otkrili Portugalci i panci, ali je za to bilo potrebno mnogo smelosti i vetine. Samo nekoliko godina posle Morove smrti, treba da su otkrili put za Arhangelsk na sevemoj obali Rusije, tada jedine luke Moskovljana, a ve 1497. Don Kabot, poavi iz Bristola engleskim laama, otkrio je Labrador i tako dospeo do amerikog kontinenta skoro etrnaest meseci pre Kolumba (G. Bancroft, ,,Ge- schichte der Vereinigten Staaten von Nordamerika. Leipzig 1845. Knjiga I, str. 9). Ma kako da su ta otkria i smeli preduzimaki duh na kome su poivala bili kasnije vani za trgovaku veliinu Engleske, u Morovo doba oni su imali samo simp- tomatian znaaj. Glavna trgovina Engleske tada se vodila s mnogo bliim zemljama; najvanija je bila trgovina vunom s Holanijom. Predenje vune razvilo se u Holandiji rano jo u desetom veku i donelo joj veliko bogatstvo. No sve do sedamnaestog veka, u Evropi su bile svega dve zemlje koje su izvozile vunu: Engleska i panija. Engleska vuna bila je mnogo bolja od pan- ske i mnogo pristupanija za Holanane. Stoga je Engleska posedovala monopol trgovine vunom s Holanijom, slino monopolu koji su do ezdesetih godina prolog veka imale june drave Sjedinjenih Drava Amerike da Englesku snabdevaju pamukom neophodnom sirovinom za njenu tekstilnu industriju. S porastom bogatstva Holandije, raslo je, dakle, i bogatstvo Engleske, ili, bolje reeno, bogatstvo veleposednika koji su proizvodili vunu, trgovaca i engleskih monarha. Porast bogatstva veleposednika zadravali su do Morovog vremena, s jedne strane, graanski ratovi i pustoenja i konfiskacije koje su oni povlaili za sobom, i to, s druge strane, nije bilo proletarijata, rezervne armije nezaposlenih, koja bi vrila pritisak na nadnice. Tek u Morovo vreme poeli su da trae izlaza: da u interesu narodnog blagostanja poveavaju bedu (proletarijat). Tek tada su i veleposed- nici doli do svog prilinog udela u profitima monopola vune. Lavovski udeo dotle je pripadao trgovcima i monarhu: izvozna carina na vunu bila je tada najizdaniji izvor prihoda engleskih
U Tomas Mor

MOR KAO POLITIAR

155

kraljeva i jedan od najvrih oslonaca apsolutizma. to se vie razvijala trgovina, to je rasla kraljeva vlast u zemlji, ali je i kralj sve vie morao da slui interesima te trgovine. Tjudori, ija je vladavina zapoela Henrihom VII a zavrila Elizabetom, sasvim su dobro znali da su interesi trgovine u isto vreme i njihovi sopstveni i stoga su je potpomagali gde god su samo mogli. Ma koliko da je njihova vladavina bila tiranska, londonski graani ta pored kralja odluujua sila u dravi trpeli su je, jer je graanstvo Londona gotovo u potpunosti ivelo od trgovine, jedni direktno, a drugi indirektno. Dokle god je trgovina cvetala, ono nije imalo razloga da se buni. Tako, gospodstvo Tjudora nije nailazilo ni na kakvu smetnju; nikad u Engleskoj nije bilo tako neogranienog gospodstva. Ne treba, meutim, misliti da je englesko graanstvo zbog toga steklo ropsku svest. Ono je bilo vrlo svesno svoje snage i nije se plailo da se suprotstavi kralju ako bi se ovaj usprotivio njegovim interesima. Neogranieno gospodstvo Tjudora ne bi trajalo vie od jednog stolea, da oni nisu u svojoj veini tano znali granicu do koje su smeli da idu, i da se nisu, svaki put kad bi tu granicu preli, blagovremeno povukli pred narodom. Otporna snaga i slobodarska svest naroda, a pre svega Londona, bili su jedina prepreka sili Tjudora. Parlamenat je pod njima bio nemoan. Poev od trinaestog veka u njega su, pored predstavnika plemstva i svetenstva, pozvani i predstavnici gradova. To je, razume se, imalo za cilj samo da se oni prinude da odobre novana davanja. S porastom moi gradova rasla je, meutim, i mo njihovih predstavnika i njihov uticaj na zakonodavstvo. Specifinost engleskog parlamenta sastojala se u tome to su se u etrnaestom veku predstavnici nieg plemstva odvojili od vieg plemstva. Vie plemstvo i crkveni velikodostojnici su otada inili gornji dom, a nie plemstvo se sjedinilo s predstavnicima gradova i obrazovalo donji dom. Razume se da je mo parlamenta zavisila od moi klasa koje su stajale iza njega i od njihovog jedinstva. Kraljevima je bUo lako kada su dve neprijateljske partije drale ravnoteu. Ali, poto je parlamenat bio podloniji linim uticaj ima, njegova mo prema moi vladaoca bila je sve do sedamnaestog veka manja od snage klasa koje je zastupao.

.156

KARL KAUCKI

Graanstvo se nije dalo podmititi ili zaplaiti, a to nije bio sluaj i s njegovim predstavnicima: zar kralj nije mogao da pogubi kao veleizdajnike, ako je hteo, lanove parlamenta koji mu se ne bi sviali? Ako bi se neki kralj poklonio pred parlamentom, on to nije inio iz obzira prema njegovim pravima, ve iz straha pred silom onih ije je interese parlamenat zastupao. Dokle god su s narodom izlazili na kraj, Tjudori se nisu morali brinuti za parlamenat. Nemoni i podloni linim uticaj ima, sastavljeni najveim delom od plemikih i svetenikih kreatura kra lja, parlamenti iz doba Tjudora bili su valjda najser- vilniji parlamenti engleske istorije. Oni su zakonodavstvo potpuno prepustili monarhiji i spremno su obavljali sve delatske usluge koje je monarh od njih traio. Samo po jednom pitanju bili su i oni ponekad neumoljivi i naterivali kralja na poputanje, jer su za sobom imali mase: po pitanju odobravanja novanih davanja. Usled svih tih okolnosti dolo je do specifine prividne protivrenosti: nigde u Evropi nije, u Morovo vreme, bilo vee apsolutne vlasti monarhije nego u Engleskoj, a nigde moda ni u jednoj zemlji nisu bili tako snano razvijeni oseanje slobode i svest graana i seljaka nego ba tamo. MOR KAO MONARHIST I PROTIVNIK TIRANIJE Mor je bio edo prilika koje smo opisali. Stoga se u njegovim delima ogleda i pomenuta protivrenost. Ona se moda ni kod koga drugog nije tako jako izrazila kao kod njega, to je posledica njegovog vatrenog temperamenta. Uenje humanista da je vladalac dodue potreban, ali da treba da bude sluga filozofa, on je udno prihvatio. On ga je proirio u tom smislu da vladalac treba da bude sluga naroda. I ono to je kod drugih bilo samo literarna fraza, kod njega je postalo vrsto ube- enje. Mrzeo je on tiraniju kako je nikad nije mrzeo nijedan Englez, pa ipak je bio uveren da je monarhija nuna. Smatrao je da je pravilno svrgnuti kralja kad radi protiv narodnih interesa, ali samo u tom cilju da bi se na njegovo mesto postavio drugi, bolji kralj.
li*

MOR KAO POLITIAR

157

To bi ukratko bilo njegovo politiko stanovite. Ono se, bolje no ma kakvim raspravama, moe prikazati kroz kratak opis Morovog politikog miljenja i delamja. Njegove prve politike izjave nai emo u njegovim epigramima. Ovde nas interesuju samo oni u kojima se govori o vladaocima. Naveemo neke od njih koji nam se ine najkarakteristiniji. Jedan se zove Dobar i zao vladalac: ta je dobar vladalac? Ovarski pas koji plai vukove. A zao vladalac? Vuk. Drugi nosi naslov: Razlika izmeu tiranina i vladaoca: ime se zakoniti kralj razlikuje od odvratnog tiranina? Tiranin svoje podanike smatra svojim robovima. Kralj ih smatra svojom decom. Ovo razlikovanje nas podsea na fikcije konstitucionalista, koji su bili za to da kralj ne vlada nego da upravlja. Ima, meutim, razlike izmeu teoretiara kon- stitucionalista, na primer julske monarhije i Mora. Oni su pribegavali fikcijama da bi prikrili protivrenost, poto bi posledica njihovog teoretskog stanovita imala da bude republika, dok su ih momentani njihovi interesi vezivali za odreenog kralja. Moru je fikcija bila potrebna da bi svoje teoretsko ubeenje o nunosti monarhije mogao da sjedini s mrnjom koju je oseao prema tiraniji vladajueg kralja Henrija VII, koji je bio na pre- stolu u vreme kad su napisani ti epigrami. Fikcija kon- stitucionalista bila je izliv kukavikog oportunizma; Moro va fikcija, pak, bila je rezultat prkosne opozicije. Koliko se Mor malo plaio strahovlade despota svoga vremena, strahovlade koja je zbog svoje neuraunljivosti nametala najstrou cenzuru sopstvenog pisanja, vidi se na primer iz epigrama: Volja naroda daje i uzima kraljevsko dostojanstvo": Ma ko da stoji na elu mnogih ljudi, On to ima da zahvali samo njima. Ni u kom sluaju on ne sme due da ih predvodi Negoli to to ele oni sami. Pa to se onda prse nemoni vladaoci? Ta oni svoje zvanje imaju samo s pravom otkaza (precario). Isto tako drzak je i sledei epigram o Vlastoljubivosti":

.158

KARL KAUCKI

Meu mnogim kraljevima jedva e nai koga Ako ga uopte nae kome je njegova drava dovoljna. Meu mnogim kraljevima jedva e nai koga Ako ga uopte nae koji se razume u vladanju svojom dravom. Kakvim je mislima Mor bio okupiran vidi se po tome to je preveo s grkog na latinski jedan Lukijanov dijalog Ubica tirana i napisao odgovor na njega.30 Fabula Ubice tirana je sledea: neko je u nameri da ubije starog tiranina poao u njegov grad. Umesto na oca on naie na sina, ubije ga ali ostavi ma u leu. Tiranin naie, vidi mrtvog sina, pada u oajanje i ubija se istim maem ubice. Ovaj sad zatrai nagradu koja pripada svakom ubici tirana. U svom odgovoru Mor izvodi zakljuak da ubica nema pravo na nagradu, jer nije sam ubio tiranina. Ako se ja zauzimam, kae Mor, da se tebi, tobonjem ubici tiranina, ne isplati nagrada, ja to ne inim zato to plaem nad smru tiranina. Da si ga ti zaista ubio, ja se ne bih tuio, ve bih te hvalio, divio bih ti se i priznao ti nagradu. Ja zato i nastupam protiv tebe, odbijam ti asnu nagradu i tuim te, jer ti tirana nisi ubio. Popovski biografi razume se, tee da Morovo bavljenje takvom temom objasne kao obino interesovanje za gramatiku. Katolik Odin, koji je napisao komentar uz francuski prevod Morove biografije od Stepltona, koji je 1849. godine izaao u Parizu, bio je meutim prinuen da izjavi: Ubica tirana jeste politika ispovest. Mor mrzi despotizam; on ne veruje u boansko pravo; on je spreman da oslobodi svakog ko bi se digao protiv nekog ravog vladaoca. I nama bavljenje Morovo s Ubicom tirana ne izgleda kao neko stilsko vebanje, ve je to stilsko vebanje samo izgovor da se kau stvari koje se u drugoj formi nisu mogle rei. MOR KAO ZASTUPNIK LONDONSKOG GRAANSTVA Mor je uskoro imao prilike da dokae da njegov muki
30 Thomae Mori Dialogi Lucianei e Graeco in Latinum sermonem conversi, adjecta declamatione qua Luciani Tyrannicidae respondetur.

MOR KAO POLITIAR

159

ponos pred prestolom nije samo deklamator- ska fraza. Kad mu je bilo 26 godina, izabran je u izbornom okrugu ije ime nije sauvano, verovatno u samom Londonu, za lana parlamenta koji je Henri VII sazvao da bi dobio zakonsko pokrie za pljakanje naroda. Prethodni parlament iz godine 1496. do 1497. ve je bio bez oklevanja odobrio kralju dve petnaestim zbog priprema rata sa kotskom. Petnaestina je bio porez na imovinu odreene visine koji su plaale grofovije (coun- ties), gradovi i varoice kao i kler. Poslanik Venecije u Engleskoj izraunao je 1500. godine da petnaestak iznosi 37.930 funti sterlinga. Isti rezultat dobio je i Sebom (,,Oxford Reformers", II izd., str. 145). Popustljivost parlamenta doprinela je porastu kraljeve pohlepe. Od parlamenta u kome je sedeo Mor (15041505. godine) on je, prema Roperu, traio odobrenje za tri petnaestim. Mogue je, meutim, da je Roper bio u zabludi, jer drugi navode manji zahtev. Ova suma trebalo je navodno da slui za spremu njegove keri Margarete, koja se udala za kotskog kralja, a delom da pripadne njemu samom kao doprinos povodom proglaenja njegovog sina Artura za ritera. Da bi se oce- nilo koliko je bestidan bio ovaj zahtev treba znati da obaveza da se kralju daje doprinos povodom proglaenja njegovog sina za ritera, potie iz feudalnih odnosa koji su davno prestali da vae; poslednji put ovaj je doprinos odobren sredinom etrnaestog veka, kad je za ritera proglaen Crni princ, sin Edvarda III. Sem toga, Artur je ve 1502. godine preminuo u mladim godinama! Izgledalo je, ipak, da e parlament odobriti ovaj za- htev. Roper nam saoptava da je zakonski predlog ve bio proao dva itanja, kada se u poslednjoj debati javio Mor s takvim argumentima i razlozima protiv kraljevog zahteva da je ovaj bio odbijen. Jedan od kraljevih tajnih savetnika, neki Tiler, koji je bio prisutan, napustio je parlament i pourio kralju da mu saopti kao je neki golobradi deak osujetio sva njegova nastojanja. Na alost, ceo sluaj nije potpuno rasvetljen. Sigurno je da zahtev Henriha VII nije u potpunosti odbijen, ve samo smanjen, a da se on zadovoljio sa 30.000 funti sterlinga iz prevelike milosti i nene ljubavi za svoje plemie i

.160

KARL KAUCKI

podanike". Henrih VII bio je, sasvim prirodno, besan na mladog opozioionara. On se najpre okomio na oca, jer sin nije imao imetka koji bi se mogao konfiskovati. Zatvorio je starog Dona Mora u Tauersku tvravu i iznudio mu otkupninu od 100 funti sterlinga. No time njegova osveta nije bila zadovoljena. Mladi politiar morao je da se povue iz javnog ivota i da se krije kako bi izbe- gao tiraninov bes. Verovatno je da se Mor u to vreme sklonio u manastir s namerom da postane kaluer. On se tada nosio i milju da emigrira. Posle izvesnog vremena kralj je zaboravio na golo- bradog deaka. Ipak je Mor morao da se uva kako ne bi ponova privukao na sebe kraljevu panju i zbog toga je izbegavao parlament. Da on u to vreme nije bio neaktivan, vidi se po tome to je neposredno posle smrti Henriha VII, godine 1509, postao vikont Londona. Ta dunost dokazuje da je kao pravnik stekao dobar glas. Mora da je Mor na toj dunosti brzo stekao ne samo poverenje svojih sugraana, ve i duboko poznavanje ekonomske situacije svoje zemlje, jer ga uskoro vidimo u vanim misijama kao poverenika londonskih trgovaca. Roper nam saoptava da je zbog svoje uenosti, svoje mudrosti, svog znanja i iskustva bio tako visoko cenjen da je, jo pre nego to je stupio u slubu kralja Henriha VIII, na hitno traenje engleskih trgovaca i sa kraljevom saglasnou, dva puta bio izaslanik za izglaivanje izvesnih krupnih nesuglasica izmeu njih i trgovaca Sti- ljarda, to jest trgovaca Hanze kao to smo ve videli. U stvari, Roper se zabunio. Mor je tek kasnije imao da izgladi sukobe sa trgovcima Hanze. Tano je da su njegovo imenovanje za izaslanika sproveli engleski trgovci. Prvo od tih izaslanstava pada u godinu 1515. 0 tome nam Mor sam pria na poetku prve knjige svoje Utopije: Henrih VIII, pobedonosni i slavni kralj Engleske, koga krase sve vrline dobrog vladaoca, dospeo je tu skoro u sukob s Karlom, uzvienim kraljem Kastilije. Da izgladim taj sukob, poslalo me Njegovo kraljevsko- velianstvo kao izaslanika u Flandriju, zajedno s Kut- berom Tunstalom, jednim neuporedivim ovekom itd. Princa Karla, kasnijeg kralja Karla V, naslednike nemakog cara Maksimilijana i panskog kralja Ferdinanda,

MOR KAO POLITIAR

161

verili su jo 1503. godine kao trogodinje dete sa francuskom princezom Klodinom koja je tada imala 2 godine. Promene diplomatskih odnosa ubrzo su dovele do raskida ove veridbe i do nove veridbe Karla s Marijom, sestrom kasnijeg Henriha VIII, kralja Engleske. To je bilo 1506. godine; meutim, 1514. godine Maksimi- lijan je naao da je probitanije da Karlo ponovo veri neku francusku princezu radi uvrenja saveza s Francuskom. Tako je dolo da tree veridbe s mlaom sestrom prve verenice. Englesku princezu Mariju, drugu verenicu koju je Karlo napustio kad mu je bilo 14 godina, uzeo je Luj XII, otac prve i tree neveste. Ovaj niz veridaba karakteristian je za apsolutizam Morovog doba. Bilo je to vreme kad su se rasute dravice svenavale" u velike drave i kad se niko nijesmatrao savrenim dravnikom, ako nije bio okretan provodadija. Razume se da je Henrih VIII bio vrlo ozlojeen zbog nevernosti Maksimilijana i Karla. Kad je 1515. godine Karlo postao vladalac Holandije, Henrih VIII nije video nita pree nego da njemu, odnosno Holananima, napakosti time to je preko parlamenta zabranio izvoz vune u Holandiju. Zabrana izvoza vune bila je svakako za engleske trgovce isto toliko neprijatna kao i za Ho- lanane, pa se Henrih ubrzo opet pomirio s Karlom. Otuda Morovo izaslanstvo da bi se trgovina ponovo uspostavila. Njegovo izaslanstvo postiglo je pun uspeh, pa je uskoro zbog toga, ve 1517. godine, bio poslat u Kale da izgladi sukobe izmeu engleskih i francuskih trgovaca. Mor je bio tako koristan i uivao tako veliki ugled u Londonu, tom monom gradu, da je Henrih imao puno razloga da ga privue na svoj dvor. No Mor je to odbio. Odbio je ak i godinju penziju koju mu je kralj ponudio; kako je pisao Erazmo, on se plaio da time izgubi poverenje svojih sugraana: Kad bi izmeu graana i Njegovog velianstva dolo do sukoba oko njihovih prava, kao to se to ponekad deava, oni mi ne bi verovati, jer bih kralju bio obavezan zbog godinje plate. Mor je, dakle, bio reen, ako bi dolo do borbe izmeu londonskih graana i kralja, da stane na stranu slobode graana. Mor, u stvari, nije imao razloga da bude zadovoljan

.162

KARL KAUCKI

Henrihom VIII. Henrih VII bio je prost i neotesan tvr- dica, koji je pohlepno gomilao zlato i gulio narod gde god je samo stigao. Njegov sin bio je liberalan prestolo- naslednik koji je odgovarao idealima svoga doba: bio je ljubazan i izdaan, svojim luksuzom potpomagao je trgovinu i umetnost, bio je prijatelj novih nauka i humanizma. Kad je stupio na presto bio je pozdravljen opitim oduevljenjem. I Mor se nadao da je doao vladalac koga e filozofi moi da vode, da je doao otac naroda a ne gospodar robija. Krunisanje Henriha VIII on je proslavio jednom pesmom, iz koje, u stvari, izbija vie satire na prethodnika nego hvale za novog vladaoca, i koja se zavrava reima: Pozdravljamo te, uzvieni kralju, Ili jo bolje reeno mnogo ljubljeni! Prvi potezi vlade Henriha VIII ili su za tim da ga naine popularnim. Pre svega, pogubljenje dva ministra njegovog oca, Empsona i Dudleja, koji su bili njegova najrevnosnija orua i krvopije naroda. Oni su se uzalud pozivali na to da su sve inili po nareenjima njihovog kraljevskog gospodara. Uskoro, meutim, politika Henriha VIII pokazala se s manje popularne strane. On je pristupio takozvanoj svetoj alijansi protiv Francuske (1512. godine) i uzeo uea u ratu protiv Francuske koji je trajao do 1514. godine i Englesku stajao mnogo novaca, doneo joj vrlo malo slave i nikakve koristi. Henrih je bio prevaren da za druge vadi kestenje iz vatre, naroito za katolikog Ferdinanda Aragonskog koji je u ovom svetom ratu za zatitu svetog oca napravio najbolje poslove: Ratnim izdacima pridruili su se bezgranina rasko dvora i suluda pomama za zidanjem. Henrih je gradio pedeset palata i pri tome bio tako nestrpljiv da radovi esto nisu smeli nijednog trenutka da stanu. Njemu valjda pripada slava da je jedan od prvih u Engleskoj u veoj razmeri uveo noni rad i rad nedeljom. Dok je njegov otac gulio narod da bi gomilao blago, sin ga je cedio da bi izbegao svoje veite novane neprilike, te je pohlepa za novcem ovog rasipnika postala jo strasnija od pohlepe tvrdice. Poreze su porasle neizmer- no, ak je i

MOR KAO POLITIAR

163

najsiromaniji nadniar bio optereen njima. Jedan od novih poreskih zakona predviao je da radnik s godinjom nadnicom od dve funte plaa porezu od 1 ilinga, oni sa nadnicom od 1 do 2 funte plaaju 6 penija, a oni s nadnicom ispod toga porezu od 4 penija. Sem toga, po glavi se plaala poreza 1 iling! Tome se pridruilo pogoravanje i falsifikovanje monete, omiljeno sredstvo koje je moglo da donese samo prolaznu korist, ali koje se pokazivalo vrlo dobro, naroito onda kad je trebalo plaati dugove. Ve u prvoj godini svoje vladavine Henrih je smanjio sadrinu srebra u jednom ilingu od 142 na 118 grana. POLITIKA KRITIKA UTOPIJE" Vladalac kao to je bio Henrih VIII, nije bio ovarski pas koji svoje stado uva od vukova, ve je sam bio vuk. Mor je bio duboko razoaran i u tom raspoloenju napisao je svoju Utopiju.31 U drugoj knjizi Utopije Mor je pokazao kako bi jedna drava mogla a bude srena kad bi se njome razumno vladalo i kad bi bila razumno organizovana. U prvoj knjizi on je pokazao koliko se ravo vladalo dravama u stvarnosti od ega naroito pati reim Henriha VIII. Ta knjiga je vaan dokumenat o ekonomskoj i politikoj situaciji poetkom esnaestog veka. Ona je vana i za upoznavanje Mora kao politiara. Stoga emo se s njom blie upoznati. Pri oceni knjige ne treba da nas zbuni to se u njoj ponekad kralju dodeljuju titule pune strahopotovanja. To isto su inili i materijalisti osamnaestog veka klanjanjem koje su ponekad ukazivali hrianstvu. U oba sluaja radi se o vetini
31 Kua u kojoj je Utopija verovatno napisana, postoji jo i danas. To je gostionica, zvana Crosby Hali, jedna od znamenitosti Londona, graena 1466. godine u ulici Bishopsgate Street. Tu kuu kupio je Mor nekoliko godina posle svog prvog venanja, koje je obavljeno 1505. godine, a 1523. godine prodao ju je Antoniju Bonviziju, jednom trgovcu iz Lucca s kojim je bio u linom prijateljstvu. Ne zna se tano godina kad je on kuu kupio; verovatno da je to bilo pre 1515. godine. Uporedi Charles Knight, London, knj. I, str. 322.

.164

KARL KAUCKI

opozicionog kritiara da se izmeu redova izloi ono to je suprotno reima koje su u njima napisane. Tako je i Mor u Utopiji odbranu svoga stanovita prepustio drugome, Rafaelu Hitlodeju, dok se on sam pojavljuje delimino kao protivnik njegovih gledita. Meutim, nije znaajno ono to govori Mor, ve ono to govori Rafael. Mor pria kako je Rafaela sreo u Briu prilikom svog izaslanstva u Flandriju. On i njegov prijatelj Petar Egidije trae od Rafaela da stupi u kraljevu slubu. Ovaj to odbija i nairoko objanjava svoje razloge. Ovi pasusi zasluuju da se citiraju doslovno: Dragi moj Rafaele", ree Petar, zaista se udim zato ti ne stupi u slubu nekoga kralja, jer sam potpuno siguran da bi te svaki od njih veoma rado primio. Svaki kralj bio bi ne samo oaran tolikim tvojim znanjem i tolikim poznavanjem zemalja i ljudi, ve bi ti svakoga od njih mogao na raznim primerima i da pouava i pomae savetima. Na ovaj nain ti bi istovremeno i sebe dobro obezbedio i mnogo doprineo srei svoje rodbine. to se tie mojih roaka, odgovori Rafael, to me mnogo ne uzbuuje, jer smatram da sam prema njima izvrio dunost kako treba. Drugi ljudi naputaju svoju imovinu tek kad ostare i obole, pa i onda teka srca, iako vie nisu u stanju da je dre. A ja sam svoju imovinu razdelio rodbini i prijateljima jo dok sam bio ne samo zdrav i u snazi, ve i mlad. Stoga smatram da oni treba da budu zadovoljni ovom mojom velikodunou i da izvan toga ne trae i ne oekuju da njih radi postanem kraljev sluga. Sasvim tano, odgovori Petar, ali ja nisam mislio da slui, no samo da poslui nekome kralju." Kad se kae .poslui', onda je to samo jedan slog vie no kod ,slui , odgovori Rafael.32 Bez obzira kojim e imenom stvar nazvati, ree Petar, ja ostajem pri svom miljenju da je to jedini put kojim bi ti mogao da koristi ne samo drugima, bilo kao pojedincima bilo kao drutvu, ve i svoj poloaj da pobolja. Da poboljam svoj lini poloaj putem nad kojim se zgraa
11 Na latinskom jeziku tu je u pitanju igra rei servire" i inservire ikoja se ne moe prevesti.

MOR KAO POLITIAR

165

moja dua? upita Rafael. Sada ivim onako kako ja hou, a sumnjam da je to mogue ijednom to nosi purpur! Uostalom, ima dovoljno onih to revnosno trae prijateljstvo sa ljudima na vlasti, pa stoga nemoj misliti da e ovi mnogo izgubiti ako ostanu bez mene ili meni slinih. Tada uzeh i ja (Mor) re: Jasno je, dragi moj Rafaele, da ti ne eli ni bogatstvo ni vlast, i oveka takvog kova ja ne potujem manje i manje ga ne cenim nego ma koga od onih to imaju i najveu mo. Pa ipak, ini mi se da bi bilo dostojno jednog plemenitog i filozofskog duha kao to je tvoj, kad bi se ti odluio da svoje sposobnosti i svoj rad posveti dravnim poslovima, makar i po cenu izvesnog rtvovanja line ugodnosti. A to bi sa najvie uspeha mogao ostvariti ako bi postao savetnik nekog velikog vladaoca i davao mu, u to sam ubeen, mudre i potene savete. Jer od vladaoca

kao iz nekog nepresunog izvora izliva se po itavom narodu bujica svake sree i svakog zla. A kod tebe je toliko savrene

uenosti da bi ti i bez velikog ivotnog iskustva, i toliko opet ivotnog iskustva da bi i bez ikakve uenosti, za svakog vladaoca predstavljao izvrsnog savetnika." On odgovori: Dvostruko se vara, dragi moj More, prvo u pogledu mene, a onda u pogledu same stvari. Pre svega, nemam ja one sposobnosti koju mi ti pripisuje, ali kad bih je i imao u najveem stepenu, pa ak kad bih i svoju dokolicu sasvim rtvovao poslu, nita time ne bih unapred io dravu. Na prvom mestu stoga to se vladaoci radije bave vetinom ratovanja (koju ne poznajem niti elim da je upoznam) nego blagotvornim vetinama mira. Oni sa kudikamo vie revnosti nastoje da bilo kojim sredstvima, dozvoljenim ili neasnim, dobiju nova carstva, nego da dobro upravljaju zemljom koju su stekli. Pored toga, izmeu svih onih koji se nalaze u kraljevskim savetima nema nijednog koji nije ili doista toliko pametan da mu je nepotrebno tue miljenje, ili sam sebi izgleda toliko pametan da nije raspoloen da prihvata tua miljenja. Ali postoji i izuzetak. Ovi isti ljudi ulaguju se i povlauju i najbesmislenijim reima onih koji kod vladaoca uivaju veliko poverenje i koje zbog toga ele da za sebe pridobiju. I doista, po samoj prirodi je tako ureeno da se svakome dopada ono to je njegovo. Tako se

.166

KARL KAUCKI

i avki svia njen goludravac, a majmunici je milo njeno majmune. I zbog svega toga, ako neko pred takvim skupom ljudi, koji ili tue iz zavisti zapostavljaju ili svoje precenjuju, iznese neto to je proitao negde u istoriji ili video u nekoj zemlji, onda njegovi sluaoci postupaju upravo onako kao da je itav njihov ugled kao mudrih ljudi doao u pravu opasnost i kao da e odjednom biti smatrani za budale, samo ako ne budu pronali neku zamerku tuim predlozima. Kad im drugo nita ne pomae onda oni pribegnu ovakvoj izjavi: ,Nai su preci tako radili, a kamo sree da smo im u mudrosti ravni! I rekavi ovo oni sedaju kao posle izvrsno zavrenog govora. Kao da e nastati velika opasnost ako se neko ma u kom pogledu pokae pametniji od svojih predaka, prema ijim se mi inae preporukama odnosimo utoliko ravnoduni je ukoliko su one korisnije; ali im se ukae mogunost da u nekoj stvari postupamo mudrije no nai stari, odmah se grevito hvatamo za njih." Zatim sledi pria o jednom dogaaju kod arhiepiskopa Mortona, iz koje smo ve ranije naveli jedno mesto. Razgovor se potom vraa na istu temu i Mor izjavljuje: Pa ipak ostajem pri svome miljenju u pogledu tebe. Jo uvek smatram da bi ti svojim savetima mnogo doprineo optoj koristi, samo kad bi u sebi potisnuo to neraspoloenje prema vladaoevom dvoru. Kao dobrom graaninu ova ti dunost najvie odgovara. Poto tvoj Platon smatra de e drave tek onda biti srene kada u njima ili filozofi budu vladali ili vladaoci postanu filozofi, zar onda neemo jo dugo ekati na tu sreu, ako se danas filozofi ne udostojavaju da kraljevima podele bar svoje savete? Nisu filozofi toliko ravi, ree Rafael da to ne bi rado uinili, tavie oni su to ve i uradili u svojim mnogobrojnim izdatim spisima, samo kad bi gospodari sveta bili spremni da sleduju njihovim savetima. Ali Platon je bez sumnje dobro uoio da kraljevi nee nikada, ukoliko sami nisu filozofi, usvajati savete mudraca, poto su oni jo od svog detinjstva duboko proeti i zaraeni naopakim miljenjima, a to je na svojoj koi iskusio i sam Platon kad je bio na dvoru tiranina Dionisija. Ili ti moda misli da ne bi mene, im bih bilo kojem kralju predloio zdrave mere i pokuao da iz njega iupam

MOR KAO POLITIAR

167

opasno korenje zla, odmah ili izbacio sa dvora ili me zadrao samo kao predmet za podsmeh? Hajde zamisli da sam kod francuskog kralja i da sedim u njegovom savetu. Dri se tajna sednica kojoj predsedava sam kralj. U krugu veoma mudrih glava raspravlja se o znaajnim pitanjima: kojim sredstvima i kakvim spletkama da se ouva Milano; kako da se ponovo zadobije prijateljstvo Napulja koji stalno izmie; kako, onda, da se uniti Mletaka republika i pokori itava Italija; kako da se, najzad, pripoje kruni Flandrija, Brabant i itava Burgundija kao i zemlje drugih naroda o ijem se potinjavanju ve odavno razmilja. Na sed- nici jedan predlae da se s Mlecima zakljui ugovor koji bi trajao samo dotle dok bude celishodno, da im se sa- opti plan, da se istima preda ak i izvestan deo plena koji bi se od njih, po zavretku operacija, natrag uzeo. Dragi savetuje da se privuku Nemci, trei, opet, da se novcem pridobije naklonost vajcaraca, etvrti, da se zlatom kao rtvom umilostivi neraspoloenje carskog velianstva. Jednome se ini da bi trebalo sklopiti sporazum sa aragonskim kraljem i ustupiti mu kao zalogu za mir tuu kraljevinu Navaru, dok drugi, meutim, smatra da bi trebalo kakvim obeanim oroavanjem uloviti kneza Kastilije, a neke od njegovih dvorskih ljudi privui na svoju stranu pomou izvesnih nagrada. Dok to tako raspravljaju pojavljuje se najtei vor: ta da se radi sa Engleskom? Na kraju ipak odluuju da se s njom sklopi mirovni ugovor (i da se najtenjim vezama uvrsti ovo prijateljstvo koje nikad nije vrsto), da Engleze oni nazivaju prijateljima, ali da se bude na oprezu kao pred neprijateljima; zbog toga treba drati u pripravnosti kote, spremne da upadnu u Englesku im se u njoj pojavi kakvo komeanje; pored toga, treba potajno podravati i kojeg izgnanog plemia (poto sklopljeni ugovor spreava da se to radi otvoreno) koji pretenduje na engleski presto i da se tako preko njega sumnjivi vladalac Engleske dri u ahu. Zamisli, dakle, u momentu kada se raspravljaju tolika i tako vana pitanja, kad se toliko najodabranijih ljudi takmii u iznoenju svojih predloga za voenje rata, zamisli da tada ustanem ja, obini oveuljak, i kaem:

.168

KARL KAUCKI

Okrenimo jedra dravnom brodu! Mislim da Italiju treba ostaviti na miru! Smatram da treba da ostanemo kod kue! Kraljevina Francuska ve je suvie velika da bi njome mogao upravljati kako treba samo jedan ovek, pa stoga nije potrebno da kralj razmilja kako e sebi potiniti i druge kraljevine! Navodim vam kao primer odluku to su je doneli Ahorijevci33, narod koji ivi na jugozapadu od ostrva Utopije. Oni su jednom ratovali da bi neku zemlju osvojili za svoga kralja, koji je na naslee njenog prestola polagao pravo na osnovu nekog enidbenog srodstva iz davnine. Najzad su je osvojili. Docnije, meutim, uvidee da im vladanje ovom zemljom zadaje isto toliko tekoa koliko su ih pretrpeli dok su je osvojili. Tamo je stalno besnela borba, bilo da su sami potinjeni dizali bune bilo da je neko spolja upadao u njihovu zemlju, i tako su Ahorijevci bili prisiljeni da neprekidno vode rat ili za svoje podanike ili protiv njih. Zbog toga su morali stalno da dre vojsku na okupu, da svoje graane sve vie osiromauju nametima, da novac iznose iz svoje zemlje, da svoju krv prolivaju radi tobonje slave, pa ipak zemlja time nije postajala obezbeenija. Ratom se iskvario moral ljudi, mnogi su dobili volju za pljakanjem kao i veu slobodu za vrenje ubistava. Ljudi, su prezreli zakone. Sve je to dolazilo otuda to kralj, zauzet brigom o dvema zemljama, nije stizao da se brine kako treba ni za jednu od njih. Kad su Ahorijevci stoga uvideli da ovim golemim nevoljama nema kraja, sazvae skuptinu i utivo pred- loie svome kralju da od dve kraljevine izabere jednu koju eli da zadri, poto je nemogue da vlada obema, jer je njih i suvie mnogo da bi njima mogao upravljati prepolovljeni kralj isto onako kao to ne bi niko rado dozvolio da sa nekim drugim ima zajednikog mazgara. I tako onaj estiti vladalac bee prinuen da se zadovolji svojom starom kraljevinom, a da novu prepusti jednom svom prijatelju, koji je uostalom i sam ubrzo izgubio presto. Pored ovog primera, ja kralju ukazujem na
12 Tomas Mor

53 Re Ahorija sastavljena je iz grke rei shora = zem- mlja i odrene sveze a; stoga Ahorija ima slino znaenje kao i Utopija = nepostojea zemlja.

MOR KAO POLITIAR

169

injenicu da e svi ovi njegovi ratni planovi, koji samo zbog njega donose nesreu tolikim narodima, njegovu blagajnu iscrpsti, njegov narod upropastiti, pa ipak na koncu zavriti potpunim krahom. Stoga neka kralj uva zemlju svojih otaca, neka je koliko god vie moe unapreuje, neka se stara da ona postane to bogatija, neka voli svoje podanike i neka nastoji da od njih bude voljen, neka ivi zajedno s njima i neka njima upravlja blago, a druge drave neka ostavi na miru, poto mu je ve i ova kojom upravlja dovoljno prostrana, pa ak i preko toga. ta misli, moj More, kako bi prisutni primili ovakav moj govor?, upita Rafael. Sigurno ne ba tako blagonaklono, odgovorih. Idimo dalje, nastavi Rafael. Evo ta se dogaa kad neki kralj sa svojim savetnicima dri sednicu i raspravlja pitanje poveanja svoje blagajne. Jedan predlae da kralj povea nominalnu vrednost novca im sam bude morao vriti isplate iz svoje blagajne, i obratno, da je obori ispod prave vrednosti kad bude novac prikupljao. Na ovaj nain on e sa malo novca izvriti velike isplate i za te male izdatke primie mnogo.34 Drugi mu savetuje da izmisli ratnu opasnost i kad pod tim izgovorom bude prikupio dovoljno novca, onda u jednom odreenom trenutku neka uz veliko versko slavlje objavi mir. Time e u oima prostog sveta stei ugled dobrog vladara koji ali da se proliva ljudska krv. 35 Trei pod- sea
34 Mor nije doiveo najgore finansijske mahinacije Henriha VIII. Henrih je svoju vladavinu zapoeo pogoranjem vrednosti novca. Dalje falsifikate je preduzeo tek posle Morove smrti. Mi na alost ne raspolaemo nikakvim podacima o tome da li je Mor imao uticaja to je privremeno bilo prestalo falsifikovanje novca. injenica je da su se falsifikati zato kasnije ee ponavljali. Kad je Henri VII stupio na presto sadrana srebra u jednom ilingu iznosila je 142 grama. 15t)9. godine sputena je na 118 grana, 1543. na 100 grana, 1545. iia 60 grana i 1546. na 40 grana. Bezvrednom legurom" nazvao je Anderson engleski novac iz 1545. i 1546. godine. (Origine of commerce, knj. I, str. LXX.) 35 Opisom ovog trika Mor nije hteo da predskazuje, va je ispriao ono to je i sam doiveo. 1492. godine Henrih

12*

.170

KARL KAUCKI

kralja na neke stare i crvima nagrizene zakone, davno ve izile iz upotrebe; kako se niko vie i ne sea ovih zakona, sigurno je da su se ve svi graani o njih ogreili; stoga neka kralj izda naredbu da se za svaki prekraj ovih zakona naplauju novane kazne; to e istovremeno biti i najbogatiji izvor prihoda i najasniji, jer se vri pod maskom pravde. etvrti predlae da kralj izda itav niz zabrana pod pretnjom velikih novanih kazni, i to najvie takvih koje su od koristi po narod. Kad docnije za novac oslobodi one s ijim se interesima sukobljava izvesna zabrana, onda e tada i postati popularan kod naroda i postii dvostruki izvor prihoda poto e, prvo, naplaivati globe od onih koje je elja za zaradom namamila u zamku, drugo, izdavae drugima privilegije, utoliko skuplje ukoliko je bolji vladalac. Time e on ne samo dobiti vie, nego e jo i stvoriti utisak, kao da mu je teko da nekome proda dobro naroda.36 Peti savetnik preporuuje je zauzeo stav ikao da Francuska ugroava Englesku; poeo je s velikim naoruanjem i sazvao parlament, koji mu je odobrio nove poreze pod lepim imenom Benevolence (poklona). Svojim naoruanjem on je tako zastraio Francuze, da su ovi otkupili mir koji Henrih VII nije nikad ozbiljno ni mislio da ugrozi. Tako je ovaj veliki dravnik ratnom vikom i miroljubivou umeo u pravi as da podvali i prijatelju i neprijatelju. Sam London je na ime Benevolence doprineo 9.000 funti sterlinga. Od Francuza je dobio 745.000 dukata i godinju penziju od 25.000 kruna. (Cobbetts Parliamentary History of England from the Norman Conquest in 1066 to the year 1803. London 1806, knj. I. str. 462.) 36 ini nam se da je Mor tu mislio ba na zakone koji su imali da zatite seljaka od veleposednika. Ovi su u to vreme poeli da uzurpiraju optinske zemlje i da proteruju seljake. Poev od Henriha VII donoeni su strogi zakoni protiv eksproprijacije seljaka. Oni su kralja uinili popularnim meu seljacima. Ali su ti zakoni u isto vreme prinuavali veieposednike da od kralja ili njegovih ljudi otkupljuju dozvolu za njihovo prekoraenje. To je znailo da oni ocu zemlje moraju unapred dati deo iznosa od krae zemlje koja im se doputala. Dobar deo Uolsijevog bogatstva potie iz tog izvora. Neto pre pojave Utopije (1514. godine) donet je

mor kao politiar

171

kralju da pridobije sudije koje e u svakoj stvari podravati kraljevo pravo; sem toga da ih pozove u dvor i da u njegovom prisustvu raspravljaju predmete koji se njega tiu. Na taj nain nijedna stvar nee biti toliko oigledno nepravina da ne bi mogao neko u njoj nai pukotinu bilo iz elje da iprotivrei, ili od stida da ne bi ponavljao ono to je ve drugi rekao, bilo iz nastojanja da stekne naklonost kraljevu. I tako, dok sudije iznose razliita miljenja o jednoj stvari, koja je inae po sebi sasvim jasna i time dovode istinu u pitanje, kralj dobija priliku da zakon protumai u svoju korist. Poto e ostali prihvatiti njegovo reenje, bilo iz straha bilo iz stida, presuda e biti izreena na sasvim zakonit nain. Postoje uvek razlozi da se presuda donese u kraljevu korist. Dovoljno je da je na njegovoj strani ili pravinost ili slovo zakona ili izvesno tumaenje nejasnog teksta ili, to je u oima savesnih sudija vanije od svih zakona, vladaoeva neosporna prerogativa. Svi se, dakle, savetnici slau i pristaju uz onu Kra- sovu maksimu da kralj, koji izdrava vojsku, nikada nema dovoljno novca; dalje, da kralj ne moe poiniti nepravdu ak ni onda kad bi to hteo, poto njemu pripada celokupna imovina svih njegovih podanika, pa ak i sami ljudi, jer svakom graaninu pripada toliko poseda koliko mu daje kraljeva dobra volja; da je za kralja sve bolje to njegovi podanici imaju sve manje, poto njegova sigurnost ba u tome i lei ako mu narod ne pliva u bogatstvu i slobodi, jer kad ljudi uivaju bogatstvo i slobodu, oni nisu raspoloeni da podnose grubu i nepravednu vlast, dok, naprotiv, beda i siromatvo omekavaju karaktere ljudi, ine ih pokornim i kod potinjenih uguuju svaku elju za pobunom. Na kakav bih ja uspeh mogao da raunam s mojim principima meu takvim kraljevim savetnicima?, pita Rafael. Ceo taj pasus predstavlja pogubnu satiru na monarhiju onog doba. To je politika ispovest Morova, njegovo zakon kojim se zabranjuje pretvaranje oranica u panjake.

.172

KARL KAUCKI

opravdanje zato nije hteo da stupi u kraljevu slubu. MOR, NEPRIJATELJ TIRANA, STUPA U KRALJEVU SLUBU Dve godine posle pisanja Utopije mi vidimo Mora na dvoru, na poetku one kratke ali sjajne karijere koja ga je za manje od deset godina dovela do najvieg poloaja u dravi posle kralja, do poloaja lordkancelara. ta se desilo za ove dve godine, to je u Mom izazvalo takvu promenu shvatanja? Mi to moemo samo da nasluujemo. Po naem miljenju, klju ovog preobraaja Morovog lei u uspehu koji je Utopija postigla. Taj uspeh bio je ogroman, ne samo u naunom svetu nego i meu dravnicima. Mi emo se u sledeem odeljku jo vratiti na to. Iako nemamo direktnog dokaza, mi moemo svakako pretpostaviti da je Utopija jako uzdigla Morov uticaj u samom Londonu. Njegov komunizam nije nikoga plaio, jer tada jo nije bilo komunistike partije, njegova kritika apsolutizma, njegov zahtev da kralj treba mnogo vie da se brine o blagostanju svojih podanika nego o ratu, izraavao je otvoreno i smelo ono, emu su teili mlado graanstvo i humanizam. U feudalno doba kralj je pre svega bio voa u ratu; on se nije imao da mea u ekonomski ivot, koji se odvijao u marki bez njegovog sudelovanja. Modemi kralj, kralj buroazije imao je pre svega da se brine za obogaenje graanstva. Graanstvo nije bilo protiv rata uopte, ali je bilo protiv svakog rata koji nije bio u interesu trgovine. A Henrih se bio upustio ba u takve ratove iz iste sujete i pod uticajem feudalnih tradicija. Zbog toga su Morova izlaganja naila na takav odjek kod graanstva. Morov komunizam bio je za humaniste kao i za graanstvo neka vrsta prijatne sanjarije; njegova kritika vladajuih politikih prilika odzvanjala je u njihovim duama. Time se objanjava ogromno dejstvo Utopije" na njene savremenike. Ni Henrih VIII nije mogao da se oslobodi tog dejstva. Mor je svojom Utopijom dao politiki program koji

mor kao politiar

173

je naiao na opte odobravanje. On je time stupio u prvi red engleskih politiara. Sve da je i hteo, on sada nije vie mogao da ostane van dvora, ba zbog svoje smele kritike postojeeg apsolutizma. On je time prestao da bude privatni graanin. Ljubimac Londona, grada koji je vladao Engleskom, ljubimac humanista koji su tada stvarali javno mnenje, on je postao politiki faktor koji se morao pridobiti ili unititi. Henrih je ve ranije pokuavao da pridobije Mora; on je sada uinio sve da ga privue u svoju slubu. Odbijanje takvog zahteva, ako je bio postavljen kao neophodan, znailo je tada neprijateljstvo svemonog kralja, veleizdaju, i esto imalo za posledicu pogubljenje. Apsolutizam nije trpeo ni privatnu ni javnu opoziciju; on se drao principa: ko nije uza me, taj je protiv mene. Zbog Utopije pritisak na Mora da savlada svoju nenaklonost prema dvora postao je mnogo jai nego to je dotle bio. S druge strane, sama ova nenaklonost je oslabila. Imamo puno razloga da pretpostavimo da je utisak koji je ostavila Utopija bio tako veliki da je Henrih bio prinuen da da koncesije i da ublai pritisak na narod. Zna se da je Henrih VIII nekoliko meseci posle pojave Utopije napustio svoju ratnu politiku i je

.174

KARL KAUCKI

dan deo svojih osvajanja u Francuskoj. Februara 1518. godine vraen je Francuskoj Turnej i ugovoren brak izmeu Dofina (francuskog prestolonaslednika) i Henri- hove erke Marije. Time su prestali osvajaki ratovi Engleske u Francuskoj, taj tradicionalni ostatak feudalnog vremena. Ve 1516. godine postao je lordkancelar kardinal Uolsi koji je bio naklonjen humanistima. Sebom iz raznih razloga izvodi zakljuak da je Uolsi priznao da bi e principi Utopije morali sprovesti bar utoliko to bi se ograniili godinji izdaci. Politika mira, tedljivost, naklonjenost humaniz-: mu: to su bili izgledi koje je tada nudio dvor Henriha VIII. Ti izgledi su bili varljivi, ali su postojali. Da li je Mor pod takvim okolnostima trebalo da ustraje u svom otporu koji ga je mogao stati glave? Ili je moda trebalo da pokua da uprkos svih svojih sumnji razvije praktinu delatnost? Da li je on sa svoje take gledita imao druge mogunosti za to nego na dvoru svog vladaoca? Moda e Henrih VIII ipak popustiti pred razumnim opomenama? I zar nije bolje pokuati, negoli ne inei nita stegnuti pesnicu i pisati utopije? Po naem miljenju, samo ovaj redosled misli i uticaji Utopije mogu da nam objasne zaokret Morov, koji nam inae ostaje zagonetan s obzirom na njegov karakter koji se ilavo drao svojih ubeenja i koji nije teio za slavom i novcem. Mi stvarno nismo naili ni na pokuaj nekog drugog objanjenja. Ljudima, koji su Utopiju smatrali kao stilsku vebu ili alu, a to je najvei broj Morovih biografa, takvo objanjenje nije ni bilo potrebno. Tek je Sebom pokuao da nae objanjenje prividne protivrenosti izmeu Morovih politikih principa i njegovih postupaka u vremenu izmeu 1516. i 1518. godine (prvo izdanje, str. 353); on je to objanjenje video u literarnom uspehu Utopije, koji je Henriha naveo na to da pridobije Mora, a Moru dao nade da e njegovi saveti biti posluani. Mi se u tom pogledu slaemo sa Sebomom, ali moramo primetiti da uticaj, koji je Mor stekao kao pisac, nama ne izgleda dovoljan da bismo objasnili zato je Henrih VIII polagao tako mnogo na to da pridobije Mora i da ga kasnije zadri u svojoj

MOR KAO POLITIAR

175

slubi. Po naem miljenju dosad se nije dovoljno uzimalo u obzir da je Mor postao ovek od poverenja i zastupnik jedne od najmonijih i najnaprednijih klasa Engleske. Tek Morov znaaj za London i znaaj Londona za Englesku, moe da objasni uticaj Utopije i uticaj njenog pisca na engleski dvor. MOR U BORBI PROTIV LUTERANSTVA U vreme kada je Mor stupio u slubu Henriha VIII, u Engleskoj je ve poeo da se osea pokret reformacije, koji je u Nemakoj poeo godinu dana ranije, 1517. godine. Mor je bio prinuen da se opredeli; i on je, kao i veina drugih humanista, istupio odluno protiv reformacije im je postalo jasno da ona predstavlja otcep- ljenje pojedinih delova hrianstva od pape i raspara- vanje hrianstva. Ve u prvom odeljku mi smo osvetlili motive zbog kojih su humanisti uopte istupili protiv reformacije. Ti motivi su posebno uticali i na Mora. U prethodnoj glavi pokazali smo da oni nisu bili crkvene prirode. Mor je jasno video nedostatke crkve i nije se bojao da ih razotkrije. Ako katolika crkva uprkos tome hoe da ga uvrsti u svoje svece zato to je grdio Lutera, onda bi mogla da mu pridrui i druge, kao na primer Rablea, koji isto tako nije hteo da uje za reformaciju i koji se podsmevao Kalvinu. U predgovoru druge knjige svog romana Gargantua i Pantagruel on Kalvina, koji je pro- povedao uenje o predestinaciji oveka, naziva: pre- destinateur, imposteur et seducteur (predestinator, ka- iar i zavodnik). U etvrtoj knjizi, u glavama od 5. do 8, on ismejava fanatinog Kalvina, koji je u enevi naroito voleo da ga nazivaju pastorom (pastir), i prikazuje kao trgovca ovcama pod imenom Dindenol (od francuske rei dindon koja znai uran). Njegovo cenkanje oko ovna predstavlja isme javan je protestantske diskusije oko tajne veere. U 32. glavi iste knjige Rable direktno napada kalvinizam. Tu se kae: pored druge neprirodne i odvratne gadije, izopaenost (antiphysie) je rodila i pritvorice, licemere, aave Kalvine", enevske

.176

KARL KAUCKI

kaiare (les demoniacles Calvins, imposteurs de Ge- neve). Motive, koji su Mora uinili protivnikom reformacije, treba traiti u politikoj i ekonomskoj oblasti. Ovde emo se baviti samo motivima prve vrste. Kada sam poeo ovaj rad i pristupio studiji Morovih spisa, smatrao sam da se Morovo neprijateljstvo prema reformaciji, ukoliko poiva na politikim razlozima, moe objasniti njegovim neprijateljstvom prema apsolutizmu. Pokazalo se da nisam bio u pravu. Kao to smo videli, Mor nije bio protivnik monarhije, i on je kao i veina humanista, ba suprotno, monarhiju smatrao neophodno potrebnom. Teko je nai klasu esnaestog veka koja bi monarhiju smatrala potrebnom sem klase trgovaca. A Mor je u pogledu prakse bio zastupnik njenih klasnih interesa, iako ju je teoretski prevazilazio. Kapital je stalno traio reda, a samo povremeno slobodu. Red je bio najvaniji ivotni elemenat kapitala; izrastao u idejnom svetu londonskog graanstva, Mor je bio ovek od reda koji se najvie plaio neke samostalne akcije naroda. Njegova je lozinka bila: sve za narod, ali nita pomou naroda. Nemaka reformacija bila je, meutim, u svom poetku narodni pokret. Opti eksploatator svih klasa nemake nacije bilo je rimsko papstvo: im bi se protiv njega digla jedna klasa, ona bi nuno za sobom povukla i ostale. Gradovi, riteri i seljaci, svi su se digli protiv Rimljana i to s takvom silinom da su se vladaoci gotovo uplaili. Borba protiv rimske eksploatacije postala je tek u daljem razvitku pokreta borba niih klasa protiv eksploatacije uopte. Ona se pretvorila iz nacionalnog ustanka Nemake protiv Rima u graanski rat, u seljaki rat. I tek kada je u ovoj unutranjoj borbi bila slomljena snaga niih klasa, reformacija u Nemakoj se poela sve vie pretvarati u stvar dinastija. Luteranci su se u poetku Obratili svim klasama nacije; tek kad su videli da se suprotnosti u okviru nacije ne mogu savladati i da se moraju odluiti za jednu odreenu klasu, oni su preli na stranu monarhije. Ta promena luteranstva postala je jasna tek posle

MOR KAO POLITIAR

177

velikog seljakog rata 1525. godine. To objanjava kako je Mor doao do toga da Luterovo uenje napadne zbog opasnosti koju je ono predstavljalo za monarhiju. On je to uinio 1523. godine u spisu na latinskom pod naslovom: Odgovor Tomasa Mora na pogrde kojima je Martin Luter obasuo engleskog kralja Henriha VIII.37 Ve naslov ovog spisa ukazuje na povod koji ga je prouzrokovao. Mi smo ve u proloj glavi spomenuli knjigu Henriha VIII protiv Lutera koja se odnosila na sedam svetih tajni". Na ovu knjigu iz 1521. godine Luter je 1522. godine odgovorio ne ba na najutiviji nain.38 On je tu Hemiha nazvao glupim i grubim magarcem, aavom budalom, koji ne zna ta je vera, i, izmeu ostalog, rekao: Engleski kralj je izbljuvao svoje bezobrazne lai, a ja sam mu ih s veseljem ponovo strpao u guu, jer je on njima hulio itavo moje hriansko uenje i blatio krunu mog asnog kralja, naime Hrista, ije uenje zastupam; zato nek se ne udi ako ja skinem to blato i bacim na njegovu krunu i ako pred celim svetom kaem da je engleski kralj laov i neznalica.39 Svim pobonim protestantima koje toliko boli sirovost radnike tampe, mi preporuujemo da ovrsnu itajui marljivo svoga Martina Lutera. U gore navedenom spisu Mor je odgovorio isto tako grubo na latinskom jeziku. Eterbari smatra da je meu svim ljudima svoga doba Mor bio najvetiji da grdi na latinskom jeziku. Najvei deo odgovora ispunjen je linim napadima na Lutera koga Mor naziva pijanicom i neznalicom. Sem toga, spis sadri jednu odbranu papstva i objanjenje o opasnosti novog uenja za dravu. Tako se, izmeu ostalog, kae: Oduvek su se neprijatelji hrianske vere pokazivali kao protivnici svete stolice. Ako bi se, meutim, ljudske
37 Thomae Mori responsio ad convitia Martini Lutheri congesta in Henricum Regem Angliae ejus noininis Octavum. 38 Antwort Dr. Martin Luthers auf Heinrichs, Konigs van England, Buch. Postoji i latinsko izdanje. Pisac je ortografiju Lutera modernizovao.

.178

KARL KAUCKI

greke pripisivale poloajima, kao to luteranci to ine napadajui na najuasniji nain papstvo, onda se ne radi samo o njemu, nego i o kraljevstvu, i uopte o svim dravnim glavarima, te bi se narod naao bez reda i zakona. A bolje je imati makar i rave upravljae drave, nego nikakve. Stoga je mudrije izvriti reformu papstva, nego ga ukinuti. Pet godina kasnije Mor je objavio svoj Dijalog o jereticima i religioznim rasprama!40 Tu se on ve vie uputa u teoloke diskusije, pa ipak najvanije su i tu rasprave svetovne prirode. Za Morov politiki stav prema reformaciji, naroito nam karakteristina izgledaju sledea mesta: Luter je sav svoj otrov zainio jednom naroitom stvari, naime slobodom, koju je uznosio narodu na taj nain to mu je govorio da mu ne treba nita drugo osim vere. On je post, molitve i slino predstavio kao suvine ceremonije, i uio je ljude da su oni, ako su samo poboni hriani, u isto vreme i Hristova braa, i da mogu iveti u punoj slobodi, bez ikakvih gospodara, obiaja i zakona, duhovnih kao i svetovnih izuzev jevanelja. I mada je rekao da bi bila vrlina podnositi i trpeti gospodstvo papa, vladalaca i drugih poglavara, koje naziva tiranima, on ipak izjavljuje da e se narod kroz svoju veru tako osloboditi da ni kao podanici nee biti obavezni da trpe nepravdu. Isto uenje propoveda i Tindal. To Luterovo uenje toliko se dopalo prostom narodu da se vlasti nisu osvrtale na ostalo to je on govorio, niti su brinule o tome do kakvih bi zakljuaka on mogao doi. Svetovna gospoda su se radovala njegovim optubama protiv klera, a narod se radovao njegovim optubama i protiv klera i protiv svetovne gospode, kao i protiv poglavara svakog grada i optine. I najzad je dolo do toga da se pokret pretvorio u otvoreno nasilje. Razume se da su poeli s onim najslabijima. Najpre se skupila nasilnika gomila buntovnika i zlosrenih sektaa da bi pomogla bezbonim jereticima, pobunila se protiv jednog opata, a zatim protiv biskupa, to je svetovnu gospodu mnogo " A dialogue concemyng heresies and matters of religion. 1528.

MOR KAO POLITIAR

179

zabavljalo. Oni su zabaurivali stvar, jer su sami prieljkivali crkvena dobra, sve dok na kraju nisu proli kao onaj pas iz Ezopove basne, koji je, da bi uhvatio senku od sira, ispustio sam sir. Luterovi seljaci su naime postali tako silni i jaki da su se digli i protiv svetovne gospode. I da ta gospoda nisu blagovremeno to primetila, moglo se desiti da izgube svoja sopstvena dobra, dok su namigivala na tua. Oni su se, meutim, spasli time to su u tom delu Nemake u toku jednog leta pobili 70.000 luteranaca i ostatak bacili u najbednije ropstvo, ali tek poto su ovi bili uinili mnogo zla. Pa ipak je u mnogim krajevima Nemake i vajcarske ova bezbona sekta zbog nemarnosti vlasti u velikim gradovima tako ojaala da je na kraju krajeva prosti narod prinudio vladajue da mu slede, koji bi, da su o tome vodili rauna, mogli ostati voe i poglavari! Tu nam jedan savremenik reformacije dosta jasno opisuje klasnu borbu koja je leala u osnovi reformacije. Mor, meutim, nije video da je borba protiv papstva u isto vreme i borba protiv eksploatacije. Za to su krive posebne ekonomske prilike u Engleskoj o kojima emo govoriti u sledeem odeljku. Ovde smo hteli samo da pokaemo da jedan od politikih razloga, koji su Mora orijentisali protiv reformacije, bio u tome to je ona imala popularni karakter, to je imala karakter nacionalnog, narodnog pokreta. S nacionalnim karakterom reformacije Mor se nije mogao sloiti iz jo jednog razloga. On je, kao i mnogi humanisti, bio istovremeno vrsto orijentisan i internacionalno i nacionalno. Kao to smo ve pokazali, u Italiji, postojbini humanizma, ova prividna protivrenost bila je uslovljena ekonomskim prilikama; ujedinjenje celog hrianstva pod papom bio je nacionalni interes Italije, ili, tanije reeno, materijalni interes vladajuih klasa Italije. Van Italije, a naroito u neromanskim zemljama, ovaj internacionalizam nije imao materijalnu podlogu, on je tu bio obina ideoloka varka, bez uticaja na narod. Morov internacionalizam moe se izgleda objasniti stvarnim prilikama: on je, kao to znamo, bio

.180

KARL KAUCKI

protivnik dinastikih ratova, a time zastupnik istinskih materijalnih interesa. A ti interesi traili su jedinstvo hrianstva i mir; da je katolicizam jo predstavljao neku ujedinjavajuu snagu, bila je, meutim, ideoloka iluzija. Sam papa je ve bio postao svetovni vladalac koji se sa svojim kolegama takmiio u diplomatskim intrigama i dinastikim ratovima.

mor kao politiar

181

MOROV KONFLIKT S KRUNOM Zajedniko neprijateljstvo prema luteranstvu moralo je da zblii Henriha VIII i Mora. Meutim, porastao je i znaaj Morov i njegovo poznavanje stvari. Nije udo to je brzo napravio karijeru. Mesec dana posle njegovog prijema u kraljev savet i postavljenja za referenta po dostavljenim molbama (Master of Requests), on je ve naimenovan za tajnog savetnika (Privy Coun- cillor). Nekoliko godina kasnije, 1521. godine, Henrih ga je naimenovao za upravnika dravne riznice (Treasu- rer of the Exchequer), neka vrsta ministra finansija, a uskoro zatim za kancelara grofovije Lankaster na kom je poloaju ostao do 1529. godine. Verovatno je u to vreme Mor dobio i plemiku titulu (Knight), to na njega nije uinilo naroiti utisak. Ispred njegovog imena tad se pojavila reica Ser! Poeo se nazivati ser Tomas Mor ili ser Tomas, no nikada ser Mor. Titula ser uvek se vezuje s imenom, a prezime moe i da izostane. Mor, meutim, nije nikada dozvolio da ga podmite tim poasnim zvanjima, isto onako kao to nije dozvolio da ga njegovo neprijateljstvo prema narodnim pokretima navede na bezuslovnu poslunost kralju. Kad ga je Uolsi 1523. godine predloio za predsednika parlamenta, Mor je pokazao da je ostao nezavisan prema kralju i da ni sluba kod kralja ni reformacija nisu izmenili njegovo principijelno stanovite: da je kralj neophodan kao narodni pastir, a da je potinjavanje tiranima, narodnim gulikoama sramno. Zadatak ovog parlamenta bio je, pre svega, da odobri novac, to je uostalom bila oduvek dunost parlamenata. Morova dunost u tome nije bila prijatna; predsedavajui parlamenta nije bio samo njegov predsednik i rukovodilac zasedanja Donjeg doma kao to je to danas, ve je imao i da sastavi budet koji e domu predloiti, to jest imao je i neke funkcije savremenih ministara finansija (Thorold Rogers, ibid., str. 308). Sa svoje strane, Henrih je smatrao da je Morov zadatak da njegove zahteve uini prihvatljivim za one

.182

KARL KAUCKI

proste. A to je i bilo potrebno, jer je Donji dom odluno odbijao da odobri nove poreze. Kardinal i lordkance- lar Uolsi, razljuen zbog toga, poao je sam u parlament da bi ga zastraio. Nadao se da e mu Mor u tome pomoi. Kako nam Roper pria, Uolsi je s besom i uenjem morao da konstatuje da ovek koga je on izabrao za svoje orue, brani prava Donjeg doma protiv svemonog ministra. Van sebe od besa, on je izleteo iz parlamenta. Henrih je, naravno, na kraju ipak postigao svoj cilj, poto je prethodno zastraio parlament pretei smrtnim kaznama. Ovo Roperovo izlaganje poneki ozbiljno osporavaju, te stvar jo nije dovoljno objanjena. Mi ga moramo prihvatiti onakvo kakvo je, kao i sledee tvrenje Roperovo da su se kralj i njegovi ljudi hteli da oslobode tog nezgodnog oveka, ali ga nisu smeli otvoreno da napadaju, jer je svojim hrabrim istupom u prilog prava Donjeg doma njegov uticaj na graanstvo u svakom sluaju vie ojaao nego oslabio. Pokuali su da ga uklone iz zemlje na taj nain to su hteli da ga unaprede za poslanika u paniji. Meutim, Mor je prozreo klopku i iz zdravstvenih razloga odbio poast koju mu je Henrih namerno. Bilo kako bilo, Mor je u svakom sluaju ubrzo morao doi u ozbiljniji sukob s kraljem koji se najzad svrio unapreenjem druge vrste. Henrih VIII bio je oenjen Katarinom panskom, udovicom svoga brata Artura koji je umro jo kao dete. to je vie staiila, ta mu je dama bila sve dosadnija, i kad je upoznao Anu Bolen, jednu od njenih dvorskih dama, koja je bila lepukasta i duhovita devojka i koja je na francuskom dvoru nauila i uvebala sve vetine koketerije, u njemu se razgorela tako arka Ijubav, da je vrsto naumio da se oeni Anom a da se razvede od Katarine. Poto papa nije odobravao ovaj razvod, Henrih se odvojio od katolike crkve i pokrenuo reformaciju u Engleskoj. To su injenice koje se obino priaju i na osnovu kojih bi se moglo zakljuiti da je svetska istorija rezultat udi

MOR KAO POLITIAR

183

sobarica i dvorskih gospoica, kao to nam to pria oke u jednoj lepoj noveli. Engleska bi prema ovome jo i danas bila katolika da Henrih nije bio takav ljubavnik i da je Ana bila manje koketna. U stvari, razlozi pa ak i povod za cepanje crkve dublji su od ovog ljubakanja. Mnogi katoliki vladaoci imali su rune ene a pored ovih draesne metrese i to pre, za vreme i posle Henriha VIII, pa to ipak nije dovelo do cepanja crkve; a mnoge su pape pre i posle Henriha VIII odobravali razvode brakova ako su to smatrali za celishodno. Mi dakle moramo da se pitamo, otkuda to da je ba razvod braka Henriha VIII dao povoda tako dalekosenim promenama. Brakovi apsolutne monarhije, naroito u esnaestom veku, imali su specifian karakter. Drave vladalaca apsolutista bile su njihove oblasti, kojima su slobodno raspolagali i koje su teili da to vie poveaju. Drave jo nisu imale vrstinu modernih nacionalnih drava, one su se jo stalno menjale: tu se jedan komad otkidao, tamo drugi dodavao. Tu se zemlje ujedinjavale kroz enidbu, tamo se neka oblast naslednim ugovorom s nekim malim susedom arondirala. Kao i veleposednici, vladaoci su oseali stranu pohlepu za zemljom te vidimo veite ratove, diplomatske intrige, saveze i slino, koji su se isto tako lako raskidali kao to su se i sklapali. Najvra forma diplomatskog saveza bila je ona koja je zapeaena brakom; kroz brak se uz prijatelja" u formi supruge postavljao pijun ili agent. Suvie veliko poverenje nisu mogli da uivaju 13 Tomas Mor ni brani savezi, ali su oni ipak pruali vie garancija negoli obino pare pergamenta. Nasledna prava koja su proisticala iz takvih veza mogla su pod izvesnim okolnostima da budu vrlo korisna. Lako je zamisliti kako je u takvim okolnostima izgledala svetinja braka". Sparivala su se deca meu sobom, stare ene s deacima i starci sa iparicama. Tako je, kao to smo ve pomenuli, savez izmeu Engleske Henriha VII i panije bio uvren veridbom njegovog najstarijeg sina Artura s Katarinom Aragon- skom. U vreme veridbe Artur je imao est godina, a kada se venao bilo mu je jedanaest. Godinu dana kasnije Artur je umro, a

.184

KARL KAUCKI

posle sedam godina njegovu udovicu je uzeo Henrih VIII. Sa brakom Henrih VIII je odugovlaio zato to nikako nije imao poverenja u svog dragog tasta koji se ustezao da da obeani miraz. U toku vladavine Henriha VIII odnosi izmeu Engleske i panije su se, meutim, izmenili. Ujedinjenjem panije, Holandije i Nemake carske krune, Karlo V se bio toliko osnaio da mu se Francuska vie nije mogla suprotstaviti. Savez Engleske i panije uperen protiv francuske nadmonosti postao je suvian; prijateljstvo izmeu Engleske i panije se poljuljalo i u vie mahova bilo zamenjeno savezom izmeu Engleske i Francuske. Na taj nain izgubio je svoju svrhu i brak s Katarinom. Na razvodu od nje nije radio samo Henrih VIII nego i njegov ministar Uolsi. Ovaj to, razume se, nije inio radi Ane Bolen, ve da bi na mesto Katarine doveo neku francusku princezu. Isti razlozi kojima su se Henrih i Uolsi rukovodili da trae razvod od Katarine, rukovodili su papu da se tom razvodu suprotstavi. Ba u vreme kad je pitanje razvoda bilo najaktuelnije, izmeu 1527. i 1533. godine, papa je najvie zavisio od Karla V kome je Katarina bila tetka. Papa Klement VII bio je gotov da uini sve da bi zadovoljio Henriha VIII; on bi mu dao i dozvolu za razvod braka i po cenu da bude rav papa ne nalazei odgovarajui kanonski razlog, ali Karlo V nije hteo ni da uje za takvu koncesiju Henrihu VIII. Tako se sukob zaotrio u tom smislu, da li e papa biti orue Engleske ili panije. I luteranci su izjavili da ne mogu odobriti ovaj razvod braka, ali su Henrihu VIII savetovali da po ugledu na Avrama i Jakova uzme dve ene. Govorili su da je bog stvorio naroite brane propise za kraljeve i patrijarhe. Luter je dozvolio grofu Hesenskom da ivi u bigamiji zbog pijanstva i runoe grofice". Meutim, Henrih je s prezirom odbio takvu Luterovu dozvolu. U svojoj grandomaniji Henrih je uobrazio da moe da konkurie silama koje su se tada borile o vlast i eksploataciju papstva: kralju Francuske Fransoa I i pansko-nemakom

MOR KAO POLITIAR

185

Habsburgu Karlu. eleo je ak i nemaku carsku krunu. Posle smrti pape Lava X, Uolsi se borio za papsku krunu, a isto tako i 1523. godine posle smrti njegovog naslednika. Meutim, Henrih je oba puta doiveo ponienje: umesto njegovih kreatura na poloaj pape dolazile su Karlove kreature: Hadrijan VI (1522. do 1523. godine) i Klement VII. Stvar oko razvoda braka ubedila je Henriha potpuno da ne moe ni da pomisli na to da ovlada papstvom, da mu, ako nee da postane papi potinjen, ako hoe da bude gospodar u svojoj zemlji i gospodar nad crkvom ne preostaje nita drugo do da se otcepi od papstva. Ovom politikom motivu pridruio se i ekonomski; veliko bogatstvo koje je za sobom ostavio Henrih VII davno je bilo potroeno na ratove i dvorski rasko. Parlament od 1523. godine nije se pokazao voljan da odobri neke velike prihode, ma koliko da se inae pokazao posluan. U takvoj situaciji nita nije bilo lepe nego da se postupi po ugledu na nemake roake: novane neprilike likvidirati konfiskacijom crkvene imovine. Ukidanje manastira sprovedeno je dodue tek posle Morove smrti, ali je ve ranije Henrih time pretio i na taj nain uspeo da zastrai i pobudi svetenstvo da iskupi despotovu naklonost odobravajui velike budete. Henrih je konfiskaciji crkvenih dobara pristupio tek kada vie nije imao ta da iznudi. Nigde rascep crkve nije nastupio tako otvoreno i tako bestidno kao rezultat razvrata, grandomanije i gramljivosti apsolutizma, kao to je to bio sluaj u Engleskoj. Crkvene dogme i obredi nisu uopte menja- ni, samo je na mesto pape stupio kralj; luteranstvo je bilo isto tako zabranjeno kao i papstvo. Jasno je da se Mor nije mogao sloiti s takvom vrstom reformacije, isto onako kao to se nije sloio ni s poecima luteranstva. Kao internacionalist on se borio protiv stvaranja ma kakve nacionalne crkve. On se nije mogao sloiti ni s poveanjem vladalake moi. Naprotiv, on je hteo da se ta mo ogranii, dodue, ne toliko odozdo koliko odozgo. On je

.186

KARL KAUCKI

oseao potrebu da se apsolutizam ogranii i potini; on, meutim, nije verovao u narod i zato je, kao i mnogi drugi humanisti, pribegao doktrinarnoj iluziji o kojoj smo ve govorili u prvom odeljku; da vladaoce treba da vodi papa iznad koga e stajati sabor, a sabor da bude ispunjen duhom humanizma. U staro bure on je hteo da naspe novo vino. A monarhija je sad crkvu htela da pretvori u svoje orue! S tim se Mor nije mogao sloiti. Mor je dugo preutkivao svoje primedbe povodom Henrihove reformacije. Tek kada su ga optuili, on je progovorio izjavljujui da Engleska, kao mali deo celokupnog hrianstva, ne moe da donosi zakone koji protivree optim zakonima crkve, isto onako kao to ni londonski Siti ne moe da donosi propise koji bi bili u suprotnosti sa odlukama parlamenta. Ako u ovoj kraljevini moda i nisu, onda su u elom hrianstvu veina biskupa, univerziteta i uenih ljudi ipak na mojoj strani... Ja se ne smatram obaveznim da svoja ubeenja prilagoavam savetu jedne kraljevine kad ona nisu u skladu sa saborom (council) celog hrianstva. To su za ono doba bile krupne rei. Morov stav bio je smeo ali i beznadean. Mi smo ve u prvom odeljku ukazali na slabosti nemakog i engleskog humanizma i objasnili zato su oba tako brzo propali. Veina humanista bili su isti teoretiari, profesori i pisci, koji su sagli glave i povukli se kad je naila bura reformacije. Vatreni duh Morov to nije uinio. Pa i da je hteo, on to ne bi mogao. Njegov politiki uticaj bio je i suvie veliki da bi mogao prosto da se povue: on je morao ili da slui kralju ili da propadne. S obzirom na njegov karakter, ova alternativa je zapeatila njegovu sudbinu. Morova propast nastupala je, meutim, lagano, korak po korak; ona se spremala jo dok se Mor uzdizao i sticao najvie zvanje posle kralja. On se dodue od samog poetka izjasnio protiv razvoda braka i odbio da se za njega zauzme. Henrih VIII se do poslednjeg momenta nadao da e ga ipak

MOR KAO POLITIAR

187

pridobiti i imao je razloga da za tim tei zbog sve vee popularnosti koju je Mor sticao. 1529. godine Mor je zajedno s Kutberom Tunsda- lom i Don Hekletom iao u Kambrej kao delegat Engleske na mirovnim pregovorima izmeu panije, s jedne, i Francuske i Engleske, s druge strane. Ovaj mir je bio vrlo znaajan, naroito za engleske trgovce koji su zbog rata pretrpeli mnogo tete u trgovini s Holan- dijom. Mor i ostali engleski delegati vodili su mirovne pregovore sa velikom vetinom i postigli tako povoljan ugovor da su Englezi, a naroito engleski trgovci bili

188

KAJU. KAUCKI

izvanredno zadovoljni.41 Dvor je gledao da po svaku cenu pridobije tako korisnog i omiljenog oveka kao to je Mor. Kad je Uolsi podlegao intrigama Ane Bolen, na njegovo mesto lordkancelara Engleske naimenovan je Mor 1529. godine. To je prvi sluaj da lordkancelar ne potie iz visokog plemstva. On je taj poloaj preuzeo protiv svoje volje, jer nije imao drugog izbora. Njegovo raspoloenje prove java iz sveane rei koju je drao povodom primanja dunosti. Mor je svoju dunost primio pred sakupljenim narodom u Vestminsterskoj dvorani kuda su ga pratili vojvoda od Norfolka i vojvoda od Sufolka. Vojvoda od Norfolka odrao je laskav govor u kojem je istakao zasluge novog lordkancelara. Mor je na to
41 U Rableovom delu Gargantua i Pantagruel, knjiga druga, glava 18. do 20, pojavljuje se jedan visoki engleski funkcioner (un grand clerc dAngleterre) po imenu Tomas koji se u Parizu sastaje s Pantagruelom s kojim vodi vrlo komian nemi razgovor rukama. Radi se o aluziji na Mora; nemuti jezik ove dvojice treba da ismeje diplomatske finese mirovnih pregovora u Kambreju. Mi ne znamo koliko je to tano, ali je nesumnjivo da u Tomasu treba videti Mora, prema iscrpnom istraivanju Esmangarda. (Oeuvres de Rabelais, edition variorum, .augmentee... dun nouveau commentaire historique et philologique par Esmangard et Eloi Johanneau. Pari 1823, knjiga trea, str. 437444.) Posle sukoba izmeu Mora i Francuza ermen de Bria (Ger- manus Brixius) koji je bio savremenik i dobar poznanik Rablea, izgleda da mnogi francuski humanisti nisu imali dobro miljenje o Moru. Briksijus je 1513. godine napisao pesmu Herveus, sive Chordigerae navis vonflagratio u kojoj je opisao borbu izmeu jednog engleskog i jednog francuskog broda i proslavio Francuze na raun Engleza. Mor mu je razljuen time odgovorio zajedljivim epigramom. In Brixium Ger- manum false scribentem etc., a ovaj je odgovorio Moru pesmom Antimorus koja je imala 400 stihova. Taj sukob je pobudio taikvu panju da je .Antimorus" doivela tri izdanja. Iz toga se vidi kakav je ugled uivao Mor kod humanista. Mi smo koristili pariko izdanje iz 1519. godine, za ostala dva izdanja samo smo saznali iz studije Esmangarda. Sukob je izgladio Erazmo Roterdamskd koji je Mora nagovorio da ne odgovara svome protivniku.

MOR KAO POLITIAR

189

odgovorio da se ne raduje svome unapreenju onoliko koliko to ljudi misle, naroito ako pomisli na mudrog i monog prethodnika i njegov sluaj. Primam ovaj poloaj pun tekoa i opasnosti i bez ikakve istinske asti. to je vii poasni poloaj, to je dublji pad, kao to pokazuje primer moga prethodnika. Da se ne radi o kraljevoj milosti, ovaj mi poloaj ne bi bio nita prijatniji od maa koji je Damoklu visio nad glavom." Morove mrane slutnje brzo su se ispunile. Pokuavao je, ali bez uspeha, da ostane neutralan. Ubrzo su od njega traili da svojim imenom pokrije radnje koje su mu bile najodvratnije. Henrih ga je prinudio da u Donjem domu proita miljenja univerziteta iz Pariza, Orleana, Anera, Bura, Tuluze, Bolonje i Padove koja su bila kupljena, kao i iznuena miljenja Oksfordskog i Kembridskog univerziteta a u kojima se razvod braka Henriha VIII oglaava kao vaei s gledita kanonskih propisa. Mor je uvideo da je dalje zadravanje na tom poloaju nespojivo s njegovim uverenjem i on je podneo ostavku 1532. godine.

MOROVA PROPAST Ostavka je zapeatila Morovu sudbinu. On se okrenuo protiv tiranina u momentu kada su ovome bile potrebne sve njegove sluge, u momentu kada je zapoeo borbu protiv graanske klase u sopstvenoj dravi. Pod takvim okolnostima ostavka je u kraljevim oima oznaavala pobunu i veleizdaju. Nije udo to su se svi oni istoriari, koje bismo mogli nazvati dravnim pravobra- niocima prolosti, trudili da dokau da je sudska komedija koja se zavrila osudom Mora bila pravilna i da je Mor zaista bio pobunjenik i veleizdajnik. Tako na primer Frud, o kome smo ve jednom govorili, tvrdi da je glavna taka oko koje se vodila borba bila u tome da li kralj treba da bude poglavar crkve ili ne. Po njemu, tvrenje da kralj ne

.190

KARL KAUCKI

treba da bude poglavar crkve znaila je isto to i ekskomunikacija, to jest da Henrih nije vie kralj. (!) Poricanje, dakle, da je Henrih poglavar crkve bilo je veleizdaja (Froude, History of England, knjiga druga, str. 220, 221). Svesna la ove nategnute logike vidi se ve iz toga to ekskomunikacija u stvari nije bila uzrok, nego posledica pogubljenja Mora i drugih muenika. Bula o iskljuenju iz crkve napisana je tek posle pogubljenja, a objavljena je tek 1538. godine, dakle tri godine posle Morove smrti.42 Nas ne bi razoaralo da je Mor i bio pobunjenik. Mi to tvrenje pobijamo ne zato da bismo Mora oprali", ve samo u interesu istorijske istine. Falsifikat gospodina Fruda i kompanije daje potpuno drukiji karakter ne samo despotiji Henriha VIII nego i samom Moru. Mor se potpuno povukao iz javnog ivota, ni trenutak se ne zavaravajui onim to ga oekuje. Udarac je, meutim, naiao kasnije no to je on mislio. Njegov uticaj i ugled bili su F. J. Furnival, jedan od najistaknutijih poznavalaca doba Henriha VIII, kae za gospodina Fruda, tog graanskog istoriara koji je sad u Engleskoj u modi, sledee: Engleske narodne pesme daju vrlo lepu ispravku slike koju nam gospodin Frud u svojoj istoriji daje o prilikama u Engleskoj u poetku vladavine Henriha VIII. Ta s l i k a je potpuno jednostran i lani prikaz s t v a r n i h p r i 1 i k a." (Predgovor uz Ballads from Manuscripts. I Ballads on the condition of England in Henry VIII and Edvvard VI reigns. Edited by Frederick Furnival. London 18681872.) Narodne pesme su uvek vaan izvor za upoznavanje jednog doba. Pisani izvori najee sadre samo prikaz v l a d a j u i h klasa; iz narodnih pesama mi upoznajemo shvatanje potlaenih. Za nas su naroito znaajne narodne pesme iz doba Henriha VIII i njegovih naslednika, jer nam pokazuju koliko je Henrihova reformacija bila nepopularna i kako je duboko u narod bila prodrla Utopija. Mi u tim pesmama esto nailazimo na aluzije koje se odnose na Utopiju", naroito u baladama; esto je re o ovcama koje gutaju ljude (uporedi sledei odeljak).

MOR KAO POLITIAR

191

tako veliki da je Henrih morao da pokua sve mogue da ga pridobije pre no to bi ga unitio. Nagradama i poastima Mor se nije dao primamiti. Henrih je zato priao pretnjama i pokuaju da ga na poputanje prinudi bedom. Zapoeo je sistem proganjanja i zlostavljanja. Prvo je kralj konfiskovao malobrojna Morova dobra. Mor nije imao gotovog novca, jer je dvor napustio siromaniji no to je u njega uao. Poeo je da ivi u velikoj bedi u elziju kod Londona. Godine 1533. podignuta je tuba zbog veleizdaje protiv jedne kaluerice iz Kenterberija, po imenu Elizabete Barton koju nazivaju svetom devicom od Kenta. To je bila varalica koja je simulirala vizije i sline stvari. Ona je bila prorekla da kralj nee iveti ni mesec dana posle njegovog venanja sa Anom Bolen. U ovaj proces zapleli su Mora, jer se jednom bio sluajno susreo s tom kaluericom. On se, meutim, prema njoj drao vrlo rezervisano, jer ju je od ranije poznavao kao varalicu. Optunica je bila tako neosnovana i Morov ugled tako veliki da su lordovi pristali da prihvate zakonski predlog kojim se kaluerica od Kenta i ostali proglaavaju za veleizdajnike, ako se Morovo ime izbrie. Henrih je morao da pristane na to. Smrtna kazna pogodila je kaluericu i jo est lica, dok se Mor ovog puta izvukao itav. Kad se njegova erka Margareta povodom toga obradovala, on joj je rekao: Odloeno ne znai otklonjeno." Vojvoda od Norfolka nagovarao ga je da popusti pred kraljem: Opasno je boriti se protiv vladaoca i ja bih eleo da izaete u susret kraljevim eljama, jer, zaboga, vladaoev bes znai smrt. Je li to sve, milorde?,

.192

KARL KAUCKI

upita Mor. Sva razlika izmeu vas i mene ostaje i dalje u tome to u ja umreti danas a vi sutra. Novembra 1533. godine parlament je doneo ukaz kojim se kralj proglaava za vrhovnog poglavara crkve. Sem toga, parlament je odluio da prvi brak Henriha VIII ne vai i potvrdio njegov drugi brak; Katarininoj keri Mariji parlament je oduzeo nasledno pravo i proglasio Aninu ker Jelisavetu kao zakonsku naslednicu Henriha VIII. Sroena je zakletva kojom se priznaju ove odluke i ta je zakletva predloena svim svetenici- ma Londona i Vestminstera pa i Moru. Mor je odbio da se zakune na ceo tekst, ali je izjavio da se slae sa onim delom koji se odnosi na naslednika. To je bio povod da ga uhapse i zatvore u Tauersku tvravu. Due od godinu dana drali su ga tu pod najbednijim uslovima, pa ak i bez njegovih knjiga. No sve je bilo uzalud, mogli su slomiti njegovu fiziku snagu, ali moralnu ne. Mor je odluno odbijao da poloi zakletvu. To je najzad dovelo do suenja. Parlament nije bio utvrdio nikakve kazne za delo odbijanja zakletve. Da bi se to ispravilo doneta je kasnije odluka da se ima smatrati veleizdajom kad neko u zloj nameri (maliciously) eli, hoe ili oekuje, pismeno ili usmeno, da kraljeva linost, kraljica ili njihovi naslednici izgube svoje poasti i titule. Mor je uporno utao o razlozima odbijanja zakletve, utanje se nije moglo proglasiti veleizdajom. U nedoumici ta da rade pribegli su udnovatom svedoku, dravnom pravobraniocu Rihu, koji je izjavio da mu se Mor izbrbljao kako parlament nema pravo da kralja proglaava za poglavara crkve. Uzalud se Mor branio da je sasvim besmisleno tvrditi da bi on poverio oveku koga ve odavno zna kao lupea, neto to nikom drugom nije kazao. Uzalud su drugi svedoci, koji su prisustvovali razgovoru izmeu Riha i Mora u Tauerskoj tvravi, izjavljivali da nita nisu uli. Porotnici su bili dostojni glavnog svedoka. Oni su i ne proitavi optunicu proglasili Mora krivim. Presuda je glasila: Uz pomo konta

MOR KAO POLITIAR

193

Viljema Bingstona optueni se ima vratiti u Tauersku tvravu, zatim odatle kroz londonski Siti odvui u Tiburi, tamo obesiti do besvesti, zatim dok je jo iv da mu se odseku polni organi, raspori stomak, izvadi i spali utroba. Zatim se ima rasei na etiri dela i svaki deo istai na etiri kapije Sitija, a glava na londonskom mostu. Kralj je Mora pomilovao na odsecanje glave. Kad je Mor to saznao uzviknuo je: Neka bog sauva moje prijatelje od takve milosti!" Sve do kraja Mor je sauvao svoj humor. I poslednje rei bile su mu aljive. Pogubljen je 6. jula 1535. godine u Tauerskoj tvravi. Giljotina je bila ravo napravljena i klatila se dok se on penjao. Mor se veselo obratio Tauerskom poruniku koji ga je pratio: Molim vas pomozite mi da se popnem. Za silazak u se ve postarati sam. Pokuao je zatim da se obrati narodu, ali su ga u tome spreili. Roper nam pria da se on obratio zatim delatu koga je veselo zamolio:Samo hrabro, ovee, ne boj se svog zanata. Vrat mi je kratak, zato dobro ciljaj da se ne obruka. Tako je umro prvi veliki komunistiki utopista. TREI ODELJAK

UTOPIJA
Prva glava MOR KAO

EKONOMIST I SOCIJALIST

KORENI MOROVOG SOCIJALIZMA Kao humanist i politiar Mor se isticao meu svojim savremenicima, dok je kao socijalist iao daleko ispred ostalih. Danas samo jo vrlo mali broj istoriara ita njegova politika, religiozna i humanistika dela. Da nije napisao Utopiju, ne bi bio vie poznat nego, na primer, njegov prijatelj i drug po sudbini, biskup Fier od Roestra. Mor je postao besmrtan zbog svog socijalizma.

.208

KARL KAUCKI

Otkuda potie taj socijalizam? Mi ne verujemo kao istoriari idealistike kole u sveti duh koji prosveuje glave punei ih idejama kojima treba da se prilagodi politiki i ekonomski razvitak. Mi, naprotiv, polazimo od shvatanja da protivreno- sti i suprotnosti koje u drutvu izaziva ekonomski razvitak pobuuju izvesne ljude koji su naroito obdareni i u naroitom poloaju, da razmiljaju i da istrauju razvitak koji se odigrava pred njihovim oima, da bi ga razumeli i uklonili patnje koje taj razvitak izaziva. Na ovaj nain nastaju politike i socijalne ideje koje na savremenike ili bar na izvesne klase utiu utoliko vie, ukoliko vie odgovaraju stvarnim momentanim prilikama, ukoliko su u interesu naprednih klasa, ukoliko su tanije. To je razlog zato izvesne ideje deluju samo pod odreenim uslovima i to neke ideje, koje u izvesnom vremenu mogu naii na ravnodunost pa ak i podsmeh, nekoliko decenija kasnije budu prihvaene sa oduevljenjem, esto i bez dubljeg ispitivanja, kao neto to se samo po sebi razume. Idealistiki istoriografi nisu u stanju da to objasne; oni zbog toga, kao i svi idealistiki filozofi, u krajnjoj liniji, pribegavaju dragom bogu, misteriji: da li e jedna ideja u drutvu biti priznata ili ne, ima da odlui duh vremena. Taj duh vremena, ak kad ga prihvate i slobodoumni mislioci i ateisti, samo je novo izdanje svetogg. duha. Delovanje odreenih ideja moe da objasni samo materijalistiko shvatanje istorije. Ono je daleko od toga da ne prizna da svaka epoha ima svoje naroite ideje koje je odreuju, i da su te ideje lokomotive drutvenog razvitka. No materijalistiko shvatanje istorije se time ne zadovoljava ve istrauje pokretaku snagu koja pokree ove lokomotive i nalazi je u materijalnim odnosima. Jasno je da se ideje moraju stvoriti neto ranije nego to e delovati na mase. Narodnim masama rado se prebacuje da su suvie eljne novog, dok se one, naprotiv, neobino ilavo dre starog. Suprotnost izmeu novih i starih ekonomskih odnosa i ideja koje tim starim odnosima odgovaraju mora da dostigne prilino visok stepen pre nego to mase postanu svesne toga. Tamo gde otroumni pogled mislioca ve vidi nesavladive suprotnosti klasa, prosean ovek opaa samo sluajne line

MOR KAO EKONOMIST I SOCIJALIST

209

nesuglasice; tamo gde istraiva ve vidi socijalno zlo koje se moe ukloniti samo socijalnim prevratima, prosean ovek se jo tei nadom da su vremena loa, da je to privremeno i da e uskoro biti bolje. Mi uopte ne mislimo tu na pripadnike klasa koje propadaju, koji u veini ne ele da vide, nego imamo u vidu napredne klase, iji je interes da vide, ali koje ne mogu da vide dok im se na to neposredno ne ukae. Otuda je oduvek bilo obdarenih mislilaca koji su bili ispred svog vremena, to jest ispred svojih savremenika. Ali ni oni nisu mogli da razviju odreene ideje pre nego to su nastali odgovarajui materijalni odnosi. I njihove ideje bile su uslovljene novim materijalnim odnosima koji su se stvarali, ali koji nisu bili jo dovoljno otro izraeni da bi napredne klase mogle da prihvate te ideje. Oslanjajui se na materijalne odnose, mislilac moe da ide ispred svog vremena i za itavu epohu ako novi nain proizvodnje i njegove socijalne posledice sazna ne samo ranije od veine svojih savremenika, nego ako, polazei od toga, dijalektikim procesom miljenja nazre nain proizvodnje koji ini suprotnost starog naina i koji e se iz ovoga razviti. Meu malim brojem onih kojima je uspeo taj od- vani skok misli, nalazi se i Tomas Mor; njemu je uspelo da ve u doba kada je kapitalistiki nain proizvodnje bio tek u zaetku, tako duboko prodre u njegovu sutinu, da je suprotni nain proizvodnje, koji je on zamislio u glavi i suprotstavio kapitalistikom nainu proizvodnje da bi uklonio njegove zle posledice, sadravao ve mnoge bitne principe modernog socijalizma. Razume se da njegovi savremenici nisu mogli da shvate dalekose- nost njegovih izlaganja. I on sam toga nije bio sasvim svestan. Tek danas mi smo u stanju da je sagledamo; uprkos kolosalnih ekonomskih i tehnikih promena za poslednja tri stolea, mi u Utopiji vidimo niz tendencija koje jo i danas deluju u socijalistikom pokretu. Nama se, poto ne spadamo meu istoriare koji ideje izvode iz svetog duha, kao prvo postavlja pitanje ta su uzroci jedne tako neobine pojave. Poto spiriti- zam i vidovitost ne dolaze u obzir, to mora da je postojao naroiti sticaj okolnosti koje su dovele do toga, da je jedino Mor u to doba bio naklonjen i sposoban za so-

.210

KARL KAUCKI

cijalistike teorije. (Socijalizam Mincera je bio sasvim druge prirode te otuda ovde ne moe doi u obzir.) Iako se nijedan od Morovih biografa nije dosad iz razumljivih razloga bavio tim pitanjem, a i sam Mor nam o tome daje vrlo malo objanjenja, nama se ini da emo moi da navedemo neke od tih uzroka koji su delimino line a delimino lokalne prirode, a koji su, u vezi s optom situacijom koju smo izloili u prvom odeljku, dovoljni da objasne injenicu to je socijalizam svoj teoretski izraaj dobio ranije nego kapitalizam koji mu je prethodio. Te se okolnosti, kratko reeno, svode na Morov lini karakter, na njegovo filozofsko obrazovanje, na njegovu ekonomsku delatnost i na ekonomsku situaciju Engleske. Morov lini karakter moe se smatrati jednim od uzroka njegovog socijalizma. Erazmo nam je saoptio koliko je Mor bio ljubazan, spreman na svaku pomo i pun sauea za siromane i potlaene; on ga naziva patronom i zatitnikom svih siromanih. Za stvaranje tako nesebinih karaktera bile su krajem esnaestog veka materijalne prilike povoljne samo u nordijskim zemljama Zapada. to blie Italiji, ti su uslovi bivali sve nepovoljniji, u gradovima je sve vie vladao sebini i surevnjivi duh trgovaca. Samoivost kao karakterna crta novog naina proizvodnje, neogranieno je vladala u trgovakim republikama Italije kao i na dvorovima romanskih monarha; ona je tada vladala jo otvoreno, drsko i puna izazivakog revolucionarnog prkosa. Bila je to velianstvena samoivost, potpuno razliita od dananje kukavike, laljive i podle samoivosti koja samu sebe ne ceni i koja se krije iza konvencionalnog licemerja. U gradovima Nemake i Engleske uglavnom su vladale sasvim drukije ekonomske prilike nego u gradovima Italije ili, u manjoj meri, Francuske i panije.

Osnova gradskog naina proizvodnje jo uvek je bila poljoprivreda a time i ustrojstvo marke, dakle prako- munizam; nigde jo u punoj otrini nije dolo do odvajanja grada i sela. Bavarski hercog je jo 1589. godine priznavao da graanstvo Minhena ne moe opstati bez zajednikih livada. Prema tome je zemljoradnja tada jo morala da bude glavni izvor ishrane graana. (G. L. v. Maurer, Geschichte der Stadteverfassung, knjiga I, str. 273.) Poetkom esnaestog veka u Engleskoj je jo postojao agrarni prakomunizam koji se odravao pod platom feudalizma i tek je u to vreme poeo da ustupa mesto novom sistemu poljoprivrede. Karakterne crte koje odgovaraju prakomunizmu vladale su tada naroito kod niih klasa stanovnitva i mi ih vidimo i kod Mora potpuno sauvane i samo donekle prikrivene modernim humanistikim i dvorjanskim platom i sa- mocenzurom koju su mu nametale prilike. U njegovoj vedrini, ilavosti, upornosti, nesebinosti i gotovosti da pomogne, mi vidimo izraene sve karakterne osobine komunistikog ,,merry old England. Saaljenje prema sirotinji, meutim, jo ne ini socijalistu. Svakako da se ne moe postati socijalist bez interesa za proletarijat, a pogotovu ako ovek sam nije proleter. No da bi ti interesi doveli do socijalistikog ubeenja i do socijalistikih ideja, potrebna je naroita ekonomska situacija, potrebno je postojanje radnog proletarijata kao trajne masovne pojave, a, s druge strane, potrebno je duboko poznavanje ekonomike. Postojanje samog lumpenproletarijata dovodi do milosra, do milostinje, a ne do modernog socijalizma. Bez poznavanja ekonomije, ovek bi dospeo do sentimentalnih fraza i socijalnih zakrpa i ulepavanja, a ne do socijalizma. U Morovo doba prilike su u Engleskoj, s obzirom na ekonomski razvitak, bile vrlo povoljne, mnogo povoljnije nego na primer u Nemakoj. S obzirom na mogunost saznavanja ekonomskog razvitka, Morov poloaj bio je gotovo jedinstven u nordijskim zemljama. Humanisti su u to vreme bili jedini ljudi koji su nauili da nauno i metodski misle i da uoptavaju, dakle jedini ljudi od kojih se mogao oekivati teoretski socijalizam. No humanizam je u Severnoj Evropi bio egzotina
14*

MOR KAO EKONOMIST I'SOCIJALIST

211

.212

KARL KAUCKI

biljka za koju nijedna klasa nije imala naroitog interesa. Dok su talijanski humanisti stajali usred praktinog ivota i bili u stanju da izraze ekonomske i politike tendencije svoga doba i svoje zemlje, nemaki humanisti su u veini bili obini profesori koji nisu imali pojma o praktinom ivotu. Oni nisu u prolosti traili oruje za aktuelne borbe, nego su se pred tim borbama plaljivo povlaili u svoje kabinete da bi tamo iveli u prolosti. Razvitak u Nemakoj nije iao za tim da premosti provaliju izmeu nauke i ivota. Naprotiv u Nemakoj su poev od esnaestog veka u sve veoj meri rasli grubost, varvarstvo i poseljaenje i ona je tek krajem osamnaestog veka poela da se uzdie iz te zaostalosti. Zbog toga je odranje nauke u Nemakoj bilo mogue samo na taj nain to se ona potpuno ograivala od stvarnog ivota. Osnovni uzrok ovog propadanja Nemake leao je u promeni trgovinskih puteva krajem petnaestog veka, koja je ne samo spreavala ekonomski razvitak Nemake, nego ga je za izvesno vreme pretvorila u ekonomsko nazadovanje. Otkria Portugalaca u drugoj polovini petnaestog veka otvorila su pomorski put za Indiju. U to vreme je nadiranje Turaka prekinulo veze s Istokom koje su vodile preko Male Azije i Egipta, a neto ranije su karavanski putevi u Centralnoj Aziji ve bili zatvoreni seobama tamonjih naroda. To je paralisalo ne samo trgovinu sredozemnih zemalja ve i gradova na velikim nemakim vodenim putevima, koji su ne samo posredovali u trgovini izmeu Italije i Severa, nego su trgovali i sa Istokom drugim putevima preko Trapezunta i Crnog mora i suvim, preko Rusije. Nemakim gradovima, a pre svega gradovima Hanze na Baltikom moru kao i gradovima u junoj Nemakoj, kao to su Nirn'berg, Augsburg i dr., bile su time preseene ile kucavice. Gradovi na Rajni i na uima reka u Severno more pretrpeli su manje, ali je i njihova trgovina bila manje znaajna i promenila je pravac. Ona nije vie ila sa Istoka na Zapad i s Juga na Sever nego obratno. Ono to je Carigrad bio u etrnaestom veku i to e London postati u osamnaestom veku, to je u esnaestom veku bio Ant- verpen. On je postao centar svetske trgovine, mesto na kome se sakupljaju

MOR KAO EKONOMIST I SOCIJALIST

213

blaga sa Istoka i iz Amerike da bi se odatle razlila po itavoj Evropi. Blizina Antverpena imala je najivlje dejstvo na trgovinu Engleske a naroito Londona. I ve u Morovo doba Engleska je pokuavala da samostalno stekne prekomorske posede, mada u poetku bez veeg uspeha. U onoj meri u kojoj je opadala trgovina Nemake, razvijala se trgovina Engleske. Iz trgovakog kapitala odmah je poeo da se razvija industrijski kapital: po ugledu na Flamance, Englezi osnivaju manufakturne predionice vune u svojoj zemlji, i ve u doba Henriha VIII uju se albe zbog propadanja samostalnih zanatlija koji su se bavili predenjem vune. Ve u doba Riarda III jedna odluka parlamenta (an Act touching the merchants of Italy) optuuje talijanske trgovce u Engleskoj zato to kupuju velike koliine vune koju im prerauju predioci. Uzgred samo jedna napomena: gospodin profesor Filipson u svom delu ,,Westeuropa im Zeitalter von Philipp II, Elisabeth und Heinrich IV, Berlin 1882, str. 49, pria nam da je pod Henrihom VIII mali zanatlija bio apsorbovan, pa i uniten od krupne industrije! Razume se da tada jo nije bilo ni traga od neke krupne industrije, izuzev to se krupnom industrijom htela nazvati svaka industrija koju su iskoriavali kapitalisti, pa i kuna radinost. Meutim, mnogo vie nego ove klice industrijskog kapitala, mogli su se u Engleskoj Morovog doba zapaziti poeci kapitalistikog naina proizvodnje u poljoprivredi. To to se kapitalizam u Engleskoj ranije razvio u poljoprivredi nego u industriji, jeste jedna od najznaajnijih specifinosti te zemlje." Mi smo ve spomenuli uzroke te pojave: oni lee u dobrom kvalitetu engleske vune, koja je zbog toga postala iroko traena sirovina za manufakture vune. Pored vune, vani proizvodi poljoprivrede u Engleskoj bili su graevinsko drvo i drvo za gorivo svakako zbog porasta gradova i jeam za flamanske pivare. U meri u kojoj su se razvijale manufakture i transportna sredstva, rasla je i potranja za vunom. Najpre se engleska vuna izvozila u Holandiju; krajem petnaestog veka ona je ve ila u Italiju i vedsku. To se uostalom jasno vidi iz

dva .214

KARL KAUCKI

trgovinska ugovora koje je Henrih VII sklopio 1490. godine s Danskom i Firencom. (Geg. J. Craik, The history of British commerce, knjiga I, str. 203, 204.) S porastom trita rasla je i tenja trgovaca i veleposednika Engleske da proire proizvodnju vune. Najprostije sredstvo za to sastojalo se u sve veem prisvajanju optinskih livada na ije su korienje seljaci imali pravo. Seljak je time sve vie gubio mogunost da dri stoku, njemu je nedostajalo potrebno ubrivo, njegovo celo gazdinstvo je bilo poremeeno, seljaci su novano propadali. No pohlepa veleposednika za zemljom rasla je bre nego osloboenje seljaka od zemlje i imanja. Nisu se birala sredstva. Proterivani su ne samo pojedini seljaci nego i stanovnici itavih sela pa i malih provincijskih gradova, da bi se nainilo mesto ovci, tom producentu dragocene vune. Dokle god su zemljoposednici sami gazdovali na svojim dobrima, ili, to je trajalo samo kratko vreme, deo tih dobara davali pod zakup zakupcima kojima su stavljali na raspolaganje potreban materijal, sprave, stoku itd., proirenje njihovih dobara nailazilo je na izvesnu granicu s obzirom na ogranienost sredstava kojima je zemljoposednik raspolagao. Bilo je besciljno da proiruje svoje dobro, ako nije imao mogunosti da istovremeno proiri i svoja obrtna sredstva. Ova granica pala je i glad za zemljom veleposednika beskrajno je porasla, kad se pojavio kapitalistiki zakupac, koji je zakupljenu zemlju obraivao sopstvenim kapitalom pomou najamnih radnika. Ta se klasa u Engleskoj pojavila u poslednjoj treini petnaestog veka. Ona je brzo porasla u esnaestom veku zbog neuvenih profita koje je tada imala i koji su ne samo ubrzali akumulaciju njenog kapitala, nego su privukli i nove kapitaliste iz gradova. Porast profita treba naroito pripisati padu vrednosti zlata i srebra kao posledici masovnog uvoza plemenitih metala iz Amerike u Evropu i to najpre u paniju. Falsifikovanje novca od strane vladalaca svakako je jo vie pojaalo dejstvo ovog pada vrednosti novca.43
43

Po naem- miljenju Roders pridaje falsifikovanju novca

MOR KAO EKONOMIST I SOCIJALIST

215

Pad vrednosti novca imao je u esnaestom veku za posledicu porast cena poljoprivrednih proizvoda za dva i po do tri puta. Nasuprot tome, zemljina renta se dugo vremena nije poveavala, jer su ugovori o zakupu glasili na duge rokove, a ukoliko se i poveavala to nije bilo ni izdaleka u onoj meri u kojoj su rasle cene poljoprivrednih proizvoda. Prema tome, zemljina renta je pala ako ne nominalno a ono realno. Profit zakupaca rastao je na raun zemljine rente. To nije samo povealo kapitale i broj zakupaca, nego je podsticalo veleposednike da proiruju svoja dobra kako bi na taj nain nadoknadili svoje gubitke. Posledica svega bila je brza proletarizacija sitnog seljaka. Tome se pridruilo i rasputanje feudalnih pratnji, u koje ovde neemo blie ulaziti poto smo o tome ve govorili u prvom odeljku, i koje u Engleskoj ne pokazuju nikakve posebne karakteristike. Te su pratnje u svakom sluaju bile teret za radni narod; tamo gde su ostale, seljaci-kmetovi su morali da ih hrane, a tamo gde su bile rasputene, one su poveavale broj nezaposlenih, to je pogoravalo poloaj najamnih radnika. Za seljake i najamne radnike Engleske etrnaesti i petnaesti vek su bili zlatno doba. Krajem tog perioda i jedni i drugi su iznenada i neposredno pali u najgoru bedu. Broj nezaposlenih dobio je uasne razmere. Ni najgroznije kazne nisu, razume se, mogle da utiu na smanjenje nezaposlenih niti da ih odvrate od kriminala; kriminal je mogao da proe i bez kazne, ali je uzdravanje od kriminala povlailo sigurnu kaznu smrt od gladi. Poloaj najamnih radnika koji su u to vreme poeli da stvaraju mnogobrojnu klasu u poljoprivredi nije bio mnogo bolji od poloaja nezaposlenih. Ono to su parlamentarni zakoni u prethodna dva stolea samo delimino postigli, poev od esnaestog veka lako se postizalo pod pritiskom rezervne armije nezaposlenih. Realne nadnice su padale, a radno vreme se

suvie veliki znaaj u vezi sa ovim. (,,Six Centuries etc., str. 345.)

produavalo. Cene ivotnih namirnica porasle su za 300 .216 KARL KAUCKI procenata, a nadnice samo za 150 procenata. Pogoranje poloaja engleskog radnika u gradu i na selu poelo je od Morovog doba i dostiglo svoj najnii nivo u poslednjoj etvrti osamnaestog i prvoj etvrti devetnaestog veka. Otada je poloaj radnika poeo da se poboljava, bar za izvesne slojeve, usled vrstih organizacija radnika koje su se poele stvarati i ustupaka koje su one izvojevale od vla- dajuih klasa. No sve dosad nisu engleski radnici dostigli one povoljne uslove koje su imala njihova braa u etrnaestom i petnaestom veku. Kapitalistiki nain proizvodnje stavlja granicu preko koje se ne moe prei. Zajedno s nadnicama padala je i zemljina renta, dok su profiti bili u porastu, a time i sam kapitalizam. Tamo gde kapitalizam ovladava prvo u industriji a tek onda u poljoprivredi, njegovo nastupanje ostavlja blagotvoran utisak. Kapitalizam mora da tei za proirenjem trita i proizvodnje, dok priliv radne snage napreduje laganim tempom. Takva se industrija u poetku neprestano ali na nedostatak radnika. Kapitalisti moraju da nude vie od zanatlija i seljaka da bi im preoteli kalfe i kmetove; nadnice rastu. U nekim zemljama u kojima je kapitalizam zapoeo na taj nain, njega su pozdravili kao blagoslov. Drukije su stvari tekle u Engleskoj, gde se kapital bacio prvo na poljoprivredu i revolucionisao je da bi proirio njenu najekstenzivniju formu livadarstvo. Poboljanje naina obrade zemlje dovodilo je istovremeno do suvika radne snage. Kapitalizam u poljoprivredi uvek ima za posledicu apsolutno i direktno oslobaanje radne snage. U Engleskoj se to oslobaanje odvijalo u najotrijim formama i to u doba kada se industrija razvijala jo sporo i traila malo nove radne snage iz poljoprivrede, pogotovu nekvalifikovane. U isto vreme dok su se seljaci odvajali od sredstava za proizvodnju od zemlje, tekla je i brza koncentracija zemljinog poseda u mali broj ruku. Nigde u Evropi nisu se od samog poetka tako jasno ispoljile najnepovoljnije tendencije kapitalistikog naina proizvodnje kao to je to bilo u Engleskoj. I nigde te tendencije nisu traile tako bitnu intervenciju kao tamo.

Jasno je da je takva ekonomska situacija morala dati

MOR KAO EKONOMIST I SOCIJALIST

217

povoda oveku Morovog karaktera da razmilja i potrai sredstva kojima bi se to neizdrljivo stanje moglo popraviti. Mor nije bio jedini koji je takva sredstva traio i predlagao. Mnogobrojni spisi onoga vremena i parlamentarne odluke pokazuju koliko je dubok utisak ostavljala ekonomska revolucija koja se tada odvijala i kolika je bila opta osuda prljave prakse lendlor- dova i njihovih zakupaca. Meutim, niko od onih koji su predlagali razne izlaze nije imao iri horizont i niko nije doao do uverenja da se stradanjima novog naina proizvodnje moe uiniti kraj samo prelaskom na jedan novi, vii nain proizvodnje. Socijalist je bio samo Mor. Mi smo ve rekli da je teoretski socijalizam mogao nastati samo u okviru humanizma. Mor je kao humanist nauio da metodino misli i uoptava. On je kao humanist stekao iri horizont od horizonta svoga doba i svoje zemlje: upoznao je, iz klasinih dela antike, drutvena ureenja koja su se razlikovala od ureenja njegovog doba. Platonov ideal jedne aristokratske komunistike zajednice morao mu je dati povoda da razmilja o drutvenom ureenju koje bi, kao suprotnost postojeem, bilo slobodno od bede. Platonov autoritet morao mu je uliti hrabrosti da takvu zajednicu ne smatra prostom izmiljotinom, nego da je prikae oveanstvu kao cilj kome vredi teiti. U tom smislu, za razvoj samog Mora, humanizam je bio povoljan. Meutim, u pogledu nauke, situacija je u Engleskoj bila slina situaciji u Nemakoj: humanizam je i tamo ostao egzotina, uvezena biljka, koja nije imala korena u nacionalnom ivotu i koja se ticala iskljuivo profesora. Da je Mor bio samo humanist, on verovatno ne bi dospeo do socijalizma. No mi znamo da je Morov otac, na veliku alost Erazma i drugih njegovih prijatelja humanista, ubrzo prekinuo njegove humanistike studije da bi ga najpre poslao na prava a zatim usred praktinog ivota. Mi znamo za Morove te- sne veze s londonskim trgovcima; oni su ga kao svog poverenika u svakoj vanoj prilici slali u inostranstvo

MOR KAO EKONOMIST I SOCIJALIST

218

da zastupa njihove interese. Veina slubi koje je Mor obavljao terale su ga da se bavi ekonomskim pitanjima; a injenica da su mu poveravane takve slube dokazuje i to da je vaio kao ovek koji poznaje ekonomiju. Mi znamo da je bio omiljen advokat i da je zbog svoje popularnosti 1509. godine postavljen za vikonta, na kom je poloaju imao prilike da se upozna sa ekonomskim ivotom naroda. Takoe smo spomenuli vie izaslanstava u kojima je on uestvovao sa zadatkom da vodi trgovake pregovore. Prvo od njih ilo je 1515. godine u Bri. Iste godine parlament ga je imenovao za jednog od komesara za kanale (commissioner of sewers). Sebom kae da je to bilo priznanje za njegove praktine sposobnosti (Oxford Reformers, II izdanje, str. 377). Drugi put iao je u Kale 1517. godine da bi izgladio sporove izmeu engleskih i francuskih trgovaca. Godine 1520. mi ga vidimo kao izaslanika u Briu, gde je trebalo da rei sporove izmeu engleskih trgovaca i Hanze. Posle toga postaje uvar dravne riznice, a 1523. predsednik Donjeg doma. Obe ove slube traile su poznavanje finansija. Uskoro zatim on postaje kancelar grofovije Lankaster, to znai vrhovni upravnik jedne kraljevske oblasti. Ako je iko imao prilike da upozna ekonomski ivot svog doba, onda je to bio Mor. On ga je upoznao s najmodernijeg stanovita svog vremena, sa stanovita engleskog trgovca pred kojim se ba otvarala perspektiva svetske trgovine. Po naem miljenju, ova uska Morova povezanost s trgovakim kapitalom mora se naroito podvui. Mi toj vezi pripisujemo Morovo moderno miljenje, njegov moderni socijalizam. Ovim smo, ini nam se, objasnili bitne korene Morovog socijalizma: njegov otvoreni karakter koji odgovara prakomunizmu; ekonomsku situaciju Engleske koja je radnikoj klasi naroito jasno pokazala zle posledice kapitalizma; srenu povezanost klasine filozofije s praktinom ekonomskom delatnou. Sve su te okolnosti zajedno morale da pobude jedan tako otar, smeo i istinoljubiv duh, kao to je bio Morov, da stvori ideal koji se moe smatrati kao vizija modernog socijalizma.

MOR KAO EKONOMIST I SOCIJALIST

219

EKONOMSKA KRITIKA UTOPIJE Mor nije postavio nikakve ekonomske teorije, vreme za to jo nije bilo sazrelo. Ali on je u Utopiji" pokazao s kakvom je otrinom posmatra ekonomske prilike svoga doba i kako je jasno bio saznao veliki princip koji ini jednu od osnova modernog socijalizma: da je ovek proizvod materijalnih odnosa u kojima ivi i da se jedna klasa moe uzdii samo odgovarajuom promenom ekonomskih odnosa. Kritiki deo Utopije" zadrao je umnogome jo i danas punu dra aktuelnosti. Morov otar ekonomski pogled, njegovu smelost i otvorenost najbolje moemo videti ako ga pustimo da sam govori. Reprodukovaemo jedno mesto iz prve knjige Utopije", koje daje ivu sliku ekonomskog stanja tadanje Engleske. To se mesto odnosi na razgovore kod kardinala Mortona iz kojih smo ve u treoj glavi prethodnog odeljka citirali neka mesta karakteristina za Morovo stanovite u pogledu crkve. Rafael Hftlodej nam pria ta mu se desilo kad je stigao u Englesku i posetio kardinala Mortona: Kad sam jednog dana bio za njegovim stolom, tu se srenim sluajem naao i neki svetovnjak, dobar poznavalac vaih zakona. Taj ovek, ne znam kojim povodom, stade da hvali naveliko onu strogost pravosua koja se tada tamo primenjivala prema kradljivcima. On je priao da ih u raznim krajevima esto po dvadeset podiu na ista veala. I govorio je kako ga veoma udi ta zlokobna pojava da lupei jo uvek, i to u velikom broju i svuda, vre krae iako malo koji od njih izbegne smrtnu kaznu. Tada se umeah u razgovor i ja, poto sam pred kardinalom mogao da se izraavam sasvim slobodno. Ja rekoh: Nemoj da se udi jer takav nain kanjavanja kradljivaca prelazi granice pravde i ne koristi optem dobru. Kao odmazda za samu krau takva je kazna suvie svirepa, pa ipak nedovoljna da je suzbije. Obina kraa nije tako strahovit prekraj da bi ga trebalo plaati glavom, niti je opet ikakva kazna sama po sebi u stanju da odvrati od vrenja krae one koji ne raspolau drugim sredstvom za odravanje ivota. Stoga

.220

KARL KAUCKI

mi se ini da vi u ovoj stvari, ali ne samo vi ve i dobar deo ovog naeg sveta, podraavate one rave uitelje koji uenike radije ibaju no ue. Kradljivcu se odmeravaju teke i strane kazne, dok bi mnogo korisnije bilo raditi na tome da se obezbede izvesna sredstva za ivot, tako da niko ne zapadne u prokletu nudu da mora da otpone sa kraom, a zavri na gubilitu." Ta su sredstva dovoljno obezbeena, odgovori pravnik. Postoje razni zanati, postoji zemljoradnja. Od njih bi mogao svako da ivi, samo kad ne bi bilo onih koji po svojoj prirodi vie vole da budu zlikovci. E nee mi tako izbei, rekoh mu ja. Eto da ostavimo po strani one koji se esto, bilo iz spoljnih bilo iz graanskih ratova, vraaju kuama kao invalidi, kao oni to su se kod vas nedavno vratili iz kornvalskog44 rata i neto ranije iz onog u Francuskoj. Oni su tamo gubili noge i ruke bilo za kralja bilo za dravu, a sada niti im sakatost doputa da se prihvate svog starog posla niti im godine pruaju mogunost da naue novi. O ovakvim, rekoh, ne govorimo, poto se ratovi javljaju u manjevie dugim vremenskim razmacima. Pogledajmo ono to se deava svakog dana. Postoji ogroman broj plemia i ne samo da oni sami kao lenji trutovi ive od rada svojih kmetova (colonis) koje stalno deru do koe zbog poveanja prihoda sa zemlje (tu su jedino tedljivi ti ljudi, koje inae njihova rasipnost dovodi do prosjakog tapa), ve oni sa sobom vuku i bezbrojnu gomilu besposlenih pratilaca (sti- patorum) koji ne znaju nikakav zanat od koga bi mogli da ive. Ovakve izbacuju napolje im im gospodar umre ili oni sami obole. Tome je razlog to plemii radije hrane besposlene no bolesne pratioce, a, s druge strane, esto se deava da naslednik umrlog plemia nije u stanju da nadalje izdrava oevu pratnju. I tada oni hrabro gladuju, ukoliko hrabro ne kradu, ta drugo i da rade, jer obijajui pragove ubrzo upropaste i odeu i zdravlje, a ljude tako izobliene od bolesti i odevene u rite vlastela se ne udostojava stanovnioi Kornvala pobunili su se protiv Henriha VII i krenuli na London, ali su bili potueni u bici kod Blekhita.
44 1497.

MOR KAO EKONOMIST I SOCIJALIST

221

da primi, a seljaci se opet ne usuuju, poto znaju da onaj koji je vaspitan u raz- neenosti i navikao na nerad i uivanje, ko je jedino nosio kratki ma i tit, ko je za itavu svoju okolinu imao smueni izraz potcenjivanja i prezira prema svima, da takav nikad nee biti sposoban da verno slui siromahu sa budakom i motikom u ruci, uz malu nadnicu i postan zalogaj. Na ovo pravnik ree: Ljudima ove vrste treba da se pokloni posebna panja. U njih je vie uzvienosti duha i vie hrabrosti no kod zanatlija i seljaka i stoga oni predstavljaju snagu i mo vojske kad zatreba da se ratuje. Doista", odgovorih ja, mogao si sa isto toliko osnova da kae kako treba zbog ratovanja pokloniti panju lupeima, kojih e kod vas bez sumnje biti napretek sve dotle dok budete imali onih bivih pratilaca. Uostalom, niti su lupei slabi vojnici, niti su vojnici najbezazleniji lupei oba se zanata dobro slau. Meutim, ovaj porok, ma koliko kod vas rairen, nije jedino va. On je zajedniki gotovo svim narodima. Francusku, pored ovoga, pustoi jo mnogo stranija kuga. Tamo ak i u miru (ako je to mir) itavu zemlju preplavljuje i opseda plaena vojska, koju su stvorili iz istog onog razloga zbog kojeg vi mislite da ovde treba izdravati besposlene sluge. Tako je to kad nadrimudraci (moro- sophi) misle da se bezbednost zemlje postie time to e se u pripravnosti drati mnogobrojni i jaki garnizoni sastavljeni najveim delom od starih boraca. U vojsku koja nije prola kroz borbu oni se nimalo ne uzdaju tako da bi trebalo da vode rat ako ni zbog ega drugoga, a ono radi toga da ne dre neiskusne vojnike, i trebalo bi da se ljudi badava kolju da im ne bi, kako duhovito ree Salustije, ruke ili duh od nerada poeli da mlitave. Ali, kako je opasno izdravati ovu vrstu zveri Francuska zna po sopstvenom zlu, a to jasno pokazuju i primeri Rimljana, Kartaginjana, Asiraca i tolikih drugih naroda. Svim ovim narodima njihove sopstvene stajae vojske upropastie, ovom ili onom prilikom, ne samo dravu nego i polja, pa ak i gradove. A da nije ba tako potrebno drati vojsku, jasno se vidi ak i po tome to se ni Francuzi, iako naviknuti na

.222

KARL KAUCKI

oruje jo od mladih nogu, ne mogu pohvaliti da su iz borbe sa vaim novajlijama izlazili tako esto kao pobednici. Navodim to samo da se prisutnima ne bi uinilo da vam se umiljavam. Ali ne verujem da se ba mnogo pribojavaju dokonih plemikih pratilaca ni one vae zanatlije iz gradova kao ni snani i sirovi seljaci, izuzevi jedino one kojima je telesna slabost oduzela snagu i smelost ili one kojima je krajnje siromatvo slomilo snagu duha. Prema tome, ne postoji nikakva opasnost da e oni ljudi, ija zdrava i snana tela (a dostojanstvo plemia zahteva da kvare jedino odabrane) sada od nerada mlitave ili se razneuju skoro enskim poslovima, da e ti isti ljudi postati mekuci ako bi se osposobljavali za ivot korisnim zanatima i ovravali tekim poslovima. Uostalom, bilo kako bilo, meni nikako ne ide u glavu da je za dravu korisno kada za sluaj rata, koji imate samo onda kad ga elite, hrani bezbrojnu gomilu one eljadi to kui mir, o kojem bi inae trebalo da se vodi vie rauna nego o ratu. Ono to rekoh nije jedini razlog koji nuno stvara lupee. Postoji i jedan jo vei koji, po mom miljenju, vai posebno za vau zemlju. Koji je to?, upita kardinal. Vae ovce, odgovorih ja. One, koje su toliko blage i koje toliko malo jedu, sada su, kako ujem, poele da bivaju toliko prodrljive i divlje da prodiru ljude, ogoljuju njive, pustoe kue i naselja. Zaista, u svim krajevima vae kraljevine, gde se dobija tanja pa stoga i skuplja vuna, vlastela i plemii pa ak i pojedini svetenici, sveti ljudi, ne zadovoljavaju se vie onim godinjim prihodima i proizvodima koje su njihovi preci imali obiaj da pobiru sa svojih batina. I nije im dosta to, ivei u neradu i raskoi, ne doprinose nikakvu korist drutvu, ve mu jo i tetu nanose, poto ne putaju da se obrauje ni jedan komad zemlje, sve ograuju za panjake, obaraju kue, rue sela ostavljajui itavu jedino crkvu, pa i nju samo zbog toga da bi im posluila kao tor za ovce. I ti dobri ljudi pretvaraju u pustinju sva naselja i svaki deli zemlje koji se obraivao, kao da kod vas ume i lovita ne oduzimaju ve dovoljno zemljita. Tako, dakle, da bi neki rasipnik, nezasitljiva i prokleta kuga

MOR KAO EKONOMIST I SOCIJALIST

223

svojoj zemlji, mogao da po nekoliko hiljada lanaca zemlje zagradi jednom ogradom, neki se seljaci naprosto izbacuju sa svojih imanja; drugi gube svoje imanje, bilo na prevaru bilo pod pritiskom sile, a neki su opet prisiljeni da prodaju svoju zemlju poto ih je zamorila nepravda. I tako, na ovaj ili onaj nain, odlaze sa sela ovi nesrenici, muko, ensko, oenjeni ljudi, udate ene, siroad, udovice, roditelji sa nejakom decom i porodicom, koja je vie mnogobrojna no boga

MOR KAO EKONOMIST I SOCIJALIST

224

ta, jer seoski posao trai mnogo ruku; odlaze, kaem, sa svojih ognjita na koja su navikli i ne nalaze mesta gde bi se sklonili. Sve svoje stvari, koje oni ne bi mogli prodati skupo ak i kad bi bili u mogunosti da ekaju na kupca, prodaju u bescenje, jer su prinueni da ih se oslobode. I poto taj novac ubrzo u lutanju potroe, ta im drugo preostaje nego da kradu i stignu na veala, dabome po pravednom zakonu, ili lutaju i prose, iako ih ak i tada kao skitnice bacaju u tamnicu poto lutaju bez posla, a u stvari im niko ne daje zaposlenje premda se oni nude s najveom gotovou? Jer od ratarskih poslova, na koje su navikli, nema nita da se radi tamo gde se nita ne seje, poto je jedan ovar ili kravar dovoljan da napasa stoku na zemljitu koje je, dok se se- jalo i obraivalo, zahtevalo mnogo ruku. I otuda pojave da ivot u mnogim mestima postaje sve skuplji. tavie, cena je skoila ak i vuni toliko, da sitne zanatlije, koje od nje kod vas izrauju tkanine, nisu vie u stanju da je kupuju, i na taj nain mnogi moraju da naputaju svoje zanate i ostanu bez posla. Kad su se, naime, poveali panjaci, neka stona zaraza potamanila je ogromno mnogo ovaca kao da je tim putanjem kuge na ovce bog hteo da kazni gramzivost vlasnika, dok bi bilo pravinije da se kuga sruila na njihove sopstvene glave. Ali ak i kad bi broj ovaca porastao do veoma velikih razmera, ipak se cena vuni ne bi smanjila, budui da je prodaja vune, ako se jo i ne moe zvati monopolom, jer je ne prodaje samo jedan vlasnik, oigledno u rukama malog broja trgovaca. (Oligopol.)45 Ovce su, naime, gotovo sasvim zapale u ruke nekolicine, i to gazda, koje nikakva nuda ne tera da prodaju pre no im se hoe, a njima se hoe tek onda kad mogu da prodaju poto ele. Iz istog razloga su poskupele i ostale vrste stoke i to jo u veoj srazmeri, jer, posle ruenja sela i upro- paenja zemljoradnje, nema vie onih koji e ih gajiti. Oni bogatai ne staraju se za prirast krupne stoke toliko koliko za ovce, ve mravu stoku kupuju od drugog jevtino pa je docnije, poto se na njihovim
45

oligos = malo (grki). Poleo = ja trgujem, monos = sam.

15 Tomas Mor

MOR KAO EKONOMIST I SOCIJALIST

225

panjacima utovi, preprodaju skupo. Ali jo se ne oseaju sve, tako bar ja mislim, loe posledice ovakvog rada, i to stoga to odgajivai stvaraju visoke cene stoci samo u onim krajevima u kojima je prodaju. Meutim, kad oni jednom budu poeli da iz onih krajeva gde kupuju izvode vie stoke no to se tamo priploava, onda e nuno i tamo nastupiti oskudica. Na taj nain ona ista vuna, koja je, kako se inilo, najvie doprinosila blagostanju vaeg ostrva, sada za nj postaje opasnost i to zbog nezajaljive gramzivosti nekolicine ljudi. Skup ivot je uzrok to svaki otputa sve vei broj posluge. I ta onda, molim vas, ostaje drugo ovim ljudima nego da prose ili kradu, na to se lake daju navesti oni koji imaju izvesnog ponosa? ta da se kae o onoj besnoj elji za luksuzom koja je pratilac dananje bede i nevolje? Sluge plemia, zanatlija pa skoro i sami seljaci, i najzad svi drutveni redovi pokazuju prekomernu rasko u svom oevanju, preteranu rasipnost u jelu i piu. Pa onda mehane, noni podrumi, bordeli, krme sa vinom, pivnice. I najzad toliko tetnih igara: kockanje, kartanje, hazardiranje, kuglanje, loptanje, bacanje diska. Zar ove igre ne guraju svoje strasne oboavaoce na put krae, poto im brzo isprazne depove? Oistite ostrvo od ovih kunih nesrea! Donesite zakon da oni koji su razruili sela i palanke moraju ponovo da ih izgrade sami ili ustupe onima koji ele da ih obnavljaju i grade! Suzbijte one kupovine bogataa kao i onu slobodu gotovo monopolskog poslovanja! Neka se smanji broj onih koji jedu, a nita ne rade; neka se oivi zemljoradnja; neka ponovo prorade radionice za vunu da bi se na taj nain stvorilo asno zanimanje kojim e moi da se korisno bavi ona gomila ljudi, kako oni koji su od nevolje ve postali lupei, tako i oni koji su sada beskunici ili besposlene sluge, budui kradljivci i jedni i drugi! I doista, ako vi ne budete leili ova zla, uzalud se hvalite strogim zakonom koji se primenjuje za krar u, poto takvo kanjavanje predstavlja vie paradan prizor nego pravednu ili korisnu meru. Vi dozvoljavate da se deca loe vaspitavaju i da malo-pomalo stiu loe navike jo od najranijeg detinjstva, a kad kao odrasli ljudi pokau takve prestupne osobine, smatrate da ih tek tada
15*

.226

KARL KAUCKI

treba kanjavati, iako su oni te osobine pokazivali jo od detinjstva. Na taj nain vi sami i stvarate i kanjavate kriminalce! Molim, zar nije tako?' Poto je kroz svog junaka Rafaela Hitlodeja dao ovu otru kritiku loih ekonomskih prilika svog vremena, Mor prelazi na istraivanje najboljeg sistema kanjavanja. Nasuprot odvratnom krvavom zakonodavstvu svog doba, on za kanjavanje krae ne predlae ni veala, pa ak ni zatvor, nego prinudni rad. To je za njegovo vreme neuvena blagost. Posle toga dolazi kritika politikih prilika koju smo najveim delom ve reprodukovali u poslednjoj glavi drugog odeljka. Kako nai izlaz iz sve ove bede i nevolje? ,,I za mene je isto tako izvesno, dragi moj More, izjavi Rafael (da kaem iskreno to mislim), da tamo gde postoji privatno vlasnitvo, gde svi sve mere novcem, jedva moe ikada biti da u dravi vlada bilo pravda bilo napredak, sem ako ne misli da se pravino radi onde gde sve to je najbolje dolazi u ruke najgorih, ili da vlada blagostanje onde gde aka ljudi dri sve, pa se ni ovi ne oseaju sasvim prijatno dok su svi ostali u najveoj bedi. Zbog toga, kad pomislim na veoma mudro i pravino ureenje Utopljana kod kojih se sa tako malo zakona tako mudro upravlja dravom da se svaija zasluga dovoljno nagrauje, a svako ipak ivi u blago stanju zahvaljujui jednakoj podeli dobara; kad, s druge strane, uporedim nain ivota njihovih ljudi sa onim kod tolikih ostalih naroda koji se uvek sreuju, a nikad nijedan nije dovoljno sreen, naroda kod kojih svaki pojedinac naziva svojim vlasnitvom ono to mu je palo u ruke, naroda kod kojih svakodnevno sve mnogo- brojniji zakoni nisu dovoljni da urede ni sticanje privatne svojine ni njeno odravanje ni tano razlikovanje jedne svojine od druge u sluaju nastalog spora, to jasno pokazuju oni bezbrojni graanski sporovi koji stalno niu i kojima nema kraja; kad, dakle, o svemu tome dobro promislim, onda postajem praviniji prema Platonu i manje mu se udim to je odbio da stvara ikakve zakone ljudima koji su odbacili one zakone prema kojima svi podjednako uestvuju u svim dobrima. Ovaj veliki mudrac jasno je uoio da je jedan i jedini put koji

vodi optem spasu zavoenje imovne jednakosti, a sumnjam da se ta ikada moe nai tamo gde vlada privatna svojina. Jer227 kad MOR KAO EKONOMIST I SOCIJALIST svako, pozivajui se na izvesne povlastice, grabi za sebe koliko god vie moe, onda itavo bogatstvo zemlje, ma koliko ono bilo, izmeu sebe podeli nekolicina ljudi, a ostale ostavi u siromatvu. I obino se dogaa da su oni prvi bili zasluili sudbinu drugih i obratno, poto su oni bogati gramzivi, nepoteni i nekorisni ljudi, a ovi drugi, naprotiv, skromni, prirodni i svojim svakodnevnim radom korisniji drutvu no sebi samima. Stoga je moje vrsto ubeenje da je ukidanje privatne svojine jedino sredstvo za ravnomernu i pravinu raspodelu dobara, kao i za opte blagostanje. Sve dok ona bude postojala, dotle e ba onaj najvei i najbolji deo ljudi patiti pod neizbenim i tegobnim teretom briga i bede. Priznajem dodue da bi se ovo drutveno zlo moglo donekle ublaiti i pod uslovima vladavine privatne svojine, ali isto tako tvrdim da ga je nemogue sasvim odstraniti. Mogla bi se, na primer, doneti zakonska uredba da niko ne moe preko izvesne odreene povr

15*

mor kao ekonomist i socijalist

228

ine posedovati zemljita, i da niko ne moe imati ni novca iznad zakonom doputenog iznosa; moglo bi se zakonom obezbediti da ni poglavar drave ne bude suvie moan, a istovremeno ni narod preterano neume- ren; da se do inovnikih zvanja ne dolazi putem zakulisnog moljakanja, da se ona ne prodaju, ni da su pri njihovu vrenju potrebni trokovi, poto se na taj nain nosioci ovih zvanja stavljaju u priliku da nabavljaju novac putem pronevere ili pljake, a, s druge strane, postaje nuno da se na visoke dunosti postavljaju bogati, umesto da ih vre sposobni. Ovakvim, dakle, zakonskim uredbama mogle bi se drutvene nevolje smanjiti i ublaiti isto onako kako se bolesno telo odrava u ivotu stalnom upotrebom lekova. Ali da bi se drutvo sasvim izleilo i povratilo u zdravo stanje, za to nema nikakve nade sve dotle dok u njemu vlada privatna svojina. Jer leei jednu ranu, povreuje drugu. Ozdravljenje jednog izaziva bolest drugog zbog toga to nita ne moe jednom dodati, ako to isto prethodno nisi od drugog oduzeo. Naprotiv, ja verujem, odgovori Mor, to jest Mor iz Utopije, jer prave poglede Tomasa Mora izraava Rafael, da srenog ivota nikada ne bi moglo biti tamo gde je sve zajedniko. Jer kako bi moglo da bude dovoljno potrebnih stvari za ivot onde gde se svako izvlai od posla poto ga, s jedne strane, na posao ne podstie elja da sebi zaradi, a, s druge strane, ga uzdanje u tuu radinost ini lenjim? Ali kad bi oskudica i naterala ljude da rade, zar ne bi meu njima vladali razdor i stalna ubistva, poto niko ne bi mogao da nekim zakonom za sebe ouva ono to je zaradio? A prosto ne mogu ni da zamislim drutvo u kome predstavnici vlasti ne bi uivali nikakav ugled ni potovanje, a jedino tako bi moglo da bude kod ljudi meu kojima ne postoje nikakve razlike. Ne udim se, odgovori Rafael, to tako misli, poto ti o ovoj stvari nema uopte jasne predstave ili ima pogrenu. Ali da si ti sa mnom bio u Utopiji i da si upoznao njihov nain ivota i njihove ustanove, kao to sam to uinio ja koji sam tamo proiveo vie od pet godina i odakle ne bih nikad ni doao da me nije obuzela elja za irenjem vesti o ovome novom svetu, onda

MOR KAO EKONOMIST I SOCIJALIST

229

bi ti bez daljnjeg priznao da si jedino tamo video narod kojim se dobro upravlja. Posle ovog izlaganja moemo da preemo na prikaz Morovog idealnog drutva.
EKONOMSKE TENDENCIJE REFORMACIJE U ENGLESKOJ

Pre no to e nas na komunist odvesti u svoju Utopiju, potraioemo odgovor na jo jedno pitanje, bez koga bi nae istraivanje bilo nepotpuno: kako je Mor mogao da brani

katolicizam i eksploataciju od strane manastira i pape, kad je oseao odvratnost prema svakoj eksploataciji?

Odgovor je vrlo prost: u Morovo vreme eksploatacija naroda u Engleskoj od strane katolike crkve nije vie bila velika. Umesto nje tamo se mnogo vie istakla ona druga strana katolicizma, to jest da je on bio prepreka proletarizacije narodnih masa. Sasvim nezavisno od politikih i humanistikih motiva koji su ga naveli da brani katolicizam i koje smo ve pretresli, Mor je verovatno stao na stranu katolicizma ba kao protivnik proletarizacije masa. Engleska spada meu one zemlje koje su najranije i najjae osetile papsku eksploataciju. Poev od etrnaestog veka zavisnost Engleske od papstva bivala je sve manja, kako smo to ve izloili u drugoj taki etvrte glave. Usled toga je znatno opala i eksploatacija Engleske od strane rimske stolice. Zavisilo je jo samo od kraljeva dokle e tu eksploataciju da trpe. Pape su mogle da izvlae novac iz Engleske samo na taj nain to su plen delile s kraljevima. Sveti otac i zatitnik prave vere cenkali su se kao poljski Jevreji oko udela u prinosu papske pekulacije na raun gluposti. Kad je na dnevni red dola prodaja oprotaja grehova, koja je dala povod za pokret reformacije, papa je Henrihu VIII nudio etvrtinu novca koji bi se dobio za oprotaj grehova u Engleskoj, ako bi mu kralj dao dozvolu za tu prodaju. Henrih je, meutim, izjavio da ne pristaje na manji udeo od jedne treine. Tako su indulgenoije postale izvor prihoda za kraljeve, nova vrsta poreze koju su za njih ubirale pape, da bi za odreeni udeo primile na sebe ceo odijum eksploatacije. Pape su postale u Engleskoj kraljevi poreznici.

.230

KARL KAUCKI

Ne samo svetovna vlast, ve i kler, postao je gotovo potpuno nezavisan od papstva i odbijao je da Rimu isplati crkvene dabine kad god to njemu ili kralju nije odgovaralo. 1515. godine (godinu dana pre objavljivanja Utopije") isti kler koji je Henrihu VIII plaao est desetina, odbio je da plati papi jednu jedinu desetinu. Papa nije uspeo ni kad je svoj zahtev smanjio na polovinu. U Engleskoj, dakle, otcepljenje od papstva nije, kao u Nemakoj, bilo jedino sredstvo da se uini kraj eksploataciji od strane Rima. Ali Morov stav prema ne- makoj reformaciji mi ne treba da cenimo prema nemakim, ve prema engleskim prilikama. Mor je predviao da reformacija nee ostati iskljuivo nemaka stvar i luteranstvo se zaista uskoro poelo oseati i u Engleskoj. Meutim, luteranstvo u Engleskoj je sebi pre svega stavilo u zadatak konfiskaciju manastira i zavetanja, koja je traena u mnogobrojnim lecima, a ne otcepljenje od pape. Ta konfiskacija je kasnije u stvari i postala najmoniji ekonomski motiv za Henrihovu re- formaciju crkve. Henriha su na reformaciju terala dva razloga: politiki njegov poraz u borbi oko pape sa panijom i ekonomski sve vei nedostatak novca, koji ga je terao da posegne za crkvenom imovinom kada je povienje poreskog pritiska postalo nemogue i opasno. Njegova okolina ga je u tome hrabrila: veleposednici i pekulanti zemljom pohlepno su vrebali trenutak kada e crkvene zemlje biti predate slobodnoj konkurenciji, to jest pljakaima zemlje. Crkva u Engleskoj imala je velike zemljine posede. Niz dokumenata svedoi, slino kao u Nemakoj i Francuskoj, da je zemljini posed crkve dostizao jednu treinu ukupnog poseda (Uporedi prvi odeljak, taku prvu). Najviu procenu nali smo u delu Vejda, ,,History of the middle and working classes, London 1835, str. 38. Tu se navodi da je zemljini posed crkve u Engleskoj iznosio sedam desetina ukupnog poseda. Na alost nismo mogli nai ni traga od dokaza za ovu ogromnu cifru. Nije nam poznato odakle je Vejd uzeo taj podatak koji toliko odskae od svih drugih. Moe biti da poiva i na istom nesporazumu. Na ovom ogromnom posedu zadrao se stari nain proizvodnje due nego na drugim posedima u Engleskoj.

MOR KAO EKONOMIST I SOCIJALIST

231

Feudalizam je predstavljao ekonomsku podlogu na kojoj su poivali mo i ugled manastira i oni su ga se drali dokle god su mogli. Razume se da su i manastiri morali da ine koncesije novom nainu proizvodnje, ali su oni to inili protiv svoje volje. U ovim vrstim korporacijama odrale su se tradicije feudalizma mnogo ivlje nego u novopeenom plemstvu koje je na- sledilo ono plemstvo to su ga progutali ratovi Dveju Rua. Dok se mlado plemstvo strmoglavo bacilo u kapitalistike vode svog doba dopustivi da mu udnja za profitom postane najvea strast, manastiri su u pogledu svog zemljinog poseda osnovu svoje moi jo uvek gledali ne samo u raspolaganju zemljom, nego i u raspolaganju ljudima. Oni su, kao u srednjem veku, produili da obrauju jedan deo svoje zemlje pomou mnogobrojne polufeudalne radne snage. Gledali su da veu seljake za sebe dobrim postupanjem s njima, a kada nisu vie mogli da spree pretvaranje tih seljaka- u zakupce, oni su pokuavali da ih za sebe veu neobino dugim ugovorima o zakupu. Zbog toga su manastiri proletarizaciji seljakih masa doprinosili malo i njihova imanja bila su najgue naseljena seljacima. Lako je zamisliti kako je moralo delovati kad su sva ova imanja jednim udarcem preputena kapitalistikoj eksploataciji. U proletarijat su bili baeni ne samo mnogobrojni stanovnici manastira, nego i najvei deo zakupaca i kmetova. Broj nezaposlenih proletera morao je naglo i neobino da poraste. Zajedno s manastirima pala je, meutim, i velika srednjovekovna organizacija pomoi sirotinji; mi smo ve u prvom odeljku govorili o ovoj ulozi crkve. U tom pogledu Engleska ne pokazuje neke naroite specifinosti, te se na tome- neemo zadravati. Ukratko, konfiskacija manastira znaila je poveanje broja sirotinje i istovremeno unitavanje njenog poslednjeg pribeita. Mor je bio svedok prvih posledica reformacije u Nemakoj, gde su crkvena imanja prigrabili kneevi i plemstvo; video je da luteranci i u Engleskoj najvie galame oko konfiskacije crkvenih dobara; on se, kao protivnik

proletarizacije i eksploatacije seljakih masa, s obzirom .232 KARL KAUCKI na specifinu ekonomsku situaciju Engleske, morao da izjasni

protiv reformacije.
Luteranci se, meutim, nisu zaustavili na tom za- htevu. Oni su traili i konfiskaciju imovine gilda. Ta se imovina najee sastojala od zavetanja uloenih u zemlju i sluila za izdravanje bolnica, kola i domova, za potporu siromanim zanatlijama, za opremu udavaa, za zbrinjavanje udovica i siroadi i tome slino^ Jasno je da su ta zavetanja predstavljala monu pre preku za proletarizaciju, naroito zanatlija. Ta su zavetanja delimino nosila crkveni karakter, ve prema vremenu u kome su nastala; ona su bila vezana za odredbe koje su se ticale dranja pomena, odravanja kapela i slino. Engleski luteranci zakaili su se za te odredbe da bi svojoj pohlepi za imanjima gilda dali religiozni izgled i da bd mogli traiti njihovu konfiskaciju radi uguivanja tobonjih obiaja sujeverja koji su za njih bili vezani. I zastupnici i protivnici konfiskacije crkvenih imanja i gilda zasnivali su svoje zahteve ne toliko na ekonomskim koliko na religioznim motivima. Tako je Mor na ovom pitanju iao tragom svojih protivnika i branio crkvena imanja i zavetanja time to je branio pomene (u delu Supplication of Souls, 1529). Borba za crkvena imanja zavrila se tek onda kada je njihov najenerginiji i najsposobniji branilac bio pogubljen. Godinu dana posle Morovog pogubljenja konfiskovani su manji manastiri, a 1540. godine i veliki kao i opatije. Poto te konfiskacije zbog loeg gaz- dovanja Henriha VIII i besramnih prevara njegovih kreatura nisu uinile kraj novanim neprilikama, i poto nije pomagalo vie ni oajniko falsifikovanje novca, pristupilo se konano i smelo unitenju gilda i konfiskaciji njihovih imanja. Dve godine pred smrt Henriha VIII donet je zakon kojim je to bilo reeno, ali je taj zakon sproveden tek pod vladavinom njegovog sina Edvarda VI. Ali ni tada nisu smeli dirnuti u mone gilde Londona koje

su ostale poteene. (Vidi Thorold Rogers, ,,Six Centuries, str. MOR KAO 233 110 i 346.) EKONOMIST I SOCIJALIST Engleska reformacija pod Henrihom VIII predstavljala je jedan od najdrskijih poduhvata koji je preduzet da bi se poveala eksploatacija naroda i da bi se obogatilo nekoliko

kraljevih beskarakternih kreatura. Ona zbog toga nije imala korena u narodu, nego je u sve veoj meri izazivala njegovo negodovanje. Kad se

mor kao ekonomist i socijalist

234

ispunilo ono to je Mor predviao i protiv ega se borio, kad je narod osetio ceo pritisak ove pljake, pobedo- nosno su se probile tendencije za koje je Mor dao svoj ivot: pod Edvardom VI, sinom Henriha VIII, narod je 1549. godine podigao stranu bunu protiv protestantske kamarile. Ona je bila savladana, ali je posle Edvardove smrti (1553. godine) narodnim masama uspelo da na presto dovedu katolikinju Mariju, Henrihovu ker iz prvog braka s Katarinom panskom. Istupajui protiv reformacije, Mor dakle nije doao u protivrenost s interesima eksploatisanog naroda. Za njega je bilo kobno to je gledao dalje nego mase, to je predvideo posledice reformacije koje su veem delu naroda postale jasne tek kasnije, i to je morao da rtvuje svoj ivot za jedno ubeenje u momentu kad ono jo nije bilo noeno nekom monom strujom u narodu. Reformacija Henriha VIII nije predstavljala borbu protiv eksploatacije. Ona nije izlazila u susret nijednoj potrebi naroda. Ekonomske suprotnosti izmeu engleskog naroda i katolicizma razvile su se tek pod Marijom Krvavom, naslednicom Edvarda VI. iroke narodne mase su se ekonomski zainteresovale tek za reformaciju apsolutizma. Tek tada je nastupio onaj protestantizam koji je uinio popularnom Jelisavetu, na- slednicu Marije. (Jelisaveta je bila ker Henriha VIII i Ane Bolen.) iroke narodne mase prihvatile su reformaciju u Engleskoj ne zbog suprotnosti izmeu Engleske i Rima, nego zbog suprotnosti izmeu Engleske i panije. Kao to znamo, eksploatacija Engleske od strane pape postala je beznaajna ve pre Henrihove reformacije. Stoga papa u Engleskoj nije bio tako omrznut kao u Nemakoj. Ukoliko se, meutim, Engleska razvijala kao trgovaka zemlja, njeni su interesi sve vie dolazili u sukob s interesima panije koja je u esnaestom veku bila velika trgovaka sila i vladala zapadnim delom Sredozemnog mora, teei da stekne prevlast i na oke- anu. Gotovo svuda gde je engleska trgovina pokuavala da se razvije, nailazila je na prepreke ili zatvoren put od strane panije. Engleska trgovina je jaala u stalnoj borbi protiv panske trgovine. Usred mira vodio se ogoren gerilski rat i sistematsko

MOR KAO EKONOMIST I SOCIJALIST 235 gusarenje. Od obala Pirinejskog poluostrva pa sve do Severnog

mora vrebali su engleski pirati panske brodove koji su prenosili srebro iz Amerike ili bogate trgovce koji su prevozili blaga Indije za Lisabon ili Antverpen. (Portugalija je od 1580. do 1640. godine bila panska provincija.) Gusarenje je, pored trgovine robljem, bilo jedan od osnova engleskog trgovakog procvata; i gusarenje i trgovina robljem bili su zvanino potpomagani. Sama Jeli- saveta slala je brodove po roblje; njeni su ratni brodovi uzimali uea u gusarskim prepadima, a trgovci robljem i gusari, kao na primer poznati moreplovac oko sveta Francis Drake, bili su njeni ljubimci. Uzalud je panska inkvizicija, pod kojom se nalazila i luka policija, pokuavala da uplai gusare time to je svakoga koga bi uhvatila stavljala na lomau. Englezi su odgovarali istovetnim grozotama. Na kraju krajeva Filipa je izdalo strpljenje i on je naoruao veliku armadu da bi unitio ognjite gusara; kao to je poznato, ta je armada neslavno propala to je dalo povoda liberalnim istoriarima da priaju o slobodoumlju u korist graanskog gusarstva a na raun panskog fanatizma. Rezultat ove stalne borbe o prevlast na mom bili su bezgranini bes i vatrena mrnja meu ovim dvema nacijama. panac je u esnaestom veku smatran za zakletog neprijatelja Engleske, a za svakog Britanca je predstavljao olienje sveg najgoreg. Papa je, meutim, bio orue panije. Biti katolik znailo je biti panac, znailo je sluiti zakletom neprijatelju. To je predstavlja lo izdaju otadbine, tj. njenih trgovakih interesa. Iz ove suprotnosti izrastao je popularni protestantizam u doba Jelisavete; zbog ove suprotnosti reformacija je postala nacionalna stvar. Ona je pod Henrihom VIII sa ekonomskog stanovita predstavljala obinu krau od strane jednog prezaduenog vladaoca i nekolicine isto tako prezaduenih razvratnika i pohlepnih pekulanata. Reformacija apsolutizma nije bila jedini pokret reformacije u Engleskoj. Jo davno pre toga stvorila se bila sekta koja se borila ne samo protiv eksploatacije od strane crkve, ve i protiv eksploatacije od strane kralja i svetovnih veleposednika. Ta je sekta bila neprijateljska kako prema katolicizmu tako i prema

.236

KARL KAUCKI

vlada- lakom protestantizmu. Ona je imala duboke korene ba u onim niim slojevima naroda koje je zastupao Mor, meu seljacima i sitnim gradskim zanatlijama i proleterima. To su bili ve pomenuti lolhardinci, koji su se vezivali za uenje Viklifa dok u kalvinizmu nisu otkrili uenje koje im odgovara. Kasnije su se razvili u puritance. Lolhardinci su razvili jednu vrstu socijalizma koji se, meutim, potpuno razlikovao od Morovog. Morov socijalizam bio je ispunjen sveim duhom feudalnog, prvobitnog katolicizma kao i ivim duhom napredne buroazije; on je bio vedar i kulturan. Socijalizam lolhardinaca bio je izraz izmuenih, oajnih klasa koje su pale na dno. On je bio mraan, turoban, asketski i varvarski. Kada se zna i to koliko je Mor beao od svakog narodnog pokreta, onda je lako shvatiti da se on nije mogao sprijateljiti s lolhardincima. Mor je sa svog engleskog stanovita ocenjivao i nemake anabaptiste, koje je smatrao upola luteranci- ma a upola lolhardincima. Njegov sud o njima bio je krajnje nepovoljan. Tako je pisao Johanu Kohleusu: Nemaka izbacuje svakodnevno vie udovita nego to je to Afrika ikada inila. Ima li to udovinijeg od anabaptista? Pa ipak koliko se ta kuga od pre nekoliko godina rairila? U svom delu Pobijanje Tindalovog odgovora iz 1532. godine Mor je pisao: I tako vidimo da Tindal brani ne samo one odvratne jeresi, koje je ve ranije propovedao, nego i one koje su izmislili anabaptisti. On izjavljuje da je istinska crkva kod njega i da se sa Svetim pismom i reju bojom slau oni koji kau da krtenje dece nema va- nosti, da u hrianstvu ne treba da postoje vladaoci, ni crkveni ni svetovni, i da niko ne sme nita nazvati svojim sopstvenim, poto po bojoj rei sva zemlja i sva dobra treba da budu zajednika svim ljudima, da i sve ene treba da budu zajednike svim ljudima, kako najbliim srodnicima tako i nepoznatim, i da je svaki ovek suprug svake ene, i svaka ena supruga svakog oveka, i najzad da na sveti spasitelj Isus Hristos nije bio nikakav bog nego obian ovek. Za komunista Mora ispada vrlo nedosledna ova osuda komunizma kao odvratne jeresi. Pa ipak, to nije sluajna lina

MOR KAO EKONOMIST I SOCIJALIST

237

pojava, ve ona lei duboko u sutini poetaka socijalizma. Suprotnost izmeu Mora i Mincera ve sadri klicu one velike suprotnosti koja se provlai kroz celu istoriju socijalizma i koju je savladao tek Komunistiki manifest: suprotnost izmeu utopizma i radnikog pokreta. Suprotnost izmeu Mora i Mincera, izmeu teoretiara i agitatora, u sutini je ista kao i ona izmeu ovenizma i artizma, izmeu furijerizma i komunizma jednakosti u Francuskoj. Koliko god da je eleo da se njegova idealna drava ostvari, Mor je drhtao i plaio se svakog pokuaja da se eksploataciji uini kraj pokretom odozdo. Po njegovom shvatanju komunizam se ne bi mogao razviti kroz logiku injenica u toku klasne borbe, ve mora da sazri u glavi pa da se onda za njega zadobije neki velikan koji bi ga hteo oktroisati oveanstvu odozgo. To je bila iluzija. Meutim, upravo toj iluziji Mor ima da zahvali za svoj najvei trijumf, a mi za prvi pokuaj da se naslika jedan nain proizvodnje suprotan kapitalistikom koji e ipak ouvati dostignua do kojih je kapitalistika civilizacija dola preko ranijih razvojnih stepenica. Suprotnost novog naina proizvodnje prema kapitalistikom ne sastoji se u reakciji. Druga glava IZDANJA

I PREVODI UTOPIJE I NJIHOVA KOMPOZICIJA

Kao socijalist Mor je iao daleko ispred svojih savremenika. Oni ga nisu razumeli. To ipak ne znai da Utopija spada meu one knjige koje su tek posle smrti pisca naile na itaoce i razumevanje. Njen puni znaaj mogao je postati jasan tek u naem veku kada su tendencije socijalizma prestale biti obian san i kada su postale sadraj vrlo realne klasne borbe. Pa ipak, Utopija je u svoje vreme bila instinktivno i oduevljeno pozdravljena kao ohrabrujua uteha u optoj bedi iako je nisu mogli potpuno razumeti. Ona je odraavala prilike onog vremena, pruila snaan i odluan izraz opte neizvesnosti tog prelaznog perioda i izlazila toliko u susret njegovim nudama da su je instinktivno oduevljeno

.238

KARL KAUCKI

pozdravili kao veliku utehu u bedi i ako je nisu mogli potpuno razumeti. Potranja za njom bila je vrlo velika. Izdanja na latinskom redala su se jedno za drugim. Prvo izdanje Utopije izalo je u Levenu krajem 1516. godine. Ve 1517. godine bilo je potrebno drugo izdanje. Ono je izalo u isto vreme i Parizu i u Bazelu. Za bazelsko izdanje se pobrinuo sam Mor, a izdava je bio uveni tampar Froben. Naslov tog izdanja nije bio ba skroman. To je i razumljivo za ono vreme kad licemerje jo nije bilo tako veliko kao danas i kad je svaki svoju knjigu sam nudio, dok se taj posao danas preputa dobrim prijateljima koji ga svravaju kao objektivni kritiari. Naslov glasi: 0 najboljem ureenju drave i o novom ostrvu Utopiji, doista zlatna knjiica, koliko korisna toliko i zabavna, napisana od Tomasa Mora, uglednog graanina i vikonta slavnog grada Londona,"46 Osim ta dva izdanja nali smo na latinskom jo i sledea: pariko iz 1520. godine,47 levensko iz 1548. godine, kelnsko iz 1555. godine, hanoversko iz 1613. godine, kelnsko iz 1629. godine, amsterdamsko iz 1631. godine, oksfordsko iz 1663. godine, i glazgovsko iz 1750. godine. Odlino je najnovije izdanje V. Mielsa i Teobalda Ci- glera, Berlin, 1895, koje je izalo kao jedanaesta sveska Latinskih spomenika literature petnaestog i esnaestog veka. Kakvu je panju knjiga izazvala vidi se po tome to su se godine izdanja redale jedna za drugom. Knjiga nije ostala samo na latinskom jeziku, nego je uskoro prevedena na sve jezike civilizovanog sveta.
46 De optimo reipublicae statu deque nova insula Utopia, libellus vere aureus, nec minus salutaris quam festivus, clarissimi disertissimique viri Thomae Mori inclytae civitatis Londinensis civis et vice comdtis. Na ikraju stoji: Basileae apud Joannem Frobenium Mense Novembri MDXVIII. 47 1520. godina je v e r o v a t n o godina izdanja, tampana je kod G. de Gourmont-a u Parizu. Primerak koji smo nali u Britanskom muzeju nema naslovnu stranu. U poetku se izdava obraa itaocima: ,,Ad lectorem. Habes candide lector opusculum illud vere aureum Thomae Mori etc."

IZDANJA I PREVODI UTOPIJE

239

Prvi engleski prevod za koji znamo izaao je 1551. godine; drugo izdanje se pojavilo ve 1556. godine, tree 1597. godine a etvrto 1624. godine, etvrto izdanje potie od Rafa Robinzona48 i predstavlja vrlo savestan i dobar rad. Prevodiocu je Mor po vremenu i mestu bio tako blizak da mu je uspelo da duh originala izrazi bolje nego mnogi posle njega. Stoga je ovaj prevod tu skoro s pravom ponovo objavljen ak u vie izdanja. Meu njima naroito je uspelo izdanje Pitt Press Series, koje je ve doivelo drugo izdanje; ono sadri i Roperov Life of Sir Thomas More, kao i vrlo korisne primedbe i renik starih engleskih izraza koji vie nisu u upotrebi. Godine 1684. pojavio se prevod G. Burneta koji je doiveo bezbrojna izdanja. Ima i modernih engleskih prevoda49 Utopije" koji su laki za razumevanje nego prevod Robinzona, ali, koliko ih mi poznajemo, nemaju vrednosti. Talijanski prevod pojavio se ve 1548. godine u Veneciji, a panski 1636. godine u Kordovi. Prvi francuski prevod potie iz godine 1550. od 2. L. Blonda. Za njim su doli mnogi drugi (godine 1643, 1650, 1715, 1730, 1789, 1842. itd.). U svojoj Filozofskoj biblioteci, deveta sveska iz 1782. godine, Briso de Varvil objavio je izvod iz Utopije. To je onaj Briso od koga potie parola: svojina je kraa, i ta parola je u francuskoj revoluciji odigrala veliku ulogu. Prevod na donjonemaki jezik pojavio se 1562. godine u Antverpenu.50 * A frutefull pleasaunt and wittie worke of the beste state of a publique weale, and of the new yle, called Utopia: written in Latine by the right worthie and faanous Syr Thomas More Knyght, and translated into Bnglishe by Raphe Robynson etc.
16 Tomas Mor
49 Najpristupanije od njih je izdanje H. Morley-a Ideal commoirvvealths, 23. knjiga Morley Universal library. 1887. se pojavilo tree izdanje ove knjiice. ' De Utopie... nu eerst overgesett in need Duytsche. Thantwerpen.

.240

KARL KAUCKI

Meutim, prvi prevod Utopije" uopte (njena druga knjiga) izvren je na nemaki jezik. Taj prevod Klaudijusa Kantijunkule pojavio se godinu dana pred veliki seljaki rat. Sluaj je hteo da se tampar ovog prvog socijalistikog dela na nemakom jeziku zvao Bebel? Od drugih nemakih prevoda poznati su nam jedan iz Lajpciga iz 1612. godine i dva iz Frankfurta iz 1704. i 1753. godine. (Des Englischen Canzlers Thomas Morus Utopien, in einer neuen und freyen Obersetzung van J. B. K. Kaucki napominje da je prevod vrlo slobodan i naivan. Prim. prev.) Treba spomenuti i, naj- jevtinije od svih, izdanje preduzea Reklam iz 1846. godine, koje se ponovilo u Univerzalnoj biblioteci. Ono kota samo 40 pfeniga, ali zato i ne vredi nita. Pa ipak, bolje je proitati Utopiju makar i u tom izdanju nego je ne proitati uopte. Ma koliko da je prevodilac gospodin Herman Kote unakazio naeg Mora, on nije uspeo da ga uniti i njegova veliina se ipak opaa. Izgleda da gospodin Kote nije imao pojma o tome na kom je jeziku Utopija napisana, jer je prevod izvrio bez sumnje s francuskog jezika!51 Po svemu izgleda da je on ovaj prevod, koji je bio vrlo slobodan, preveo doslovce, i time potpuno izmenio karakter Utopije. Prevod gospodina Kotea nam se ini isto tako udovian, kao kad bi neko preveo ekspira okolinim putein sa francuskog na nemaki jezik. Ono to je za Francuze moda sasvim prirodan nain izraavanja, dobija na nemakom jeziku, kad se doslovce prevede, karakter katkad uglaenosti, katkad teatralnog patosa koji potpuno odudara od jednostavnog karaktera originalnog dela. Gospodin Kote je, sem toga, vrlo komotno preuzeo masu
51 Imamo razloga da pretpostavimo da se ni Francuz nije drao latinskog originala, ve da je preveo sa engleskog prevoda od Bumeta iz 1684. godine. Mor pria (prema Amerigu Vespuiju) o nekom katelu (castellum) u kome se zadralo nekoliko Amerigovih drugova na obalama Brazila. Bumet je ovaj katel preveo sa N o v a K a s t i l i j a , i mi istu greku nalazimo i u nemakom prevodu gospodina Kotea. Da li je to sluaj ili nam je izdanje Reklama dalo prevod ve jednog prevoda Utopije"?

IZDANJA I PREVODI UTOPIJE'

241

francuskih izraza, i njegov prevod" kipti od izraza koji su se u nemaki jezik uunjali tek u osamnaestom veku i koji Utopiji odgovaraju kao frak panciru. Tu se govori o malice (pakosti) kaluera (str. 32), o conseil (savetu) kneeva (str. 47), prilikom dinea i supea Utopljana, koji se odravaju u hotelu sifogranata; servira se i lektira neke knjige o moralu (str. 78), itd. U tako nepromiljenom prevodu iz druge ili tree ruke ne moe biti ni rei o nekoj reprodukciji duha originalnog dela. ak nije ni smisao originala uvek tano dat, ve je esto izvrnut usled temeljitog nepoznavanja stvari. Tako prevodilac pretvara su u engleski novac (str. 31); namesto opata kod njega se pojavljuju abbes; pratioce (stipatores) on srozava na poslugu (str. 15) i nita mu ne smeta to se malo kasnije govori o njihovoj hrabrosti i smislu za velika dela i o tome da oni ine sr engleske vojske. udne li sluge! U latinskom originalu Rafael Hitlodej koji je naravno prekrten u Hythlode stie u varo Kalikutu u Indiji, preko koje se u Morovo vreme obavljala trgovina izmeu Indije i Evrope. Poto gospodin Kote nije nita znao o tom gradu, on ga bez daljeg pretvara u Kalkutu, iako ova postoji tek od osamnaestog veka, to znai da je nastala dva i po stolea posle pisanja Utopije. Na strani 5, gde se govori o Hitlodeju, prevodilac kae: Studiranje filozofije kojoj se on iskljuivo posvetio dalo mu je povoda da usvoji jezik Atine pre jezika Rima. Stoga je on u stanju da vam povodom i naj- beznaajnijeg predmeta citira samo mesta iz Cicerona ili Seneke." Kad je ovu reenicu pisao gospodin Kote ili nije nita mislio ili je pretpostavljao da su Ciceron i Seneka bili Grci. Mor, razume se, nije pisao takve besmislice. U stvari sadraj tog mesta glasi: Dobro poznaje i latinski i potpuno vlada grkim jezikom koji je vie prouavao no latinski zato to se sav bio posvetio prouavanju filozofije,

od koje na latinskom jeziku nije naao nieg to bi predstavljalo izvesnu vrednost, izuzevi neka Senekina i Ciceronova dela. (Qua in re [philosophia] nihil guod alicujus

.242

KARL KAUCKI

momenti sit, praeter Senecae ac Ciceronis, exstare Latine cognovit.) Lako je zamisliti kako u tako besmislenom prevodu izgleda Morov komunizam. Tako, na primer (str. 71), Kote govori o tome kako se na komunistikom ostrvu Utopiji cena platna odreivala prema njegovoj belini, dok re pretium u vezi s reenicom ovde znai procenu upotrebne vrednosti platna, ili nam moda gospodin Kote moe da objasni kako izgledaju cene u jednom drutvu koje ne zna za novac? Mi smo od bezbroj slinih greaka nasumice uzeli samo ovih nekoliko primera. Ti primeri su dovoljni da pokau na koji su nain ljudi mislili da Utopiju uine pristupanom nemakom narodu, a naroito nemakim radnicima koji odavno ne raspolau drugim prevodom. Stvarno, treba imati mnogo hrabrosti da bi se, kao to je to -uinio gospodin Etinger u svom predgovoru prevodu G. Kotea (izdanje iz 1846. godine), izbrisali drugi prevodi i odigrala uloga strogog literarnog i moralnog sudije. Etinger se ali: Mi ivimo u isto papirno doba. Ceo svet pie, a mnogi koji sami ne umeju da piu, prevode ono to su napisali drugi... Sreom, najvei deo tih prevoda predstavlja samo kratkovene trice. Treba li prevod gospodina Kotea smatrati besmrtnom tricom? Tek 1896. godine izaao je nov prevod Utopije na nemakom jeziku, koji se moe preporuiti nemakim itaocima, jer je mnogo bolji od Koteovog prevoda. To je prevod dr. J. E. Veselija u Zbirci drutvenih naunih spisa koju izdaje E. Fuks. Iako korektniji od Ko- teovog prevoda, i ovaj prevod jo nije bez greaka. I u njemu nije sauvana elegancija originalnog dela. Prevodilac nije bio majstor nemakog jezika, reenice su mu ponekad rogobatne a mestimino ak i nerazumljive. Pa ipak iz tog se prevoda moe bolje upoznati karakter Utopije i on je sem toga potpuniji od Koteo- vog. Knjiga sadri i niz pesama i pisama koje je Mor bio dodao Utopiji, a koje je Kote prosto izostavio, a sem toga i predgovor u vidu pisma koje Mor pie svome prijatelju Petru Egidiju u Antverpen. To pismo je vrlo

IZDANJA I PREVODI UTOPIJE'

243

znaajno, jer se iz njega vidi pod kakvom je okolnostima nastala Utopija. To nije bilo delo naunika zatvorenog u svoj kabinet, ve oveka koji je iveo punim drutvenim ivotom. Mor je Utopiju napisao tako kao da ona nije rezultat njegovog sopstvenog razmiljanja, ve kao da je samo zabeleio ono to mu je tobo priao Rafael Hitlodej. Takva je fikcija bila uobiajena u doba humanizma. Jo su Grci i Rimljani dali primere za to; tako je na primer Platon u svojim dijalozima sopstvene ideje pripisivao Sokratu. Pripisivanje sopstvenih misli drugome bilo je, meutim, u esnaestom veku ne samo obino ponavljanje jedne klasine forme, ve i mera predostronosti prema podozrivom despotizmu. Poto je objasnio da samo belei ono to je uo od drugog, Mor nastavlja: Pa ipak, i ovako lak posao nisam stigao da brzo obavim, poto zbog drugih mojih poslova nisam uopte imao slobodnog vremena. Stalno sam zaokupljen sudskim poslovima, i jedne parnice ja vodim, druge sluam, tree okonavam kao posrednik, etvrte reavam kao presuditelj. Pa onda moje posete, od kojih jedne obavljam po dunosti, a druge po nekom poslu. I tako skoro itav dan provodim van doma, a ono vremena to ostane posveujem svojim bliskim, tako da meni samome. to jest knjizi ne preostaje nita. Svake veeri, po povratku kui, treba popriati sa enom, avrljati s de- com, prozboriti koju sa slugom, i sve te stvari ubrajam u poslove, poto se neizostavno moraju obaviti. A sve to mora da bude, sem ako ne eli da bude stranac u svojoj kui. I uopte, treba se starati da prema onima koje ti je kao pratioce u ivotu dodelila priroda ili sluaj ili si ih ti sam odabrao bude to ljubazniji, samo se pri tome treba uvati da iih svojom blagou ne pokvari ili da svojom popustljivou ne napravi od slugu gospodare. Eto, u tim poslovima to ih nabrojah prolaze mi dani, meseci i godine. I kad onda da piem? A o snu, meutim, ne rekoh nita kao ni o jelu koje mnogima oduzima isto toliko vremena koliko i sam san, koji nam,

.244

KARL KAUCKI

inae, oduzima gotovo polovinu ivota. A to se mene tie, slobodnog vremena imam samo toliko koliko ukradem od sna i jela." Poto se na ovaj nain izvinio to Utopiju" nije ranije zavrio, Mor moli svog prijatelja da proita rukopis koji mu alje i da dopuni ono to je on moda zaboravio. Kroz ovo pismo italac se vrlo veto odmah u predgovoru upoznaje s linostima iji razgovor ini sa- drinu Utopije i one mu postaju zanimljive. Mor nastupa u ulozi onoga koji pria. On kae da ga je kralj poslao u Flandriju kao svog izaslanika da tamo pregovara sa izaslanicima Karla od Kastilije. (Vidi drugu taku etvrte glave.) Poto su se pregovori oduili, Karlovi izaslanici su najzad otili u Brisel po nove instrukcije. Ovu pauzu Mor je iskoristio da ode do Antverpena, gde je bio dugo u drutvu s Petrom Egi- dijem (onim istim kome pie pismo u predgovoru). Jednog dana on je Petra sreo na ulici s nekim nepoznatim ovekom koji mu se uinio kao brodovlasnik. To je bio Rafael Hitlodej, Portugalac, koji je iz elje za pustolovinama pratio Ameriga Vespuija prilikom njegovih putovanja u Ameriku. Opis tih putovanja sada je tamipan i svako ga moe proitati." On je uestvovao i na etvrtom putovanju i uspelo mu je da sa dvadeset trojicom drugova, po dozvoli Ameriga, ostane u nekom katelu52 Novog sveta. Rafael tamo nije ostao. Njemu je uspelo da stekne prijateljstvo uroenika i da uz njihovu pomo dospe u dotle nepoznate predele s visokom civilizacijom i odlinim drutvenim ureenjem kao to je to kod Utopljana kod kojih je proveo pet godina. On je napustio Utopijane da bi mogao u Evropi da iznese njihov primer, doao u Indiju i ukrcao se u Kalikutu na jedan portugalski brod i vratio kui. Neobino zainteresovan za oveka koji je tako daleko
52 To je taj katel koga je Kote preveo sa Nova Kastilija podraavajui Bumeta, i time ga preneo u domovinu Don Kihota! (Ista se greka potkrala i u prevodu F. Bariia, izd. Kulture. Prim. prev.)

IZDANJA I PREVODI UTOPIJE'

245

putovao, Mor ga je pozvao da zajedno s Petrom doe k njemu. U Morovoj kui razgovor se nastavlja. Petar Egidije se iuava to Rafael svoje veliko znanje nee da stavi u slubu nekog vladaoca. To je povod za kritiku politikih i ekonomskih prilika tadanjeg vremena koju smo ve upoznali u prethodnim glavama. Ta se kritika zavrava pohvalom komunizma kod Utopljana, to opet daje povoda da razgovor pree na opisivanje tog drutvenog ureenja. Izlaganje je izvanredno veto. Utopija pada u doba otkria. Horizont evropskog drutva iznenada se ogromno proirio i pred njegovim oima su se pojavili novi svetovi kao iz bajke koji su podsticali i fantaziju i gramzivost. Opis svakog novog otkria udno se itao i svemu se verovalo. Tek kratko vreme pre pojave Utopije objavljena su pisma Ameriga Vespuija u kojima on govori o svojim otkriima. 1507. godine izaao je opis njegova prva etiri putovanja u Novi svet (quatuor navigationes), tako da je sa Novim svetom upoznao mnogo ire krugove nego to je uspelo Kolumbu. Koliku su senzaciju izazvale ove Amerigove publikacije moe se videti i po tome to je Novi svet po njemu dobio ime. Prilikom svog etvrtog putovanja u Ameriku (od 15031504) Amerigo je juno od osamnaestog stepena june irine negde u Brazilu ostavio 24 oveka koji su hteli da se tu nastane (Sophus Ruge, Geschichte des Zeitalters der Entdeckungen, str. 335). I sada Mor pusti jednog od te dvadeset etvorice da pria svoje doivljaje. Teko je zamisliti metod koji bi jae delovao u izazivanju opteg interesa za Utopiju". Osim ovog Mor je sve to je izmislio tako veto povezao sa stvarnim injenicama da su mnogi ostrvo Utopiju smatrali kao zemlju koja zaista postoji, a nikako za utopiju neostvariv san. Sa raznih strana papi su upuivali pisma u kojima su ga molili da u Utopiju poalje svetenike koji e Utopljandma odneti nau svetu veru kao uzvrat za divne ideje zakonodavstva za koje mi njima zahvaljujemo. Da su mnogi Utopiju smatrali za ostrvo koje stvarno postoji, vidi se i iz pisma koje je 1518. godinie uputio Beatus Renanius iz Bazela poznatom nirnberkom patriciju Vilibaldu Pirk-

.246

KARL KAUCKI

hajmeru. Saoptiemo dui citat iz tog pisma, jer je ono karakteristino za ugled koji je Mor uivao meu nemakim i francuskim humanistima: Koliko god se Morov duh i obrazovanje mogu videti iz njegovih ala (epigrama), njegov neobino taan sud o prilikama on je najpotpunije (cumulatissime) pokazao u Utopiji". Ne bih imao mnogo ta o tome da kaem, jer je Bideus, taj temeljiti i neuporedivi majstor vieg obrazovanja, taj jedini ponos Francuske, to ve uinio u svom divnom predgovoru. Pleme Utopljana ima takve zakone kakvi se ne mogu nai ni kod Platona, ni kod Aristotela, pa ak ni u pamdektima vaeg Justinijana. Uenje Utop- ljana je moda manje filozofsko od ovih, ali je utoliko vie hriansko. No uj u ime muza ovu priicu: kad sam tu skoro u drutvu iskusnih ljudi spomenuo i pohvalio Utopiju, neki gojazni filister (quidam pinguis) izjavio je da Morova zasluga nije vea od zasluge nekog piskarala koji na sudu belei iskaze drugih i nemo prisustvuje pretresima ne iznosei sopstveno miljenje. Kao da je sve tobo saoptio Hitlodej, a Mor samo zabeleio. Ispada da se cela zasluga Morova sastoji samo u tome to je dobro ponovio ono to je uo. Mnogi prisutni su mu ak i odobravali. I na je Kantijunkula verovao u postojanje ostrva Utopije i pokuao da u svom predgovoru razbije svaku sumnju u to. Otada su filistri, kao to je poznato, postali vrlo prepredeni. U esnaestom veku oni su Utopiju smatrali za stvarnost. Danas oni izjavljuju da je stvarnost naime drutvena proizvodnja jedna utopija. U krugovima profesora Utopiju esto predstavljaju kao humanistiku zabavu, kao ponovno podgreja- vanje Platonovog komunizma. Meutim, ve prva knjiga, to jest uvod i kritika sadanjeg drutva, pokazuje koliko se Utopija razlikuje od Platonove republike i koliko je ona moderna. Povod koji je doveo do Platonovog istraivanja bila je obina rasprava izmeu Sokrata i sofista Trasimaha. Mor, naprotiv, polazi od dogaaja koji su predstavljali najmoniju polugu za ruenje feudalnog drutva, od prekomorskih otkria. Platon dolazi do komunizma prilikom utvrivanja pojma pravinosti. Morov se komunizam, naprotiv, zasniva na kritici

IZDANJA I PREVODI UTOPIJE'

247

postojeih politikih i ekonomskih prilika. Na taj nain Mor je stao na tlo modernog socijalizma koji se
bitno razlikuje od na izgled slinih antikih pojava. Morov komunizam se od Platonovog temeljito razlikuje i po svojim polaznim takama, kao i po svojim zahtevima i ciljevima. Razume se da su im neke spoljanje forme zajednike, ali to moe da zavara samo povrnog posmatraa. Izjednaiti komunizam Mora s Platonovim bilo bi isto tako glupo kao i kad bismo ciglu i ruu oglasili stvarima iste vrste jer su obe crvene.

Trea glava NAIN

PROIZVODNJE UTOPLJANA

OPIS U drugoj knjizi Utopije" Rafael Hitlodej pria o ustanovama i obiajima ostrva Utopije koji su ga toliko oduevili. ujmo najpre ta on pria o nainu proizvodnje. Domae, brane, politike, religiozne i druge ustanove Utopljana zavise od naina proizvodnje i proizlaze iz njega. Ostrvo Utopija, iznosi Rafael, ima pedeset i etiri prostrana i velianstvena grada u kojima su jezik, obiaji, ustanove i zakoni potpuno istovetni, imaju slian i poloaj i spoljni izgled, ukoliko je to dozvoljavalo samo tlo. Najkraa razdaljina izmeu dva grada iznosi dvadeset i etiri hiljade koraka, dok nijedan od njih nije toliko usamljen da se do njega iz najblieg grada ne bi moglo stii za jedan dan hoda ... Svaki pojedini grad ima svoje zemljite koje je tako zgodno odmereno da gradski zemljini atar sa svake strane iznosi najmanje dvadeset hiljada koraka, a onde gde je vea udaljenost od susednog grada, on je i vei. Nijedan grad ne eli da povea svoj atar, poto se stanovnici smatraju vie obraivaima no vlasnicima tog zemljita. Na podesnim mestima po poljima nalaze se kue snabdevene svim poljoprivrednim alatom. U njima stanuju graani koji se useljavaju na smenu. Svaka seoska zadruga broji najmanje etrdeset to mukih to enskih lanova, a uz to joj se

.248

KARL KAUCKI

dodeljuju i po dva roba (ascripticii)53. Na elu zadruge stoje domain i domaica, ozbiljna i iskusna lica, a svakih trideset zadruga imaju svog filarha. Svake godine po dvadeset lanova iz svake zadruge vraaju se u grad, poto su proveli na selu po dve godine. Na njihovo mesto dolazi isto toliki broj iz grada, koje u seoske poslove upuuju stari lanovi koji su proveli na selu ve godinu dana i koji su, prema tome, ve bolje upueni. Naredne godine ovi isto tako pouavaju nove pridolice. Na ovaj nain se postie da se odjednom u zadruzi ne nau sve novi i u zemljoradnju neupueni ljudi i da zbog njihove neupuenosti ne trpi etveni prinos. Iako se ovo stalno smenjivanje poljoprivrednika vri zbog toga da ne bi niko bio prinuen da due vremena radi teke seoske poslove, ipak se daje dozvola mnogima, koji oseaju prirodnu naklonost za seoske poslove, da ostanu na selu i po vie godina. Poljoprivrednici obrauju zemlju, gaje stoku, seku drva i sve te proizvode dovoze u grad, suvim ili morem, kako im je zgodnije. Selo proizvodi strahovito mnogo pilia i to na jedan udan nain. Na jajima ne lee kvoke, ve mnotvo jaja stavljaju na vetaku i .ujednaenu toplotu i tako se pilii sami izlegu. I im iziu iz ljuske, pilii idu za ljudima kao za kvokama... Iako tano znaju koliko ivotnih namirnica troi grad i njegova okolina, ipak oni i ita zaseju i stoke od- gaje mnogo vie no to zahtevaju te potrebe, s name- rom da viak podele susednim gradovima. Sav potreban nametaj i posue, to se ne moe dobiti na selu, trai se od grada i dobija od gradskih vlasti bez ikakvih tekoa i bez ikakve trampe. U gradu se, naime, mnogi seljaci skupljaju svakog meseca radi praznika. Kada se priblii vreme za etvu, onda filarsi zadruga javljaju gradskim inovnicima koliko im pomoi trdba poslati. U odreeni dan stie na selo velika masa etelaca, pa ako bude sunan dan, ito se poanje gotovo za jedan dan."
u Nama se ini da bi re servus trebalo prevesti sa kmet, a ne sa rob. Robinzon prevodi bondmen, Kantijun- kula sa sopstveni ljudi ili sopstveni kmetovi".

NAIN PROIZVODNJE UTOPLJANA

249

Toliko o poljoprivredi; pogledajmo sada grad. Ulice su povuene tako da olakavaju saobraaj i zatiuju od vetra. Kue su savreno iste i nanizane s obe strane ulice tako da im lica gledaju jedno u drugo. Izmeu njih ulica je iroka trideset stopa.54 Iza ovih kua nalazi se bata, iroka onoliko koliko je duga ulica i zatvorena sa svih strana ulinim zgradama. Svaka kua ima vrata sa ulice i izlaz u batu. Vrata su dvokrilna, otvaraju se prostim pritiskom ruke i sama se od sebe zatvaraju, tako da moe svako da ue. I tako, dakle, ne postoji privatna svojina ni u jednoj stvari poto se kod njih ak i kue menjaju svake desete godine izvlaenjem kocke. Graani mnogo polau na svoju batu. U njoj gaje lozu, voe, povre i cvee i to sa toliko ukusa i briljivog rada da nikada nisam video ni boljeg roda ni lepeg izgleda. Njihov radni elan na ovome poslu ne podrava samo privlanost samoga rada, nego ga zagrejava i uzajamno takmienje pojedinih ulinih blokova ko e bolje obraditi svoju batu. I doista, teko je u itavom gradu nai ma ta drugo to bi graanima vie koristilo ili im prireivalo vie zadovoljstva ... Zemljoradnja je zanimanje kojim se bave svi bez razlike, i mukarci i ene, i od toga niko nije osloboen. U poljoprivredne poslove upuuju se svi jo u detinjstvu i to delom uei teoriju u koli, a delom i na kolskim izletima kada izvode decu u okolinu grada. Tada deca ne posmatraju samo poljske radove, ve se u njima i praktino vebaju, koristei to kao priliku za jaanje tela. Sem poljoprivrede, koja je, kao to rekoh, zajednika svima, svaki pojedinac ui jo po jedan poseban zanat. Jedni se upuuju u poslove oko prerade vune i lana, drugi postaju zidari, kovai ili drvodelje. Neki drugi zanati, o kojima bi vredelo da se govori, tamo ne postoje. Svaka, naime, porodica izrauje za sebe odeu koja se pravi na isti nain na itavom ostrvu i za svaki uzrast i doba. Jedino se razlikuju polovi kao i neenje i devojke od oenjenih i udatih. Ovo odelo nije bez elegancije i dozvoljava slobodu kretanja. Isto tako, dobro titi kako od zime tako i od vruine. Ali od onih raznih zanata
54 U Morovo vreme tolika je bila irina i d e a l n i h ulica! (Kaucki navodi dvadeset stopa, dok u prevodu F. Ba- riia s latinskog stoji trideset stopa. Prim. prev.)

.250

KARL KAUCKI

svako ui po jedan, ne samo mukarci no i ene, koje, kao slabije, ue i rade lake poslove. One uglavnom rade na poslovima oko vune i lama, dok su ostali, tei zanati ostavljeni mukarcima. Svako obino prihvata zanat svoga oca, jer tome naginje veina ljudi po svojoj prirodi. Ali ako nekog privlai neki drugi zanat, onda usvajanjem prelazi u neku drugu porodicu, a otac i drava brinu se da to bude neki poten i estit domain. tavie, ako je neko izuio jedan zanat, pa hoe da naui jo jedan, to mu se omoguuje na isti nain. Kad je oba izuio, obavlja onaj koji hoe, sem u sluaju kad je u gradu jedan od tih zanata potrebniji. Glavna, gotovo jedina dunost sifogranata (fiilarha) jeste da se brinu i da paze da niko ne sedi bez posla, ve da svako savesno vri svoj zanat, ne zamarajui se ipak kao stoka koja tegli od ranog jutra do mrkle noi. To je vei teret od ropstva. Pa ipak, ba takav ivot provode oni koji rade gotovo svuda izvan Utopije. Kod njih se dan, raunajui i no, deli na dvadeset i etiri asa, od kojih je za rad odreeno samo est i to: tri asa pre podae, pa se onda ide na ruak; posle ruka provedu dva asa u popodnevnom odmoru, pa onda ponovo odlaze na troasovni rad posle kojeg dolazi veera. Kako oni satove raunaju od podneva, izlazi da odlaze na spavanje u osam uvee. U spavanju provode osam asova. Svakome je preputeno da slobodne asove van posla, sna i jela provodi po svojoj volji... Moda ete pomisliti da samo est asova dnevnog rada mora nuno da izazove oskudicu. Meutim, daleko od toga! estoasovni rad ne samo da zadovoljava sve ivotne potrebe kao i zahteve udobnosti, nego omoguuje ak i vie od toga. Ovo e vam postati jasno ako uzmete u obzir onaj golemi deo stanovnitva koji kod drugih naroda provodi ivot u neradu. Na prvom mestu u te spadaju gotovo sve ene, a to znai polovina stanovnitva, a onda gde ene rade, muevi umesto njih skoro uvek ru. Dodajte ovde onu dokonu gomilu svetenika kao i takozvanih bogomoljaca. Uraunajte i sve bogatae, a naroito vlasnike velikih imanja (praediorum

NAIN PROIZVODNJE UTOPLJANA

251

dominos), koje obino nazivaju plemiima i vlastelom (generosos i nobiles). Ovome pribrojte i njihovu poslugu,55 itavu onu gadnu meavinu vetrogonja koji nose lake titove. Najzad ovamo ubrojte one snane i zdrave prosjake koji se prave bolesni da bi sakrili svoju lenjost. Posle svega toga vd ete jasno videti da je broj onih koji svojim radom zadovoljavaju sve potrebe ljudi daleko manji no to ste zamiljali. Pogledajte kako je mali broj zaposlenih na doista potrebnom poslu i od ovih malobrojnih koji rade. Prirodno, gde se sve meri novcem, tamo je nuno da se upranjavaju i mnogi nekorisni i sasvim izlini zanati, koji jedino slue raskoi i sladostrasti. A ako bi se ovaj broj zanatlija koji danas rade raspodelio samo na onoliko zanata koliko ih je potrebno za zadovoljenje prirodnih potreba, onda ba u onom izobilju proizvoda koje bi nuno dolo cene tih proizvoda bile suvie niske da obezbede zanatliji ivotni opstanak. Ali kad bi se svi oni koji se danas bave beskorisnim zanatima kao i itava ona gomila to dangubi u neradu i dosadi, a iz koje svaki pojedinac potroi proizvoda, koje drugi stvaraju svojim radom, dvostruko vie no sam njihov proizvoa, kad bi se svi oni ukljuili u neki zajedniki koristan posao, onda bi svaki pojedinac, kao to se lako uvia, trebalo samo malo da radi da bi se proizvelo sve to je nuno za opstanak i udobnost, pa ak i zadovoljstva, mislim naravno na prava i prirodna zadovoljstva. Tanost ovoga dokazuje sama stvarnost koja vlada u Utopiji. Tamo u svakome gradu i njegovoj okolini postoji od celokupnog broja mukaraca i ena, sposobnih za rad, jedva pet stotina lica koja su osloboena od rada. Meu ovima su sifogranti, ali oni, i pored toga to su ih zakoni oslobodili rada, ipak dobrovoljno rade, da bi svojim primerom dali podstreka drugima. Istu povlasticu uivaju i oni koje narod, da bi se mogli posvetiti naukama, za stalno oslobaa rada i to na predlog sve- tenika, a putem tajnog glasanja sifogranata. Ako
55 (Kaucki insistira s pravom da se re stipatores prevede sa pratnja" a ne ,,posluga". Uzeli smo termin iz prevoda F. Bariia. Prim. prev.)

.252

KARL KAUCKI

neko od ovih izneveri oekivane nade, vraa se ponovo na rad. I obratno, nije retko videti da neki fiziki radnik sve one svoje slobodne asove tako korisno upotrebi za nauku i svojim trudom uini takav napredak da ga oslobaaju njegovog zanata i unapreuju u red naunika. Iz ovog reda obrazovanih biraju se poslanici na strani, svetenici, tramibori pa ak i sam vladalac, koga oni svojim starim jezikom nazivaju barzan, a novijim adem. Poto sav preostali svet uvek radi i to samo na korisnim zanatima, onda je lako proraunati kako se kod njih sa malo radnih asova moe mnogo proizvesti. Pored ovoga to sam spomenuo, Utopljani imaju jo jednu prednost koja im omoguuje da vei deo nunih radova svravaju sa manje truda nego drugi narodi. Pre svega, izgradnja ili opravka zgrada zahteva svuda napor 17 Tomas Mor tolikog broja ljudi i to stoga to bezbrini naslenik puta da se malo-pomalo pretvara u ruevine sve ono to je otac sagradio. I tako se deava da onu istu zgradu, koju je prvi naslenik mogao da odrava u dobrom stanju sa malo troka, drugi naslenik mora iz temelja da prepravlja uz ogroman troak, esto ak neka kua, koju je jedan sagradio uz ogromne trokove, dopadne drugom koji se kao ovek prefinjena duha uopte i ne udostojava da se o njoj brine. Zbog tog nemara kua se ubrzo upropasti, pa on onda sebi gradi na drugom mestu drugu sa istim onim trokovima. Kod Utopljana, meutim, poto je sve usklaeno i drava ureena kako treba, veoma retko se deava da se trai novo mesto za izgradnju kue. Ne samo da svaki nastali kvar brzo popravljaju, nego predupreuju i one koji mogu da nastupe. I tako kod njih sa veoma malo truda zgrade veoma dugo traju i stoga graevinski radnici retko imaju posla. Jedino ponekad dobiju nareenja da kod kue izrade drvenu grau, isteu kamenje i sve to pripreme da bi u sluaju potrebe opravka mogla biti izvrena to bre. Sada uj kako oni malo rada troe i na odelo. Pre svega, dok su na poslu, obueni su u priprosta kona odela koja im traju do sedam godina. Kad izlaze u drutvo prebacuju ogrta koji im pokriva ono gruiblje odelo. Boja ovih ogrtaa je na itavom ostrvu ista i to prirodna boja vune. Stoga se kod njih upotrebljava manje vunenog sukna no igde na svetu, a i ono, koje imaju, jev- tinije je. Ali oko lanenih tkanina manje je truda i stoga ih vie i upotrebljavaju. Kod lanenih tkanina

NAIN PROIZVODNJE UTOPLJANA

253

polau jedino na belinu a kod vunenih na istou, dok na finou tkiva uopte ne obraaju panju. Zato se kod njih svako zadovoljava samo jednim odelom koje mu obino traje dve godine, doik se u ostalim zemljama pojedinac zadovoljava jedva s etiri ili pet vunenih i raznobojnih toga i sa isto toliko svilenih tunika, a malo otmenijem nije dovoljno ni deset. Utopljanin nema ni razloga da trai vie odela, jer kad bi ih i dobio, ne bi se bolje zatitio od hladnoe niti bi zbog toga i za dlaku izgledao u dru-, tvu otmeniji. Kako u ovoj zemlji vlada blagostanje u svemu, poto svi upranjavaju samo korisne zanate i na njih troe relativno malo vremena i tnuda, stoga ponekad izvode ogromnu masu naroda na popravku drumova, ako je potrebno, a veoma esto objavljuju i smanjenje radnih asova, poto esto ne postoji potreba ni za takvim javnim radovima kao to je opravka drumova. Magistrati ne prisiljavaju graane na prekovremeni r a d . . . U pogledu skraenja radnog vremena u komunistikom drutvu vredno je sravniti Mora s Marksom. Obojica imaju slinu misao. Tako Marks u Kapitalu kae: Uklanjanje kapitalistikog oblika proizvodnje dozvoljava da se radni dan ogranii na potreban ra d. . . to vie raste proizvodna snaga rada, to se vie moe skratiti radni dan, a to se vie skrauje radni dan, to vie moe da poraste intenzivnost rada. Posmatrano s drutvenog gledita, proizvodnost rada raste kad se vri ekonomija rada. Ova ekonomija ne obuhvata samo tednju sredstava za proizvodnju, nego i izbegavanje svakog beskorisnog rada. Dok kapitalistiki nain proizvodnje silom nagoni na ekonomiju u svakom individualnom preduzeu, dotle njegov anarhini sistem konkurencije stvara najbezmemije rasipanje drutvenih sredstava za proizvodnju i radnih snaga, pored bezbroja sad neophodnih ali u sutini inae suvinih funkcija. Kad su intenzivnost i proizvodna snaga rada date, onda je deo drutvenog radnog dana, potreban za materijalnu proizvodnju, utoliko krai, a otud i deo vremena osvojen za

slobodnu duhovnu i drutvenu delatnost individua utoliko .254 KARL KAUCKI .dui, ukoliko je rad ravnomemije pode- ljen meu sve lanove drutva koji su sposobni za rad, ukoliko manje neki drutveni sloj ima mogunosti da prirodnu potrebu rada svali sa sebe na neki drugi sloj. U tome sluaju, apsolutna granica za Skraenje radnog dana jeste opta obaveza raa. U kapitalistikom drutvu slobodno vreme jedne klase postaje na taj nain to se itav ivot irokih masa pretvara u radno vreme. (Kapital", knj. I. Kultura, 1947.) Toliko o zanatstvu i zemljoradnji u Utopiji. To su zanimanja koja mogu biti i privlana ako se ne moraju obavljati preko mere. Rad zanatlije i seljaka nije jednolik i otupljujui ve raznovrstan, i jedem i drugi stoje u nekoj vrsti linog odnosa prema proizvodu svoga rada; oni su njegov ponos i njegova radost. Mi tu, razume se, ne mislimo na zanatlije i seljake kapitalistikog drutva koji su najee samo zamaskirani proleteri, proizvoai vika vrednosti za kapitaliste. Mor je svakako mogao pretpostaviti da zemljoradnja i zanatstvo imaju sami po sebi dosta privlanosti i da zato nije potrebna stroga prinuda na rad. No kako reiti pitanje tekog, neprijatnog i mukotrpnog rada? Da bi podstakao na njegovo obavljanje, Mor je pribegao religiji koja je u njegovo doba imala veliku mo. . . . ima ih i kod njih i to u velikom broju koji, po- neti verom, zanemaruju nauku, ne trude se da steknu ma kakvo znanje niti se ikad predaju ugodnom odmaranju, poto veruju da e jedino napornim ivotom i dobrim delima prema svojim blinjim postii zagrobnu sreu. Stoga se neki od njih posveuju negovanju bolesnika, drugi opet opravljaju puteve, iste kanale, popravljaju mostove, kopaju zemlju, pesak ili vade kamen, rade na sei ume i izradi drvene grae, prevoze kolima u gradove drvo, etvu i ostale stvari. Rade ne samo za

javne potrebe, ve i za pojedince kojima slue pre kao robovi no kao sluge. Jer gde god se pojavi kakav gadan, teak i prljav posao koji veina ljudi nerado obavlja, oni ga od sveg srca primaju i veselo zavravaju. Drugima pruaju priliku za dokolicu, a sami neprekidno rade na najteim poslovima, pa

NAIN PROIZVODNJE UTOPLJANA prigovaraju zbog njihova naina

ipak oni o tome ne vode rauna niti ikada drugima 255 ivota niti opet svoj uzdiu. Ovakvi ljudi, ukoliko se vie spuste na poloaj roba, utoliko vee potovanje uivaju u itavom narodu. Ova vrsta ljudi deli se, ipak, u dva reda. Jedni su neenje, koji ne samo da se uzdravaju od svakog polnog odnosa za itava svog veka, ve ne jedu ni meso, a neki ak nita to potie od ivotinja. Oni se odriu svih ovozemaljskih uivanja, jer ih smatraju opasnim za budue blaenstvo, koje eljno iekuju provodei ivot u bdenju i napornom radu. Nada da e uskoro uspeti ini ih veselim i ilavim. Drugi provode ivot u isto tako predanom radu, ali stupaju u brak poto ne preziru zadovoljstva koja se u njemu nalaze i jer smatraju da treba iveti po zakonima prirode i da svojoj domovini duguju decu. Nijedno zadovoljstvo, koje ne ide na tetu rada, oni ne odbacuju. Biraju prvenstveno meso od etvorononih ivotinja, jer misle da e ih takva hrana uiniti snanijim i otpornijim za svaki posao. Ovaj red Utopljani smatraju mudrijim ljudima, a onaj prvi pobonijim." Ovi idealni, skromni i oduevljeni radni kalueri koji ine otru suprotnost lenjih, pijanih i arogantnih mantijaa Morovog doba, nisu ipak bili dovoljni za obavljanje neprijatnih radova. Bilo je takvih radova, kao na primer klanje stoke, koji se nisu mogli traiti od pobonih ljudi, jer bi kroz takav rad postali brutalni. Mor je eleo da sauva Utopljane od takve sudbine. Ti radovi su se, meutim, morali obavljati. U nedoumici kako da rei ovo pitanje, Mor nije ostao veran sebi, i on uvodi prinudni rad za jednu klasu stanovnika Utopije. Utopljani ne smatraju robovima ni ratne zarobljenike, sem u sluaju do ovi podignu pobunu, ni decu robova niti, najzad, ijedno lice koje bi mogli da kupe kao tueg roba. Kod njih postaje robom ili graanin koji je zbog poinjenog zloina osuen na robiju ili oni koji su u nekoj tuoj zemlji osueni na smrt zbog zloina. Na ovaj drugi nain najee dolaze do robova, poto ih uz malu cenu, i jo ee sasvim besplatno, uvoze u velikom broju. Robovi ove vrste moraju ne samo da stalno rade, ve i lance da nose. Sa svojim ljudima jo stroe postupaju, jer smatraju da su oni vei krivci i da

zasluuju teu kaznu poto se nisu mogli da uzdre od zloina .256 KARL KAUCKI iako su tako izvrsnim vaspitanjem bili upueni i stekli uslove da ive poteno. Postoji jo jedna vrsta robova koju sainjavaju radni i siromani nadniari koji iz drugih zemalja dobrovoljno dolaze da slue u Utopiji. Sa njima postupaju lepo i gotovo isto tako blago kao i sa graanima, samo to im se daje neto vie posla, jer su naviknuti na teke radove. Ako od ovih poneki hoe da ode, a to se deava retko, onda ga preko njegove volje ne zadravaju niti ga otputaju bez otpremnine. Poloaj osuenika nije beznadean: Obino i najvee zloine kanjavaju ropstvom, jer smatraju da je ova kazna za krivce isto tako teka kao i neposredno pogubljenje i trenutno unitenje, a za dravu je mnogo korisnija, jer osuenik vie koristi svojim radom no svojom smru i, sem toga, ispatajui na robiji, slui due vremena kao primer koji odvraa druge od slinog zloina. Ako se ovakvi robovi pobune ili otkau poslunost, tek onda ih ubijaju, poto su kao divlje zveri koje ni lanci ni reetke ne mogu da ukrote. Ali ako osuenici na ropstvo strpljivo podnose svoju kaznu ne oduzima im se svaka nada. Ukoliko, naime, tokom svog tegobnog ivota pokau kajanje i dokau da im je njihova krivica sada mra no i sama kazna, onda im se ropstvo moe ublaiti pa i sasvim oprostiti, bilo voljom vladaoca bilo glasanjem naroda. Ovakvi robovi obino rade u klanicama i kuhinjama. Na trita se donose ivotinje koje u klanicama izvan grada kolju, u vodi peru i iste robovi. Oni ne dozvoljavaju da im se graani navikavaju na klanje ivotinja, poto kasapski posao, po njihovom miljenju, u oveku postepeno unitava milosre, najplemenitije oseanje nae prirode... Sve neprijatne, teke i prljave poslove u zajednikim trpezarijama obavljaju robovi. Toliko o radnicima i radu. A sada jo neto o eko nomskim odnosima drutva prema pojedinim proizvodnim optinama, s jedne, i inostranstvu, s druge strane. Na skuptinskom zasedanju u Amaurotu na koje, kao to rekoh, svake godine iz svakog grada odlaze po trojica, odmah po otvaranju zasedanja poinje se razmatranjem u kojim je oblastima bila proizvodnja obilna, a u kojima je opet

NAIN koja je u oskudici, ne onu PROIZVODNJE UTOPLJANA

bila slabija. Oblast koja se nalazi u izobilju pomae odmah 257 traei i ne primajui nita u zamenu, a zato opet prima ono to joj nedostaje od neke druge oblasti koja ima toga u obilju, iako joj nije uinila nikakvu uslugu. I tako, itavo ostrvo ivi kao jedna porodica. Kad stanovnici Utopije imaju dovoljno za sebe same, a to raunaju za dve godine unapred poto se ne zna ta se moe desiti idue godine, oni izvoze u druge zemlje veliku koliinu vikova ita, meda, vune, lana, drve- ta, purpura i purpurnih boja, krzna, voska, loja, koa i stoke. Od svake izvezene koliine sedmi deo poklanjaju siromanima zemlje u koju uvoze, a ostalo prodaju po umerenoj ceni. Ovom trgovinom uvoze oni ne samo sirovine koje im nedostaju, kao to je uglavnom gvoe, ve takoe i velike koliine zlata i srebra. Trgujui ovako ve od pradavnih vremena, nagomilali su neverovatno bogatstvo .. .56 Svi susedni gradovi i drave su kod njih dunici. Oni gomilaju blaga samo zato da bi u sluaju rata mogli da plaaju najamnu vojsku i da bi kupili jedan deo neprijatelja. Utopljani nemaju novac pa im ne treba ni zlato. Da bi izbegli pohlepu za zlatom, oni su izmislili upotrebu zlata sasvim u duhu ostalih svojih ustanova, ali naravno potpuno suprotno od naih obiaja i jedva verovatno za onoga koji se nije sam osvedoio, jer se kod nas ono jako ceni i briljivo krije. Oni jedu i piju iz sudova i pehara od zemlje ili stakla, katkada vrlo lepog oblika, ali bez ikakve vrednosti, a od zlata i srebra, naprotiv, prave lonce i razne sudove za najobiniju upotrebu i to ne samo po javnim domovima no i po privatnim kuama. Dalje, od ovih istih metala izrauju razne lance kao i debele okove u koje bacaju robove. Najzad, svi oni koji su zbog nekog zloina osueni na neki gubitak asti na uima nose zlatne alkice, na prstima zlatno prstenje, oko vrata zlatnu ogrlicu i, najzad, oko glave zlatan venac.

56 J. H. fon Kirhman nam u svom neizrecivo plitkom komentaru" uz Platonovu dravu (Philosophische Bibliothek, sveska 68) pria da Platon svoju dravu nije zamiljao potp.iino i z o l o v a n o m o d o s t a l o g s v e ta, kao to su to kasnije uinili T h o m a s M o o r e ( ! sa dva o !), Cabet i drugi utopisti... Time Platonova drava lei na mnogo konkretnijem tlu od kasnijih Utopija itd.

Tako je Mor zamiljao ekonomske prilike svog idealnog .258 KARL KAUCKI komunistikog drutva. KRITIKA Ko god se razume u ove probleme nee tvrditi da se Morovi ciljevi potpuno poklapaju sa tendencijama modernog naunog socijalizma. Nauni socijalizam poiva na dvema injenicama: na razvitku proletarijata kao Kao to smo napred videli, Mor nije bio tako fantastian da jednu modemu dravu zamilja kao J z o l o v a n u d r a v u " . Praktini zastupnik londonskih trgovaca, to je prepustio nemakim naunicima. Na primeru gospodina Kirhmana mi samo vidimo, a to nije nita novo, da za nekog novijeg filozofa" koji s visine hoe da govori o socijalizmu, nije potrebno nita vie od p o t p u n o g n e p o z n a v a n j a predmeta. klase i na razvitku velike mainske industrije koja na naunoj osnovi ve danas svakom preduzeu namee sistem planski organizovanog drutvenog rada. Nauni socijalizam smatra da krupna industrija predstavlja onu tehniku osnovu na kojoj e proletarijat, kada postane merodavni politiki faktor, organizovati proizvodnju prema svojim sopstvenim interesima. Kapitalistiki nain proizvodnje bre je razvio svoje loe strane nego onaj elemenat kome je zadatak da ih prevazie: proletarijat je morao da postane trajna institucija i da obuhvati znaajan deo naroda, dok je sebe osetio kao klasu i dok je nauna misao u njemu otkrila onu snagu koja e biti nosilac socijalnih pramena. S druge strane, krupna industrija se u sistemu robne proizvodnje mogla razvijati samo u

kapitalistikoj formi, ona je bila mogua tek onda kad su se veliki kapitali skupili u mali broj ruku i kada se stvorio proletarijat armija ljudi bez poseda koji trae posao. Kapital i proletarijat, ogromno bogatstvo i masovna beda morali su postojati dugo vremena pre nego to su razvili klice novog drutva. Svi pokuaji da se nevolje kapitalistikog naina proizvodnje uklone sprovoe- njem njemu suprotnog naina proizvodnje morali su ostati bez uspeha sve dok se nisu razvile klice novog drutva; socijalizam je

NAIN PROIZVODNJE UTOPLJANA na poetku devetnaestog veka. Koliko 259 Takva je situacija bila jo i

morao ostati utopijski, on nije mogao postati nauan.

je tek morala biti nepovoljna u Morovo vreme! Poetkom devetnaestog veka ve je nastao radniki pokret s jasnim ciljevima; to to je Mor mogao da vidi od radnikog pokreta, bili su samo usamljeni tajni dogovori i oajniki poduhvati najee zanatskih i seljakih elemenata. Na poetku devetnaestog veka ve se mogao videti prelaz kapitalistike manufakture u krupnu industriju. U Morovo vreme kapitalizam je tek poeo da osvaja industriju i poljoprivredu Engleske. Njegovo gospodstvo jo nije trajalo dovoljno dugo da bi dovelo do tehnikih prevrata; razlika izmeu kapitalistike i proste robne proizvodnje jo se ogledala vie u obimu, a manje u nainu proizvodnje. Danas je razlika izmeu velike kapitalistike industrije i seljakog ili zanatskog rada oigledna. Prva je ne samo vea, nego i proizvodi na sasvim drugi nain, drugim oruima i metodima. Takva razlika izmeu proste i kapitalistike proizvodnje jo nije postojala u Engleskoj poetkom esnaestog veka. Radnici koji su preli vunu za trgovca inili su to na isti nain kao i oni koji su radili kod esnafskog majstora. Razlika izmeu njih se najpre sastojala samo u tome to ih je kod trgovca bilo vie nego kod majstora i to su kalfe kod majstora imale izgleda da i sami nekad postanu majstori, dok najamni radnici kapitalistikog trgovca nisu imali nikakve nade da ikada sami postanu kapitalisti. Razlika izmeu kapitalistikog i esnafskog naina proizvodnje postojala je tada samo u socijalnom pogledu, a ne

i u tehnikom: zanat je inio osnovu i jednog i drugog naina proizvodnje. Slino je bilo i u poljoprivredi. Imanja kapitalistikih zakupaca razlikovala su se od imanja feudalnih potomaka u poetku samo svojom veliinom. Jo se nije moglo zapaziti neko poboljavanje metoda obrade ili primena savrenijih sredstava. Pojavio se dodue viak radne snage, ali on nije bio posledica podizanja produktivnosti rada u poljoprivredi, ve posledica prelaska sa zemljoradnje na stoarstvo kao siroviju formu poljoprivredne proizvodnje. Mada su u Morovo doba neke loe strane kapitalizma u

Engleskoj ve bile jasne, tehniku osnovu na kojoj je ovaj .260 KARL KAUCKI poivao inili su jo uvek zanat i seljaka poljoprivreda, pa je i Mor poao od njih kada je zamiljao svoju antikapitalistiku drutvenu zajednicu. Jasno je da je Mor zbog toga umnogome morao da odstupi od modernog socijalizma. Kao to nam on i u politikom pogledu ponekad izgleda reakcionar ako bismo bili tako glupi da ga merimo merilom dvadesetog, a ne esnaestog veka i kao to je zbog zaostalosti proletarijata bio protivnik svakog narodnog pokreta i branio konstitucionalnu monarhiju, tako nam i Morov socijalizam u ekonomskom pogledu izgleda umnogome zaostao. Tome se ne treba uditi, ve se treba uditi to uprkos nepovoljnih uslova njegov socijalizam pored mnogo zaostalih crta pokazuje i najhitnije crte modernog socijalizma, tako da ga s pravom moemo ubrojiti u novije socijaliste. Nesavremene strane Morovog komunizma nuna su posledica naina proizvodnje od koga je on morao da poe. Meu te nesavremene strane spada, pre svega, vezivanje

svakog oveka za odreeni zanat.

nauci koja sistematski istrauje mehanike i he- mijske sile

U modernoj krupnoj industriji najvanija uloga pripada

radi njihove primene u proizvodnji; ona isto tako istrauje mehanike i hemijske osobine razliitih materija koje u proizvodnji treba preinaiti; i na kraju ona sprovodi primenu u tehnici onih principa koje je istraila. Radniku pri nadzoru nad mainom ili hemij- skim procesom preostaju samo nekoliko mehanikih pokreta koji se lako mogu nauiti. Ova mehaninost i jednostavnost runog rada jeste

danas jedan od najvanijih uzroka njegovog srozavanja. Runi rad danas vie ne angauje duh, on nije privlaan ve, naprotiv, odbija i zatupljuje. To omoguava da se veta radna snaga zameni nevetom, zrela nezrelom i snana slabom. Kapitalist se u sve veoj meri oslobaa potrebe da dri odreen broj izuenih radnika. Istovremeno primena nauke u proizvodnji stalno menja i odnose proizvodnje; nauka ne miruje, a isto tako ne miruje ni pritisak konkurencije koji stalno namee nova poboljanja. Maina od jue danas je ve zastarela, a sutra e biti nesposobna za konkurenciju. Radnik koji

NAIN posla u drugoj fabrici. traio PROIZVODNJE UTOPLJANA

je jue radio na jednoj maini, mora danas prei na drugu, da bi sutra

261

im proletarijat bude sam upravljao proizvodnjom, ti e se uzroci srozavanja radnike klase pretvoriti u elemente njenog uzdizanja. Uproavanje runog rada u mainskoj proizvodnji daje mogunosti da radnik povremeno menja mesto rada i da u nizu delatnosti uposli razne miie i nerve to e ga harmonino osveavati i oivljavati isto onako kako to danas biva prilikom potpuno neproduktivne gimnastike. Kada se bude zaposlio u najrazliitijim poslovima, radnik e tek postati svestan sposobnosti koje u njemu miruju, svestan da se iz maine pretvara u slobodnog oveka. Skraenje radnog vremena dozvolie mu da se bavi naukama i to e mu povratiti duhovni sadraj njegovog rada, jer e shvatiti povezanost svog rada sa celim tehnikim i ekonomskim ivotom i njegovim prirodnim uzrocima. Time e rad za radnika postati slobodan, jer e namesto bia gladi stupiti svest o nunosti rada. Kao to smo ve rekli, Mor je predviao vezivanje svakog radnika za odreeni zanat umesto smenjivanja radova koje e omoguiti tek velika proizvodnja i ne samo omoguiti nego i uiniti nunim ako radnika klasa ne eli da propadne. Rukovanje alatom i poznavanje njegovog dejstva na sirovine kod zanata je rezultat gomilanja linih, esto sluajnih iskustava, a ne sistematskog naunog istraivanja. To je sluaj i u manufakturi mada je u njoj svaki proces proizvodnje podeljen na parcijalne radove koje stalno obavljaju isti radnici; uenje takvih radova, naravno, ne zahteva onoliko vremena koliko uenje svih radnji i metoda nekog odreenog procesa proizvodnje. Dok je u manufakturi potrebno da se radnik vee na due vreme za parcijalni rad da bi stekao potrebnu vetinu i postigao to veu produktivnost, dotle je kod zanata gde je rad tako raznovrstan, vezivanje za odreeni zanat jo od mladosti i stalno uenje kod vetog majstora koji je nosilac svih naslea toga zanata, tehnika nunost. Poto zanatski rad ima izvesnu dra, to vezivanje se nije ni smatralo nekim zlom. Meutim, kako reiti pitanje onog rada koji nije zanatski, rada nadniara, kojih je u Morovo vreme ve bilo vrlo mnogo, rada na prljavim i gadnim poslovima u klanicama, kod ienja kua i gradova itd.? Ti neprijatni radovi, oduvek omiljena primedba oifta protiv socijalizma, bili su za utopiste

veliki kamen spoticanja. Furje je pokuavao da ga izbegne .262 KARL KAUCKI uvoenjem u rad psiholokih motiva koji su ponekad bili i genijalni. Mor je, kao to smo videli, pokuavao da neto slino postigne pomou religije ikoja je u njegovo vreme jo predstavljala snanu polugu. Poto mu to nije izgledalo dovoljno, bio je prinuen da u svojoj idealnoj komunistikoj dravi uvede prinudni rad robova, to jest klasu bez svojine i prava koja e raditi za druge. Bilo mu je vrlo nezgodno i on se trudio da toj ustanovi oduzme njenu surovost, pa je tu klasu predvideo za lica koja bi inae imala jo goru sudbinu. Zbog tehnike osnove na kojoj je stojao, njemu je bilo nemogue da potpuno ukloni tu degradiranu klasu. Tek je modema krupna industrija i nauna tehnika pruila punu mogunost da se radovi izjednae po svojoj prijatnosti ili neprijatnosti i da se eventualno preostali deo neprijatnog rada tako uprosti da ga mogu obavljati naizmenino svi ljudi sposobni za rad. To omoguava da se ukine radna prinuda i postojanje jedne neravnopravne klase. Razlika izmeu prijatnog i neprijatnog rada ve danas je znatno umanjena, dodue, najee na taj nain to je onom radu koji je ranije bio prijatan, oduzeta svaka privlanost. Modernoj tehnici uspelo je ipak da ublai itav niz neprijatnih poslova ili da ih potpuno ukloni iako, <a celini uzev, nije u tom pravcu dosad uinjeno mnogo. Kapitalizam i ne postavlja zadatak da rad uini prijatnijim. On od tehnike trai utedu radne snage, makar i po cenu

poveanja neprijatnosti rada. Nauka e prionuti da rei problem uklanjanja neprijatnih radova tek onda kad radnika klasa osvoji odluujui uticaj na nain proizvodnje. Nema problema te vrste koji modema tehnika ne bi mogla da rei kad bi ozbiljno prila tom zadatku. Dobar deo neprijatnih radova otpae uostalom i time to e se industrija razmestiti van gradova, o emu emo jo govoriti. Ali dosta o tome. Postojanje modeme naune tehnike u svakom sluaju ukida nunost postojanja neprijatnih radova i naroite klase radnika koja bi ih obavljala. Robovi Utopije nisu nam vie potrebni. Spomenimo i treu taku u kojoj se Morov socijalizam ne slae s modernim, a koja se sastoji u tome da Utopljani

NAIN PROIZVODNJE UTOPLJANA Mor hoe a to je sasvim

nemaju potreba.

263 modema crta da graane svoga drutva to vie oslobodi fizikog rada da bi imali slobodnog vremena za duhovni i drutveni rad. Glavna sredstva za to su mu: organizacija raa kojom e se izbei svi nekorisni radovi koje sobom nosi postojea anarhija privrednog ivota, anarhija Morovog vremena koju u poreenju s dananjom jedva treba i spomenuti, zatim opta radna obaveza i, najzad, ogranienje potreba. Po prvoj i drugoj taki modemi socijalizam je sagla- san s Morom, po treoj, meutim, nije. Govoriti danas o nunosti da se ogranie potrebe kako bi se moglo skratiti radno vreme, znailo bi ne videti stvarne prilike. Mi ivimo u doba hiperprodukcije kada jedno tehniko poboljanje prestie drugo i kad je nain proizvodnje dostigao takav stepen produktivnosti da su mu ve postali tesni okviri kapitalizma te ve preti da raskine te okvire da bi se neizmemo dalje razvio. U Morovo vreme to nije bilo tako. Produktivnost zanatskog rada razvija se beskrajno lagano a esto i nikako. Slino je i sa seljakom poljoprivredom. Komunizam na taikvoj osnovi nije pruao nade na neko znatnije poveanje proizvodnje u odnosu na broj radnika. Ako se, dakle, elelo znatno skratiti radno vreme, moralo se misliti na ogranienje potreba.
Posledice kapitalizma koje je Mor mogao da vidi nisu se sastojale u hiperprodukciji nego u oskudici, to su se vie irile livade, to je manje ostajalo oranica. To je imalo za posledicu poskupljenje ivotnih namirnica (a tome je doprineo i uvoz srebra i zlata iz Amerike). Jo vie nego ove okolnosti, na Mora je uticao luaki luksuz njegovog vremena koji je kod oba pola vladaju- ih klasa njegovog doba bio beskrajno vei nego kod naih najrasipnijih dama. Taj luksuz u odevanju i u ureenju stanova, taj preterani rasko nije sluio zadovoljavanju nekih umetnikih potreba, ve prikazivanju sopstvenog bogatstva. Lako je shvatiti da je Mor to morao estoko napadati mi, na alost, ne moemo ovde navoditi dotina mesta iz Utopije", jer bi nas to daleko odvelo, Mor je u svojoj ustrini pao u drugu krajnost, pa je svoje Utopljane

obukao u krzno i jednoobrazne vunene ogrtae. .264 KARL KAUCKI To, meutim, ne znai da je Mor propovedao neki monaki asketizam. Naprotiv, mi emo jo videti da je on bio pravi epikurejac kada se radilo o bezazlenim uivanjima Ikoja ne zahtevaju suvian drutveni rad. U svim tim pitanjima njegova zastarela shvatanja se javljaju kao ogranienja koja mu je nametala zaosta- lost njegovog doba. To nije moglo da pomrai osnovni karakter njegovog bia i njegovih ideala koji su bili moderni. Najlepe se to vidi kada se uporede zajednike crte Morovog socijalizma s dananjim socijalizmom, nasuprot kako prakomunizmu, ije je ostatke Mor upoznao u zajednicama seoskih i gradskih marki, tako i Platonovom komunizmu koji je, kao to znamo, dobro poznavao. Iako je bilo sasvim prirodno da se s obzirom na nerazvijeni nain proizvodnje svoga vremena ugleda na ranije oblike komunizma, Mor to nije uinio. Na njegovim komunistikim tendencijama osea se peat novog vremena zato to je on bio duboko prodro u sutinu kapitalizma koji je u to doba zapoela i predstavljala pre svega trgovina na veliko. Ve u prvom odeljku mi smo videli kako je svetska trgovina savladala iskljuivost i ogranienost prvobitnih zajednica, koje nije mogao da prevazie ni Platon, i kako je ona na mesto marke kao ekonomsku jedinicu postavila

naciju.

Svetska trgovina je isto tako savladala i staleku iskljuivost ranijih drutvenih zajednica. Kao i srednjovekovni gradovi, Platonova republika se delila u stalee koji su meusobno bili otro odvojeni, a Platonov komunizam je predstavljao samo privilegiju gornjeg stalea. Nasuprot tome, ivotni princip kapitalizma sastoji se u slobodnoj konkurenciji: jednaki uslovi konkurencije za svakoga, dakle, ukidanje stalekih razlika. Ujedinjavajui male drutvene zajednice u naciju, kapitalizam je istovremeno imao i tendenciju da se svi stalei pretope u jednu naciju. I Morov komunizam odgovara ovim tendencijama

NAIN PROIZVODNJE UTOPLJANA stalekom komunizmu prolosti

kapitalizma. On je nacionalan nasuprot komunalnom i 265 koji je Mor upoznao iskustvom i prouavanjem. Zbog toga je Morov komunizam mnogo moderniji nego dananji anarhizam koji hoe da razdvoji naciju u potpuno samostalne grupe i komune. Videli smo ve da se senat Utopljana sastoji od delegata optina; ovo predstavnitvo nacije organizuje proizvodnju, utvruje potrebe i sredstva kao i raspodelu proizvoda rada prema rezultatima statistike. Pojedine optine nisu proizvoai robe koji bi svoje proizvode razmenjivali s drugim optinama. Svaka od njih proizvodi za celu naciju. Nacija, a ne optina, je vlasnik sredstava za proizvodnju a pre svega zemlje. Izvoz nije stvar pojedinih optina, ve cele zajednice koja prodaje u inostranstvu viak svojih proizvoda kao robu. Naciji pripada prihod od izvoza. Zlato i srebro ine ratni fond nacije. Meutim, jednakost svih ljudi jedne nacije, koja se u kapitalizmu svodi na jednakost uslova za konkurenciju, pretvara se u Morovom komunizmu u jednakost obaveze na rad svih ljudi. Ovaj osnovni princip najue povezuje Morov komunizam s modernim socijalizmom, razlikujui ga otro od Platonovog komunizma neradnika, to jest eksploatatora. Povlaeni stale Platonove republike, tzv. uvari, koji jedino ive u komunizmu, smatraju rad za neto nedostojno i ive od dabina radnih graana. / Od jednake obaveze na rad osloboeni su u Utopiji samo neki naunici, to predstavlja beznaajan izuzetak meu ljudima sposobnim za rad. Taj izuzetak je bio nuan u sistemu zanatske proizvodnje, gde je materijalni rad zahtevao i suvie posla i istrajnosti da bi se pored njega mogao obavljati kakav temeljni nauni rad. I taj izuzetak postaje suvian u sistemu mainskog rada koji rad pretvara u produktivnu gimnastiku. Uostalom, taj je izuzetak tako beznaajan da bismo u njega poblie ulazili. Postojanje prinudnih radnika, razume se, protivrei principu jednakosti Utopljana. Mi smo ve videli kako se ta protivrenost objanjava. Uostalom, Mor je, inei ovu koncesiju zaostalom nainu proizvodnje svog vremena,

gledao da sauva to je mogue vie moderni karakter time .266 KARL KAUCKI to robove nije postavio kao stale koji je nasledan, ve jfcao klasu. Deca robova nisu robovi; a sami robovi su ili inostrani najamni radnici koji, ako to ele, mogu da izmene svoj poloaj, ili su osueni i de18 Tomas Mor klasirani elementi koji su pali zbog linih krivica i koji se dobrim linim dranjem mogu ponovo podii. Naroito je znaajna i to u punom smislu dananjeg socijalizma jednakost radne obaveze z.a mukarce i ene, to jest uvlaenje ene u industrijski profesionalni rad. ene kao i mukarci obavezne su da naue neki zanat. Zasad o tome toliko; u iduoj glavi mi emo se u vezi s drugim pitanjima jo vratiti na pitanje enskog rada. Ovde je re samo o nainu proizvodnje Utopljana. U vezi s tim treba pomenuti jo jednu vanu karakteristinu crtu:

ukidanje suprotnosti izmeu grada i sela.

Tb je potpuno moderan problem izazvan koncentracijom industrije u gradovima. Ovu koncentraciju izazvala je trgovina koja je kao svetska trgovina stvorila velike gradove. Veliki gradovi su fiziki upropaivali oveanstvo jer su u sebe povukli svu inteligenciju i sva duhovna sredstva preputajui selo duhovnoj i materijalnoj pustoi. Taj se problem, razume se, moe reiti samo u drutvu koje ne poznaje robnu razmenu koja je uzrok postanka velikih gradova.

U Morovo vreme reenje ovog problema nije bilo tako akutno kao danas; dananji veliki gradovi tada nisu mogli ni da se naslute. Ali je suprotnost izmeu sela i grada u nekim zemljama ve bila otila prilino daleko. To se, izmeu ostalog, vidi i iz pastirske poezije (koja se prvi put pojavila u Italiji u petnaestom veku), koja ispoljava enju gradskih stanovnika za seoskim ivotom i kroz lanu sentimentalnost i naivnost koju pripisuje seljacima istovremeno pokazuje koliko se u gradovima ve bilo izgubilo razumevanje za seoski ivot. Mor je bio u naroito povoljnom poloaju da po- smatra tendenciju modernog naina proizvodnje da razvija velike gradove, jer je London u njegovo vreme spadao u gradove koji

su se najbre razvijali. Mi nismo

NAIN PROIZVODNJE UTOPLJANA

267

NAIN PROIZVODNJE UTOPLJANA

268

uspeli da doemo do pouzdanih podataka o broju stanovnika Londona u Morovo doba. Brzi porast ovog grada vidi se, meutim, iz sledeih podataka: 1377. godine, dakle sto godina pre Morovog roenja, London je brojao 35.0 stanovnika (Rogers, Six Centuries etc., str. 117); godine 1590, dakle 55 godina posle njegove smrti, ovani Botero ga prema broju stanovnika ve sravnjuje s Na- puljem, Lisabonom, Pragom i Ganom, to bi znailo da je imao 160.000 stanovnika. 1661. godine bilo je prema Greuntu ve 460.000 stanovnika, 1683. godine prema Kin- gu 530.000 stanovnika, a prema ser Viljemu Petiju 696.0 stanovnika. (Encyclopaedia Britannica, glava o Londonu.) Poslednja dva autora nisu uzimali u obzir isto gradsko podruje. Grad je tako brzo rastao da je to ve pod Jelisavetom izazivalo ozbiljne brige, veinom politike prirode. Treba se samo setiti velike politike uloge koju je imao London. Kraljica je 1580. godine pod pretnjom najstroe kazne zabranila da se podiu kue na udaljenosti do tri milje od gradskih kapija i naredila da u svakoj kui sme da stanuje samo po jedna porodica. Taj je zakon, razume se, ostao mrtvo slovo na papiru, ali i on pokazuje kako je brzo rasla prestonica. Moru je ve onda bilo teko to ivi u gradu odse- en od prirode; sauvano je njegovo pismo Koletu u kome izraava svoju enju za slobodnom prirodom. Kad god je mogao, Mor je naputao London da bi se spustio u oblinje selo elzi koje danas ini sastavni deo grada. Prilike u Londonu, kao i Morovo otroumlje i njegove naklonosti doprineli su da tano sagleda nunost ukidanja suprotnosti izmeu grada i sela. Ukidanje te suprotnosti mogue je samo na taj nain to e se, industrija premestiti na selo, to e se sjediniti industrijski i poljoprivredni rad. Da ne bi pri tome dolo do opteg sputanja na nivo sela, moraju postojati tehnika sredstva koja e ukloniti izolaciju koja je nuno vezana sa sitno seljakim nainom proizvodnje. Moraju da budu visoko razvijena sredstva za komunikaciju ideja drugim putem sem 18'

NAIN PROIZVODNJE UTOPLJANA

269

linog dodira tampa, pota, telegraf, telefon a isto tako i sredstva za komunikaciju proizvoda, maina, sirovina i tako dalje kao i ljudi dakle eleznice, parobrodi i tako dalje. Najzad, svako poljoprivredno gazdinstvo mora biti tako veliko da je na njemu mogue izvriti koncentraciju veeg broja radnika jedne industrije, to e dati duhovni podsticaj koji takva koncentracija za sobom povlai, dakle veliko poljoprivredno gazdinstvo koje na imanju ujedinjuje stotine radnika. U Morovo vreme svi ti preduslovi potpuno su nedostajali. A njegov cilj bio je podizanje duhovne kulture, a ne poseljaenje celog naroda. Mor dakle nije mogao da ujedini poljoprivredni i industrijski rad, pa je bio prinuen da se ogranii na to da svakom graaninu propie izvesno vreme za koje se ima posvetiti poljoprivredi; deca su od malena imala da se upoznaju s poljoprivredom, a svakom gradu je propisana veliina koju ne sme prekoraiti. Nijedan grad ne sme imati ni vie ni manje od est hiljada porodica koje broje od deset do esnaest odraslih lica. Razume se da to nisu sredstva koja odgovaraju sutini modernog socijalizma. Mor je bio prinuen da ih upotrebi jer je svoju drutvenu zajednicu sazdao na malograanskom nainu proizvodnje. I tu mi vidimo da su Morovi ciljevi bili moderni, ali je njihovo sprovoenje nailazilo na okvire zaostalog naina proizvodnje njegovog vremena. Taj nain proizvodnje bio je taman toliko razvijen da je naroito otrouman i metodski kolovan posmatra kao to je bio Mor, koji je uz to veoma dobro poznavao ekonomske prilike, mogao pod naroito povoljnim uslovima kakvi su tada bili u Engleskoj, da sagleda tendencije razvitka, ali taj nain proizvodnje nije bio ni izdaleka dovoljno razvijen da bi pokazao i sredstva pomou kojih bi se on sam mogao prevazii. Zbog toga je Morov komunizam moderan u veini svojih tendencija, a zaostao u mnogim svojim sredstvima.

etvrta glava PORODICA

OPIS

UTOPLJANA

Od naina proizvodnje zavisi oblik domainstva, a od ovoga oblici porodice i braka, kao i poloaj ene. Pogledajmo kako je Mor zamiljao da to bude u njegovom idealnom komunistikom drutvu. U vezi s tim dobro je da pogledamo i njegov stav po pitanju stanovnitva. Svaki grad Utopije sastoji se od porodica koje najee sainjavaju srodnici. Kad devojke postanu zrele, udaju se i odlaze da ive kod svojih mueva, dok sinovi i unuci ostaju u porodici i duguju poslunost najstarijem lanu, ukoliko ovome usled starosti nije popustio um. Ako se to desi, smenjuje ga najstariji lan porodice posle njega. U cilju spreavanja prekomernog opadanja kao i prekomernog prirataja gradskog stanovnitva vode brigu da svaka porodica, a njih svaki grad ima po est hiljada izuzevi privremeno nastanjene, ima najmanje desetoro a najvie esnaestoro odraslih, dok se za neodraslu decu ne propisuju nikakva ogranienja. Ova mera se odrava na taj nain to se vikovi mnogobrojnih porodica dodeljuju porodicama s nedovoljnim brojem lanova. Ako se stanovnitvo u jednome gradu namnoilo preko odreene granice, onda se njegovim vikom popunjava slaba naseljenost ostalih gradova. Ako sluajno itavo ostrvo postane prenaseljeno, onda se iz svakoga grada odreuju graani koji odlaze i osnivaju naselje na najbliem kopnu, tamo gde uroenici raspolau sa mnogo zemlje koju ne obrauju. Nova naseobina zadrava staro ureenje sa ostrva, a prima i uroenike, ukoliko su ovi voljni da ive u njenoj zajednici. Zdrueni tako dobrovoljno, oni, usled istog naina ivota i istih obiaja, ubrzo postaju jedan narod i to na obostranu korist. Jer zahvaljujui ureenju svoje zajednice, oni ubrzo postiu da zemljite, koje su do jue uroenici smatrali siromanim i neplodnim, ubrzo postane izvor blagostanja i za jedne i za druge. Ukoliko uroenici odbiju da

PORODICA UTOPLJANA

271

s njima ive po njihovim zakonima, onda ih doseljenici sa ostrva isteraju sa onoga zemljita koje su za sebe odredili. Ako se uroenici tome opiru, onda ih prisile ratom. Jer oni smatraju da je sasvim opravdano ratovati da bi se dobilo izvesno zemljite koje neki narod ne koristi, ve ga samo poseduje kao neobraenu i praznu povrinu, a ipak ne dozvoljava drugome narodu, koji po prirodnoj nudi mora da ivi od tog zemljita, da ga zaposedne i koristi. Ako se opet kad god desi da se u nekim gradovima stanovnitvo toliko smanji da se ono ne moe popuniti iz drugih gradova, sem da i ovi sami ne smanje stanovnitvo ispod uobiajenog broja, onda se ovi gradovi popunjavaju povratnicima iz naseobina van ostrva. Pria se da se ovakav sluaj u toku njihove istorije desio u dva maha, kada je na ostrvu besnela kuga. Oni, dakle, vie vole da nestanu neke njihove naseobine, nego da im se ijedan grad na ostrvu umanji. Ali vratimo se na meusobne odnose graana. Na elu porodice, kao to rekoh, stoji njen najstariji lan. ene sluaju svoje mueve, deca svoje roditelje i uopte mlai starije. itav grad deli se na etiri jednaka re- jona. U centru svakoga rejona nalazi se trite za svu robu. Tamo, u odreene magacine svaka porodica donosi svoje proizvode, koji se rasporeuju prema svojoj vrsti u posebna skladita. Iz ovih skladita svaki domain trai sve to je njemu i njegovoj porodici potrebno i nosi sve bez ikakvog plaanja ili ma kakve druge naknade. A zato bi i odbili da mu neto dadu, kad ima svega u izobilju i kad ne postoji bojazan da e neko neto traiti to mu nije potrebno? Jer kako da se pretpostavi da e traiti neto suvino onaj ko je siguran da nikada nee ni u emu oskudevati? Pohlepu i gramzivost stvara strah od oskudice i to kod svih ivih stvorova, a jedino kod oveka tu pohlepu izaziva jo i ona bolesna tenja za veliinom, zbog koje se ovek osea gordim ako druge nadvisuje suvinim bogatstvima. U drutvenom ureenju Utopije nema mesta ovom ljudskom poroku. Uz skladita se nalaze i stovarita za ivotne namirnice,

.272

KARL KAUCKI

gde se dovozi pripremljeno i oieno meso, kao to smo to ve spomenuli. Klanje se vri izvan grada da bi se sauvao od neoitoe i zaraznih bolesti. Svaka ulica ima po nekoliko prostranih domova, izgraenih na podjednakoj razdaljini jedan od drugog i svaki ima svoje ime. U njima stanuju sifogranti. Svakom domu pripada trideset porodica, po petnaest sa svake strane ulice, koje se u njemu hrane. Upravnici pojedinih domova skupljaju se u odreenom asu na rejonskom trgu i tu sleduju hranu srazmerno broju svojih lanova. Najvea briga vodi se o bolesnicima, koji se lee u bolnicama. Bolnice su smetene oko grada i tako su dobro ureene da bi retko koji -bolesnik vie voleo da boluje kod kue no u bolnici. Svi lanovi sifogranti je na znak trube odlaze u svoj dom na zajedniki ruak ili veeru, izuzev onih koji lee bolesni u bolnici ili kuama. Inae, nikome nije zabranjeno da, poto se podmire domovi, za svoju kuu nosi namirnice sa trga, poto znaju da to nee niko bez potrebe initi. Iako se, naime, nikome ne brani da obeduje kod svoje kue, ipak to niko rado ne ini, jer se takvo izdvajanje smatra neasnim, a, s druge strane, svako je svestan da bi bilo ludo da gubi vreme oko pripremanja osrednjeg obeda, kada ima obilat i odlian obed u domu koji je u neposrednoj blizini. U domu sve prljave i tee poslove vre robovi. Meutim, poslove oko kuvanja i spravljanja jela kao i postavljanja stolova obavljaju ene i to na smenu iz svake porodice. Pri obedu sedi se za tri ili vie stolova, ve prema broju lanova. Mukarci sede do zida, a ene sa unutranje strane. Ako ponekoj eni iznenada pozli, to se kod bremenitih ena ponekad i deava, onda ona moe bez uznemiravanja drugih da se digne od stola i da ode u odeljenje za dojilje. Ove sede odvojeno sa svojom odojadi u posebnoj, za njih odreenoj trpezariji u kojoj stalno imaju pri ruci vatru, istu vodu, pa ak i ko- levke da bi u njih mogle staviti bebe da spavaju ili po elji da ih kraj vatre razviju i puste da se u slobodi zabavljaju. Svaka majka doji svoje odoje, a ako se desi da majka umre, ili oboli, onda ene sifogranata brzo trae neku dojkinju. To ne predstavlja neku tekou, jer sve ene koje su

PORODICA UTOPLJANA

273

u stanju da prue tu uslugu odmah se odazivaju i to tim pre to tako plemeniti postupak svakoj donosi opte priznanje, a dete koje othrani smatra je docnije svojom pomajkom. Sva deca do napunjene pete godine ive u odelje- nju za dojilje. Ostala nedozrela deca, a takvom smatraju deake i devojice sve dok nisu dozreli za enidbu i udaju, slue za stolom ili, ako su jo nejaki, utei stoje kraj stolova za kojima odrasli sede i jedu samo ono to im ovi prue, a nekog drugog posebnog obeda nemaju. Ovde Mor opirno opisuje zajedniki obed koji neemo citirati mada je privlano itati ga, jer ne sadri nieg bitnog A vanog, a odveo bi nas daleko od teme o kojoj je re. Taj se opis zavrava sledeim citatom: Ruak (prandium na engleskom lunch) se zavrava brzo, a veera (cona glavni obed) traje due, poto posle ruka dolazi rad, a posle veere san i noni odmor koji je, po njihovom miljenju, najpogodniji za dobro varenje. Nijedna veera ne prolazi bez muzike a uz obilje jela dolaze i razne poslastice (bellaria). Pale se mirisi i posipaju miriljava ulja. Nita se ne tedi za udobnost lanova. Za ovu vrstu uivanja oni pokazuju vie sklonosti i smatraju da nijedno zadovoljstvo bez loih posledica nije zabranjeno. Na ovaj, dakle, zajedniki nain ljudi se hrane po gradovima. Po selima, meutim, gde su ljudi meusobno odvojeni, svako jede kod svoje kue. Svaka seoska porodica ima svega u izobilju, poto su oni ti koji hrane gradsko stanovnitvo. Toliko o domainstvu Utopljana. A sada o braku koji se udom opisuje ba u poglavlju o ropstvu. Devojke se ne udaju pre osamnaeste, a momci se ne ene pre napunjene dvadeset i druge godine. Ako se neki mukarac ili neka ena uhvate u tajnom optenju pre stupanja u brak, onda se on, odnosno ona strogo kanjavaju i brak dm se zabranjuje za itav ivot, sem ako ih sam vladalac ne pomiluje. Ali i oca i majku te porodice, u kojoj se dogodio takav prestup, drutvo smatra osramoenim, jer nisu dovoljno uvali svoje de- te. Ovo delo kanjavaju tako strogo

.274

KARL KAUCKI

samo zato, to unapred znaju da bi ih veoma malo bilo koji bi, znajui da u braku treba ceo vek proiveti sa jednim biem i podneti povrh toga i sve nevolje koje on donosi, uopte i stupali u brane veze kad slobodna Ijubav ne bi bila strogo kanjiva. Pri izboru branog druga oni se ozbiljno i strogo pridravaju jednog obiaja koji se nama (Hitlodeju i njegovim drugovima) uinio jako nezgodan, a izpoetka ak i smean. Jedna ozbiljna i uglednija gospoa devojku ili udovicu sasvim nagu pokae proscu, kao to i obratno, neki ugledniji ovek devojci pokae nagog prosca. Mi smo se ovom obiaju kao neem nezgodnom smej ali i nismo ga odobravali. Oni nam od- govorie da se isto tako i oni ude golemoj gluposti drugih naroda. Kod nas, rekoe nam, pri kupovini nekog drebeta, dakle u prilici gde se radi o malo novca, ljudi se ustruavaju da kupe drebe iako je gotovo sasvim golo i to sve dotle dok se sa njega ne skine sva oprema, jer se svako boji da ono nema neku ranu ispod onih pokrivaa. Naprotiv, pri izboru branog druga, koji moe da donese sreu ili nesreu za itav ivot, vi postupate tako lakomisleno da ocenjujete enu prema jednom pedlju lica koje joj se vidi, poto joj je sve ostalo telo sasvim pokriveno odeom. Ocenivi je tako, vi je uzimate za enu uz veliku opasnost da proete ravo ako docnije na njoj togod neprijatno otkrijete. Jer nisu svi ljudi mudraci da bi kod ene cenili samo moralnu lepatu, pa ak i za mudrace, kad se oene, pored osobina due veliku Vanost ima i privlanost tela. I doista, pod onom silnom odeom kod vaih devo jaka moe da se krije neki telesni nedostatak takve prirode da je u stanju da oveka sasvim duevno otui od ene i to onda kad mu vie nije doputeno da se od nje odvoji i telesno. Ako se, dakle, ovakav nedostatak sluajno otkrije posle venanja, onda je nuno da svako podnosi svoju sudbinu. Stoga je u Utopiji zakonom osigurano da niko ne padne u klopku.57 I da su oni taj svoj obiaj sasvim dosledno sprovodili vidi se i po tome to se od svih stanovnika tamonjih obala jedino oni zadovoljavaju sa po jednom enom i to se kod njih brak raskida obino tek smru, sem sluajeva preljube ili ovaj pasus.

PORODICA UTOPLJANA

275

potpunog neslaganja naravi. U oba sluaja senat dozvoljava nevinom supruniku da stupi u novi brak, dok se onaj koji je kriv smatra neasnim i ne sme ponovo da sklopi brak. Inae, oterati enu mimo njene volje zato to je bez svoje krivice i nesrenim sluajem dobila neku telesnu manu, kod njih nije dozvoljeno. Jer napustiti branog druga ba onda kad mu je pomo najpotrebnija u njihovim oima predstavlja svirepost, a sem toga ako bi to bilo dozvoljeno, onda bi ljudi sa nepoverenjem i neizves- nou ekali svoju starost, koja donosi mnogo bolesti i koja je sama po sebi prava bolest. Ali ponekad se deava da se suprunici po svojoj naravi ne slau. U tom sluaju, kad svaki od njih nae nekog drugog s kojim se nada da e bolje iveti, onda se sporazumno rastavljaju i sklapaju nove brakove, ali ipak tek po odobrenju senata koji dozvoljava razvod tek onda kad stvar podrobno ispita u svom delokrugu i preko svojih ena. Pa ni u tom sluaju ne daju lako razvod, jer znaju da je za odravanje brane sloge veoma tetno ako postoji mogunost da se na lak nain promeni brak. Oni koji izvre brano neverstvo kanjavaju se najteim ropstvom. Ako je oboje preljubnika bilo u braku, onda njihovi suprunici, samo ako hoe, imaju pravo da dobiju razvod i da sklope novi brak, bilo njih dvoje sami bilo sa drugim licima. Ali ako jedan suprunik kome je ovako naneta uvreda, i dalje voli svog nedostojnog druga, onda moe da poe za svojim drugom u ropstvo, jer po zakonu na to ima pravo. I tako se ponekad deava da pokajanje jednog i topla odanost drugog suprunika izazovu samilost vladaoca koji im onda vraa slobodu. Ali brano neverstvo u povratu kanjava se smru." Ovim izlaganjima treba dodati samo jo neke reenice koje su karakteristine za poloaj ene u Utopiji: Muevi kanjavaju ene, roditelji decu, sem ako je krivica toliko teka da je potrebna javna kazna. Kao to nijedan graanin nije prisiljen da mimo svoje volje poe u rat koji se vodi izvan granice, tako se isto ni enama ne brani da dobrovoljno prate svoje mueve kad pou na vojnu. tavie, na to se ene i podstiu, i one, koje se odlue, mnogo se pohvaljuju. Od onih koje su pole, svaka u

.276

KARL KAUCKI

borbu stupa zajedno sa svojim muem i svaki je borac okruen svojom decom, roacima i prijateljima da bi se tako izbliza pomagali oni koje sama priroda podstie da se uzajamno pomau. Najveom sramotom smatra se ako je mu doao bez ene ili ako se sin povratio bez oca. Svetenici uzimaju sebi za ene najodabramje de- vojke meu stanovnitvom. Inae, ni ene nisu iskljuene iz svetenikog poziva; ali one se rede biraju i to samo starije udovice. Ovi citati bie dovoljni da se upoznaju oblici porodice i braka Utopljana. Potpuni citati o tome suvie su opirni da bismo ih ovde naveli.
KRITIKA

Ve smo pomenuti sa koliko je simpatija i opirno Mor opisao zajedniki obed Utopljana. To nije sluajno niti se moe pripisati nekoj Morovoj lakomosti, ve to proizlazi iz sutine njegovog komunizma. Krupna industrija na kojoj poiva moderni socijalizam jeste sistem drutvenog rada; veliko industrijsko preduzee poiva na zajednikom i planskom radu stotine pa i hiljade ljudi, ena i dece. Moderni socijalizam tei za tim da ovaj drutveni karakter rada u pojedinom preduzeu proiri na svu proizvodnju drutva i da takvom nainu proizvodnje saobrazi i nain prisvajanja. Komunistiki ili ako hoete socijalistiki karakter celokupnog drutvenog ivota, kome tei modemi socijalizam proizlazi iz drutvenog karaktera rada koji donekle ve danas postoji. Zanat i seljaka poljoprivreda, od kojih je polazio Mor, uslovljavali su, meutim, izvesnu i to vrlo otru izolaciju pojedinih sitnih preduzea i domainstava. Zbog toga je Mor morao naroito da istie drutveni karakter obeda i uivanja. To je za Morov socijalizam uslov od ivotne vanosti, dok za moderni socijalizam ima sekundarni znaaj. Po tom pitanju Mor ima vie dodirnih taaka sa socijalistikim pojavama antike, pre svega s Platonovim komunizmom, nego s dananjim socijalizmom.

PORODICA UTOPLJANA

277

Zajedniki obedi bili su za Mora vani ne samo kao sredstvo za uvrenje drutvene zajednice, nego i kao sredstvo da bi, bar delimino, emancipovao enu od rada u

kui.

To je pitanje koje obino predstavlja probni kamen za karakter nekog socijalistikog sistema. Prema tome kakav stav ima prema enama, po pravilu se ve moe videti kome pravcu neki socijalist pripada, ak i kad nita drugo o njemu ne znamo. One koji eni daju mesto u domainstvu i koji je time iskljuuju iz javnog ivota, moemo smatrati malograanskim, pa ak i reakcionarnim socijalistima. Moderni proleterski socijalizam stvar postavlja sasvim drukije. On polazi sa stanovita krupne industrije, od naina proizvodnje koji pojedine radove domainstva sve vie pretvara u profesionalne, javne industrije i samim tim domainstvu pojedinog radnika, ukoliko ono jo postoji, sve vie daje peat suvinog traenja rada i materijala. Glava domainstva e ovo traenje moi da snosi samo pod uslovom da njegova domaica troi ne- izmerno mnogo radne snage i da svoje ivotne potrebe svede na najmanju meru. Na taj nain rad ene u domainstvu postae sve vie suvian i sve neizdrljiviji teret na prvom mestu za samu enu, ali i za njenog mua. Krupna industrija e istovremeno u sve veoj meri stvarati uslove i prednosti za zaposlenje ena u industriji; to e je izvui iz uskosti i izolovanosti njenog domainstva i baciti u javni ivot, u klasnu borbu. To e u njoj probuditi interesovanje za politiki razvitak i potrebu da i sama politiki radi. Emancipacija ene od rada u domainstvu neizostavno povlai za sobom i njenu politiku emancipaciju. Zbog toga je jednakost polova u javnom ivotu zahtev svakog modernog proleterskog socijalista pa i svakog velikog utopista, koji ne polaze sa sitnoburoaskih ve kapitalistikih pozicija. Mor je po ovom pitanju postupio slino kao i po drugim pitanjima koja smo ve prouavali: on je prihvatio princip

.278

KARL KAUCKI

modernog socijalizma jo pre nego to su sazreli materijalni uslovi na kojima taj princip poiva. Polazei od kapitalistikih zaetaka koje je zatekao, on je do njega dospeo logikim razmiljanjem. U prvom odeljku mi smo videli kako se ena buru- ja, pre svega ena veletrgovca, oslobaa rada u domainstvu to joj omoguava da se bavi duhovnim i javnim radom. Videli smo dalje da je Mor, kao humanist i zastupnik kapitalistikih trgovaca, teoretski i praktino svestrano zastupao ideju emancipacije ene. Ali time to je u ideju o emancipaciji ene uneo komunistiki princip jednake radne obaveze za sve, on je uspeo da pitanju emancipacije ene da sasvim drugi vid nego to je to inio humanizam; emancipacija buroaske ene

na bazi eksploatacije pretvara se u emancipaciju svake ene u drutvu na bazi njenog profesionalnog rada.

Mor je na ovaj nain sjajno posvedoio koliko jedan genijalan istraiva moe da predvidi ciljeve drutvenog razvitka ako shvati stvarni razvitak koji se odigrava pred njegovim oima. No Mor je u isto vreme dokazao i to da takvo predvianje mora biti nesavreno i da one iste okolnosti koje izazivaju ideju odreuju i njene okvire. Zajednikim obedima Mor je postigao samo delimi- nu emancipaciju ene od domainstva, jer je morao da ostavi nedirnutu monu bazu domainstva: seljaki i zanatski nain

proizvodnje.

Takav nain proizvodnje uslovljava da svakom posebnom gazdinstvu odgovara i posebno domainstvo i porodica kakvu je tipino bio razvio jo antiki Rim. (Vidi Engels, Poreklo porodice, privatnog vlasnitva i drave, Kultura, 1950, str. 59.) Rimska re familija u stvari ne oznaava skup krvnih srodnika, nego skup onih koji su vezani zajednikim gazdinstvom. Razume se da su u gazdinstvu bili pre svega povezani ena i deca seljaka s kojima je on zajedno obraivao zemlju, uvao stoku itd., zatim su ulazili i njegovi unuci ako je to zahtevalo proirenje gazdinstva. No rimska familija obuhvatala je pored ovih srodnika i robove koji su radili u gazdinstvu; nasuprot tome deca koja bi napustila gazdinstvo,

PORODICA UTOPLJANA

279

na primer udate keri, nisu vie pripadale familiji. Najstariji lan porodice vodio je gazdinstvo i njemu su kao takvom bili bezuslovno podreeni svi lanovi familije. Deca rimske familije bila su u odnosu na najstarijeg lana izjednaena s robovima i karakteristino je da se sin mogao osloboditi oevog starein- stva (patria pofestas) samo time to bi ga ovaj prodao kao roba, bar na izgled, i to tri puta. Stareini porodice bila je podreena i majka familije. Slino tome, iako ne tako otro, izgleda i patrijarhalna seljaka porodica i domainstvo srednjeg veka. I ona je bila ekonomska jedinica u koju su ulazili svi oni koji su bili vezani za jedno posebno seljako gazdinstvo. I kod srednjovekovnog zanata svaka radionica ini posebno domainstvo, posebnu porodicu u koju ne spadaju majstorova deca, ako su zaposlena u drugoj radionici, dok su kalfe i egrti zaposleni kod majstora spadali u porodicu iako najee nisu bili njegovi srodnici. Zanatska vetina je esto bila porodina tajna koju je sin lako uio kod oca poto je od malena bio pored njega. Ponekad je radionica ograniena iskljuivo na porodicu (u smislu krvnog srodstva) i u njoj nasledna. Kao i kod seljaka povezani su vrsto i kod srednjove kovnog zanatlije radionica i domainstvo. Oni koji su zajedno proizvodili, zajedno su i troili. Stareina domainstva rukovodio je proizvodnjom, ali nije bio jedini vlasnik proizvoda porodinog rada. U kapitalistikom preduzeu stvari stoje drukije. Od samog poetka tipino kapitalistiko preduzee je nezavisno od domainstva njegovog sopstvenika ili rukovodioca; dok su kod esnafskog zanata radnik i gazda jeli za istim stolom, ovde vidimo najamnog radnika koji moe da osnuje sopstveno domainstvo, ali koji moe i da gladuje dok mu gazda pliva u izobilju. Pod uticajem kapitalizma postepeno je i u zanatstvu dolo do razdvajanja radionice i domainstva. Kod seljaka, meutim, to jedinstvo po pravilu postoji jo i danas. U Morovo vreme domainstvo je i u poljoprivredi i u industriji jo bilo vrsto povezano s gazdinstvom. Mor je svojim zajednikim obedima ovu vezu olabavio bar kod gradskog zanatlije, ali je nije mogao potpuno raskinuti. Stoga

.280

KARL KAUCKI

mi kod njega vidimo patrijarhalnu porodicu u gotovo klasinom obliku. Ona je kod njega rezultat razmiljanja, pa je osloboena svih primesa koje esto zamagljuju sutinu realnih stvari i oteavaju njihovo raspoznavanje. Porodice Utopljana jesu asocijacije proizvoaa kao i zanatske porodice srednjeg veka, koje su preteno ali ne i nuno povezane krvnim srodstvom. Veliina porodice odreena je tehnikim razlozima. Seljake porodice su vee od zanatskih; one broje najmanje etrdeset, dok zanatske broje samo deset do esnaest odraslih lanova. Prekobrojni lanovi jedne porodice popunjavaju praznine u drugim. Naj19 Tomas Mor stariji lan porodice rukovodi gazdinstvom i stareina je nad svim lanovima porodice. Preuzimajui u svoje utopistiko drutvo pojedinano domainstvo i patrijarhalnu porodicu, Mor je morao, sasvim prirodno, da preuzme i sve posledice, iako se trudio da ih ublai ukoliko su bile nepovoljne za enu. On je do izvesne mere ostavio ne samo podreenost ene muu, ve i forme polnih odnosa koje su bile svojstvene patrijarhalnoj porodici, kao to su nevinost devojke pre braka, strogu zabranu branog neverstva ili raskida braka od strane ene itd. Ti su obiaji tako duboko ukorenjeni da i danas jo esto vae, iako su se ve izmenile njihove materijalne osnove. Kako je onda Mor mogao da ih prenebregne pre skoro etiri stotina godina? Jedino to je mogao da uini sastojalo se u tome da ublai strogost branih odnosa. No on ih je mnogostruko ak i pootrio, jer je u svojoj tenji da dovede do jednakosti polova, ogranienja koja su vaila za ene protezao i na mukarce umesto da enama da slobodu mukaraca. Tako on za oba pola trai nevinost pre braka i zabranjuje brano neverstvo. U pogledu razvoda braka Mor predvia izvesno ali neznatno ublaavanje; on je bio za to da brak poiva na obostranim naklonostima, to je nuan zahtev ako se hoe da ena ne bude robinja svog mua i ako njemu treba da bude zabranjena svaka veza van braka. Stoga je Mor, da bi iskljuio kajanje ili elju za razvodom, doao na udnu ideju da mladoenju i nevestu jedno drugom pokae gole pre

PORODICA UTOPLJANA

281

braka. Kad to itamo mi kao da ujemo laki uzdah Tomasa kome nije bilo dato da pre venanja vidi drai svoje Alise: moda bi mu to bilo dovoljno. OvaikvO mozganje nuna je posledica tenje da se dokui mogunost realizacije neke ideje u momentu kad su se stvarne prilike razvile samo toliko da mogu dati povoda za tu ideju, ali ne i uslove nune za njenu realizaciju. Morov genije imao je muniju borbu s postojeim prilikama kad je razmiljao o porodici i braku, nego to je to bio sluaj pri razradi naina proizvodnje. Zbog toga u pitanjima porodice i braka nalazimo pored principa koji odgovaraju modernom socijalizmu i mnogo vie takvih, koji odgovaraju prolom nainu proizvodnje i proloj formi porodice. Moderni su mu principi zajednikih obeda, uea ena u javnom ivotu razume se, u njegovim tadanjim formama zatim njeno uee u ratu i svetenikom pozivu, kao i u izboru inovnika i mogunosti studija, o emu emo jo go voriti. Nasuprot tome odranje podreenosti ene i patrijarhalnog domainstva nisu u skladu s tendencijama modernog socijalizma i protivree i tendencijama samog Morovog socijalizma. I na ovom podruju Mor nema mnogo zajednikog s Platonom. Teko je rei da li je ikada bio za zajednicu ena. Erazmo nije siguran izvor, iako nam o tome pria, jer je suvie malo razumevao Morov socijalizam. Sigurno je da je Mor, zahtevajui u Utopiji strogi pojedinani brak i slobodan izbor branog druga, direktno protivreio Platonu koji je s lakonskim neustruava- njem i atikim nipodatavanjem ene hvalio zajednicu ena i uz to polni izbor po stareinstvu, to potpuno protivrei modernim oseanjima. Po pitanju stanovnitva i Mor i Platon, iako se meusobno jako razlikuju, stoje daleko od shvatanja modernog socijalizma. I jedan i drugi smatraju za nuno da stanovnitvo njihovih idealnih drutava bude stacionarno. Oni to postiu potpuno razliitim sredstvima. Platon predlae neraanje dece i pobaaje kao neto obino, dok Moru neto slino uopte nije padalo na um. On predlae

.282

KARL KAUCKI

socijalistiku kolonijalnu politiku i iseljavanje, koja je bila u otroj suprotnosti sa politikom stvarnou njegovog vremena. On je bio protiv podjarmljivanja i eksploatacije uroenika u kolonijama i predlagao da se oni proglase ravnopravnim graanima i da uestvuju u prednostima vieg naina proizvodnje koji im donose kolonisti. Mor je isto kao i Platon morao da poe od pretpostavke da broj stanovnika ne pree odreenu granicu, poto su obojica svoje drutvo gradili na bazi seljatva i zanatlija. Te forme proizvodnje su konzervativne i vrlo lagano i neprimetno razvijaju produktivne snage rada. Na izvesnom stepenu one esto stagniraju. Kad obrada plodne zemlje obuhvati svu povrinu, onda porast stanovnitva nije vie mogu bez tete po samo stanovnitvo ako u poljoprivredi ostane sitno-seljaka proizvodnja. Pitanje stanovnitva dobija drugi oblik im nastane krupno-industrijski nain proizvodnje u industriji i poljoprivredi. Ta forma proizvodnje stavlja nauku u svoju slubu, pa se na bazi neumornog istraivanja i otkria stalno i neprestano revolucionie, poveavajui produktivnost rada i omoguavajui stalan porast stanovnitva. Taj porast stanovnitva postaje katkada upravo preduslov za dalji napredak takvog naina proizvodnje. Produktivnost rada e porasti utoliko vie, ukoliko se razvije drutvena podela rada, ukoliko se svako pojedino preduzee ogranii samo na proizvodnju odreenih predmeta proizvodei ih to masovnije. Pod dananjim tehnikim uslovima preduslov za napredak naina proizvodnje jeste stalan porast masovne proizvodnje i masovne potronje. Porast potronje mogu je na bazi povienja ivotnog standarda, dakle na bazi poveanja potronje svakog pojedinca kao i na bazi poveanja broja potroaa, to je opet mogue postii bilo proirenjem podruja potronje ili poveanjem broja stanovnika. Pod izvesnim uslovima moe se regulisanje toga porasta smatrati neophodnim. No ogranienje stanovnitva na broj koji se ne sme prekoraiti, kako to zahteva Mor i kako je on to

PORODICA UTOPLJANA

283

morao da zahteva, suprotno je sutini modernog naina proizvodnje i modernog socijalizma.

Peta glava Politika, nauka i religija u Utopiji

POLITIKA
Najvanije oblasti u kojima neki komunistiki sistem moe da razvije svoje karakteristine osobine jesu: nain proizvodnje, domainstvo, porodica i brak. Nama se ini da politika i ideoloka nadgradnja nemaju mnogo znaaja. O politici u komunistikom drutvu jedva se moe i govoriti, a to se tie ideja koje u njemu vladaju, mora se priznati da je lake zamisliti njegovo ureenje koje od naeg odstupa, nego ideje i karakterne osobine. Religiozna i filozofska izlaganja u Utopiji" vanredno su smela za ono vreme i veoma karakteristina za Mora. Pa ipak njegova filozofija, ukoliko nije zastarela danas je ve optepoznata i mogao bi je potpisati i najplii liberal. To nije sluaj s ekonomskim zahtevima Mora koji su jo i danas umnogome revolucionarni. Nije udo to su se nai liberalni istoriari najee interesovali samo za filozofiju i religiju Utopije", posveujui tim pitanjima itave rasprave, dok su komunizam smatrali praznom fantazijom i skidali ga s dnevnog reda s nekoliko fraza saaljive nadmenosti. Za Morov stav po literarnim i naunim pitanjima filozofija i religija Utopije su neobino vana svedoan- stva. Mi smo o tome ve govorili u drugom odeljku. One, meutim, nisu u nunoj organskoj vezi s komunizmom njegovog idealnog drutva. Stoga emo iz dugih izlaganja u Utopiji o tome citirati

.296

KARL KAUCKI

samo najvanija mesta i ograniiti na komentar i nau kritiku na najnuniju meru. Time emo izbei i ponavljanja iz ranijih odeljaka. Pogledajmo najpre kako je Mor zamiljao politiko ureenje Utopije. Svaka grupa od trideset porodica58 bira sebi svake godine stareinu, koji se na staroutopljanskom jeziku zove sifogrant, a na novoutopljanskom filarh. Na elu deset sifogranata i njihovih porodica stoji, kako se ranije nazivao, tranibor, a sada se zove protofilarh. Najzad, svi sifogranti, kojih ima dve stotine, poto prethodno poloe zakletvu da e izabrati onoga koga smatraju najboljim tajnim glasanjem, biraju za vladaoca jednog od etvorice kandidata koje je predloio narod. Svaka, naime, etvrtina grada bira i senatu preporuuje po jednog kandidata. Vladaoeva vlast traje doivotno, izuzev sluaja kad je vladalac osumnjien da tei tiraniji. Tranibore biraju svake godine, ali ih bezrazlono ne menjaju. Svi ostali magistrati obnavljaju se svake godine. Tranibori svakog treeg dana, a kad se ukae potreba i ee, odlaze na sednice sa vladaocem, raspravljaju o dravnim poslovima i neposredno reavaju privatne nesporazume, ukoliko se ovi pojave, to je vrlo retko. Sednicama senata prisustvuju uvek po dva sifo- granta, ali svaki put drugi... Svako raspravljanje dravnih poslova izvan senata ili narodnih skuptina kanjava se smru. Ovo su, kau, uveli radi toga da vladalac ne bi sporazumno s traniborima mogao lako da nametne tiraniju i tako izmeni dravni poredak. I zato se svako pitanje, koje se smatra vanim, alje pred skuptinu sifogranata. Upoznavi prethodno sa ovim pitanjem svoje porodice, sifogranti o njemu posle sami raspravljaju i svoje miljenje dostavljaju senatu. Ponekad se izvesno pitanje iznosi na diskusiju svih stanovnika ostrva... Iz svakog grada po tri stara i iskusna graanina odlaze'svake godine u Amaurot na veanje o zajednikim poslovima itavog ostrva. Kao to znamo zadatak je ovog senata da izradi
1!

Dakle i mukarci i ene.

POLITIKA, NAUKA I RELIGIJA U UTOPIJI

297

statistiku potreba i radnog doprinosa svakog grada i da izravna vikove i manjkove pojedinih optina. to se tie funkcija pojedinih inovnika mi ve znamo da je glavna, gotovo jedina dunost sifogranata da se brinu i da paze da niko ne sedi bez posla, ve da svako savesno vri svoj zanat. Ko se svim silama upinje da dobije neki poloaj, taj ostaje (bez nade da dobije ikakav. U svakidanjem ivotu ovek se s ovekom ophodi ljubazno. Kod njih ak ni inovnik nije ni drzak ni straan. Stoga ih nazivaju oima, a oni se tako i ponaaju. Svako je slobodan da im odaje poasti po dostojanstvu, a ko nee, oni ga ne prisiljavaju. Cak se ni sam vladalac ne razlikuje od ostalog naroda svojim odelom ni krunom, ve jedino po tome to se pred njim nosi rukovet klasja, kao to se raspoznaje i prvosvetenik po tome to pred njim nose sveu. Kod njih je veoma malo zakona poto je njihovo drutveno ureenje takvo da im je i tih nekoliko sasvim dovoljno. Inae, ostalim narodima naroito zameraju upravo to to imaju itave knjiurine zakona i mnotvo njihovih tumaa, pa im opet nije dosta. Spoljnopolitiki odnosi Utopljana isto su tako jednostavni kao i unutranji. Oni ne zakljuuju nikakve ugovore s drugim narodima, jer znaju da bi oni vaili samo dok pruaju prednosti jednoj od strana. Oni se oslanjaju na sebe i na ekonomsku zavisnost suseda Utopije. Utopljani preziru rat kao neto zversko, iako mu ljudi pribegavaju kudikamo vie no ijedna vrsta zve- rova. Slavu steenu na bojnom polju oni smatraju, protivno gotovo svim drugim narodima, neim to je najmanje slavno od svega na svetu. Stoga oni ne ratuju bez nekog vrlo ozbiljnog razloga, iako se u odreenim danima stalno vebaju u vojnoj vetini, i to ne samo mukarci no i ene, kako bi bili spremni u sluaju potrebe. Ratuju samo onda kad treba da brane svoje granice, ili da suzbiju neprijatelja koji je provalio u zemlju nekog njima prijateljskog naroda ili, najzad, kad odlue, iz ovekoljublja prema nekom narodu koji stenje pod jarmom tiranije, da upotrebe silu i oslobode ga od njegovog tiranina...

.298

KARL KAUCKI

Kao najpravedniji razlog za rat oni smatraju kada neki narod, toboe pozivom na svoje zakone, zlostavlja trgovce Utopiji prijateljskog naroda, pa bilo da to radi pod izgovorom svojih ravih zakona bilo usled naopake primene svojih inae dobrih zakona. U poslednjoj reenici iz naeg dobrog Mora izbija trgovac. Morova neobino daleko rastrubljena izlaganja o ratu, od kojih smo citirali samo poetne reenice, najee su samo otra satira na ratni bes njegovog vremena u kojem, na primer, vajcarci pod imenom Zapo- leta izvlae deblji kraj. Mor je poao od pretpostavke da je njegovo komunistiko drutvo okrueno dravama koje stoje na istom kulturnom nivou, ali da imaju suprotno socijalno i politiko ureenje. Mor ima sasvim nejasnu predstavu o internacionalnoj solidarnosti modernog socijalizma koji ide za takvom socijalnom promenom koja e biti prirodni produkt kapitalistikog naina proizvodnje i koja e se proiriti na sve zemlje kapitalizma. Izlaganja o unutranjoj politikoj organizaciji Utopije imaju tenju vezu s komunizmom nego izlaganja o ratu. To je potpuno demokratsko drutvo u kome se funkcije vlasti pored sudstva i raspravljanja razmirica svode gotovo iskljuivo na rukovoenje radom. Tu Mor zastupa isti princip kao i moderni socijalizam: da e se ukidanjem klasnih suprotnosti uspavati politike funkcije i da e se drutvo iz forme politike dravnosti pretvoriti u zajednicu proizvoaa. Karakteristino je, meutim, za Mora da on ni takvu zajednicu ne moe da zamisli bez vladaoca. Dodue taj vladalac nema druga posla nego da se uva od sumnje da tei za apsolutizmom. Ipak, ni Utopija ne moe bez monarha!
NAUKA

Pogledajmo sada poloaj nauke u Utopiji: Obiaj je da se u jutarnjim asovima dre javna predavanja koja obavezno poseuju samo oni koji su poimence izabrani za nauni rad. Pa ipak ogromno mnotvo ljudi svih zanimanja, kako mukarci tako i ene, odlazi na razna predavanja, svak prema

POLITIKA, NAUKA I RELIGIJA U UTOPIJI

299

svome interesovanje" Ovih nekoliko redova sadre jedan od najvanijih principa modernog socijalizma: ukidanje privilegije neke kaste na nauku. Nauka postaje pristupana pod jednakim uslovima svim graanima drutva, mukarcima i enama, i jedan od najvanijih i moe se rei najlepih ciljeva komunistikog drutva sastoji se u tome da svako moe uivati u intelektualnom radu. ... ustav ove drave ima pred sobom samo jedan cilj: da omogui svima graanima, koliko god to dozvoljavaju potrebe zajednice, da to vie vremena koje se ne mora troiti na zadovoljavanje materijalnih potreba troe na uzdizanje i negu duha. Utopljani smatraju da se ba u tome i sastoji ivotna srea. Ova misao je moderna i mi je neemo nai ni u prakomunizmu niti kod Platona. Nesvesni praovek nije poznavao uivanje u naunom radu. Takav rad mogao je nastati tek onda kad su se drutveni elementi poeli razvijati bre, kad su nastale neprijateljske klase, kad su socijalne promene poele da se odvijaju nezavisno od volje ljudi i kad su socijalne borbe dale povod ljudima da razmiljaju, jednom reju kad je ovek ve imao svoju istoriju. Takav rad je, s druge strane, mogao nastati tek onda kad se ovek oslobodio prirode i kad se ona pred njim pojavila kao neto objektivno. Oba ova uzroka na kojima je nikla potreba za naunim radom razvila su se dovoljno snano samo u gradovima. U njima su se istovremeno razvili i uslovi koji su omoguili nauno istraivanje: obrazovala se klasa osloboena nunosti fizikog rada, koja je mogla potpuno da se posveti uivanju u duhovnom stvaralatvu. Antika je rad i nauku smatrala za potpuno nespojive. Zbog toga je u Platonovoj republici nauka zamiljena kao privilegija vladajue i eksploatatorske klase. Morov moderni komunizam koji je poivao na jednakoj radnoj obavezi a time i na jednakosti ljudi, morao je, isto kao i prakomunizam, da prizna svim ljudima iste mogunosti uivanja koja je pruao. To je pre svega moralo da vai za najvee, najtrajnije uivanje koje je nastalo tek posle propasti prakomunizma, za uivanje u duhovnom radu. Pogotovu je

.300

KARL KAUCKI

Mor kao humanist koji ivot bez duhovnog stvaralatva nije smatrao vrednim, morao da insistira na tome.59 Poto Mor nije poznavao tehnike uslove pod kojima bi se graani mogli osloboditi onog fizikog rada koji ubija duh a da istovremeno ne doe do ograniavanja potreba, on se radije odluio za smanjenje potreba nego za ogranienje mogunosti duhovnog razvitka graana Utopije. Mi smo ve govorili o ovom pitanju i videli da je tehnika zaostalost onog vremena prinudila Mora da stvori dve, iako malobrojne, klase ije je postojanje suprotno osnovnim principima Utopije: klasu naunika koji su bili osloboeni opte radne obaveze i klasu robova kojima je duhovni rad bio zabranjen. Ipak treba podvui da naunici nisu imali nikakve materijalne prednosti u poreenju s drugim graanima. I Mor ne smatra ak ni za potrebno da to objanjava. Samo je izopaenost buroazije mogla da dovede do toga da se proglasi princip, da je intelektualni rad tako muan da ljude treba sjajno nagraivati da bi se bavili takvim radom i da komunizam zbog toga znai propast nauke i umetnosti. Zar taj princip nije smrtna presuda nad impotencijom buroaskog mozga! Jako naglaavanje uivanja u duhovnom radu ne treba da nas navede na zakljuak da je Mor potcenji- vao ulna uivanja. Mi smo ve videli da zajednike veere Utopljana nisu ba asketske. Tamo se mnogo i dobro jede, ima i poslastica dok muzika i mirisi nadra- uju ula. I pogled na svet Utopljana je pun vedrine i ivotne radosti. Mor to izlae pri kraju glave 0 putovanjima Utopljana. To je mesto karakteristino i vrlo vano za poloaj nauke u Utopiji; naroito je vredno panje ismejavanje isto spekulativnih nauka koje su u Morovo vreme igrale veliku ulogu i vosoka
1! Mor je bio daleko od toga da socijalizam smatra samo kao p i t a n j e s t o m a k a . Za njega je socijalizam na prvom mestu k u l t u r n o p i t a n j e . Time je Mor daleko nadvisio mnoge dananje takozvane socijaliste koji smatraju da radnici idu samo za tim da osiguraju dnevnu ishranu i pie; tako na primer Rodbertus smatra da se socijalno pitanje svodi na p i t a n j e n a d n i c a , tako da nee ni da uje za normalni radni dan.

POLITIKA, NAUKA I RELIGIJA U UTOPIJI

301

ocena prirodnih nauka. Nae izlaganje o nauci u Utopiji zaklju- iemo najlepe ako damo nekoliko citata kojima nikakav komentar nije potreban. Neka sami itaoci ocene koliko su te ideje karakteristine za moderni komunizam kao i za samog Mora: Ova i ovakva miljenja Utopljani su stekli delom vaspitanjem to su ga dobili u svojoj zemlji, ije su ustanove veoma daleko od gluposti ove vrste, a delom uenjem iz knjiga. Jer iako je mali broj onih koji su po pojedinim gradovima osloboeni fizikih poslova da bi se iskljuivo posvetili naukama (a tamo dolaze samo oni koji su izmalena pokazali sjajne sposobnosti, neobinu obdarenost i elju za viim znanjima), ipak svu decu upuuju u knjievnost, a isto tako i dobar deo stanovnitva, ene jednako kao i mukarce, kroz itav svoj ivot one svoje slobodne asove, koje smo spomenuli, provode nad knjigom. Sve predmete u koli ue na svom jeziku... U muzici, dijalektici, aritmetici i geometriji pronali su gotovo sve to i oni nai stari filozofi. Ali kao to su gotovo u svemu stigli antike metode, tako opet daleko izostaju za otkriima naih savremenih dijalektiara. Utopljani, naime, ne pronaoe nijedno od onih tako otroumno izmiljenih pravila o suenim, proirenim i pretpostavljenim pojmovima i sudovima koje ue naa deca iz onih Malih logika.60 A to se tie onih logikih operacija vieg reda, Utopljani su daleko da ih uopte i istrauju, tako da niko od njih ne bi bio u stanju ni da vidi onog oveka po sebi, oveka uopte (pojam oveka), kako se obino
60 Izgleda da je Mor imao ravo miljenje o tim Malim logikama. On o tome govori u svom pismu Dorpijusu koje je mnogo puta tampano zajedno sa Moriae Encomium (Pohvala gluposti) od Erazma. Izmeu ostalog, Mor tu kae: ini mi se da Male logike nose taj naziv zato to sadre malo logike (Liber ille parvorum logicalium, quem ideo sic appellatum puto, quod param habet Logices. Tu igru rei teko je prevesti). I pisma mranjaka (Epistolae obscurarum virorum) esto spominju tu knjigu. (Uporedi primedbu na str. 236 u kembridskom izdanju prevoda Utopije od R. Robinzona.)

.302

KARL KAUCKI

zove, onog kolosa koji je vei od ma kojeg diva i na koga mi ukazujemo gotovo prstom. Ali zato oni veoma dobro poznaju putanje zvezda i kretanje nebeskih tela. tavie, veto su izmislili i razne instrumente pomou kojih mogu da prate s najveom tanou pomeranje i poloaje Sunca, Meseca i ostalih zvezda to ih vide na svome nebu. A to se tie prijateljstva i razdora planeta, kao i itavog onog podvalji- vanja pri gatanju iz zvezda, oni o tome i ne sanjaju. Kiu, vetar i ostale vremenske promene znaju da pred- skau prema izvesnim znacima sa kojima su se upoznali dugim iskustvom. Ali o uzrocima ovih prirodnih pojava, pa onda o plimi i oseci mora, o slanoi morske vode i uopte o postanku i prirodi neba i sveta oni imaju po nekim takama isto miljenje kao i nai stari filozofi, a po drugim se razilaze, kao to su se i nai filozofi meusobno razilazili. Uvodei u objanjavanje pojava nove uzroke, oni se u miljenjima razlikuju od svih onih filozofa, ali se pri tome ipak meusobno ne slau u svemu. U onom delu filozofije koji obrauje problem dobra i zla raspravljaju ista pitanja kao i mi: o duhovnom, telesnom i spoljnjem dobru, pa onda da li pojam dobroga obuhvata sva ova dobra ili se odnosi samo na duhovne sposobnosti; raspravljaju, dalje, o vrlini i zadovoljstvu; meutim, glavno i osnovno pitanje koje pretresaju jeste: u emu se sastoji ljudska srea, da li u jednoj ili u vie stvari? U ovom pogledu izgleda da su oni vie nego to bi trebalo pristalice stranke ovozemaljskog uivanja, jer smatraju da se u njemu nalazi ili iskljuivo ili bar najvei deo ljudske sree. I to je jo udnije, oni za takvu filozofiju uivanja trae jo i zatitu religije koja je inae ozbiljna, stroga i obino turobna i k r u t a . . . Vrlinom oni smatraju: iveti prema prirodi, poto nas je za takav ivot stvorio, sam bog. A prema prirodi ivi svaki onaj ko, u traenju prijatnog i izbegavanju neprijatnog, slua razum. Sam razum, pre svega, u srcima ljudi raspaljuje Ijubav i pobonu odanost prema bojem velianstvu, kome dugujemo to uopte postojimo i to moemo da budemo sreni; zatim opominje nas i podstie da ivot provodimo sa to manje trzavica i sa to vie radosti, a isto tako da i svima ostalim, s kojima smo po prirodi vezani, pomaemo da i oni

POLITIKA, NAUKA I RELIGIJA U UTOPIJI

303

postignu to i s t o . . . Oni naroito cene duhovna zadovoljstva, jer smatraju da su prva i najhitnija i misle da se najvei broj takvih zadovoljstava raa iz estitog rada kao i iz svesti da ivimo poteno, dok kod svih uivanja, koja nam donosi telo, na prvo mesto stavljaju zdravlje. Jer uivanje u jelu i piu, kao i sva slina uivanja, treba traiti, ali samo utoliko ukoliko nam slue odravanju zdravlja ... Stoga smatraju da ovu vrstu uivanja treba ceniti samo utoliko ukoliko ih namee nuda. Pa ipak, oni se predaju i ovim uivanjima i zahvalni su majci prirodi koja svoju decu ak i primamljivim zadovoljstvima podstie da vre ono to bi, inae, trebalo da stalno rade po zakonu nude.

RELIGIJA

Poto smo se upoznali s ovom vie paganskom nego hrianskom filozofijom, pogledajmo sad versko. ureenje kod Utopljana. Postoje razne veroispovesti ne samo po pojedinim krajevima ostrva ve i u svakome gradu. Jedni oboavaju Sunce, drugi Mesec, neki ovu, a neki onu planetu. Ima ih opet koji oboavaju po nekog oveka koji se nekad istakao svojim ivotom ili proslavio svojim junatvom, i to ne samo kao boga, ve i kao vrhovno boanstvo. Ali kudikamo najvei deo pametnog sveta odbacuje sva ova verovanja i priznaje samo jedno, nedokuivo, neobjanjivo, veno i beskrajno boanstvo koje na jedan oveku neshvatljiv nain ispunjava itav ovaj svet i to ne svojom veliinom ve svojom svemoi. Ovo boanstvo nazivaju o c e m . . . ak i oni ostali koji veruju u razne bogove sa ovima se slau u tome, jer i oni veruju da postoji jedan vrhovni bog koji je tvorac i upravlja sveta. Ovo boanstvo Utopljani zajedniki na svom jeziku zovu Mitrom ... Jedan od najstarijih njihovih zakona propisuje da niko ne sme biti uznemiravan zbog svog verskog ube- enja. Utop je, naime, dobro znao da su se stanovnici pre njegova dolaska

.304

KARL KAUCKI

stalno meusobno gloili zbog ver- skih razmirica i uvideo je da je ba to to su pojedine sekte bile neslone u pogledu zajednikog interesa i to se stoga svaka pojedinano borila za zemlju, njemu i pruilo mogunost da ih pokori sve. Stoga je on, neposredno posle pobede i jo pri samom osnivanju svoje drave, doneo zakon da svako moe ispovedati veru koju hoe, da moe i druge u svoju veru prevoditi, ali se pri tom mora truditi da svoju veru propoveda blago i umereno i da razlozima ubeuje, a ne da tue vere otrim pogrdama unizuje. irei svoju veru, niko ne sme da drugoga od njegove odvraa, da tue versko ubeenje vrea, niti da se slui ikakvom primenom sile. Ko pokae netrpeljivost u verskim raspravama kanjava se progonstvom ili ropstvom. Utop je ovim merama teio da odri mir, poto je iz iskustva znao kako ga stalne verske borbe i verska netrpeljivost potpuno onemoguuju. Ali ne samo to. On je takoe smatrao da njegova zakonska odredba ide i u korist ljudskog verovanja uopte pa stoga, ini se, nije smeo da olako zauzme ikakav odreen stav, poto je bio nesiguran da li moda sam bog ne iziskuje raznovrsnost ljudskog oboavanja i zato nadahnjuje jednoga ovim, drugoga onim verskim ubeenjem. U svakom sluaju, Utop je smatrao besmislenom drskou upotrebljavati nasilje i pretnju u cilju da i druge prisili da prihvate kao istinu ono isto to ti dri da je istina. A ako, opet, postoji samo jedna istinska i prava vera, a sve ostale su lane, onda je opet Utop dobro

POLITIKA, NAUKA I RELIGIJA U UTOPIJI

305

uradio, jer ako izmeu pojedinih vera postoji razuman i umeren odnos, onda e prava vera jednog dana potisnuti sve ostale vere i izdii se iznad njih, poto e ih nadvladati snagom svoje istine. Ako se, naprotiv, vere meusobno bore orujem i ako izmeu njih vlada stalan nemir, onda e u toj borbi pobediti najilaviji, a to su istovremeno i najgori ljudi, i oni e najbolju i najsvetiju veru zaguiti svojim besmislenim sujeverjem kao to trnje i korov uguuju useve. Iz svih ovih razloga Utop je itavo pitanje vere ostavio otvoreno i dao je slobodu da svako veruje u ta hoe. Jedino je zabranio uenje da dua propada zajedno s telom i da svetom upravlja sluaj, a ne boansko provienje ... oveku ovakvih shvatanja ne poverava ju nikakvo poasno zvanje niti mu uopte dozvoljavaju ikakvu javnu slubu. Prosto-naprosto, smatraju ga nekorisnim i nedostojnim biem. Pa ipak, prema ovakvom oveku ne primenjuju nikakve kazne, jer su potpuno naisto s tim da nijedan ovek nije iskljuivi gospodar svojih oseanja i misli. Oni ga ak ni pretnjama ne prisiljavaju da sakrije svoje uibeenje niti uopte doputaju pretvaranje i la koje neverovatno mrze kao neto to je veoma blisko prevari. Jedino mu zabranjuju da svoja shvatanja dalje iri i to samo na javnim mestima. Inae, dozvoljeno mu je, ak se i preporuuje, da raspravlja u etiri oka sa svetenicima kao i ozbiljnijim ljudima, jer se gaji nada da e on na taj nain svoju zabludiu napustiti i poi putem razuma. Ova Morova izlaganja, bar to se tie verske tolerancije, vie odgovaraju dobu prosveenosti negoli dobu reformacije, vie dobu u kome je napisan Mudri Natan, nego dobu u kome je Kalvin spalio Serveta neposredno pred najkrvaviji verski rat za koji je svet znao. Ona su ufdliko vea, to ih nije pisao neki never- nik koji bi stvarno stajao iznad religija, nego ih je pisao duboko religiozan ovek kome je u ono doba religija 20 Tomas Mor pruala jedinu mogunost da izrazi svoju zanesenjaku Ijubav i oduevljenje za oveanstvo, ovek koji je smatrao da onaj koji ne veruje nema smisla ni za zajednicu. Materijalizam esnaestog veka nije nastao u eksploatisanim nego u eksploatatorskim klasama. Pape i kardinali, vladaoci i

.306

KARL KAUCKI

dvorski ljudi bili su ti koji nisu verovali u boga i besmrtnost due; njihovo nipodata- vanje vere ilo je ruku pod ruku sa njihovim nipodata- vanjem naroda. Ovo treba imati u vidu da bi se shvatilo zato je Mor iz dravne uprave iskljuio materijaliste, smatrajui ih prostim egoistima. Dok je tako bio blizak verskoj toleranciji osamnaestog veka, Mor je svojom organizacijom idealne crkve anticipirao reformaciju, pa je katoliki muenik u- mnogome prevaziao i samu reformaciju. Utopljanski svetenici odlikuju se izvanrednom pobonou i stoga ih je vrlo malo. U svakom gradu ih ima trinaest prema istom tolikom broju hramova... Svetenike, isto kao i ostale magistrate, narod bira tajnim glasanjem da bi se izbegla pristrasnost. Izabrane rukopolae kolegijum svetenika. Svetenici inodejstvu- ju, neguju veru i vre ulogu nadzornika nad javnim moralom. Velika je sramota biti od njih pozvan ili ukoren zbog svog nevaljalog ivota. Ali, iako im pripada pravo da savetuju i ukore, jedino vladalac i drugi magistrati imaju pravo da zatvaraju i krivino gone ... Svetenici vaspitavaju decu i omladinu i vie se brinu da kod njih razviju moral i dobre navike nego znanje. Naroito se staraju da deacima jo izmalena, dok su im due jo nene i povodljive, usade zdrave i po odranje njihovog drutva korisne misli. I kad ovakve zdrave misli upiju jo kao deca, onda ih one prate i kao odrasle ljude kroz itav ivot. To veoma mnogo doprinosi odranju i jaanju drutvenog poretka poto se ovaj, inae, raspada jedino pod uticajem ljudskih poroka, a ti se raaju iz izopaenog naina miljenja. Svetenici uzimaju sebi za ene najodabranije de- vojke meu stanovnitvom. Inae, ni ene nisu iskljuene iz svetenikog poziva; ali one se rede biraju, i to samo starije udovice ... Iako svi ne pripadaju istoj veri, ipak svi njihovi verski obredi u itavoj svojoj (mnogostranoj raznolikosti tee raznim putevima istome cilju oboavanju boanske prirode. Zato se u ovim hramovima ne moe ni uti ni videti nita to nije zajedniko svim verama. Ako neka verska sekta ima neke svoje posebne verske obrede, onda svaki njen pristalica vri

POLITIKA, NAUKA I RELIGIJA U UTOPIJI

307

ove obrede kod svoje kue. Javno bogosluenje vri se na nain koji ne vrea versko shvatanje nijedne sekte. Stoga se u hramovima ne postavljaju ikone bogova, da bi tako svako bio slobodan da zamilja boga onako kako odgovara njegovom verskom shvatanju... Poslednji dan u mesecu i u godini je praznik; pre no to polaze u hram, po kuama ene padaju na kolena pred svojim muevima kao i deca pred svojim roditeljima i ispovedajiu kako svoje pogreke tako i propuste, molei pri tome za oprotaj. I tako se razbijaju oblaci mogue domae oluje jo u poetku i svako odlazi na slubu boju iste i spokojne due. Koliko ta utopijska crkva prevazilazi luteransku, pa i sam kalvinizam! Ona i s jednom i s drugom ima zajednikog u tome to ukida tajnu ispovest, celibat svetenika, oboavanje ikona; s kalvinizmom se slae u pogledu izbornosti svetenika. Ali Mor ide i mnogo dalje. On ukida sudsku vlast svetenstva i doputa da i ene budu svetenice. On se ne plai da neizleivim bolesnicima preporui samoubistvo. Mor je daleko ispred svih crkava svog doba po tome to uvodi zajedniko bogosluenje za sve veroispovesti i to posebna bo- gosluenja doputa samo u privatnim kuama. To je na jeziku esnaestog veka onaj isti princip koji je danas usvojio socijalizam: a je religija privatna stvar. Mi vidimo koliko je Utopija" bila revolucionarna ne samo u odnosu na daleku budunost nego i u odnosu na gorue probleme onog doba. Ona je napala ne samo privatnu svojinu, politiku dvora, neznanje i le- njost kaluera, ve je napala i versko uenje.

esta glava CILJ

Poto je tako u pojedinostima dao sliku idealnog drutva koje ini sutu suprotnost drutvu njegovog doba, Mor na kraju Utopije jo jednom estoko napada ovo drutvo. Moderni
20*

UTOPIJE

.308

KARL KAUCKI

socijalizam jedva da raspolae otrijom kritikom drutva od ove kojom Hitlodej zavrava svoje izlaganje o Utopiji: Opisao sam vam to sam mogao vernije oblik one drutvene zajednice koju ja stvarno smatram ne samo najboljom, ve i jedinom koja se s pravom moe tako nazvati. Svuda se, inae, govori o optem dobru, a u stvari svako misli samo na svoju privatnu korist. U ovoj zemlji, gde nema nikakvog privatnog vlasnitva, ljudi se sasvim ozbiljno staraju o interesima zajednice. I jedni i drugi imaju razloga to tako rade. U drugim zemljama svaki pojedinac zna dobro da e umreti od gladi ako se sam o sebi ne brine, pa ma kakvo blagostanje vladalo u njegovoj dravi. Ima li igde zemlje gde nije tako! Same prilike izazivaju kod svakog pojedinca misao da prvenstveno treba da se brine o samom sebi, pa tek onda o narodu, odnosno o svojim blinjima. Onamo, naprotiv, gde sve pripada svima, niko se ne plai da e mu neto nedostajati, samo ako se stara da zajednike itnice budu pune. Tamo ne postoji nepravedna podela dobara niti uopte ima sirotinje i prosjaka. Svi su bogati, iako niko nema nieg svoga. Zar ima, zbilja, veeg bogatstva od radosna i mirna ivota bez briga, kad ovek ne mora da drhti za svoj nasuni hleb, kad se ne mora da zamara stalnim zahtevanjima i albama svoje supruge, kad ne mora da strahuje da e sin patiti od siromatva, a ujedno ne mora da se mui kako e erki miraz spremiti, ve moe da provodi dane slobodan, bez briga za opstanak i blagostanje kako svoje lino, tako i svih svojih: ene, dece, unuka, praunuka, prapra- unuka, i tako dugog niza svojih potomaka o kakvom samo plemii mogu da sanjaju? A ta da se kae o tome to su onamo na isti nain obezbeeni oni koji su nekada radili, a sad su nesposobni za privreivanje, kao i oni koji sada privreuju? Neka se sada neko usudi da sa ovakvom pravinou uporeuje pravdu koja vlada kod drugih naroda! Neka me avo nosi ako ja kod njih zapaam i najmanji trag pravde i pravinosti! Kakva je to pravda kad neki plemi ili

CILJ UTOPIJE"

309

zlatar61 ili zele- na ili najzad bilo koji od onih koji ili nita ne rade ili rade neto to nije od stvarne koristi po drutvo, kad, dakle, takav ovek vodi divan i sjajan ivot, iako nita ne radi ili radi suvian posao, dok na drugoj strani nadniar, taljiga, zanatlija ivi u takvoj oskudici i vodi tako bedan ivot da poloaj teglee stoke izgleda kudikamo bolji, jer njen rad nije neprekidan, njena hrana nije mnogo gora, a sem toga njoj je mnogo prijatnije i, najzad, marva ne brine o budunosti? Ovi ljudi, meutim, rade toliko vane poslove da bez njih ne bi mogla izdrati nijedna dravna zajednica ni ciglu godinu dana. Pa ipak, sadanjica ih iscrpljuje radom koji je za njih besplodan i nekoristan, a pomisao na bednu starost moralno ih ubija, poto im je ve sama nadnica toliko ibedna da od nje ne mogu podmiriti ni potrebe radnog dana. Kako je daleko od njih mogunost da svakoga dana bar neto odvoje na stranu za svoje stare dane! Zar nije nepravedno i nezahvalno ovo drutvo koje toliko rasipa na one to ih nazivaju plemenitima, na zlatare i ostale ljude iste vrste, na ljude to potpuno besposlice ili ive od ulagivanja ili izrauju predmete za prazna uivanja, dok se, s druge strane, uopte ne brine za zemljoradnike, ugljare, nadniare, taljigae i zanatlije, za ljude bez kojih nijedno drutvo ne bi moglo ni opstati? Dok su ovi ljudi mladi, drutvo njihov rad iskoriuje, a kad ostare ili obole, ostavlja ih u krajnjoj bedi i, ne seajui se vie njihovih zalaganja i zaboravljajui njihove tolike usluge, kao krajnji neza- hvalnik preputa ih da umru najbednijom smru. A ta da se kae tek o tome to bogatai svakoga dana pomalo zakidaju nadnice siromanih radnika, i to ne samo iz sopstvene tenje za prevarom, ve i na osnovu dravnog zakonodavstva? Na taj nain, ono ravo nagraivanje za zajednicu najzaslunijih koje je prethodno izgledalo nepravedno, sada se zakonskim putem jo i pogorava i proglaava pravednim. I zato ja, dok u

* Zlatari su u Morovo vreme obino bili i menjai i bankari.

.310

KARL KAUCKI

mislima posmatram i razmiljam o dravama koje danas u svetu postoje, svuda vidim, tako mi boga, samo neku zaveru bogatih koji se, tobo za raun i u ime dravnih interesa, bore jedino za svoje line interese. Smiljaju i izmiljaju sva mogua sredstva kako e, najpre, bez opasnosti sauvati sva dobra to su ih na nepoten nain stekli, a zatim, kako e uz to niu cenu unajmiti i iskoristiti rad i trud sirotinje. im bogatai donesu odluku da ovakve smicalice treba primeniti u interesu zajednice, pa prema tome i u ime siromaha, one odmah postaju zakoni. Pa ipak ovi ne- valjalci, koji su u svojoj nezajaljivoj gramzivosti meusobno podelili sva dobra, koja bi inae bila dovoljna za potrebe itavog stanovnitva, kako su oni ipak daleko od onog blagostanja koje uivaju Utopljani! Tamo je novac sasvim izbaen iz upotrebe, a time su odstranjeni i uslovi za pojavu gramzivosti za zlatom. Koliko je nevolja time osujeeno, koliko je zloina time iskore- njeno! Kome nisu poznate prevare, krae, pljake, svae, pobune, metei, obraunavanja, ubistva, izdaje, trovanja, sve zloini koji se svakodnevno raznim kaznama vie osveuju nego suzbijaju, a koji bi nestali im bi novac bio ukinut! Pored toga, odstranjivanjem novca nestali bi istoga trenutka i strahovanja, strepnje, brige, zamor i nesanica. tavie, kad bi se novac sasvim ukinuo, odmah bi i siromatvo iezlo, jer ono najvie, izgleda, dolazi od oskudice u novcu. Kako sitna izgledaju mnogohvaljena Luterova dela u poreenju sa ovom smelom kritikom koja napada korene postojeeg drutva. Luter je tek godinu dana poSle pojave Utopije poeo da se bori protiv zloupotrebe indulgencije, dakle ne i protiv same indulgencije, a na dalje korake prisilile su ga injenice stvarnog ivota, a ne logini razvoj njegove sopstvene misli! I dok je Rim podigao svu svoju mo u borbu protiv Lutera koji je napao zloupotrebu indulgencije, ne menjajui nita u crkvenom ureenju, niko nije uznemirio Mora ije bi uenje iz temelja uzdrmalo celo drutvo da se proirilo; Mor je bio propovednik jedne crkve koja je u mnogo emu bila manje

CILJ UTOPIJE"

311

katolika, pa i manje hrian- ska od ma koje reformisane crkve (samoubistvo neizle- ivih bolesnika, ene svetenici) a tog propovednika katolika crkva je proglasila za svog sveca! Sve se .ovo moe i Objasniti; Luter se bio obratio masama; on je bio izraz monih partija i klasa. Mor je sa svojini tenjama bio usamljen; on se obratio samo uskom krugu naunika, narod ga nije razumeo, a i on sam nije hteo da ga narod razume. Zbog toga je on Utopiju napisao na latinskom jeziku i zavio svoje misli u formu satire kako bi mogao slobodnije da izrazi svoja shvatanja.

C1U UTOPIJE'

31

koji je cilj Mor eleo da postigne svojom ,,Utopijom"?

Ostalo je da odgovorimo jo na jedno, poslednje pitanje:

Znamo da su neki smatrali da je Utopija samopodraavanje Platonove republike. Neki su je proglasili dokonom fantazijom. Neki, naroito Nemci, smatrali su da je tano i jedno i drugo. Tako je, na primer, Rudhart Utopiju nazivao lepim plodom uenja starih". On ureenje Utopije" nije smatrao kao neto to treba ostvariti, nego kao vedru alu jedne vedre due. (Rudhart, Thomas Morus, str. 119 i 156.) Tu skoro profesor Alfred tem proglasio je Mora za najduhovitijeg i najuvenijeg obraivaa stapanja hrianske ljubavi prema blinjem i Platonovog komunizma, a Utopiju" naziva fantastinom igrom misli jednog prohujalog asa". (Alfred Stem, Die Sozialisten der Reformationszeit", Berlin 1883, str. 13 i 14.) Verujemo da smo ve dokazali da Morov komunizam ima sasvim drugi karakter nego Platonov, da on nije ,,lep plod uenja starih", nego da je naprotiv plod socijalnih nedaa i zaetaka ekonomskog razvitka na poetku novog veka, da on poiva na realnim injenicama, a ne na antikvarnoj knjikoj mudrosti. Nema u Mo- rovom komunizmu nieg od hrianske ljubavi prema, blinjima. Jer ta Ijubav nije nita drugo do pomo sirotinji, a ta pomo pretpostavlja da postoji sirotinja kojoj je pomo potrebna i bogatai koji e biti u stanju da je daju. Gde god je hrianstvu naspelo da pokae neki komunizam, uvek je to bio komunizam prosjakog tapa, a ne komunizam raa, uvek je to bio komunizam lum- penproletarijata, a ne radnog proletarijata. Morov komunizam nije ni platonski ni hrianski, on je moderan, i proizlazi iz kapitalizma. Mi ne priznajemo Utopiju ni za alu. Po miljenju naih naunika Utopija" bi, kad bi se pojavila danas,,

.314

KARL KAUCKI

mogla po svom karakteru da ue u neki filoloki asopis ili da bude feljton. Nema ba nikakvih dokaza da je Utopija ala. Naprotiv, sve, a pre svega sama knjiga, govori da to shvatanje nije tano. Treba biti naivan kao neki nemaki profesori a ti naivni profesori su jo ponajbolji, pa shvatiti kao alu jedno delo koje daje tako teku kritiku postojeeg stanja, koje iznosi tako temeljito promiljen sistem komunizma i koje je tano prilagoeno ekonomskim i tehnikim prilikama svoga vremena. To delo su i njegovi savremenici shvatili kao ozbiljno. Evo ta je pisao Budaeus Lupsetus: Mi dugujemo Tomasu Moru zahvalnost za njegovu Utopiju" u kojoj je svetu dao primer srenog ivota. Nae doba i nai potomci smatrae ovo delo kao odlino uenje puno korisnih saveta prema kome e drava urediti svoje ustanove saobraavajui ih svojim potrebama. Slino se izraavaju i mnogi drugi Morovi savremenici naunici i dravnici, kao Johannes Paludanus, Paulus Jonius i Hieronymus Buslidianus (ili Buslidius to je latinizirani naziv holandske rei Busleiden), savetnik Karla V. Steplton je sakupio niz izjava o Utopiji koje sve odgovaraju gorenavedenoj. Svi su u Utopiji" gledali knjigu koja sadri propise za dravnike o tome kako da upravljaju svojim zemljama. To je bilo potpuno u duhu onog vremena. Po tadanjim shvatanjima vladaoci su bili svemoni, a isto tako i oni koji bi nekog vladaoca pridobili za sebe. U Morovo doba masovno su se pojavljivali propisi za vladaoce. U isto vreme kad je pisana Utopija", pisao je Makijaveli svoga Vladaoca" i Erazmo svoj Udbenik za hrianskog vladaoca" (Institutio principis christiani), te mi ni najmanje ne sumnjamo da je i Utopija" imala isti cilj: pokazati vladaocu kako se vlada. Utopija je ak imala i poseban cilj da utie na -vlast i ustav Engleske. To se jasno vidi ne samo iz prve

CIU UTOPIJE'

315

knjige, nego nam to kae i sam Erazmo, koji je to morao znati, u svom poznatom pismu Hutenu: On je napisao Utopiju da bi pokazao zbog ega se drave nalaze u ravom stanju, ali je u svom izlaganju naroito imao u vidu Englesku koju je temeljito prouio i upoznao. U stvari, ostrvo Utopija je Engleska. Mor je hteo da pokae kako bi izgledala Engleska i kakvi bi bili njeni odnosi sa inostranstvom, kad bi bila komunistiki ureena. Analogija izmeu Utopije i Engleske moe se tano utvrditi: ostrvo je od kontinenta odvojeno samo mo- reuzom irine oko 15.000 stopa. Opis glavnog grada Ama- urota verno odgovara Londonu: on lei na reci Anidor (Temza) na kojoj se plima i oseka oseaju nekoliko milja vie grada. Obale su spojene kamenim mostom (London Bridge) na mestu gde je grad najvie udaljen od mora da bi brodovi mogli to dublje da uu u kopno itd. Re Amaurot znai grad magle (od grke rei ama- uros mraan, turoban, maglovit). Uostalom, u Engleskoj svi priznaju analogiju izmeu ostrva Utopije i britanskog ostrva. Stov u knjizi ,,Survey of London, sv. 2, str. 458, nalazi da se London i Amaurot potpuno podudaraju. Rudhart to pobija, ali time samo dokazuje da Univerzitetska biblioteka u Getingenu nije pogodno mesto da se upozna London. Po ugledu na Mora, Rable je u svom delu Gargantua i Pantagruel" vie puta ime svoje otadbine prikrivao imenom Utopija (knjiga druga, 8. i 23. glava, knjiga trea, 1. glava). Rableova Utopija" je dakle Francuska, u tome se slau svi komentatori. On je tu ideju i svoju koloniju preuzeo iz Utopije Tomasa Mora. (Vidi komentar Esmangarda, koji smo ve spomenuli, Oeu- vres de Rabelais, trea knjiga, str. 516.) Oni istoriari i ekonomisti koji ne znaju ta da rade s Utopijom, razume se, vide u tom imenu znak kojim je Mor na fin nain hteo da naglasi da i sam svoj komunizam smatra za neostvarivu fantaziju. To je taj nauni metod kojim se jedna neugodna istorijska pojava izvre u njenu suprotnost:

.316

KARL KAUCKI

zatvaraju se oi pred injenicama i pronalazi neko Objanjenje iz grkog leksikona. U celom izlaganju o Utopiji" postoji samo jedan elemenat fantazije, u iju mogunost ni sam Mor nije vrsto verovao: to nije cilj kome treba teiti, nego nain na koji taj cilj treba da se ostvari. Mor je video samo jednu silu koja bi mogla da sprovede komunizam, ali ni sam nije imao poverenja u nju. On nam je u Utopiji pokazao na koji nain je zamiljao sprovoenje komunizma: neki vladalac po imenu Utop osvaja zemlju i stavlja na nju peat svoga duha; celo ureenje Utopije potie od njega. On je smislio opti plan komunistikog drutva, a zatim ga sproveo. Tako je Mor zamiljao ostvarenje svojih ideala: on je bio otac utopijskog socijalizma, koji je s pravom dobio ime po knjizi Utopiji. Taj socijalizam je utopijski ne toliko zbog neostvarivosti njegovih ciljeva koliko zbog nedovoljnosti sredstava koja su mu stajala na raspolaganju odnosno koja je hteo da primeni. Mor je morao da bude utopist i nama je to jasno. Tada jo nijedna partija niti klasa nije zastupala socijalizam. Odluujua politika snaga od koje je izgledalo da zavisi drava bili su vladaoci koji su tada jo bili mlad, u izvesnom smislu revolucionaran elemenat bez vrstih tradicija. Zato onda ne pokuati da se neki od njih pridobije za komunizam? Kad bi

neki od njih hteo on bi mogao da zavede komunizam, a ako se ne nae takav, beda naroda ima da ostane neizmenljiva. Tako je mislio Mor i polazei s tog stanovita, on je morao da pokua
da zadobije nekog vladaoca. No on se nikako nije varao u tome da je taj zadatak beznadean. I suvie je dobro poznavao Vladaoce svog doba. Poto je prethodno stavio klauzulu da se tdbo ne slae sa svim onim to je Hitlodej ispriao, Mor zavrava svoju Utopiju" sledeim reima: Ja ipak bez ustruavanja tvrdim da u drutvenoj zajednici utopljana ima jako mnogo stvari koje

CILJ UTOPIJE'

317

ja u naim dravama elim da vidim ali ih ne oekujem (optarim verius quam sperarin). U toj zavrnoj reenici ogleda se sva tragika Morove sudbine, sva tragika jednog genija koji je izneo problem koji je njegovo doba nosilo u utrobi, pre nego to su bili dati materijalni uslovi za njegovo reenje; u njoj se ogleda sva tragika jednog karaktera koji osea svoju obavezu da se zauzme za reenje problema koje je vreme postavilo, da se zauzme za prava potlaenih protiv obesti onih koji vladaju, makar stojao i sam i makar ne bilo izgleda na uspeh. Mor je veliinu svoga karaktera dokazao na giljotini na koju se popeo, jer nije hteo da rtvuje svoje uverenje udima jednog vladaoca. Njegovi savremenici ve su bili priznali veliinu njegovog karaktera. Veliinu pak njegovog genija oni nisu mogli da shvate, ma koliko da su ga hvalili, tek danas, sa nastankom naunog socijalizma, mogue je pravino oceniti Mora i kao socijalista. Tek od polovine devetnaestog veka ciljevi socijalizma su postali jasni kao istorijska pojava, tako da je mogue da se odvoji bitno od nebitnog i trajno od prolaznog u poecima socijalistikog pokreta. Tek je sada mogue spoznati ta je u Utopiji fantastina igra misli jednog prohujalog asa, a ta je eho prolosti, ta slutnja budunosti, ta istorijsko delo. Nita reitije ne govori o veliini ovog oveka i nita jasnije ne pokazuje koliko je on daleko prevazilazio svoje savremenike, kao to to je trebalo da proe vie od tri stolea dok su se stvorili uslovi da bi se saznalo da je on postavio ciljeve koji nisu fantazija nekog dokonog asa, nego rezultat dubokog uvida u sutinu ekonomskih tendencija svoga doba. Utopija" je stara skoro etiri stolea, i ve je proao etiristoti roendan Morov, a njegovi ideali jo nisu prevazieni; oni jo lee pred oveanstvom koje tei za njima.

.318

KARL KAUCKI

SADRAJ
Predgovor prvom izdanju ................................................. Predgovor drugom izdanju ............................................... 5 8

DOBA HUMANIZMA I REFORMACIJE Uvod ................................................................................... 13 Poeci kapitalizma i modeme drave ............................... 16 Feudalizam................................................................. 16 Gradovi ....................................................................... 19 Svetska trgovina i apsolutizam ....................................... 22 Zemljini posed ................................................................. 33 Feudalna i kapitalistika glad za zemljom ... 33 Proletarijat ................................................................. 37 Kmetstvo i robna proizvodnja ......................................... 40 Ekonomska izlinost novog plemstva ............................. 42 Riteri .......................................................................... 44 Crkva ....................................................................................... 47 Potreba za crkvom i njena mo u srednjem veku 47 Osnovi papske moi .... ............................................. 56 Propast papske moi ........................................................ 61 Humanizam ............................................................................ 79 Paganstvo i katolicizam............................................. 79 Paganstvo i protestantizam....................................... 86 Bezverje i sujeverje .................................................... 91, TOMAS MOR Biografi Tomasa Mora .......................................................... 103 Vilijam Roper ................................................................. 103 Steplton .......................................................................... 105 Krezakr Mor i drugi ....................................................... 108 Erazmo Roterdamski ..................................................... 113

Mor kao humanist ................................................................. 126 Morova mladost ............................................................. 126 Mor kao humanistiki pisac .......................................... 128 Mor o prosveivanju ena. Morova pedagogija . 13 2 Morov odnos prema umetnosti i prirodnim naukama 13 6 -Mor i katolicizam ................................................................. 139 Morova religioznost ....................................................... 139 Mor kao protivnik gospodstva popova . . . . 141 Morova verska trpeljivost ........ .................................... 146 Mor kao politiar ................................................................... 154 Politiki poloaj Engleske poetkom esnaestog veka ......................................................................... 154 Mor kao monarhist i protivnik tiranije . . . . 164 Mor kao zastupnik londonskog graanstva . 167 Politika kritika Utopije" ............................................. 172 Mor, neprijatelj tirana, stupa u kraljevu slubu 182 Mor u borbi protiv luteranstva ...................................... 185 Morov konflikt s krunom ............................................... 191 Morova propast .............................................................. 199 UTOPIJA Mor kao ekonomist i socijalist .............................................. 207 Koreni Morovog socijalizma .......................................... 207 Ekonomska kritika Utopije ........................................ 220 Ekonomske tendencije reformacije u Engleskoj . 230 Izdanja i prevodi Utopije i njihova kompozicija . . 240 Nain proizvodnje Utopljana ................................................ 252 Opis ................................................................................ 252 Kritika ............................................................................ 264 Porodica Utopljana................................................................ 278 Opis ................................................................................ 278 Kritika ............................................................................ 285 Politika, nauka i religija u Utopiji ....................................... 294 Politika ........................................................................... 294 Nauka ............................................................................. 298

Religija ........................................................................... 303 Cilj Utopije.......................................................................... 309

Radmila Pavlovi
Lektor

TOMAS MOR

TAMPARIJA BUDUNOST NOVI SAD, UMADIJSKA 12

4 Tomas Mor 7Wil

1900.

l i a m H o l d e n H u t t o n . Sir Thomas More, London

8 The workes of Sir Thomas More Knyght, sometime Lorde Chauncellor of England, vvritten by him in the En- glysh tongue. Printed at London 1557. 1458 strana Fol.

22 Eutopija srena zemlja. Englezi izgovaraju Euto- piju" isto kaO i Utopiju, naime kao Jutopiju.

9 Kaucki u primedbi navodi originalni tekst naslova na staronemakom jeziku, kao i nekoliko citata iz uvoda. Mi taj prevod izostavljamo, jer nema interesa za nae itaoce. Prim. prev. 14 Za englesko lano istunstvo karakteristino je da je Raf Robinzon u svom engleskom prevodu potpuno izostavio