Alber Kami o delu Franca Kafke (Mit o Sizifu)

Poslednji esej u Kamijevoj knjizi Mit o Sizifu, koji ujedno predstavlja i neku vrstu zakljuka ovog ogleda o apsurdu, nosi naziv Nada i apsurd u delu Franca Kafke.

Namerno kaem esej; iako su teme kojima se Kami ovde bavi filozofske, nain na koji im prilazi je neto slobodniji, bez tenje ka logikoj neoborivosti, bez apodiktinih tvrdnji i vrstih zakljuaka. U pitanju je, kako sam Kami kae, ogled.

Nada, apsurd i egzistencijalizam

Na "Mit o Sizifu" se esto gleda kao na esejistiku samosvest romana Stranac, ali to ne iscrpljuje znaaj ovog ogleda, koji je ipak delo za sebe. Apsurd, odsustvo smisla kao istina o ovekovom poloaju, praden lucidnom svedu koja u tome vidi temelj slobode, tema je Mita o Sizifu. Svaka transcendencija, sveka metafizika je neprijatelj slobode. Ne postoji vii smisao koji prevazilazi ovaj svet. Zbog toga de ovekova elja za jedinstvom duha, koji razumeva, i sveta, koji duti, biti stalno razoaravana. Apsurdno stanje je stanje rezignacije i prihvatanja besmisla. Rezignacija iskljuuje nadu. U kakvoj vezi onda mogu biti nada i apsurd?

Kami analizira prisustvo apsurdnosti u knjievnosti i filozofiji, bavi se knjievnim likovima kao to su Don uan, legendarni junak, i Kirilov iz romana Zli dusi Dostojevskog. Tri autora su izdvojena Kafka, Kjerkegor i estov Kami ih naziva egzistencijalnim romansijerima i filozofima. U njihovim delima, kao i u celokupnoj egzistencijalistikoj misli, u vrstoj sprezi sa apsurdom, pronalazi nadu. Radi se o tome da apsurdno delo moe da dovede do jedne vrste neverstva ono to bi trebalo da bude tragina igra, poinje da daje smisao ivotu pisca, pa dela koja su u potpunosti okrenuta apsurdu zavravaju u bezmernom kriku nade.

Apsurd i nada u Kafkinim delima Proces i Zamak

Kami istie da vedina tumaa definie Kafkino delo kao oajniki krik, jer oveku nije ostavljeno nikakvo pribeite. Pisac Mita o Sizifu se ne slae sa tim stanovitem, istiudi prisustvo nade. U Kafkinim delima, nada se uvodi preko poniznosti. Kafka uskraduje svom Bogu moralnu veliinu, oiglednost, dobrotu, jedinstvo, ali samo zato da bi se lake bacio u njegovo naruje.

Kafkino delo je simbolino, moe da se tumai na bar dva naina, potrebno je da se iznova iitava. Kafka je postavio jedan naspram drugog svet svakodnevnog ivota i svet natprirodne uznemirenosti, otkrivi pri tom njihove tajne odnose. Igra se kontrastima, tragediju izraava svakodnevnim, a apsurd loginim. Sve to postie pomodu izuzetne prirodnosti u pripovedanju, obeleene potpunim odsustvom uenja.

U Procesu Kami nalazi sve osnovne principe apsurdnog dela: 1. neizreena pobuna 2. lucidni i nemi oaj 3. zauujuda sloboda ponaanja koju likovi ispoljavaju sve do konane smrti.

Nain na koji Kami rezimira sadraj Procesa doputa nam da poveemo Jozefa K. sa Mersoom, junakom Stranca:

U Procesu, Jozef K.... je optuen. Ali ne zna zbog ega. Nesumnjivo, njemu je stalo do odbrane, ali ne zna zato. Advokati smatraju da je njigov sluaj teak. U meuvremenu, on ne zaboravlja da voli, da jede ili da proita svoje novine. Potom biva osuen. Ali, sudska sala je veoma mrana. On ne shvata mnogo. On samo pretpostavlja da je osuen, ali na ta, to jedva i da se pita. On u to ponekad sumnja, ali nastavlja da ivi. Mnogo vremena posle, dva utiva i lepo obuena gospodina dolaze da ga pronau i pozivaju ga da ih prati. Sa najvedom mogudom ljubaznodu, oni ga odvode u neko oajno predgrae, stavljaju mu glavu na kamen i zakolju ga. Pre nego to je umro, osuenik je rekao samo : kao psa.

Ipak, Kamijev Merso je pravi junak apsurda, dok Kafkini junaci to nisu. Oni su sablasti bola koje osedaju nostalgiju, nadahnuti automati koji nam daju istinsku sliku onoga to bismo bili kada bismo se odrekli svojih zadovoljstava (u paskalovskom smislu rei) i kada bismo se potpuno predali ponienjima boanstava.

Proces i Zamak se dopunjuju. Proces postavlja problem, opisuje, ali ne zakljuuje. Zamak u izvesnoj meri razreava stvari, ali ne uklanja problem - samo pomae da ga prihvatimo. U Zamku svako poglavlje je jedan novi poraz. I novi poetak. A to nije po logici, ved po doslednosti duha. irina te upornosti ini tragiku dela. Kafka je umeo da predstavi, sa tolikom irinom, taj svakodnevni prelaz od nade do oajanja i od oajnike mudrosti do dobrovoljne zaslepljenosti oveka. Kroz sve to pomalja se nada, pronalazimo tajnu Kafkine jedinstvene melanholije u pitanju je ona stara nostalgija za izgubljenim rajevima.

Apsurd i univerzalnost Kafkinog dela

Iako je osobenost umetnosti da povezuje opte sa pojedinanim, veliinu apsurdnog pisca treba potovati prema rastojanju koje on ume da uvede izmeu ova dva sveta. Kafka ume da pronae mesto gde se oni sastaju, i to u svojoj najvedoj nesrazmeri, to geometrijsko mesto oveka i neovenog.

Kafkino delo postavlja apsurdni problem u njegovoj celokupnosti. Sa druge strane, ono je univerzalno, a jedno istinski apsurdno delo nije univerzalno, istie Alber Kami. Univerzalno je jer je podstaknuto religioznom inspiracijom. U njemu je predstavljeno potresno lice oveka koji uzmie pred oveanstvom, crpedi iz svojih protivrenosti razloge vere, razloge za nadu u plodnim beznaima, i nazivajudi ivotom svoje zastraujude sticanje znanja o smrti. Na kraju estokog procesa koji Kafka pokrede protiv itavog sveta, njegova neverovatna presuda oslobaa krivice, na kraju, ovaj rugobni i potresni svet, u kome i same krtice riju s nadom.

...

Poglavlje Nada i apsurd u delu Franca Kafke nije objavljeno u prvom izdanju Mita o Sizifu 1942. godine, jer je izdava odbio da objavi poglavlje o Kafki, ekom Jevrejinu. Zbog toga je Kami dopunio rukopis tekstom Kirilov, koji govori o Dostojevskom i samoubistvu. Drugo izdanje, kao i sva potonja, sadri oba teksta.

Kamijevo tumaenje otkriva Kafkino delo na jedan tada sasvim nov, ali i danas interesantan nain, koji poziva na dalje razmiljanje. Mnoga pitanja su samo otvorena i valjalo bi podrobnije odgovoriti na njih. Razumljivo je zbog ega to Kami nije uradio ovom prilikom Mit o Sizifu je, ipak, knjiga o apsurdu, a ne o Kafki.

O romanima Franca Kafke de biti jo rei u zasebnim tekstovima na interpretacije.com.

(Update: "Proces")

Valentina orevid