-1AUTONOMNI NERVNI SISTEM Autonomni nervni sistem (ANS) predstavlja deo perifernog nervnog sistema.

Sastoji se iz tri glavna autonomna dela: 1. Simpatiki nervni sistem; 2. Parasimpatiki nervni sistem; 3. Enteriki nervni sistem; ANS prenosi impulse iz CNS-a do ostatka tela izuzev do skeletnih miia. Enteriki nervni sistem moe da funkcionie nezavisno od CNS-a, ali simpatiki i parasimpatiki nervni sistem su delovi CNS-a i bez njega ne mogu funkcionisati. ANS se najveim delom nalazi izvan uticaja volje, a kontrolie veliki broj razliitih procesa, a najvaniji su: kontrakcija i relaksacija glatkih miia; svu egzokrinu i deo endokrine sekrecije; kontrola funkcije srca; energetski metabolizam, posebno u jetri i skeletnim mii ima; Odreen stepen autonomne kontrole postoji i u drugim tkivima i organima, ukljuujui bubreg, imunski sistem i somatosenzorni sistem. Glavna razlika izmeu autonomnih i somatskih nervnih (eferentnih) puteva je u tome to se putevi ANS-a sastoje iz dva neurona, dok se kod somatskih (motornih) puteva nalazi samo jedan neuron koji inervie odgovarajui mii. Ta dva neurona u autonomnim nervnim putevima se nazivaju preganglijski i postganglijski neuron. Simpatiki preganglijski neuroni se nalaze u intermediolateralnoj kolumni torakolumbalnog dela kimene modine, od C8 do L2/3 segmenta, dok se njihovi aksoni pruaju u sastavu spinalnih nerava do simpatikih ganglija. Postoje dve grupe ovih ganglija: Paravertebralni niz ganglija nalazi se du obe strane ki menog stuba; Prevertebralne ganglije plexus coeliacus nalazi se u abdomenu, ispred aorte na mestu gde izlazi truncus coeliacus. Nervna vlakna mogu u ovim ganglijama da se sinapsiraju sa postganglijskim neuronima, ali mogu i da prou kroz ganglion i da se zavre u nekom drugom ganglionu. www.belimantil.info- 2 Postganglijski simpatiki neuroni lee u simpatikim ganglijama i njihovi aksoni se pridruuju perifernim spinalnim nervima i dolaze na taj nain do ciljnih organa. Jedini izuzetak od ovakve inervacije jeste medula nadbubrene lezde. Naime, preganglijski, a ne postganglijski simpatiki neuroni inerviu adrenalnu medulu, tj. njene hromafine elije koje lue adrenalin i noradrenalin. To je zbog toga to ove elije predstavljaju, u stvari, modifikovane postganglijske simpatike neurone. Parasimpatiki preganglijski neuroni potiu iz dva odvojena regiona: Kranijalni deo parasimpatikusa ine parasimpatika jedra kranijalnih nerava, i to: 1. n. oculomotoriusa (III) koji daje vlakna za inervaciju oka; 2. n. facialisa (VII) vlakna za submandibularne i submaksilarne pljuvane lezde; 3. n. glossopharyngeusa (IX) vlakna za parotidnu pljuvanu lezdu i farinks; 4. n. vagusa (X) vlakna za veinu abdominalnih i torakalnih organa; Sakralni deo parasimpatikusa koji potie iz sakralnog dela kimene modine i putem nn. erigentes daje vlakna za karline organe. Za razliku od simpatikog sistema, parasimpatiki postganglijski neuroni

se nalaze u samom zidu ciljnih organa ili u diskretnim ganglijama vrlo blizu njih, i vrlo su kratka, dok su kod simpatikog sistema preganglijska vlakna kratka, a postganglijska dugaka. Enteriki nervni sistem se sastoji iz neurona koji lee u samom zidu creva u vidu dva nervna pleksusa Majsnerov submukozni i Auerbachov mienteriki pleksus. Pretpostavlja se da u ovom sistemu ima vie neurona nego u kimenoj modini, pa se i naziva "malim mozgom". Ovaj sistem moe da funkcionie i bez ostatka ANS-a, ali i simpatikus i parasimpatikus modifikuju funkciju ovog sistema. Ovaj sistem je mnogo sloeniji od parasimpatikusa i simpatikusa jer sadri mnogo vie neurotransmitera. Na nekim mestima, simpatikus i parasimpatikus proizvode suprotne efekte, pa se zato za njih kae da su antagonisti (to nije sasvim tano), meutim na nekim mestima deluje samo jedan od njih: znojne lezde i veina krvnih sudova imaju samo simpatiku inervaciju; m. cilliaris u oku ima samo parasimpatiku inervaciju; www.belimantil.info- 3 bronhijalni glatki miii imaju samo parasimpatiku inervaciju, ali imaju adrenergike receptore (ali ne i nerve); male arterije i arteriole imaju samo simpatiku inervaciju, ali imaju holinergike receptore. Takoe, postoje mesta na kojima ova dva sistema proizvode iste efekte (pljuvane lezde), tako da je pogreno misliti o simpatikusu i parasimpatikusu kao o "protivnicima". Svaki od njih ima svoju odreenu funkciju i u odreenom tkivu ili organu moe biti manje ili vie aktivan, zavisno od potreba u tom trenutku. U svakodnevnom ivotu, glavna funkcija ANS-a je konstantna kontrola specifinih funkcija organizma. Neurotransmiteri u ANS-u. Dva su glavna neurotransmitera koja postoje u ANS-u, i to: Noradrenalin (NorA) deluje na noradrenergike receptore u sklopu simpatikog sistema; simpatiki neurotransmiter. Acetilholin (ACh) deluje na holinergike receptore (muskarinske i nikotinske) u sklopu parasimpatikog (dodue i simpatikog, vidi dalje) sistema; parasimpatiki neurotransmiter. Osnovni principi neurotransmisije u ANS-u su: Svi preganglijski neuroni i simpatiki i parasimpatiki na svojim krajevima oslobaaju ACh; Parasimpatiki postganglijski neuroni takoe oslobaaju ACh; Simpatiki postganglijski neuroni oslobaaju NorA; Izuzetak od poslednje stavke su simpatiki postganglijski neuroni za inervaciju znojnih lezda, piloerektornih miia koe i krvnih sudova koe koji na svojim krajevima oslobaaju ACh; Meutim, postoje i neki drugi neurotransmiteri koji se oslobaaju zajedno sa glavnim neurotransmiterima ili nezavisno od njih, meutim njihova funkcija je uglavnom nejasna. Neki od njih su ATP, neuropeptid Y, vazoaktivni intestinalni peptid (VIP), azotni oksid (NO), supstanca P, serotonin, GABA, dopamin, itd., i svi zajedno se nazivaju neadrenergiki neholinergiki neurotransmiteri (NANC). www.belimantil.info- 4 HOLINERGIKA TRANSMISIJA Holinergika transmisija predstavlja nervnu transmisiju koja se obavlja putem neurotransmitera acetilholina. To je jedini vid transmisije u parasimpatikom sistemu, a odvija se i u svim autonomnim sinapsama (u ganglijama ANS-a) kao i na neuromiinoj spojnici i u CNS-u. SINTEZA I OSLOBAANJE ACh ACh se sintetie u nervnim zavrecima iz holina i acetil-CoA. Holin se

preuzima iz okolnog ekstraelijskog prostora specifinim nosaem koji se nalazi u membrani nervnog zavretka, a koji koristi koncentracioni gradijent Na+ za transport holina (ko-transport). Koncentracija holina u plazmi i telesnim tenostima iznosi oko 10mmol/l, a u blizini nervnih zavretaka raste do 1mmol/l, gde nastaje iz ACh koga razgrauje acetilholinesteraza (ACE). Vie od 50% ovako nastalog holina biva preuzeto u nervni zavretak. Pod dejstvom citosolnog enzima holin-acetiltransferaze, iz holina i acetilCoA se sintetie ACh. Kontrolni korak u sintezi ACh predstavlja transport holina u nervni zavretak. Najvei deo sintetisanog ACh se transportuje u sinaptike vezikule pomou specifinog transportera koji koristi koncentracioni gradijent H+ za transport ACh (kontratransport). Koncentracija ACh u sinaptikim vezikulama iznosi oko 100 mmol/l, a u jednoj sinaptikoj vezikuli ima oko 10000 molekula ACh. Nakon dolaska akcionog potencijala i ulaska jona Ca2+, dolazi do egzocitoze sinaptikih vezikula i oslobaanja ACh u sinaptiku pukotinu (otprilike 300 vezikula se oslobodi sa jednim nervnim impulsom na neuromiinoj spojnici, tj. oko 3 miliona molekula ACh). Oko 2 miliona molekula dolazi do receptora na postsinaptikoj membrani, dok ostatak biva hidrolizovan pod dejstvom ACE. ACh ostaje vezan oko 2ms za receptore i nakon toga biva rapidno hidrolizovan acetilnolinesterazom. (Svi ovi dogaaji vae za neuromiinu spojnicu) Postoje dve forme holinesteraze: 1) Acetilholinesteraza nalazi se vezana za proteoglikane sinaptike pukotine i strogo je specifina za ACh; takoe postoji u maloj koncentraciji u citosolu nervnih zavretaka, kao i u eritrocitima (nepoznata funkcija); www.belimantil.info