Uvod u forenziku

Boidar Radusin

Molekulska spektroskopija u forenzici

dr Nada S. Bonjakovi Pavlovi Fakultet za fiziku hemiju Metode zasnovane na molekulskoj spektroskopiji imaju iroku primenu u forenzici. Naime, princip je sadran u energetskim prelazima molekula (rotacionim, vibracionim, elektronskim) pri emu se javljaju odre ene linije u spektru na osnovu iji! se intenziteta i poloaja kasnije mogu kvalitativno odnosno kvantitativno opisati nepoznate supstance. "ao to smo pomenuli, postoje tri vrste prelaza pa su same metode grubo klasifikovane na taj nain. UV/VIS spektroskopska analiza odvija se u oblastima elektromagnetnog spektra od (#$%&'$%) nm za () i od ('$%&*$%) nm za )+, oblast. -rimena joj je kvanitativnog karaktera dok su same osetljivosti obino od #%&. & #%&/ M. ,pektrofotometar je naje0e upotrebljivani instrument u ()1)+, analizi. Njegov zadatak je da izmeri odnos upadnog intetnziteta svetlosti i intenziteta proputene svetlosti. 2snovni delovi su mu3 izvor svetlosti, dra uzorka, monohromator i detektor. "ao izvori naje0e se koriste )olframova i 4euterijumova lapma. "valitativna analiza za!teva veliko poznavanje teorijski! znanja iz ove oblasti zato to je identifikacija maskimuma trake nekog nepoznatog jedinjenja esto oteana. -roblem postaje jo ve0i ukoliko se trake preklapaju. "vantitativna analiza je e0i sluaj primene ove metode iz prostog razloga to je zasnovana na 5amber 6 7erovom zakonu u kome je apsorbancija direktno srazmerna koncentraciji analita u probi. 2va metoda tako e za!teva iroko teorijsko znanje iz oblasti molekulske spektroskopije ali je znatno jednostavnija od kvalitativne analize. Fluorescencija predstavlja jo jednu analitiku metodu koja proizilazi iz molekulske spektroskopije. 8e je o metodi zasnovanoj na sekundarnoj tzv. re emisiji zraenja u oblastima vii! talsni! duina u odnosu na pobu ivako zraenje. 2setljivost i oblast lineranosti prednjae u odnosu na ()1 )+, metod dok joj je preciznost neto manja. "ao est primer primene navodi se izazivanje tragova na nepodesnim povrinama koje ne pokazuju flurescenciju pod () zracima a kao naje0e kori0eni reagensi koriste se benzil 6 !lorid i 9 6 metil antracen. Nanoenje na ispitivanu povrinu vri se rasprivaima pri emu dolazi do reakcije sa aminokiselinama i stvaranja obojeni! kompleksni! jedinjenja, pri emu treba vriti vizuelizaciju pomo0u () zraka druge talasne duine (':% nm). ;a porozne povrine koriste se reagensi poput cink & !lorida. <rana spektroskopije koja prouava spektr nastale vibracionim prelazima molekula naziva se vibraciona - s ek!rosko ija. -oznato je da su molekulske vibracije kvantirane. Mogu biti isteu0e i savijaju0e. "oncept kvalitativne analize izuzetno je sloen te ne0e biti detaljno obra ivan, dok je sama kvantitativna primena sklona fluktuacijskim neodre enostima pa tu prednjai ()1 )+, metod. <eneralno gledano, vibracijskom spektroskopijom lako moemo identifikovati konstituente viekomponentnog sistema. "ada se radi o identifikaciji nepoznatog jedinjenja ono prvenstveno mora biti pret!odno izolovano iz smee i prei0eno do odre ene mere.+nstrument koji koristimo kod ove metode je FTIC. 7itno je pomenuti da ne postoje dva jedinjenja koja imaju isti spektar to je osnov za uspenu kvalitativnu analizu, kao i to da je mogu0e raditi kako sa tenim, tako i sa gasovitim i vrstim uzorcima. (openo gledano += spektroskopijom mogu0e je analizirati droge,boje, vlaknaste materijale,
eksplozive i sl. -ored opisani! te!nika, koriste se jo i >?8 mikroskopija, ramanska spektroskopija. "od >?8&a koristi se
princip atenuirane totalne refleksije (dubina prodiranja += snopa), dok je kod ramanske princip sutinski vezan za pojavu tzv. ramanskog rasejanja. -o me!anizmu ovo je dvofotonski process i nuan uslov za javljanje ovi! spektara je da u posmatranom molekulu dolazi do promene polarizabilnosti. Materijali koji se mogu analizirati slini su onima kao i kod >?8&a. ?e!nika je jako popularna u razvijenim zemljama premda je cena ovakvi! spektrometara izuzezno visoka.