Psihologija

1)Psiholoske discipline
Psihologija ima 2 faze razvoja: filozofska i naucna Vilhelm Vunt-fizioloska psihologija, a od 1879 u Lajpcigu-naucna Gledista:Viljem Dzems!"#$%: p je nauka o svesnom men&alnom zivo&u, o sves&i Sigmund Frojd:p zivo& je pod dejs&vom nesvesnog Dzon Votson: p se 'azira na ponasanju, 'iheviorizmu kogni&ivis&i !sves& je u cen&ru paznje%, okre&anje ponasanju i emo&ivnim, kogni&ivnim i mo&ivacionim pojavama Definicije: -nauka kojoj je o'jek& in&eresovanja ponasanje ljudi i zivo&inja -nauka o ponasanju i svesnim procesima -nauka o ak&ivnos&ima individualnog, svesnog, su'jek&ivnog, licnog o'elezja Discipline: 1% Teorijske: prosirivanje pos&ojecih znanja (ps&a - psihologija opazanja, mo&ivacije, ucenja, pamcenja, misljenja, licnos&i !osnovne psihicke f-je coveka% )izioloska - redukcionizam !ne priznaje neorganska o'jasnjenja% *azvojna - razvoj u svim sferama od rodjenja do smr&i !decja, adolescen&ska, s&arenja+% "ocijalna , posredni i neposredni uzajamni efek&i ponasanja pojedinaca i grupe !kasno se razvila% -van&i&a&ivna , merenje procesa i oso'ina, u&vrdjivanje razlika !psihome&rija% 2% Primenjene: resavaju konkre&ne pro'leme, ali i u&icu na &eorijske discipline Pedagoska , vaspi&anje, o'razovanje, ucenje, mo&ivacija, rad sa ucenicima sa specijalnim po&re'ama .ndus&rijska , selekcija, o'uka, save&ovanje, ergonomika, organizacija -linicka , poremecena ponasanja, dijagnoze, &erapije, prevencija /0en&alna higijena !cuvanje men&alnog zdravlja% /)orenzicka !u pravnom sis&emu, eksper&ize, procena resocijalizacija zlocinaca% 1ihevioralna , zdravlja, za prevenciju psihosoma&skih o'oljenja, &raga za uslovima nas&anka is&ih "por&ska , psiho-fizioloski uslovi za uspeh, mlada grana 2me&nos&i , men&alna priprema izvodjaca, &rema, nas&up, krea&ivnos&

2)

etode u psihologiji
Metoda3nacin prikupljanja cinjenica -podela po koriscenju eksperimen&alnih ili posma&rackih pos&upaka -procenjivanje kauzalnih fak&ora daje glavne, primarne &j osnovne uzroke neke pojave !suvisno kod prirodnih nauka, ali po&re'no u psihologiji% !ksperimentalne metode-kon&rolisu se uslovi !nezavisne varija'le-npr 'uka% i mere promene!zavisne varija'le-npr umor%,uzrok i posledica su ovde pojmovi a ne cinjenice 1%la'ora&orijski !pro'lem je u svesnos&i ispi&anika% 2%&erenski !zivo&ni uslovi,sakri&i cinjenicu o vrsenju eksp inace npr-primer povecane umes&o smanjene produk&ivnos&i radnika pri pogorsanju uslovasvesni posma&ranja% / 4%prirodni !na licu mes&a-npr ka&as&rofe, ra&ovi, razdvojeni 'lizanci+% 5%e6 pos& fac&o !ne s&varaju se vec se ispi&uju vec pos&ojece razlike-npr pamcenje neuro&icara i opsesivno-kompulzivne oso'e% Posmatranje-vid neeksperimen&alnog is&razivanja 1%spoljasnje , o'jeka&a i pojava, sprovodi se sa unapred odredjenim ciljem, planski, nepris&rasno!npr-u pasivnoj ulozi- muskarci u zenskom drus&vu pri prelazenju ulice cesce gledaju okolo,ili u ak&ivnojkriminolog, moguca pris&rasnos&% 2%in&rospekcija , unu&rasnje opazanje, &esko proverljivo pa 'ihevioris&i od'acuju, pose'no kod dece,ali korisno za anlizu snova, &oka misli+ 2 &ipa: nestruktuirano !'ez koriscenja &ehnika za prikupljanje% struktuirano !in&ervju3usmeni razgovor, upi&nik3pismeni, skale procene%

")Pluralizam teorijskih pozicija u psihologiji

Teorija3sis&em uzajamno povezanih iskaza o odredjenoj vrs&i pojava 3predvidjanje novih cinjenica #$%uhn3izraz nerazvijenos&i i krize nauke koja &ezi povezivanju i uredjenju znanja danas-&eorijska polimorfnos& sprecava dogma&izam u nauci 2 pola-orijen&acija po gene&ici-sredini &j 7a&ivizam , 8mpirizam &icard %oen 345 pokaza&elja, 299 psihologa po polarnos&i3:; dimenzija: "u'jek&ivizam!svesno unu&rasnje% , ('jek&ivizam!ucenje, opazivo ponasanje% <olizam!celovi&os&,jedins&venos& jedinke% , 8lemen&arizam!osn jedinice ponasanja% =ranspersonalno!spolj de&erminisano% , Personalno!jedins&venos& jedinke% -van&i&a&ivno!precizno merenje pojava% , -vali&a&ivno!nemerljivo,nesvesno% $inamicko!razvijajuci procesi% , "&a&icko!nerazvojni procesi% 8ndogeno!unu&rasnje, 'iolosko% , 8gzogeno!drus&veni u&icaji,ucenje,sredina% /2 dimenzije viseg reda: "in&e&icko - #nali&icko i )unkcionalno , "&ruk&uralno /najops&ija dimenzija: )luidno , *es&rik&ivno !slojevi&os&, medjuso'na uslovljenos& psih pojava-rigorozno% -ciklicnos& naj'olja, &eorije su slike licnos&i samih &eore&icara

')Strukturalizam i Funkcionalizam
-u&icaj prirodnih nauka, fizike,hemije+ #icener !>un&ov djak%3:"&ruk&uralizam3analiza s&ruk&ure licne sves&i, in&rospekcijom osn elemen&i: ose&i, preds&ave, elemen&arna osecanja Viljem Dzems3:)unkcionalizam3pi&anje razvoja i delovanja sves&i na sredinu, &ok je naj'i&niji, van in&rospekcije pos&oje &ranzi&ivna s&anja -sves& ima adap&ivnu f-ju, kad urodjeni mehanizmi i navike nisu dovoljni,ima 'iolosku svrhu !?ikago% -opire se anali&ickom karak&eru "&ruk&uralizma Prve dve skole koje us&upaju mes&o ges&al& psihologiji, 'iheviorizmu, psihoanalizi+hum i kogn

()Gestalt psihologija
gestalt(nem.)3o'lik,forma,konfiguracija3:celina je vise od sume svojih delova - aks Verthajmer!s&udija )i-fenomena,2 ver&ik linije pod uglom 49@ sukcesivno kao pokre&%, %urt %ofka) Volfgang %eler-is&razivanja percepcije !nervno f-nisanje je ne fizicko% -opazaj nije is&o s&o i ose&, smisaona je celina!Vunt-ucenje o s&varalackoj sin&ezi% -Pro&iv elemen&arizma su -!renfels- Ages&al&-kvali&e&B !is&a melodija u ?,1 is&i dozivljaj,kao i krug od &ackica,zvezdica+% -&udolf *rnhajm-najops&ije nacelo iz kog se izvode svi os&ali principi organizacije 3: pregnacija 3 uravno&ezenos& elemena&a, harmonija s&ruk&ure!um dela% -!dgar &u+in- sare i podloge!figura definisana, izlazi iz podloge,jaci u&isak,kon&ura deo figure% -$vosmislene slike!pehar ili 2 profila, ali nekad su s&var i kul&ure-ne'o i zvezde% -procena es&e&ske ose&ljivos&i ucenika3:ges&al& je individualan -na&ivis&icki pris&up percepciji, ges&al& je ais&orican!ne u&icu ranija iskus&va-za'luda% -5 osnovna principa organizacije dozivljaja: 1lizina: pros&orna i vremenska, ali i akus&icna "licnos&:o'lik,'oja+ !glas u masi, muzicke deonice, slova+% -on&inui&e&:preklapajuce slike i dalje kao celine u vecoj celini, neispresecane!kk% -lozura!za&vorenos& forme%:u percep&ivnom radu se slika Aza&varaB pa deluje celo -danas se podrucje siri van percepcije i na misljenje, pamcenje, i&d+

,)*mericki -ihe.iorizam
Dzon Votson-klasicni 'iheviorizam-Psihologija kako je vidi biheviorista-'avi se periferijom organizma, predme& izucavanja je ponasanje!prvo i zivo&inja posle samo coveka%, o'jek&ivnim posma&ranjem, &ezi se predvidjanju, izazivanju i upravljanju ponasanja, in&rospekcija se ne priznaje, svesni procesi nisu razlozi ponasanja - /S0&1 analiza !s&imulus,draz,8,dejs&vo na cula,si&uacija,nagon - reakcija% - Ponasanje se sas&oji od elemen&arnih reakcija uocljivim eksperimen&om i spolj posma&ranjem, svodi se na sekreciju zlezda i pokre&e muskula&ure!misljenje,govordeca govor svode na sapa& pa necujan govor%, s&imulus je u osnovi reakcija, sves& se ne moze naucno is&raziva&i, ponasanje je odredjeno iskus&vom i ucenjem koje jaca "-* veze -s&o se &ice sves&i-0e&odoloski 'iheviorizam je ne negira, dok kod *adikalnog 'iheviorizma vlada misljenje da na kon&orlu ponasanja ne u&icu men&alni procesi,samo spolj i un drazi -8nvironmen&alizam-spoljasnja sredina u po&punos&i odredjuje ponasanje !'ilo ko 'i mogao 'i&i 'ilo s&a kaze >o&son% od 1949-posle >o&sona3: 7eo'iheviorizam-nema periferizma, prihva&aju se i un procesi -/S020&1 formula !(3procesi u organizmu koji posreduju,aps&rak&no je merljivo-npr-sa&i gladi% Operacionalno de inisanje33arls Pers ideja, ime -ridzman !disanje,puls,znojenje u s&resu% -os&alo os&aje is&o-nema in&rosp, men& preds&ava, ucenje se naglasava, o'jek&ivnos&,spolj posm+

4)Psihoanaliza
156(0Sigmund Frojd, -rojer !tudije o histeriji!pre Laj'nic,7ice, Pjer Cane osnov u delu Psihicki automati"am% -7esvesno:u&icaj 'ioloskih nagona,formira simp&ome 'olesnih, &ema "an-cuvar spavanja i pokusaj os&varenja zelje u drugacijoj formi: -ondenzacija!skracenje%,Pomeranje,"im'olizacija -2 modela psihickog apara&a- #opoloski !"vesno i 7esvesno, nekad uz Predsvesno sa energe&skom preprekom-?enzurom koja deluje kao po&iskivac,inhi'ira u nesvesno, krea&ivne dimenzije kao uzrocnik sim'olizacije i pre&honica je "uper8gu% #ripartitni: # sistema licnosti- .d !ono%, 8go !Da%, "uper8go !nad-Da% .$3sledi princip zadovoljs&va, rezervoar snage, prava psih s&varnos&, su'jek&ivni dozivljaj 'ez uvazavanja o'jek&ivne s&varnos&i, cilj je iz'eci 'ol i pri'avi&i zadovoljs&vo halucina&ornom realizacijom zelje, koris&eci se primarnim procesom, pose'no u snu 8E(3sledi princip realnos&i pu&em sekundarnog procesa, uci se odricanju, u dodiru je sa o'jek&ivnom realnoscu, nudi izvesnos& zadovoljenja zelje, misljenje je realis&icko:usmerenos&, iz'or, zakljucivanje 7adzire saznajne f-je 7esvesno u njemu su mehanizmi od'rane kojima se 'rani od nes&rpljivih zah&eva .da "2P8*8E(3unu&rasnji policajac, &eznja ka idealnom, savrsens&vu, 8go-ideal, un ocekivanja pojedinca, nesvesna saves& u direk&nom kon&ak&u sa nesvesnim u .du, 'rani mu nedozvoljena ponasanja!osecaj krivice z'og zelja nepro'ijenih u sves&% Psiho"a-8go se ne prilagodjava zah&evima realnos&i!halucinacije,iluzije+% $euro"a-8go ne izlazi na kraj sa .dom!ocuvana veza sa realnoscu% Psiho%!ociopatije-oso'a ne prihva&a moralne norme "uper8ga kao sops&vene 3:8go ima 4 pre&nje-.d, realnos& i "uper8go -po )rojdu-nagoni su urodjeni,mo&ivacione sile:&ros!8 li'ida-mogucnije pomeranje% i Tanatos Ocena psihoanalize: i prihvacena i od'acivana z'og: neefikasnos&i u &erapiji,ima 'oljih, nema sis&ema&skog, kon&rolisanog is&razivanja, 'eleski, eksperimena&a+sve se moze o'jasni&i !muskarci i zene s vel grudima-supro&an rezul&a& pa o'jasnjen reak&ivnom formacijomFizlaganje su'liminalnih sadrzaja shizofrenima i depresivnima% -&ejmond %atel: 7,8 komponen&i u mo&ivaciji: AalfaB,G5H.du,&enzijama, A'e&aB,fak&or?H8gu, fak&orEH"uper8gu+!po&vrdio &ezu da neuro&icari imaju sla' 8go-jake &enzije .da i krivica% -*jzenk-cr&a neuro&icizma, kon&inuum3:nema os&rih razlika izmedju neuro&icnih i normalnih -kompara&ivno-kul&uroloska is&razivanja-visok s&epen frus&riranja u de&injs&vu vodi anksioznos&i -kri&ikuje se pi&anje prirode nesvesnog ,udela u zivo&u, kao i &o s&o psihoanaliza uzima za predme& ispi&ivanja 'olesnu jedinku !Apsihologija 'ogaljaB% po"itivne strane' -u&icajna, inspirisuca, po'udila in&eresovanje za psihologiju, u&icala na me&odoloski razvoj i nas&anak projek&ivnih &es&ova!=#=, *orsah%, na psihologiju mo&ivacije, analizu fan&azije, neki pos&ula&i su os&ali ops&eprihvaceni-mehanizmi od'rane+

5)7umanisticka psihologija
0Gordon 2lport0savremene &eorije sadrze ili Lokov Blis& papiraB ili Laj'nic--an&ovu samode&erminaciju i samopokrenu&os& organizma -u 'iheviorizmu se prednos& daje spoljasnjem, molekularnom, covekovo ponasanje je skup refle6a i navika, slicnom sa zivo&injama a ne pose'no!idiografsko coveku%, vazno je iskus&vo, -ne razma&ra se jedins&venos&, covek shvacen pasivno -u psihoanalizi je covek produk& proslos&i, ranih fiksacija+ -naspram njih su laj'nicovske pre&pos&avke o svrhovi&os&i ljudskog delovanja, pojedinac nije skup radnji!sl #ris&o&elovoj en&elehiji%, prihvacenije u 8vropi (snovni mo&iv oso'e je odrzavanje, os&varenje i 'ogacenje kapaci&e&a oso'e -<P se javlja 19II u "#$ kao odgovor na lokovsku &radiciju-naziv dao %antril, a dr psiholozi su (lpor&, 0arfi, -eli, 0aslov, 0ej, *odzers, a 'liski s&avovima su i Pijaze, #dlerova i )rom -( nacela: ljudi su shvaceni po su'jek&ivnim dozivljajima sops&vene individualnos&i, imaju slo'odu iz'ora, s&varalas&va i samoak&ualizacije, psihologe u iz'oru is&razivackih pro'lema &re'a da vodi znacaj pro'lema a ne dos&upnos& me&oda, s ciljem da se razumeju a ne predvide i kon&rolisu ljudska ponasanja -falilo sis&ema&sko prikupljanje empirijskih poda&aka da se iskazi po&vrde, pa 'ez veceg u&icaja 6)%ogniti.na psihologija3=eorija kogni&ivne o'rade informacija /ves&acka in&eligencija3kogni&ivna nauka -do&adasnje &eorije ne nude o'jasnjenje o &ome -#-( misljenje f-nise -model f-nisanja kompju&era,is&icu se men&alni, unu&rasnji procesi!sves&3sof&ver,mozak3hJ% -8lrih 9ajser) *len 9juel) 7er+ert Sajmon-okre&anje analizi saznajnih procesa -ponasanje nije samo ono spolja vidljivo vec i uverenja, in&encije, men&alni dozivljaji+ -predme&: paznja, pamcenje, percepcija, resavanje pro'lema, aps&rak&no misljenje, govor, zakljucivanje, organizacija znanja, formiranje pojmova+ -.7P2=-(2=P2= !umes&o "-*%-analogije prirodne u naukama!)rojd-hidraulicni model% -%arl Spenser :eshli !>o&sonov djak%-proucavanje pojava neo'jasnjivih "-* vezama, neuroana&omska is&razivanja, mozak je ak&ivan i dinamican, veruje se u eksperimen&!kao i kod neo'ihevioris&a%, ali se prihva&aju i neeksperimen&alni podaci!posma&ranjem, in&rospekcijom% 2slovljavanje nije glavni o'lik ucenja, podaci se ne uzimaju od zivo&inja -?ovek je sis&em koji ak&ivno o'radjuje informacije!svaki sadrzaj je informacija%, koje se kodiraju!&ransformisu% i sukcesivno rekodiraju!vise nacina pamcenja sahovske pozicije, ali moguce gu'ljenje delova% -Ljudski um je saznajni sis&em, s&alno ak&ivan !deprivacija od informacija ima i / i - posledice% -Proces kognicije-urodjena sposo'nos&, kao i ucenje, ima su'procese, su'sis&eme-s&upnjeve u o'radi informacija (n zah&eva vreme !men&alna hronome&rija-$onders-merenje vremena reakcije, npr izlaganje slova3:pros&o reakciono vreme i vreme iz'ora-pri vise signala i odgovora3:procena vremena za o'avljanje nekog men&alnog procesa% -9oam 3omski- genera&ivna grama&ika-du'inska s&ruk&ura recenice se razma&ra, od kompleksnos&i recenice i zada&ka zavisice vreme &ransformacije !u neki drugi o'lik, pasiv, odricni o'lik npr% a is&razivanja su pokazala da su &ransformacije konseku&ivne,serijske operacije !kumula&ivno vreme jednako z'iru pojedinacnih delova% -Po modelu rasporeda su'sis&ema : "erijski model-lancana povezanos&-izlaz jednog su'sis&ema je ulaz u sledeci Paralelni model-konekcionis&icki-is&ovremena o'rada <i'ridni model-"/P model !ali kako se pam&i neki dogadjajK% -&renu&ni pro&ok informacija je kon&rolisan nesvesno-su'liminalna percepcija!i kod oso'a sa lezijama vizuelnog kor&e6a% i kad se nema svesni dozivljaj vizuelnog u&iska!slicno sa supresijom-dije&a% -Dzon Serl-men&alni procesi su in&encionalni i seman&ickog aspek&a, ne'i&nog za kompju&er

1;)Pojam ucenja
-psihologija pokusava da o'jasni nas&anak jednos&avnih navika, slozenih mo&ornih ves&ina, usvajanje znanja, govora, uverenja, s&avova, karak&era -na osnovu ucenja neko s&ice !srazmerno% &rajnu go&ovos& da se ponasa na odredjeni !nov% nacin s&o je posledica pre&hodnog dozivljavanja i ak&ivnos&i a nije is&o kao i promene ponasanja usled 'oles&i, umora !kra&ko&rajne promene%, ali ni kao promene usled u&icaja naslednih fak&ora i sazrevanja )otovost-rec kojom se is&ice da naucena znanja, ve&sine i s&avovi ne moraju da se iskazu u vreme ucenja uvek -procesima ucenja se na poce&ku 29 veka 'ave Pavlov, =orndajkova, koje sledi "kinerova koncepcija operan&nog ucenja

11)2sno.ne poja.e u klasicnom uslo.lja.anju

-<.an Petro.ic Pa.lo.-po ideji "ecenova-&re&ira psihicki ak& kao &rokomponen&ni proces:uz culnu eksci&aciju ide cen&ralna prerada pa misicna akcija!Hrefle6u%, u okviru fiziologije vise nervne dela&nos&i -paradigmatski eksperiment klasicnog uslovljavanja-(gled sa salivacijom: hrana3'ezuslovni s&imulus-salivacija3'ezuslovni refle6 / sve&lo3neu&ralna draz 3: re le* sta+je+to !orijen&aciona reakcija,na svaku novu i nepozna&u draz, ne o'avezno emo&ivno neu&ralnu% 3: pokusaji 3:uslovljavanje3:neu&ralni s&imulus pos&aje uslovni s&imulus3: 'euslovni refle6 pos&aje uslovni refle6 -uslovljavanje ima adap&ivnu vrednos&, ali nekad i neadap&ivnu !slucaj malog #l'er&a-poceo da se plasi svega krzna&og 'elog nakon izazvanog s&raha od pacova% -pojava generali"acije!salivacija se javlja i na druge zvuke npr samo vise ili manje u zavisnos&i od in&enzi&e&a i s&epena ods&upanja od primarnog zvuka% -semanticka generali"acija-prenos uslovne reakcije na drugu rec *ec je Asignal signalaB Prvi signalni sis&em je npr zvono kao signal za hranu, a drugi signalni sis&em je rec AzvonoB -re leks orijentacije-prva pojava s&imulusa izaziva reakciju, a kasnije dolazi do ,abituacije !ali ne iscezava ako se &razi da se reaguje na draz-pri&iskanje &as&era na rec ApasB npr% -ma6 adap&acije se pos&ize di erencijacijom-uskladjivanjem znacaja signala u 'ioloski vaznim si&uacijama!zivo&inja 'i dozivela iscrpljenje da reaguje na sveki sum, dok nje nema npr zivo&inja reaguje i na samo uvodjenje u eksperimen&alnu pros&oriju% -gasenje-izlaganjem samo uslovne drazi 'ez 'ezuslovnog s&imulusa:moze 'i&i aku&no ili hronicno !koncen&risano ili u roku od 25h!sporije gasenje% se daju pokusaji% -spontano obnavljanje-iznenadno javljanje ugasene reakcije na uslovni s&imulus

12)2+lici uslo.lja.anja
-prirodno! na prirodne signale 1":miris hrane, pogled%, ves&acko!ar'i&rarni s&imulusi:zvono% -u prirodi se cesce reaguje na kompleks s&imulusa -razlikuju se pros&e i slozene drazi!kompleksi, konfiguracije% -po vrsti stimulusa:8ks&erocep&ivno!osn uloga u prilagodjavanju,I-29pokusaja 2"/1*3:2*%, .n&erocep&ivno!direk&na s&imulacija un organa-zeludac, pacijen&i i skala za &ecnos& u 'esici,I91I9 pokusaja% -po .remenskom odnosu: unapred!2",1"%, is&ovremeno, odlozene reakcije!2" :Is pre%, na &rag !2" prekida pre 1" 1s-min%, unazad!2" posle 1"%, na vreme!samo 1", pa posle i 'ez 1" u &acnim in&ervalima% -uslovljavanje viseg reda!slika kvadra&a/hrana pa pre zvono3:i na zvono!.. red% salivacija% -2 mozgu pos&oje s&anja eksci&acije i inhi'icije!vazno za shva&anje nesvesnog, &ipove nervnog sis&ema, pa&oloska s&anja, uslove neuro&icnog delovanja+%

1")%lasicno uslo.lja.anje emocija

-nekad je dovoljno da&i par kom'inacija 2" i 1"!pas i inekcija% -slucaj malog #l'er&a-pacov,zvuk3:s&rah od svega 'elog i krzna&og,general,fo'ija!>o&son% -slucaj malog hansa-nesreca sa konjem3:&ransfer od s&raha od oca,agresije!)rojd% -u reklamama-prija&na scena pa proizvod-1",2"-uslovljavanje unazad!'olje unapred% -empa&ija kao sreds&vo uslovljavanja!elek&rosokovi drugih pa zvono pred udar-s&rahFmajka se plasi 'u'a3:prenos nemira na de&e3:fo'ija kod de&e&a iako nije pos&ojao s&rah% -iracionalnos& fo'ija-posledica uslovljavanja, ali ne sve, nekad nije 'ilo &raume -uslovljavaju s ei pozi&ivne emocije!reklame%

1')Postupci klasicnog uslo.lja.anja u terapiji mentalnih poremecaja

-I9&ih godina-#jzenk-'ihevioralna &erapija!do'ila na zamahu kri&ikom psiho&erapeu&ske me&ode i poda&ka da se ;9L pacijena&a spon&ano izleci%-modifikovanje ponasanja i emocija u skladu sa &eorijama ucenja, simp&omi se &re&iraju direk&no 'ez ulazenja u uzroke, komponen&e se &re&iraju holis&icki,imaju kon&rolne grupe!one koji nisu na &erapiji, ili su na nekoj drugoj &erapiji% a koris&e se pos&upci: "is&emske desenzi'ilizacije-slucaj malog Pi&era-hranjen u prisus&vo pacova!hranjenje je an&agonis&icka reakcija% 2 praksi ces&a i du'oka misicna relaksacija i razmisljanje o s&rahu Preplavljenje-eks&remno izlaganje s&rahu-s&resno !vozenje kolima zene koja se &oga plasi% #verzivna &erapija-kod alkoholizma, fe&isizma, draz se uvodi uz nezeljeno ponasanje!pilule za mucninu, ali efeka& je do I godina%

1,)<nstrumentalno ucenje i zakon efekta

-reakcija!ponasanje% koje se uci je sreds&vo za pos&izanje nekog cilja!ne kao kod klas uslovlj% -pre 1959- ucenje pu&em pokusaja i pogresaka!Li =orndajk%, operan&no ucenje!"kiner% -danas ucenje pu&em nagrade, kazne,ucenje 'ezanja, iz'egavanja+ -#orndajk-$arvinov u&icaj u is&razivanjima, slicnos& ljudi i zivo&inja dovodila do neodmerenos&i zakljucaka3: -ojd+Morganov .anon !tednje: cilj je iz'eci an&ropomorfizam,jedna akcija se ne moze &umaci&i kao ishod nekih visih procesa ako se moze o'jasni&i nizim po psiholoskoj slozenos&i =akodje, 0organ je u analizi covekovog ponasanja pri'egavao navikama a ne in&eligenciji, s&o je u&icalo na americke 'ihevioris&e -oda&le i =orndajkova &eznja da jednos&avne nacine resavanja pro'lema kod zivo&inja analizira asocijacijom impulsa ka akciji i spoljasnje si&uacije -kompara&ivno-psiholoska is&razivanja- prouci&i men&alni zivo& i poreklo specificnih ljudskih moci !ranije je fokus 'io na zivo&injskoj in&eligenciji a ne glupos&i%, i predlaze koriscenje eksperimen&alne me&ode koris&eci kaveze i lavirin&e i macice,pse i pilice, povlacenje omce,poluge ili papucica -reira se Akriva ucenjaB smanjenjem po&re'nog vremena za izvrsenje neke akcije -&ermin konekcija oznacio je kao vezu culnih u&isaka i impulsa ka akciji!3:konekcionizam% -"akon e ekta : odnosi se na pojacavanje i sla'ljenje "-* veza u zavisnos&i od njihovih posledica !pozi&ivne posledice ucvrscuju, nega&ivne sla'e veze% -ucenje se odvija samo kad neko ponasanje ima dejs&vo na okolinu zivo&inje!prija&no dejs&voima ucenja, neugodan efeka&-ponasanje sla'i% -ovome prigovara $zon >o&son jer se u pojmovima zadovoljs&va i neugode zadrzava su'jek&ivis&icki, naucno nepodesni pris&up !ipak,Li ih je operacionalno definisao% -1929-revizija3:krnji "akon e ekta ,delovanje kazne i nagrade nisu sime&ricni dogadjaji, dok nagrada jaca veze, kazna moze a ne mora da ih sla'i !&es&ovi sa pilicima, primeri ljudi% -C efek&a ima au&oma&sko dejs&vo, nesves&an je proces !macka,lizanje i vra&a% +sirenje e ekta+ pojava da nagrada u&vrdjuje sve vremenski 'liske veze izmedju sredinskih drazi i reakcije organizma

14)2perantno ucenje: osno.ni pojmo.i

-'ihevioris&a -erhus F$ Skiner , induk&ivna &eorija-sakupljanje cinjenica, zavisnih i nezavisnih varija'li, u&vrdjivanje pravilnos&i u odnosima,, operacionalno definisani novi, siri koncep&i -pojam operant : spon&ano ponasanje 'ez spoljasnjeg izazivaca, voljno ponasanje kon&rolisano svojim posledicama, nagradjivano ili kaznjavano, molekularno !pokre& misica% ili molarno !odlazak u pozoris&e% Msupro&s&avljeno >o&sonovom-nema reakcije 'ez s&imulusaN -u okviru je klasicnog ins&rumen&alnog ucenja koje "kiner uvazava koje je pod u&icajem =orndajkovog Cakona efek&a -pojam respondent : refleks, emocionalne reakcije, zlezdane sekrecije, skrivenije reakcije, a ovo ponasanje se modifikuje klasicnim uslovljavanjem -osnovna razlika je s&o je jedno voljno, drugo refleksno ponasanje -prikupljaju se podaci o &empu i meri odgovaranja -koris&i se &zv !kinerova kutija !&ipican eksperimen& sa gladnim pacovom i polugom% -slucajno emi&ovani operan& se u&vrdjuje po&krepljenjima i povecava se 'roj emi&ovanja i su'jek& je &ada Aucvrs&io operan&B !78 s&vorio naviku% -pozi&ivno po&krepljenje nije is&o s&o i nagrada !de&e koje place i majka koja ga grdi, za gladnoghrana, zednog-voda+% -kazna nije is&o s&o i nega&ivno po&krepljenje-ukidanje neke neprija&ne drazi ili okolnos&i, averzivnih okolnos&i !majkin prekid nepaznje, prekid sokova zivo&injama, reakcije 'ezanja i iz'egavanja, kod neuroza-opsesivno pranje ruku-uklanja anksioznos&%,a kazna je averzivna draz, daje se nakone nekog ponasanja s ciljem da dovede do supresije nekog ponasanja 'ilo izlaganjem nega&ivnoj drazi 'ilo uskracivanjem pozi&ivne !&renu&ni efeka&, sirenje i na druga ponasanja, vezivanje neg emocija za oso'u koja kaznjava, sama po se'i je agresivni ak&% -operan&no kaznjavanje- neprija&na s&imulacija odmah sledi nezeljeno ponasanje!s&alan in&enzi&e& da ne dodje do navikavanja na kaznu% Mkod klas uslovlj-is&ovremeno s ponasanjem kaznjavanjeN -diferencijacija- razlikovanje drazi koja dovodi do po&kerpljenja !zelena, ali ne i crvena lampica% -diskrimina&ivni s&imulus je unu&rasnja ili spoljasnja draz koja dovodi do po&krepljenja!zel sve& % -primarna potkrepljenja-nenaucena, zadovoljenje 'ioloske po&re'e !hrana% -sekundarna potkrepljenja-uslovna, uz asocijaciju sa primarnim produkuje novo ponasanje !sve&lo se veze za hranu, pacov ce i u mraku kad je u fazi gasenja da pri&iska polugu a eksperimen&a&or pali &ad sve&lo iako se ne daje hrana% -generalizacija s&imulusa- golu'ica koja je nagrajivana kljucajuci u zeleni, pocinje da kljuca i zu&i &as&er O Pozi&ivno Po&krepljenje -aznjavanje
(peran& je pracen izlaganjem prija&nih draziPposledica (peran& je pracen neprija&nim drazima

7ega&ivno
(peran& je povezan sa sprecavanjem i o&klanjanjem neprija&nih draziPposledica (peran& je pracen pres&ankom prija&nih drazi

15)Primena principa operantnog ucenja

1) u 'ihevioralnoj &erapiji : kao kazna ili kao sekundarno po&krepljenje !ze&oni za npr hranu% Premakov princip potkrepljenja , davanje prilike za izvodjenje pozeljnije radnje!nema igrica dok ne sredis so'u, u 'olnicama, skolama+% "ma&ra se doduse da i pozi&ivna a&mosfera doprinosi efek&u 2) programirana nas&ava : AsamopoducavanjeB !"kiner%, kod zivo&inja po&krepljenje odmah po delu- Aprincip o'likovanjaB3prvo se parcijalne akcije nagradjuju, za&im se o'jedinjuju, a diferencijalnim po&krepljenjem se dalje vez'a konkre&no izvodjenje!jacina pri&iska na polugu% -linearna nas&ava : gradivo se uci deo po deo, pi&anje po pi&anje, po u&vrdjenom redosledu, direk&no po&krepljenje, ak&ivno uces&vovanje ucenika, &empo individualan - razgrana&a nas&ava : manji paragrafi, logicke jedinice, a &es&iranjem se odredjuje dalji rad -u upo&re'i i kod organizacije udz'enika, kod kompju&era+ -osnovni pos&ula& : najefikasnije je ucenje u velikom 'roju lakih malih koraka -mane : gu'i se iz vida ops&os& i nema prednos& u odnosu na klasicnu nas&avu ")'iofid'ek , 'ioloska povra&na informacija : ucenje kon&role sops&venih reakcija kojima upravlja vege&a&ivni nervni sis&em!o'avezno kon&inuirano informisanje o &oku s&anja un procesa% -korisno kod lecenja anksioznos&i, hiper&enzije, migrena+

16)&ezimi potkrepljenja
-is&razivacke &ehnike za ispi&ivanje u&icaja rasporedjenih po&krepljenja na ponasanje -u prirodnim uslovima je ono povremeno, parcijalno, neravnomerno -zajednicko-po&krepljenje zavisi od pojave odgovora !operan&a% -kon&inuirano po&krepljenje 3 ako je svaki operan& po&krepljen -nekon&inuirano po&krepljenje 3 drugi uslovi-vremenski in&erval !in&ervalni rezimi%, 'roj odgovora !racio rezimi%, is&og &rajanja izmejdu operana&a!fiksni% ili varirajuceg !varija'ilni% 3:)*, )., >*, >. ,veca o&pornos& ka gasenju )* 3 racio moze 'i&i veci od 1999, 'rzina izvodjenja je veca zarad veceg 'r po&krepljenja, visok &empo reagovanja, a posle po&krepljenja sledi manja pauza!radnik u fa'rici% >* 3 po&krepljenje nekad posle 49,59,;9 izvrsenog operan&a, pa je pos&ojano visok &empo reagovanja!kockar,ali psi-anal &eorije kazu namerno kaznjavanje z'og inces&uoznih zelja% ). 3 po&krepljenje zavisi od jednog operan&a i vremena od pre&hodnog po&krepljenja !uoceno da zivo&inja 2P4 vremena ceka a onda u'rzano emi&uje operan&% !pla&a ali disku&a'ilno% >. 3 vrednos& rezima je prosecno vreme izmedju po&krepljenja koje varira od jednog do drugog, &empo izvodjenja je s&a'ilan !plac 'e'e u kreve&u% -korisni su u farmaciji za u&vrdjivanje delo&vornos&i leka !lek za anksioznos& je 'io depresan&%

2;)2cena Skinero.og sh.atanja

-ljudsko ponasanje nije repe&i&ivno kao kod zivo&inja -govor ne podleze analizi "kinerovim pojmovima, "-* vezi, po&puno nove recenice nas&aju !7oam ?omski% -po "kineru jedini odgovoran za op ucenje je vremenski dodir-vreme izmedju ponasanja i po&krepljenja kojeg ako nema-dolazi do gasenja, a odlozena po&krepljenja manje u&icu na ponasanje od neposrednih !pusaci% -eksperiment naucene bespomocnosti !sokovi na zivo&injama, depresija kod ljudi% -nekad po&krepljenje inace prija&ne ak&ivnos&i moze doves&i do gu'i&ka in&eresovanja -op ucenjem ne nas&aje novo ponasanje !1andura-ucenje po modelu% -<ol i Lindzi-hvalili kao u&icajnu &eoriju, ali ipak nije -"kiner je umes&o o'uhva&nog &eorijskog sis&ema razvio program u&vrdjivanja empirijskih zakoni&os&i ponasanja uz f-nalnu analizuFsve zavisi od spolj fak&ora i cen&r nerv sis&emaFpojedinac-o'jek& manipulacije,gu'i odgovornos&, a &ime i s&rah !po )romu &o je razlog prihvacenos&i &eorije% 2 29 v povra&ak ins&ink&ivizmu z'og razocaranja u ljudsku prirodu koja je oci&o nepromenljiva

21)8cenje ugledanjem na uzor0po modelu

-*l+ert -andura-u&icaj unu&rasnjeg i spoljasnjeg!uverenja,ponasanja-sredina% -covek nije 'espomocan pred sredinom ali ni neograniceno slo'odan, u&icaj je uzajaman -"kineru i 'ihevioris&ima zamera s&o zakljucivanja vrse na izolovanom pojedincu koji uci a ucenje se vrsi u drus&vu punom AuzoraB za posma&ranje i imi&iranje uz varijacije kao posledicu slozenih kogni&ivnih procesa i generalizacije !deca u vr&icu 4 prikaza nasilja-dozvoljeno-agres % -generali"ovana imitacija : slicna iden&ifikaciji, imi&ira se neko ponasanje i o'uhva&e i druga ponasanja !iden&ifikacija-nesvesna, usvajanje s&avova i vrednos&i,mo&iva,ukusa,dug je proces, vezano za pozna&u licnos&-a imi&acija je i svesna i nesvesna,kopiranje je, i &o odmah po posma&ranju uzora, pozna&og ili nepozna&ogF u skoli ces&o% -ucenje nije jednako dela&nos&i : pojedinac uci svas&a ali od okolnos&i i po&re'e zavisi da li ce se &o manifes&ova&i!kod "kinera su po&krepljenja vezana za dela&nos&, ispoljavanje naucenog,ne uc% -za dela&nos& a ne smao ucenje 'i&an je:razvojni nivo onoga koji uci, samo prisus&vo uzora nije uslov za ucenje, 'i&an je i ugled, kompe&en&nos& uzora i razvojni nivo onoga koji uci, nagradjivanos& ponasanja uzora !f-nalna vrednos& ponasanja%, ciljevi samog pojedinca i okoline nad njim, precizniji cilj daje jacu mo&ivaciju, uverenje u sops&vene vrednos&i !ucenje u grupama%

22)8cenje u.idjanjem Kod zivotinja

-Volfgang %eler-ges&al&is&a-sumnja u adekva&nos& =orndajkovih &es&ova!kao da zivo&inja na'asa na resenje slucajno% 7ema prirodnih uslova !macka se ne provlaci kroz puko&ine prirodno% i komponen&e resenja su skrivene (n pos&avlja kao pro'lem dela&nos&i u dome&u reper&oara ponasanja zivo&inje!simpanza "ul&an, 2 s&apa i 'anana, spoji&i s&apove, loseP&eskePglupe greske, dobre pogreske, &eznja ka cilju najkracim pu&em, nape&os& u zavisnos&i od jacine zelje!jaca zelja&eze resavanje%,upadljivos&i cilja, ak&ivnos&i ka cilju, nape&os& se smanjuje reorganizacijom kao uvidjanjem, zavisno i od pokre&ljivos&i i razvojnog s&upnja zivo&inje i udaljenos&i od cilja, dolazi se do u&vrdjenog resenja, nemoguce ako resenje zah&eva da se cilj prvo odgurne, ali znanje neprimenjivo kad je 'anana o'esena i visi-fiksrianos& na s&aro resenje drugog slicnog pro'lema% Pro'lem je s&o nema kon&role pre&hodnog iskus&va zivo&inje!mozda je rezul&a& ishod i &ransfera%

Kod ljudi
- aks Verthajmer-i percepcijom se 'avio resenja nisu produk& nasumicnih pokusaja ili proslih iskus&ava vec supro&no 0ehanicko pamcenje cinjenica u skoli kao ome&ajuci fak&or Principi produk&ivnog misljenja slicni percepciji-grupisanje i reorganizacija u zavisnos&i od nacina formulacije pro'lema,&ezi se s&a'ilnos&i koju mozemo shva&i&i kao &eznju ka pregnan&nom ges&al&u !sa'ra&i 'r 1-19, ma&em Eaus reorganiz 'r-:1/19311, 2/9311 i &ako I pu&a 3II% -Dunker-s&varalacko resavanje pro'lema je dinamican proces koji o'uhva&a prelazenje iz jedne percep&ivne organizacije u drugu: 4 nivoa : ops&i okvir pro'lema!podaci%, funkcionalna resenja!s&a do resenja% i specificno resenje!konkre&izacija% .s&ice &dje vaznos& uvidjanja-ono je pos&upno i s&upnjevi&o "pecifican dozivljaj-iznenadan,in&enzivan- ahado"ivljaj/ iluminacija Cajednicki pro'lem je os&varivanje ravno&eze o&vorenos&i ka novim resenjima i vec naucenog -semanticka iksacija !monah i pu& do planine i nazad 25 h-jedna is&a &acka i gore i dole% -pre&erana mo&ivisanos& moze 'i&i kon&raproduk&ivna!anksioznos&, nape&os&+% -razume&i pro'lem, da&i mu vremena, zapisa&i misli, naci slicna resenja iz proslos&i, pravi&i analogije, umereno se une&i, gleda&i iz vise uglova, iz'egava&i fiksacije

2")&esa.anje pro+lema u.idjanjem i skolska nasta.a0Dzerom -runer

-ucenje pu&em samos&alnog o&krica se po&encira!geografija, pojam recenice% ali uz ravno&ezu sa smisaonim recep&ivnim ucenjem!o&krivanjem sadrzaja uceniku koji je kogni&ivno ak&ivan, nije s&o i mehanicko zapamcivanje% -is&icanje organizacije znanja koje se predaje!'lisko ges&al&izmu-vise cinjenica u organizovanu celinu%,nacin ispi&ivanja,u o'zir i nivo in&el razvojaF mo&ivacija djaka, &akmicarski duh+

2')#ransfer ucenja
-svako ucenje je pod u&icajem pre&hodnog ucenja i &aj u&icaj je &ransfer -&rojaki efek&i: pozi&ivan &ransfer !pre&hodno nauceno olaksava ucenje novog%, nega&ivan!o&ezava%, ili neu&ralan !ne u&ice% -is&razivanja u 2 faze : vez'anje jedne ak&ivnos&i!zada&ka%, pa druge i &o u kon&rolnoj i eksperimen&alnoj grupi !# i 1 zadaci-'rzina i lakoca ucenja 1 odredjuje efeka&% ali &o sve pokazuje ima li &ransfera ali ne i kako do njega dolazi -prva is&razivanja vezana za skolsko ucenje:Teorija ormalne discipline !vez'anje u jednoj specificnoj o'las&i u&ice na ops&i razvoj sposo'nos&i i umeca i u drugim o'las&ima, npr ma&ema&ika za zakljucivanje i la&inski za ops&u moc pamcenja% Ljudski um je mesavina men&alnih moci!zaklj,pamc% koje se kao i misici vez'aju -#orndajko.a istrazi.anja nisu ovo po&vrdila empirijski-pozi&ivnog &ransfera ima ako su o'e gradje slicne i ima sl s&imulusa-Teorija identicnih elemenata!ne o'uhva&a slozenije psih f-je% -danas : is&razuju se uslovi za primenu ranije naucenog u novim si&uacijama-&ransfer je 'olji ako je znanje zasnovano na uops&enijim znanjima-$z 1runer, ali zavisi i od in&eligencije coveka i mo&ivisanos&i, kao i vezivanja znanja za udaljenije ciljeve!ne samo za polaganje ispi&a%

2() Senzorno) %ratkorocno pamcenje i &adna memorija

-7erman !+inghaus !7emacka%-ver'alni 'esmisleni ma&erijaliF -Vilijem Dzems-primarna i sekundarna!&rajna% memorija!k r i d r % !en"orno pamcenje -"perling-slova3:kra&ko po&puno pamcenje o vizuelnim drazima3ikonicka memorija31s -Aprocedura nekomple&nog izves&avanjaB-samo 1 nasumican red slova po izlaganju -iz ikonicke u k r mem slova prelaze 1 slovo za 19 milisekundi -.ratkorocna memorija3neposredna, primarna-o'im3I-9 poda&aka !oko 7%, a 'rzina gu'ljenja je oko 1Is ali mozda pos&oji dejs&vo in&erferencije, ome&ajucih fak&ora !eksperimen&i : po 4 slova-&rigram 2s pa 4cifren 'roj i od njega 'rojanje unazad do 42s3:'rzo za'oravljanje% vreme pre&razivanja je oko 48 milisekundi !niz od ; 'rojeva par s i pi&anje da li neki 'roj jes&e ili nije 'io u nizu-razl kul&ure, normalni i poremeceni, 'rojevi, slova, slike+% -kodiranje-one informacije ver'alne prirode u akus&icku formu!eksp sa slovima%, sem kod never'alnih ma&erijala!polju'ac, miris% -"nacenje ima ulogu!z'unjivanje vece pri izlaganju reci is&e ka&egorije,a po'oljsanje izlaganjem reci neke druge ka&egorije% +01M-k m je radni pros&or za resavanje pro'lema uz elemen&e pro'lema i neophodne informacije iz d r memorije, ali ne kod razumevanja pros&ih recenica, uglavnom kod ari&me&ike !pacijen&i sa povredama-1 rec sa lis&e nepovezanih reci,ali ponove pros&u recenicu%,ali jes&e po&re'no za razumevanje slozenijih recenica, konverzaciju, ci&anje &eks&a, ucenje novih reci, !po ucenju AnereciB kod dece 5-Igod se moze prognozira&i o'im recnika kasnije-u 8ngleskoj is&raz %

2,)&azlozi za razliko.anje kratkorocnog i dugorocnog pamcenja

1)neurofizioloski: kod lezije hipokampusa pacijen&i se se&e proslos&i, pam&e serije 'rojeva, &elefone, ali nis&a novo-ni oso'e, ni dogadjaje+os&ecenje je samog prelaza informacija iz kra&korocne u dugorocnu memoriju% 2)pos&upak slo'odne reprodukcije: izlozena lis&a slova-prva se upam&e!ponavljanje-u d r m % i zadnja!jos u k r m % .nformacije se in&erpolacijom sa drugim informacijama, pa ce &ada i reci zadnje s lis&e 'i&i jednako lose reprodukovane kao iz sredine ")podaci o greskama: u zadacima neposrednog pamcenja u reprodukciji nepovezanih suglasnika-'rkanje po akus&ickoj slicnos&i !k-g, '-p, m-n+%3:k r m se oslanja na akus&icko kodiranje informacija a d r m je vezana za seman&iku !znacenje%, mada je i na nivou k r m moguce seman&icko kodiranje informacija

24)Vrste dugorocnog pamcenja

-sve s&o se posle ma6 1 minu&a moze reprodukova&i-preslo je u d r m -#al.ing : 8pizodicki !zadrzavanje uspomena% i "eman&icko !organizovano znanje,gl grad npr% -%olins0%.ilojano. model!pravi za kompju&erski program koji 'i razumeo recenice%-cvorovi-: kanarinac-p&ica-zivo&inja !dalji cvorovi vise vremena% "vaki pojam ima a&ri'u&e!pre kanarinac je zu& nego - ima kozu% Pro'lem- pre 0edved je zivo&inja nego 0 je sisar-uloga ranijeg iskus&va, navikaF ili Las&a je p&ica pre nego -okoska je p&ica a is&i 'roj cvorova -komple6nija mreza seman&icke memorije -Sheme - -artlet : men&alne reprezen&acije koje omogucavaju ekonomicnos& pamcenja i opazanja, umes&o de&alja pam&e se samo 'i&na svojs&va z'ivanja-konzerva&ivnos& pamcenja !pam&imo ono s&o vec znamo%, ali neka nova znanja se 'olje pam&e -2eklarativno pamcenje : epizodicka i seman&icka memorija-cinjenice, pojmovi,uverenja -Proceduralno pamcenje : ovladavanje visoko au&oma&izovanim ves&inama 'ez svesnog napora u fazama:prva sa ucescem deklara&ivnog pamcenja u kogni&ivnoj fazi pamcenja-cinjenice !npr koji udarci u &enisu pos&oje%, za&im acosija&ivna- izvodjenje mo&ornih o'razaca !kako se udara, ispravljaju se greske%, au&onomnos& o'rasca-nesvesno izvodjenje, ves&ina viseg reda -za prelazak u dugorocnu memoriju vaznu ulogu igraju: ponavljanje, razradjeno ponavljanje !dovodjenje nove informacije u vezu sa s&arom%, du'ina o'rade informacija !eksperimen& sa 4 grupe: veliko slovo, gde ima rime, uklapanje reci u recenicu-4 grupa najdu'lju analizu recenice i s&oga naj'olje pamcenje%, ulaganje napora, su'jek&ivno organizovanje informacija, preucavanje, preslisavanje+

25)#esto.i pamcenja
-u la'ora&orijskim uslovima se merenje re&encije !pamcenja% meri na 4 nacina: &razi se reprodukcija, prepoznavanje ili us&eda kod ponovnog ucenja 1)0eprodukcija: doslovna, slo'odna!prisecanje 'ez o'zira na raspored%, kod kasnijih reprodukcija je uocena pojava reminiscencije tj prisecanja, cak nekad 'olje no odmah po ucenju, a njenoj pojavi doprinosi: uzras& !cesca kod mladjih oso'a%, o'im!veci o-veca r%, vreme ucenja!vise koncen&risana-veca r%, s&epen naucenos&i!kod delimicno naucenog%, zanimljivos& sadrzaja !zanimljivije-veca r% 2)0ekognicija-prepoznavanje: pos&upak je za procenu kolicine upamcenog, manje &esko od reprodukcije-daje se nov ma&erijal sa elemn&ima s&arog i &re'a naci pozna&o a mera upamcenog je 'roj prepozna&ih elemena&a =es&ovi prepoznavanja nisu ose&ljivi na efeka& kon&eks&a za razliku od reprodukcije na koju u&icu i raspolozenje, fizioloska s&anja+ 2pamceno je u vezi i sa slicnoscu okolnos&i u kojoj se uci i reprodukuje!ronioci, pijane zene% ")Metod 3stede: manje vremena &re'a za usvajanje cak i za'oravljenog, ali jednom vec naucenog sadrzaja-dakle ljudi zapravo i ne za'oravljaju !eksperimen&i elek&ros&imulacije mozga pri neurohirurskim zahva&ima-Penfild, hipnoza-os&aje pi&anje da li je zais&a rec o secanjima s&varnim ili izmisljenim%

26) entalne Predsta.e

-Dzon :ok-vid psihickih slika koje prois&icu iz unu&rasnjeg napora i orijen&acije i koje se odigravaju i 'ez prisus&va spoljasnjih drazi -$aknadne(perseverativne) slike oseta ,i po pres&anku sve&la, &ona on se vidi, cuje+cak ogluveli ili solepeli mogu da ih prizovu u sves& -men&alne preds&ave nisu is&e realnom opazaju-kod nekih ljudi su uvek sive, rasprsuju se, dok realan opazaj pos&aje sve precizniji i 'olji, uocavaju se de&alji, a &akodje ne zah&evaju orijen&aciju cula za razliku od opazaja !sem uzgredno kocenje pogleda, pomeranje kapaka+% -Fehner!slika predme&a ali u'rzo cis&a misao o predme&u%,Golton!dorucak i su&radan opis%is&razivanja-razlici&i &ipovi ljudi !vizuelni, audi&ivni-$ikens npr, mo&orni-kines&e&ske slike,osecaji u udovima, olfak&orni, najcesci-mesovi&i &ip% po uspesnos&i vezanoj za vizuelne, slusne, mo&orne+ -neki pojedinci upravljaju svojim preds&avama !izvrnu&a &as&a%-vazno za a&le&ske ak&ivnos&i -&jdetske slike : zive preds&ave-kad su'jek& do de&alja moze da ispi&uje sliku iako nije pred njim i &o do 2-4minu&a kasnije, nekad o'novljiva i su&radan!>iljem 1lejk-&ako slikao, slucaj dirigen&a koji je s&isavao deonicu duvaca dok nisu pres&ali da sviraju-&ad je 'ilo dovoljno &iho% -Perkije.a-odnos opazaja i men&alne preds&ave-eksperimen&i sa pla&nom i 'lagim projekcijama predme&a, koje su su'jek&i videli i po pres&anku projekcija -u s&anju pospanos&i do'ijaju ziv, halucina&orni karak&er

";)Poremecaji pamcenja
-svakodnevno za'oravljanje -amnezije-psihogene!od &rauma%- uocljivija re&rogradnos& od an&erogradnos&i!nema secanja od pre nesrece cesce no nemogucnos& ucenja novog%, oso'e mogu nauci&i nove ves&ine!ci&anje u ogledalu%-procedur pamc k r m ne&aknu&a -organske!od s&aros&i, povrede, alkohola%-kod re&rogradne org amn se za'oravljeno polako vraca, sem do pred &raumu!min,h,g% -konfa'ulacije-rupe u pamcenju s epune izmisljenim sadrzajem!kod organskih i mozdanih o'oljenja pracenih in&elek&ualnim propadanjem% 7ije kao pseudologija kod koje oso'a samo privremeno veruje u izmisljeni sadrzaj!ovde s&varno veruje% -dQjR vu-kod umora i s&resa, pos&oji sves& da nes&o nismo mogli dozive&i ranije ali neka okolnos& 'udi asocijacije, mozda je vezano za &renu&ne poremecaje funkcionalnog s&anja neurona u mozdanoj kori ili hipokampusu !koji prevodi informacije iz k r m u d r m% -krip&omnezija- iskrivljena secanja-oso'a dozivljava nes&o kao svoje iako je pre negde vec &o cula !nesvesno plagija&ors&vo%

"1)&az.oj pamcenja
-ranije se mislilo da 'e'e ne poseduju sposo'nos& pamcenja, danas se zna da i 'e'e vec od par dana pokazuju znake operan&nog ucenja!okre&anje glave%, sa 4 meseca i &okom 8 dana pam&e nauceni pokre&, a oko 7-8 godine se usvaja sposo'nos& s&ra&egije pamcenja-me&amemorija !npr grupisanje slova AaeiouklmnB prilikom pamcenja% "poso'nos& prepoznavanja o'lika kod dece do par meseci se koris&i za prognozu in&eligencije sa 7 godina (vim promenama u nacinu pamcenja neki o'jasnjavaju infan&ilnu amneziju,a drugi je &umace promenama u razvoju hipokampusa!deca nemaju organizovano pamcenje% .s&ice se znacaj kul&urnih u&icaja!2 africka plemena-razlici&o pamcenje price, pojedinos&i i s&ruk&ura-veza s 'ozans&vima-izolovane ili in&egrisane s&ruk&ure% -prena&alno pamcenje!glas majke, preferiranje zenskih glasova, o&kucaje srca, ose&ljivos& na odredjenu pozna&u pricu+%

"2)Faktori za+ora.ljanja
-&binghusova krivulja-promenljiv &ok, 'rz, pa sve sporiji, 'esmisleno se r'ze za'oravlja 1)7eupo&re'a-spon&ano, sadrzaji se A&opeB ali &o mozda vazi za k r m 2)Ees&al& fak&ori-kvali&a&ivne promene od ucenja do in&erpre&acije u pravcu s&varanja do'rog ges&al&a !za'oravlja se neregularno%, "ecanje je vezano za neki dogadjaj koji os&avi &rag !iz'egava se izraz engram jer oznacava neku konkre&nu lokaciju u mozgu%F nepo&puni sklopovi &eze za&varanju!princip klozure%, &ragovi se s&ruk&uiraju u slicne grupe, one se mogu menja&i pod u&icajem nekog novog iskus&va pa se zapamceno modifikuje -Vulf-o'lici, pa &razena reprodukcija nakon 49s, 25h i 1 nedelje3:4 vrs&e promena: poravnanje, izos&ravanje, normalizovanjeHslikama u ume&nos&i-odnos klasicizma i ekspresionizmasmanjenje i povecanje nape&os&i i svodjenje na pozna& predme&, &ako da se ne za'oravlja zapravo vec se &rag konsoliduje ka 'oljem ges&al&u -& ekat on 0osto -izolacije-elemen& koji se izdvaja 'ice 'olje upamcen !percep&ivna diferencijacija u ges&al&izmu% --artlet= 2lport i Postman : izucavali pamcenje prica i glasine 3:skracivanje price, veca koheren&nos&, dodavanje de&alja, konvencionalizacija po sis&emu i kul&uri, po emocijama i s&anovis&ima samog su'jek&a !prica o ra&u i 2 mladica% Promene u pamcenju se &umace kao &eznje pregnan&nos&i i pamcenje je pokusaj rekons&rukcije dozivljenog sadrzaja -od glasina se u'acuju sops&vena &umacenja i zakljucci ")*epresija i emocionalni fak&ori- ces&o kod his&erija, klinicki dokazano -Frojd &vrdi da pos&oji i kod normalnih ljudi-neprija&ne uspomene se za'oravljaju ili im se vrednos& umanjuje!npr ocena porodjajnih 'olova porodilje odmah po rodjenju ili mesecima kasnije% .znenadjujuce-reprodukcija je 'olja kasnije no odmah po neprija&nom dogadjaju, pa se ovaj s&av ces&o od'acuje -& ekat 4ajgarnikove-'olje se pam&i nedovrseno-zada&ak npr ali smao kad oso'a sma&ra da neresenos& nije posledica njene nesposo'nos&i, u supro&nom dolazi do mehanizma po&iskivanja i za'oravljanja!kod zr&ava nasilja3:nepouzdanos& svedocenja% ').n&erferencija - uzajamno ome&anje 2 sadrzaja : retroaktivna ! novo na s&aro % ili proaktivna ! s&aro na novo % (me&ajuci fak&or je i slicnos& gradiva, razmak izmedju ucenja!manji razmak veca in&erferencija%, s&epen naucenos&i, razumevanja, smislenos& sadrzaja -njome se nekad o'jasnjava infan&ilna amnezija / odsus&vom moci ver'alizacije !ali covek od 1I godina se ne seca infan&ilnog perioda, ali covek od 49 se seca adolescencije svoje pre 1Ig% ()=renu&na nepris&upacnos&-fale znaci za reprodukciju, kodirani kod i sadrzaj -#al.ing : eksperimen&i sa davanjem naziva grupama reci i pomaganju secanju3:ima razlike izmadju pris&upacnos&i i raspolozivos&i -mirisi, ukusi 'ude uspomene ,)-onsolidacija &raga- prekid kons &raga u nervnom &kivu je uzrok s&o povredjeni ne mogu da se se&e &renu&aka pred nesrecu i do 5 nedelje pre!is&razivanja vadjenjem hipokampusa majmunima% -kofein, niko&in, amfe&amin-po'oljsavaju i u'rzavaju pamcenje i konsolidaciju &raga

"")-ineo. doprinos mentalnom testiranju

-5nteligencija3 ono s&o mere &es&ovi in&eligencije 3sposo'nos& uvidjanja odnosa izmedju s&vari i pojava 3sposo'nos& ucenja i koriscenja znanja!psih def %, adap&acije!'ioloske definicije% -Metakognicija3razumevanje i nadzor sops&venog misljenja -na pojave &es&iranja u&icale: socijalne darvinis&icke &eorije, pozna faza indus&rijske revolucije, . sve&ski ra&, ras& populacije, demokra&izacija skols&va -prvi &es&ovi na fizioloskoj osnovi-cula, misicna snaga,koordinacija-Eol&on, za&im 8'inghausovi &es&ovi zamora pri ucenju kod dece zavrsavanjem &eks&ova po kon&eks&u -=es&iranja poceo ek%in %atel, pa Golton i za&im !+inghaus -199I sa lekarom "imonom, *lfred -ine 199I 1 individualni &es& za razdvajanje normalne od re&ardirane dece kroz niz zada&aka po ras&ucoj &ezini &ipicnih za de&e odredjenog uzras&a i &aj &es& / 2 kasnija ce 'i&i osnova za dalje &es&ove -pravi !inteticku teoriju +nisanja uma po kojoj je in&eligencija jedins&vena sposo'nos& i pored mnos&va moci koje o'uhva&a!npr razumevanje-da&og, invencija-novog, direkcija-ka resenju, cenzura-provera misljenja kroz kri&iku, pre&hodila me&akogniciji% -h&eo je da razlikuje misljenje odraslih i dece -verovao u jednu meru i pored razlici&os&i zada&aka u samoj skali za procenu -mentalni u"rast je kvan&i&a&ivni pokaza&elj in&elek&ualne razvijenos&i3z'ir men&alnih meseci, svaki zada&ak nosi ih odredjeni 'roj -posle 1inea-Stern kons&ruise <>3men&alni uzras&:kalendarski uzras& 6 199 -ras&e 'roj &es&ova, javljaju se i za grupno ispi&ivanje, za s&arije -pomogao je i razvoj fak&orske analize

"')Spirmano.a teorija sposo+nosti

-1995-2 faktora: opsti g i speci icni s 0/g1 je zajednicka svim zadacima a /s1 samo u nekim !koliko zada&aka &oliko AsB, a uvek 1 AgB% -slaze se sa 1ineovom &eorijom o jednoj o'jedinjujucoj in&elek&ualnoj sposo'nos&i -AsB moze 'i&i razvijena i 'ez Ag@ !idio& savan& koji neverova&no 'rzo racuna, pam&i+% ili 'as nerazvijena kod ljudi sa visokim AgB !muzicki &alena& npr% -@29 &ih godina dopus&a pos&ojanje vise grupnih fak&ora !sposo'nos&i%: numericki, ver'alni, spacijalni, pa i socijalno-psiholoski: za razumevanje s&anja drugih !socijalna in&eligencija%, pa konacno i pos&ojanje vise AgB fak&ora -razvijen AgB 3: 'rzo izvodnjenje relacija i efikasnos& u njihovom koriscenju -2 principa pos&upanja u ljudskom misljenju: 1)princip i"vodjenja odnosa: covek o&kriva odnose medju vise ideja u svojo sves&i 2)princip i"vodjenja korelata: 1 ideja i 1 odnos su u sves&i pa se u misljenju &razi drugi korela& !pravnik:klijen&3lekar:K F deca 'i rekla po asocija&ivnoj 'liskos&i medic ses&ra, a ne pacijen&%

"() #erstono.a teorija

-najpre poricao pos&ojanje AgB-fak&ora, ali mnogi fak&ori su korelirani pa dopus&a posle ops&u s -svojim fak&orsko-anali&ickim pris&upom je in&eligenciju shva&io kao men&alnu organizaciju od skupa nezavisnih grupnih fak&ora-7 primarija -pojedinac je opisan preko profila men&alnih sposo'nos&i !korelacija mnogih fak&ora%, ali su grupni fak&ori 'i&niji -predvideo je proliferaciju 'roja pose'nih fak&ora !Eilfordov model je imao cak 1I9% 1) ver'alna sposo'nos&-recnik, razumevanje reci, ver' analogije, razumevanje proci&anog 2) ver'alna fluen&nos&-'rzina proizvodjenja reci, reci&os&, anagrami !ne zavisi od 1% ") numericka sposo'nos&-'rzo izvodjenje ari&me&ickih operacija ') spacijalna sposo'nos&-preds&avljanje ro&iranih pros&ornih odnosa i o'jeka&a () sposo'nos& asocija&ivnog pamcenja-'rojeva, slova, reci, mehanicko pamcenje!29parova 2c'r% ,) percep&ivna 'rzina-iden&ifikacija znakova i o'jeka&a !'rzo i &acno % 4) induk&ivno zakljucivanje-nalazenje pravila, principa !8-11-15-K-29% -kod dece se prvo jave 4 primarije:ver'alna, percep&ivna i spacijalna 'rzina,a onda os&ale -fluen&nos& reci najkasnije se javlja

",)7ijerarhijske teorije inteligencije0+ritanska skola

--ert, Vernon ,daju &eoriju u kojoj pos&oji ops&i fak&or, siri i uzi grupni fak&ori!o'jedinjuju "pirmanove AsB fak&ore% -Vernonov model strukture sposobnosti-5 fak&ora: 1 ops&i, 2 grupna !ver'alno-eduka&ivni i spacijalno-mehanicki% i uzi fak&ori Msiri grupni fak&ori se diferenciraju na uzeN -1er&-uloga ops&eg fak&ora sla'i vremenom!uzras&om%,prenosi se na grupne fak&ore ali se ne gasi -&eorija nudi pomirenje "pirmana i =ers&ona ali prednos& da&a "pirmanu -ops&i fak&or se uzima kao predika&or uspeha -Dzon %erol : hijerarhijski model in&eligencije oslonjen na 5;9 is&razivanja sa 149999 ljudi i is&aknu&a 4 nivoa: 1%vise uzih sposo'nos&i!spelovanje npr% 2%fluidna in&eligencija, kris&alizovani proces ucenja i pamcenja, viz,aud percepcija,ideje 4%ops&a in&eligencija !sl g-fak&oru% ,jedins&vena 3:

"4)#eorija fluidne i kristalizo.ane inteligencije

-&ejmond %atel: 1)-ris&alizovana : sirina znanja, prefinjenos&, in&eligencija kroz iskus&vo, pris&up in&elek&ualnim vrednos&ima sops&vene kul&ure 2))luidna : vrs&a misljenja s naglaskom na zakljucivanju-indukcija!sl =ers&onu%, ops&e zakljucivanje !'r kocaka u kompleksnom skupu%, formalno zakljucivanje !silogizam p-:S-:r%, figuralno zakljucivanje !ma&rice%, -o'e in&eligencije se razvijaju pod u&icajem gene&skih fak&ora i iskus&va , ali se kris&alizovana razvija pod u&icajem skolskog ucenja, siri se iskus&vom, vez'om+ a fluidna se razvija slucajno i individualno, oko 29&e je vrhunac3:gu'i&ak neurona, vidljiva je i u ku&lurno nepris&rasnim &es&ovima, ali danas se &o ne misli -o'e resavaju zivo&ne pro'leme i nezavisne su, a od znacaja je i kul&urni kon&eks&

"4)*lternati.e faktorsko0analitickom pristupu

-nema jedins&vene slike in&eligencije, &umacenja su podlozna su'jek&ivizmu 1).ognitivna teorija obrade in ormacija-opisivanje koraka pri resavanju zada&aka uz diferencijaciju po slozenos&i procesa koji se is&razuje a razlike u in&eligenciji su vezane za 'rzinu i efikasnos& izvodjenja &ih koraka (vde se in&eligencija procenjuje na 'azi procesa niskog kogni&ivnog nivoa-ne slozenih sudjenja, shva&anja i&d, vise u vezi sa fluidnom in&eligencijom 2)!trenbergov komponentni model-pi&anje je koji procesi uces&vuju kompleksnim zadacima, kolika je njihova 'rzina i &acnos&!is&i primer advoka&:klijen&% -omponen&e men&alnih procesa se ukljucuju na jedan organizovan nacin-I ka&egorija komponen&i: Ome&akomponen&e : visi procesi planiranja i odlucivanja Oizvrsne : resenja, izvrsenja po me&akomponen&ama Ovezane za ucenje novih informacija Opamcenja ranije naucenih informacija O&ransferne : prenos upamcenog iz 1 pro'lemske si&uacije u drugu -in&eligen&ni ljudi vise vremena &rose na glo'alno planiranje-s&ra&egiju no lokalno "))ardner+Multiple inteligencija-resavanje pro'lema ili s&varanje sadrzaja cenjenih u drus&vu -druge &eorije su horizon&alne!men&alne sposo'nos&i deluju po 1 ops&em principu%, ova je ver&ikalna koncepcija, um je organizovan po sadrzajnim o'las&ima3: -&eza o 7 nezavisnih in&eligencija!neko moze 'rzoPsporo, s&ereo&ipno ili ne da uci u jednoj 'ez u&icaja na drugu in&el % -Okviri uma-fak&orsko-anali&icki pris&up i analiza klinickih slucajeva,o'darenihPre&ardiranih: T lingvis&icka!ci&anje, pisanje, govorenje, razumevanje% T spacijalna T muzicka T logicko-ma&ema&icka!numericko racunanje, resavanje zagone&aka i naucno misljenje% T &elesno-kines&e&icka!igra,gluma,spor&, hirurgija % T in&erpersonalna!razumevanje drugih% T in&rapersonalna!samo-razumevanje%

"6)2so+ine testo.a inteligencije

-s&andardizovani, 'ez nedoumica u zadacima, sa upu&s&vima za zadavanje &es&ova, imaju norme i poda&ke o valjanos&i &es&a koje se s&alno proveravaju !)linov efeka&-izmedju generacija dolazi do povecanja od 1I jedinica u prosecnom koef in&el, pose'no kod fluidne in&eligencije% 1)$orme3skorovi do'ijeni na velikom 'roju su'jeka&a koji su kao uzorak uze&i !ne porede se <olandjani sa normama uzorka do'ijenim od -ineza% -&es&ovne norme se daju u vidu percen&ila !rezul&a&:199% i s&andardnih skorova !udaljenos& pojedinacnog skora od ari&me&icke sredine u jedinicama s&andardne devijacije po formuli z3!U-0%P"$, U3skor, 03ar&im sredina uzorka, "$3s&andardna devijacija za s&andard uzorak% -(n se prevede na skalu devijacionog kolicnika in&eligencije koji je zamenio "&ernov .G : $.G3199/1I6z !z3s&andardni skor ispi&anika% 2)Validnost testa-da meri ono s&o &re'a da meri 0eri se koeficijen& korelacije izmedju 2 &es&a, &es&a i spoljasnjeg neceg !npr sa skolskim uspehom je oko 9 I% ").on"istentnost+doslednos& &es&a samom se'i-4 elemen&a: pouzdanos& !u svakom &renu&ku i vremenu da 'ude is&i skor ispi&anika%, homogenos& !merenje is&e pojave sem kod &es&ova sirih cr&a licnos&i%, prenosivos& !is&a pojava kod grupa razlici&e s&aros&i, pola, kul&ure+%

';)9ajpoznatiji testo.i inteligencije

1)6ine+!imonove skale : 7 ka&egorija zada&aka : vizuelno-mo&orni!precr&avanje figura%, numericki!ma&ema&icki zadaci%, socijalnog snalazenja!razumevanje drus&venih pravila%, pamcenje!'rojeva, recenica%, pojmovno shva&anje!slicnos&i izmedju s&vari%, rasudjivanje!apsurdnos&i nekih ver'alnih iskaza%, jezicki zadaci!definicije reci% -koris&e se ver'alni iskazi, o'jek&i, slike -zah&eva se ver'alizacija, cr&anje, racunanje 2)Vekslerovi testovi : za adolescen&e, za odrasle, skolske, predskolske dece+ -dok 1ineovi &es&ovi daju 1, vekslerovi daju 4 skora: Hza ver'alnu in&eligenciju Hza never'alnu!manipula&ivnu% in&eligenciju i H&o&alni skor -; ver'alnih i I never'alnih su'&es&ova: >er'alni su'&es&ovi: 7ever'alni su'&es&ovi: .nformacije $opunjavanje slika *ecnik "&rip "licnos& -osove kocke #ri&me&ika "as&avljanje figura *azumevanje "ifra Ponavljanje serije 'rojeva ? 0a&rice, =raganje za sim'olima !doda&i kasnije% -skorovi se prave za ver'alno razumevanje, radnu memoriju, percep&ivnu organizaciju, 'rzinu o'rade informacija -grupni &es&ovi za veliki 'roj ispi&anika !4999999ljudi u "#$ u . sv ra&u, kvali&a& anal sla'a% -zanemarena je mogucnos& analize i uocavanja krea&ivnih odgovora ispi&anika

'2)Sposo+nosti ucenja stranog jezika

-nekom lako, neki se muce, s&var &alen&a ali i upornos&i -zavisi od: induk&ivne sposo'nos&i, mehanickog pamcenja, grama&icke senzi&ivnos&i, sposo'nos&i pamcenja glasova i nakon in&erferen&nog odlaganja, u"rasta !naj'olje u adolescenciji, 'rzina%, od kognitivnog stila !uo'icajenog nacina opazanja, organizacije i reprodukcije znanja sa nekoliko dimenzija-uglavnom diho&omija% -7erman Vitkin-izdvoji&i komponen&e iz 1 percep&ivnog o'lika, oso'e anali&ickog uma 'olje uce, ali i 'olje su u socijalnim in&erakcijama!&es& sa skrivenim figurama% -razlikuje oso'eAzavisne od poljaB-socijalno pasivne, nediferenciranog opazanja sve&a!o'icno prezas&icene u de&injs&vu% Anezavisne od poljaB-uspesnije, 'rane se izolacijom, in&elek&ualizacijom

'")<ntelektualna zaostalost i o+darenost

-prvi &es&ovi doneli su i klasifikacije -Veksler: V793re&ardiranos&, 79-793granicna, 89-893niski prosek, 99-1993prosek, 119-1193visoki prosek, 129-1293izuze&na, :1493vrlo visoka in&eligencija 5ntelektualna retardiranost -zaus&avljeni ili nepo&puni razvoj in&elek&a uocljiv kroz &eskoce u ucenju, adap&aciji, od najranijeg uzras&a ( re&ardaciji se ne govori ako je rec o povredi -fizicki izazvana!porodjaj, pro'lemi s &iroidnom zlezdom, $aun% pseudozaos&alos&!uslovi zivo&a, emocionalni poremecaji+% -&erminologija: 'laga, umerena i &eska su'normalnos&!ne de'ili, moroni z'og pejora&ivnos&i% -kod lake re&: uocava se odsus&vo in&eresovanja za okolinu, koriscenja aps&raknih pojmova, pro'lemi u govoru, sa misicima, a ocuvan je emo&ivni zivo&, nauceno se koris&i ali neadekva&no3:spec skole -kod &eske: nesposo'nos& za samos&alan zivo& !na nivou V4godine, a os&ali nivoi 497 i 8-12g% 5ntelektualna obdarenost -preko 149, 2-5L populacije, 'olja adap&iranos& ali i preose&ljivos& na spoljasnja drazenja, nezadovoljs&vo !u&ice porodica, emocije, mo&ivacija+% -op&imalno je od 12I-1II -klasicni &es&ovi in&eligencije ne predvidjaju pojavu AgenijaB, .G &o ne garan&uje, vec se vezuju za &es&ove licnos&i i mo&ivacije -#ereza *me+ajl-fak&ori krea&ivnos&i-oso'a uziva vise u samom s&varalackom procesu 3: save&i za vaspi&anje: deca da 'udu &o s&o jesu, is&ica&i pozi&ivno kod njih, nudi&i im iz'ore i naci im in&eresovanja, uzore, 'ez s&ereo&ipnos&i, podrzava&i ih+

'')nasledje i sredina kao faktori intelektualnog statusa

-pos&oji veza izmedju soc-ekon s&a&usa i uspeha na &es&ovima!samouverenos& visih slojeva, pods&icajnija sredina u njima ili in&elek&ualne razlike medju slojevima,neprilagodjenos& &es&ova% -5 grupe s&udija: o u&icaju nasledja &j sredine: 1)'lizanci-i razdvojeni-monozigo&ni su slicniji nego dizigo&ni 2)oscilacije u koeficijen&u in&eligencije-i do 19 jedinica, a svaki ;&i &es& i do :I9W ")razlike u ranom iskus&vu-deca iz siro&is&a-ranije usvojena3:veci ras& .Ga-nije gene&ika ')programi za razvoj .G dece socijalno depriviranih sredina-sla' efeka&-u&icaj gene&ike -kod nas-%.asce.-vez'e za .G!ras& i do ; jedinica% -Vernon-;9L razlika je z'og gene&ike a vecina se slaze da nasledje odredjuje gornju granicu .G --lum-4 momen&a kod dece: ver'alni razvoj, po&krepljenje za uspeh u ver'alnom razvoju i ohra'rivanje de&e&a na ak&ivnos& i ucenje novog3:veci razvoj po&encijala

'()<nteligencija i starenje
-laicko shva&anje da je in&elek&ualno propadanje nuzno s&arenjem nije &acno -ima kons&a&acija doduse o sla'ljenju f-ja -2 &ipa s&udija: 1)!tudije poprecnog preseka: poredjenje oso'a razlici&og uzras&a ali su &e oso'e imale razlici&e mogucnos&i za o'razovanje, razlici&a iskus&va, pa razlike u .G nisu nuzno do s&arenja 2)-ongitudalne studije: periodicno se mere promene kod is&ih su'jeka&a3:ver'alne, spacijalne, numericke i dr sposo'nos&i su ne&aknu&e do 89 godine,os&alo je pod u&icajem zdravlja, soc-ek s&a&usa i drugo Pre propadaju fluidne nego kris&alizovane sposo'nos&i, uvez'avano se ocuva a neuvez'avano sla'i -pojam Amudros&iB : du'okog uvida u zivo&ne si&uacije, save&ovanja, ali i realna sves& o mogucnos&i da se pomogne, lukavos&, pronicljivos&+

',)Podela emocija i emocionalni raz.oj

emovere (lat.) 3 pokrenu&i, uz'udi&i -emocija je unu&rasnje, su'jek&ivno s&anje pracno odgovarajucim fizioloskim promenama, mislima i ekspresijom u licu i &elu!razlikuju se s&rah,zalos&+i glad,zedj+% -4 vrs&e emo&ivnih pojava: a ektivni ton!osecanje prija&nos&iPneprija&nos&i%Mafeka&3in&enzivna, 'urna emo&ivna reakcija uz delimicnuPpo&punu dezorganizaciju ponasanjaN raspolo"enje!daju &on necijem psih zivo&u na duze% Mmelanh,sangvN sentiment!&rajnije dispozicije kod kojih se vise raznih emocija i akcionih &endencija vezuje za neku si&uaciju, oso'u, ideju% Mnacionalni, Da-sen&imen&+N 1)&radicionalna klasifikacija je na prija&nos&-neprija&nos& kao elemen&arna osecanja a supro&s&avljen je Vunt: 4 osnovne dimenzije elemen&arnih osecanja: prijatnost+neprijatnost, ra"dra"enje+smirenje, napetost+olaksanje!svako osecanje se da opisa&i preko ovih dimenzija kao mes&o na zemlji koordina&ama% -=icener-ove dimenzije nisu nezavisne ni&i svodljive na u&iske culne prirode 2)!kman-sa sardnicima navodi ; osnovnih primarnih, univerzalnih emocija!za sve kul&ure%: radost/ odvratnost/ i"nenadjenje/ tuga/ ljutnja/ strah Emocionalni razvoj: -i novorodjence ima emocije ali nediferencirane i ne 'rojne!odvra&nos&, prija&nos&, uznemirenos&, iznenadjenje+% 1-2 godine , lju'av, s&id, ponos 4-5 godine , krivica, kajanje I-; godine , zavis&, poniznos&, dr socijalne emocije !kao kod odraslih% adolescencija , pun opseg emocija, vezanos& za formalni nivo !filozofski, idealis&icni aspek&+% -'ioloska zavisnos& razvoja ali i uslovi odras&anja !&eske posledice zlos&avljanja npr%

'4)#eorije emocija
1) 2"ems+-angeova : $zems-emocije su vezane za fizioloske promene u organizmuF Lange&elesne promene3:emocije su manifes&acija jednog &oka culnih u&isaka iz misica, u&ro'e u sves&i -zamerano s&o su ces&o emocije 'rze dozivljene od &elesnih promena, zivo&inje imaju emocije i 'ez fizickih promena, ves&acki izazvane promene u organizmu ne dovode do emocija+ 2) !tenli !ahterova dvo aktorska d"u+boks teorija : osnov kogni&ivnoj &eoriji-fizioloske promene pre&hode dozivljaju emocije ali &ek kad se pro&umace dodje do dozivljaja kvali&e&a emocije !novcic, iz'or pesme, muzika% kogni&ivna-oso'a &raga za o'jasnjenjem fizioloske reakcije i uzrokom u emociji, u&icaj okoline se oseca, dopuna za sindrom naucene 'espomocnos&i Madrenalin u'rizgan i oso'e s ljudima razl raspolozenja-&ako 'udu raspolozeni, lek izazove mucninu a &o vezemo s lju'avnim jadomN ")7ajens : kognicije i emocije su nezavisni sis&emi, emo&ivni procesi pre&hode kogni&ivnima Msvidi nam se neko i pre no znamo zas&o, s&rah ne zavisi uvek od realne si&uacije, od kogni&ivne analize si&uacije, dok anskioznos& zavisi od nega&ivnih razmisljanjaN

'5)#emperament
-karak&eris&icna emo&ivna priroda neke oso'e!ose&ljivos& na em pods&icaje, snaga i 'rzina reakc % -zavisi od naslednih i kons&i&ucionalnih fak&ora, menja se ucenjem i iskus&vom -7iporkat: kolerik!zu&a zuc%, sangvinik!krv%, melanholik!crna zuc%, flegma&ik!sluz,flegma% -*jzenk0 cr&e eks&raverzije i in&roverzije i neuro&icizma daju 5 &ipa licnos&i: emocionalno nes&a'ilan eks&rover&Hkoleriku, emocionalno s&a'ilan eks&rover&Hsangviniku, emocionalno nes&a'ilan in&rover&Hmelanholiku, emocionalno s&a'ilan in&rovesr&Hflegma&iku -%recmer0Sheldon0konstitucionalna psihologija-'iohemijski cinioci-veza gradje i psihickih oso'ina !piknici skloniji 'ipolaru, as&enicki &ipovi sizofreniji+prevideo godine s&aros&i% -"heldon-4 soma&o&ipa, za svaki od 1-7 'odova3:prosek je 5-5-5 endomor ni!puniji, piknicki, sla'e kos&i i misici, veci &r'uh% ektomor ni!mrsavi, as&enicki, duge kos&i% me"omor ni!a&le&ski, krupne kos&i i misici% /ginandromor ija3slicnos& muskarca sa zenskom gradjom /displasticnost3razlici&i delovi &ela imaju razlici&e &ipove odlika -"heldon razlikuje i do 79 soma&o&ipova svodljivih na 4 &ipa licnos&i po &emperamen&u: viscerotonican!pozi&ivan, gurman, konformis&a%Hendomorfnom &ipu gradje somatonican!avan&uris&a, 'ucan, samopo&vrdjivanje+%Hmezomorfnom &ipu gradje cerebrotonican!uzdrzan, nape&, o&udjenos&+%Hek&omorfnom &ipu gradje !nije 'ilo visokog s&epena korelacije gradje i &ipova iako ocekivano, nije o'jasnjena veza gradje i &emperamen&a sem 'iohemijskim i hormonalnim fak&orima, a os&aje i &o da deca neznije gradje drugacije se gaje od cvrsce dece-spor&, ucenje, fizicki suko'i+rana de&erminisanos&%

'6)&aspolozenja i proces pamcenja

-pre&hodno ucenje odredjuje formu AmrezaB !pojam slican sen&imen&u% ideja, dozivljaja, mo&iva, uspomena+ona je 'azirana na asocija&ivnim vezama s&vorenim &im ucenjem 8lemen&i AmrezeB su lancano povezani !u do'rom raspolozenju naviru do're uspomene% -pose'no vezano za si&uacije suko'a sa 'liskim oso'ama -is&razivanje- 2 lis&e reci-: 2 raspolozenja-reci ucene u do'rom raspolozneju 'olje se reprodukuju u do'rom raspolozenju3:i dozivljaj uspomena zavisi od raspolozenja -2 &eze3: dogadjaji u 1 raspolozenju se lako reprodukuju kad je oso'a ope& &ako raspolozena 3: hipo&eza konguen&nos&i-&renu&no raspolozenje dovodi do secanja saglasnih sa njim (;)Stres -napregnu&os&, napor, pri&isakF svaki zah&ev za novim prilagodjavanjem izazvan nekim poremecajem organske ili psihicke ravno&eze -izazivac3 s&resor, s&resogena si&uacija !fizicka ili psihicka% Mrazlici&i s&resori-razl reakcijeN -4 faze: uz'una organizma, opiranje, uspos&avljanje ravno&eze akcijom !ali duze izlaganje dovodi do sloma organizma i iscrpljenos&i% -psihoimunologija-izucava efek&e psihe na imuni&e& Stresogene situacije 1))rus&racije : s&anja sprecenos&i u os&varivanju nekog cilja !z'og licnog nedos&a&ka ili sredine% -onflik&i : supro&s&avljeni ciljevi -: dvos&ruko privlacenje, od'ijanje i privlacenje i od'ijanje 2)Poremecaj cirkadijalnih ri&mova-!Aoko, dnevniB%-'iori&am, 25h dana ima fluk&uacije u organizmu a ces&e promene dovode do s&resa!nesanica, premor, u varenju+%,vrednos&i najnize uju&ru, najvise popodne,pos&oje spon&ane fluk&uacije-me&a'olizma, &X?, 'roja udisaja+ ")Civo&ni dogadjaji : kad je visoka koncen&racija s&resnih dogadjaja &okom 1 godine-oso'a je u "ivotnoj kri"i 2vazava se i kumula&ivna vrednos& si&nijih s&resova -izlaganje s&resu povecava o&pornos&, ali ako pos&oji period oporavka -oso'e koje nisu dozivljavale s&res &eze se snalaze, 'udu nerealne i nespremne na &eske zivo&ne si&uacije &opI: "r'ija: smr& de&e&a,supruznika,clana porodice,licna &eska 'oles&, prevremeni porodjaj "#$: smr& supruznika,razvod,razdvajanje porodice,za&vor, smr& 'liskog clana porodice

(1)Pojam i .rste moti.a

-kad nema spoljasnjih fak&ora koji u&icu na ponasanje, vec unu&rasnji cinioci pods&icu na ponasanje rec je pos&ojanju mo&iva -mnos&vo po&encijalnih mo&iva kad se dozive pokrecu na kre&anje ka nekom cilju -nekad ih oso'a nije svesna-nesvesna motivacija -pojava spajanja mo&iva-npr po&re'a za hranom se spoji sa po&re'om za lju'avlju ili druzenjem, ili cak sa anksioznoscu Mgojazna oso'a-glad u noci od samoceN ili seksualni mo&iv Vrste moti.a 1)organski : primarni, urodjeni, 'azirani na &elesnim po&re'ama kao s&anjima manjkaPviska necega Mzedj, glad, vrucina+N homeosta"a-au&oma&izam orgaznimickih ak&ivnos&i koje vode ka uspos&avljanju ravno&eze u organizmu pokre&anjem mehanizma homeos&aze -*avno&eza se u organizmu s&alno rusi i uspos&avlja-mo&ivacioni ciklus -is&razivanja hipo&alamusa, specificna gladPzedj3mudrost organi"ma -poremecaji vezni za psihu-anoreksija, 'ulimija -seksualni mo&iv je 'ioloski-efeka& 'ipedije-:jacaju vizuelne drazi, sla'e mirisneF u&icaj kogni&ivnih, emo&ivnih, iskus&venih fak&oraF i kod dece se uocava -nehomeostatski motivi su slozeniji, nema osecaja nape&os&i ak&iviranjem po&re'e, a zadovoljenje ne donosi smanjenje &enzije vec je od cinjenice da se s&imulacija povecala 2)psiholoski : Tlicni-odnose se na razvoj i zas&i&u sops&venog 'ica Mradoznalos&, pos&ignuce+N Tsocijalni-kad pojedinac ima kon&ak& s drugim ljudima Mafilija&ivni,afek&ivno vez N !neki su urodjeni a ne nauceni-npr drus&venos&-nehomeos&a&ski mo&iv%

(2)Potre+a za spa.anjem
-1929-elek&roencefalograf-za merenje mozdanih &alasa -19I9-elek&rookulograf-uoceni pokre&i ociju i ispod za&vorenih kapaka-*80 faza sna -5 s&upnja ne-*80 faza / *803sekvence s&upnjeva po 5-; pu&a u &oku noci !razlike u disanju, srcanom ri&mu, du'ini sna+% -88E meri u opus&enom 'udnom s&anju alfa&alase niske vol&aze i visoke frekvencije, uspavljivanjem pos&aju sve sporiji a san sve du'lji, posle 5&og s&upnja se vracamo u faze lakseg sna i sve &o &raje oko 99 min pa sledi *80 faza !ak&ivnog ili paradoksalnog spavanja%, sa povisenjem pri&iskam, rapid eYe movemen& !nije u vezi sa sadrzajem snova%, nepravilno disanje, mozak ak&ivan, misici ne+!za&o se somna'ulizam ne javlja u *80 fazi nikad% -prva epizoda *80 sna &raje 19minu&a, os&ale oko 1h !snevanje% -zas&o spavamoK-re&ikularni ak&ivirajuci sis&em u su'kor&ikalnom delu ispod &alamusa ima cen&re koji kon&rolisu 'udjenje i spavanje, sadrze sero&onin !neuro&ransmi&er% 'i&an u 'ihemiji spavanja Mprimer $D-a koji nije 299h spavaoN -moze i sa 5 Ih sna da se f-nise Poremecaji spa.anja: narkolepsija !neodoljiva po&re'a za kra&kim spavanjem u &oku dana uz gu'i&ak misicnog &onusa% insomnija !nesanica% apneja !prekid disanja u snu% nocni panicni napad !pavor noc&urnus u 5&oj fazi sna, naglo 'udjenje u panici, uju&ru se ne seca% kosmari !o'icno u *80 fazi, zivo secanje na san%

(") oti. postignuca

-&eznja ka uspehu, ces&a je &ema diskusija - ek%leland i *tkinson -T1T+test tematske apercepcije-prikazuju se slike!npr decak koji sedi za s&olom sa o&vorenim knjigama% i si&uacije a su'jek&i daju krea&ivne odgovore, sklapaju pricu -procene i kroz upi&nike Mzivo& u kome se nis&a ne radi-prija&an ili neN -procenjuju se i vece drus&vene zajednice, nacije+!li&era&ura za decu je od znacaja% -pro'lemi oso'a sa jakim mo&ivom: cirevi, hiper&enzija+ -ne klone se rizika, ali 'iraju ciljeve, uglavnom srednje &ezine -zelja za uspehom, strah od neuspeha!'iranje lakih ciljeva, odus&ajanje od ciljeva ili necekivano-'rianje previsokih ciljeva zarad racionalizacije po&encijalnog neuspeha%, ali i strah od uspeha !zapravo s&rah od odras&anja i preuzimanja odgovornos&i% -kogni&ivni elemen&i ovog mo&iva-sves& o kompe&en&nos&i i sposo'nos&i, su'jek&ivni dozivljaj &ezine zada&ka, vrednos& cilja i ocekivani uspeh

(')*gresija
-svako ponasanje sa ciljem da se povredi neko ili nes&o -jos od mezoli&a i paleoli&a -u jasnom o'liku ili kao &akmicarski duh, kompe&i&ivnos&, ver'alni napadi, zajedljivos&+ 2 poreklu: 1)5nstinktivisticka shvatanja: urodjene psihofizicke dispozicije, po Frojdu su izraz =ana&osa, po hidraulickom modelu-s&alno se akumulira u organizmu i ako se jedan ven&il za&vori naci ce drugi nacin da se ispolji -%onrad :orenc!e&olog%-kod zivo&inja pos&oje urodjene inhi'icije prema sops&venoj vrs&i s&o je adap&ivne f-je, ali kod coveka je orudje za napad manje razvijeno pa i manja inhi'icija 2)Poreklo u rustraciji- sprecenos& os&varenja nekog cilja dovodi do napada na uzrocnika, cak i se'e ili druge socijalne grupe ili rezignacija, ocajanje mogu 'i&i reakcije #gresija nije neiz'ezna, moze se spreci&i, dolazi spolja a ne iznu&ra, ali ipak &rajna frus&racija moze doves&i do s&varanja nape&os&i koja se akumulira !deca s rodi&eljima npr, kod osecaja nepravde+% -iza svakog agresivnog ak&a s&oji frus&racija ali nije svaka frus&racija uzrocnik agresije ")$auceno socijalno ponasanje-*l+ert -andura opservaciono!po uzoru% ili nagradjivanjem agresivnih pos&upaka!i kao samopo&krepljenje%, u&ice i kul&urna sredina+ -s&e&no je i inhi'ira&i agresiju -=ip#-lako se uz'udjuje, u zur'i, ise poslova odjednom, po&iskuje lju&nju, 'rz govor, ges&ikulacija, psovke, u &rci je s vremenom !hiper&enzija, koronarne 'oles&i% -=ip1-slican radni elan i am'icioznos&, ali sve je opus&enije -:agresija ima 'iolosku, urodjenu osnovu ali od nacina ispoljavanja i inhi'iranja zavisi kako se o'likuju nasa iskus&va, &renu&no okolnos&i, pa i dispozicije nase licnos&i, ')3 ucionici-direk&na, indirek&na!izolovanje nekog npr%, nas&avnika nad ucenicima, o'rnu&o, seksualno, vandalizam+individualan &re&man pojedinaca je uspesna mera -agresija izmedju 2 ucenika najcesce iz slicnih okruzenja, porodica i jedan moze 'i&i agresivan z'og &ih pro'lema a drugi oseca&i krivicu pa kao da pos&oji neki pak& izmedju zr&ve i agresora -u&icaj masmedija, pa i rodi&elja

(()*filijati.ni moti.
-druzenja, udruzivanja, uz koje se zadovoljava i po&re'a za socijalnim pres&izom, vlascu,ekonomski mo&ivi -kod anksioznih je izuze&no jak, pa&oloski , 'i&i sa oso'ama u slicnoj si&uaciji Meksperimen& sa s&uden&kinjama i primanjem shokova-2 grupe-vreme sa onima koje &dje uces&vujuN -Shahter-prvorodjeni i jedinci pokazuju vecu podloznos& ansioznos&i !u&icaj razvojnih cinilaca%

(,)Funkcionalna autonomija moti.a

-2lport , &eorija licnos&i, dis&anciranje od 'iheviorizma i psihoanalizeF odnosi se na svaki s&eceni sis&em mo&ivacije gde o'uhvacene &enzije nisu is&e vrs&e kao pre&hodne &enzije iz kojih se s&eceni sis&em razvio, &j svaki s&eceni sis&em ponasanja moze pos&a&i samom se'i cilj iako prvo'i&no pokrenu& nekim drugim razlozima i &ime je au&onomno od &ih razloga -mo&ivi zdravog coveka su uvek savremeni, imaju sops&venu dinamiku Mmoreplovac, &vrdica, majs&or koji voli do'ro da o'avi posaoN -kri&ike da je &eorija opisna a ne eksplana&orna, i (lpor& kaze da ce is&razivanja na polju neurofiziologije pomoci o'jasnjenja

(4)7ijerarhija moti.a
-*+raham aslo.- redosled javljanja i zadovoljenja mo&iva ima svoj redosled i poredak -mo&ivi nisu izolovani!glad se ne oseca samo u s&omaku vec u celom &elu% -po&re'e su urodjene i uredjene 1)8i"ioloske-za samoodrzanje !vodom,hranom+% 2)7a sigurnoscu i be"bednoscu!pose'no izrazeno kod dece, pre&erana permisivnos& uskracuje% ")7a pripadanjem i ljubavlju!usamljenos& &eska, 2 vrs&e lju'avi-z'og svog nedos&a&ka3uzimanje i z'og druge oso'e3uzajamnos&% ')7a samopostovanjem!samouvazavanje i od s&rane drugih, u mlados&i jako, sla'i kasnije% ()7a samoaktuali"acijom!os&varenjem sops&venih po&encijala% -sekundarni mo&ivi su kad je oso'a od'acena i pod nasiljem-agresija i des&ruk&ivnos& -hijerarhija nije 'as fi6na, nekad i os&varena po&re'a za samoak&ualizacijom ne dovodi do samoak&ualizovane licnos&i!sem kod 1L ljudi%-mozda z'og s&raha od uspeha i aspiracija !s&rah od rizika, napus&anja uporis&a, sumnje u svoje po&encijale, socijalna ogranicenja+% -doda&no razlikovanje na: Osnovne potrebe:hijerarhijski uredjene-glad, zedj, neznos&, sigurnos&, samopos&ovanje+ Metapotrebe:nisu hijerarhijski uredjene-za do'ro&om, lepo&om, pravdom, vezane za ciljeve samoak&ualizacije i ras& licnos&i, a njihovo nezadovoljenje moze doves&i do me&apa&ologije -"vojs&va samoak&ualizovane licnos&i: orijen&isane na s&varnos&, prihva&aju se'e i druge i sve& onakvim kakav jes&e, spon&ane, fokusirane na pro'lem, imaju po&re'u za izdvojenoscu, samos&alne i nezavisne, originalnog prosudjivanja, vrhunskih dozivljaja, demokra&icnos&i, krea&ivnos&i, humora, iden&ifikacije sa covecans&vom, nekonformis&i, 'liskih veza sa par ljudi+

(6)Frojdo.a teorija psihoseksualnog raz.oja

-A$e&e je o&ac covekuB, razvoj od 9-I godine je vezan za erogene zone po periodima a u slucaju fiksacije dolazi do regradiranja na pre&hodni period !vojni model marsirajuceg puka i uporis&a% 1)Oralni period-us&a su izvor psihoseksualnog zadovoljs&va, sisanje je jedan vid pozude a%oralno-ero&icna faza3pre zu'a, vezano za gu&anje, &ak&ilne ose&e '%oralno-sadis&icka faza3od izras&anja zu'a, grizenje, fan&azije kani'alizma -pre&erano zadovoljs&vo ili od'ijanje od grudi u oralno-ero&icnoj fazi i frus&racija dovodi do oralno-pasivne licnos&i:pozi&ivne, op&imis&icne ili cinicne i svadljive -uzivanje u sisanju se su'limira u zedj za znanjem 2)Analni period-od 18 meseca, anus je glavna erogena zona i zadovoljs&vo praznjenjem creva -prvi susre& sa spolja name&nu&im pravilima-odlaganje nuzde -fiksacija3: urednos&, pedan&nos&, s&edljivos&, skr&os&, prkos, &vrdoglavos&, ili cak dejs&vom reak&ivne formacije skroz supro&na manifes&acija, a su'limacijom-vajanje, slikanje+ -de&e koje je hvaljeno i podrzavano u ovom epriodu 'ice samouvereno i s&varalacki nas&rojeno ")Falusni period-od 4-I godine-primarni geni&alni s&upanj-javlja se infan&ilna mas&ur'acija, fan&azije o au&oero&icnoj ak&ivnos&i, priprema za pojavu 8dipovog kompleksa!li'idno se pomera na drugu oso'u% -od razresenja kompleksa zavisice s&av prema au&ori&e&ima i oso'ama supro&nog pola -inves&ira se u rodi&elja supro&nog pola a neprija&eljs&vo prema onom is&og pola -decak38dipov kompleks-s&rah od kas&racije3:suko' sa ocem, po&iskivanje zudnje za majkom3:iden&ifikacija sa agresorom &j ocem !razvija se "uper8go, unu&rasnje za'rane kao prve klice saves&i%, a ero&ska lju'av prema majci prelazi u neznu -devojcica38lek&ra kompleks-osecaju se kao kas&rirani muskarci i krive za &o majku, menja se primarni o'jek& lju'avi-majka za oca, nema dakle s&raha od kas&racije, a s majkom se iden&ifikuje iz s&raha da nece 'i&i voljena!za&o meksa saves& devojcicaK% -fiksacija-kas&rirajuce zene!da 'udu superiornije od muskaraca% i donzuani muskarci !drski, oholi, s&alno dokazuju muskos&+%, a su'limacija-hirurzi npr+ -nerazresenje kompleksa dovodi do neuro&icnos&i, impo&encije, frigidnos&i, homoseks + ')Period Latencije-od ;-12 godine-8nergija se usmerava na neseksualne ak&ivnos&i!ucenje%, .d, 8go i "uper8go su u 'alansu, ne javlja se nova erogena zona -fiksacija-iz'egavanje seksualnih odnosa ili odnosi uz dis&ancu ili agresiju () enitalni period-od pu'er&e&a -.d zah&eva ozivljavanje 8dipovog kompleksa3:am'ivalen&na osecanja prema rodi&eljima !zavisnos&-nezavisnos&, poslusnos&-jogunas&os&, lju'av-mrznja+% -osecajne po&re'e se zadovoljavaju u grupi vrsnjaka, promenama, avan&urizmu a ova regresija je zapravo neophodna za pos&izanje nezavisnos&i od rodi&elja, infan&ilne se6ualne &endencije prelaze u po&ragu za par&nerom i uzajamnim zadovoljenjem -ovaj &ip je uspesan produk& svih ranijih faza

,;) ehanizmi od+rane

-njima 8go cuva in&egri&e& licnos&i pod pri&iskom .da ciji zah&evi mogu 'i&i u supro&nos&i sa socijalnom sredinom ili drugim aspek&ima licnos&i !sve se desava van sves&i% -oni cis&e sves& od afeka&a zelja neuskladjenih sa !"uper%8gom3:pojava sups&i&u&ivnih zadovoljs&ava !sim'olickih zadovoljenja zelje% i kod zdravih ljudi, svako preferira neki m o -uredjeni su po hijerarhiji !od kompleksnih ka primi&ivnim%: racionalizacija-represija-pomeranje-izolacija-reak&ivna formacija-projekcija-poricanje 1)Poricanje-denegacija: po&puno 'risanje s&varnos&i-'oles&i, &udje smr&i+ !sla'i razvojem 8ga% 2)Projekcija-sops&veno se pripisuje drugima !s&var senzi'ili&e&a za &udje nesvesno nekad% ")&eakti.na formacija-nadkompenzacija: mehanizam zamene ponasanja sasvim supro&nim ')<zolacija- impuls prodje u sves& ali 'ez pra&ecih emocija !am'ivalen&nos& prema nekom, deca% ()Pomeranje-s&avovi prema necemu se usmere na prihva&ljive sups&i&ui&e!au&ori&arne licnos&i% ,)&epresija-po&iskivanje: osnovni m o,po&isnu&o je 'ez veze sa svescu,&rosi se puno 8,8go drzi ravno&ezu, s&av da je odgovorna za infan&ilnu amneziju!z'og 8dipovog kompl%,po&isnu&o se psihoanalizom dovodi u sves&,a 8 se oslo'adja #u&oma&ska je i nevoljna "upresija-voljna inhi'icija nekog sadrzaja 4)&acionalizacija-dovodi do laznih uverenja o s&varnim razlozima svog ponasanja i &o zarad ocuvanja samopos&ovanja !neuspeh, ponovni pusaci+% / 5)Su+limacija-pomeranje 8 sa ak&ivnos&i i o'jeka&a primarnog znacaja na drus&veno visoko vrednovane $eseksualizovana je $eagresivizirana (slo'adjanje je ak&ivnos&i od nagonskih pri&isaka!kad oni nisu po&isnu&i%-prljanje u de&injs&vu3:slikanje, valjanje, egzi'icionizam+ -veza je visih kul&urnih dela&nos&i i nizih delova &ela -danas neminovna savremenom coveku

,1)!riksono.a teorija raz.ojnih perioda

-8 psihosocijalnih s&upnjeva sa odredjenom krizom !krinein!grc %-razlikova&i, odluciva&i% -dok je po )rojdu 8go nesamos&alan, po&cinjen .du, "uper8gu i realnos&i, cak da se diferencira iz .da, ne razvija on, samo li'ido pa 8go nema svoju snagu, ni poreklo,ni au&onomnos&, javljaju se 8go-psihologije: kao ova, po kojoj 8go nalazi s&varalacka resenja, ima ak&ivnu f-ju, elas&ican je i o&poran, gospodar a ne sluga -ranije se is&icala vaznos& de&injs&va samo!-vin&ilijan, >o&son+%, danas se sma&ra da se covek ci&av zivo& menja3:o'uhva&anje i kasnijih perioda zivo&a u &eorijama3: 1)-azicno po.erenje spram 9epo.erenja-do 1 godine-'i&an je odnos majke!&opla, hladna% 2)*utonomija0Stid i izd.ojenost-1-4god-de&e kon&rolise sfink&er, oseca se sposo'no,&ezi is&razivanju sve&a, a ako je spu&avano3:nepoverenje, nesigurnos& u se'e, oklevanje, sumnje u sops&venu kompe&en&nos&,kasnije i opsesivno-kompulzivni poremecaj,paranoja+ ")<nicijati.a0%ri.ica-4-;god-de&e &razi svoj polni iden&i&e&, 'ori se za paznju supro&nog pola!8dipov kompleks%, a ako rodi&elji kaznjavaju povremena neprija&eljs&va sledi osecaj krivice i pasivnos&, impo&encija, frigidnos& kasnije -do'a igre-de&e kroz fan&azije shva&a s&a znaci 'i&i slican odraslima -vazna je imagina&ivna igra3: preuzimanje inicija&iva !od kompleksnih ka primi&ivnim% ')<strajnost02secaj inferiornosti-7-12god-faza la&encije, s&icanje ves&ina za zivo&, razvoj marljivos&i, skolovanje, u&icaj spor&a, lju'imaca, nas&avnika, vrsnjakaF uposli&i decju spremnos& za ucenje i ponudi&i ak&ivnos&i ()<dentitet0%onfuzija identiteta-12-18god-fizioloske, hormonalne promene, neravno&eza pri prelazu iz de&injs&va, promene raspolozenja, kriju se AnezrelaB osecanja, z'rka iden&i&e&a,nepredvidivos& ponasanja, nekad i regresija na de&injas&os&, opasnos& od izgradnje nega&ivnog iden&i&e&a ,)<ntimnost02d.ojenost-rane 29&e godine-s&remi se ka pravljenju du'ljih veza i prija&eljs&ava, uzajamnos&i "premnos& na empa&iju, prosocijalna osecanja ili s druge s&rane izolacija 4)St.aranje0Stagnacija-kasne 29&e-;9&ih-kre&anje ka zajednis&vu, s&varanje po&oms&va, ideja ili s&agniranje Davlja se i po&re'a za prenosom znanja-daje osecaj vaznos&i 5)<ntegritet02caj-od ;9&ih- osecaj celos&i, mudros&i, prihva&anje i suocavanje sa smrcu ili osecaj 'esmisla, suicidnos& pri svodjenju A'alansaB -8rikson nije predvideo pos&ojanje kul&urnih varijacija, a i redosled je disku&a'ilan, kao i 'r faza

,2)2sno.ne pretposta.ke Pijazeo.e teorije

-zenevska skola, razvojni s&ruk&uralizam -sakupljao poda&ke o pogresnim odgovorima dece na &es&ovima, o decjem misljenju !klinicka me&oda% -'avi se strukturama-organizovanim sis&emima formalno opisivim koji leze u osnovi in&elek&ualnog, adap&ivnog ponasanja koga oso'a ne mora 'i&i svesna -deca poseduju s&ruk&uru serijacije-organizovani sis&em znanja i u'edjenja koji se mogu logicki formalizova&i, &ranzi&ivnos&!a:',':c3:a:c%, asime&ricne i povezane relacijeM4 s&apicaN 0pris&up zada&ku pokazuje ops&i princip us&rojs&va misli a ne men&alnu s&ruk&uru koja je neopaziva i hipo&e&icki je kons&ruk&, a oso'a ne mora ima&i svesno znanje o s&ruk&uri -in&elek&ualni razvojHpodizanju zgrade-nizi nivoi donose s&a'ilnos& visih nivoa 5 faze: senzomo&orna, preoperaciona, konkre&nih operacija i formalnih operacija -svaki period je kvali&a&ivno razlici&, redosled faza je nepromenljiv, ponasanja su povezana, s&ara i nova znanja, saznajne s&ruk&ure se hijerarhijski vezuju -razvoj je popu& spirale koja se siri a vreme prelazenja sa nivoa na nivo je individualan + +je inteligencije na svakom nivou' asimilacija!osmisljavanje%,akomodacija!menjanje sreds&ava za saznavanje sve&a%, adap&acija!ravno&eza prva dva% -samo saznavanje je su'jek&om pokrenu&a &ransformacija-in&erak&ivni odnos su'jek&a koji saznaje i o'jek&a saznavanja

,")Senzomotorni i preoperati.ni period

Senzomotorni: -9-2 godine, mo&orna i percep&ivna ak&ivnos&!hva&anje, vucenje+%, ogranicene refleksne radnje -mo&orno prepoznavanje!prs& nije 3 cucla%, relfeks generalizovan !sve ce da sisa-sisanjem se i spoznaju svojs&va spoljasnjeg sve&a% -sa I,I meseci de&e pos&aje sposo'no da uhva&i o'jeka& ali nema sups&ancijalnos&i!pos&ojanos&i% o'jek&a ili oso'a !pos&oji samo ono culima dozivljeno%- &ek izmedju 5-8 meseca, a po&puno-2god -period radikalnog saznajnog egocen&rizma, ne emo&ivnog &ipa!ono s&o s ene vidi-ne pos&oji% -od 8 meseca-pravi ak&i in&eligencije, cilj pre akcije !kocka na podu, na s&olu ali ne kocka kao pojam, percepcija je iscepkana% Preoperati.ni: -do 7 godine, period kvali&a&ivno nove in&eligencije, razvoj preds&ava i misli, semio&icke i sim'olicke f-je !misli i o onome s&o nije &u% -odlozena imi&acija!napada 'esa npr%, sim'olicka igra !kocka kao au&o, s&ap kao konj%, govor!greja&or umes&o radija&or-po onome s&o zna%, realizam reci!rec va&ra je vruca jer oznacava vrucu va&ru-kod mladje dece% -zakljucivanje je najpre &ransduk&ivno !iz 1 a&ri'u&a-pas i ovca su is&o jer imaju 5 noge%, a za&im se o nezivim s&varima zakljucuje kao o zivim!animizam-mesec i sunce se krecu-znaci zivi su% -"aznajna egocen&ricnos&-sve& gledjau iz jedne-svoje &acke gledis&a!moja ses&ra ali ne moze ja sam njen 'ra&%, de&e ne shva&a da drugi ne vide s&vari kao on, ograniceno je shva&anje klasa odnosa i ne shva&a se inkluzija klasa!vise crvenih perli od zu&ih,a zu&ih ima vise nego perli% -pojam funkcije-njime se ovladava !kanap na ko&uru se pomera-is&a je duzina kanapa% -nema iden&i&e&a kvan&e&a ili konzervacije -ima iden&i&e&a kvali&e&a!-A&o je is&oB%

,')Period konkretnih operacija

-de&e od 7 godina misli konkre&no, na logicki koheren&an nacin i 'ez prisus&va nekog o'jek&a -men&alna reverzi'ilnos&-de&e o'uhva&a 2 s&anja simul&ano s&o se najjasnije manifes&uje u primeru konzervacije kvali&e&a !glinena lop&ica-is&a kolicina i kad se napravi lop&ica od nje% -o'razlozenja: pros&a reverzi'ilnos& !-iz uze u siru casu i nazad%, reverzi'ilnos& pomocu kompenzacije!-voda viseg nivoa #L. casa je uza% iden&icnos&!-&o je is&a voda% -redosled konzervacija: "ups&ance!kolicine%, =ezine, Capremine !u s&aros&i se gu'e o'rnu&o% -deca mogu da prime&e kvali&e&e- A&anjaB,BduzaB dok u preop periodu su mogla samo A&ankoB, AdugackoB -os&varuju se inkluzija klasa i serijacija

,()Period formalnih operacija

-&eza uocljivos& razlika od predhodnih perioda -od 11-15,1I godine-s&a'ilizacija -'ave se i mogucim, po&encijalnim a ne samo realnim -hipo&e&icko-deduk&ivni nacin isljenja -sukcesivno misljenje-ispi&ivanje, gradjenje, opovrgavanje, po&vrda, hipo&eza -izoluju se varija'le u pro'lemu, o iskazima se misli nevezano za sadrzaj -menja se odnos s&varnog i moguceg, idealizam koji upucuje na aps&rak&no, kriza iden&i&e&a kod adolescena&a, jos egocen&rizam pos&oji i apsolu&izovanje licnog s&anovis&a!'un&, ne&olerancija%, imaginarna pu'lika !u&isak da je u cen&ru paznje, da ga svi promeravaju%, licni mi& !verovanje u jedins&venos& se'e, nis&a mu se lose ne moze desi&i% -Dej.id !lkajnd-imaginarna pu'lika i licni mi& sla'e s&a'ilizacijom formalnih operacija -imaginarna pu'lika-cesca je kod zenskih oso'a!socijalni fak&ori% -Pijaze-faza formalnih operacija nije nuzna i zavisi od kul&urno-o'razovnih uslova za razvoj

,,)2cena Pijazeo.e teorije intelektualnog raz.oja

-deca ne pokazuju konzis&en&nos& za svrs&avanje u periode -nove sposo'nos&i se javljaju u vezi sa pozna&im!ljudi pre o'jeka&a% -de&e nije &oliko egocen&ricno !o'jeka&, pa iza zaklona, skloni se o'jeka&, de&e zacudjenoF &es& sa lu&kama policajaca i kriminalaca-s&avi&i se u perspek&ivu policajca-mogu% i kul&urno-is&orijska razvojna &eorija :a.a Vigotskog --runer-nepo&re'na je pre&pos&avka o periodima, logicko misljenje se razvija u zavisnos&i od jezika, vez'anja u sim'olickom sis&emu u'rzava kogni&ivni razvoj !&o pijaze nije voleou'rzavanje ucenja% -Gardner-razumevanje razvoja ume&nickog ukusa i kompe&encije !2-7 godina-price, dramski prikazi, programska muzika su razumljivi deciF 7-9 godina-po&re'a za realnim prikazimaF 9-14g-es&e&ska ose&ljivos& i predvidjanje &oka radnjeF 14-29g-kriza, nekri&icki rela&ivizam% -ali Pijaze:ak&ivno ucenje znaci o&kri&i, razume&i nes&o &j ponovo o&kri&i gradivo -ipak-Pijazeova &eorija je jedna od naju&icajnijih, pods&akla je mnoga is&razivanja

,4)#eorija :a.a Vigotskog

-socijalni kons&ruk&ivizam -socijalni kon&eks& uces&vuje u razvoju psihe !nije is&o s decom u vr&icima i onoj u drugim uslovima% -in&eligencija se zacinje u drus&venim odnosima a ne u umu de&e&a -kao >un&, razlikuje nize!prirodne% i vise men&alne f-je !elemen&arno pamcenje, paznja i misljenje, logicko pamcenje, elemen&arni elemen&i% -opsti "akon nastanka visih mentalnih +ja-:svaka f-ja se javlja 2 pu&a, na dva plana-socijalnom i in&er-individualnom, a &ek kasnije na unu&rasnjem-psihickom planuF prvo izmedju oso'a kao sreds&vo in&erakcije pa in&ernalizacijom pos&aje in&rapsihicka ka&egorija -de&e govorom saops&ava svoje ciljeve!gde mi je ova 'ojica%, a sves& o prisus&vu drugih pods&ice govornu ak&ivnos&, a Pijazeov Aegocen&ricni govorB je us&vari prelaz ka unu&rasnjem govoru!kada de&e prica kao monolog% koji razvija proces misljenja -"ona narednog ra"voja , in&rapsihicko pociva na in&erpersonalnom, &o je razlika izmedju odredjenog os&varenog i po&encijalnog razvojnog nivoa, vazno za predvidjanje razvoja pojedinca, nas&ava &re'a da ide malo ispred os&varenog nivoa, sledi osecaj efikasnos&i kod ucenika i unu&rasnja mo&ivacija -zas&upnik koopera&ivnog ucenja-'olje ucenje djaka viseg i nizeg s&upnja je u he&erogenim grupama, pojedinac je deo grupe!kod Pijazea je usamljeno posma&ran pojedinac% -Gordon 2lport-covek ci&avog zivo&a pokusava d aizmiri plemensko u se'i !kao lik u ogledalu% i ono licno !plamen individualnos&i% -uloge drugih oso'a, kul&ure, sops&vene ak&ivnos&i u razvoju- osnovni pro'lemi psiholoske &eorije

,5)Pijazeo.a teorija moralnog misljenja

-Moralno sudjenje kod dece, moralnos& i formiranje saves&i -osnovni aspek&i moralnos&i vezani su za sposo'nos& da se razumeju i usvoje razlici&i sis&emi i pravila !poprecni presek, &ransferzalne s&udije% -on analizira igru klikerima i odnos dece prema pravilima-prihva&anje, sves& o njima+ 5 s&upnja : 'ez pravila, uvazavanje z'og imi&acije s&arije dece!4-Igodina%, s&upanj poce&ne saradnje-pra&e se pravila i &ezi se po'ediF pravila do de&alja!11g% -u sves&i o pravilima # stupnja pos&oje: 1%nema sves&i da pravila o'avezuju pa AkaoB po pravilima se igra 2%pravila su sve&a i nepromenljiva, done&a od s&rane au&ori&e&a 4%pravila se usvajaju uz saglasnos& ucesnika i uz saglasnos& se mogu i menja&i -2 s&ava:heteronomna moralnost- od &udje volje i zakona da&a, od au&ori&e&a!do 19 godine% autonomna moralnost-iz sops&vene volje, pravila se pos&uju z'og njihove vrednos&i -u &o&ali&arnim rezimima vlada he&eronomna moralnos& (dlike he&eronomnog s&ava: pravila se pos&uju z'og moci au&ori&e&a i s&raha od kazne, pravda je imanen&na, vrsi je sama priroda, pravedna je kazna ispas&anja, moralna ispravnos& je drza&i se slepo pravila 'ez preispi&ivanja is&ihF nema razlike izmedju moralnih pravila i konvencija, odgovornos& je 'azirana po o'jek&ivnim posledicama!gore je I soljica slucajno nego 1 namerno%, deljena je i kolek&ivna, nelicna, svi prisu&ni su odgovorni, 'ez uzimanja u o'zir in&encionalnos&i !lav veci od kuce je veca laz od - I u skoli%, moralni sudovi podlezu izmeni z'og uzora -au&onomnos& oko 19&e godine, do'ro se veze za pravednos&, gleda se i namera, misli s ei pomoci zr&vi a ne samo o kazni -heteronomni stav-uzrokovan je neravnopravnoscu rodi&elja i de&e&a i saznajnom egocen&ricnoscu de&e&a -autonomni stav-logicka posledica de&e&ovog ucesca u jednakim odnosima -vrsnjaci i in&erakcija su presudni za razvoj dece

,6)%ol+ergo.a teorija
-:orens %ol+erg-nije kao Pijaze ispi&ivao pojedinca iz jedne, vec iz vise kul&ura i is&e su'jek&e na raznim nivoima Mlongi&udalni me&od!uzduznog preseka%-1 su'jek&, razni uzras&i,kul&ureN -4 nivoa moralnog rasudjivanja sa po 2 pod-s&adijuma: 1)predkon.encionalni ni.o : preoperacioni nivo in&elek&ualnog razvoja, pravila i ocekivanja su van same oso'e, po spoljasnjem kri&erijumu orijentacija prema ka"ni !1 s&adijum% usluga+"a+uslugu , misao o po&re'ama nekog drugog !2 s&adijum%, ins&rumen&alnorela&ivis&icki s&adijum !muz sme da ukrade lek za zenu ali ne za prija&elja i da pla&i posle% 2)kon.encionalni ni.o-period konkretnih operacija- ADaB3ocekivanja i pravila drugih, ispunjava&i o'aveze i odgovornos& orijentacija dobre osobe-ispravno ponasanje je ono iz koje sledi do'ro drugima, uzima se u o'zir misljenje manje grupe ljudi orijentacija prema redu i "akonu+okre&anje sirim socijalnim grupama3:ukras&i je uvek lose ")postkon.encionalni ni.o- ormalne operacije, ADaB se diferencira od pravila i ocekivanja drugih i vrednos& se odredjuje po licno iza'ranim nacelima, socijalne konvencije su ar'i&rarne orijentacija na drustveni ugovor i individualna prava-sves& da su pravila ces&o rela&ivna, mogu se menja&i, ali su konvencije i s&oga ih &re'a pos&ova&i !da li dozvoli&i apo&ekaru da ne da formulu lekaK% univer"alna eticka nacela-uvazavaju se aps&rak&ni i univerzalni principi moralnos&i, prednos& da&a najops&ijim, a ovaj nivo malo ljudi dosegne !prednos& spasavanju zivo&a%

4;)%ritika saznajno0raz.ojnog sh.atanja moralnosti

-ne govore nis&a o &ome kako se rasudjivanje prevodi u ponasanje - ilgram-eksperimen&i poslusnos&i !sa ci&anjem zada&aka i ras&ucim elek&rosokovima na svaki sledeci pogresan odgovor-;IL su'jeka&a islo je do kraja u davanju sokova-do po&encijalno smr&onosnih cak iako su culi krike u susednoj pros&oriji% Poslusnost - spremnos& na pos&upanje po nalogu drugog, socio-psiholoska, do'rovoljna i nename&nu&a pojava -Frojd-poslusnos& je izraz infan&ilne zavisnos&i sled'enika od vodje -From-neoanali&icko &umacenje-moderno drus&vo vrsi pri&isak na pojedinca, &era ga u 'eks&vo u &o&ali&arnu poslusnos& !&ime nema neizvesnos&i ni&i nesigurnos&i z'og slo'ode i odgovornos&i licnog odlucivanja% -uoceno je da poznans&vo sa zr&vom smanjuje poslusnos&, na nju u&ice i s&av grupe, a u slucaju neuskladjenos&i 2 au&ori&e&a dolazi do od'ijanja poslusnos&i!2 rodi&elja% -s&epen poslusnos&i zavisi i od okolnos&i i od nivoa moralne razvijenos&i -ne daju ni o'jasnjenje za regresije u moralnom sudu i ponasanju!vracanje na nize s&upnjeve% -diskriminisuce su prema zenama !zene poseduju 8&iku 'rige i odgovornos&i a muskarci 8&iku pravde, ali u o'a slucaja je druga oso'a cilj za se'e% -Pijaze &o nije us&anovio ali pos&oji i kod dece na preoperacionom nivou razlikovanje konvencija i moralnih zah&eva!kradja, se'icluk, laz su losiF ali jedenje prs&ima, o'raanje sa =i nisu % -Sheler i ekdugal-empa&ija-osnov pozi&ivnih socijalnih odnosa -7ofman-empa&ija ima i kogni&ivnu i mo&ivacionu komponen&u koja dovodi do al&ruizma, s&vara se u porodici, ukazivanjem rodi&elja de&e&u na posledice njegovog delovanja po druge -vaznos& porodicnog vaspi&anja se svakako is&ice

41)Vaspitni stilo.i i moralni raz.oj

-59&ih godina-anarhija u vaspi&anju, deal pos&aje nemesanje u de&e&ov razvoj i pasivnos& rodi&elja -glo'alna permisivnos&-po&ekla delom iz sumnjicavos&i klasicne psihoanalize u akcije psiho&erapeu&a koji je pasivan, ne kri&ikuje pacijen&a-s&o je u &erapiji pozeljno ali ne u vaspi&anju !lose ponasanje de&e&a se ovde shva&a kao izraz njegove neshvacenos&i i frus&racija% -&o je pad "uper8ga!samosavladjivanja% a uspon .da!samougadjanja% u drus&vu -u permisivnom vaspi&anju napro&iv jaca veza "uper8ga sa =ana&osom i on se ps&avlja sadis&icki prema 8gu i za&o &akve oso'e imaju oscilacije u samopos&ovanju i dr &eskoce -deca &u permisivnos& cak zapravo ose&e kao odsus&vo lju'avi i &o ne umanje s&rah kod njih -au&ori&arni!sla' razvoj dece, ocekuje se 'ezuslovna poslusnos& i ces&e su kazne% -permisivni!&dje sla'iji razvoj dece, nema pravila, kazne, zah&eva od dece % -au&ori&a&ivni!rodi&elj nekad i od'ija zah&eve de&e&a ali daju licni primer, razloge i kazne ali i nagrade o'jasnjavaju, pokazuju s&varno in&eresovanje za de&e, imaju realis&icna ocekivanja%

42)&ane faze jezickog raz.oja) socijalno lisa.anje i raz.oj go.ora

-prve reci se javljaju izmedju 8-1I meseca, o'icno sa Z',p,d,mA i ZdiA pred ZgledajA npr i mnos&vo slicnih nekonvencionalnih reci se koris&i -deca pokazuju ose&ljivos& na ljudski glas, vokalnu muziku, pojava sinhronizacije na govor u sredini, cak i snimljen !uocljivo u mo&ornim ak&ivnos&ima% -i 4 dana s&aro de&e razlikuje glas svoje majke, a od 1 meseca , ZpA i Z'A3: razvoj govora se oslanja na urodjene mehanizme akus&icke ose&ljivos&i -od ; nedelje-gukanje, oko ; meseca-slogovi konsonant9vokal!ma-ma-ma, 'a-'a-'a % -za&im de&e redja sekvence sa intonacijom slicnom govoru u recenici !vokalizacija je urodjena i pokrenu&a sazrevanjem-i kod gluve dece krene u is&om periodu% -kod normalne dece se vokalizacija po&krepljuje govorom, odrzava paznjom sredine -de&e najpre savlada ops&e ves&ine ar&ikulacije !po >igo&skom-prein&eligen&ni period% -recnik se prvo sas&oji od imenica i reci za akciju !mama, gleda% do 18meseca [, a kod odraslih imenice cine 1P4 recnika, a 'roj glagola ras&e do kraja 2 godine, a onda prilozi, pridevi, zamen -,olo ra"e-uz ges&ikulaciju i in&onaciju-reci koje imaju znacenje ci&avog iskaza !Z=a&aA moze da znaci Z&a&a je o&isaoA,A&a&a vidiA % -"por ras& povecanja recnika do 2 godine, onda u'rzanje -telegra ski govor-oko 18 meseca-nema predloga, zamenica-recenice od : reci !Z0ama mlekoA% -oko 5-I godine deca usvajaju recenicne s&ruk&ure -ogroman je u&icaj sredine, razvoj govora je i u vezi sa emocionalnim razvojem -razlikuju se ak&ivni, pasivni i ak&ivni pisani recnik

4")Pasi.ni recnik
-fond reci koje oso'a razume 'ez o'zira da li ih upo&re'ljava -odras&anjem ras&e razlika u odnosu na ak&ivni recnik Vera :ukic-is&razivanja sa decom od 8-1I godina: 1%4-I999 reci godisnje se usvaja !1ros3I-;999, 2ros38999, 8ros342 999 reci% 2%&empo je veci kod mladje dece !pose'no u 4ros% 4%skolovanje, znanje u skoli doprinosi ras&u 5%pos&oje velike individualne razlike I%deca iz gradske sredine imaju 'oga&iji recnik !u&icaj sredine, u&isci, pods&rek % ;%pasivni recnik je veci od ak&ivnog i za nekoliko 19 999 reci

4')Pisani recnik
-Vera :ukic-od 2-8ros se koris&e sve &ekuce i razlici&e reci !procenjuju se pismeni zadaci% i &ekuce reci se uvecacaju 5 pu&a, a proporcija razlici&ih reci ras&e pa opada pa ope& 'lago ras&e -<an Furlan-2ros3recenice od oko ;,4Ireci F Iros3/4reci F 8ros3oko 14 reci u recenici -devojcice su naprednije !duzi sas&avi sa vise reci%,decaci pisu duze recenice od devojcica, ali sma&ra se da su devojcice poslusnije!slusaju save& nas&avnika : pisi kra&ko i jasno% -pisani govor je sim'olizacija drugog reda, zah&eva aps&rakciju, nema zvuka, nema sagovornika, ima cilj, drzi se u sves&i, a deca imaju pro'lema sa me&akognicijom

4()#eorije go.ornog raz.oja

-da vaze is&i procesi kao i kod drugih ucenja, 'ioloska de&erminisanos& -Skiner-operan&no ucenje-odrasli u&icu selek&ivnim po&krepljenjem govora, ali se &ime ne o'jasnjava krea&ivnos& u govoru !de&e pravi samos&alne kons&rukcije% a ni pojavu generalizacije grama&ickih pravila i lingvis&icke greske !&o nije moglo cu&i u sredini% -$ativisticke teorije-9oam 3omski-covek ima urodjeni mehanizam za s&icanje govora, nezavisan od os&alog ucenja !Pijaze &vrdi da svakoj promeni u jezickom razvoju pre&hodi promena u n&elek&ualnom razvoju, pose'no usvajanjem sups&ancijalnos&i o'jek&a u senzomo&ornom periodu-kako drugacije moze de&e da shva&i reci ZnemaA ili Zo&isaoA% - eknil-pojam o recenici je urodjen , poce&na hipo&eza je da je recenica31rec, za&im holofraza pa koriscenje 2 reci za recenicu3jezicke univerzalije !vaze u svim jezicima% -kod gluve dece je urodjena jezicka sposo'nos& primenjiva na ges&ovni jezik -govor ne olaksava misljenje sve do perioda formalnih operacija -odrasli u govoru s decom menjaju svoj govor!deminu&ivi,in&onacija,jednos&avnos&,ponavljanje% i vrse prosirivanje decjeg!Zmama cipeleA3:Amama uzima cipeleA%-povremeno je &o do'ro, ali naj'olje je seman&icko o'jasnjenje recenice !Z'a&a smejeA3:A'a&a je srecanA% -promena govora sa decom je do'ra iz emo&ivnih razloga-produ'ljuje vezu s de&e&om ali i socijalnih razloga-de&e se uci kako da komen&arise druge iskaze, kad da odgovara Teorije o sadejstvu nativi"ma i empiri"ma !deca gluvonemih rodi&elja sporije razvijaju govor% -sim'olicka komunikacija sa zivo&injama pro&iv &eze o kri&ickom usvajanju govora

4,)#eza o kriticnom periodu za us.ajanje go.ora

-!rik :ene+erg-ono s&o je jednom propus&eno se ne moze nadoknadi&i, ucenje moguce do pu'er&e&a jer &ada dolazi do jasne la&erizacije mozga !iako su funkcionalno o'e is&e ali leva s&rana je za govor i &u se fiksira &a specijlizacija% -povrede leve s&rane mozga zais&a dovode do afazije u 79L slucajeva a kod dece do 9 godina i kod povrede desne s&rane mozga, kod dece 2-5 godine kod povredanleve hemsfere, desna preuzme specijalizaciju za govor -do pu'er&e&a se lakse uci s&rani jezik-posle &esko, pose'no kod izgovora!usvaja se &eza% -deca ogluvela pre progovaranja imaju is&e pro'leme kao deca od rodjenja gluva Primed+e: -nepouzdanos& poda&aka, pos&oji cere'ralna specijalizacija ali i pre pojave govora, po rodjenju, dokazani slucajevi da se ma&ernji govor moze usvoji&i i posle pu'er&e&a !gru'o zapos&avljena i izolovana deca uspela da usvoje nekakav, is&ina ne savrsen govor% 44)@i.otinje i sim+olicka komunikacija0od ;9&ih pocinju sis&ema&ska is&razivanja i o'uka simpanzi:Eardnerovi i simpanza >ashu-ucenje ges&ovnog govora vrseno 3: 45 znaka za 22 meseca, uocava se sposo'nos& za recenice, sa I godina31;99 znakova i sposo'nos& za pravljenje sops&venih kons&rukcija !prljavi majmun, vodena p&ica3la'ud%, a &akodje i prenosenje komunikacije - ucila je mladunce znacima : pokrenu&a mnoga is&razivanja, raznim sim'olickim jezicima,majmuni su sposo'ni cak da razumeju kons&rukcije koje nisu pre culi, pa i da uce na osnovu ukazivanja na sim'ole reci, ali razlika govora coveka i zivo&inja je realna i kvali&a&ivna, ljudi su programirani za s&icanje govora, dok zivo&inje mogu da usvoje &ek neke karak&eris&ike ljudskog govora

45):ing.isticki determinizam
-kako jezik u&ice na nain na koji pojedinac pa i narodi shva&aju i pojme sve& -Fon 7um+olt- s&ruk&ura jezika drus&va u&ice na shva&anje sve&a -!$Sapir-realni sve& je implici&no izgradjen na jezickim navikama odredjene kul&ure!Vorf &dje% --azil -ernstajn-u&icaj klasne pripadnos&i, razlikuje javni govor !kra&ak, jednos&avan, pun licnog, licnih zamenica, nedovrsen, sa s&alnim &razenjem solidarnos&i, s malim 'rojem veza, priloga, prideva, ka&egoricki iskazi, &radicionalne izreke, iskazi izvuceni iz kon&eks&a, ges&ikul % i formalni govor !slozeniji, fleksi'ilnijih iskaza, duzih recenica, vise priloga, prideva % -kri&ikovan za uproscavanje, govor ces&o zavisi i od okolnos&i, ali realne posledice pos&oje u o'razovanju-u skoli se koris&i formalan govor pa deca visih slojeva lakse pra&e nas&avu, i samo razvijaju ves&ine, dok deca nizih slojeva moraju da se adap&iraju i &eze pra&e nas&avu Sapir!"or#ova teza: -navaho-jezik-daje glagole uz o'lik o'jek&a, pa se kod dece 'rze razvije razlikovanje o'jeka&a, ali kod 'ele dece pos&oji vise nelingvis&ickih u&icaja !igracke npr% -navaho de&e ce izdvoji&i po o'liku pojmove !plavi konopac i zu&i konopac%, a 'elo de&e ce spoji&i po 'oji !plavi konopac i plavi s&ap% -danas se &ezi slabom determini"mu !jezik olaksava &j o&ezava pose'ne forme percepcije i misljenja o sve&u%

46)*fazije
-poremecaji u govoru, posledica povrede mozga -dr$-roka-povreda levog 1rokinog fron&alnog reznja 3:ekspresi.na afazija-o&ezano izrazavanje, ar&ikulacija uz desnu hemiparezu ces&o -Vernike 1875-povreda levog &emporalnog reznja3:recepti.na afazija-oso'a moze da ci&a i govori ali ne razume reci, usmeni govor drugog, i ces&o se javlja para#azija-zamena jedne reci drugom zvucno slicnom, zargon a#azija-govor do nerazumljivos&i izmenjen parafazijama -"ernike! esvindova teorija 1979-1rokina zona fron&alnog reznja odredjuje sekvence misicnih akcija neophodnih za govor, a oda&le idu impulsi u mo&ornu zonu kor&eksa, a >ernikova zona sadrzi cen&re audi&ivnih kodova i znacenja reci -kod pisanog &eks&a se pokrece angularni girus u vizuelno-senzornoj zoni, a kod povreda 3: ome&anje u ci&anju, ali oso'a razume svoj i &udji govor -us&anovljeno je da delovi mozga kon&rolisu i proizvodnju i razumevanje govora

5;)*nksiozni poremecaji
-prve klasifikacije men&alnih poremecaja-8mil -repelin 1914, dana "#$3$"0, E13.?$-19 -anksiozni poremecaji nas&aju pri nas&ojanju suocavanju sa nekim drugim simp&omom 1)fo'ije-I-19L ljudi pa&i od njih, jednos&avne!od o'jeka&a, si&uacija %, socijalne!od govora, o'roka sa drugima % i agorafo'ije!s&rah od o&vorenog pros&ora, 'ili zr&ve napada panike, pokazivale jak separacioni s&rah, nekad osnov u proslos&i, &esko se lece% zoo, as&ra!od grmljavine%, akro!visine%, klaus&ro, nik&o!mraka%, skolska!cesca kod devojcica% 2)opsesivno-kompulzivni , iracionalnos& van kon&role oso'e-opsesije a pos&upcikompulzije!neprija&ne su za razliku od seksualne, kockarske % &j ri&uali koje oso'a svesna iracionalnos&i mora da izvrsi u ponavljanjima da ne podlegne impulsu, zasniva se na m o izolaciji, uoceno da o'oleli imaju visok nivo sero&onina i noradrenalina ")panicni napadi-&ahikardija, znojenje, s&rah od gu'i&ka kon&role, ver&igo, drh&anje, dispnea!manjak daha%, sla'os& mogu ga izazva&i kofein, ?(2/(2, holecis&okinin za smirenjedisanje u kesu 2ocena je razlika u sna'devenos&i hemisfera mozga krvlju ')generalizovana!neuro&icna% anksioznos&-nesposo'nos& koncen&racije, odlucivanja, poremecaji spavanja,pre&erana ak&ivnos& vege&a&ivnog nervnog sis&ema,u'rzan puls,znojenje,nape&os& misica ()pos&&rauma&ski s&res-s&rah koji se oseca i dugo nakon &raume, ome&a u svakodnevnom funkcionisanju, a 1 od uzroka je pad nivoa kor&izona u vreme s&resa, gene&ski fak&ori, zivo& !zr&ve ra&a, nasilja % 0anifes&uje se kao ponovno prozivljavanje si&uacije u snu, osecaj krivice

51)Somatoformni i disocijati.ni poremecaji

Somatoformni poremecaji -javljaju se neki fizicki simp&omi 'ez organske podloge, spon&ano nas&aju i nes&aju !anes&ezija, gluvoca, slepilo, afonija, paraliza, mu&izamlazna &rudnoca, glavo'olje, napadi kaslja % Disocijati.ni poremecaji -his&ericni neuro&ski poremecaji, dominiraju psiholoski simp&omi-promena iden&i&e&a, sves&i, mo&orike npr vise&ruka!mu&ipl% licnos& Mnije is&o s&o i sizofrena jer ovde pos&oje 2 koheren&ne, razlici&e, in&egrisane individue, a u sizofreniji je rascep misli i osecanja i oso'e i realnog sve&aN -o'oleli su o'icno zr&ve fizickog ili seksualnog nasilja u de&injs&vu!jos nejasno kako, reakcije iz'egavanja, represije % T somna'ulizam, isihogene amnezije, isihogene fuge!'eks&va-kad oso'a za'oravi na neko vreme svoj iden&i&e& i pos&ane druga oso'a%, depersonalizacija!gu'i se osecaj egzis&iranja%

52)Psihosomatski poremecaji
-pos&oji veza izmedju 'oles&i i zivo&nog s&ila, licnoscu -&o su cir zeluca, as&ma, hiper&enzija Teorija speci icnih dejstava-zas&o 'as &oK-u&icu cr&e licnos&i, emocije!hiper&enzija-od po&iskivanja agresivnih s&anja% Teorija nespeci icnih dejstava-s&a daje predispozicije za &e 'oles&i, koja psiholoska s&anjaKs&res, zivo&ne okolnos&i npr veza lim'ickog sis&ema i kor&eksa kad je losa3:aleksi&imija!oso'a ne moze da opise svoja emo&ivna s&anja recima%

5")*fekti.ni poremecaji
-poremecaji raspolozenja uglavnom, ali ne 'lage fluk&uacije, vec ome&ajuce -bipolarni poremecaj-smenjivanje perioda eks&remne veselos&i i depresije, pravi se razlika izmedju hipomanije !rela&ivna veselos&% i hipermanije !eks&remna veselos&% -unipolarni poremecaj-rela&ivno &rajna depresija -distimija-umerena depresija neuro&skog &ipa -depresija-uocena cak i kod dece, 2 pu&a cesca kod zena, 1IL depresivnih pokusa samou'is&vo, muskarci uspesniji, cesce kod razvedenih, udovaca, ljudi preko I9 godina -simp&omi suicidnih &endencija:price o smr&i,deljenje licnih s&vari,neurednos&,fiz &ego'e -se"onski a ektivni poremecaji-u odredjenom godisnjem do'u!varira ape&i&, umor, pospanos&%, uoceno lecenje fluorescen&nim sve&lom, noradrenalin, sero&onin i ves&acki se izazivaju !gluma ponasanja%

5')Poremecaji licnosti
-kada su cr&e licnos&i odgovorne za njenu neprilagodjenos&, ima ih preko 19 -narcisticka !sops&veni znacaj, &arzi divljenje, &ezi uspehu % -granicna !npr 0erlin 0onro, ne podnosi samocu, impulsivna, cudljiva, promenljivog odnosa prema ljudima u okolini-vole pa ih mrze, po&re'no 'ar I simp&oma za dijagnozu% -paranoidna !sumnjicavos&, pre&erana ose&ljivos&, deluju se'icno, jak osecaj sops&vene vrednos&i, uvek krive druge, klone se drus&va % -shi"oidna !povucena, mas&ar, emo&ivno hladna, samci % -sociopatske%antisocijalne licnosti- &rajni poremecaj-!frus&rirane, impulsivne, 'ez osecanja krivice, os&varivanja du'ljih veza % -kod mladih se govori o poremecaju ponasanja !vandalizam %

5()Shizofreni poremecaji
shi"o3cepanje, ren3dusa -poremecaj u dozivljaju sops&vene licnos&i : depersonalizacija, osecaj delovanja nekakvog spoljnog pokre&aca, osecaj da mu se ci&aju misli koje su inace konfuzne i neprecizne, a govor je nelogican i pun neologizama, promenjen je dozivljaj realnos&i-derealizacija, za&im sledi povlacenje u se'e-au&izam, nekad i halucinacije!slusne, vidne, mirisne, cenes&e&icke-vezane za sops&venu &elesnos& %, paradoksalne, rigidne emocije i odsu&nos& is&ih, cak i poremecaj mo&orike, puno grimasa -4 ka&egorije: hebe rona !poremecaj emocija i misljenja% katatona !poremecaj mo&orike% paranoidna !ideja o sops&venom proganjanju i velicini% /nekad i prosta !sla'os& volje% -vise se o'raca paznja na simp&oma&ologijepozi&ivna simp&oma&ologija-ono s&o se javlja samo kod sizofrenih !deluzije, halucinacije, poremecaji misljenja, 'izarnos& %, do'ro se leci psiho&icima nega&ivna simp&oma&ologija- ispadi u normalnom funkcionisanju-losija prognoza izlecenja !&eskoce paznje, emocionalna hladnoca, z'rkan i nejasan govor % $zrocnici: -na pojavu 'oles&i u&ice i gene&ika, o'a rodi&elja3:59L sanse, 1 rodi&elj3: 19L -uvazen s&av 'io da gene&ika u&ice sa 89L a sredina sa 29L -hipote"a dvostruke ve"e-majka kaze jedno a radi drugo3:sizofrenos&!danas se ne misli &ako% -virusna infekcija fe&usa -drus&vene okolnos&i-ra&, poli&icka nes&a'ilnos& u zemlji -'iohemijski uzrocnici-visak dopamina -uoceno da o'oleli imaju fron&alni i &emporalni rezanj manji nego kod normalnih oso'a

5,) entalno zdra.lje nasta.nika

-au&ori&arni !kaznjava, gusi inicija&ivu, djaci nepoverljivi, nega&ivni jedni prema drugima% -demokra&ski !pospesuje diskusije, krea&ivnos&, argumen&uje svoje ocene % -ravnodusni !pasivan, u ucionici anarhija, losa radna a&mosfera % -svaki I ima pro'lem, s&res na poslu izazivac, u kuci, ma&erijalni s&a&us, uslovi rada, rad sa emo&ivno poremecenom decom -pos&aje ili agresivan ili se povlaci -vazno je da sagleda svoje mogucnos&i, podrzava se s&rucno usavrsavanje, do'ra klima u ucionici vazna

54)#erapija mentalnih poremecaja

-vise vrs&i: psiho&erapija-analiza misli, osecanja -:dinamske!du'inske% &erapije3psihoanalis&icka, humanis&ika &erapija-*odzersova, Ees&al& Perlsa i u 'ihevioralnoj-klasicne, novije, 8lisova racionalno-emo&ivna &erapija dijalogom medicinska- neurohirurski zahva&i, farmakoloska &erapija, elek&ro-konvulzivni sokovi !pre lek% socijalni &re&man- promena sredine, smes&anje u ins&i&uciju, 'olnicu !duze, krace, dnevno % -pos&oji remisija-49-59L !npr kod neuro&icara% -; meseci &erapije3:79L pacijena&a pokazuje po'oljsanje -#jzank-kri&ikovao psihoanalizu-2P4 pacijena&a se spon&ano izlece, ali je precenio u&icaj remisije -farmakologija je korisna kod depresija i shizofrenija, uz neki vid psiho&erapije -spominje se i placebo e ekat !pose'no kod anksioznih i 'lazih neuroza%- kri&ika je da pacijen &re&ira svoj pro'lem 'iohemijski umes&o psiholoski -naj'olji je sinerge&ski pris&up, nasi lekari su eklekticari !kom'inuju vise &erapija%