Универзитет у Нишу

Електронски факултет у Нишу

Семинарски рад:
Миграције и њихов утицај на савремено
друштво

(Предмет: Друштво и одрживи развој)

Mентор: Кандидат:
Проф. др Симка Делетић Драгана Ђорђевић 12193

Ниш, 2006. год.

Садржај

УВОД ..................................................................................................... - 2 -
1.САВРЕМЕНО ДРУШТВО............................................................... - 3 -
1.1.ПОЈАМ ДРУШТВА ....................................................................... - 3 -
1.2. ФЕНОМЕН САВРЕМЕНОГ ДРУШТВА .................................. - 4 -
2.МИГРАЦИЈЕ ЉУДИ И САВРЕМЕНО ДРУШТВО ................... - 6 -
2.1. ПОЈАМ МИГРАЦИЈА ................................................................. - 6 -
2.3. УТИЦАЈ МИГРАЦИЈА НА САВРЕМЕНО ДРУШТВО......... - 7 -
ЛИТЕРАТУРА.................................................................................... - 10 -

-1-
 Увод

Од настанка цивилизације, па, све до данас, човек је настојао да

својим радом и умом олакша свој живот, као и културно напредује. Да
би се културно уздигао било је потребно ступити у интеракцију са
другим јединкама и на тај начин разменити искуство. Управо ова
међусобна интеракција, и управо та размена искуства између људи
имала је за последицу развој читавог друштва и глобални напредак
назван једним именом - савремено друштво. Не сме се, такође, побити
и та чињеница да се савремено друштво развијало уз помоћ миграција
људи, који су због тог свог напредка и у потрази за бољим животом
напуштали своја првобитна уточишта...
У свом раду настојала сам да истражим, да ли је, заиста,
савремено друштво последица миграција или су миграције последица
савременог друштва...

-2-
 1.Савремено друштво

1.1.Појам друштва

„Описивајући човека, у намери да га разликујемо од осталог дела

природе, употребљавамо бројне квалификативе. Једном је он психичко,
душевно и духовно биће, други пут умско и разумско, рационално
створење које мисли. Човек је религиозно (homo religiosus), економско
(homo oeconomicus), идеолошко (homo ideologicus) и биће политике
(zoon politicon); оно које се игра (homo ludens) и које ради (homo
faber)... Све то, као и још пуно тога, јесте да карактерише човека и лучи
од животињског царства, али је за социологију кључно што је он
друштвено биће, живи - јер друкчије и не може бити - у групи,
заједници.“ 1
Друштво, као засебан феномен објективне стварности,
поразумева најширу, најсложенију и основну људску заједницу. То је
заједница која настаје и развија се на одређеном историјском ступњу
репродукције заједничког живота људи. Према Марксу, друштво је
историјски продукт узајамне делатности људи, који нужно настаје из
стања материјалног, производних снага људи и одговарајућих облика
расподела, размене и потрошње, уз које иду одговарајући облици
друштвене структуре, породице, друштвеног уређења и духовног
живота. Жорж Гурвич, пак, друштво схвата као плуралну и емпиријску,
динамичну целину структурисаних и неструктурисаних појава и односа
међу људима.
Друштво се може дефинисати као целокупност две врсте односа:

1. однос људи према природи

2. међусобни односи људи.

Што се тиче односа људи према природи, он је јединствен. Његова

суштина је у континуираном настојању људи да природу потчине себи.
Што се тиче односа између људи, он је много сложенији и обухвата све
односе међу људима, од оних мање сложених и мање битних, до веома
сложених и најбитнијих. Међу њима су и најсложенији и најбитнији за
1
др Драгољуб Б. Ђорђевић, Социологија forever, Ученичка задруга Гимназије „Светозар Марковић“
Ниш, 1996. год, стр. 28.

-3-
разумевање друштва производни односи. Појединачне, емоционалне и
интелектуалне везе међу људима резултат су њихових појединачних
воља, али односи у које ступају живећи у нацији, насељу или породици
су нужни, с обзиром на објективност ових делова друштвене
стварности.
Дефинишући на овакав начин људско друштво, лако се може
закључити да је оно творевина која је подложна сталним променама.
До појаве индустријске револуције, промене у друштву дешавале су се
веома споро, тако да су неки аутори из ове области чак сматрали да је
друштво статична категорија, посебно за друштва на нижем степену
развоја. Међутим, са уласком у еру индустрије, долази од крупних
промена које су се одвијале неупоредиво брзе од друштвених промена
у претходним етапама друштвеног развоја, те се данас никако не може
говорити о статичности друштва. Модерно друштво је изузетно
диманично, начин живота људи је придобио другачије димензије,
жеље, навике и обичаји људи су модификовани и измењени у складу са
новим начином живота... Све то заједно представља савремено
друштво.

1.2. Феномен савременог друштва

У новијој социолошкој литератури, али и у литератури из других

научних области, политици и разним медијима, често се помиње
термин „савремено (глобално) друштво“. Ако се овај термин схвати у
ширем значењу, онда се гооври о „савременом светском друштву“ које
чине сва конкретна друштва у свету као делови те друштвене целине.
Неопходно је истаћи да се поједина људска друштва у свету налазе на
различитом нивоу развоја тј. различитом степену економске,
технолошке , политичке и социолошке развијености. Тако, савремено
светско друштво укључује разне конститутативне елементе
индустријских, постиндустријских, социјалистичких и друштава у
транзицији, друштава тзв. „трећег света“, као и друштава периферије.
Савремено човечанство карактерише низ супротности, јер данас
постоје огромне разлике између разних крајева света и појединих
држава у погледу развијености, животног стандарда, егзистенције,
културе, образовања и сл. Свет је грубо подељен на богате и
сиромашне, тј. на развијене и неразвијене.

-4-
 Проучавајући светску стварност, може се рећи да се појам
савремено друштво, пре свега, односи на специфичан део друштвене
стварности коју чине високоразвијене земље. То су земље које су
предњачиле у индустријском развоју, које су прве стале на пут
индустријализације и које данас улазе у фазу „информатичког
друштва“. У економској литератури, ове земље носе назив земље
центра, јер од њих потичу све светске иновације и нове технологије.
Насупрот њих, налазе се земље периферије, односно земље у развоју и
неразвијене земље, које процесом индустијализације и масовног
образовања покушавају да подигну ниво своје развијености.
Разни социолози и аутори из ове области савремено друштво
означавају различитим терминима: постиндустријско друштво (Бел),
супериндустријско друштво (Тофлер), програмирано друштво
(Турен), друштво знања (Дракер), информатичко друштво (Најзбит)
и сл. Без обзира како га терминолошки одређују, сви ови аутори се
слажу да се ради о једном „пост-периоду“ у развоју људске
цивилизације, који одликује прелазак са индустријског начина
производње на постиндустријски начин производње. То из разлога што
се у неколико последњих деценија друштво убрзано преуређује: уводе
се нове производне снаге, мења се друштвена и политичка структура,
мењају се и кључне друштвене институције, основне вредности, начин
живота људи, поглед на свет, размишљања, ставови , обичаји...
Наступајуће друштво, као и сваки други период у развоју
људског друштва, има своје карактеристике. Као највжније одлике
постиндустријског друштва могу се навести:

1. технолошке промене и појава нових технологија

2. пораст значаја знања и информација
3. преструктуирање привреде (прелазак из индустријског у
сектор услуга - терцијарни сектор)
4. промене у предметима рада (појава нових материјала и
замена сировинске базе)
5. промене у радној снази.

Све ове карактеристике савременог друштва могу се посматрати

и као последице новог пероида у развоју људског друштва, али и као
узроци новонасталог стања.

-5-
 2.Миграције људи и савремено друштво

2.1. Појам миграција

Миграције или просторна покретљивост становништва одлика су

људског друштва од његовог постанка до данас. Кретање становништва
у ширем смислу може се дефинисати као привремена, полустална или
стална промена места боравка. Међутим, ова дефиниција не објашњава
на колику удаљеност се односи, колико је њено трајање, да ли је
добровоњна или присилна, да ли се овија унутар једне земље или
између више земаља. Зато неки аутори сматрају да сва просторна
кретања становништва није могуће сврстати у једну категорију -
миграције, нити све људе који мењају место боравка назвати
мигрантима. Мигрантима се обично сматрају особе које у земљи која
им није држава проведу најмање 12 месеци, након што су из ње
одсуствовали најмање годину дана и дуже.
Појам мобилности је широк појам и укључује и циркулацију
становништва и миграције. Циркулација становништва обухвата
бројне врста кретања становништва која су углавном краткорочна,
понављају се или јављају у циклусима, али не постоји намера за
сталним или дуготрајним пресељењем. Стога се сезонска кретања
радника или свакодневни одлазак на посао у друго место сматрају
циркулацијом, а не миграцијом.
Миграције су ужи појам од циркулација становништва и односе
се на пресељење из једне административне јединице у другу и
укључују трајну промену пребивалишта. Према стандардима
Уједињених нација, промена дужа од годину дана сматра се трајном
променом места боравка.
Свака миграција станивништва има своје узроке. Сви узроци
могу се поделити на две основне групе:

1. push или потисни фактори - незапосленост, ниски проходи,

политички амбијент, расне, етничке и верске нетрпељивости, ратови,
природне катастрофе исл.
2. pull или привлачни фактори - прилике за запосљење, већа
зарада, бољи услови живота, верска и расна толеранција идр.

-6-
 Такође, нису све миграције исте, па их можемо класификовати на
разне начине и то:

1. према просторном критеријуму - спољашње (међудржавне) и

унутрашње (унутардржавне),
2. према временском критеријуму - месечне, сезонске,
привремене и коначне,
3. према мотивима или разлозима - економске и неекономске,
4. према вољности - добровољне и присилне,
5. према степену организованости - организоване и стихијске.

2.3. Утицај миграција на савремено друштво

Свака просторна покретљивост становништва обухвата подручје

порекла (претходно место боравка) и подручје досељења, тако да се
према томе дели на емиграцију (исељавање) и имиграцију
(досаљавање). Све миграције имају двоструки ефекат, први у месту
одласка, а други у месту доласка, јер утичу на промену броја
становника, њихову структуру и дистрибуцију. Ту је и низ
социолошких и психолошких промена које изазивају миграције.
Такође, миграције могу изазвати и негативне учинке на место
досељавања, јер могу довести до политичких, економских или
друштвених напетости између локалног становништва и досељеника.
Зато у многим земљама света се уводе разне мере за ограничавање
усељавања.
Миграције се данас све више посматрају не само као просто
кретање становништва, већ са економског становишта, као
међународно кретање радне снаге. Овде се пре свега мисли на
међународно кретање високостручне и квалификоване радне снаге. У
савременој научној литератури ова појава се назива „одлив мозгова“
или brain drain. Оваква емиграција је карактеристика земаља у развоју
и земаља у транзицији и у основи је економски мотивисана.
Савремено кретање стручњака је појава која утиче на
квалитативне особине становништва, које зависе од достигнутог
друштвеног и економског развоја, општег степена образованости
становништва, степена развијености образовног система и могућности
школовања, како у земљама порекла, тако и у земљама пријема. У

-7-
већини сличајева оно утиче на побољшање квалитативних особина
становништва земаља пријема. Иако је овај процес често
иреверзибилан, све земље које су укључене треба да усмере сва могућа
средства ка ублажавању последица конкретног процеса. Посматрано са
међународног становишта, савремено кретање стручњака је
незауставив процес. Радна снага се креће у земље које имају потражњу
за њом и где доприноси повећању маргиналне продуктивности.
Емиграција данас постаје веома важно средство за преношење
информација и технологија и са тог становишта може се сматрати
специфичним обликом трансфера технологије.
Међународно кретање радне снаге данас има неколико облика:

1. спољне трајне миграције високостручне радне снаге из

земаља у развоју и неразвијених земаља у високоразвијене земље,
2. транзитне миграције стручњака између развијених земаља -
овде се мисли на пословне људе и стручњаке које њихове компаније
шаљу у њихове филијале у различитим деловима света,
3. транзитне миграције сртучњака из развијених земаља ка
земљама у развоју - настају као последица страних директних
инвестиција у земљама у развоју.

Миграције високостручне и квалификоване радне снаге су појава

која заокупља светску јавност још од 60-их година 20. века. У већини
сличајева као трајне миграције одвијале су се у једном правцу и то ка
индустријски развијеним земљама. Њихов утицај на друштвено-
економски развој и развитак становништва земље порекла и земље
пријема могу се уочити посматрајући ефекте миграција на: раст
становништва, радну снагу, запосленост и незапосленост, ниво плата,
биланс плаћања, штедњу и инвестиције, потрошњу и сл.
Поред економских ефеката, постоји и социјални аспект
миграција, односно проблеми везани за интеграцију, асимилацију и
мултикултурализам миграната у социјално друштво земље пријема.
Имигранти носе са собом своје обичаје, језик, религију и политичке
идеје и стално се суочавају са проблемима везаним за прилагођавање
новој средини.
На основу свега овога може се закључити колики утицај
миграције имају на савремено друштво. На својеврстан начин, оне су и
обликовале савремено друштво, јер кроз миграције и појаву модерних
комуникационих и информационих технологија долази до смањења
разлика међу људима . Такође, миграције су узрок појаве и све већег

-8-
броја мегалополиса, џиновских градова на нашој планети, који са
собом носе бројне промене у целокупном начину живота људи и разне
проблеме савременог друштва (нпр. еколошки проблеми).

-9-
Литература

1. др Симка Делетић, Развој савременог друштва, Електронски

факултет, Ниш, 2002.

2. др Драгољуб Б. Ђорђевић, Социологија forever, Ученичка задруга

Гимназије „Светозар Марковић“, Ниш, 1996.

3. www. wikipedia.com

4. Љубица Јарић, Монографија: Савремене миграције високостручне и

квалификоване радне снаге у Аустралији, Београд, 2001.

5. www.geografija.hr

- 10 -