PORODIN

KASNO·NEOllTSKO NASEUE NA TUMBI KOD BITOLJA

EINE SPATNEOllTHISCHE ANSIEDLUNG AUF DER TUMBA BEl BITOLJ

(19bO)
v v

Hiocj,..o-~ (;~gi;'1 Pe;to...~ Ho.-CvKic/ S"'-'YIdDf-J ~6J.1

D r' 'i I c:..o... 5;'/1'b 5~ I ~fo..zJ2.~t:o S-t.o.€'1 d

~~tot{ : No-'" 0 cll1; \'}1 u 2 ~J -13 b 0

• 5AP~THV\ ~A --\<.3=+3" n?V.J\(~n

n#\>j"'A KOfoLU~~ -' 3oC-V\fl \~O~OU1E:..~
fa u Porodinu izvrsena su zajednickim radom saradnika Narodnog
Bitolju i Arheoloskog instituta SAN u Beogradu. Isto tako su i
spremljeni tekstovi za ovu monografiju, koja je stampana sredstvima
muzeja i instituta.

abungen in Porodin sind in gemeinsamer Arbeit der Mitarbeiter des

\useums in Bitolj und des Archaeologischen Instituts der Serbischen
der Wissenschaften in Beograd durchgefUhrt. Ebenfalls, die einzelnen
eser Monographie sind in gemeinsamer Ar~jt verfasst. Die Mono-
llbst ist Yom. Museum und dem Institut gemeinsam herausgegeben.
 Godine 1951 jeden. se1jak iz Porodina donee je u
bito1jski Muzej grumen neke stak1aste mase koja je da-
vala utisak kao da je izdrzala visoku temperatu,ru.
Zbog toga je ekipa muzealacat koja je naredne /1952/
godine vrei1a rekognosciranja na bito1jskom terenut
svratilai u se10 Porodint kako bi proveri1s. eventual-
no porek1o pomenutog grumenat pa je utvrdjeno da on
nema nikakve veze sa Porodino.t vee je donesen sa ne-
kog nepoznatog mesta.

lledjutimt ekipi je skrenuta pdnjada se u b1izi-

ni sela nalazi jedna tumba na kojoj se pojav1juju ke-
ramicki fragmenti. Ekipa je obiSla mesto, i naBla izo-
bilje preistoriskog materijala u medjamaizmedju njiva
i vinograda. Tajmaterijal je izbaciven sa obradj1va-
nth povrsina datamo zbog svoje glomaznosti /bilo je
krupnih komadakucnog 1epa i ve1ikih ~rvanj a/ ne bi
saetao obradi. Sastav1jen je zap1snik 0 tOile 10kal1-
te1:11i brzo je odabrano nekoliko fragmenata. ko1iko
se aoglo ponet1~
U toku 1952 1 1953 godine 10kalitet su joa neko-
liko puta ob18l1 Petra Gockova. dr 1I10dragGrbic 1
Petar Ka~kic. 1 uvek au sa sob,pa donos111 materija! u
muzej. Pri11koa ovih ob11azaka saznalo se da ce Z8m-
ljoradDiaka zadruga iz Porodina vee u 1953 godini iz-
ri1jati ovollesto za vinograd. Zadruga se odazvala a-
pelu da povrSine na koj1_ 111& najviae keramike ne
ri1ja u toku 1953 godine dok se lste arheo1oSk1 ne
ispitaju. lie S880 u ovom. Tee i u mnog1.adrugia slu-
~ajevillla. Porodinska zad.ruga pokazala je puno razume- ,
~a i dobre vo1;!e da 1zadje u susret.
Pokraj to11ko dobre 1 p10dne zemlje Zadruga je
1zabrala baa OVU tumbu za vinograd zbog toga ato je
ons u ce10ll zadrumolll 111anjupretstav1jala kakvo-ta-
levo uzviaenje. 1 prema tOile. nije podloina suvisnoj
podzemnoj v1az1. a ujedllo daje. makar 1 vr10 b1ag na-
gib prema suncu. ato sve doprinos1 ltval1tetu. 1nace
ne mnogokval1tetnog porod1nskog grozdja. Da zadruzi
koja je pokazala to1iko rszUlllevanja za lIuzejski rad
ne bi bez velike nuzde ometali njenep1anove. bito1j-
ski Rarodni muzej se pr1hvatio obaveze da vee u 1953
godini obezbedi sredstva i ekipu koja ee vraiti arhe-
oloska iskopavanjaugrohnog dela tumbe. lIarodni od-
bor 81to1ja sa predusretlj1voseu dao je Muzejupotre-
baa f1nansiska sredstva sa ovo iskopavanje. a to lsto
uc'Hnio je i u narednoj godini. Samaokolnost da se po-
rodinska tumba kao nepoeredno ugroien arheoloak1 10-
kal1tet mora ato pre spasti od un1atenja nametnula je
donekle 1 karakter ovoga 1skopavanja. koje se zbog
gornjega ima vise smatrat1 zast1tnilll nego s18temat-
skill.
Sadanje selo Porodin Dalazi se ? kJI jumo od
81to1ja. a na 4 kIDod ~ke granice. 'fo je per1ferno
selo Pelagonije. ~od ograne1map1anine Babe. Cd puta
B1to1j-Dragoa-LeriD. udaljeDo je 0.?5 lcII. a od puta
B1tolj-Medzit11ja-Ler1D 3.5 lcII; od Ornoreckog b1ata
/barel udaljeDo je 10 k:mDa jugozapad i_ Dalazi se u
najp10dnijem delu Pelagonije. Sell Babe u zaledju.
DajVeee uzvisenje u ovoj ravniakoj 1Il0Dotoniji je
njegova tumba. koja 1I0zdai De zasluzuje naziv uzvi-
senja. lfjana najvisa tacka 589.14 m je svega za 1.80
visa od okolnog "terena. Zbog svoga prostranstva leea
38.000 ltv.m! ona je uopste teako uoc1j1va 1 moze je
covek prillet1ti samo kada mu se Da nju skrene paznja.
Nagib jo;! je same 18 promi1a.
ana pretstav1ja 1nteresantan t1p tumb1 u Pe1ago-
nij1. raz11c1t od tumbl u drugim krajevima Maltedo_
nije. gde su one vise 1 imaju drugi ob1ik. na sta su
pored ostalog utleali 1 geogratski uslovi. 'fa 1 takva
tumba pruZi1a je dobre us10ve za Z1vot praistorlskom
neo1itskoll coveku. kojl je umeoda se koristi DjeDim
preimucstvima.B1aga uzv1alea sa dovo1jno sunea. do-
vo1jno p10dne zemlje, bez' velikih vetrova. u b1iz1Di
Ornorecka bara "B1ato" sa bogatom f1orom 1 faunom. a
naroc1to ribom koja je tada. a 1 danae uve1iko pod-
mirlvala 1 podmiruje ~o~rebe 1shrane. Se~ toga. "B1a-
to" je b110 1 bogat izvor-gradjevinskog i drugog ma-
terijala /rogoz, slta, trska/. U pozadini se na1azi1a
Baba,bogata drvetom, divljaci i sumsld.m plodovima. To
su zaista povoljni uslovi za zivot. Onda nije cudo
8to se neolltski Porodinac tu naselio. Z&teceni osta-
ci neolitskog Porodina dokazuju da au njegovl stanov-
nie! umeli da koriste one 8tO 1m je pruzala priroda.
Zbog ov~o povoljnih uslova za zivot coveka Po-
rodinska tumba nije jedina tumba u ovome kraju. Oko
nje su joe "Veluelnska tumba", "Lazecka tumba ", "Zab-
janska twnba ", "Opticarska tumba ", "Kremenicka tumba"
i dr. na 01.11. se povrsinama nalaze ostae1 neolitske
kulture1• nab.I/. Iskopavanje PorOdinske tumbe vrSio
je bitoljski Narodni muzej u saradnji sa Arhe010skim
institutolllSrpske akademije nauka u Beogradu i Grad-
skim muzejom u Skoplju.
Ovo lskopavanje trajalo je od 15 septembra do 15
oktobra. Ekipu su sacinjavali Petra Goekova, direktor
Gradskog muzeja, Skoplje, dr Miodrag Grbic, naucni
savetnik Arheoloskog inst1 tuta SAN, Beograd, Petar
Mackie, upravnik Narodnog lIluzeja,Bitolj, Sandor Nadj,
visi kustos Vojvodjanskog muzeJa, Novi Sad, Pando Naj-
dovski i Dragica Sillloska,s1uzbenici Narodnog muzeja,
Bitolj, kao i grupa studenata arheologije i istor1je
umetnosti2
Posle geodetskog i fotografskog snimanja 1 pro-
ce~e terena reseno je da se prvo otvori sonda, koja
je docn1je, u tom lskopavanja, oznacena no sonda A.
Ona je od repera ~a vrhu tumbe / 589,14 m/ udaljena
2
50 m na sever, sa povrslnom od 80. • Ovo lIleatoje 1-
zabrano zbog toga 8tO se tu na POV1's1ni prilleeivalo
dosta kucnog lepa, a docn1Je au konstatovane 1 rusevi-
ne kuca, kao uostalo. 1 u drugim sondama 1 aektorima.
Celo iskopavanje V1'seno je po sistemu kvadrata. Tab.II
U toku radova 195~ godine, a oni su lzvodjeni sa
prosecno 17 radnika, otvorene su sledeoe sonde 1 sek-
tori:
S o'n d a ·A" kako je gore receno;
Son d a DB" uda1jena ~8 • jugoistocno od re-
pera u povrilni ~O .z;
Son d a ·C· udaljena ~7 • lstocno od repera
u povrSini 48 Ilz ;
Son d a "D" udaljena 45 IIIs-s-zapadno ad re-
pera ima oblik slova L, u povrsini od 82 11 z ;
S e k tor I udaljen 8 IIIjuZno od repera u po-
V1'Sini od 108 112,
S e k tor II udaljen 10 m jugozapadno od re-
pera u povrsini 60 1Il2•
Radovi U ovOj godini odvijali su se red-ovno neato
ubrzanijim tempolll!kako bi se Zadruzl oslobodi1e povr-
sine/ i deli su mnogo .podataka i materijala}.
Ovo iskopavanje je planirano i izvedeno u rano
proleee, opet iz razloga da se Zadruzi oslobodu povr-
Aine. Usled JOB neatabl1izovanog vremena kise su u
 rijaldob1jen ovim iskopavanjiDa.
nekoliko m8hovapriJlOraTale da se preld.da rad, 111 da'
Ovako je istrazena kasnoneolitska ·Porodinska
s~' radi u aokrOj zelll1j1. Isto tako visok Irl.vo podsellDe
tum~a", koja je sada vec eela pod vinogradima.
vode.ponegde ~je dosvoljavao dnblje kopanje 1 spu-
itanje do .dravice.
. , 'Xkipu au ove godine sacinjavall, iz Arheoloskog
, .
iDsti tuta SAl'f.Beograd, dr Kiodrag Grbi~; is !larodnog
IlUzeja. B11;olj, Petar U8.cld.~,Pando l'Jaj.dovsld.1 Dra-
gicaSimoska; ls l'JarodnogmUzeja, Beograd, BlazeDka
,Staiio, kustos4• . 1 Ha prilo~enoj karti tumbe 3Uokru~ene i u njih upisan1 broje-
':~Fosto,su ·sektori I 1 II bill lane zatrpaDi, kako vi ovim redoml 1 - Veluiiinska tumba, br.2 - Lah~ka tumba.
br.' - Baresanska tumbll, br.4 - Zabljanska tUmba.,br.S - '
:Ui neko. ~e 'bi 08tetio, to au OTe godine ponovo oc1i~e- Opti~a.rska tumba., br.6 - Kremenil!ka tumba.
Irl.~'a' ae"or II je 1 prOsiren kao e e k tor I a.
Da ne bi bilo zabune, objllsnjavamo 1 tekstuelnol
U't~ku'r~ova ot~ren je i s e k tor III sa po-
vtSlnoa 'od 108
... '-
.2,
u kOIl8 su takodje otkrivelrl. os'tael'
.
Porodinska tumba je ona na kojoj pHe "rumba", VeluUnska
je ona neposre9-no do Porodina, a Baresanska ona blizu
ltuCa. Radovi au se love godine odvijal1 normalno, a kbljana •
.oae'tala 'lh je, no eto je gore receno samo poozemna voda 2 Ol!estvovali su etudent~1 Olga Duraco, Todorka Djordjieva,
. . Olivera Vel1mlr.ov16, Vlad1m1r Radev 1 Teodora Tomasev16•
. i, ponekad nevreme.
. "

. ' :,Iekopavanja.u ~95' i 1954 godilrl. otkrila au 0-

, Sektor I, II i III otvoreni au na prlvatnoj parcell Djordja
'8~atke n e. b i ~t ski hk u 6 a sa Tzoblljell 111&- Luke kome je za ovo placeJ:1,aotsteta. .
terijala. Prems.primetlrl.ll tragovima na poVn1.D1pret7-
, '. 4 0 ekipl u~estvujul Katallja Had!l Jovanovska 1 Teodora
'pos'tavlja se da je neol1tald. Forodin IlOgaoiaa'tl oko Tomasev16, studentl.
t r 1 des eta k . k u e a•
. I u ostalom delu parcele Djordja Luke, koj •. je od
repera udaljena 8 • na jug, a '1111& povrslnu. od 2800 ~2
_ primee.1rl. su takodje tragovi k11cnoglepa 1 napovr-
s1lrl. nadjelrl. ~ragmenti 1 celi predmeti. !lo, on je ~
, p&J;eelu vec ujesen lzriljao traktoro., tako da je 1Iu-
" zej aogao samo da ko::.s'tatuje da je 1 u njoj, bilo kuea
i da ~e 80ps'tve~ sam prlbrao nesto materijala koga
je poele predao u muzej gde se nalasi 1 08tal1 mate-

Naselje se rasprostiralo preko eele tuabe, koja
je 8vojim vanrednim polozajem blage uzviAlce usred
mocvarnog t1a pruZila dobre uslove za isbor mesta za
stanovanje. Iskopavanjem o.ataka naselja obuhvaeen
je centralni deo tumbe kao i njena severna 1 juma i-
vica. Sektori I, Ia i II su zahvati1i skor~ polovinU
centra a prasek tumbe, od centra prema juznojl vici,
dObije~ je spajanjem severnih pro!i1a seCtora I 1 III
na koje se na ivici naselja nadovezuje sonda B. S~-
gde je konstatovan kulturni sloj cija deb1jina var1ra.
Ovo je zavisilo od duzine stanovanja na pojediDim me-
stima a JOB vise od polozaja Divoa primarnog humusa
na ko~e je podignuto Daselje.- Debljina kulturnog slo-
ja lznosi 1 30 do 2,00 II. dubine, a na pojedinim lI.e-
stlma, gde ~ se nalazile jame, doAlo 8e i do dubine
u sondi B. Uporedjivanjem vertikalnih pro-
od 3 36 II.
!ila'svih zidova iz iskopanih sondi i sektora doblje-
na je stratigrafska slika slojeva na tumbi.
Pesle vr10 tankog. gotovo potpuno unistenog s10-
ja danaSnjeg hum usa dolazl sloj sub h u -
II.
usa, koji je takodje delimicno ostecen ri1janjem
a cija deb1jina varira od 20-80 em. Najdeb1ji s10j
subhumusa je u centru nase1ja; u njemu se na1azi mno-
go materljala, kako keramickog tako i kamenog, a ta-
kodje se nailazi i na komade kucnog 1epa.Zatim sledi
sloj sa kucnim 1epom ili s 1 0 j z g r a d a,cija
debljina varira izmedju 50-80 em. U njemu je bilo
najvise materijalnih ostataka. Sloj iapod njega je
tvrda t a II. nom r k a z e II.1 j a u kojoj se vi-
de .tragovi gorenja i sitniji komadi kucnog lepa; ma-
terijala ima manje, ali je po karakteru nepromenjen.
Ovaj sloj je debeo 80-120 em. On na1eie na zdravieu,
te pretstav1ja posledn.ji sloj, odnosno Divo na kome
je podignuto naselje. Zdraviea je zuta i10vaca sa
p1avoze1eBia pre1ivima. Kod velikih n e p r a v 1 -
1 n i h j a II.a koje su samo ponegde iskopane iza
posledn.jeg sloja nad zdravieom, prvo se jav1ja
s 1 0 j s i v 0 g pes k a debeo izmedju 20-80 em
satim s 1 0 j r a s t res i tell. r k e z e II.-
1 j e u kome ima mr1ja sivog peska, debeo do 50 em.
Tab.III.
Prema iznetom moze se zakljuciti da se na tumbi
radi 0 j e d nom k u 1 t urn 0 II. S 1 0 j u sa
jednim horizontom stanovanja u kome su bile gradjene
n adz e a n e k u e e, kao i Dizom nepravilnih du-
bokih jama, veeih dimenzija, ug1avnom koneentrisanih
uz iviee naselja, koje su mogle nastati iskopavanjem
 zemlje potrebne za podizanje zgrada prilikoll.oblep-
ljlvanja zldova. Zlvot na naselju je nesum.njlvo duie
trajao. Iiato upucuje debljina nepreld.nutog kulturnog
sloja, kao 1 anallza otkrivenog materljala, koj1 ne
pokazuje jace razvojne 1 st1lske razllke. ~akodje ni
,u geolo§kom smislu ne postoj1 nek! steriln1 sloj ko-
j1 bi lndiclrao prekid !lvota ill uslovio postojanje
dvaju kulturnih faza. Ilestimicno, sloj Uvog peska na
ivici naselja'potlce od prolazne poplave lli od nasl-
panja, radi zaravnjivanja 1 podizanja terena.
U pogledu horlzontalnog preseka tumbe. moze se
konstatovatl da je cela tumba bila iskoriaeena za iz-
gradnju naselja. Zivot na naselju odvijao se u kn~ama
1 na slobodnim prostorima lzm.ednju nJlh. gde su se na- ,Tumba, karakterist1can oblik neolitakog naselja
lazila 0 g r a d j e n a 0 g n j 1 s t a. Ovo doka- vezan za Pelagoniju, podi.gnuta na podvodnom terenu,
zuje iskopano ognjiSte u sektoru III, bo 1 slobodni bila je izlozena tokom vremena stalnom unistavanju.
prostor u sektoru la, u kome nije bilo tragova mea, liajvise su stradal1 gornJ1, slojevi, uticajem atllO-
ali tu je konstatovano 1 mesto za 0 t pat k e s!ersklh prilika i poljskim radovima pogotovo u pos-
d j u b r 1 's t e: lednje vreme podizanjem vinograda, tako da su se na
Sto se tice pokretnog materijala, od zem1je 1 pojedinim mestima na povrsini p~kazall ostaci sruse-
kamena, on je u svim slojevima 1st!. Keramika grube 1 nih zgrada 1 •
!ine fakture kao 1 slika:oa; zrtvenici, plasti.ka, lIlO- U toku radova 1953 i 1954 godine konstatovani. au
dell ku6a 1 orudje zadrzavaju lst1 karakter bez obzl- o s t a c i z g r a d a u sondama A. C 1 D kao i .u
ra na kojoj su dublni nadjeni, 1.11kad prlpadaju slo- sektorima I, II 1 III. Samo u sektoru III je zgrada u
ju zgrada. 111, ako au i.zvelikih nepraviln1h j&lll&sa celosti otkopana. Unistenju zgrada u ostalim sektor1-
lvice naselja, kako se osobi.to vldi u najdubljoj Bon- ma 1 sondama dosta je dOPrlnela pored vee navedenog i
di.B. Jedlno se moze naglasiti jaca koncentracija ma- srednjevekovna nekropola2, pogotovu u sektorima I 1
terljala u sloju kuenog lepa, ato je uostalOll, sasvia II. Ipak su podacl u celi.n1 dobljeni pomocu iSkop~e
redovna pojava. OSllove kuee u sektoru III, koja je dala dimenzije,
obl1k i nacin izgradn,Je k u e e. odn08ll0 nadzelllIlih

Son d a A. - Ruievine zgrada u sondi zauzima-
ju'prostor velieine 6 x 4 • zatvarajuci pribliino
pravougaonik. Prvi tragovi k U 6 n 0 g 1 e p a po-
javljuju se na dub1n1 od 0,21 18, a njegova deb1jina
varira do 0,50 m. Tab.V. rapod rusevina, koje au pri-
padale z1dovi.ma, nadjen je nab 1 j ens 1 0 j u
v i d u pod a, koj1 nije imao nikakve armature 111
premaza a lezao je na tamnomrkoj tvrdoj zemlji, koja
je mestim1~nobila siva i ervena. Sve ove pojave go-
vore da je kuca stradala u pozaru. Fragment1 kuCnog
z1da au takodje crveno peceni 1 lako se 10me. Skida-
njem rusevina nadjeno je veeih komadakucnog zida na
kojima se vide t rag 0 v 1 - n e gat 1 v 1 0-
b 1 1 e a cij1 precnici variraju od 5 do 8 em. Tab.
V. U ltvadratu 2/IV nadjen je deo pregradnog zida-
d 0 v rat n i k od koga je sacuvan donj1 dao koji
je malo prosiren pri dnu, tako da se moze vi.deti kako
je bio ukropljen u pod. Hjegova ocuvana visina iznosi
oko 0,70 em 1 na njemu se jaano vide d v a pre-
m a z a obnavljanja, sto zn.aci da je zgrada b11a
duze upotrebljavana. Precnik njegove ob11ee 1znosi 7
em. Ispod njega je 1eiao naprsl1 mod elk u ne 0,90 m. ana je sadriaTala izgorelu zemlju i gar, a
c e, p r a v 0 u g 1 0 gob 11k a sa covom na
dye vode'}, Tab. :XXIV, 1, a nesto d&.lje u kvadratu
2/II, takodje u rusevinama, nadjen je 18 0 d e 1
o 8 nOT e k u e .4, koj1;1e leiao prevrnut, al1
neosteeen. Tab.XIXIV,2.
Cd ostalog materijala nad,jenog u lepu treba po-
aenut1 ausku statuetu stojeceg t1pa, salu kamenu se-
kiru s1ve boje, vee1 broj grabe barbot1novane keram.1-
ke, kao 1 tragmente tine erveno bojene keram1ke ultra-
sene ornamenttma u beloj boj1. Halaz1 au veeinos 1z
kvadrata '/III. U istom kvadratu, na dubini 0,61 s,
nadjen je bombast sud pregoreIe bojene prev1ake sa je-
dva vidlj1vim tragovima ornamen.1oa1zvedenog be10mbO-
jom, Tab. XIII.. 1, kao i tragmentovana ienska sedeca
sta1:ueta. Tab.XXX, 4 1 n, 4.
Posle skidanja kuCnog 1epa u tamDomrkoj tvrdoj
zemlj1, ispod njega je nadjeno nekoliko minija~h,
st1lizovanih, steatop1gn1h ienskih statueta, vec1nom
ostecenih, te se dobija utlsak da au tu namerno stav-
Ijene.
Son d 8 C. - 11ovoj sondi kospalctni kDeni lap
pojavio se na dubini ad 0,54 m. Zahvaeen je samo jedan
ugao zgrade, 1 to u kvadratll11&.2/I 1 2/II, all se 1o-a-
~an oblik nije ocrtao •. I ovde 8e rad1 0 gos1l1kDcnog
lepa koja se prostire do dub1ne 1,20, te je na tom me-
stu debljina rUsevine iznos11a do O,?O m. Pod nije
konstatovan.
U kvadratu llIII nalaz11a se 0 k rug 1 a
jam a, precnika 1,50 • ~1je je dno dop1ralo do dub1-.
na dnu je bilo neko11ko vee1h k8.1llenova, postav1jenih
bez ikakvog reda. Xeramike u jami nije bi10. Bllzu ja-
se u kvadratu l/IV 1eialo je nekoUko veCih. kamenova
 sred1ni 1zIIedju I 1 II, nije konstatovan ku6ni lep.
takOdje bes reda i neobradjen1h. Znae1 da tu nije bl10 kuca. Tu su"otkri vena tri sred-
U rusevi.nU& kuCn.1hz1doTa. crvene 1zgorele bo-
nJevekovna graba'. TakodJ,e su tu nadJene 1 j a 1IIe
je, nadjeno je dosta ~ragD1enatakeram.1kegrube i ti-
u Tidu bunara s11ene onoj 1& sonde C. U sehoru I je
ne ~ak;ture, delovi zrtvenika, tegovi 1 rragmentl b110 t r 1 t a k v e jam e sa preenic1ma 1,30
vel 1 k i h s u d 0 v a deb e
1 i h sid 0 -
do 1,60 m. Zemlja u nJ1ma je neato svetllja 1 sadrzl
T a. Orl zidovi au radjeni od slabo preelscene zem-
pepeo 1 gar, no 1 nabacano kamenje. U sektoru la uz
Ije 1Zl11esanesa pIe v 0 m. i izgleda da nisu b11i severn! sld otkrivena je ve6a gomila "razbacanih ~ra-
peceni. 0n1 su sluzili kao s pre" m i s t a z r - gmenata keramike, ZivotlnJskih kost1ju 1 kamenja. Ovo
n ate h ran e. Insee su bili i ukraAavani; je-
se najpre moze objasnit1 kao II est 0 z a 0 t -
dan rragment ima kao ukras tri plastien .• koncentri-
pat k e -" d j u b r 1 s t e. Gomila je leiala
cno rasporedjena rebra. Nadjeni rragmenti au doen!je tacno na granicl tamnomrke zell1je koja se javlja 1s-
pri pozaru kuee lzgoreli i post all crvenkastl. pod kuca. Okoove golll11ebl1a su dva srednJevekovna
U rusevinama je nadjen rragmentovan II 0 del
graba, kamenomogradJena.
k u e e5 k v a d rat n 0 gob 11k a koji svo-
RuseTine zgrade u sehoru I zauzimaju kvadrate
.118izgledoll dokazuje da su postojala dva tipa lIode- 28-30/XIXV-X:X:XX,ali one ne pokrl vaju celu povrSinu
la kuca. Tab.VIl.2.
"

jer je na pojedinim mestlma lep oste6en. U tim praz-

'
Son daD. - Ku6ni lep se ovde pojavio u
ninama 111 oko njih konstatovani au ostacl srednj..t8-
kvadratima 4/II, 4/IIl. 3/II, 3/III, 2/IV i 2/III, na kovnih grobova. U kvadratu 29/XIXVII na dublni 0,70 m
dub1ni od 0,52 m. a nestaje na dublni 0,93. I ovde se nadjena je ljudska lobanja, a u kvadratu 29/XXXVIII
rad1 0 jednoj goJDil1 srusenog, isgorelog kuenog sida.
nadjen je jako ostecen grob u visini lepa. KOllpaktni
"Jlije konstatovan n1 nabijeni sloj zellije lspod mae-
kueni lep jav1ja se na dubini 0,95 111.U zapadno. de-
Tina, te se moze pretpostaviti da se ovde eruc1la
1u sehora je to samo nabijena gomila u kojoj nije
gollila ku6nog zida na jed.nu stranu van oanove zgrade.
nadjeno nikakvih lI1aterljalnihostataka, dok u istocnolll
Keram.ickih ostataka je Teomamalo. de1u, gde debljina lepa varira do 0,40 Ill, nadjeno je
S e k tor i I, Ia 1 II. - STa tri sektora le-
dosta ~ragmenata keramike obeju ~aktura, zatim jedan
ze pr1b11zno u centru tumbe. RuseTine zgrada koje au
bombast sud, ~ragmentovana zenska statueta: a u kva-
ovde konstatovane n1su tol1ko un1!tene poljsk1l11rado-
dratu 29;r:J:IVI gruba keramika. U Itvadratu 30!XXXV na
viJDa, vee "1mje viSe wkodila srednjevekovna nekro-
dublni 1,27 otkriven ja a van 7. clja jtt osnova
pola. k a men a p 1 0 e a u sred1n1 udubljena. dimenzl-
Na prostoru sektora la, koj1 je postavljen u
ja 40 x '0 CIIt na kojoj je podignut z e • 1 j ani u kojlma se sacuvalo ugljenisano k 0 1 j e. Rape au
r e c i p 1 j e n t poja~aD. p 1 e v 0 a. Tab.VIt 1. preeD.1ka 5 ca.
Pre~ oboda je 40 e.t a ce10kupD.adub1D.a8a Itaaenom RuBevine zgrada u sektoru II rasprostlru 8e u
je 20 CII. Nalas pokazuje na~1D.Da Itojl au stanoVD.1ci kvadratlma 28,29/XXVIII-XIX. One nisu koapaktne. Lep
tumbe preradjlvali lito sa hranu. PronadjeJ1Oje anogo Be jav1ja na dublni od 0,58 m, a doplr;e do dubine
ovakv1h kamenih p10~a 8a udub1jeD.je.t kao 1 dngulja- 0,85 m. Nl tu nije bilo moguee zapaziti rumere niti
stlh zrvnjevat kako 18kopaD.1htalco i nadjeD.1hD.apovr- oanovu zgrade, jer 8e slgurno radi 0 arueenoa zidu.
siD.1. U ruaevinama .1e nadjen .106 jedan nelto oiteceD. Posle podizanja rueeTina 1 ovde ae"jaano oertao k a-
mod e 1 0 s n 0 v. z g r ad. identlean ono. n a 1 sirok do 60 emt dubok avega 10 cat kojl ae pro-"
ia 80nde At all manjih dUlenzija 8. Posle podisanja tezao u pravcu aever-jug. Njegova namena, kao 1 onog
kuenog ~epa na dub1D.1od 1t~ • po.1avio B. jedan k a - pre opisanog, nije juna. U kvadratu 28/XXIXna dubi-
n a 1, koji 8. protei. u pravcu sever-jugt a zama- ni 1,05 m nadjeno je jedno 0 g n j 1 S t e dellai-
va se jail o. prib1Hno kruhog oblib. Preenik cno osteceno, bez ogradet elji vertikalni presek po-
jame je 1,20 ., lirina k a n a 1 a .1e oko 0,'0 .t a kazuje da se ispod prellaza, tvrdo nabijenog, nalaze
dnZina 4- aetra. Dno k:aD.alaje lezalo D.adub1D.11t58 .t fragmenti keraaike koji au 1ezali u erveno peeenoj
Ita' znaei da je bl0 dubolt samo 20 ca. Jaaa .1. sadrla- z8l11,1i. Ognj1Ste ,1e l.zalo ispod rueevilla kucnog zi-
Tala pepeo i gar 1 tu j. nadjena male: stilizoV8J1& ste- da, a na vis1D.1poda zgrade.
atoplgna zenska statu.ta, koja 8e ni u eelm l1e razll- S e k tor III. - U ovom sektoru otkriv8n j8
kuje od oD.1hnadjenih u podu zgrade 1z scmd. A.. H1 .1a- kuCD.11ep na najvecell prostoru. On obuhvata kvadrate
•• se ne razlikuje od pre oplsaD.1h. Zell1ja u kaDaI.u je 22-18 XXXIV- XXXVIII, a po,1av1,1ujese na dubiD.1 od
raatresl ta 1 taanat gotovo crna. S10j sealj. iapod le- 0,63-0,79 at eto verovatno zavisi od padanja zida Da
pa je slvo-erll, tvrdo nab1.1en 1 sadri1 sltD.o grua8nje po,1edinim aestiJDa pri1ikoa pozara u kame ,1e stradala
lepa. U kvadratU 29/IXIVII nadjene BU veee ar1.1e pepe- kuea. Ovde BUrueevine bile kompaktne 1 prati1i su ih
la 1 gara sa lzgore10a zealjo., koje eu se pojavile na sa strane po,1edinaeni veel k a men 0 v 1, ko,1l au
dubiD.11,38 Il, a posle cileenja pokazalo se da ~e radi . kako se to poleazalo, lmali veze sa It 0 n s t r u x -
o jam 1 sa! 1 tom 1 de10villa k u C 110 g e 1 .1 0 m z g r a de. PovrSina sa 1epomizdvojena
o g n .1 1 I t at eija je osnova lelala D.adubiD.11,17 je i podignuta, Tab. V i mIII. Zemlja oko rulevilla
m. U kvadratu ,O,!D:IVIII 1 DXX nadjeni au delovi og- je bl1a tamna i delovala je xao da je gore1a. Na oei-
rade neleog objekta., verovatno 0 g n .1 1 .1 t a. U og- seenom 1epu u lcvadratu 19/'l:XXVIIjasno au se oertale
radi duz1D.e1 a, a Air1D.eoko 10 em,nalaze se tri NJ)8 xonture u g 1 a z g r a d et a u kvadratl •• 21, 22
 ;rx:rn veel komadi kuenog zida. !fagranici kvadrata
21/XXIV 1 XXXVI otkrivena BU d v a nesto ostecena
o g r a d j e n a 0 g n j 1 s t a, koja au 1eza1a u
l1n1j;1.
latok-zapad a otvorena su prema jugu. 0 b a
sup 0 l.u k r u z n a sa precnikom od 60 cm. Tab.
XXXIII. zapadno ognjiste je naleglo na iatocno 1 malo
ga pomerilo. Podovi oba ognjista su u sredin1 ostece-
ni, ali se ipak mogla ustanoviti njihova deb1jina
Isvega 4 cm/. Pod je postavljen na crvenkasto-zutu
peskovitu zemlju u kojoj je posle skidanja ognjista
nadjeno vise ~ragmenata atipicne keramike ~ine bojene
~akture. Visina ograde ognjista iZDosi 5 do 6 cm. Og-
rada je pri vrhu zaobljena, a naprav1jena je od zem-
I,1epomesane sa p 1 e v 0 m. Tokom upotrebe oba og-
.njista su pocmela i izgorela, cemu je dosta doprineo
i pozar u kome je strada1a kuca. Iznad ograde istoc-
DOg ognjista lezao je deo k a • e n 0 g z r v n j a.
ho je izazvalo odva,1anje ograde Da tom mestu, tako
da 8e Da prvi pog1ed dobija utisak da se radi 0 tri
ognJista. Pored ograde ognjista nalazi1e BU se tri
pre k 1 a d e !Feuerhund/ oblika zarubljene kupe
sa udubljenim vrhom, Tab. VI, 2. a pored njih veei
broj j a j 0 1 i ki h z r n a od pecene zealje.
Tab.XII, 7 i 8; Cetvrta preklada je lebla neato da-
1,1e.Pozadi ognjista otkriveno je nekoliko vecih ka-
menova kaji au zatvara1i krug.
OCisceni ugao zgrade pokazao je da se radi 0 ve-
ce. komadu pod a 'sa'ocuvanim ivicama nadole blago
zaob1jenim. Povrsina poda je Daprsla; oDa ima be1ica-
sti premaz i Depravilan obl1k. duZina 1.40 m. najveca
81rina 1.30 a, a najuza je 0,70 m. Pos1e podizanja
poda konstatovano je da je postoja1a drvena pod _
g r a d n j a. Sa donje strane premaza ocuvali BU se
Degativi d rv e n i h g red a koje BU sacinja-
vale kODStrukciju poda. Premaz poda je debeo 4 cm.
Poato je skinut 1ep na eeloj pOvrSini u tamnomr-
koj tvrdoj zemlji pokazale su se r u p e 0 d k 0 _
1 j a. In situ su ostav1jena 0 g n j i a t a i de-.
lovi poda. kao 1 k a men j e koje je pratilo ru-
sevine kucnog lepa. !tada je i kamenje podignuto, po-
kazale su se rupe od ko1ja. Tako se dobio utisak da
je kamenje bi10 Damemo postavljeno sa apoljasnje
strane zidova radi Djihovog utvrdjivanja:, al1 same na
pojedinim mestima. !fanekim mestima pokazali su se
dvojni redovi k 0 1 j a. te se IDOzeizrdunati deb-
1jina zida, koja bi zajedno sa pre~azom od zemlje iz-
Dosila oko 40 em, ato odgovara debljini sacuvanih de-
lova zida. Rupe od kolja bile su raznih dimenzija.
sto znaci da nisu ave 0 b lie e bi~e jednake i da
je bilo i cepanih. Precniei kolja variraju od 6 do 10
cm. a duboko su bili usadjeni od 15 do 20 em. Oko 0-
cuvanog ug1a zgrade oertale au se r u p e 0 d k 0 _
I j a, koje se u praveu jug-sever proteiu u duZlni
ad 5 m 1 tako obrazuju iatocni zid kuce. Severni i
juzni z1d au paralelni i oba se lako iskrivljuju pre-
aa spolja. Poslednji, zapadni zid se aertao samo de-
limicno, rupe se mogu prati ti same tu i tamo, i to od
severozapadnog ug1a prema sredini u duzini od 3 1Il.Tu
su se nalazi1a vrata. ato se potvrdjuje time da se Da
tOlDmestu nalazi zavrsna rupa od kolja veeih dimenzi-
ja - precDika 10 ca. ZDaci da je kolae Da tOlllmestu
bio jacl, ito je potrebno da bl mogaopriaiti tezinu lznosi 0,80 m, visina zidova je 5 cm.
nadvratn1ka. ltoliko au bUa iiroke. vrata Dije pozna'to.
b. ModeU kuea 1 lIOdeU ouo.... kuCa
Druga odgovarajuca rupa od kolca Dije pronadjena. Ce-
.lpkupna duzina zlda imo81 6,80 •• Ranije je pOlllenutoda su u tom radova pronadje-
Sva ce't1ri sida k u c. obrasuju nes'to i a - na d vat i pam 0 del a mea, kojl se medju-
k r i v 1 j e nit rap e s dimensija 5 x 5 x 6,80 sobno razlikuju. Oba su.nadjena u rusevinama zgrada.
m. Tragova pregradn1h sidova nella lako je nadjeno ne- Prvi primerak je nadjen ispod dovratnika u zgradi u
koliko a a m 0 s tal n i h r u p a od kolja sondi A., a drugi u ruievinama lepa u sondi C.
o k 0 0 g n j i s t a, ali one se ne IIOgu Dikako po- Mod elk u 6 e iz sonde A., Tab. VII, 1 1
vezati, a veea rupa u sred1n1 osnove je Yerovatno trag XXXIV, 1, uzet kao tip I, izdulen jet 1ma p r a v 0 _

koea koji je alulio kao po. 0 c n i nos a c u g 1 1 0 b 1 i k s a k r 0 v 0 m n a d v e

g r e b e n a k rOT a, sa koji se mole aaatrat1 da v 0 d e. Krovne strane au blago zaobljene 1 prelaze u
je bio dyoslivn1. Diske zldov8, eija je visina 8 cm. Iia zidovima se na-
Ilater1jal nadjen uoenom. 1epu dao je rise inte- laze 0 t vo r i u 0 b 1 i k u pre v r n u _
resantnih objekata, od kojih je jed1.nstY8J1iprimerak tog 8 1 0 vaT. Uit zidovi su vertikaln:i i ima-
!ragmentovana s t 0 1 i e a l11p rea t 0, mozda ju blag nagib od lerova do osnove, posto su strane
I r t Ten 1 k, Tab. nYI, 1, satill statueta posebnog lerova na srediDi blago lzvueene iznad osnove poda ku-
tipa sa ogrlicODl 1. j08' jed.na statueta gru.be brade. 0- eiee. If a s red i n i k r 0 val 1 x
na az se Otite-
stall keramicki 1 kameDimater1jal je potpuno lstog ceDi 0 t v 0 r kruinog oblika. /R - 6,6 cm/. koji se
karaktera no i onaj ls ostalih sgrada. u vertikal1 povezuje sa 0 t 0 rom v
nap 0 d
U ls'tolll sek1!oru, malo aeTernije, na dubini 0,7'1 • c1ji je precnik nesto manji /5 , 5em/. Okoo'tvora nau.
lzvan ruseTina zgrade u kvadratu 23/XllJIII otkriveno trovu nalaze se radijalno rasporedjena k rat k a
je jos jedno osteeeno 0 g n j 1 i 't. po1ukruinog p 1 a s tie n are bra ukrasena zarezima nok-
oblika, koje nije bi10 u zgradi Tee u e1obodnompro- ta. Dulina rebra je 4.5 cm. Iia jednoj s'trani lerova
storu. Tab. XXIIII. Okonjega S8 na1asi10 nekoliko T8- Dalazi se ~O reb~a. a na drugoj svega tri. 8tO anaei
Cih kamenovai jed.na gruba keramika. Ifa b1ago udublje- da je ukra8aVanj8..~vedeno same na jed.nu s'tranu. Na u-
nom podu ognjiSta nadjeDi au 08tae1 nagore10g drveta. glo'lima !trova i na slemenu nalaze se dugmasta zadeb-
Boja ognjiSta je svetlomrka 1 luta sa ern111lmrlj&118. ljanja od kojih je jedno osteceno. Kodel je svetlomr-
SrediIlA poda ognjiSta je poemela 1 pregorela. PrecDik ke boje, a radjen je od slab1je preci8cene zemlje ko-
ja sadrzi zrnca peska;·pri prelomu je erne boje. Vi-
slna modela 17.1 em. duzina 25.6 em, slrina 20,4 em.
Ovaj obllk modela bl0 je jako omi1jen. Nadjeno je
dosta £ragmenata, all nazalost vise nijedan model se
nije dao aaatavitl •.Sacuvani fragmentl modela kuca au
uglavnom radjeni u lato,1tehniel. Zemlja uvek sadrzl
altna zrnea peska. Prevlaka postojl. Boja varlra od
mrke do ervenkaste. Svi su po obliku Identicni, razli-
ku,1u se samo po dimenzijama. Za nas su najinteresan-
tnijl fragmenti krovova modela kod kojih se nalazi re-
dovno otvor na eentru. koji je prstenasto zadebl,1an, ~.
kod jednog primerka je trougaono izvucen. Od prstena
polaz8 radijalno rasporedjena rebra ukrasena zarezima
nokta, a dugmasto S8 zavrsavaju. Kod jednog fragmenta
lerova otvor je ovalan.
Mod elk u c e iz sonde 0, Tab. VII. 2, tlp
II, je gotovo k v a d rat n 0 g oblika. On je sas-
tavljen lz fragmenata koji, su svi nadjeni na jednom
mestu. Nedostaju deo krova 1 jedan ugao sa delollpoda.
K r 0 v jet a k 0 d j e n a d v e v 0 d e. Sre-
dnji deo je ~okalno izvucen. a na vrhu blago zaoblje-
nog grebena nalaze se tr~govi nekog p I a s t 1 a -
n 0 g d 0 d a t k a. N a s red i n 1 pod a na-
lazi se 0 t v 0 r k r u z n 0 gob 1 i k a
/R - 4 emf. Zidovi su vertikalni 1 na njima se nalaze
o t v 0 r i, koji su sa gorn,1e str~e horlzontalno 1-
seceni. a prema dole su koso nazubl,1eni. Boja modela
je ervenkasta sa tamnijlm mrljama. Zemlja sadri! sltna
zrna peska i dosta je dobro pecena. Vislna modela 18
em, sirina 20,8 em. duzlna 25 em. Ovaj model je jedl-
ni primerak svoje vrste.
Oba modela po svojlm oblieima i pojedinim deta-
ljima izlaze iz kruga modela kuca koji au pozneti 8a
drugih neolitskih nalazista, te 1m je tesko Dacl di-
rektne analoglje. Za prvi tlp, kojl je pravougaODog
obllka sa krovom na dye vode, D10guse po osnoVDoj za-
misll uzeti kao analogni prlmerei iskopani ne bugar-
skim nalazistima Karanovu, Ruse 9, pogotovo onaj iz
Kodza Dermena10, zatim u Rumuniji U i Ukrajini sa
12
nalaziata Tripoljske kulture • Takodje se moZe pove-
zati i primerak iz Moravske sa nalazista Stre1iee
l}
II • Teritorijalno bliZi primerak iz Tordosa 14 je
trouglastog oblika i kao takav ne dolazi u obzir. Oba
modela lzlozena u Naeionalnom muzeju u Atini15 tako-
dje ne mogu biti uzeti u obzir, iako bi vremenski mo-
gli pripadati istom razdoblju.
Medjutim, na pitanje cemu au sluz~li'ovi modeli
1 kakva im je bila namena, moze se same pretpostaviti
da oni,ni u kom slucaju nisu pretstavljali u minijatu-
r1 stan tadaanjeg coveka, kako se mogu objasniti dru-
g! navedeni modeli. Porodinski model tipa I ima na
krovu otvor koji se direktno vezuje za otvor na podu.
Paz1jivim. pregledanjem ocuvanih fragmenata ku6ica is-
tog tip a utvrdjeno je da se ant r 0p 0m 0 r t -
n i c i 1 i n d r i Tab. VIII, 1. sa plasticnom
pretstavom ljudskog Ilea i zaravrijenim gornjlm delom,
temenom, s a r u pOll U S red' i n i, uklapaju
na otvor u sredini krova modela i da,Be ornamentalno
povezuju. Naime. plasticna traka sa dna eilindra na-
dovezuje se na plasticnu traku koja pojacava otvor DB.
krovu od koga polaze kratka plasticna rebra 16. Tako
je objdn.1eno pltanj8 zdto je ukrdavanje meiee 111 polukrumo savijena uz lice a ukraAena su zarezi-
svedeno same na jednu stranu. Znaci da je glavna ta- 11& nokta. Ifadnu eilindra nalazl se plasticna traka

sada bila na onoj poduinoj strani modela, kuda .18bi- ispuDjena ubodima, 111 niz druZn1h bradavica. Taj or-
10 okrenuto lice i da au kratka plastiena rebra na nament se nadovezuje na plasticn1 prsten, odnosno po-
krovu same deo "ogrlie8" ko.1ase nalazi na kraju jacanj8 na otvoru na sredini lerovamodela kuca. Teh-
"vrata" eilindra. /Rekonstrukeija model a/ Tab.VII, 1. niek! izrada eillndra potpuno odgovara izradi modela
Kod modela drugog tipa primeceno je da na krovu knea, a takodje S9 alaze i aa takturom i bojom.
nama otvora, ali da se na sredini grebena nalaze tra- Druga vrsta nadjepih mod 8 1 a koji pretsta-
govi nekog p 1 a s tic n 0 g d 0 d a t k a. Kako vljaju 0 a n 0 v e k u e a potpuno odgovara namen!
je on izgledao ostaje otvoreno pitanj8. da se pretstavi u minijaturi stan i unutrasDji njegov
Prema iznetom moze se zakljueiti da au mod 8 - rasporsd. Svi ranije pomenuti analogni madeH knca po.
1 i k u c a u Porodinu imali k u 1 t n 1 z n a - kazuju kako je iZgledala velika mea, njen ob11k
e a j, pogotovo kada se usme u obzir da .1 e kod sva- /Streliee II, Tordos/, kao i ukrasavanje /Kodia Der-
kog od nadjenih eilindara sa pretstavom ljudskog li- men/, ali to je sve sa spoljaSDj8 strane. Cba poro-
ea, gornja zaravnjena p 0 v r S 1 n a 8 ao t v o- <Unaka primerka mogu same donekle upotpunit1 ovu 811-
rom ko.1i se u vertlkali povezuje kroz otvor krova m. lfo,Imogo preelzniji odgovor za UDutrasDjl 'izgled
za otvor na podu kueiee, p 0 ern e 1 a. Jed.1.noob- daju modell oanova Im6a.
jasDjenje je da au to tragovi vrsen.1anekog nepozna- Mod e 1 -0 s n 0 v e k u ce 1z sonde A,
tog obreda vezanog za oganj. U svakom slucaju lIlO<181 Tab.XXXIV, 2, potpuno je oeuvan. On je pribliino
ima kultni znacaj za ei.1epotpuno objdnjeDje treba t rap e z 0 i d n 0 gob 11k a. Z i d 0 v i ~
JOB eekati. DruSt model nije mogao sluziti za Istl msti i 0 z u b 1 j e n 1. U 1 a z 'jena.siroj
obred. Njegov kultni znacaj je JOB teze.objasnitl. strani, koso useeen aa p rag 0 m, ispred koga se
Primerei visokih ant r 0 p 0 m 0 r t n 1 h spolja nalazi a t 8 P 8 n i k koj1 se proteze do
e i 1 i n d a r a sa pretatavom ljudskog 11ea poka- jednog ugla. Levo od ulaza nalazi ae pre g r a d -
zuju izvesn'3 variranje u pogledu ukrasavanja. Apliei- n i z 1 d koji deli osnovu na d v e n e .1 e -
rana liea au uglavnom pentagonalnog oblika sa plas- d n a k 8 pro s tor i j e. Uzi ogradjeni deo je
tienim nosem, oeima i obrvama, koje polaze od vrha podeljen dvema pop r 8 C n 1 m pre g r a d a -
nosa. Uata su pretstavljena ill horizontalnim zarezoa, m aut r 1 man j e 0 d a .1 e, arednja 1ma u
ili pak okruglom bradavicom. Usi au plastiene, a kosa zldu 0 t v 0 r, v e r 0 vat n 0 pro z 0 r. U
je pretatavljena u obliku rebara koja au vertikalno velikoj glavnoj proator1ji nalazi ae nasuprot ulazu,
usdignuto P 0 k ri v e n 0 0 g n j i s t e, koje
ob11kom potseea na k a ,IIi n i koje se rogl,1asto
zavriava. Napred je ograda. Baja lIodela je ervenkaata
• a tamnijim mrljama. Napravljen je od preclscene aell.-
I,1e,dobro pecene. Dimenzi,1e 14.4 x 16,6 x 16.9 em,
'ri.ina aida ',5 CIIl.
D rug 1 II 0 del 0 s n 0 v e lz sektora I
,1e1dent1can prvom, ali je manj1h dimenz1ja. Nedosta-
je DIU eela leva polo'rina zidova sa delom ulaza. all
'ridi se trag. Zidov1 niau ozubl,1eni. Unutrasnji ras-
pored je isti. nasuprot vrat~ma je takodje "kamin".
.a
Pftd 'ulazom nema stepenilea. Model je svetlomrke boje
tamnijim mrljama. Zemlja sadrzi zrnea pealea; dobro
je pecena. Dimenzije 12 x 11 em, v1s1na aida 2,4 CII.
Jedini analogni primerak u naaoj zemlji nadjen
je u Eostin Dolu kod Delceva 17. Otvoreni lIodelknee
1a Suskovka /SSSR/ 1lI pokazuje unutrasnji raspored,
gde 8e pored,vatrista nalaz! i minijaturno posudje •.
a11,on ipak nije potpuno odgovarajuca analogija naSim
primercima •
Iskopavanjem ,1eutvrdjeno da au z g r a d e na
tumbl bile n adz e m n e, a oanova 1z sektora III
dala ,1enj1h6v oblilt 1 dimenzije. Ostal1 detal,1i. ka-
kav je b10 ~jihov unutrdnj1 uredjaj. via1na i nacin
1zgradnje mogu se rekonstruisat1 pomoeu sacuvanih e-
leaenata 1z drugih aektora 1 sondi. pr1 cemu vel1ku
poaoe ukazuju mode~i oanova knca. Otkrivena 0 s -
n 0 v a k u e e pokazuje da je oblik bio t r a _
p e z 0 i d a n i on se moze uporediti sa mod e _
I i II a 0 a n 0 v a kuca. ko,1i ima,1ugotovo 1 a t i
obI i k.
Da su 1 velike kuee imale vis e pro s t 0 _
r 1 j a dokazu,1e nalaz dela pre g r a d n 0 g
z i d a. dovratnika u lepu u a 0 n d i A, a to se
povezuje aa modelom oanove knee. koja daje eelokupni
raapored oda,1au stanu. Ognjista u otkriveno,1 knei
bila au poatavljena sa strane. dok ae kod lIodela "ka-
min" nalazi ~asuprot vratima. Oblik ognjista 1 meato
se ne poklapa; to je momenat koji se ne moze uporedi-
tie Sem toga. u otkrivenoj knci b11a au dva a nejed-
no ognjiSte.
Kako je bio izradjen krov pokazuje ocuvani
£ rag men t k r a j a z ida, Tab.V. 1. na ko-
lie se ,1asnovidi zavrsetak obl1ca nalepljenih zeml,1om
izmedju kojih se nalaze udubljenjau koja nalezu ob-
lice krova. koje polaze od alemena. To se moze upore-
diti aa z u pea a t 1 m i a p u a t i mana zi-
dovima II 0 del a osnova knca, pogotovo kod prim~r-
ka iz sonde A. Mnogobrojni fragmenti lROdela oanova
knca to potvrd,1uju. Kod t'ragmentapoduzne strane mo-
dela oanova knce nazupcena je aamo ,1ednastrana, i to
ona pored pregradnog zida, tako da ae moze pretpoata-
viti da je krov bio na dye vode.
KoUko au bil1 neok! zidovi nemoguce je tacno
odgovorit1, all ako se lzvrsi racunsko uporedjivanje
odnosa v 1 sin e z 1 d a i duzlne, odnoano siri-
ne osnove poda kod modela oanove knee ~to se takodje
u postavljenill razller&lll&
slaze 1 sa dillen.zljama 110-
dela kuee iz sonde A.I, dobl1a bl se visina od 1,60
do 1,70 II, a u odAosuna v 1 sin u s 1 • II e n a
1I0ra se ova visina jos jednoll poveeati - znacl da bl
greben ltrova bl0 visok od ;,;0 do ~,40 II.
Ocuvani tragmenti zldova pokazuju nacin gradje-
nja kuce, pri cemupomaie i otli:rivena osnova ku6e u
sektoru III. Prvo se postavljaju v e r 101 k a 1 n •
o b 1 ice po dye u redu, koje pretstavljaju koa-
tur bUduceg zida. Neke od njih su bile cepane po du-
iilli. Zatim je oko njih lzveden preplet od tanjih ce-
panih grana ili debljeg pru6a, oko cega je na kraju
oblepljena z e m 1 j a sap 1 e'v 0 II, tako da
debljlna zlda iznoal do 40 CII. Na traginentima zidova
vidi ae po nekoliko pre m a z a. Da 11 je bi10
bojenja zidova belom ill crvenoll bojom nemoguceje
P9uzdano tvrditi, iako ima indiclja. Da li je bi10
pro Z 0 r a i kako su oni lzgledali tesko je odgo-
voritl iako se kod 1I0dela oanove kuce iz sonde A 010-
, i'
vor u zidu mozeprotumacit1 kao prozor. Podovi su -
mall d..rvenusubstrukclju kako je to utvrdjeno .podiza-
njem pod a u osnovi zgrade sektora III.
Rezlm1rajuc1 sve napred 1zneto moze se zakljuci-
101da au Porodinci umeli gradi 101nadzemnezgrade, do-
bro gradjenih podova. Ove au imale bar dye odaje ne-
jednake velicine, ogradjena ognjlsta, pa cak 1 dva.
Zatim da au u kucama lmal1 avane za preradu Zita 1
.ece Budove koji au sluzili kao spremlsta z1ta za ku-
.cnu upotrabu. Takodje su imali.1 ogradjena ognj1sta u
slobod.nomprostoru, kao i velike jame za spremanje
Zita Ijama u sektoru III, neke Trste silosa u kOj1.ma
je cuvana zrnata hrana sa zajedn!cku upotrebu. D r u-
S e jam a kOje se pojavljuju u kulturnoll sloju
luporedi profile sondi J. 1 BI verovatno au nastala
kao p 0 s 1 a d 1 c. pot r e b a z a z e II _
1 j 0 II koja je sluilla za oblaplj1vanje zidova pri-
llkom gradjenja kuca a koju nisu.llogli az1.mat1sa
drugog mesta, posto je teren okolo bio mocvaran. Ka-
raJc1;erbtlcno ja da se najdublje jame nalaze na peri-
terij1 naselja ISonda A 1 B/.
Prema SVOIIlzgledu, unutrdnjem rasporedu, nae1llu
1zgradnje 1 sadrzaJu porodinska kuca se najbolje IIOze
uporediti sa kucaaa lskoPanim u Bugarskoj na ~eljU
Karanovo, sloj II 19, gde se one nalaze lskopane goto-
vo kvadratnog oblika, gradjene su na 1stl nacin, 1
takodje lmaju vise odaja, Ognjlste, avan 1 mesto sa
cuvanje zrnate hrane. Iako je obllk naselja u Karano-
vu drukcijl, to sa ne mozeuzetl kao prepreka da bl
se'lzTrsl1o uporedjivanja. InaCe nacln lzgradnje ku-
ca u Porodinu potpuno odgovara nacinu izgrad.nje kuca
u neo11tu Uopste20, bl10 na sevarnim 111 juinia delo-
vima Balkana, prl cemune treba zaboravitl da je u
Porodinu otkri vena kuca sa sopstvenim 1nventaroa 1 da
njoj najbolju dopunu pruzaju lskopani modell osnova
kuca sa lstog nalazlsta.
1 V1d1 napred u uvodu
2 Hapomene 0 "nekropoI1"
3 Odeljak "Model1 ]cuea 1 model1 osnova kuea"
4 udeljak "Modeli ]cuea 1 modeli osnova kuea"
5 Odeljak "Hodeli kuea 1 modeli osnova ku6a"
6 Hapomen. 0 "nekropol1"
 7 Izraz "avan" je uzet no najpogodniji, jer se u njelOlU.:Joie
~ucat1 zrnevlje a ne mleti, i to.u ~enoc de1u, dok Je ze~
ljan1 recip1jent sluZio da zadrz1 ras1panje zrna. Za tucanJe
je sluno verovatno nek! kameni tucaJc i11 slil!an predmet.
Sliene kamene ploce sa udub1jenjem u sredi~,nalaze se u =u-
zeju u Zaj~aru, a verovatno ih ~mai na drugim nalaz18t~,
pa au obja§ujane kao delovi frvnJa. Objekt je isko?an 195'
GOdine ali je odlllahpo uzimanju cera i napuliten.
8 OdeljJ "Mode11wea 1 modeli oanova wea".
9 G. Georgijev, lz zivota 1 kulturata na prvite zemede1sko-sko-
tovodni plemena v Bulgarija, Arheologil!eski otkrit1ja v Bul-
garija, Solija 1957, 45
·10 K. Roska, Az osregezet kezikonyve. II. Az ujabb kokor, Cluj
1927, 219-220.
UGh. Stetan, Un nouveau mOdel de ma1son ds l' en8011thique
..... valaque, Dacia VII-VIII, Bucure?ti 19'7-40, slo 1, 2.
12 G. Geor3iev, op.cit.·
1.3J. $branll, Die Vorgeschichte Bohmensund "M8.hren,Berlin und
~pZ1g'1928, 55 tb. VI, 6, 6a. Isltopano orudje 1 oruzje od kamena. kremena. ko-
1••• ao.ta, op.cit. st1 1 pecene zemlje. pokazuje raznol1kost po vrstama.
15~aodela, izlozena u Naciona1nommuzeju u Atini, poznata iz kao 1 po t1povima pojedinih predmeta u okviru 1ste vr-
.: ~'ops1je autoru B. Stalio.
l.~<ZIlbvaJ.jujuci radu ko1eginice i koautoru D. Simoske, koja je ste. Tako au otkr1vene kamene sekire. dle~a 1 gladil1-
,:.>'. uoc11a i skrenula pdnju na taj momena t. ceo Zat1m, kremeni noz161. strugalice 1 1Ter!. Ima te-
·:~'lU"I;.~ u !tipu, nepub1ikovan. PoSto ga nijedan od autora
at\~.Y1d.o, naveden je bez opisa. Za ovaj podatak zahvaljujemo gova, prsljenaca. kuglasti~ i jajolikih z~a od pecene
~D. Garalanin, koja nam je skrenula paznju na njega • zemlje za pra6ku. leao1 kostanih aila. Po c1tavom pro-
•..
~. f •.Pasek,. Tripilska kultura, Kiev, 1941, s105. Otvoreni model
.v l~Vladimirovce /op.cit.s1.9/ ne moze uopste doei u obzir:
stranstvu 1skopanog naselja nalazi se OTakvo oruzje i
>;,"'jutim, lIIode11z Popudnje, - ·H. Quitta, Sied1ung und 1t.l.rt- orudje. koje je po obicaju vise okupIjeno pored ruse-
:.''\..a.tt~eler Tripo1jekultur, Arbeits - und lonchurlcsbericht. vina kuea. Po svojoj nameni 1 izgledu sT1 ovi predme-
."lliUr' ~chsischen Bodendenkma1pflege, Dresden, 1950-51, ~,
",,"fib.15, nadovezuje na onaj iz Suskovka, iako je kruZnog oblika, tinose opit1 karakter kasnoneo11xske kultrire na Bal-
. <•• >tri nage sa .-laaom i posudjem u njemu, kao i pokrivenim kanu i jedva u nek1m detalj1ma da pokazuju 1zTesne
"O~j1Stem U obliku kamina.
19''1" Kikov, 'Iultura ne01ita, eneolita i brond v Bo1garii, So- lokalne osobine.
;vetskaja arheolog±ja, No.1, 1958, 49,31.2 •
....2q..O.Menghin, Europa und einige angrenzende Gebiete ausser dem
leI1echen und italischen Kreis, Handbuch der Arhio10git,
,MGncben, 1950, ode1jak: Die Bauwerke der jungeren Stein- und
, . Bro1l2:ezelt, gels se podrobno navodi tehnika iz.rade kuca, kao i Na Tab.IX prika2lani au art tipovi ka=enih aekira
. UpoV1, u 'pojedinilll krajev1ma. nadjenih u Porodinu. [ako je Tee ob1caj kroz c1tav ne-
ollt Srednjeg Balkana1, Ispreplleu se 10vde k a 1 u
pas t e • e k 1 r e, sa p 1 j 0 a n a t 1 m,
j e z 1 cas t 1 m, del t old n 1. i d u -
g u 1 j a s t 1., cat k r u ! n 0 g preseka. Tu
na kasnoneolltskoj tumbl su za8tupljeni svi ovi tipo-
vi bez da bl s8Dli po eebi govorili kome tacno vremenu
pripadaju. Osilllse1d.ranalaze se 1 manja d 1 eta
od kamena, Tab.X, 12 i 14, kao i dugu1jaate okrag1e
g 1 a d i 1 ice. Tab.X. l~. Cd kamenih sekira samo
se na jednoj preloaljenoj primeeuju tragovi da je bi-
la buSena. Ali je njen oblik tollko neollta1d.. da ne
pokazuje nikakve elemente kojl bi je vezivali sa ra-
nometalno doba. kada su upotrebljavani drultciji ape-
cificni tipovi busenih kamenih aekira. Valja odmah 1-
staei. da se medju kamenim sek1.rama.koje au nesum-
njivo bile koriseene i kao motlcice za obradu zemlje.
ne nalaze veel i duzi prlmerci kojl bi ae mogli ama-
trati za budake. To ukazuje na priDlitivnijl oblik
zemljoradnje i na veeu zaposlenost stanovnistva ribo-
lovom i lovom kao 1 drvodeljskim poslovima prl gra-
djenju kuea.
Tab.X. 1, 2. 5. 8 1 10. pokazuje tremene n 0 -
z ice sa porodinske tumbe. lijihovioblicl 1 sred-
nja vel1cina tlp1Cni au takodje za neol1t u Srednjelll
Balkanu. Ali se na nekilllnaJ.azlna ostricama retus.
koji liei na zupoe tester1c~. To je znak neolltske
mladosti krelllen1hnoieva. koji se kaanije u rano.
bronz8noa dobu utI. krajeviaa pOjavljujU aaav1a oz-
ublj8l1i. liaistoj tablici pod br.? 1 9 nalase ae
a t rug a 1 ice u neato prlaitivnijoj !ormi.
kao 1 kremeni i v e r i pod br.4 1 6. ~jlvo
jet da atrel1ca od krelllenaneDl&.To bi gO'YOrilo 0
alrnia vremenima 1 0 opstoj algurnoati naaelja na
~bi u DlOCvarnO.predelu iapred ratn1ckih pohoda
nepoz.ljnih zavojevaca. Iato tako je O'YOznak slabi-
je razvijenog lova od ribolova, odnoano upotrebe dru-
gog orulja sa lov i ratovanje.
Ima k ale mas t i h busenib i nebuienih
t ego v a i k u pas t 1.h poneked vertlkalno
111 horlzontalno spljoatenih 1 uvek probuaen1.h.,Tab.
XI. 1 do 6. Njihova namena·je bila dvoguba, sa ribar-
ske ·areze i za nitl kod tkanja. Kalemaati su pre
slunli za mreze. dok kupastl za lzradu tkanina. 0
tkaekoj 1 Pred!onickoj rad1nostl govore 1 tlpiCni
p r S 1 j e n c 1, dvokonicni 1 kug1astl sa rupo. u
sredini Tab. :III.1 do ~. Grupi oruija pripadale au
I
pracke. podesn. za lov ptlcje divljacl na dalJlnu.
koje je bl10 mnogo po okolnim barustlnama. keo 1 za
borbu. 0 k r u gl a 1 j a j 0 11k a z r ~ a
su od njlh ostala. Tab.XII. ? i 8.
Na Tab.:IIIpod br.6 nalazi a.·kamena k u g 1 a
od z r.v n j a lz1izana od alevenja. Na lstoj Tab.
:nIt pod 5 je uvelicano Inace sitno pljoanato k a-
m • n 0 0 r u d j e. cija namena nije jaana, _ mo-
 · e eluzlti za lzra~u dekoraclje na keramicl. kao 1
gla ;j 1 lete" "u 111 predenju nitl. dok je pod
upotrebU pr p -...
sa Illj kameno probuseno z r nO.
br.4 usduzno pre~o ub:enau niati ill je sluUlo drugoj
OlIoje aog1o bit ae •
D.-.Di.
d. Ioitano Ailo

--'0 je naA"eno koitanoga orudja. Jedan

~~o~ ~ ~
sila pokazan je na Tab.X. 11. Ova o~~ -
orudja, izradjivanog iakljucivo od Zl.VO-
licna oskudica u zivotinj-
kostijU, kao 1 pr i
JtoetlmauOJ>ste na Porodinakoj tUIILbi,takodje u- Keramika posudja pretstavlja vrlo ocuvani:l naJ-
D& okol~oat da se tamosnji stanovnici vUe ba- brojnije zastupljeni pokretni materijal, koji svojom
raznovranoscu obllka i atilovima ukrasavanja mnogo do-
nego lovom.
prinoai sagledavanja sadrzine zivotana tumbi. Ona ae
svojim karakterom poklapa saostalim materijalom, pla-
B Jovanovic Pregled kamenog orudja i oruzja stiko., orudjem i oruzjem, u k:u1turnom 1 vremenskom
A~he~losld. veenh VIIIh-4. Ljubljana 1957,256. pogledu.
Grncarija se moze po SVOIlnacinu obrade 1 nameni
podellti u tri glavne grupe. To su grupe g rub e,
a 1 i k a n e i g 1 a can e keramike, koje lmaju
svoje podgrupe. U tipoloskom pogledu nema velik1h raz-
lika _edju glavnim grupama, dok ae sistem ukrasavanja
jaano odvaja U okrtru kvaliteta izrade.
Sav.keramicki materijal je radjen od preciscene
zemlje /bolje ill slablje, prema £inocl takture/, go-
tovo uvek dobra pecene, a sa veelm postotkom sitnijlh
zrnaca peska kod keramike grube takture. Ked sudova
t.zv. 0 g n j 1 S n eke ram 1 k e i pit 0 -
s a zemlja od koje au napraTljeni, poja~ana je sa
p 1 e v 0 m. P1.n1ja ker8Jd.ka je redovno ugla~ana a
kod bojene se oseea briUjlvos't lzrade. S'tratlgrat'- Moze se lzdvojltl nekoliko vrsta sudova, Tab.
sld.hrazllka kod .ker8Jllike
neaa, T.e se jedino aapda XIV, 3, 4 1 6; XVIII; XIX; XXXVI, 1 do 8; XXXVIII, 4
nagomilaTanje u sloju zgrada 1. a to se pogetovo od- 1 5.
nosl na brojnije zastupljene !ragaent. grube keraaik., B 0 • bas t s u d sa visia ill nizlm cilin-
koja je slu!!la sa sTakodneYDu upotrebu. drieDim vratom i cetlrl naspramno postavlj~ne, vertl-
Posebnu palnju zasluzuju nekoliko fragmenata su- kalno busene drake postavljene na najairem delu 1or-
dOTa, kojl po svojoj fakturl 1 karakteru deluju pot- buha. Dno je raYno, a moze biti spolja blago naglasen
pUDO bronzanodopski 2. Oni su radjen1 od alabo preei- prelaz iz trbuha u dno. U1crasavanje se izvodi u bar-
scene zemlje, nedovoljno peeene, tamnomrke bej. a botino tehDici, prevlacenju prstima 111 zarezima lz-
oblici au bronzanodopakog karaktera. lfadjeni su u vodjeDim noletom. Takodje ima 1 neornamen1olsaDih.
gornjim ~lojeviaa zajedno sa ostalia aaterijaloa i B 0 m b a 8 t 8 u d r~vnog oboda sa ravnim
pokazuju uticaje bronzanog dob., ko~i au doprli 1 na dnom. U1crasavanje se lzvodl u 10ehDici manjih lli ve-
porodiDsko naselje. Tab.XXIII, 6 1 7. eih nalepaka, lli je povrsina glatka.
!rakodje u grupu keraaike spadaju a1n1jaturno po- Pol u lop t·a s t a z del a manjih i11
sudje, plntadere 1 zrtvenicl. vee1h dimenzija ukraaena nepravilno rasporedjeDim na-
lepcima ili bez ornamena1oa.
B i k 0 n 1 c n a z del a manjlh 111 veelh
dimenzija, bez ornamen1oike. Obllk dos1oa redak za gru-
Keramika grube fakture je brojDije zastupljena. bu f'akturu.
Radjena je od slablje ·prec1aeene zemlje u kojoj se K 0 n 1 c n a z del a manjlh ill veeih dimen-
nuaze sl10na zrnca.peska. Baja sudova varira od slve zija, bez ukrasa. Talr:odjeredjl oblik.
do crvene preko zu10e1 mrke, a100uglavnom zavis1 .od B i k 0 n i c n 1 s u dIe sa dvema naspram-
Intenzite10a pecenja, a dObria delo. 1 ad .es1oa na ko- nim drskama.
me je f'ragmen"tnadjen. Prlmercl nadjen1 u ruievinUla S u d 1 e - z del 1 c a blkoDicnog obllka sa
zgrada redovno au vise gerell "tako da .e na pojedinim siskom za lzllvanje.
vidl pregorelost. Unu"ta.rnjestrene sudova au poneki D j u v e c sa Diskim,nes1oo na UDu10ra zaoblje-
pu"t.glacane, a ukraaavanje je jednos1oavno lzvodjeno. Dim zldom, veeih dimenzija.
Prevlaka postojl sa spoljainje strene. Sol j a sa jednom drskom.
Sit 0 kupastog ill kvadratnog oblika.
 Poklop a c poluloptastog oblika.
Sadiak manjih ili ve6ih dimenzija.
Vel i k e p 1 i t k e p 0 s u den
t r i n 0 g e.
Vel i k i
Sadzaci i velike posude na trl noge nadjeni au
"uglavnom pored ognjiita, kako u sondl A, tako 1 u
sektoru I. Njlhova namena nije potpuno jasna. Sad-
, Tako se pri analizi sacuvanih tragmenata 0 b 0 _
Z a c 1 Imaju sa unutarnje strane horlzontalne pre-
grade, koje ne prate ceo zid vec eu obicno lz trl de-
la, a mogu blti i same horizontalno postavljeni~upci,
koji au ponekad i dvojni. Spolja su s~o na d~njoj~po- .
~ini ukraseni barbotino ornamentom. Nazalost, nije
ocuv.annijedan ceo primerak da bi se mogla dobiti V1-
sina,suda. Izgleda da je u recipijent sadzaka mogao
uci manji sud, koji je "aedeo", odnosno oslanjao se na
Unutarnje precage ili zupee. Mozda je sadzak sluzio
same za cuvanje jela, zagrevanje i za kuvanje. Velike
plitke p 0 s u den a t r 1 n 0 g e, koje mogu
imatl ovalan 111 trougaoni presek, bez ikakvog ukrasa,
verovatno su sluz11e kao neka vrsta p 0 k r e t n e
pee 1 za zag rev a n j e odaja. Tab. VI, 3.
One au grubo radjene, u njihovoj zemljl !ma takodje
pIe v e, koja je sluzila za pojacavanje zldova i za
odrzavanje toplote. SVakako nisu sluUle kao posude
za kuvanje. Ha ocuvanim nogama prime6uju se mrlje Od
gorenja. Visina nogu varira ad 13,5 do 14 em. U ovu
gruputreba uvrstiti 1 vel 1 k e s u d 0 ve ta-
kodje grube izrade, debelih zidova, koji potsecaju na
pit 0 sea u kojima je Cuvana zrnasta hr ana.
Fragmentl ovakv1h sudova su nadjeni u kue'
ama dn
,0 Oano
a medju ostaeima ku6nog lepa.
Iako je kod obllka dat uglavnom osnovni tlp, Ipak
se kod sacuvanih fragmenata sudova moze uociti niz e-
lemenata koji pruzaju dopunu, da bi se pokazale 1 va-
rijante.
d a vidi da oni mogu biti ravni, razgrnuti, i11 cak 1
levkastl. Ponekad su obodi ukraseni otiseima preta u
svezu zemlju. Takodje se javljaju i obodl kojl au s&
epoljasnje strane blago zadebljani. Tab.XX, 2, 3, 4.
I kod d n a s u d 0 v a moze se uociti izve-
sno variranje, iako su uglavnom sva ravna, spolja .au
blago naglasena, redje je prelaz u trbuh ostro ista-
knut. Ha mnogim tragmentima dna nalaze se sa apolja-
snje donje strane 0 tis e i a a u r e, krup~je·
ili sitnije tkanine. Tab. XVII, 5.
D r a k e s u ~ 0 v a su uglavnom trakaatog ti-
pa raznih velicina, zatim 1ma tunelastih vertikalno
buaenih. Takodje au zaatupljene cepaste, brad~v1caat.,
jezicaste i polukruzne plasticne drake. Bradavicaste
mogu blti i dvojne. Ima nekoliko primeraka d r 8 k 1
u 0 b 1 i k u stilizovane z i v 0 tin j s k e
g 1 a v e. Redak obUk je kolenaato savijena draka,
okruglog preseka, kao i drake koje prelaze ivicu obo-
da, takodje Okruglog preseka. Tab.XXII, XXIII, 1 do 5,
XXIV.
Ornamentika
Kod keramike ove grupe poatoji nekoliko DaeiDa

ukrasavanja. Najvise je zastupljen ornament izveden u
barbotino tebniei, prevlacenje pratlma, nalepci raznih
vel1cina 1 oblika, zat1m ukrasavanje izvedeno urezlva-
nje:nnokta u avezu zemlju ~ Urezivanje 1 boekanje je
prl1icno retko. Tab.XV, XVI, XVII, I do 4, XXXV.
Klaaicni bar bot i n 0 ornament,1 pre-
v 1 ace n j e p rat i m a preko aV8Ze povrsine
suda su najollliljenijatebnika. Prevlacenje se kombi-
nuje sa plasticnim trakama ukrasenim otiseima prsta
kao i dugmaatim zadebljanjima. Svi pomenuti nac1ni
ornamentisanja izradjeni su pre pecenja. Ima primera-
ka sudova kod kojih je gornji deo gladak a donji bar-
botiran.
N ale p e i, manjih l1i vee1h dimenz1.1a, bez
reda l1i u pravilnim redovima su ornamentalna tehnlka
koja je po brojnosti odmah za barbotinom. Ipak su u-
glavnom kruznog oblika i nalaze sena eeloj povrsini
suda. I oni se kombinuju sa plasticnim trak&ma sa 0-
tlseima prata, kao 1 kombinovanje sa glatkom gornjom
povrsinom.
Ukrasavanje izvedeno u r e z 1 van j e m 1 )(0 n 0 h rOil
S tip a n .1e m pomoeu nokta u svezu povreinu ne-
pecenog suda je man.1e zastupljeno. Obicno je '1zvodje-
no u pravilnim redovima na eeloj povra1n1 suda, a ta-
kodje se moz.e naei i na obod.iJaa,'
no i na obodima re-
eipijenta nekih zrtvenika. at,iseinokta mogu biti 1
dvojni. Takodje se urezivanje nokta vezuje i sa pla-
stiene trake, koje mogu biti horizontalne a postav-
Ijene na trbuhu suda, a ima ih i polukruznih. Orna-
ment p 1 a s tic n i h pol u k r u z n i h
11 r a k a sastoji se ad rebara u cijoj se aredini
~azi bradaviea. On je pri.licno redak. Rebara mofe
b~ti trio a obicno ae nalaze na r8lllenu veeih audova.
B 0 e k aOn .1e se kao tehDika ukraAavanja vrlo
.,J,opojavljuje. Ono a8 izvodi nekia orudjea U Y!du
.,J,lhkrugova. a lokalizovano je na trbuhu suda. Naj-
rfdJl nac!n ukrasavanja je u reS 1 v s n j e, ko-
.1'je konstatovano kod samo dva priaerks. a pojavlju-
.1'.e i kod pintadera. T r a k a a t i ornament je
z,stup1jen na .amo dva .tragmenta. te ae ne moze uzetl
k,o karakteristican nacin ukrasavanja na keralllieiu
:porodinu.To au uresane true po1ukruZno savijene,
i,punjene ubodima.
U ovu grupu 8pad~ keralllikakod koje postoje
b 0 j e.n a pre v 1 a k a kao 1 s 11k a n j e
orJ18J1lentabel 0 II 11i ern 0 II b 0 j 0 m. Ova
vr'ta keramike je dosta dobro zastupljena. Prema vr-
stj.bojenja 1I0gu se odvojitl dye grupe:
n a bojena _ ervens 1 erna. Tab.
XI, 5 i 6; XLI.
Slikana - na ervenoj oanoY! izvode ae,
o~enti beloll ili ernollbojoll, Tab. IIII, 1, XIV, 5,
XX, 1; 'XLI XLII.
U tipo1oskoll pogledu slikana keramika mIlogo se
nebdvaja od grupe .tine glacane keralli.ke.
Kod obeju
g~pa konatatovani au sledeei 0 b 1 1-e 1 s u d 0 -
 B 0 • bas t s u d • a c 1 1 1 n d r 1 sa prevlakom.
~ D 1. v r it. tom, n1Z1m 111 TiU ••
C r n 0 b 0 j e n a 'm 0 n 0 h r 0 IIIn a k e _
P • h a r n aDO z 1.
ram 1 k a je manje zastupljena. Tehnick1 postupak
B 1 k 0 n 1 c n a z del a sa slablje 11r ja-
j8 istl kao kod bojenja crvenom bojom. Fine je 1zra-
~e naglaieDi. prelazom lz ramena u trbuh.
de, zidoTi au vrlo tanki, a kod pojedinih prlmeraka
B 1 k o'n 1 is n 1 • u d.
pon-Una je VaDredno sjajna. Jedan od najboljlh prl-
Pol u lop t a 8 t a z d • 1 a.
..raka j. fragment jedne zdelice, kod koga je unutar-
P 0 k lop a c u obllku prevrnute blkonicn.
nja strana s••o dobro uglacana all ne 1 bojena.
adel. sa il1jastlm temenom 5 •
C r v • n 0 b 0 j e n a keramika 8a bel 1 m
Ant ro p 0 m 0 r f n 1 8 U d.
o r n a men t 1 m a je takodje vrlo dobra po kva-
Po • t 0 1 j. • u d a cl1l~drlcnog obllka.
I1tetu lzrade. Tehnick1 postupak kod slikanja je is-
s.cuvani fragmentl 0 bod a, d n a kao 1
ti, - takodje pre pecenja. Kod sllkanja belom bojom
ik 1 8udova tine keramike pokazuju ~gatstvo
treba naglaalt1 da je boja nanosena na crvenu osnOTa
~~t1,kako u pogledu veliclne sudova tako 1 u
1olkoa aMalu. u veelm koliclnama, te se kod pojedinih fragaenata,
pogotoyo onih kojl su ponovo goreli, u pozaru, lako
",1"1 1 1 n d r 1 ~ n 1 v· 1.'( a t 0 v 1 a m f 0 •
Ijuspa 1 skida, kao da je kora, a 1stovrelllaDoje do-
.a"JIOgu bitl viSi 111 niU. 0 bod 1 su uglav-
bl1a svetlozut pa 1 narandzast ton6• Kod suda Tab•
,.ea..u. a kod blkonicnih zdela lma 1 razgrnutih.
XIII, I, koji je jako goreo crvena boja oanove je do-
SU ravna. N 0 g e pehara su suplje, cllin-
bila mrko tamnoslvi ton, a bell ornament je tamnosiv,
0, g oblika, nize ili vlse 1 mogu blti zvonaste•
tako da se jedva vidi. Kod s11kanja ern 0 m b 0_
•. It e au, kao 1 tod grube keramike, trakaste,
,,1Jl.8'te,vertlkalno busene, zat1m kod bikonicnih
j 0 m postupak je lstl kao 1 kod sllkanja belom.
Ukrasavanje bel 0 III b 0 j 0 m je lzg1eda
.l*' nalaze se bradaTice na prelolll1,ltrbuha.
bl10·Omiljeno.'Yoze ae odvojltl pet osnovnih or-
r v e n 0 b 0 j e n a III0 n 0 h rom n a
namentalnih mot 1 va: trougao, tacke, polukru-
• ra m i k a je vrlo dobre lzrade. Bojenj. prev-
govl, trake 1 "slgme" 7. Takodje se javlja 1 kombino-
~ je vrieno pre pecenja. Taj se postupak moze le-
vanje pomenutih motlva.
p6uoci1<i na nekim fragmentl.a, kod kojlh je povrsl-
~11a bojena sa obe strane suda. Na UDutarnoj stra- T r 0 u g a 0 je najoailjeniji motlv, koj1 se
javlja ne same u svom osnOVDom obl1ku nego 1 u ko.-
samo do polovine naneta crvena boja u slrokim
fOteztaa, dok je donj1 deo zadrzao ton pecene zemlje binacijama, te se moze uzetl kao glavni mottv 8. Kod
veelh Budova javljaju se na rameniaa trougloTi aa-
 Odnoabojene 1 sllkane keraaike pre•• glace.noj
D.;jlhill ve6ih diJDe.nzijasa jako bduie.n1Ja krakovUla je neravnomeran. Bojene 1•• manje od glacane, a erve-
u obliku a~ova V a ko,11ae nastavljaju u tanke liDi- ne aonohroll%18
111aviie nego a11kane, dok erno bojene
je ponekad lucno aavijene. Kod boabaatih sudova mo- mnohromnekeram.1keima najmanje.
tlT trougla je upotrebljen sa obrasovanje vert1kal.-
n1h 1 horlzontal.n1h traka od lzdu!enih trouglova, •
nal.ase ae na trbuhu 111 r&lllenusuda. Posebni nac1Jl
pretatavlja vert1kal.no postavljeni e1k-cak niz trou- G 1 a can a k era m i k a je radjena cd
glova, koabinaelja, koja S8 javlja S&lllO
na postolj~- tinij8 preciscene zealje u kojoj ima zmaca, tankih
_, 1 to po dva 111 tr1 niza zajedno, Ato savial ~ je zldova, a uglavnom je sva dobro pecena. Tanka pre-
preCnika poatol~a. Takodje S8 110tlTtrougla mole na- vl8ka se nalaz1 sa obe strane zldova suda 1 redovno
laslt1 1 sa unutaru.1. atrane suda 1apod oboda. Po- je uglacana. U ovoj grup1 moguse izdvojltl dye manje
aebna kombinac1ja IlOtiTa trougla je povezana u cet- podgrupe, all same prema bojl posude. Tab.XXXVII.To
vorougaonik, kojl ae oblcno nalazi na doD.;jeakonuBU su g r u pes i vel m r k eke ram 1 k e,
BUda. kaja je redja. U medjusobllOm odnosu ker8Jllika arke
'lac k e, manje 111 ve6e, oblcno ae nalase glacane povrslne dolasl na prvo mesto u pogledu obra-
laped lviee oboda kod viaoJdh el~dricn1h noatova de, a njen najmilijl oblik je poluoptasta zdela, dok
sudoTa, cesto 1 aa unutraiD.;je strans, kao i D&' post 0- je grupa s1ve glacane keramike slablja, a11 je vise
ljima. zastupljena. 5to se tlce ob11ka sudova, kako je napred
Pol u k rug 0 v 1 ae kao 01'l18.llentaln.1.
IlO- navedeno, javljaju se Ist1 obllcl kao 1 kod bojene ke-
ti T pojavljuju ugla-.uomna poatoljt.a i na viaolda r8Jllike sa jednim lzuzetkom - postoljem, koje prlpada
cl11.ndr1cnim vratoTima audova. Kod posled.njlh ae Da- kao oblik same bojenoj keramicl.
laze oko oboda 1 prl dnu vrata u horizont~m n:l:zu• U pogledu brojnost1 grupa glacane ker8Jllike nala-
T r a k e ae nalaze na prelazu ls r8Jlena u z1 se 1zmedju grupa grube 1 ~llkaD8 keramike.
vrat ked sudova sa cll1ndrlcnim vratom 8a gornje 111
donje strane.
-S 1 g m a- je najredje primenjen aotlv, a na-
las1 se ispod obOda 1ll D& dnu ramena zdele. M1 n 1 .1 a t urn 0 p 0 s u d j e pretstavlja
9
C r v e n 0 b 0 j e n a ker8Jllika 8a c r - posebnu grupu keramike • Sacuvano ;Ie mnogoprimeraka
nom i a rom je redja. Ornamental.n1mot1v1 8U koj1 ukazuju na raznovrsnost ob11ka. Gotovo svi au
Istl, jedino nedostaje motlT -slgae-.
 o b 11k a, mali, a ostala tri au veea 1 imaju oblik
g rub. ~ a k t u r e, radjeni ad zemlje koja sa- pee u r k e. Jedan ad njih 1maurezan ornament,
drzi zrnca peso i slabije su peceni. Boja varira ad drugl plasticne nalepke, a kod treceg je povrsina
sive do arke, a ima i crvene. N1jedan pr1merak nije gl~tka.sve cetiri pintadere su dobro ocuvane. Kod dye
obojen. Po obl1cima, Tab.XIII, 2 do 5, Tab.XIV, 1 i vece ornament1sane oseea se brizljivost lzrade • Ina~
ce.
2, XXI, aogu se lzdvojltl: njihova n~ena nije jasnalO• Tab.XXV.
B 0 m b a 8 t 1 • u d 1 c 1.
pol u lop t a s t e z d • 1 1 c e.
K 0n 1 c n e z d • 1 1 c e.
S u die i v e r t 1 k a 1 DOg Z 1 d a 8a Zaaebnu keramicku vrstu cine zrtvenic1. Njlh je
levltaatlm obodom. nadjen~ u velikom broju 1 sV8.kako1m je namena bila
Z delle e bombaatog oblllta sa nislt1. vratom. knltna. To je vee druga grupa predmeta 1zradjenih
A • ~ 0 r 1 c a visokog vrata sa zadebljanim 0- od zemlje, a namenjena je bila obredima. Prvo au to
bodom. a na najilrem delu trbuha nalaze 8e cetlri na- model1 knea, cija je namena b11a, kako je vee receno,
spraano postavljene vertlkalno busene drake. Dno je ne same da prikaze spoljasnji i unutrasnjl izgled .
ravno. stana. vee i da posluii ltultu, sudeei po cilindriCll1m
Jlinijaturna k a S i k a, jedini primerak. antropomorf'nimf'igurama stavljenim na krovove kuea.
Sudlc sa tr1 n 0 g e, verovatno zrt-
Zatim au to zrtvenici. Sasrtm zas~bna je grupa an-
venUe? tropomorfnih i zoomorf'nih statueta opet ad zemlje
Kao ita se maze primetiti, 0 b 1 i c 1 minija- koja je takodje vezana za kult. Talcoje porodinski'
1;u.rac>g p08udja ne otstupaju od oblika velikog posu- neolitski covek u oskudiei kamena,od zemlje pravio
dJa~ Orn8mentalnih ultrasa nema. Drake au leod vecine objekte za svoje kultne radnje.
priaeralca bradavicaste, jedino su kod amtor1ca male Sto se samih z r t v e n i k a tice, Tab.XXVI,
trakaste, vert1kalno busene. Dna su ravna, jedino je- XXVII,XXVIII, 1 lXXVIII, 1 do ;. oni su trougll 1
daD.audio je tronozan, ali on mozdaspada u zrtvenike.
cetvorougli, &a nozlcama. Njihove noziee mogu bitl
valjkaste, gusenicaste i prof'ilovane. Ove poslednje
potsecaju na izduzen zivotinjsk1 iik. kojl u korenu
ispod recipijenta 1ma izbuljene oc1 u v1du kupast1h
lfadjeno je same cetir1 primerka, koj1 se aedju- ill pupcast1h bradavica. Reeipijenti su ooiono pl1tki
I!IObnoprilicno razlikuju kako po veHc1ni tako 1 po 1 ponekad na uglovima sa bradavieama. Osimtoga no-
ornament1e1. Jedan pr1merak je . k u pas tog
iiea moie biti izrezana stepenasto ili aa elk-eak
motivom. Ova poslednja vrsta ae nalazi na irtveniku u
obliku stoliee i seea na izreze na modelu ruee sa
kvadratnom osnovom. U grupl i r t v e n i k a zaseb-
no meato zauzimaju oni sa p 1 a a tic n i •
a p 1 i k a e i jam a. Po pravilu je to uvek ista,
zrtveniku pripojena zlvotlnjska glavlea sa vrlo dugu-
Ijastlm vratom 1 lzduzenim likom, na kome se oertava-
ju zarezana usta, malo udubljene ili jace bradavi~a-
sto oznaeene oel i bradavieaste usi. Vrlo je tesko sa
slgurnoseu odreditl vrstu zivotinje koju ova aplika-
eija pretstavlja. Liel na glavu nekog gmizavea, bar-
ske ptlee ili uke druge, Uvotinje vezane za ilvot:
pored vode. !ianalazistu u Porodinu je nadjen veliki
broj ovakv1h tragmentovanih tigurina, nikada u zajed-
niei sa zrtven1kom, tako da je tesko bilo odrediti'
njihov znacaj. Ipak je uspelo da se nadju neld delovi
tih apl1kaeija neodlomljeni jOs od same iviee irtve-
nika. Ovako je uspelo, da se naeini rekonstrukcija
zrtvenika na noZicama sa aplikaeijama. Kul tni znaeaj
ovih zrtvenika vezan je izrazito za jednu zivotinju,
slieno kao ato je model izduzene kuee a.a cilindrienia
antropomor!nia likom vezan za coveka.
Razmatrajuei stilske osob.ineporodinskih irtve-
nika moze se primetiti da pojedine vrste manje ili
vise seeaju na zrtvenike iz Starceva i egejske neolit-
ske oblasti. Ali na njima ima vrlo mnogo lokalnih e-
lemenata po kojima se oni odvajaju od pomenutih slic-
nih grupa. Medju tim elementima sasvim zasebno mesto
zauzimaju aplikaclje zivotlnjo nad reelpijentom, kao
1 gasenicaste nozlee lone sa izduzenim Zlvotinjstim
likom.
Prams napred iznetom moZe se zakljuClti da gru-
ba keramika iskopana na tumbi u Porodinu pokazuje ne-
sumnjive elemente starijeg neolita kako po oblieima
tako i po tehnikama ukraaavanja, koje imaJu svoje
prauzore u starcevackoj kulturi, ali ipak no pripada-
ju najstarijem neolltskom periodu, vee kraju neolita.
Keramika tine takture pokazuje prems oblicima veei
napredak ka kraju neolita, iako po tehniei ukrahva-
nja, erq-enobojena osnova 1 slikanje ornQleuta, pre
moze pribliiiti stilu starijeg neolita. To negira po-
Java blkonicnih Budova, am!ora i bl1zina. juga.
1 Ode1jak ltStratigrafija"
2 Fragment1 1nv.br.593, 621 1 667. Postoj1 jo! fragaenata ko-
j1 b1 se mo~11 uzet1 kao bronzanodopsk1, pogotOYO drake
/inv. br.239/, koje su ko1enasto savijenei ipak oni po BVOIIl
karakteru pripadaju prelaznom per10du 1z neo1ita u rann
bronzu.
3 R. RaAajsk1, Pre1storisko nase1je na Matejskom ~du. Had
Vojvodjansk1h.muzeja, Novi Sad 1952, ll~. Autor naziva 0-
vakveposude ltognjiSna keramika". Takodje i 1st! oblik
sadzaka. tako naz1va i W.A. Heurtley, Prehistoric Macedo-
nia, Cambridge, 1939, sl.~74, .gde je pretstav1jen prime-
rak 1z Varad:i.na, ali iz raDOb8lStatekDg doba.
~ Pomenute tehnike ukraAavanja su karakterist1~ne za star1ji
neo11t, kod nas u star~eva~koj kulturi; medjutiD, kod ke-
ramike iz Porodina pretstavljaju pos1ednje iz1anke u mlad-
jam neo1itu.
5 pok1opac 1stog oblika 1 radjen u istoj tehnic1 srece sa u
 104!& DermeDU,ali je alikani ornament druk~iji. J.H~ Gaul,
De leoUthio Period iD !u1garia, C_bridge, 1948, tab. In/2.
•• atoje dft naHna alikaDja kako je to pretpostavio dr H.
6 a.zo:oiaD1l1,l'eol1thikWD unci !ronzezeit in Serbien und MalI:edo-
lliell, !erieht 4er R8miaeh-germanisehen Komiaaion, 1958, 115-
U6.
, ()nIIuIellt potu6a na ¢ko slovo aigmu.
• aco.u.. trou&la na kei'amioi iz Porodina moh ae poveuti aa
aotivoll trouPa na ker&miei iz Servia_ uz DBpomenu 4a je to

'.<
Ualo&1~a eaao U 04non DBmotiv a ne DBkombinacije i POIle-
t;,: .•
.•.•.'.~
var1jante. sem top, bojenje je DBkeram1ei u servia-i
onenoll bojom 11& beloj il1 zutoj osnovi. W •.••• Heur-
.~~:Uet,· hehiatorie Macedonia, C8IIbridge,193', 81.I/_e.
. '., '.iljenju K. Garaianina 1JIIaverovatno lr:Ultlli ZDA~aj-
.• B1ja rtn~anske grupe, Ljubljana 1951, 31
•.816, heistoriska V1n~aI, 78
.' ludn, Iz kulta 1 ugije praiator1skog ~oveka. Vesn1k
g 1 konzervatorskog druStva HRS.Beograd 1950, 1-2
Pored slikane grncarije, koje 1ma u srazmerno
velikom broju, i mnogobrojne zemljane statuete ljud1
1 zivotinja pokazuju visok umetnicki i kultni nivo
neolitskog coveka u Porodinu. U oanovi ova plastika
podeljena na razllcite vrste antropomor!nih i zoomor-
!nih figurl.na cini jednu od glavnih loka1nih karakte-
ristika na nalazistu, iako kroz nju zrace srodni e-
lementi koji su je vezivali sa blizim i daljim isto-
vremenim susedstvom. zato se u njoj pored mesne svoj-
stve~osti istice stilska razlika i mnogostrukost,
cime se znatno razlikuje od plasticne jednolicnosti
sa drugih neolitskih nalazista na Balkanu.l Inace,
kroz nju se ispoljava izvanredna snaga porodinskog
vajara, koji je umeo neposredno i prirodno sa ljud-
skoga tela da prenese u zamis~jeno i primenjeno na
flgurinn cd pecene zemlje. Tako se ova plastika ve-
zuje sa jedne strane za vidjeno i proZ1vljeno, a s&
 druge za waetDi.cku razradu 1 1zru. Sva tamosnja
plastika je malih ili veeih razmera koji au uvek
jos daleko od mere vellldh statua. ana je s&mOs'talna
ili primenjena, aplikovana. I u jednoj i u drugoj
vrsti UlIIetnikje ~rikazivao 1.1ude.DlUskarce i zene,
i razne !1votinje, mani~estovao se umetnicki i izra-
djivao seb1 pre~ete za kultne obrede.
Ant r 0p 0m 0 r ~ n e 8 tat u e t e
samostalne, podeljene su u nekol1ko grupa, Tab.nIX,
m, XXI, I:IXI 1 XL. Svaltaltoau najjednostavnije 3-
najstilizovanije ••••••..
a 1 j k a 8 t e. Na njima nos,
oc1 i uS1 b1vaju jedva oznaceni, 111 au plast1ck1 8a
bradavicama nagldeni. Jedva na nekom primerku jaee
se naglas1 1 podela l1ea, tao 1 Da lensk1mstatueta-
ma grudi. Ovim statuetama au vrlo bliske p 1 ~ 0 8-
• n a.b.: Raspon pr1kazivanja stvarnost1 covekovog
oblika je mnogo Siri nego u prethodnoj grup1. lIaju-
proseeniji primere1 pr1kazuju usta, oc1 1 uAi sa aa-
rezima 1 probusenim kruz1eima, da kod razvijenijih
primeraka sve to dobije plast1cni',1i"!agled. lIedju
ovim statuetama ima takvih koje impresioniraju nepo-
srednom primitivnom naivnoscu u oponaAanju ljudskih
formi. Inace u ovoj grup1, koja sa razliku od prolle
prikazuje vise zenska tela odmuskih, vee S8 nalaze
i rulee odvojene od tela. Vrlo je tesko gov:oriti 0
modelacij1 nogu kod ovih statueta,jer su sve fragmen-
tovane i nisu u zajedniei sa ost&11. delov1.aa tela
nadjene. Na svaki naein, grap1 pljosnat1h statu-
eta najblize su IImske i-zenske 8 t 0 .1'. 6", One
uglavnom nose odlike prethodne grupe sa masivno ra-
je blisks ovoj grupi ona sa 8.
djenim donji~delom tela. Po svojoj stilizacij1 sasvim
d e c i. D1Uskill i
zenskia statuetama. Ali, ove figurine tehnieki prika-
zuju vee savrseniju modelaciju i obradu plasticne ma-
~e. Zasebnu grupu medju 6ede~im !enskim statuetama. a
.takodje ns tehniekoj tisini. zauzims.1U~ I~A .''ke
8 t • a top i g n. statuete, vrlo masivne i skoro
bez oznake donjeg dela nogu. Vrlo je zanimljivo. da se
nalaze odvojene stojeee -n 0 g. sa jakom steatopigi-
jom. ali i sa rup1com u sredini gornjeg dela, tako da
au bile pokretne na statueti 1 pripajane telu na naein
savremenih.lutaka. Uedju steatopignim statuetama nala-
zi se jedna sa8 k r it. n 1. 1 nastranu raAire-
nim n 0 g a • a. kao da cue!. Dve od prikazanih sta-
tueta imaju na glavama - pun d j u ili neku vrstu
d 1 j ad •• a. Ali, obe su stilski vrlo razlicite •
.- dok se jedna likom bllii covekovoj stvarnosti, druga
je sasrlm sematizovana sa specif1cnom plast1cnom mode-
lac1jom glave, ociju 1 nosa. Obe ove statuete su moida
sluiile kao ap11kacije. Prva je ispod vrata odlomljena
i ?o preostalom korenu se vidi da je bila pripojena
nekom predmetu, mozda i samom donjem delu tela statue-
tee Druga je tako odlomljena, 1 izgleda takodje ds je
sa drugog predmeta, all moze biti i sa tela statuete.
Postoji 1.jedna sup 1 j a statueta, koja jed1na
svoj1m 11kom sees na one antropomorfne cilindre sa mo-
dela 1zduzenih mea. A1i, oznacene ruke 1 zenske gru-
d1, kao i pljosnati gornji deo tela. upucuje da se ov-
de rad! 0 zasebnoj vrsti supljih iensk1h statueta.
T e r i 0 m 0 r r n est a t u • t e samostal-
ne, Prikazuju razlicite zivotinje. One nisu toliko ka je raznovrsna. Ona je detaljnije vee ranije pome-
stilsk1 di~8renclran8, kollko po VTstama zivotinja,
nuta kod pojedinih predmeta sa kojima je veziv&na. To
Tab.lXXII. Prikazuju goveda, cak i u vidu teriomort'nog
su bili ant r 0 p 0 m 0 r ~ n i e 1 1 1 n d r 1~
suda, OVC8, konje, mozda pse, svinje, medveda.
na lzduienim ku6ama, zatlm ant r 0 po. 0 r ~ n i
U tehDickom pogledu samostalna porodinska plasti-
s u d 1 6, pa t e r i 0 m 0 r ~ n e d r s k e na
ka ima pretezno prostu ~akturu, koja se po spoljasnjoj
keramicl, takodje t e r 10m 0 r ~ n 1 s u d i
obradi jedva razllkuje od grube neornamentisane grnca-
v 0 den. i i v 0 t 1 n j., gmizavci ill ptice
rlje." Samo manji deo 1ma nesto finiju fakturu, koja
na zrtvenic1ma. Tehnlka dotlcnih apllkaclja je Ista
nlkada ne dostlze vislnu glacane ill bojene keramike.
kao 1 na zrtvenicima koje su ukrasavali,dok je stl1 u
Naprotiv, stl1ski ova plastika 1 pored tehnicke jed-
okviru samostalne plastlke.
nostavnosti prikazuje neposredne 1 visoke umetnicke
Sto se tice namene ove plastike, samostalne i
kvalltete u neklm svoj1m kreacljama • .!takoje vee rani-
prlmenj~ne, ona je istovetna kao 1 na svim nalazistima
je lstaknuto, u stilu 1 pored domaeeg karaktera jasno
jugols.tocne Evrope. Prema tome" njezln je znacaj ne-
se oc~avaju slicnost1 1 srodnostl sa neolltskim sta-
sumnjivo kultan. SVakako je pri tome lmala veliki ug-
IW~ bllskih kultura: Tl elementi se mogu podeliti
led boginja plodnosti- Majka zemlja, kao i 11kovi
u •• ··~pe, - oni kojl proisticu is st~evacltog i o-
prikazani u plasticl sa pundjom ili dijademom na glavi.
m lZ'".gejskog kompleksa. Na njima jacinollldOlllaCth
Sasvim zasebno tumacenje zahtevaju antropomorfni c1-
majst~ra lzradjena je e1tava porodinska snaina 1 ubed-
11ndri sa modela kuea i vodene zivotinje sa zrtvenika,
Ijiva plastika. 'u njoj S8 ne OSeCaju ~analto-plocni-
kao i sami modeli ku6a i zrtvenika.
IItr.l.lIIenti,kako ee kasnije biti obrazlo!eno. I po-
red"toga, njezin stil je selllatlzovani daleko od stvar-
nostl prlkazanih ljudi 1 zlvotlnja. ana u tollko nija 1 J. Xorosec, Preistoriska glinena plastika u JugoslaViji.
realisticka, vee ekspresionisticka. Sto se tehn1ke ti- AmeoloSld radovi i rasprave t. Zagreb 1959,61.
ce, ~f!curine su 1zjedna lIIodelovane,a11 Ih 1lIIa1 dvo-
~hJ Prlmer, jedna statueta sa pundjom 111 dijadelllom,
cljl je vrat sa glavom bl0 zasebno lzradjen, 1 sa ko-
renom usadjen ~ spojen za telo 111 sud. Isto tako sa-
mostalne steatopigne noge sa rupicom u butlni, koje su
pripajane telu na nacin kao kod savremenih lutaka •
.Pr 1 1II e n j e n a, a p 11k. 0 van a plasti-

Uslovi ekonomskoga razvoja porodinskog druatva u
neolitu bili su vrlo skuceni i teik1. Plavljeni barski
teren Crne Reke nije dozvoljavao veei napredak zemljo-
radnje i stooarstva. a do izvesne mere ogranioavao je
i love Pored toga se tamosnji stanovnik joe na kraju
neolita drzao stare tradicije, kojanije izlazila iz
okvira pocetne zemljoradnje, i naotaj naein JOB vise
ogranicavao prlvredni napredsk. Inaoe je tip naselja
bio usavreen gradnjom kuca od pletera. Sam teren je
nametao. da tamosnji stanovnik ostane ogranicen. Mali
zemljoradnik bez vecega zamaha u privredll bez veeeg
bogatatva. Time se on u oanovi razllkuje cd neolitsklh
zemljoradnika lz kulture sa trakaatom 'grncarijom, koji
au svoju razvijenu zitarsku zemljoradnju u kaanom neo-
l1tu preneli iz srednjeg Podunavlja oak do Povardarja
u kakedoniji. nosecl sa sobom ujedno kulturu tipa
Vinea-Ploenik.
.t
56
.....
<,
:;.
i
Bioloski 1 arheoloskl ostaci sa tumbe na~ubed -
ljivije govore 0 zanimanju tamosnjih ljudi. iivotlnj-
skih kostiju, otpadaka cd jela i obradjenog orudja je
vrlo malo. Pralctlcki. sacuvano je S8JIlOjedno celo
k 0 s tan 0 s i 1 0 medju orudjem. Pro!esor dr
Vladeta Simic lz Anatomskog instituta Veterinarskog
!a1tulteta u Beogradu, odredio je one malo razbljenih
kostiju preostalih od jela, da potieu cd s v i n j e,
malih 1 vel1ldh pre z i v a r a' 1 g 1 0 d a r a.
Tako bi pored svinje maglo blti 1 g 0 v e c e doma-
ca zivotinja. a sudeei po teriomortnoj plasticl 0 v-
c a 111 k 0 z a, ato se inace slaze sa s t 0 -
oar s t v 0 m srednjeg Balkana u neolltu. U pogle-
du lova j e 1 e n i z e c bl dolazl1i u obzir,
iako u skromnim razmerama. Svakako je lOT barsk1h pti-
ca bio mnogo laksl i razvijeniji zbog podesnoga tere~
na, koji je mamio ovakve zivotinje, a odbijao krupni-
ju divljao. All',kostiju od ptlca nije pri iskopava-
njima nadjeno. dok bi pracke ipak opravdavale ovakvu
pretpostavku. No, najrazvijeniji je bio rib 0 -
1 0 v, od koga poticu tegovi za opterecenje mreza,
dok se riblje kosti nisu nasle. kao ni harpune niu-
dice od kostiju a.ni ostaci cd koseva. Jedna vrsta te-
gova zajedno sa prsljencima sluzila je za i z r a d u
t k ani n a. koju je uslovljavala vana od ovacai
eventualno biljno vlakno. All ostataka od tkanina ni-
je nadjeno. Otisci p 1 e ten i has u r a na dnu
posudapokazuju, da je tekstilni rad bio dobro poznat
i razvijen. Neki ovakvi otisci izgleda da potieu od
sam1h tkanina •
57
 Z e m 1 j 0 r a d n i c k u proizvodnju i po-
trosnju na tumbi prikazuje niz nalazaka, od kojih u
prvi red dolaze ostaci ugljenisanog zit a na ne-
koliko mesta u naselju, kao i p 1 eve u zidovima
lepa 1 velikog posudja namenjenog za ostave - pitose,
ognj1sno posudje i plitke zdele na tr1 noge. Zito se
inace nije cuvalo samo u p 1 t 0 s i m a, i u okrug-
11m jamama po naselju. kako je ranije opisano. u ne-
koj vrsti s i 1 o.s a. Analiza nadjenog ugljenisa-
nog zita od strane pro!~sora Sergija Lamejka sa Po-
ljoprivrednog fakulteta u Sarajevu pokazuje. da glav-
nu masu. prilicno cistu i cak ujednacenu, sacinjava
t.zv. psenica sa golim zrnom. /Trit.turgidum/. cije
jeporeklo u Etiopiji a odakle je potom presla u Egi-
pat. Prema tome, treba misliti da su ugljenisani os-· .
taci zita iz Porodina kasnijeg datuma. U njemu je ta-
kodje nadjeno nesto malo zrna jecma i tvrde psenice,
/Tr.dur., Tr. polon./, koji pripadaju istoj grupi se-
veroafrickih psenica. Primesa zrna obicne psenice
/Tr.vulgare/, koja pripada grupi prednjeaziske pseni-
ce je sasvim neznatna. Sve to pokazuje da doticno zr-
no u Porodinu nije kao seme dovezeno cak ni preko Ma-
le Azije, nego verovatno direktno sa obala Severne
Afrike /Egipta/. To su zakljucci analize ugljenisanih
zrna zita sa porodinske tumbe. Kako je vee receno,
te~enski uslov1 u barustini nisu dozvoljavali 1nten-
zivnije gajenje Zita. AU je hrana od braana bila 0-
miljena, sudeei po velikom broju z r v n j e v a i
a van a za mlevenje zita.
Po svemu izgleda da je porodinski covek jOs na
kraju neo11 ta Ziveo bezbrizno i mimo, DO i njegovi
stareevacki preci, pored reke u barovitom terenu, ne
zastieuju6i i ne utvrdjuju61 svoje naselje od osvaja-
ca, 1 ne beze6i na okolna prirodno zast1eena brda. U-
skoro potom, na pocetku oronzanog doba, ovde kao i na
citavom Balkanu. nastao je nov 1 nesiguran zivot pred
osvajackim pridos~1cama. Mozda su oni i izazva11 pro-
past 1 pozar porod1nskoga naselja 1 ovako nac1nili
kraj jednom ve6 tada zastarelo.~nac1nu zivota i priv-
rede. Nedostatak kremenih strela i buzdovana-ceki6a
od jelenjeg roga ukazuje ne same na otsustvo ratova-
nja vee i na ogranicenost u lovljenju. A kako je lov
bio manjih ra~mera. isto tako je bilo malih razmera 1
stocarstvo i zemljoradnja, a'samo je ribolov biojace
razvijen. Tako je porodinski covek na kraju neoHta
privredno ziveo slicno.kao na pocetku iste epohe
njegov predak u Starcevu. Medjutim, na drugim okolnim
podrucjima razvila se jace zemljoradnja, a nesto kas-
nije, u metalnom dobu, i zanatstvo.

I pored ekonomskog siromaatva i konzervatl 'VIlO-
st1. porodinski kasnoneolitski stano"lIlikimao je raz-
vijen duho"lIliIivet kojl se ogleda u njegoviJD u-
met n i c k 1 m d,ellma··lsklonostima. 'kao 1 k u 1 -
t n i m Predmetima 1 radnj8J118.Taj Zivot ni po ce-
mu ne zaostaje. i pored jakih primesa skucen1je tra-
dicije. iza zivota Ijudi tog vremena na Balkanu. Na-
proti v. po nekim svoj1m umetnicldm tvorevinama otao-
ce iznad okoln1h kultrura. kao ito je slucaj aa lzve-
snom plastikom i modelima kuea. Iato tako u kultno.
pogledu ima elemenata neuobieajenih za ausedatvo. To
pokazuju antropomorini cilindrl na modellma izdu!enih
ku6a i aplikacije ~zavaca ill barsldh ptlca na 01-
tarima. , d e k 0 rat
Umetnicke mani!eatacije bile su u Porodinu
s 1 i k a r s k 0 g i v a jar s k 0 g k a r a k-
t era.' Boje~ keram1ka nije bila same monohromna.
vec i sllkana. Na ervenoj oanovi slikan je g e 0 -
met r 1 s k lor n a • e n t belom i ernom bojom.
Motlvi se tesko mogu lzvestl 111 protumacitl poreklom
lz organskog sveta. Oni su cista ornamentalna kompozi-
eija. geometrizovana i verovatno vezana za neku simbo-
llku. all jos dovoljno nepoznatu. Tebnieka obrada sl1-
kane keramike je na visin1. Ro. kod monohrolllIlebojene
crvene. a osoblto erne. lma nenadmasno zanatsld gla-
cane povrSine, koja ulazi u najvisa dostignuca neolit-
ske bojene keram1ke na Balkanu. Naprotiv, p 1 a a -
t 1 k a je po sadrUni reallstlcka. - njeni motivi st
Ijudi i zlvotinje, - ali je po uaetnickoj koncepciji
S t i 1 i Z 0 ~ ana. i u to. pogledu be!i od stvar-
nost!. Kako je ranije reeeno. porodinake, ljudske sta-
tuete su vrlo orig:i.nalne,i pored elemenata koji ih
vezuju za balkanski stareevaCki 1 egejski neoli tski
kompleks. Pri tome su neke statuete stvarno virtuozne
u stilizaciji. Ova na njima vise liei na nai'VIlupri-
miti'VIlostnego na strogo geometrizovanu !ormu koja je
tako tipiena na vineansko-plocnickim statuetama.
Ustvari. porodinske statuete su najrazvijeniji tip
stareevaeke plastike na kraju neolita. Ta plastika se
zaeela na njegovom pocetku sa najjednostavnijim stu-
baatim tipom.Vec je drugi slucaj sa statuetama u Po-
rodinu vezanim za uticaje Egeje. Te statuete suvise
pokazale karakt~r svog porekla. Zasebnu grupu eini
i v nap 1 a s t i.k a sa mode lima
kuca 1 sa zrtvenictma na kojlma se nalaze terlomorine
aplikacije. Ked~u njlma saavim izdvojeno mesto zauzi-
.maju originalne modelacije visoldh vratova sa dugaeki
glavicama neke vrste gmizavaca ili barskih ptica.
U kultnom pogledu z r t v e n i c i i s t a -
t u e t e su nesumnjiv dokaz postojecih ritualnih
radnji. Njihovu sadrzinu i namenu je teze Odrediti~
Ali, mozda pomenute z i v 0 tin j s k e a p 1 i -
k a c i j e oa zrtvenicima ukazuju na vezu kulta sa
ribolovom i barskim lovam. Slieno va!i i za teriomor-
ine statuete u odnosu na lov divljaei. Kod ant r 0-
p 0 m 0 r t n i h s tat u eta tumaeenje je jed-
nostavnije i proistiee iz pojava vezanih za citavu ne-
olitsku jugoistocnu Evropu. Jaka steatopigija kod ne-
kih zenskih statueta, snazne dojke i potencirana ge-
nitalija, govore 0 kultu bozice plOdnosti - m a j k e
z e m 1 j e. Unekoliko sa tim stoje u vezi i muske Izradjene kuce od pletera i lepa, razvijena pla-
statuete sa jako istaknutim genitalijama. Nesumnjivo stika, kultni zrtveniei, barbotin i slikana grncarija
su za kultnu radnju vezani i mod e 1 i i z d u - sa razvijenim oblieima, ekonomika nerazvijene zemljo-
zen ih k u c a sa antropomortnim cilindrom na radnje i skucenog stocarstva sa ribolovom i lovom u
njima u vidu supljeg dimnjaka. Odgovarajuci otvor u Porodinu upucuju na trazenje veza i paralela u kom-
podu kuce gornjem otvoru ovakvog dimnjaka i erni tra- pleksu neolitskih kultura na Balkanu. Iz toga se samo
govi paljenja pokazuju da je i ovaj tip modela kuca mogu izvuci zakljucei 0 relatiVDoj i apsolutnoj staro-
bio u vezi sa nekim ritualom koji u svom varovanju ob- sti tamosnjeg naselja na ~bi, kao i 0 poreklu i gru-
jedinjava coveka sa kucom. Inaee, nacin s a h r a - pnom karakteru porodinske kulture i starcevaeke reten-
n j i van j a u neolitskom Porodinu nije upoznat, eije. Zasada, krajnja faza kasnog neolita sa tradieio-
jer ni grobovi nisu nadjeni iz te epohe. Otkopani su nalnim starcevackim elementima na gruboj grncariji,
same razasuti grobovi iznad neolitskog sloja naselja. statuetama i zrtvenicima poznata je same u Porodinu i
Oni pripadaju Srednjem veku i nemaju nikakve veze sa sa JOB nekih nalazista u Pelagoniji. Tako se jedino
raniJim neolitskim zivotom ria tumbi. preko njih moze rasvetliti, kako se ova kultura u sre-
dnjem Balkanu razvijala kroz citav neolit do kraja
svog postojanja. Drugi je slucaj U ostalim njenim pod-
rucjima. Ovde u makedonskoj PelagonijiPorodin pret-
 sa ornament1kom 1 neznatno raz11c1ta po tormama. Nje-
stavlja nesumnjivo retenclJu starcevacke kulture
zina ornamentlka sa barbotlnom, kao da je radjena od
avom punom 1 najaacuvalUjem izrazaju.
1ste ruke lz Stareeva. Iato vall za ureze noktom. 00
1 za udubljenja pratom. Takav je 1 ustlnut ornament
a. Srednje Podunavlje. i istocm Balkan
pretima. AU Porodin ne poaaJe ltaneluru koJa •• u
Starcevo, Keres, Kria i Karanovo
Star~evu razvila 1z barbotina a ne zna n1;. urezane,
l1n1je. Inac~, bradavice 1 plaatlcne trake sa udub-
Freteln1 deo.porod1nakog keramickog mater1jala
ljenj1ma lzvedemm prstom su za oba nalazista lata.
je gruba grncarija. Svojim ornamentima, - barbotino-
S11ene au 1 drske, busene 1 nebusene. Na obe strane
valUm, urezanim noktom. udubljenim pratom 1 ust1nut1m
nema ornamenta lzvedenog ilgosanjem sa lv1com skolj-
prst1ma, - ova grncarija je istovetna skoro sa onom
ke, 111 drug1m.1nstrumentom sto takodje upucuje na
koja je poznata sa nalazlsta u Stareevu; a slre jos
srednjebalkansku kontlnentalnu srodnost obe kulture.
sa podrucjl\ Keres k1i.ltureu lfadjarskojt K1-U kulture
Ve6 je drugl slucaj na zapadnom Balkanu, gde se star-
u Rumunij1 1 Karanovo I kulture u Bugarskoj. Danas je
cevack1 kulturn1 kompleks odrzao Jeroz ceo neo11 t , a

..
prihvaceno jed1nstvo ovlh kultura 1 vremenska
pOduc!arnost na pocetku neolita u njegovoj r~oj fa':
'
z1. To kulturno j.edinstvo.na pomenutom ogromnom pod-
rucju srednjeg 1 lstoeriog Balkana praceno je 1 lsto-
1nace 1ma 1 ornament lzveden z1gosanjem,aTojstven z~
najstar1j1 medlteranski mar1t1mni neollt.' Takodje.
POrodin poznaje U ornament1c1 otlsak asure t s1tne '
tkan1ne na llDuposuda. cega u Starcevu nellll.~to a;
vetnoscu drustvenog 1 prlvrednog z1vota. Njegov je
tlce oblika, gruba grncari~a na obe strane lma osnov-
karakter b10 pocetnistvo u ze~ljoradnjl 1 stocarstvu
ni t1p bombast1 sud,ne mnogo protllovanu zdelu.A;L1/
i prvobitnost u izgradnjl naselja u ob11ku sela sa ze-
neo~~orna srodnost Porodina 1 Stareeva sa·sr.uboa grn-
municama, JOB bezrazvijenog tlpa kuca. Sasvim je ra-
car1jom nije 1stoTetna sa .tinoa 1 bojenomi Kod ove
zumljivo, da na tako velikom podrucju 1stovetne naj- .
dve grupe na oba nalaz1sta pokazuju se znatDe: raz11-
starlje neolltske kulture na Balkanu postoje 1 lokal-
ke, koje 1zlaze 1z okrtra arodnostl 1 slicnosti 1 u-oll
ne razllkepo kojlma se pojedina geogratska podrucja
kazuju u toa pogledu ~a ~e k:ulturne grupe 1 vreme
med.j~sobno razliltuju. Ali,. drustveni karakteE je 1st1
u tok:u neol1tskog razvoja. 'U prvom redu tice se to
1 1sta je gruba barbotinovana grn~ariJa za citaTo pod-
samog bojenja i -saranja glacane 1 sllkane keramlke, a
rucje sa neznatnim raz11kama u ob11cima. I u tom sklo-
zatim 1sto tollko ~1hovlh obllka. U Starcevu po boj1
pu jedinstvene ranoneolitske kulture srednjeg 1 istoe-.
glacana 1 bojena keramika je vezana za zuto-crvenka-
.nog Balkana gruba porod1nska grncarija ima svoju 'naj-
stu 1 s1vkastu boju. koja je blla prlmenjlvana na
b11zu srodnost. Kako je receno, ona je skora lstovetna
 gruboj grnc3ar1jl 1 ne l.1azi 121tog osnovnog hgleda
pon-line 1 prevlake posuda. Sljianje ee lzvodi belom
'1 crno. bojom 11.&CrTeJ10joenovi. U pogled.u oblllta
glac3ana 1 bojell.&keraa1ka u Starc3evu jedva prelazl
okTir dva osnovna tlpa bOJllbaatogsuda 1 slabo prot'i-
10T1U1.zd.l., obogae.ne ponelead sa J1Ogo.~ 'Skala
~1'5~,f,~nan.1a 1 obl1kovanja kod glaCan. 1 bo.1ene
brd1ke uPorod.inu.1. anogo veca, po tipoTi.JllaJIlJ1Ogo
~~~.1a 1po el ••• l1ti.Jllavezana osia starc3evac3ke
'tial.'
t'- •
.101'1 za druge. fiee e. to osobl to boje prav-
lake>kod glaeane gmearlje, koja blva u Porodinu 121-
ra.alto arka 1 slva, kao 1 nje.1n1h oblika kOjl se obo-
~~~\l~U .104 ea .1aoe prot'1l0Tania 1 dvokonicnill .dela-
i.~'~'"
Btareevu U n.... Jol vece razl1ke postoje
0&4 bo.1~ keramike u PorodiAu. Pre svega, monohromna
pored crvene zna 1 sa emu ,boJu sa glaeanom povrsl-
Dom,cega u Stareevu nema.' ZatlJ1l, sara se ne sastojl
SUlOod pravih, lomljenih 1 savijenih traka, vec 1 od.
aitDih koluta, polukoluta i redova sa slgmom, bo 1 lja porodinski covek znatno laprednjacl0
1IIl11h1 veli.ki.h lz4U!enih trokutova, cega u StarCevu
nema. Zato ovi.melellentlma treba traZiti poretio u 1/
drugi. kulturama van velikog stareevaekog podrueja,
kao i neki.a oblieilla posuda, leoje poznaju Tee amt'ore
sa visold.m vrato1D..mace, lrtvenlei na nogama iz Po-
rodina pokazuju sllcnostl sa starcevac3k1J1l.Razlika je
u tOile Ato .au porodinske noge 11.& lrtTeniclma lzduze-
ni.1e 1 Pro£llovaD1je, doll: su u Starc3eva krace 1 zatu-
p8sti,1e. Al.1u Starc3evu nema na zrtvenicilla aplikacl-
ja ga!zavaca ill barsk1h ptica sa lzduienim vratovi.ma,
Ato "'e u Porodi.D.ubllo jakO priDlen,1lvano.U veal sa
statuetama rani,1e je vec lstaknuto da .e jedan 4eo u
Porodiml IlOle venti sa stareevaeke 08l1OT.: 01,1e ra-
avijell.i..1e obl1ke ovd. 1spoljava,ju, dok dragoa d.lu va-
Ija tra!1t1 analogi..,. u ege,1ako. neolitskO.'ko~leksu.
DruAtTenoi pri vredno, postoje 11.& oba nala&1sta lzve-
ane alic3J1Ost1, aU i velike razllke. Tako se samo
starc3evaeko II.&selje naiazl pored stare 4unavske obale
lznad plavljenog terell.& kojl je preteZno u godini bl0
baruAtina u vremenu n1skog recnog vodostaja. Porodin-
sko naselje na tumbl nalazl se takod,1e u barust1n1
Crne Reke. Znael, lzbor mesta sa stanovanje bl0 je 11.&
oba nalazlsta skoro lstovetan. Sllell.& je bila zemljo-
radnja 1 stoc&rstvo za oba naselja sa pocetnicld.m,joA
nerazvijeniDl stepenoll. U pogledu ribolova 1 lova blli
su alieni uslovi kao i naelni aa mallm lokalnilll prlme-
S&ma.All, starCevo n8 zna JOBza kuee ad pletera sa
lepom, koje 8U bile tiplc3an grad.1evinski prolzTod sa
stanovanje u Porodi11U.Tako je u pogledu stana 1 I1ase-
stareevackoDl,
kOjl je stanovao u zemunicama!
Obuhvatajucl paralele izmed,1uPorodi.D.a1 Stareeva
izlaz1 da puna srodnost postojl lzlIledju grube gmcari-
je na oba lokal1teta, 1 po ornamentlc1 i po obllcima.
rato je tako puna srodnost u pogledu privrede sa po-
cetniekom zemljoradnjom i stoearstvom, koja je dOpu-
njena ,1os i ribolovom 1 lovom. De~cna ,1e arodnost
sa jed.nim delom statueta, 8a irtveniciaa 1 sa t'ino. 1
bojenom keramikoJll. U ovim grupama S8 nalaze elementl,
kOjl pokazuju visi stepen razvoja, pa su mladjl i uka-
zu,1una strane utlcaje lzvan sirokog kruga ranoneolit-
eke ·at~8vack. kulture. Ovo ae osob1to tice suvi.
razvijenog t1pa kuf.a 1 naselja, okupljenog na aalOlll
a80ekolllproatoru.
b. Zapadni Balkan
Crvena St1jena, Ze18na Pecina, Kakanj 1 Dan1lo
Za razl1ku od arednjeg i istocnog Balkana, gde je
starc8vack1 ranoneolitek1 kulturni kompleks u razvoju
bio prekinut potpuno no~ kulturama srednjeg kasnoga
neol11oa, na zapadnom Balkanu sasvilll srodne kulture
s1oarcevackoj, a otkrivene u Crvenoj St1jeni, Zelenoj
Peeini, Kaknju 1 Danilu, razvijale au S8 neprelddno
1ookom c11oavogneo11ta~ Tako u ~om kOlllpleksu, - c1j1
je au1ooh1ooni karakter 1 koren nesumnj1vo u najranijelll
med11oeranskolllzajednickom neol1tu 1 neposredna arod~
nost svakako u atareevackilll manitestae1jama arednjeg
1 istocnog Balkana,' - moguee je prat1t1 razvojnu 11-
niju mater1jalne kultur., a osoblto keramike od po-
catka do kraja neo111oa. Kako je vee u pronolll poglav-
Iju '-ataknuto, PorOdin 1 pored nesumnj1vih srodnoat1,
sa materijalnom kulturolll Stareeva 1ma 1 drugih eleme-
na,ta u seb1J kojl sa jedne a10ranepokazuju da au ae
1Il0g11razviti 1& s1oar1h stareevackih, 1 da .stverno 0-
znacavaju al~e tase stareevacke k:Dlturs, kojlh 11la-
ce' 1zras11oo u 8rednjea i 181oocno.Balkanu De". Sa
druge 8trane upucu.1uneki ele.enti i l1a 0810ale okolne
aladje neol11oske kulture. U reAavanju pitanja up"re,-
djlvanja porodinsk1h pojava sa barbot1n.ornamen101ko~
na gruboj grncarij1.nalaz1 zapadnobalkanakog n8011t-
skog kompleksa prulaju avakako pomoe. Sama CrTena
Stijena 8a 8TOj~ III 8tratuaolll koj1 a8 nepoaredno
nastavio 1za mezo11ta i prekeramickog neo11ta 1 aadri1
najraniju i1goa&nu keramiku sa onomornamentikom ut1a-
kivanom pratom 1 eoktom, 8•• 0 u na.josnovnijlll ertama
lO
pokazuje alicno8t 8a Porodinom. 'fa alicno8t je anogo
ve6a sa II atratuao. u Crvenoj Stijeni a .108 veea aa
III a1oratwaOJll
u Zelanoj Peein1~ Tu a8 moze govor1tl
vec 0 srodnostl koja ovo nalazl~te vezuje sa Porodinom
1 za stareevacki kompleks uops1oe. tato vaii 1 za 14-
kanj u kOIle au inace rtdljive ve6 primese butairsk:e
12
kulture, 1z kasn~g neo111oa. Cd CrTene StiJene na
!rebUnj1e1u Crno;, Gori, preko Zelene Pe6ine na Bun!
~ Hereegovini 1 ltaknja u Bosni povezan je zapadnobal-
kanski neol1tsk1 kompleks za een10ralni 1 1s1oocnobal-
kanak1 stareevacld aa 1mpreso 1 barbo101noV8D.Olll kerami-
ko~. Zahval.1uju61 s1ora101gra.t1j1prva. dva nalazU10a 1
jasnoj 101polog1j1kakanjske k:eramike, II stratum u Cr-
venoj S~ljeni, III stratum u Zelenoj Pecini 1 Kakanj
pr1padaju vee srednjelllneol1tul ae!u do mladog. Koida
je joA mladj1 Danilo icnad Stbenika na Jadranu, koj1
dod1ruje Tee kasnt neo11t, 1 pokazuju primese Hipo11
keramike sa Apenina, pOlllesaneovde sa sasrt. razvije-
nom keramiko. impreso 1 barbot1n lcaraktera.u 'feze je
vee 1oraz1101
slicnos101 za glacanu 1 bojenu keramiku lz
Porodina, no i za zr10venikeaa plas101kolll,sa nalasci-
lIla 1z zapadnobalkanskoga kompleksa, jer au onamo 1oak:vi
objekt1 re1oki, ali kad postoje zna1onose razl1kuju od
onTh 1z srednjeg 1 ls1oocnobalkanskog stareeftckog' kom-
 bu,banJako-bu.mskog:karalcteraima trapenata barbotino-
lito tako au bill tame drukcljl'uslovi drUS- vane kerUlilte nezavisne od cltavog kulturnog komplek-
.~... je co-
""0.· h.'· 1 privrednog razvoja. Sustinsld. 1 onde 8& t••oinjlhnalasUta. Tako. retki barbotinovani
uenog 'brane•
o~etltu svoje nove ere sa prolzvodnJom fragmentl iznenadjuju u badensko-vucedolskom gradin-
yek na P - 1 vi joj
::0 o vrlo alabo zealjoradDJu' - geografsld us 0
uopite ntev. bill naklonjeId. - i pocinjao sa
sto~arst~om. Tamo'sU t1 uslovi.omogucili dalje
skom kompleksu na.Jasiku 1 Djurdjevom Brdu kod Ira-
.gujevca L4 Bikakvih neolitsk~h tragova nema na oba •

nalazista-. koj1 bi ih vezivali za starcevacku ill vin-

. --"e u p'ecinama cak i u toj epohi. - cansku kulturu. pa ipak se nalaze takv1 fragment1
stanov~ ia
'/~akO zapadnobalkaDeki neolitski komplek~ pru koj1 ukazuju na st~cevacku ~etenc1ju i11 spontanu.
~. eleaenata za utvrdj1vanje srodDostl sa Porodl- nezavisnu 'pojavu. Vec je situacija jasnijil na Gradcu
~,. it 't1 8U element! yezani isltljuclYO za grubu ke- blizu Leskovca. Tamo se uplocnickom sloju nalaze
--. . , __.u_ lcih ojava u 15
r&ku. ipak je on pri tumacenju po~s p 'e- barbotlnovani fragmenti. I na Bubnju kod Nisa ima u
•..•.
-a"alJ1oj~ltu1tUriod bltDe vainostl BUee. u nj najdubljem sloju barbotinovane keramike sa slikanom,
•• -.- .•• ., ,--_ 11tu nl-
DIU.je jasna~ojava da~arednjemi ~snom neo
i kul-
o
a taj je sloj pomeean sa mladjom kulturom bubanjsko-
je doslo do naglog preldda v.razvoju keramilte i 0- 'hWll\lskogstila u kome, ima i plocnickih elemenata.16 .
turno'g kompleksa. Tia eaa1m se moZe rasvet;liti p Tako se u PomoravlJu nilazi pomesana starcevacka re-
rodinslta keramicka geneaa. ill je Pelagontjl! dale~()o tencija sa badensko-vucedolskom kulturom na Jas~ku i
"'
__g Balkana treba negde . bli ze nac'i slien. .
V

,van zapauu.u'
0
. b ker"- na Djurdjevom Brdu. a sa plocnickom na Gradcu, dok je
pojave sa retencijom. zakasnelim razYOjea gru e izgleda cinila sloj na Bubnju u starijem osnovnijem
mike stareenckog tipa. obliku srednjeg ne01ita. Tamo je u neprekinutoj vrsti
docekala plocnicku i bubanjsko-humsku kulturu. zasada
c. Pomoravlje au sve ovo skromn1 nalasci 11 Pomoravlju kojl se JIIOgl1
Jasik~ Djurdjevo Brdo. ~radac, Bubanj 'dovestl u vezu sa zakasn.elim stareevacldm pojavama u
Porodinu. Ali, ti nalasel u Pomoravlju produzuju sa
barbotinovanom keramikom starcevacku kulturu od ranog
Mnogo je blize' Porodinu PQmoravlje od Zapadnog neolita, preko srednjeg 1 kasnog na Bubnju. 1 kasnog
Balk ana. Ali , u Pomoravlju nema izricltih pojava u
'retenc!- na Gradeu, sve do prelaznih kultura u bronzano doba
Srednjem 1 kasnom neolitu koji bi govortll 0 badensko-vucedolskog tipa. Ako se UZDIU U ohzir nova
0
amici P -
.11 starcevacke kulture uopste 1 0 gruboj ker tumacenja , da jestarcevacka kultura produllla da
naosob • Bello sasvim na kraju neo11 ta i u Dajran1.1e- !~vl u srednjem Podunavlju 1 Pomor~vljti toko.·sr~d-
. kog 1
broazanoDl dobu plocmckog. ~adenskog. vucedols
 nJeg neol1ta, u novoa tlpu atarije V1nea-~ordol ~_
ture, doduie aa nov1Ja toraaaa 1 dekoroa, a be. bar-
botinovaDe keramike,u onds se doblja ve6 at~evac-
ka retenc1Ja u arednJea BalkaJ1u i tokoa aredDjeg 118-
o11ta, latlna rul1clta od porod.inske, posta joj ne-
dostaje atara gruba keramika •.Bubanjski 1 gradacki
nalul iaaju' csk 1 grubu grncariju 1 njolllepr1blHu-
Ju poaoraT8ku retenelju porod111akoj. Itako je vee po-
menuto, ta Be gruba smearija nalaz1 u PomoravlJu u
stranoj kulturnoj sredin1 1 be. glacane 1 boJene ke-'
ramike, - izuzetak e1ni Bubanj, - 1 be. plastike 1.
Irtven.1.ka,ito bi STe moglo takodJe upuci9&U. lUl .
srodnost pe1-asonskih po.1ava sa polloravskim. Oana'-be
rulike prema Stareevu postoj1 raz11ka i u 1.bo~ ~
selja u Polloravlju. Ona n1su uvek na obal1-reka,ve6
viaoko na b~ pr1rodno zait16enoa 1 dOmiuntl101l nad
OkolinOIl. ~o su znae1 vec nelllirniJ1hvremena u t1m
krajevima, koja se ovde mogu pratlti po prolleni i
seobi naselja iz do11ne u brda od kasnog neol1ta pa
dalJe krOB rano bronzano doba.
Tako 1z1ad 1z prethodnog da PolloravlJe u Bred-
njelll1 kamo. neo11'tu pokriveno novo. vine8Il8ko-plo-
enickOIl kulturoll, raz11cltoll od s~areevacke, jedva
pruia zaBada neke elemente.koji bi 1111 u prilog tu-
macenju porodinskih pojava kao stareevacka retencija.
AU ih :J.pak· pruza i ukazuje na IIlOgucnos'ti
takv1h novih
nalazaka ubuduee.
Ha nalazistima sa vincansko-plocnickom kultu~om
nama retenc10nih poJava stareevacke keramike 1 plas-
tike, osia pOlllenutih1zuzetaka. Citav se covekov zi-
vot kroz taj deo neolltakog razvoja menJa. Drustvo i
prlvreda au dobili razvljeniJi zemlJoradnickl karak-
ter. Naselja au zbog njlva 1 oranja sada pored reka,
na izrazito plodonosniJllleSnim terenlma. Kult boglnje
plodnostl, majke zemlje, se sllnorazvio sudec1 po
bezbroj statueta. I umetnost nije vise naivno st111-
zovana kao u starcevackojkulturl, vec se stll1zaci-
ja geometrizuje 1 strelllisvesno ka apstraktnim forma-
ma. Keralllikapokazuje razvijenije ob11ke kojl.se teze
mogu lzvestl iz starcevackih 1 Imaju aasvillldrugu or-
namentlku. Sve to pokazuje duboku promenu prema rani-
jem stareevackom, a bl10 je uslovljeno novim etnickim,
Drlvrednlm i kulturn1m pomeranjlma 1 seobama. Staro
nije moglo bit1 potpuno zatrveno 1 one se pokazuje.
prlkriveno pod novim formama 11i onim neznatnim re-
tenclonim rellliniscencljama,koje su vec ranije pome-
nute. Tlce se to podrucja naseg Podunavlja i Pomorav-
lja, a potom 1 Makedonije;S gele Je prodrla vec ofor-
mljena vlncansko-plocnicka kultura. Na celom tom pod-
rucju se lleDja 1 tlp naselja, koje Je sada gusce nego
raniJe i poznaJe kuce gradjene od pletera 1 lepa. Ta-
ko S8 na nalaz1s~1ma vineansko-ploenickog ~lpa ne mo-
b naC! srodnih pojava za porodinske 1 stareevacku
r8t;enciju. Ifaprotiv, u Porodinu Ima nesumnjlvo nala-
zaka, istina re~k1h·. kojl pokazuju na svoje poreklo
111nn~ansko-plocnickog kompleksa. 0' prvom redu tice
Porodinu
to glacane keramike ko;Ja .voji. obl1cima u kom e. Ege;Jski neolit

:-0':' bojoa,"'aj. plo~"~keUt1.-:~:':.j:.::;:--

•• d konienta 1 koni~D.1aadel_a,

ljivo, p0'i
x to
8e zna
kao 1 svojom Jar

da je rlncanska •..•.••
makedonsko
Presestio, Sesklo, Dimini, !.arisa

Ifema8U11lnje,da pOrod!nska gruba ker&lll1ka liel

ST0.10,1 mladjo;J ploCniCko,1.tad prodrla ~rodin u Pela-
na.1viie na onu 121.Preseaklo.19 AJ.l .PreaesJclo keraai_
<4 odakle je IIlOglauticat1 na .
0

Povardar",e, sude61 po skrOanom ka u Grekoj PriPada rano. neolltu komene pr1pada po-
v_~ <41 Ta<4uticaj nije bio vellk!,
go~",. '" gruboj u Porodi- rodlnska, abog drugih mladjih elemenata u kO~I.kau
broju nalazaka glacane keramike prema .1 vi
tam08nje kulture na tumbi. Stilska Srodnost obe sm-
tako vidi ae 1 po aaavim 1zuzetno;J po ~
nu. Da ;Je tumbl ko;Ja;Je inace 1:1- cartje 8amopokazuje da prlpadaju vellko,1 kulturno,1
;trakaste bockane grnCarije na 'k lure koje
balkanskoj zajedn!cl starcevackoga karaktera, ko,11;J.
P'·1cna sa plocnicku kulturu, bd kao i an: ' ,i
. clst bl0 samo u rano. neolltu, a kasnije a. menjao u
ti v nema u Porodinu. I 8t'0 '"
<4etako teGk 0 nac u
:~8ti pa cak i sllcnosti za plastiku i !rtven1ke vlast1to,1 gened 111 pod utlca;J1 •• stranih kultura,
ko;Jima ;Je nekada 1 'negde podlegao i !8cezao. Tako se
.obe kul ture. rodinska tuIIba je bila pod u vlastitoj genezi tipicno balkansko stareevaeko Pre-
Moglo bi ae reei, po y_.xk kulture sestio razvilo u Sesklo kulturu, pri cew je gruba
o 1 kromnim all stvarD.111l utica ji- plocu.a.<;e
vr 0 a 1 cano;J keramici i na smearija starog tipa sasvim nestala, a bOjena, Oso-
is Povardarja, 5tO s. ogleda na gay vuei aiDhro-
bi to alikana se razvila do vrhunca.20 Tek na kraju
kueama. Al! ! to je dovol;Jno da s. lIlozepo x_.xJdm
v znaci da sabplo<;u.&.<; neolita, seobom Dimini kulture aa takodje vanrednom
nizac1;Ja Plocnik-Porodin,B'to vremenskl
slikanom keramikom,·koja ukazuje na elemente trakaste
elementima porodins ke kulturne pojave tre atal sa
lea 1 da <4.plaenickl as gmearije, stare genetski izmenjene starcevaeke oano-
datl u kaani neo11t •
o

0 '" . 0-
% Povardarjem pre_ ;Jugu. ve is 21 Preseskla u Sesklo, gube ae i mesaju aa novodo-
trakaatom grncariJom i.ao
• Y.

II: sn1h
dinom lz010vanu ad a al1m. I za tu novodoslu Dimini kulturu, koja se do-
atavl0 je Pelagoniju sa Poro vard.ar;J.. Zato nepo- selila sa skrOmniminventarom trakaste keramike 1 ov-
A80li"tskih po;Java tip1~nih sa Po lita
aredAlje i prisnije vese sa Porodin aa kraja n.o 0
de je izvanrednoobogatila slikanjem po ugledu na
.
Yalja traziti na drugOllllllestu u BUSedStVU. Sesklo kulturu, vezuju se nek! .formalni 1 ornamental_
ni elementina bojenoj keramicl 121 Porodina. To 8U
razvijene slikane zdele sa Crnim ornamentomna crve-
nOJ osnovi 1 amt'oroidni sUkani sudon. .redan deo
zrtvenika ukazuJe na veze sa DiminiJem, dok onaj deo
plastike lzvan starcevackog kruga u Porodinu takodje
ima slicnosti sa Sesklom i Diminijem. Takodje stepe-
naste noge sa zrtvenika 1 takv1 isecci na kucama 1z-
duzenoga t1pa seeaju mnogo na ornamentiku iz okv1ra
sllkanja keramike u Sesklu 1 Dim1niju. Pr1 tome i os-
tro protilovane zdele, a osobito jos crno bojena 1
izvanredno glacana keramika ukazuje na s11cnost1 sa
Lar1sa grupom u Grcko,1 koja oznacava tame vee zavrSnu
i prelaznu tazu neol1ta.Z2 • oru na jugu u Grekoj,na kra-
ju neollta,Da pomenutiJII. naselj1Jlla.drugl .1ebl0. tip
!-zbo.ra•• ta sa stanovan.fa i sa izgradnju kuCa nego u .
Porodinu. I privreda je d.rult~1ja.all au uzajamna kul-
tU.rna strujanJa neaUllU1,j1vo postojala.
.Porod.iJutkaker81ll1ka.
je 8U1O nek1a Bvoji. elemen-
tl•• ;;~ana lOaegejsk1 ne011t, Ito lOan,1egov kraj
karakter1zovan sa kulturom kasnog Seakla. Dll11Dija 1
tar1... Tako se 1 ovde dobija vremensko mesto u kasnom
neol1tu za Forodin, kao ito je ranije vl!'edobiveno s~
vincansko-plocnickim kompleksom. Ali i ovde nisu to
pune kulturne srodnosti vee slicnosti nastale ad uti-
caja na izolovanu Pelagoniju iz Greke Tesalije. Tamo
,1e,kako je vee reeeno, Sesklo kultura preko Dim1ni
seobe i Larisa grupe vezana za podunavski kompleks
t;akas"te grneari,1e.23 Z8n1mlj1vo je da u~?rodinu ne-
ma ornamentike sa korom /cruated/ na alikanoj ~e.l:'a-
ne1 koja je toliko karakterls'tiena 21a.Rahmeni nala-
zlate u Tesal~jl i prlb11zavajoA viAe n8011t ••t&1-
nom dobu.2.4 rsto
. . .
tako nema ni drugih mladjih elemena-
ta na keramiei, koji bi ,1eneposredno, vez1vali za ra-
nojeladsku kulturu bronzanog doba. osim nekoliko raz-
vi,1enih drSki. Time je obele!en svrsetak porodinskom
Dealt tu do lcra,1
a same epohe. t1 vezl sa tla treba 1ata-
61 1 daleke sllcnost1 antropomortD1h cllindara na 121- .
du!eD1m lIOdel1ma kuca 8a plastikoa najranije 'fro.1e25 ~
sa ovim je ucvrscen .kraj porod.izu.kogneoHota.
Porodinska grub a keramika sa stareevackom reten-
ci,1om nije izolovana po,1ava u Pelagoni,1i. U neposred-
nom susedstvu, a joa blize selu Porodinu, nalazi se
druga tumba, t.zv. VeluS1nska tumba. na ko,1oj je bilo
naselje slienoga tipa sa istovetnim kulturnim materi-
jalom i iz lste vremenske epohe kao ato je Porodinska
tumba. Bez sondiranja 1 bez lskopavanja,povrainski na-
lasci na Velusinsko,1 tumbi pokazuju one karakteristie-
ne odlike u stilu keramike kakve se nalaze 1 na poro-
dinskoj:' Prema tome, vee sada se moze gavori 1:1da
porodinska keramika ima sire podrueje rasprostranjeno-
st1 van ,1ednog lokal1teta i da je zasada poznata same
u podrueju Crne Reke u bitoljskom i prilepskom Icraju.
Naime, 1 tame nek1 nalasci pokazuju s11enosti sa poro-
27
dinsk1m. Ali u Makedoniji zasada,izvan Pelagonije,ni-
je nadjena srodna materijalna kultura porodinsko,1, ia-
ko inaee 1ma dosta nalazista sa stareevaekom kulturom
drugog tipa i vremena. Medju t1m. nalazistima istr.ze-
na au o~a u Zelenikovu na Vardaru ispod Skoplja.~ u
29
v
Tarineima na Bregalnicl kOd Stipa i u Serv1ji na
Hallak:monu ispod Florina u Grekoj.YJ U sva trl nalaz1-
sta stareevack! 810.1 pripada ranom neolitu i seze do
 1, D~ Arand3elovic'-Garaianin, Sbd.~kalr:ultura I.-bl·
sredDjeg. Tada se u naio~ Kakedoniji na nalaziitima . 1954, 62 ' "~ ."ana
2 M~Grb1.c; Stad •••.o kao il&jran1j1: 1Z1'&sn.ol1t8ke ekon.u:. na
srecu i mesaju elementi arodni sa plocnikom, a u grc-
Balkanu. 8br1nar IS IX..J;, 1959, 12
koj Makedoniji srodni aa Sesklom. Pretstoji det~jniji '3.1.. Benao, Crvena 81;1j.na - 1955, Zel.na 1'.61na. POIl.bn1
studij ovih atarcevackih pojaTa u lIlakedonskomneolitu. ot1aaJc 1z "G1asn1ka Z.lIIAljllkogIlUzeja u Sara3.w"··,,;, 1957
~.1U ' ,
j1iDlgde na oT1m lokallt.t~ nije nadjena ka8noneo- 4 D. Arand3elovi6-Garuan1A, 1.0. 72 1 80
11teka stareevaeka retencija porodinakog karaktera. 5 u Porodinu Aa dnu 8Ond. ~
Znaci. u Makedoniji ae porodinska kultura sa :; ~~1~~~j.10viC-Garaian1n, 1.c. 54
starcevackom retencijolllnaiazi sasadasamo u Pelagoni- 8 A.Benae, 1.c. 80; J •. Ioroi.o, •• 011taka nalleob1na ¥ Dan11u
ji,gde je konstatovana na viie mesta. To je vrlo vazna B1t1nju. Zagreb 1958, 54
A. Benac, Osnovna obUjdja neOl1t'lIk. lr:ul1our .• u. Ialmju. -
~injenica kojapokazujeda je Pelagonija u kasnom neo- . G1asn1k Zemaljskog muz.ja u 8ara3.w n,Sarajevo 1956, li7
litu zbog evog geograteki izolovanogpolozaja ostala' 9 M. Grb1e, 1.c. 16'
10 A.Benao, Crvena. St1je~ ..; 1955 z.iona :r.6:Lna "~ •
i kulturno izolovana ad jacih uticaja podunavske vin- 11 Ib1d. ,n " . • -.
cansko-plocnicke kulture. kao i egejekog neolita. Zato . 12 A. ~nac, Oanovna .0bllje!ja neol1tsk. kultur.u Xaki1ju '176
13 J. Koros&c, I.e. 118 . .' . .' ,
se u njoj jedino ocuvala starcevacka kultura usvom
14 Iskopani ma:ter1jalaa Jas1ka 1 DjurdjevogBrda nalazi se 11
kasnoneolitskom izgledu 8a najizrazitijom retencijom. Kragujevalikom larodnomlaUzeju. Izvesf;aj o1skopavanju na
dok se u drugim kraj evima svoga ogromnog balkanskog Jas1ll:u od A1eksandre Jur1S1c 1B1denk.Stal1o,Jca.o 1 na
Djurdjevom Brdu odN1ko1e Talliea, prim1jen1. SIl'za st~u ~
podrucja u to vreme sasvim izgubila, ili 8e aacuvala u Star:Lnaru' I.S.XI.
retenciji jako protkanoj straIUm element1m.a. kao ato 15B. S1oal10, Zlokuclln1 - "Graue". KatalOg ker8Jl1ike I; . Harodni
je slucaj na zapadnom Balkanu. Iako uPelagoniji niBu muze~.,B~grad, 12, :astar1 mater1jal 8&,.1skopaVanjaM.
Vas1ea, po relS1ma, B.Stalio ista ~ojava jet na novim revi-
'JWIo8.ada,poznata
nalaziita saatarijom:stareevackom ~- z10nim .1skopavanj:Lma~ .
"':njih treba onds ~raZiti i ocekivatl, ;jerje ta- 16 M. Gara!anin, Kontro1.1gra'bung'in Bubanj be1 H1s.
Preah1aitorischeZ.Uschr1ft xxrn: B., 1958,228 .
'finaka kultura aorala !mati SToga prethodnika 17 M. Grb1e,Prod1)r neo1Hske ti'a.ll:aste grn~arij. u pod.ru~je .
karaktera. Ali, naproti v ne treba ocekivati. po- severn. Jugos1avije. Arheo10sll:1radon 1 raeprave I Zagreb
1959, 119 ',
rodinsku kulturu u ostalillldelovima Makedonije, koja
18 M. Garaaanin,lleol1th1ll:ull un4Bronzeze1.t.in Serbion und
je bila recnim dolinaaa otvorena za prodiranje nove Makodon1.n. Sonderdruck aus39. Berich'tder RlSa1l1ch:..
podunavske kulture sa trakastom grncarijolll,lako je i- -get'lllan1l1ChenXommtsa10n1958, 120 " , ..,
M. Grbic,irheo1osk1naoia!ista vo M8kedon1ja.G1aan1k,
mala ranije izrazitu atarceva.cku kulturu u eebi, kao i 1zdanijanaKuzejsko-konzerv.dru4f;vo,na IRK I Ir.9
.zaprodiranje jacih elemenata iz. egejekog neolitakog Skopj. 1954, 10~ . " ,
19 y~ KilojlSiC;Cbroricilog1eder jllnger.n Ste1nzeit M1tts1 - u.nd
kompleksa. .8Udosteuropas, Berlin 1949, 38 "
20 Ibid. ·0
21 Ibid.42
22 F. Sehaehermeyr, Prlhistorlsehe Kulturen Grleehenlands.
Sonderdruek aus Pauly-Vl.sova, Realeneyc10p4d1e der
e1asslehen Altertumsv1ssensehaft, 1381
23 v. Mi10j~lc, 1.e. 39
24 A.I.Vaee - M.S. Thompson, Prehistoric Thessaly. Cambr1dge
1912, 25
25 H. Grbic, V1nta-Troia-A1isnar, Art1bus Asia. XVIII, Aseona
1955, Separat
26 Skup1jltni mater1jal sa VeluSinske tumb. nalazi se u
B1to1jskom Narodnom muzeju.
27 L1~na zapa~anja u Prilepskom ~arodnom muzeju
28 Materijal 1z Zelen1kova se nalazl u Kuzeju grada Skoplja,
a pot1ee 1z sondaZnih 1 s1stematsk1h 1skopavanja. Izveataj X POREKLO POROD:msx:E KULTURE
sa prv1h radova spr8lllajuza stampu R. Galov1c 1 M. Grblc,
a sa drug:1.hR. Galov1c. I PITANJE STARCEVACKERETENCIJE
29.M. Grbic, Arheoloak1 naoPl1sta, ·114.Mater1jal sa
sistematsk1h 1skopavanja na Vrin1ku kod Tar1naca, koja 8U
vrS111 H. 1 D. GUaSan1n, nalazi se u St1pskODl NarodnODl
muzeju 1 apremljen je 1zveataj za at&mpu.K. GaraSan1n, Nedavno je u pregledu 0 neolitu i'bronzanom dobu
Neollth1kum und Bronzeze1t, 109 Srbije i Makedonije izdvojena porodinska grupa u za-
30 V.A. Heurt1ey, Prehistoric Macedonia. Cambr1dge 1939, 135 • . - 1
sebnu.kulturnu pojavu. Vec ranije pre toga obradjena
je njena pojava kao'stareevacka reteneija.2 Danae S8
vec poele izlozenoga u prethodnim poglavljima oboje
moze prihvatiti kao tacno. Porodin sa vlastitom izra-
djenom arhitekturom. koja se ogleda u izduzenim kvad-
ratnim i trapezoidnim kucama, ne same sudeci po nala-
seima na tumbi, vec i po modelima kuea, a koje su
gradjene od pletera sa.lepom; zatim sa. speeificnim
izborom mesta za stanovanje na tUlllbiu barovitom pod-
rueju Crne Reke i sa gustim naseljem, - velikim brojem
kuca na malom prostoru. - vee po svome tipu stana i po
zajedniekom stanovanju pokazuje izrazit. svojstven i
razvijen nacin zivota u neolitskom razvoju Kakedonije.
Pada u oei da je mali prost or iskopanog terena dao iz-
 nenadjujuce mnogo arhitektonskih objekata, ita n1je
samo u vezi sa razvijenoscu ve6 i sa zemljisn1m uslo-
vom mocvare koji je dOzvoljavao same zbijeno stanova-
nje na uzdignutom nasutom prostranstvu tumbe. Ito
nasipanje tumbe znak je takodje ~azvijenostl tamos-
njeg coveka 1 drustva. Bez obzlra da 11 se nac!n iz-
gradnje kuca u Porodinu moze dovestl u vezu sa vec
razvijenim tipom arhitekture vincansko-plocn1cke kul-
ture cijl je mladji plocn1cki deo konatatovan na vise
nalazista u l4ak:edoniji,porodinska arhitektura i sama
po sebi pokazuje pored razvijenosti joe i mladost u
okvirU tamosajeg neolita. Razume se da se ona kao ta-
kva i bez stran1h utieaja mogla samostalno razvitl u
pelagonsk1m ravnickim uslovima. Kraj bez kamena po se-
bi je nalagao gradnju od pletera, od pruca, - sume je
8vugde okolo bilo, - koje se potom oblepljlvalo bla-
tomza koje je opet ok010 u mocvari bilo dovolJno zem-
Ije. Baproti v, pri vreda prema arm tekturl u Porodinu
pokazuje nerazvijenost i zaostalost. Kako se prema
na1ascima pokazuje, stanovniei au se lshranjlvali sa
1 ostalost. Tako, nacin stanovanja sa razvijenom arhite~
pocetnom zemljoradnjom 1 stocarstvom. Poznavall su
mlevenje zita u kamenim avanima ogradjenim okoloven-
.cem od pecene zemlj e, a i na dugulj astim mllnskim zrv-
njevima , uoblcajenim skoro na svim nalazistlma sred-
njeg Balkana. Mlinei-avani su takdlije znak razvijeno-
8ti, bas ~ao jame-silost i veliki sudovi-pitosi u
prlvrednoj inace zaosta1osti na porodinskoj tumbi. I
lov nije bio osobito razvijen, vise ribolov, kako je
ranije konstatovano. Alt su predivo i tkanine tame
izradjivane, i to sa relatlvno gustim tkivom sa sit-
n1m nitima, kako se na nekim otlscima na dnu posuda
vidi, DB kojima !nace 1ma 1 krupnog tkiva asure. To
sitno f;kivo je takodje svedok razvoja. Tako u antitezi
u Porodinu, razvijena arhitektura i nerazvijena prlv-
reda, Ima i u prin"edi elemenata, kako se vidi, kojl
ukazuju na mladje faze neo11 ta 1 na njegov kraj. Poro-
11nska poljoprivredna 1 stocarska zaostalost zato nije
svedocanstvo njegove kulturne starostl, vec speeljal-
nih uslova koJl su to lzazvall. U prvom redu je to
konzervatlvizam Ijudi koji su sa prastarom nepromenje-
nom neolltskom kulturom u ovom kraju docekall.pocetak
metaInoga doba. Be znaci to da su oni u Por~dinu zive-
Ii od pocetka pa do kraja neolita, vec da pripadaju
kulturnoj zajedniel tu u Pelagonijl, koja je kroz cl-
tav neollt sacuvala starcevacku kUlturnu tradieiju, a
koja se na drugim podrucjima na Balkanu nije u tolikoj
meri sacuvala. Zatim, speeijalni geografski uslovi u
mocvarama erne Reke nisu pogodovali zemljoradnjl 1
stocarstvu da se razviju, i to je lzazvalo takodje za-
kturom i privreda sa zaostalom zemljoradnjom 1 stocar-
stvom na porodinskoj tumbi zbog svoje specificnosti
vec sam! po sebi zajednicki opravdavaju izdvajanje po-
rodinske kulture u zasebnu grupu kasnog neolita. Ujed-
no po pitanju porekla Upucuju na starcevackl kulturni
kompleks u kome au pocetna zemljoradnja 1 stocarstvo
bili karakteristiCni. All, 1 pored razvijene arhitek-
ture na tumbl i drugi elementi na njoj svedoce da na-
selje pripada takodje kasnom neolitu.
lInogo vise govori keramikasa zrtvenieima 1 pla-
 ·tik~ 0 poreklu porodinak:e kulture 1 0 njen111ljoe ve-
Hill8peclrl!n08tll1l8,po ko,11•• 8e ladvaja cd okoln1h
kultura kasnog neolita. Keramika je u SVOIllpreteznom
delu.gruba, sa ,1ednostavn1m bombastim sudovima i sa
slabo pro£iloTaDim zdelama. Ona je osim oblika i !ak-
ture, koji nesumnjivo eecaju na starceva!ku kulturu,
ukrasena jo~· barbotlnom, urezima 1 udubljenjima, ko-
ji poticu od nokta i prstiju, ato je takodje JOB iz
istog kulturnoga kruga. All, Ipak su obliei neato
razvijenijl, !aktura malo bolja, a ornamentika skoro
istovetna kao u Stareevu, sa jedva osetnim ublazenjl-
ma. Sve to pokazuje starcevaeko poreklo porodinske
grube grncarije, koja uostalom lspunjava nejveci deo
nalazaka materi,1alne kulture i tim Samillldeje 1 glav-
no obeleije porodinske grupe. Kako je ranije ~staknU-
to, pored gJ.-ubekeramlke takodje 1 jedan deo 8t~tuet.
i irtvanika pokazuje vellke srodnosti 8a 8tar!evackom
ltulturolll".,'la
'-1'?dJ108t
niJe 8amo v1zuelJ1og umetnickog
karaktera, vec 1 kulturnog, ito najteinje 1 najduZe
vesu.1e tada8njeg coven 1.druitvo. lstu prlvrednu de-
latnost pratio je isti pogled na zivot i vezivao za
lste kultne radnje i oblikovanja. 'lako je zajednickoj
nerazvijenoj zemljoradnjl 1 stocarstvu u Porodinu 1
Starcevu bila u kultu zajednicka boziea plodnosti-
Majka zemlja, glavni objekat postovanja, cija se na-
klonost za godisnji rod i obllje dobijala zrtvovanjem
na mali.m.zrtvenieima. Samo je u starcevackolllPodunav-
lju pocetna zemljoradnja sa stocarstvom ~rzo, vee u
srednjem neolitu, zamenjena razvijenolllzemljoradni-
ckom kulturom tlpa Vinca-Tordos, pa je eletstveno
tome doalo i do joa jaceg kulta boginje plodnostl ne-
go ranije. To se vldi po obilju statueta u samoj Vin-
ci, cega u S~arcevu nije bilo. I stilski se sada me-
nJa plastiena umetnost 1 sa primitivnog selllatizo~a
prelazi se vise ka geometrizovanju oblika. -Kanon1 ora-
nja, sejanja, rasta, roda i ploda, zemljoradniekog zi-
vota uvukl i su se i u nove kanone stilizovane vincan-
ske umetnosti. Cdatle veca medjusobna stilska razlika
kod starcevaekih i porodinskih statueta nego kod vin-
canskih. All, drugi deo statueta u Porodinu aeca na
razvijenije oblike egejakog kasnog neollta, !ije os-
nove leze 1 u stareevackoj kulturi. 'le atatuete poka-
zuju da porodinsko naselje pripada kasnom neolitu. I
neki nepoznatikultovi u ranijoj starcevackoj kulturi,
a zastupljeni sada u Porod!nu, idu tome u prilog. 'li-
ce se to u p1"!0m redu plasticnih apl1kacija na zrtve-
nieima sa·glavama neke vodene Zivotinje sa dugackim
vratom. Kult i plasticno o£ormljenje ovih zivotinja
na zrtvenieima izazvala je baS nerazvijena zemljorad-
.nJa i slab lov, odnosno potreba za takvim Zivotinjama.
Alto je rekonstrukcija 1Il0delaizdueene kuce sa antropo-
mortnim eilindrom u vidu dillJ1jakatacna, onda je za
Porodin novost ukultov1llla izjednacenje 1 spajanje
stana sa covekom. I to je bila uostalom nova porodin-
ska tekovina,izgradnja kuca,za razliku od ranljih
stareevackih zemuniea za stanovanje. No, pored izvesne
razvijenosti i ublazenosti na oblieima i ornamentici
kod grube keramike u Porodinu, pored razvijenosti
plastike i kultova tamo, sto sve pokazujeda tamoanje
naselje pripada kasnom neolitu, JOB vise to utvrdjuje
glaeana 1 bojena grncarlja. Kod glaeane 1 monohromne
keram1ke u Porodlnu, ranije au vec lstaknuti ploenle-
k1 1 Lariea elementi, eto oboje vodl kasnom neolitu 1
njegovom kraju, bas kao ito amforoidni obliel i eare
na sllkanoj keramicl ia okvira kaane Sesklo i Dimloi
kulture takodje pripadaju tom vremenu. Ali tlh utlca-
ja iz okv1ra podunavske trakaate keramlke kao i ka8-
nog Seskla 1 Diminija ima malo u Porodinu. Zato ae sa
njima .oze odreditl samo 8tarost naselja a nlkako ne
1 njegovo kulturno poreklo. Jer, to su same elementi
uticaja sa strane u odredjenom kasnoneolitskom porodin-
skom kulturnom ambijeDtu koji je nesumnjivo staree-
,
vaeka prezivelost, tra~ic1ja i konzervat1vizam. Izo-
lovan geografski polozaj Pelagooije zaokruzene nepro-
hodnim planlnama, post rani od vardarsko-moravske sao-
braeajoice kojom su uvek uzajamno strujall podunavsko
egejski kulturni uticaji, najvise su doprineli da se
odrzl starcevackaretencija u ovako eistom porodin-
skom obl~ku ave do kraja neolita.
Tako 88 iz lzlozeooga moze zakljueiti da je
• 0 r e k 1 0 .p 0 rod i 0 8 k 8 k u 1 t u r e
1. 0 pst e b a 1 k a 0s k 0 g 8 tar e e v a e-
k 0 g k 0 m.p 1 e k • a, u kome zauzima izdvojeno
mestopo 8adrzini i po vremenu. Po sadrzini je to
jedina dobro oeuvana .tareevaeka retencija na Balkanu,
a po vremeou kasooneolltskog i krajoeneolitskog karak-
tera JOB takoreci bez ikakvlh uticaja kulture ranog
metalnog doba.
ato se tics same .tareevaeke retencije, ona je
razlielta po podrucju i vremenu. Kako je ranije u ra-
du istaknuto, ona bi se na nasem podrucju u srednjem i
zapadnom Balkanu mogla podellti na egejsku, podunavsku
i primorsku oblast, a vremenski na srednji i kasni ne-
olit sa postneolitskim pojavama badenske, vueedolske i
bubanjsko-humske kulture. Porodinska stareevaeka reten-
"
elja je u egejskoj oblasti i pripada kasnom neolltu i
njegovome kraju. U podunavskoj oblasti neke retenelje
su iz srednjeg neolita, kao ato je slueaj sa Gradeem,
gde se mesa aa plocnickom kulturom, i na Bubnju, gde
je prekida ploeniekl kaan1 neollt a ,otom bubanjsko-
humsko ranG bronzano doba. U Kaknju se mesa sa kasno-
neolltskim Butm1rom. Inaee S8 ovde druge retenelje po-
kazuju kao saatavn1 deo prelaznlh kultura lz neollta u
metalno doba, kao ato je slucaj na Jaslku i Djurdjevom
Brdu. I u primorskoj oblastl retenclje au lz srednjeg
neollta u Crvenoj Stljenl, Zelenoj Peclni 1 Danl1u,
gde je pomesana sa kasnoneolltskim Butm1rom. Verovatno
1 retenelja u Moraci,u Crnoj Gorl,prlpada srednjem ne-
olitu. Zasebno je pitanje u istoenom Balkanu, u Bugar-
skoj 1 Rumuniji, Gumelnica 111 Tel-kultura lz kasnog
neolita, gde se u jednoj fazi zvanoj Kodza-Dermeo jav-
Ijaju elementl stareevacke retenclje u sasvlm zaaebnom
izgledu od srednje 1 zapadnobalkanske. Tamo je posto-
jala u ranom neolitu starcevaeka kultura zvana Karano-
vo I i Krls, ali je u srednj~m neolitu bila sasvim po-
tisnuta. Na tamosnjim lstrazivaeima je ostao zadatak
da joj nadju vezu kroz srednji neolit. Zanlmljivo je
pogledatl razliku u izboru mesta za naselja u staree-
vaekom ranoneolltskom i patom reteneionom kompleksu.
Ranoneol1tska na8elja starcevaekog tipa uvek su nisko
pored reka i potoka, ako su u ravn1cama, a nedaleko ad
istih. ako su u brdima. Vec ad srednjeg neolita, kada
retencija pocinje potiskivanjem starcevacke kulture od
novodoslih zavojevaca, naselja se pomeraju na uzvise-
nja, prirodno zaSticenije polozaje, sigurnije pred na-
padom pridoslica. U kasnom neolitu i postneolitu nase-
lja su poyucena vec na izolovana mesta u planinu. na
uvucena brda, na sasvim zasticene polozaje, ato je u
vezi sa sasvim nemirn.im vremenima i seobama nastalim u
ovo doba, kao i sa dubokim privrednim i kulturn.im pro-
menama. Tako se i sama Pel ago n 1 j a u celini
treba.smatratl za i z d v 0 j e n u 0 b 1 as t el-
tave p 0 rod 1 n ak e g r u p e, lz010vanu od
saQ.br•6
.~~. Jl. kojoj se najbolje sacuvala 8 tar - rana, gde se pod istim uslovima 1 u istom vremenu raz-
C e v a c k are ten c 1 j a k a a n 0 g n e 0 -
1 1 t a.
Razmatrajuci poretio porodinske kulture i pitanje
stareevaeke retencije vec danas se dolazi do novih za-
kljucaka 0 nekim neolitskim pojavama na Balkanu. Pre
svega tu je stareevaeka kultura jedina koja je u nekim
same krajevima istrajala od pocetka do kraja neolita,
iako u retencionom oblikU, zbog ustupanja pred novo-
dosUm osvajacima. Tako ~ellada aoze u oanon podeliti
starC~vacka ltultura na rani neolit zastupljen u Star-
cew, Iteresu, Kriiu, Itaranovu I, TiLrincima, Zeleniko-
w 1 Crvenoj Stljeni III, govoreci samo 0 najva~jim
nalazistima na ogromnom balkanskom podrueju. zatlll. na
srednji neolit, najci_tlje zastupljen u CrveDOj S~ije-
n1 II i Zelenoj Paclni III, dok je poaesan v~ sa
butmirskim elementlma u:Itaknju 1 Dan11u. I na kraju,
na kasni neolit,najclstlje 21astupljen u Porodinu. Ze-
to one tipoloske podele keramike unutar samog Staree-
va od.oose se samo na stareevaeku kulturu ruoga neo-
lita i nikako se ne :nogu protegnuti na ceo neolit.'
Ta detaljnija stilska keramicka podela treba da bude
tek razradjena za citav stareevacki neolit. Nepobitno
je takodje vec danas, da na samom Balkanu od pocetka
svog autohtonog porekla, stareevacka kultura dobija dva
lika - maritimni i kontinentalni, - sa i bez zigosane
ornamentike sa instrument om 111 skoljkom.4 To ne is-
kljucuje njezinu srodnost,za opstemediteranski kom-
pleks ranog neolita,sa impreso i barbotln keramikom, u
kome je samostalna bas kao 1 u drugim deloviaa Medlte-
vila i ista kultura. Posmatrana taka, stareevacka laiJ.-
tura se nije morala doseliti na Balkan 1z oblasti Pred-
nje Azije, pogotovo ita autohtonost owe dokazuje ne-
prekidn1 sloj Ilezolit-neolit u Crvenoj StljeD1 1 suse-
na grncarija kod Nose blizu Subotice, osiDldrugih .
elemenata.5
1 M. c.a.r~aniu, lfeol1th1.ku1lW1dBronzezeit, 114
2 M. Grb1c, StareevaCltaretcc1ja. Zborn1lcza dl'u§tvce nauke. ·:latica
srpska, Sv. 13-14. Non Sad 1956-1
M. Grb1c, Retct10n der Staree'lO Kultur. Archaeologia 1.u&oslanca II
Beograd ManoVI, 1 '
, v. lU1ojHc, I(orOs-Stuee'lO-V~a. Reineclr:ePestacbrU't. Ma1nz1950
1~ ,
D. Arandjelonc-GardaniD., StueevaCka kultura. 134
4 A. Benac, crvena St1jElla - 1955, Zelena PeCina 19
5 M. Grb1c, Stareevo kao najran1j1 1zraz, 15

U vezi sa pitanjem starosti porodinske kulture
postavlja se pitanje trajanja naselja na samoj tumbi •.
njegovog poce~ka i kraja. kao i relativne i ap~olutne
;~nologije ove kulture U okv1ru kasnoneol1tslcih kom-
pleksa u Makedoniji i susedstvu. ato se tice strati-
gra£ije samog naselja. ona ne poznaje dva nivoa sta-
novanja i pored debljina kulturnog sloja u jami preko
3 metra. Ispod plitke vrste sa rusevinama kuca nije
nadjena starija vrsta u nizem dubljem sloju sa kucama
ili sa zemunicama za stanovanje. bar na tim mestima
gde su vrsena iskopavanja. A covek je morae dugo zi-
Yeti na tumbi da ostavi tako mocan debeo sloj. Mozda
se .tamo ranije stanovalo pod satorima ili u kolibama
od trske. jer teren nije bio podesan za kopanje zemu-
nica zbog podvodnosti. Ali, i u tom slucaju rad! se 0
kulturnoj jedinstvenosti i neprekidnosti. jer se u
son d i B n a d n u, na dubini 3.36 met r a
nasao ern 0 b 0 j e n i ~eram2~ki £ragmenat naj-
bolje g 1 a can, cija je starost svakako kasnone-
olitska. To znaci da naselje na porodinskoj tumbi od
svojih pocetaka pripada kasnom neolitu 1 da ranije 01-
je tu postojalo. Cak ni okolnost da je jedino u sondi
B na tumbi otkrivena tanka vrsta sivog peska. ne menja
kulturni kasnoneolitski kontinuitet na ovom naselju
bez di£erenciranih ni voa i bez oseto1h stilskih prome-
na na drugim predme~ima materijalne kulture. Vrsta si-
vog peska u sondi B mogla je nastati plavljenjem, jer
je ova sonda daleko od srediata i blize je njenoj pe-
riferiji. a osim toga na dnu same sonde pri iskopava-
nju u susnoj godini i u leto naialo se napodvodni
teren. Nekada u'neolitu vlaznost je morala biti veca.
Takodje postoji idruga mogucnost na~tajanja sloja si-
yoga peska radi poravnanja i uzdizanja terena. No.
debljina kulturnog sloja kazuje neosporno da su u ka-
snom neolitu na tumbi zivot Ijudi i naselja dugo tra-
jali. Za takvu kulturnu sedimentaciju potrebno je sva-
kako razdoblje od nekoliko stotina godina. BtO je ve-
rovatno. moguce i prihvatljivo. Kakav je bio udes co-
vekov i naselja u tom medjuvremenu tesko je na osnovu
iskopina rekonstruisati. Rusevine knca poticu od po-
zara. Ponovo na istom mestu nije dizana kuca. vec na
drugom. Tu vremensku razliku izmedju pojedinih kuca
zbog arhitektonske i opste kulturne slicnosti nije bi-
10 moguce ustanoviti. Cinjenica je same da su kuce bi-
le dugo u upotrebi. sudeci po tragovima obnavljanja
premaza u njima. kako je vec istaknuto. Ako se tome
dada JOB i raniji nacin stanovanja ispod satora ili
 nadzemnih koliba cd trske bez blata, onda je duze
razdoblje trajanja neo11tskoga naselja na tuob1 kod
Porodina sasvim opravdano. Stratigra£ski se moze us-
tanoviti aaj stanovanja na tuJ:lb1.On je vezan, bas
kao i citav kulturn1 slo,1, za kraj kasnog neolita-u
JlakedoJ11J1,ko;11 je lato'9'etansa aajem egejskog n.-
ollta u Grekoj, au kome .108 n8ma n1kakv1hlzrazitih
primeaa ranog aetalnog doba. Nekoliko srednjevekovnih
grobova otaiven1h na prostranstvu 1skopina na tumbi
nema veze sa neolitskim naseljem. Ljud1 koji au u
nj1ma sahranjivanl o1su uopste znali da je tu nekada
ziveo neolitski covek.
Tako se iz porod1nske stratigrafije naselja moze
zakljuciti da Je one pocelo u kasnom neolltu 1 da je
bez prekida istrajalo do njegovoga kraja. Zivot Da
D;1tP~~Yij,.o Be tokom n e k 0 1 1 -k 0 a tot 1 -
.n,. god i n a*~ k aa non e 0 1 its k 0m
1 n t e r '9'a 1 u Kakedonije i egejske, oblastl. U
medjuvremenu niie na njemu bllo osetn1jih i siloYiti-
jih promena. Drustveni i kulturn1 k 0 n t 1 nul - "~
t e t je njegova karakteristika. Ali, uzrocl postan-
ka i prestanka ovoga naselja n1au mogli biti zapaze-
01. Prenaseljenost na drugom nekom naselju starijeg
starcevackog tipa u Pelagoo1ji iz srednjeg neolita,
verovatno je uslovila trazenje nove slobodne zemlje i
postanak novog naselja na tumbi. Prestanak je vezan
za oganj. Ku6e i naselje au izgoreli i zivot je u
njima prekinut. Katastrota ili ratna pustos bili au
tome uzrok. Ali, ako je bila ratua pustos pricinjena
cd ljudi pridoslica i nosilaca nove kulture ranog me-
talnog doba, onda posle pozara i unistenja atarosede-
laca, ti novi ljudi o1su otpoceli novi zivot na poro-
d1nskoj tumbi.
Sto se porodinske tipologije tice, ona je izlo-
zena ve6 uranijim pogl.avljima. Bitno je sa apeolutnu
i relatlvnu hronologiju nalazaka aa tumbe slicnost
izvesn1.h objeltata sa kulturUla kasnog Sesk1a, Dia1.nija
i Lar1se, & donekle 1 sllcno8t aa ranom Trejo•• Bve bi
to upuc1'9'alo,bai kao 1 strat1gratija, da porod1Dska
kultura pripada kunom neol1tu no i po.enute lmlture.
ana je poatojala D8gde u p r '9'0 j po 1 0 '9'1 n i
III m 1 1 e n 1 j a 'e.e. Pre s tal a J e ne!de
pre 2500 god1De s.e. a postala nekoliko stotina,sodina
, ran1je, ve6 prua pr1 ••n1 jedne cd vUe uobic~enih
,
;
,apsolutn1.h hroDolog1ja za egejeltu oblaat.' Samo je da-
I
.~
, 1 j
tum njenog prestanka cv.rst, bas kao i u Egeji, jer je
njena kulturna s1nhron1zaclja jasna sa tamosnjim kul-
I
l
turama medju kojima zauzima vlast1to 1zdvojeno mesto.
~ Tako i po tipolog1ji i a1nhronizac1ji stareevacka reten-
cija na porodinskoj tumbi pripada kasnom neolitu egej-
{
ske oblasti, u prvoj polovio1 III milen1juma stare ere
kojoj pr1pada ne samo po sl1cnostima sa tamoSnjim kul-
turama, ve6 i po poreklu iz zajednickog atarijeg star-
cevackog kompleksa u kame i ranij1 egejaki neolit 1ma
avoj koren. Mozda je nesto ranije uPovardarju prestao
kasnineolit izlozen neposrednim ranojelandskia utica-
j1ma, koji au sa zakasnjenjem dospeli zbog geogratske
izolovanost1 u Pelagoniju. Nesumnjivo an u PoYardarje
ranije dospeli 1 uticaji Seakla, Diminija i Larise,
opetzbog vece pristupacnosti i prolaznosti recnom do-
 Al1. sustinski oboje ne menja relativno i ap-
"'lU1:=Om.:to starCeva~ke retencije na porodinskoj
; -~amoiDjakasnoneolitska kultura ispunjava neko-
i' .tuabl. ~_
ljkO .tot .••.••
& g
edina traJaDja
•
kako je napred receno. i Etn •• patneo11tlach. Anale41ung a~ der !umba
bei Bltolj in Kakedon1en-P.1agon1en
H81.&;1- negde oko 2500 godine s.e. OAs je i.aace u ok-
:.~.~- pkedonap kasnoneoli take kul ture lzo1ovana. poja-
f'
FI,_ .•.••• • ••
acla pozuata suo u Pelagoniji.

In der •.on allen 5e1 ten durch"Berge umerenzten,

11okv1ru bronololldh pitanja 0 porodinaltoj 'tumbi
~ljeni su srednjevekovni grobovi, - kojih je ta-
pane nekoliko pr11ikom neolitskih lstrazlvanja.
,W -,i1:o nemaju nilta1cveveze sa poradinskolll kul1iurom
evackom retencijom. Inace. 0 nac1n.uneolltakog
l~anja tamosnjih stanovnika nije lIlog1obit1 go-
• jer 'nijedan grab iz toga vremena na tumbl i van
otkriven.
•.ea Crna Reka-F1uss durchacn1tten.n Ebene von pelagonlen, mit
ihren grossen unter dem Kamen "Blato· b~kannten 5Umpfen, befin-
det s1ch das Dorf porodin mlt. seiner- etwa 7 m. stid11ch von M-
tolj 1iegenden Tumba. Daa ~ort Tumba bezeichnet in Pelagonien
die n1edrigen und auegedehnten Wob4hUgel, mit •.orgeac!lichtlichen
Si\d1ungsresten. Ihre Entstehung ist a~ d1e A~schUttung 1m
sumpt1gen Gelande zurUckau!Uhren, d1e,durch d1e Oberschwemmungs-
getahr notwendig gemacht wurde. Die betrettende TUsba 11egt un-
weit von Porodin und umtasst eine Flache von etwa 38000 Quadrat-
meter, be1 e1ner Hijhe von kaum 1.60 m. 1589,14 m. Uber dem See-
spiegel/. Im Gegensatz zu den Ubr1gen etwas hijheren und kleine-
ren Tumben Pelogoniens,' 1st jene "on Porodln 1m umgebenden fla-
chen Gel~de schwer zu bemerken. Das in seieer Tier- und Pf1an-
zeawelt reiche 'Gebiet, ist tUr die-Jagd und den Fisch!ang, ~e
auch tUr den Ackerbau und die Ylehzucht geeignet. D1es beein-
flusste auch d1e Entwicklung der Kultur und der Wirtschatt der
altesten menschlichen Gese11scha!t, weshalb auch Pelagonien
dicllt besiedelt wurde, was durch die in den benacllbarten lllSrtern
vorllandenen Tumben b~esen w1rd, die in der Regel mit dem Na-
men der betrettenden lllSrterbezeichnet werden ITl.t/.

Die Siedl~ aut der Tumba von Porod1n wurde ge-

legentlich der Anlage eines Welnberges als •.orgeschichtliche
Siedlung entdeckt. Aut Grund der damsls beobachteten Streutunde
/Ke rami k , Idole und Ste1nger~tel und der ~edeutenden HUttenlehm-
spuren, konnte die Siedlung als ein neol1thiscller Fundplatz be-
stlmmt werden, wobei der Re1cht~ an Funden auch die DurchtUhrung
 -- -"

IT 'ru.mba sa iskopinama
-1\mlbamitAus8rabungen
I Porodin i okolina
:porodin und die Umgebung
o,m.~

--
----
-----

; ~ - - .: -:: - - ---- - - --=.. - - - - - -~=~

--- ------:..=._--- -------
----
----------- -- -- ---=-===
-=._-----
-=---
- ---=-- - -------
-- -

=z::/---~/-
/
.~-
bT·

UJ]]
HIIMIIS

~
SoliS HI/MilS
WdI!!&l
TAI1NO MRKA iVIl.Zfl'11.jA
1-··':. ::.:.-:,.:... ':: ,".=:
RA! •.T~£!!,'TII
: : .': I
Z£I'1I.fA
SLOJ Lf.PA, PR V08. UIIHU.s

Profil sonde E:l

Profil der Sonde El
 ;:',:··~.·i .•

it.
,.r.,.;:,.~.·;:[:i.:~.::.(:~.,"..~:.:.;.:~ ..::.'~,:; ..•...,' , :.,.:~.,: .. '..:.,..: :.'"....•..:.: , '

':0 _~-~ '.

:.:.:.,: ..~::: ..~:: :'.: :.:._...'.:,:,.:.:

~ - ~:
~..:::.., :': .••..... : .. ,..:

.. :~·~:tt:~:i~ff:!;~~l~~j}A~·tiJK~
~ ..

Osnova kuce lz sektora m

GrUrldriss des Hauses aus clem Sektorm
 2
'{I Rekonatrukcija ~rvn;ja11/, praklada 12./ 1 rakonatrukc1;ja VII R.kDnetrul<o1jamodela kuc!atipa I /1/1 model kuc!. tipa
vel1ko pl1tka zdols aa tr1 nogo 1'/ - IlahlBtoll. Iii II /2/ - llaullllld.ne, 'l'yp I /1/ UDdII /2/. 'l'yp I
und groseo, dre1rUa.1ge SchUeeol /,1, Rekonstruktion, RekDnstrukticn
Fsuorbock 121
 ~1
....8
CJ
2
3

4
/1.-3/
Antl'OPOllklrtni cil111drJ.
5
1 tX'8glJlellt1 masa aa m-
va kuCa /4-5/ - AnthropolllOl'phe Valzen /1.-3/ UDd Bruch-
o
atUcke der DachVllrzierung /4-5/
 ~
~

14
\\
Kremeno
lcamene
orudje /l-lo/, ko~tallOllilo /11/, ndDijatume
aekire /12 i 14/, kaIIIenagladilioa /13/ - Feuer-
\
ataingerate /1-lo/, 'Inoohenpt'riemen /11/, II1Diatu1-
stainbai1e /J.2 und 14/, staillg1atter /13/
Prilljenci /1-3/, ktunena perla/4/,
uvelican kame:ai iD3tz,ullent /5/, ka-
mana mcna lalgla za mlin /6/, Zelll-
Ijane pre6ka /7 i 81 - Spinnwirtel 4 5
/1-3/, steinperle /4/, Steingerat, mI SlikaD1 bomha.et lIlld /1/, min1jatumo pc8Udje /2-?/ -
vergrOseert /5/, Ilahletain /6/, BemaJ.t •• kllg81.tomigea Get_ /1/, ltln1aturget""aaae
SChleuderstiieka Sl1S Ton /7 Wld B/ /2-5/' "
 6 \\
Minijaturno posUdjs /1 i 2/, fra~enti sita /3,4 i/6/, \
vrat slikane posads /5/ - Miniaturgef~sss /1 und 2 ,
BruohstUcks von Tonsisbsn /3,4 und 6/, Hals sinss
bsma1tsn'GefKssss /5/
 5
Fragmenti keramike sa uresllllill i bockanill Ol'WllD8ll.toll
4 5 /1-4/. t'r_enti dna suda sa OtiskDlI aaure/5/.-
m" Prapentt grube kerlUll1ke _ Soherben grober Ware Soherben der Ilitz- WId stiohverzierten Ware /1-4/.
Getaasboden IIll.t Mattenabdrocken /5/
\
\
\
o 9
JU htt.Ui POmiJa - Get"'U81nVtU.
 \

6 \
l':roti1 poklopca /1/. obod1 1 p:roti11 posuda /2-4/. p:roti-
11 DOgUposuda /5 1.6/ - 1':L'Ofi1e1nea Deokela /1/. Ram- \ H1nijaturni ~rtven1c1 /1,2,4
/3 1 6/ Miniature
1 5/,
Alti!.rcheD /1,2,4
minijnturno poeudje
und 5/, H1niaturge-
.tUcke Wld P:roti1e vereoh1ed8118r Gefiiaae /2-4/. Proti1e
1QDGafiiaaf'u8eeD /5 IIIId 6/ fllaae /3 und 6/
 (I)

XXII DrAke - Henkel

 6
Drillce /11 2/. 8IIt1'OpollOrf'ne driIce/3-7/
H&IIlceJ. /1 IUId 2/. 811thropomorphe Heake1/3-7/ 3 4
xxv P1ntadere - P1ntadere
 \
\\
\
\
~ 4 5
XXVII Fr&gmsDt1 ~rtvsn1ka - AltarbrUohatUoke
4
AltarbruohatUoks
XXVIII
2 , ~
Fragmenti ~rtven1ka 11-3/, rekonstrukcija zrtvenika
/4/ - A1tarbruchstUcke /1-3/, Rekonstruktion eines
AHars /4/
 vir
.t.i.'.

.
~
"j)':Y1l,:\~
..
~'~
..::~
!J
4
 6
ZemlJane etatuete, zoomortne _ X1ert1gureD aue Xon