Vojin Milic - Soc. Metod

Mihailo Marković čitao je dve ranije verzije ovog rada i oba puta mi
dao vrlo iscrpne i podsticajne kritičke primedbe o mnogim bitnim I DELOKRUG I FUNKCIJE METODOLOGIJE
epistemološkim pitanjima. Niz vrlo korisnih primedaba, kao i sugestija o
strukturi izlaganja pojedinih problema dobio sam od Marije Kaljević,
asistenta Filozofskog fakulteta u Beogradu, koja mi je, sem toga, mnogo
pomogla prilikom konačne redakcije knjige. No najviše zahvalnosti
dugujem svojim prijateljima Veljku Koraću, Mihailu Buricu i Rudi
Supeku. Sigurno je da nema ni jednog važnijeg problema u ovoj knjizi o Prouĉavanje metodologije omogućuje šire i svestranije
kome mi nismo zajednički u više mahova raspravljali. Na kraju bih hteo upoznavanje s naukom u njenoj delatnoj strani; drugim recima,
omogućuje da se vidi šta nauĉnici rade u svom laboratoriju, kabinetu
da se zahvalim kolektivu Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković" ili na terenu, da se bolje upoznaju putevi i sredstva pomoću kojih
u Beogradu, koji mi je raznovrsnim oblicima svog stručnog rada znatno nauĉnici dolaze do pojedinih saznanja i da se shvati logika koja
olakšao da doĎem do sve potrebne literature. povezuje u misaonu celinu najraznovrsnije postupke nauĉne
delatnosti. U novijim nauĉnim de-lima u kojima se iznose rezultati
Beograd, juna 1965. nekih istraţivanja lako je zapaziti nastojanje da se šire objasne
postupci i sredstva koji su bili upotrebljeni u istraţivanju. Na taj
naĉin istraţivaĉ pruţa svojim kolegama, a i svima ostalima koji se za
njegove rezultate interesuju, podatke i o tome kako je do njih došao.
Ovo je iz više razloga opravdano i korisno. Prvo, time se olakšava
proveravanje rezultata istraţivanja, a s druge strane znatno se
ubrzava prenošenje i uopštavanje pozitivnog metodološkog iskustva.
MeĊutim, iznošenje metodoloških iskustava steĉenih u pojedinim/
istraţivanjima nije dovoljno za brţi razvoj nauke. Za šire
razumevanje i brţe uopštavanje istraţivaĉkih iskustava odreĊene
nauke vrlo je korisno da jedna posebna disciplina sistematski
prouĉava delatnu stranu nauke. To je zadatak nauĉne metodologije.
U ovom uvodnom poglavlju raspravi jace se o predmetu
metodologije, tj. njenom delokrugu i njenim funkcijama, kao i
naĉinu na koji ona moţe da ih ostvaruje. Ustaljena je i opravdana
praksa, da se na poĉetku sistematskog izlaganja neke nauke odredi
njen predmet i objasne njene veze sa drugim, naroĉito najsrodnijim
nauĉnim disciplinama.
1.POLAZNA ODREDBA METODOLOGIJE

Metodologija je jedna grana logike, ili još taĉnije jedan deo logike, i
opštu metodologiju je uopšte nemoguće izdvojiti iz logike. Ova
knjiga se, meĊutim, ne bavi opštom nauĉnom metodologijom, nego
metodologijom jedne posebne
13
12
nauke — sociologije — koja je istovremeno i jedna od osnovnih razvoja i društvenih kretanja. Istraţivaĉki zadaci ove vrste se ne
teorijskih društvenih nauka. Zbog toga je ovo uvodno razmatranje mogu resiti bez oslanjanja na istorijske podatke i isto-rijski
ograniĉeno na metodologiju socioloških istraţivanja. I tada, kao istraţivaĉki postupak. Ima, meĊutim, drugih pojava u društvenom
metodologija jedne posebne nauke ona ostaje, pre svega, specijalna ţivotu, koje je najsvrsishodnije ispitivati u sa-vremenim uslovima. U
logiĉka disciplina ĉiji je zadatak da prouĉava i razvija logiĉke okvire istoriji se iz više razloga teško mogu naći sva potrebna obaveštenja o
nauĉnog saznanja, ali i istraţivaĉka sredstva i postupke koje odreĊena raznim društvenim pojavama iz nekog ranijeg perioda. U vreme
nauka, ili grupa srodnih nauka, primenjuje u svojim istraţivanjima i kada su se u prošlosti dešavale odreĊene pojave ta obaveštenja nisu
pomoću kojih nastoji da doĊe do novih saznanja. fiksirana i tako pretvorena u iskustvene podatke. Pored toga, vreme
Za lakše razumevanje prirode i funkcije metodologije od stalno uništava mnogobrojne tragove ranijeg društvenog ţivota kao i
kljuĉnog je znaĉaja da se odmah na poĉetku objasni razlika izmeĊu razliĉite podatke o njemu, ĉak i onda kad se ovi nastoje oĉuvati, a
metodologije i metoda. Ta razlika se ĉesto ne uzima dovoljno u obzir i kasnije je gotovo nemogućno u dovoljno potpunoj meri i na
zbog toga dolazi do raznih nesporazuma, a neki znaĉajni zadaci sistematski naĉin uspostaviti iskustvena obaveštenja neophodna za
metodološkog prouĉavanja nauĉne de-latnosti ne mogu se dovoljno sociološko prouĉavanje raznih društvenih pojava u prošlosti, na
jasno postaviti.Metod je naĉin istraţivanja koji se primenjuje u nekoj primer, u širokoj oblasti neposrednih meĊuliĉ-nih odnosa. Zbog toga
nauci. On je nerazdvojni sastavni deo njene istraţivaĉke delatnosti. se brojni sociološki problemi mogu najiscrpnije i najsistematiĉnije
Samo bi jedna „mrtva" nauka, u kojoj su se prestala postavljati nova prouĉavati na podacima iz savre-menog društvenog ţivota,
pitanja, koja više ne nastoji da usavrši svoje znanje, mogla da bude bez ispitivanjem in vivo, u neposrednom toku. Prirodno da se postupci
metoda, bez istraţivaĉkih postupaka pomoću kojih treba doći do novog koji se mogu i moraju primeniti kad se ispituje društveni ţivot u
saznanja. Kao takav nerazdvojan sastavni deo nauke, metod je, savremenim uslovima znatno razlikuju od postupaka pomoću kojih
prirodno, gotovo srastao sa teorijskim shvatanjima te nauke i razvija se se na osnovu nekih istorijskih izvora nastoji rekonstruisati neki raniji
u najtešnjem dodiru sa onim zadacima koje nauka treba da resi u jednom period i neki odreĊeni problem u njemu. Dešava se da razliĉita
periodu. Štaviše, osnovna shvatanja o metodu su jedan od bitnih ele- shvatanja o opštim osobinama metoda neke nauke nastaju usled
menata osnovnog pojma neke nauke i imaju usled toga, pored jednostranog uopštavanja iskustava steĉenih na pojedinim uţim
istraţivaĉko-operativnog i konstitutivni znaĉaj za .nauku. Mnoge nauke podruĉjima njenih istraţivanja. Dakle, jedan od više potrebnih
prouĉavaju iste delove stvarnosti i mogu se razgraniĉiti samo na osnovu specifiĉnih istraţivaĉkih pristupa se poistoveti s opštim metodom
svojih razliĉitih osnovnih saznajriih ciljeva i, u zavisnosti od toga, odreĊene nauke.
razliĉitih istraţivaĉkih pristupa. Najbolji primer za ilustraciju ovog stava MeĊutim, ako u nekoj nauci postoje jako razliĉita shvatanja
jeste odnos izmeĊu opšte sociologije i opšte istorije. o osnovnim karakteristikama i osnovnim naĉelima nauĉnog metoda,
Zbog toga što je metod najtešnje srastao sa ĉitavom nauĉnom a ne samo o najsvrsishodnijim istraţivaĉkim pristupima, to je najbolji
aktivnošću i nauĉnom teorijom, kao i odreĊenim istraţivaĉkim znak da ta nauka nije mnogo napredovala u egzaktnom pogledu. Što
zadacima, nije retka pojava da u nekoj nauci postoji više metoda i neka nauka postaje egzakt-nija, njena teorija dobija jedinstveniji
razliĉita shvatanja o najrazumnijem naĉinu organizovanja nauĉne oblik, uspostavlja se, saglasnost meĊu nauĉnicima o sve većem broju
delatnosti. Ta razliĉita shvatanja mogu da proizilaze iz razliĉitih opštih teorijskih pitanja, pošto veći broj hipotetiĉnih teorijskih stavova
teorijskih stanovišta, ali i iz razliĉite prirode problema, naroĉito ako se svojim višestrukim potvrĊivanjem postaje sve potpunije i ubedljivije
neka struja ili škola u nauci poĉne da preteţno bavi odreĊenom vrstom dokazan. Ujednaĉavanjem teorijskih shvatanja, gledišta o metodu se
istraţivaĉkih problema. takoĊe poĉinju sve više pribliţavati i razlike se više ne odnose na
Dobro je poznato, na primer, da se mnogobrojne društvene opšta naĉela metoda, a naroĉito ne na opšte kriterije koji se
pojave ne mogu temeljitije sociološki ispitati bez najtešnj eg oslanjanja upotrebljavaju za ocenu nauĉnosti raznih istraţivaĉkih postupaka.
na rezultate i postupke istorijskih nauka. U tu grupu spadaju, pre svega, Razlike poĉnu preteţno da proistiĉu iz drugih izvora, a pre svega iz
sve one pojave u ĉijem prouĉavanju je neophodno da se ispitaju duţi razliĉite sadrţinske prirode problema koji se u odreĊenom sluĉaju
procesi društvenog ispituju. Ali ukoliko je nauka dostigla odreĊen nivo egzaktnosti,
postojeće metodološke razlike postaju manje prepreke u
meĊusobnom sporazu-
14 15
mevanju raznih nauĉnih struja i uzajamnom korišćenju istraţivaĉkih rezultata. ţivaĉke prakse odreĊene nauke. To znaĉi da ona ne prouĉava samo puteve i
sredstva kojima nauka, oslanjajući se na već dostignuto znanje, nastoji da
U svakom sluĉaju, metod je vrlo tesno povezan sa celokupnom nauĉnom ide dalje. Metodologija proučava i naučni sistem, tj. način na koji su
delatnosti i kao njen integralni deo on se moţe razumeti samo iz tog opšteg sređena utvrđena naučna znanja i naučno značajne predpostavke. Izvor
okvira. Metodologija, pak, kao logička disciplina koja proučava metod, mnogih slabosti i teškoća koje mogu da usporavaju i koĉe dalji razvoj
razvija njegova logička načela, nastoji da sistematizuje i oceni nauke moţe da se nalazi u njenom sistemu; njegovim nedoslednostima i
istraživačko iskustvo jedne nauke, mnogo je samostalnija u odnosu prema protivreĉnostima koje ne odgovaraju nekim realnim protiv-reĉnostima u
osnovnoj istraživačkoj delatnosti određene nauke. Kad ne bi bila u znatno društvu i stvarnosti uopšte, nego proistiĉu iz nedostataka u uopštavanju i
većoj meri samostalna prema- osnovnoj istraživačkoj delatnosti nauke, ona meĊusobnom povezivanju onog što se već zna o stvarnosti; ili iz
ne bi mogla uspešno obavljati svoju primarnu funkciju, koja se sastoji u dogmatskog prihvatanja raznih inedovoljno proverenih stavova, ĉak i
logičko-epistemološkoj kritici čitave naučno-istraživačke prakse u svim takvih ĉija je netaĉ-nost dokazana. A. zatim, metodologija posebne nauke
njenim logičkim, tehničkim, organizacijskim i strategijskim aspektima. Ovde analizira i sve konkretne istraţivaĉke postupke i razna tehniĉka sredstva
je prvi put upotrebljen pojam epistemologije, i mada se moţe pretpostaviti da je koja nauka upotrebljava u svojim raznovrsnim istraţivanjima.
njegovo znaĉenje poznato, ipak ga treba objasniti, tim pre jer se radi o jednom Kasnije će se videti da se niz zadataka nauĉne metodologije ne moţe
kljuĉnom pojmu, koji će se ĉesto upotrebljavati. Poznato je da u filozofiji dovoljno razumeti ako se ona poistoveti sa metodom. Ali nije neumesno već
postoji teorija saznanja ili gnoseologija koja se bavi ispitivanjem mogućnosti na samom poĉetku postaviti pitanje da li je ovako shvaćena metodologija
saznanja objektivnog sveta ili stvarnosti, a zatim razmatra osnovna naĉela, korisna za nauku. O tome postoje vrlo razliĉita mišljenja i u nauci i u filo-
oblike i kriterije ljudskog saznanja, njegove ostvarene domete i granice. zofiji. Ĉuveni francuski nauĉnik i filozof Anri Poenkare (H. Poincarie)
Epistemologija je uži deo teorije saznanja. Ona se, naime, ograničava na ispi- pisao je pomalo ironiĉno poĉetkom ovog veka da u sociologiji ima mnogo
tivanje naučnog saznanja, a poznato je da nauka nije jedini oblik ljudskog rasprava o metodu, a vrlo malo istraţivaĉkih rezultata. Ĉini se. ipak, da u
saznavanja, jer do ovoga dolazi i u filozofiji i u umetnosti, i u tome nema nikakvog' paradoksa i da nije ništa neobiĉno što u nekoj nauci
svakodnevnom životu pomoću onog što se naziva zdravim razumom. U tom ima mnogo raspravljanja o metodu a nesrazmerno malo istraţivaĉkih re-
širem podruĉju ljudskog saznavanja epistemologija ispituje logiĉke osnove, zultata. Metodološka raspravljanja su, naime, najpotrebnija upravo onda kad
mogućnosti i osnovna naĉela nauĉnog saznanja. Prema tome, epistemologija metod, tj. istraţivaĉka praksa odreĊene nauke, nije dovoljno podesan za
je teorija nauĉnog saznavanja i u tom znaĉenju se ovaj pojam upotrebljava u uspešno rešavanje nauĉnih problema. Intenzivna metodološka misao je
ovoj knjizi.1) najpotrebnija upravo kad u nauĉnoj praksi iskrsnu veće teškoće, kad u njoj
Već je reĉeno da metodologija treba da bude svestrana kritiĉka analiza nema racionalnog reda, kad postoje mnoga nerašĉišćena neslaganja. Tada
logiĉko-epistemoloških osnova celokupne istra- metodologija moţe svojom kritiĉkom analizom nauci najviše da pomogne.
Ovakve situacije mogu nastati iz raznih uzroka: na primer, zato što neka
') Ovo razgraniĉavanje gnoseologije i epistemologije će vero-vatno izazvati nauka nema dovoljno razvijen metod kao konkretan naĉin istraţivanja, il
otpor, naroĉito zato što nije obrazloţeno širim objašnjenjem osobenosti kojima
se nauka razlikuje od ostalih oblika saznanja. U ovo razmatranje, koje je od zato što se zbog nekih korenitih promena u njenim teorijskim shvatanjima
kljuĉnog znaĉaja za gnoseologiju, ovde se ipak ne moţe ulaziti. Ĉitalac će moraju u novom svetlu sagledati i preoceniti dosadašnja istraţivaĉka
kasnije videti da epistemološko stanovište na kome je izgraĊena ova zamisao iskustva i uobiĉajena istraţivaĉka praksa. MeĊutim, metodološki problemi
metodologije ne odvaja kruto sociologiju niti od filozofije niti od najšireg mogu da se jave i onda kad se u odreĊenoj nauci ili u nekoj srodnoj nauci
praktiĉnog društvenog iskustva, pošto je ona shvaćena kao integralni, ali
osoben deo društvenog saznanja. Ipak bilo bi isto toliko pogrešno ne uvideti pojave nova istraţivaĉka sredstva, efikasnija, preciznija, uopšte podesnija za
bitne osobenosti nauke, kao i pokušati da se ona sasvim odvoji od drugih odreĊena ispitivanja. Tada se prilikom preuzimanja i upotrebe tih novih
oblika saznanja. Epistemologija je opravdana upravo kao ispitivanje sredstava obiĉno mora ponovo razmotriti niz drugih elemenata nauĉnog
najopštijih osobenosti nauĉnog saznanja. Treba još napomenuti da u nemaĉkoj metoda, pa ĉak i teorije.
terminologiji razlika izmeĊu gnoseologije i epistemologije ima i sasvim jasan
terminološki izraz (Erkenntnistheorie — Wissenschaftslehre).
16 17
Ovo se moţe sagledati na jednom primeru. Poznato je da je zbog velike se logika shvati kao nastojanje da se utvrde najrazumniji mogući odnosi
sloţenosti i priliĉne brzine niza društvenih oblika i procesa opisivanje onog što izmeĊu ljudske misli i stvarnosti koji omogućavaju ljudskoj misli da što
se u društvenom ţivotu dešava vrlo teško i sloţeno. Upravo zbog toga što ĉesto adekvatni]e shvati ono što se u stvarnosti dešava i time doprinese
nismo u stanju da stvorimo u nauĉnom pogledu dovoljno iscrpnu i dovoljno usavršavanju i proširivanju granica ljudske stvaralaĉke prakse, postaje
preciznu sliku o stvarnom društvenom ţivotu, mnoga teorijska shvatanja i sasvim razumljivo da se u temeljima svake logike nalaze izvesne ontološke i
pokušaji nauĉnog objašnjavanja raznih društvenih pojava ostaju priliĉno gnoseo-loške pretpostavke o'tome: da li stvarnost postoji nezavisno od
neodreĊeni, bez solidne iskustvene osnove i ne omogućuju pouzdanija ĉoveka koji pokušava da je shvati; da li je i u kojoj meri adekvatno saznanje
predviĊanja onog što se u odreĊenim uslovima moţe oĉekivati. Razni oblici u mogućno, a zatim, na koji naĉin je mogućno i verovatno najuspešnije.
kojima se u društvenim naukama od nedavna poĉela primenjivati statistiĉka Ponekad te osnovne ontolo-ško-gnoseološke pretpostavke logike nisu
teorija uzoraka znatno su proširili mogućnosti preciznog opisivanja niza dovoljno jasno iznete, eksplicirane, nego su sadrţane u raspravljanju raznih
društvenih pojava, Neiz-beţno se zapada u metodološki tradicionalizam ako konkretni j ih osobina racionalnog mišljenja, tj. odreĊenog logiĉkog sadr-
se prilikom pojave nekog novog efikasnijeg istraţivaĉkog sredstva ne ţaja. Nesumnjivo je da je vrlo vaţno da polazni ontološko-gnose-ološki
pokuša da se u novom svetlu sagledaju razni postojeći istraţivaĉki postupci i rezultati, na kojima se zasniva i logika i metodologija, budu što jasnije izneti
oblici istraţivanja. S druge strane, retko kada je neki novi istraţivaĉki i obrazloţeni. Jer, ako je iluzorno pokušavati da se logika i metodologija
postupak, ma koliko bio plodonosan, odmah dovoljno metodološki prilagoĊen izgraĊuju bez ikakvih pretpostavki o stvarnosti koja se ţeli saznati, i o tome
za prouĉavanje razliĉitih sadrţaja. Njegovo dalje razvijanje i prilagoĊavanje da li je to saznanje mogućno, nije manje štetno te pretpostavke shvatiti na
za-hteva obimne metodološke napore. Naroĉito sloţeni zadaci ove vrste jedan krut dogmatski naĉin. Kao i sve drugo u nauci, i osnovne ontološke
javljaju se prilikom preuzimanja nekog istraţivaĉkog postupka iz drugih pretpostavke moraju biti otvorene, pristupaĉne stalnom posrednom
nauka. Ako se novi istraţivaĉki postupci ne podvrgnu svestranom proveravanju u istraţivaĉkom radu, i usled toga sposobne za usavršavanje,
metodološkom prouĉavanju, teško je izbeći njihovu neosnovanu apsolutizaciju dopunu, ispravljanje.
i šablonske primene, koje su karakteristiĉne crte metodološkog MeĊutim, osnovne ontološko-gnoseološke pretpostavke nisu
pomodarstva. No, ţiva i aktivna metodološka misao je potrebna i u „mirnijim" jedino podruĉje na kome se susreću metodologija, gnoseolog! ja i opšta
fazama razvoja neke nauke. Ako se nauka nije skamenila u nekim logika. Njihov odnos je mnogo tešnji na jednom odreĊenijem, uţem, ali za
tradicionalnim kalupima nego stvaralaĉki dela, u istraţivaĉkoj praksi stalno nauku kljuĉnom podruĉju. To uţe podruĉje na kome se metodologija i
iskrsavaju novi problemi koje treba metodološki ispitati i sistematizovati gnoseologija najviše pri-bliţuju i gde moraju stalno da saraĊuju, jeste
nova iskustva. ispitivanje kriterija istinitosti saznanja i razrada naĉela njihovog provera-
Delokrug i zadaci metodologije postade jasniji ako poĊe za rukom vanja. Bez dovoljno odreĊenih i logiĉko-epistemološki zasnovanih naĉela o
da se bar u najopštijim crtama odrede njeni odnosi prema logici i teoriji postupcima pomoću kojih u nauci treba pro-veravati svaku tvrdnju, od
saznanja, zatim prema opštoj teoriji odreĊene nauke i napokon prema najelementarnijeg iskustvenog podatka do najopštijih i naj apstraktnijih
sociologiji nauke. teorijskih stavova, sva raspravljanja o kriterijima istinitosti saznanja ostaju
sasvim uopštena, ĉak rudimentarna. U nauci nije dovoljno postići sa-
2. ODNOS METODOLOGIJE PREMA TEORIJI SAZNANJA glasnost o osnovnim kriterijima istinitog saznanja, nego se mora
I LOGICI
nastojati da se stalno razvijaju ĉesto vrlo sloţeni postupci proveravanja koji
Odmah valja naglasiti da se ne radi o nekom krutom i odseonom treba da omoguće da se prilikom raspravljanja o svakom nauĉnom stavu
razgraniĉavanju ovih disciplina, nego prvenstveno u isticanju njihovog moţe što pouzdanije oceniti njegova istinitost. To je mnogo sloţeniji
razliĉitog teţišta i razliĉitog stepena op-štosti u prilaţenju odreĊenim zadatak i o tom će se kasnije šire govoriti. Dalje, moderna teorija saznanja,
zajedniĉkim problemima. Ako iako je po svom zahvatu i po svojim ambicijama svakako šira od ispitivanja
nauĉnog saznanja, ipak preteţno polazi od nauĉnih iskustava i danas se
razvija u prvom redu na analizi
2 Sociološki metod
18 19
U zamisli metodologije koja se izlaţe u ovoj knjizi prilazi se
iskustava i teškoća koje se javljaju u razvoju nauke. Premda navedenim, kao i nekim drugim gnoseološkim pitanjima na
pozitivistiĉka gnoseologija u tome obiĉno preteruje jer smatra da je postulativan naĉin, tj. prihvataju se odreĊena gno-seološka rešenja,
nauka jedini oblik racionalnog ljudskog saznanja, iskustvo je pokazalo bez dubljeg obrazlaganja, a teţište je na raspravljanju naĉina i
da se mnogi saznaj ni problemi mogu u mnogo ĉišćem vidu ispitati na istraţivaĉkih postupaka pomoću kojih se prihvaćena gnoseološka
iskustvu nauke nego na iskustvu svakodnevnog praktiĉnog ţivota i rešenja mogu što potpunije ostvariti u sociološkim istraţivanjima. A
zdravog razuma. Zbog toga što su teoriji saznanja potrebna mnoga kako je sociologija pre svega teorijska nauka, ova metodološka
sasvim odreĊena iskustva metodologije raznih nauka i s te strane se traţi zamisao polazi od slede-će osnovne odredbe teorijske nauke prema
veza i uspostavljaju tešnji meĊusobni dodiri izmeĊu gnoseologije i kojoj je ova or-ganizovano i metodiĉno nastojanje da se doĊe do
metodologije, obiĉno posredstvom epistemologije. objektivnog, tj. opšte pristupaĉnog i proverljivog, preciznog, opšteg i
Treba ipak naglasiti da gnoseologija i metodologija na razliĉit sistematskog saznanja o odreĊenom delu stvarnosti koji je predmet
naĉin prilaze osnovnom gnoseološkom pitanju: da li je saznanje uopšte njenih istraţivanja. Svakako, teorijska nauka nije samo nastojanje s
mogućno. Ono što je za gnoseologiju osnovni problem, tj. da li je pomenutim ciljem nego i rezultat prethodnih nastojanja. Ali, dok
saznanje o stvarnosti mogućno, po pravilu se u metodologiji rešava nauĉnu sistematiku i istoriju nauke interesuje prvenstveno njeno
postulativno. Ko se odluĉio na nauĉna istraţivanja, veruje u mogućnost aktualno stanje, odnosno stanje u nekom ranijem periodu,
objektivnog saznanja, jer ko u to ne veruje, obiĉno se naukom ne bavi. metodologija ispituje nauku pre svega kao nastojanje, kao aktivnu
Zbog toga se prilikom razvijanja odreĊene metodološke zamisli u većini delatnost s odreĊenim ciljevima. Zbog toga je u osnovnoj definiciji
sluĉajeva postulativno prihvata, ili drukĉije reĉeno, posebno se ne nauke naglašen upravo ovaj momenat.
diskutuje o tome da li objektivna stvarnost postoji i da li je o njoj Neke od navedenih osobina nauĉnog saznanja, a pre svega teţnja
mogućno relativno adekvatno saznanje, nego se to ili smatra za objektivnošću i proverljivošću, zatim preciznošću, a u izvesnom
aksiomatskom pretpostavkom, ili se ĉak o tome i ne govori. Na smislu i sistematiĉnošću vaţe za svaku nauku premda se
postulativan naĉin, tj. bez ulaţenja u neko detaljnije gnoseološko sistematiĉnost u istorijskim, opisnim i teorijskim naukama postiţe,
ispitivanje, prihvataju se obiĉno i još neki drugi osnovni teorijsko- kao što će se videti, na razliĉitim naĉelima. U teorijskim naukama se
saznajni elementi, koji su istovremeno teorijsko-saznajne i ontološke kao bitna konstitutivna osobina javlja teţnja za opštim saznanjem.
prirode. Jedno takvo pitanje je, na primer, da li u stvarnosti postoji Ima nauka, pre svega istorijskih, koje ne nastoje da doĊu do opšteg
objektivna uslovljenost i uzroĉna povezanost meĊu pojavama. Većina nego do konkretnog i istorijskog saznanja o odreĊenim pojavama. To
nauĉnika smatra da je utvrĊivanje uslovljenosti i uzroĉnih veza meĊu mogu biti i vrlo široke pojave kao na primer: jedna istorijska epoha,
pojavama osnova nauĉnog objašnjenja, ili bar, kao neki pozitivisti koji ali se ne smatra da je zadatak tih nauka da izgraĊuju opšta saznanja,
odbacuju pojam uzroĉnosti, smatraju da se nauĉno objašnjenje sastoji u ako se opšte saznanje shvati kao teorijsko. U istorijskim kao i u
otkrivanju pravilnosti meĊu pojavama što je, ĉesto ustvari, samo raznim primenjenim naukama se pomoću opšteg teorijskog nauĉnog
skeptiĉnije izraţena misao o njihovoj uslovljenosti. TakoĊe se obiĉno znanja nastoje da analiziraju i objašnjavaju izvesne konkretne pojave.
postulativno prihvata i stav da u stvarnosti postoji odreĊen red, koji se U polaznoj odredbi teorijske nauke sadrţana je pretpostavka o
moţe otkriti i objasniti, i da su zbog toga mogućna, opravdana i mogućnosti objektivnog, opšteg i sistematskog saznanja, a pošto se
praktiĉno korisna razna nauĉna uopštavanja. Jer svako nauĉno radi o sociologiji, pretpostavka se konkretizuje na saznanje o društvu.
uopštavanje se zasniva na otkrivanju nekog reda, neke pravilnosti u RazraĊujući veze izmeĊu teorije saznanja i metodologije, treba se
odreĊenom delu stvarnosti. Ovo, naravno, ne znaĉi da u savremenoj sasvim ukratko osvrnuti još na neka pitanja. Ako je taĉno izneto
metodologiji postoji jedinstveno shvatanje ontološko-gnoseoloških po- mišljenje da se u nauci i nauĉnoj metodologiji zbog prirode nauke
stulata nauĉnog metoda, nego- samo (1) da se u njoj, a naroĉito u mora zauzeti pozitivan stav prema osnovnom gnoseološkom pitanju
metodologijama posebnih nauka, o tim postulatima šire ne raspravlja; i o mogućnosti saznanja stvarnosti, sasvim je razumljivo da su neka
(2) da se stiĉe utisak da preovladava prihva-tanje pomenutih postulata, stanovišta, koja postoje u teoriji saznanja, u nauĉnoj metodologiji
što,* naravno, ne iskljuĉuje razliĉita gledanja na konkretne metodološke sasvim neprihvatljiva. Jedno od tih stanovišta je, na primer,
probleme. subjektivizam. Samim
20 21
treba i da upućuje istraţivanja u pravcima u kojima ima najviše
tim što se smatra da je nauka nastojanje da se doĊe do objektivnog tj. izgleda da će se postići nova korisna saznanja. Samo ako se usvoji
opšte pristupaĉnog i proverljivog saznanja, iskljuĉuje se subjektivistiĉko da, pored logiĉke, metodologija ima i heuristiĉku funkciju, moţe se
gledanje na prirodu saznanja. Subjektivne pretpostavke i mišljenja prihvatiti gledište da ona moţe i treba da utiĉe na strategiju nauĉnih
nekog nauĉnika, koji ne mogu prove-riti drugi u nauĉnom pogledu istraţivanja.") Moţe se, prema tome zakljuĉiti da su logiĉka
kompetentni ljudi, u nauci nikog ne interesuju. Isto tako i stav apsolutne saznanja temelj metodologije, ali da u nju pored logiĉkih ulaze i
skepse, stav apsolutne sumnje u svako saznanje u nauci je praktiĉno tehniĉki i heuristiĉki elementi. Uz ove dopune moţe se smatrati da
iskljuĉen, mada je naglašena metodiĉna skepsa, što istovremeno znaĉi je metodologija posebne nauke osobena konkretizacija logike koja je
kritiĉnost, bitna osobina nauĉnog naĉina mišljenja. U nauci se, naime, prilagoĊena uslovima odreĊene nauke. Pri tom se pod osobenim
ništa ne prima na veru i nastoji se da se sve tvrdnje provere na što uslovima neke nauke podrazumeva, pre svega, stepen njene opšte
objektivniji, a istovremeno što javniji naĉin. MeĊutim, kad teorija razvijenosti, osobenosti podruĉja stvarnosti koje ona prouĉava i
saznanja raspravlja o kriterijima za utvrĊivanje objektivnosti i taĉnosti osobe-nost ugla pod kojim pristupa svome predmetu.
saznanja, kad ona pokušava da oceni na kom se stupnju u tom pogledu
nalaze pojedine nauke, kad ona razmatra osnovanost raznih
istraţivaĉkih postupaka koji se primenjuju u pojedinim naukama, tada 3. METODOLOGIJA I NAUĈNA TEORIJA
su gno-seološka razmatranja za metodologiju vrlo korisna i vaţna.
Pošto je metodologija posebna logiĉka disciplina razumljivo je da se U literaturi se ĉešće raspravlja o odnosu izmeĊu nauĉne teorije i
ona zasniva na celokupnom sadrţaju logike. U nju ulaze svi klasični metoda nego izmeĊu teorije i metodologije. Stoga se treba osvrnuti i
problemi logike kao što su, na primer: teorija pojma, definicije, suda,
zaključka, dokaza, kao i rezultati logičkih ispitivanja strukture na ovaj odnos, tim pre jer se pojmovi teorije i metoda ĉesto
naučnih zakona, teorija i sistema. U metodologiji se, meĊutim, obiĉno izjednaĉavaju, što oteţava da se odnos teorije i metoda pobliţe
osnovni logiĉki problemi posebno ne raspravljaju, jer se pretpostavlja razjasni. Tvrdi se, naime, da je jedna teorija istovremeno i metod, bez
da su oni poznati iz prethodnog prouĉavanja logike. Ali, sasvim je podrobnijeg razmatranja kako iz sadrţaja odreĊene teorije nastaju
nesumnjivo da su osnovna logiĉka znanja neophodna prilikom metodološki stavovi i ideje. Još rede se prilikom ovog
razmatranja bilo kog konkretnog metodološkog problema.
Ipak se metodologija, naroĉito metodologija posebne nauke, ne srne poistovećavanja teorije i metoda uzima u obzir već pomenuta
poistovetiti sa logikom. Metodološko prouĉavanje istraţivaĉke razlika između metoda, kao praktičnog istraživačkog iskustva i
delatnosti neke nauke se ne moţe ograniĉiti na logiĉki okvir nauĉnog praktičnih istraživačkih postupaka, i metodologije koja ta
istraţivanja. (1) Uporedo s tim metodologija ispituje i tzv. tehniku iskustva logičko-epistemološki analizira. Najpre će se izneti razlozi
istraţivanja, tj. sva konkretna sredstva koja se upotrebljavaju u nauci da zbog kojih je pogrešno poistovetiti nauĉnu teoriju i metod, a zatim će
bi se u odreĊenim logiĉkim i teorijskim okvirima došlo do novih sa-
znanja. Kritiĉka analiza i uopštavanje tehniĉkih iskustava nauĉnog se videti kako je još manje opravdana identifikacija nauĉne teorije i
istraţivanja ne spadaju u logiku, ali su u metodologiji neophodni. I (2) nauĉne metodologije. Epistemološka analiza pokazuje da svaka
neopravdano je zadatke metodologije svesti na ispitivanje i razvijanje nauka raspolaţe odreĊenim većim ili manjim fondom znanja, koja se
kriterija za proveravanje onog što je saznato, kao što to ĉesto ĉine pisci nalaze na vrlo razliĉitom stepenu opštosti. Elementarniji delovi toga
koji u metodologiji vide samo njene logiĉke funkcije.2) Metodologija je fonda ĉine nauĉnu izvornu graĊu, ĉinjeniĉki materijal na kojem nauka
i heuristika, ona
zasniva i pomoću koga dokazuje svoje teorijske stavove. U fondu
s
) SvoĊenje uloge metodologije na logiĉko ispitivanje nauke i proveravanje nauĉnih stavova i nauĉnog znanja se zatim nalaze iskustvena uopštavanja, hipoteze,
teorija bilo je dosta rašireno meĊu logiĉkim pozitivistima. Vid., na pr., H. Reichenbach, Experience zakoni, teorije, uţi teorijski sistemi, a
and Prediction, The University of Ohicago Press, Chicago, 1952, p. 6—7. Sliĉno gledište zastupa i
K. Poper (Popper) u knjizi The Poverty of Historicism, Routledge and Kegan, London, 1957, p.
135.
3
) Pošto ovo gledište, s obzirom na dosta dugotrajno preovla-davanje uticaja neopozitivizma u
metodologiji moţe izgledati ne samo neuobiĉajeno, već i sasvim neosnovano, treba podsetiti
da su Dekart i drugi zaĉetnici moderne metodologije isticali da je ona i ars inveniendi, a ne
samo ars demonstrandi. Naglašavanje heuristiĉkog momenta u metodologiji bilo je istovremeno
kritika sholastiĉkog shvatanja logike. (Vid. o ovom G. Nador, L'Importance de la doctrine
heuristique de Descartes Ċans l'histoire de la science, Dialectica, vol. 16 (1961), NQ 1, p. 25—
38.
22 23
u nekim naukama postoji i jedinstven teorijski sistem u koji se nastoji integrisati nom odnosu. Stvaranje hipotetičke osnovice novog istraživanja
svo teorijsko znanje kojim nauka raspolaţe. U mnogim naukama, meĊutim, stvaralačkim proučavanjem već poznatog znanja zahteva najveću meru
nema potpuno razvijenog i razraĊenog teorijskog sistema koji bi sjedinjavao sva originalnosti. To je prvi korak u novom istraživanju i prva faza naučnog
njihova ĉinjeniĉka i teorijska znanja, nego jedino razliĉite najopštije teorije. metoda. U metod, zatim, spada sve ono što polazeći od te osnovice treba
Naročito je potrebno imati na umu da se u naučnom fondu određene nauke
učiniti da bi se pribavila potrebna obaveštenja o stvarnosti, na osnovu
pored činjeničke građe, iskustvenih uopštavanja, zakona i teorija i
naučnog sistema nalaze kao vrlo važan za njegov elemenat i različite naučne kojih se može ispitati da li su i u kojoj meri polazne pretpostavke oprav-
hipoteze koje još nisu toliko proverene i dokazane da bi se mogle smatrati na- dane; ili, drugim recima, sve ono što se preduzima u istraživanju da bi se
učnim zakonima ili teorijama. Ove hipotetiĉke ideje se obiĉno nalaze u izgradila i proanalizirala njegova iskustvena evidencija. To je drugi deo
središtu najţivlje aktualne istraţivaĉke delatnosti. Kad su na nekom podruĉju metoda. Međutim, potpuno izvedeno istraživanje se ne zaustavlja na ovoj
iskustveni zakoni na pouzdan naĉin otkriveni, i kad njihova teorijska drugoj fazi. Loše je za istraživača ako se zadovolji nekim izolovanim
objašnjenja ne izazivaju sumnje, dalja nauĉna delatnost je preteţno primenjenog novim saznanjem do koga je došao u svom istraživanju. Izolovano
karaktera. Najplodnija nova naučna istraživanja se obično kreću u onim saznanje nema nikad veću naučnu vrednost. Zbog toga se treća faza
oblastima gde postoje neke plodne hipoteze. istraživanja sastoji u nastojanju da se rezultati istraživanja na što aktivniji
Ako se sve ovo, tj. i izvorna graĊa i sva teorijska uopštavanja razliĉitog nivoa i način uključe u postojeći fond znanja određene nauke. Ovo, naravno,
razliĉitog stepena proverenosti ukljuĉe u nauĉni metod, onda se nauka svodi nije jednostavan ili rutinski zadatak. Uključivanje rezultata nekog
na metod, a pored njega preostaje još samo pedagoška nauĉna delatnost, ĉiji je istraživanja u fond određene nauke se ne sastoji u katalogiziranju,
osnovni zadatak da priprema nove nauĉne kadrove koji treba da se na prostom dodavanju nekih novih pojedinosti postojećem znanju. Ono pret-
sistematiĉan naĉin obaveštavaju o dostignutom stanju nauke i njenom metodu. postavlja napor da se u svetlu rezultata istraživanja sagledaju svi oni
Koren gledišta koja poistovećuju metod i teoriju u nauci i ne vide razliku delovi naučnog fonda za koje ti rezultati mogu da budu relevantni. Neka
meĊu njima treba oĉigledno traţiti u uoĉavanju velike usmeravajuće uloge nova originalna saznanja mogu da dovedu u pitanje niz postojećih
postojećih nauĉnih saznanja, i napose osnovnih teorijskih shvatanja u daljem
razvoju nauke i svakom pojedinaĉnom istraţivanju. Svako istraživanje mora naučnih shvatanja, ili da omoguće novu originalnu sintezu onoga što se
polaziti od dostignutog nivoa znanja u nekoj nauci; inače se istraživač ranije znalo, koja se bez tih novih svojih elemenata ranije nije mogla
može lako naći u nezavidnom položaju da ulaže velike napore da bi „otkrio" naslutiti ili bar nije mogla metodično izvesti. Vidi se, dakle, da je svako
već poznate stvari. Istraţivaĉ koji shvata logiku nauĉnog rada nastoji da utvrdi razvijeno istraživanje jedno kolo, jedan ciklus u kome se, dok se traže nova
što je o predmetu njegovog istraţivanja već poznato da bi svojim saznanja, polazi od postojećih naučnih znanja, a u zaključnoj fazi nastoji
istraţivanjem zakoraĉio u nepoznato, ono što se nalazi ispred linije na koju je se da se dobijeni rezultati na što aktivniji način uključe u postojeći naučni
nauĉno znanje u odreĊenom momentu već stiglo. Ali, premda teorijski ili uopšte fond. Ceo taj ciklus naučnog istraživanja treba da se resi metodom. Svojim
poznati fond znanja na osnovu kog se izgraĊuje hipotetiĉka osnovica novih logičkim i tehničkim pravilima i heurističkim idejama metod treba da
istraţivanja ima izvanredan uticaj na nova istraţivanja, on ipak nije deo
omogući pronalaženje što adekvatnijih rešenja za raznovrsne istraživačke
nauĉnog metoda.
probleme. Naučna teorija je jedan od delova postojećeg fonda naučnog
Šta spada u naučni metod? Pre svega misaone radnje pomoću kojih znanja, njegov bitan opšti deo. Ona je, nesumnjivo, jedan od najsnaţnijih
naučnik stvara polaznu hipotetičku osnovu svog istraživanja analizirajući izvora heuristiĉkih ideja metoda. Ali to ne opravdava poistovećavanje
postojeće naučno znanje, otkrivajući u njemu neke praznine, nerešene teorije i metoda, pošto su heuristiĉke ideje samo jedan od njegovih
probleme ili izvesne nove mogućnosti međusobnog povezivanja raznih elemenata. Posredstvom ovih heuristiĉkih ideja ostvaruje se misaona po-
činjenica i teorijskih stavova koji još nisu sagledani u određenom vezanost teorije i metoda, moglo bi se reći, njihovo jedinstvo Ali jedinstvo
međusob- ne znaĉi istovetnost. MeĊusobni odnos teorije i metoda se ne moţe
razumeti ako se ne shvate njihove razliĉite funkcije. Uprošćeno isticanje
jedinstva teorije i metoda, shvaćenog u smislu njihove istovetnosti, oteţava
dublje razumevanje epistemološke strukture nauke.
24 25
SASTAVNI DELOVI METODOLOGIJE
Još manje je opravdano poistovetiti metodologiju s nauĉnom
U svakoj potpunije razvijenoj metodološkoj zamisli mogu se analitiĉki
teorijom. Metodologija je, kao što je reĉeno, pre svega logiĉko-
izdvojiti tri glavne grupe problema: (1) logiĉki, (2) tehniĉki i (3) nauĉno-
epistemološka kritiĉka analiza raznih metodskih postupaka i ĉitavog stanja
strategijski. Treba podvući da svaka razumna metodološka zamisao mora
jedne nauke. Reĉeno je da je jedan od njenih kljuĉnih zadataka izgradnja
ove logiĉke, tehniĉke i nauĉno-strategijske probleme gledati u nerazdvojnom
kriterija na osnovu kojih se utvrĊuju istinitost i nauĉna upotrebljivost
jedinstvu. Videće se da se to ĉesto ne uspeva postići. Šta spada u logiĉke
odreĊenih saznanja. Metodologija razvija pravila proveravanja i doka-
probleme? Sve ono što se odnosi na naĉin formiranja nauĉnih pojmova i
zivanja nauĉnih stavova, jer u nauci nije dovoljno nešto otkriti, već treba i
na naĉin analize njihovog sadrţaja; zatim ispitivanje logiĉke strukture
dokazati taĉnost svakog novog saznanja. Od otkrića do dokaza, od nauĉne
nauĉnih uopštavanja, zakona, teorija; razmatranja uloge hipoteza,
pretpostavke do nauĉnog znanja ĉesto je dosta dug i naporan put. U svojoj
njihovih raznih vrsta i tipova u nauĉnom istraţivanju; i napokon vrlo
logiĉkoj funkciji, a pre svega kad razraĊuje kriterije istinitosti i nauĉne
sloţeni zadaci izgradnje pravila koja treba da omoguće što potpunije
upotrebljivosti pojedinih saznanja, kao i postupke proveravanja i dokazivanja,
proveravanje nauĉnog saznanja. A što spada u nauĉno-istraţivaĉku
metodologija ne moţe* da bude zavisna ni od koje posebne nauĉne teorije ma
tehniku? Ĉim se postavi ovo pitanje, ĉoveku padaju na um raznolika
kako ova bila opšta. Jer vezivanje u ovoj njenoj funkciji za bilo koju nauĉnu
sredstva kojima se nauka sluţi da bi prikupljala isku stvene podatke;
teoriju dovodi metodologiju u stanje da osnovnu teoriju ne moţe proveravati.
zatim raznovrsni postupci i sredstva što se upotrebljavaju u sreĊivanju i
Usled toga ona je u vrlo nezavidnom poloţaju i prilikom ispitivanja taĉnosti
obradi prikupljenih izvornih podataka; nadalje, tehniĉka pravila o
uţih saznanja. Naime, ona mora da i sva uţa saznanja gleda iz perspektive
organizaciji razliĉitih oblika istraţivanja, itd.
osnovne teorije, i moţe dogmatski da odbacuje sve što se s tom polaznom
Ali u svim fazama razvoja nauke u njenoj metodologiji ne pridaje se
teorijom ne slaţe, po logici koju izraţava poznata izreka: ukoliko se
podjednaka vaţnost logiĉkim i tehniĉkim problemima. Postoje periodi u
ĉinjenice ne slaţu sa teorijom, utoliko gore za ĉinjenice. To je, meĊutim,
kojima izrazito preovladava inte-resovanje za jednu oblast, dok se druge
nenauĉan stav. Sud o tome da li je jedna teorija istinita ili nije moţe se na
nedovoljno razvijaju, a to moţe ponekad da bude vrlo štetno. U dosadašnjem
nauĉan naĉin doneti jedino metodiĉnim ispitivanjem njenog odnosa prema
razvoju sociologije mogu se sa stanovišta gledanja na ulogu i sadrţaj
stvarnosti i putem njenog praktiĉnog proveravanja u stvarnosti. Prilikom
metodologije razlikovati uglavnom tri faze. Prva faza se odnosi na prošli
izgraĊivanja postupaka proveravanja nauĉnog saznanja metodologija je
vek, kome istorijski pripada i ĉitav deo našeg stoleća do prvog svetskog rata.
stoga metateorijska logiĉka disciplina. Ranije je reĉeno da i logika ima neke
U toj fazi su u razmatranju problema u sociologiji izrazito preovladavali
osnovne ontološke pretpostavke; ali te osnovne ontološke pretpostavke logike
logiĉki problemi, dok se o tehnici malo govorilo. Kad se pogledaju
su mnogo šire i opštije od pretpostavki bilo koje nauĉne teorije.Jedna od bitnih
najznaĉajniji metodološki radovi iz tog perioda, na primer Dirkemova
funkcija metodologije jeste da utiĉe na ubrzavanje procesa integracije razliĉitih
rasprava Pravila sociološkog metoda i metodološke studije Maksa Vebera,4)
teorijskih shvatanja koja postoje u nekoj nauci. Pouzdani kriteriji istinitosti i što
koje su takoĊe imale vrlo veliki uti-caj, vidi se da se u njima vrlo duboko
efikasniji postupci za proveravanje nauĉnog saznanja su najvaţnija sredstva
razmatraju razni epistemološki i logiĉki problemi nauĉnog istraţivanja. O
koja metodologija moţe upotrebi ti u ostvarivanju svoje nauĉno-integrativne
tehnici istraţivanja, meĊutim, govori se vrlo malo. A istovremeno u toj
funkcije. Nema potrebe da se dokazuje da u stvaranju tih sredstava
svojoj fazi sociologija je raspolagala slabo razvijenim istraţivaĉkim
metodologija mora postupati metateorijski.
aparatom. Ona je u to vreme bila gotovo nesposobna za samostalno
prikupljanje originalnih izvornih podataka. So-
4
) M. Weber, Gesamrnelte Aufsatze zur AVissenschaftslehre J. C. B. Mohr (Paul
Siebeck) Tubingen, 1922. E. Dirkem, Pravila sociološkog metoda, Savremena škola,
Beograd, 1963.
26 27
ciolozi su tada obiĉno stvarali svoja dela na osnovu knjiga istoriĉara, i za aktivno samostalno ispitivanje društvenog ţivota. Mogućnosti aktivnog
eventualno uz delimiĉno vlastito prouĉavanje isto-rijskih arhivskih izvora, zatim sociološkog ispitivanja društvenog ţivota znatno su zaostajale za onim što je
na osnovu etnografskih studija, raznih putopisa i objavljenih zvaniĉnih u tom pogledu za svoje potrebe već davno bila izgradila istorija, ili sa
statistiĉkih podataka. Do prvog svetskog rata vrlo je nerazvijena praksa ĉime su pre sociologije raspolagale ekonomske nauke. Istorija je imala
organizo-vanja socioloških istraţivanja koja samostalno prikupljaju one podatke svoje arhive. Moderna statistiĉka prikupljanja podataka o privredi bila su
koji su za odreĊeno prouĉavanje neophodni. Ima takvih pokušaja, ali su oni daleko više prilagoĊena potrebama ekonomskih nauka, nego što je
retki. Karakteristiĉno je da se u metodološkim raspravama o metodu sociologije sociologija mogla da utiĉe na okvir u kom zvaniĉna statistika obiĉno
iz tog vremena poĉetna iskustva steĉena u razvijanju vlastitih istraţivaĉkih prikuplja i objavljuje podatke o raznim društvenim pojavama, kako bi
postupaka gotovo igtiorišu, ili bar da se o njima ne vodi dovoljno raĉuna. statistiĉki podaci bili adekvatniji za njena istraţivanja. Istovremeno,
Objašnjenje ove pojave nije jednostavno, tim pre što su najuticajnije samostalne sociološke istraţivaĉke ustanove gotovo da nisu postojale.
metodološke rasprave napisali nauĉnici koji su bili izvanredno daroviti Zanos i oduševljenje nekim ĉisto tehniĉkim postupcima, koji danas izgledaju
istraţivaĉi. Treba imati u vidu da je u to vreme konstituisanje sociologije u priliĉno naivni, bili su posledica jednog novog stanja. Ljudi s.u poĉeli da
posebnu nauku bilo središni zadatak, pa je razumljivo da je to moralo uticati na izlaze iz kabineta i došli, slikovito reĉeno, na sveţ vazduh. Nesumnjivi
karakter metodoloških raspravljanja. Sem toga, mnoga istraţivanja društvenog uspesi postignuti na pojedinim uţim podruĉjima sociološkog istraţivanja
ţivota, iako sociološki nesumnjivo relevantna, nisu bila ĉvršće ukljuĉena u ubedljivo su govorili o nauĉnoj vrednosti neposrednijeg i metodiĉnijeg
postojeće teorijske okvire, što je oteţavalo da se uoĉi znaĉaj njihovih prouĉavanja društvene stvarnosti. Kada se kasnije prikaţu društveni uslovi u
metodoloških iskustava. kojima se razvijala sociologija u ovom periodu, postaće razumljivije zašto su
Druga faza nastupa 20-tih i moglo bi se reći da pre=, ovladava sve do se neka od dostignuća u oblasti tehnike istraţivanja preuveliĉavala i
sredine 50-tih godina našeg veka. Ta faza se u metodološkom pogledu moţe jednostrano koristila.Bilo bi pogrešno misliti da je navedeni stav prema teh-
smatrati prirodom empiristiĉ kog tehnicizma. U njoj se poĉinje da diskutuje niĉkim problemima samo neka nacionalna specifiĉnost. Metodološki
preteţno o tehniĉkim pitanjima, najĉešće o raznim sredstvima pomoću kojih tehnicizam se rodio u Americi, ali on nije nacionalna ili društveno-kulturna
sociologija moţe da prikuplja izvorne podatke za svoje osobene nauĉne potrebe. osobina Amerike. Vrlo istaknutu ulogu u njegovom razvijanju u SAD imalo
Ima pisaca, koji su u tom periodu bili vrlo ugledni i imali veliki uticaj, a koji je nekoliko evropskih nauĉnika. A kad se nakon drugog svetskog rata, posle
doslovno tvrde: lako će se izaći na kraj s problemima teorijskog korišćenja jednog perioda potpune stagnacije i gušenja evropske sociologije od strane
podataka, najteţa stvar je doći do potrebnih izvornih obaveštenja.5) Bilo bi fašizma, poĉela ponovo obnavljati ţiva nauĉna delatnost u tradicionalnim
jednostrano smatrati da su ovaj tehnicistiĉki zanos i moţda ĉak opijenost centrima sociološke misli, u Francuskoj i Ne-maĉkoj, pojavilo se u tim, kao i
vrednošću i znaĉajem pojedinih tehniĉkih sredstava za prikupljanje podataka u ostalim evropskim zemljama, vrlo sliĉno gledanje na vaţnost tehniĉkih
bili sasvim besmisleni. Bio je to pokušaj da sociologija izaĊe iz nauĉnog problema. Knjige koje su prve decenije posle rata izazvale u nauĉnim
ćorsokaka, koji se sastojao u tome da je ona nauka koja ima vrlo visoke krugovima tih zemalja najveće interesovanje, bili su prevodi raznih
sveobuhvatne teorijske pretenzije — da objašnjava društvo u njegovom tota- ameriĉkih tehniĉkih istraţivaĉkih priruĉnika ili su nastale prema njihovom
litetu i u svim njegovim aspektima — a da istovremeno nije imala razvijena uzoru. A moţe se bez preterivanja tvrditi da je i kod nas takoĊe u prvim
tehniĉka sredstva i adekvatnu organizaciju godinama oţivljavanja naše sociološke delatnosti ĉesto dolazila do izraţaja
jedna izrazito teh-nicistiĉka reakcija na ranije preteţno apstraktno i
5
) Najekstremnije je ovo gledište izneo Dţ. Lamdberg (G. Land-berg), inaĉe jedan od spekulativno sociologiziranje, kao drugu krajnost. Postoje i dokumenti koji
istaknutih predstavnika neopozitivizma u sociološkoj metodologiji, u predgovoru prvog
izdanja svoje knjige Social Research, A Study in Methods in Gathering Data, koje je nedvosmisleno govore da su neki naši ljudi smatrali da će se resiti najvaţniji
izašlo 1928. god. Vid. op. cit., 2nd ed., Longmans. Green and Co., New York, 1947, p. problem nauĉnog razvoja i brţeg napretka naše sociologije ako se što veći
VII— IX. Osnovnu usmerenost dela jasno izraţava i njegov podnaslov. broj nauĉnih kadrova, naroĉito mlaĊih, upozna sa tehnikom sociološkog
istraţivanja. Kao svaki zanos, i ovaj je bio preterano optimistiĉan.
28 29
Lako je zapaziti da su u brojnim priruĉnicima o metodologiji socioloških 5. METODOLOGIJA I NAUĈNA STRATEGIJA

istraţivanja, koji su se pojavili u raznim zemljama u ovoj tehnicistiĉkoj fazi,
obiĉno vrlo iscrpno obraĊeni razni postupci za prikupljanje podataka; dosta je Već time što je u metodologiju — pored logiĉko-episte-moloških i
uspešno izneto iskustvo o planiranju i izvoĊenju raznih oblika istraţivanja; ali operativno-tehniĉkih — ukljuĉen i heuristiĉka mo-menat, zauzeto je
su logiĉki problemi i kritiĉka funkcija metodologije sasvim potisnuti u implicitno stanovnište o njenom odnosu prema nauĉnoj strategiji. Ipak to
pozadinu. Teško se oteti utisku da su neki od tih priruĉnika zamišljeni stanovište treba šire obrazloţiti i uĉiniti odreĊenijim. Prvo treba objasniti
prvenstveno kao inventar tehniĉkih istraţivaĉkih sredstava s kojima sociologija pojam nauĉne strategije. Po analogiji sa strategijom uopšte, i nauĉna
raspolaţe, a ne kao sistematska i svestrana metodološka analiza istraţivaĉke de- strategija se sastoji u odreĊivanju nekih kljuĉnih, osnovnih ciljeva na-
latnosti sociologije. U ovakvoj analizi treba, naravno, tehniĉkim momentima uĉne delatnosti, ĉije ostvarivanje zahteva dugotrajniji period i oznaĉava
pokloniti veliku paţnju, ali oni dobijaju puniji smisao tek onda kad se ne osnovnu usmerenost nauĉnih istraţivanja. Pored utvrĊivanja ciljeva, u
posmatraju izolovano, nego u najtešnjoj povezanosti s logiĉko-epistemološkim strategiju spada i razmatranje najsvrsishod-nijih puteva i sredstava za
naĉelima nauke.8) njihovo ostvarivanje. A u tom okviru se kao poseban zadatak istiĉe
Treća faza u razvoju sociološke metodologije poĉinje sredinom 50-tih godina. razmatranje najpodesnijih organizacijskih oblika, u kojima se oĉekuje
Ona je obeleţena nizom vrlo zasnovanih kritika površnosti i jednostranosti da će nauĉna delatnost uspeti da te ciljeve najverovatnije i u najvećoj
metodološkog tehni-cizma.7) Istovremeno se javlja znatno veće interesovanje meri, ostvari.Nema sumnje da nauĉna strategija nastaje pod naj-tešnjim
za temeljne epistemološke probleme sociološkog istraţivanja i teţnja da se uticajem izvesnih društvenih potreba i onih društvenih snaga koje u datom
prevaziĊe dosta uzak empirizam u kome su se u prethodnoj fazi kretala društvenom sistemu raspolaţu s najvećom društvenom moći i najvećim
metodološka razmatranja. Karakteristiĉno je da se pri tom ne zapostavljaju uticajem uopšte, pa usled toga redovno i najvećim uticajem na nauku. Ali,
tehniĉki problemi. Moţda se najtrajnija zasluga tehnicistiĉke faze u razvoju premda praktiĉni momenti leţe u osnovi razvijanja svake nauĉne strategije,
sociološke metodologije ne sastoji toliko u uspešnom rešavanju raznih zadataka bilo bi pogrešno i znaĉilo bi vulgarni prakticizam ako bi se u strategijske
u prikupljanju iskustvenih podataka i razvijanju pojedinih oblika istraţivanja — ciljeve nauke ukljuĉili samo neposredni praktiĉni zadaci, u ĉijem rešavanju
iako su u tome postignuti nesumnjivi uspesi — koliko u tome što je danas primena nauĉnih saznanja treba da pomogne društvenoj praksi. Svako
gotovo opšte usvojeno gledište da se ne moţe izgraditi nauĉna metodologija ako perspektivno razmatranje nauĉne strategije ima na umu da i nauku, kao vrlo
se zapostavi njena tehniĉka strana. osobenu delatnost, treba razvijati. Jer, ako se ona samo eksploatiše, ako se
samo primenjuju njena saznanja, nauka vrlo brzo poĉinje da zaostaje za
potrebama, i zbog toga što se sama ne razvija ne moţe ni da daje neke šire
rezultate. Prema tome, pored ciljeva koji se neposredno odnose na praktiĉnu
primenu, u svakoj razumnijoj strategiji moraju postojati i teorijski ciljevi,
ĉije ostvarenje treba da omogući brţi razvoj nauke.
Razumljivo je da razne metodološke zamisli razliĉito gledaju na odnos
6
) Isticanje da je u ovom periodu izrazito preovladavalo interesovanje za tehniĉke metodologije i nauĉne strategije. Ĉisto logiĉka zamisao metodologije negira
probleme ne znaĉi da se u njemu nisu pojavili i radovi u kojima je odreĊeno mogućnost aktivnijeg uticaja metodologije na formiranje nauĉne strategije.
metodološko stanovište šire epistemološki analizirano i obrazlagano. Kao primeri takvih Kao što je reĉeno, ona svodi metodologiju uglavnom na razmatranje i
radova mogu se navesti G. Lundberg, Foundations of Sociology, Macmillan, New York, unapreĊenje postupaka za proveravanje nauĉnog saznanja, a gotovo potpuno
1939; F. Kaufmann, Methodologv of Social Science, Oxford Universitv Press, New iskljuĉuje heuristiĉki momenat. Prema tom shvatanju metodologija treba,
York, 1944; F. S. C. Northrop, The Logic of Science and the Humanities, Macmillan, pošto nauka doĊe do nekih saznanja, da ta saznanja logiĉki ispita, da bi se
New York, 1947. Periodizacija istiĉe samo osnovnu tendenciju u razvoju sociološke
utvrdilo da li su ona istinita i kakav je njihov poloţaj u nekom nauĉnom
metodologije.
') Sire o ovom vid. u odeljku „Savremene struje u sociološkoj metodologiji", str. 146— sistemu. Ovako
158.
30 31
shvaćena, metodologija naravno ne moţe da ostvaruje neki širi uticaj na problemima moţe, dakle, imati najširu posrednu praktiĉnu vrednost.
strategijska pitanja, jer strategija se odnosi na budućnost i na saznanja do Napokon, neka nova metodološka dostignuća mogu takoĊe da se
kojih tek treba doći. Obiĉno se kao glavni razlog osporavanja vrlo pozitivno odraze i u teorijskim i u prime-njenim istraţivanjima.
mogućnosti da metodologija utiĉe na nauĉnu strategiju istiĉe da je Moţe se prema tome zakljuĉiti da je pasivan stav metodologije
rešavanje strategijskih pitanja stvaralaĉki akt koji se ne moţe prilikom razmatranja raznih strategijskih pitanja štetan za nauku.
normirati. To je isti argumenat kojim se sa ovog stanovišta uopšte Pasivan stav prema nauĉnoj strategiji, meĊutim, ne zastupaju u
osporava heuristiĉka funkcija metodologije. Nema sumnje da je akt metodologiji samo logistici. Vrlo je sliĉno stanovište metodologa
otkrića spontan i da se, kao uostalom sve što je stvaralaĉko, ni akt koji u metodologiji vide samo operativnotehniĉke zadatke. Oni ni ne
nauĉnog otkrića ne moţe normirati. Niko ne moţe nauĉiti kako se dolazi mogu da zauzmu neki aktivniji stav u strategiji, jer smatraju da je
do novih nauĉnih otkrića. MeĊutim, na metodološkom planu se moţe zadatak metodologa samo da izgrade sredstva pomoću kojih će se
uspešno razmatrati da li je odreĊeni istraţivaĉki pristup više ili manje istraţivanje izvoditi, a da odluku o tome šta će se ispitivati treba
podesan za rešavanje nekog nauĉnog zadatka. Ni jedno novo otkriće ne sasvim prepustiti drugima.
pada s neba, i nije sasvim nezavisno od nekih već postojećih znanja i
istraţivaĉkih iskustava. Stoga ako neko smatra da će bez dovoljnog
poznavanja dostignutog nauĉnog znanja nešto znaĉajno novo otkriti, 6. METODOLOGIJA I SOCIOLOGIJA NAUKE
moţe se bez obzira na njegovu bistrinu i liĉnu darovitost opravdano
sumnjati u uspeh. Poznavanje nauĉne teorije najsigurnije obezbeĊuje Delokrug i funkcije metodologije se, nesumnjivo, mogu odrediti i
povezanost novog istraţivanja s postojećim nauĉnim znanjem. bez posebnog razmatranja njenog odnosa prema sociologiji nauke, ili
Metodologija omogućuje potpunije korišćenje postojećeg još konkretnije prema onom što se malo nezgrapno zove
istraţivaĉkog iskustva. Ovim se ne osporava da se akt nauĉnog otkrića sociologijom sociologije. Sociologija nauke, kao jedna od grana
ne moţe normirati; ţeli se samo istaći da se metodološki moţe sociologije saznanja, prouĉava društvene uslove u kojima se
razmatrati ĉitav niz uslova pod kojim otkriće moţe postati verovatnije. javlja nauka i razne uticaje društvenih ĉinilaca na njenu
Stoga, ako se nauĉnom strategijom nauci postave odreĊeni ciljevi, moţe delatnost. Reĉeno je da je metodologija, kao logiĉka disciplina,
se i korisno je da se s metodološkog sta-novištva oceni da li su ti ciljevi izrazito nqrmativna nauka. Nije njen zadatak da samo opisuje
realistiĉni. Nauci se, naime, mogu postaviti ciljevi koje ona nije u nauĉno-istraţivaĉku praksu. Ona prouĉava nauĉnu delatnost s
stanju da resi, bilo zbog ograniĉenog vremena u kome se ti ciljevi osnovnim ciljem da utvrdi optimalne, tj. najbolje moguće norme za
ţele postići ili zbog toga što oni nisu formulisani na naĉin koji njeno obavljanje. Kao što se logika razlikuje od psihologije
odgovara istraţivaĉkom pristupu i postojećim znanjima odreĊene mišljenja, — jer normira uslove i postupke mišljenja, kojim se u
nauke. A pošto se svaka strategijska zamisao sastoji i u utvrĊivanju saznanju uspostavlja racionalan odnos prema stvarnosti, dok
naĉina i sredstava pomoću kojih se oĉekuje da će postavljeni ciljevi psihologija ispituje mišljenje u svim oblicima u kojima se ono javlja
biti najlakše i najpotpunije ostvareni, aktivno uĉešće metodologije u u realnom ţivotu sa svim njegovim neracionalnostima i
razradi toga dela strategijske zamisli moţe pomoći da se iz širokog nesavršenostima — tako i metodologija ima pre svega zadatak da
registra istraţivaĉkih iskustava odreĊene nauke odaberu i razvijaju pronalazi optimalne norme za nauĉnu delatnost. MeĊutim, prilikom
ona iskustva i oblici istraţivanja koji su najprikladniji za ostvarenje stvaranja normi ne srne se nikad izgubiti iz vida stvarnost u
strategijskih ciljeva. Uopšte su meĊusobni uticaji teorijskih, kojoj će se one primenjivati. Inaĉe norme postaju utopijske.
strategijskih i metodoloških momenata u nauĉnom radu vrlo reciproĉni. Realistiĉna norma se zasniva na dobrom poznavanju stvarnosti u
Nekad postavljanje jednog cilja i davanje velikih sredstava da bi se on u kojoj će biti primenjena, na otkrivanju mogućnosti koje postoje
odreĊe-gorh roku ostvario moţe znatno ubrzati razvoj teorijske misli i u tom delu stvarnosti i normiranju onog što se smatra najboljom
metodološkog iskustva na odreĊenom podruĉju. U drugim prilikama od postojećih mogućnosti. Zbog toga metodologija mora da vodi
neko novo ĉisto teorijsko rešenje predstavlja osnovu za naglo proširenje raĉuna o saznanjima sa kojima raspolaţe sociologija nauke o
ili stvaranje novih oblika primene nauĉnih saznanja. Strategijsko uslovima u kojima nauka deluje.
usmeravanje nauke prema tim teorijskim
32 33
Društveni uslovi, pak, u kojima se razvijaju društvene nauke i njihov taka nauĉno istraţivanje se pojavljuje kao osoben, dosta sloţen
društveni poloţaj su mnogo sloţeniji nego što je to sluĉaj kod prirodnih društveni proces i društveni odnos, u kome se na jednoj strani nalazi
nauka. Jer ako i u prirodnim nau-kama, naroĉito primenjenim, nauĉnik i lica koja mu pomaţu u prikupljanju podataka, a na drugoj
vannauĉni momenti odreĊuju osnovne ciljeve nauĉne delatnosti, i mada ispitivana društvena sredina sa svojim razliĉitim kolektivnim i
od tih društvenih uslova zavisi u krajnjoj liniji mogućnost i oblik individualnim osobinama i razliĉitim konkretnim stavovima prema
organizacije nauĉnog rada, ovi odnosi nauke i društva se u društvenim sadrţaju onog što se u odreĊenom ispitivanju prouĉava. Da li će i
naukama još više komplikuju jer su saznanja ovih nauka u mnogo koliko neki iskustveni podaci biti taĉni i nauĉno upotrebljivi ne
neposredni joj vezi sa društvom i razliĉitim, ĉesto suprotnim interesima zavisi samo od toga da li je istraţivaĉ primenio formalno pravilan i
i vrlo protivureĉnim shvatanjima. Vrlo ĉesto se saznanja društvenih korektan istraţivaĉki postupak, nego vrlo mnogo i od toga šta o
nauka sukobljavaju sa onim što društvo o sebi misli. A šta društvo misli istraţivanju misle društvene grupe i pojedinci od kojih se traţe
samo o sebi najbolje se vidi u oblasti ideologije. U ideologiji postoje podaci. Prilikom ispitivanja konkretnog društvenog odnosa koji se
razliĉiti slojevi i razliĉite struje u zavisnosti od razliĉitog društvenog uspostavlja u toku istraţivanja — a koji od jedne do druge prilike
poloţaja pojedinih društvenih grupa. Zbog toga je obiĉno uticaj društva moţe da se mnogo razlikuje sociolog-istraţivaĉ se ne moţe
na nauĉnu aktivnost društvenih nauka neposredniji, ĉesto negativan, jer zadovoljiti nekim uopštenim logiĉko-tehniĉkim rešenjima. On mora
sputava, a nekad i onemogućuje nauĉna istraţivanja raznih pojava i znati mnogo onog s ĉime bi prvenstveno trebalo da se bavi socio-
odnosa, kao i objavljivanje odreĊenih nauĉnih saznanja i hipoteza. logija nauke. Ali kako je sociologija nauke priliĉno nerazvijena, u
Karakter društvenih uticaj a na nauku moţe se utvrditi svestranom metodologiji se moraju prikupljati i prouĉavati iskustva ove vrste
sociološkom analizom naĉina kako se ona kao posebna društvena koja se stiĉu u raznim istraţivanjima.
delatnost uklapa u opštu organizaciju nekog društva i njegovu kulturu.
Pored toga, sociologija nauke ispituje i unutrašnju organizaciju
nauĉne delatnosti, njene institucionalne oblike i odnose, profesionalne 7. IZVORI METODOLOŠKIH SAZNANJA
osobenosti ljudi koji se bave naukom, rasprostranjena shvatanja o
nauĉnoj vrednosti raznih teorijskih stanovišta i metodoloških pristupa, i Na kraju razmatranja delokruga i funkcija metodologije
si. Opšti društveni uslovi svakako utiĉu i na ove uţe osobine nauke, ali treba reći još nešto o tome kako metodologija ostvaruje svoje
se u ovim posled-njim ogleda i relativna samostalnost funkcije i o najpodesnijem naĉinu obaveštavanja o nauĉnom
institucionalizovane nauĉne delatnosti. Za metodologiju je poznavanje metodološkom iskustvu. Glavni i najvredniji izvor originalnih
ovih neposrednih uslova i osobina nauke, kao i društveno- metodoloških iskustava i saznanja su najkvalitetnija nauĉna
profesionalnih osobina nauĉnih krugova, vaţno jer od njih dosta zavisi istraţivanja, koja su svojom originalnošću pomerila napred
objektivna mogućnost primene razliĉitih istraţivaĉkih pristupa, kao i istraţivaĉku nauĉnu praksu. Uvek je u nauci bilo mnogo šablona i
sklonost nauĉnika da se za njih opredele. mnogo rutine. U savremenom društvu se neobiĉno mnogo proširio
Postoji, meĊutim, još jedno podruĉje na kome sociologija, kao krug ljudi koji se aktivno bave naukom i moţda se usled toga
i druge društvene nauke, dolazi u neposredan odnos s društvom i na povećao udeo sasvim beznaĉajnih radova. MeĊutim, u toj poplavi
kome metodologija takoĊe mora znati mnogo od onoga ĉime se bavi — osrednjosti ima i velikih dostignuća, originalnih, nauĉno znaĉajnih,
ili bi trebalo da se bavi — sociologija nauke. To su, naime, neposredni metodološki izuzetno plodnih i korisnih. Prouĉavanje tih iskustava je
društveni odnosi koji se uspostavljaju prilikom prikupljanja raznih jedan od glavnih izvora saznanja na kojima se izgraĊuje
podataka o društvenom ţivotu. Društvene nauke se ĉesto u svojim metodologija. Drugi znaĉajan izvor treba da bude praćenje logiĉke i
istraţivanjima sluţe podacima koji se u društvu stvaraju nezavisno od gnoseološke misli u filozofiji. Ta dva izvora treba preporuĉiti
nauĉnih potreba radi zadovoljenja raznih praktiĉnih društvenih potreba. svakom ko hoće da se obavesti o stanju nauĉne metodologije i shvati
Ali u društvenim naukama se sve ĉešće izvorna obave-štenja logiku i smisao nauĉnog istraţivanja. Dobro je uzeti metodološke
prikupljaju u neposrednom dodiru s odreĊenom društvenom sredinom. priruĉnike, kao udţbenike i podsetnike, ali to je samo uvod, samo
U procesu aktivnog prikupljanja izvornih poda- prvi korak. Aliko hoće da se dublje obavesti o tome kako su nastala
znaĉajna Nauĉna ostvarenja, treba da upoznaje njena
najoriginalnija
34 35
dela, klasiĉna i savremena. O tome bi trebalo voditi više raĉuna prilikom II KRATAK PREGLED OSNOVNIH SHVATANJA O
organizacije nastave metodologije u kojoj inaĉe moţe da preo vlada SOCIOLOŠKOM METODU
štetni prakticizam, koji nastavu svodi preteţno na rutinske probleme i
stvara kod studenata pogrešno ubeĊenje da je istraţivaĉki rad nešto U ovom saţetom izlaganju razliĉitih shvatanja o epistemološkim
šablonsko, mehaniĉko, što se lako moţe formalizovati. Da bi se to osnovima i teorijskim okvirima sociološkog metoda nije neophodno
izbeglo, trebalo bi da.u nastavi metodologije dobiju daleko više mesta iznositi sve varijante u kojima su dolazila do izraţaja pojedina
svestrana metodološka prouĉavanja epohalnih i uopšte znaĉajnih osnovna stanovišta. Za neposrednu svrhu ove knjige biće sasvim
nauĉnih istraţivaĉkih dela. Na tim primerima se najizvornije vide dovoljno ako se ta stanovišta prikaţu i objasne na gledištima svojih
originalna istraţivaĉka rešenja i postupci koji su do njih doveli. najizrazitijih predstavnika, koji su ih, uostalom, najpotpunije izrazili.
Metodologija ipak ne moţe da se u ostvarivanju svoje uloge oslanja O prirodi sociologije, ili opšte teorijske nauke o društvu, i o
samo na prouĉavanje istraţivaĉkih iskustava do kojih se spontano dolazi osobenostima njenog metoda iskristalizovala su se dosad tri osnovna
u toku prouĉavanja odreĊenih sadrţin-skih problema. Ona mora da stanovišta: (1) ono koje zastupa Marks, zatim (2) pozitivistiĉko
organizuje izvesna specifiĉno metodološka ispitivanja. To se moţe stanovište koje je kroz istoriju sociologije najviše razraĊivano i koje
ilustrovati s nekoliko primera. Odavno je poznato da se u raznim je, verovatno, najviše uticalo na njen razvoj. Svoj najsnaţniji izraz
oblicima ankete pojavljuje tzv. ahketarska greška, tj. greška koju u ovo stanovište je dobilo u delima Ogista Konta (A. Comte), Dţona
podatke unosi odreĊeni prikupljaĉ zbog nekih svojih liĉnih osobina. Stjuarta Mila (J. Stuart Mili) i Emila Dirkema (Durkheim), i (3)
MeĊutim, da bi se mogli pouzdanije, gotovo eksperimentalno, utvrditi stanovište ĉija je osnovna ideja da izmeĊu prirodnih i društvenih (ili
opšti uti-caj i razliĉiti oblici anketarske greške, neophodno je u okviru kulturnih) nauka postoje korenite epistemološke razlike i koje u
raznih anketa organizovati specijalno metodološko prouĉavanje ovog saznavanju društvenih pojava naroĉitu ulogu pridaje sposobnosti
problema. Ili još jedan sliĉan primer. Neposredno posma-tranje je istraţivaĉevog uţivljavanja i razumevanja. Filozofski koreni ovog
svakako vrlo vaţan izvor originalnih saznanja o društvu. Ali iz stanovišta, koje je nastalo kao direktna kritika pozitivizma, nalaze se
psihologije je poznato da u opaţanju postoje znaĉajne razlike. Iz u idejama nemaĉkih filozofa Dil-taja (Dilthev), Vindelbanda
iskustva nekih teorijski i metodološki egzaktnijih nauka nego što je (Windelband) i Rikerta (Rickert). U sociologiji je ovo stanovište,
sociologija odavno je poznato da se, kad razni pojedinci koriste vrlo iako nešto modifikovano, došlo najviše do izraţaja u delu Maksa
precizne instrumente kao što su teleskopi, mikroskopi i dmga tehniĉka Vebera (Weber). Pored ovih osnovnih stanovišta, bilo u njihovom
sredstva za posmatranje i mere-nje, redovno pojavljuju razlike u okviru ili nezavisnije, javljaju se i druge epistemološke struje. Jedna
izvornim obaveštenjima, koje nastaju zbog individualnih razlika u od njih je, npr., fenomenološka, ĉija se nit moţe pratiti od Firkanta
opaţanju. To se naziva liĉnom jednaĉinom posmatraĉa. Kad neki (Vierkandt) do Gurviĉa (Gurvitch). U analizu tih manje uticajnih
istraţivaĉ šalje na terenski rad grupu ljudi sa zadatkom da struja ovde se neće ulaziti, nego će izlaganje biti ograniĉeno na prikaz
posmatranjem prikupe odreĊene iskustvene podatke, svakako je vaţno ideja Marksa, Konta, Mila, Dirkema i Vebera.Moţe se postaviti
da zna njihove liĉne jednaĉine. Ako hoće da nešto preciznije o tome pitanje zašto je potreban ovaj isto-rijski pregled? Pre svega zato što
sazna, on mora podvrći tu grupu posmatraĉa dosta preciznom ekspe- se u najnovijim udţbenicima ne nalaze uvek najdublje misli o
rimentalnom ispitivanju. O tome će se kasnije opširnije govoriti. Cilj sociološkom metodu. Naroĉito u njima ĉesto nije razvijen sintetiĉan
ovih nekoliko primera jeste da ukazu na neke probleme koji se u pristup svim aspektima sociološkog metoda, koji bi bio svestrani je
metodologiji moraju ispitivati specijalnim istraţivanjima, i moţe se reći epistemološki i teorijski obrazloţen. A zatim, za bolje razumevanje
da poslednjih godina ima sve više ovakvih metodoloških ispitivanja. savremenih metodoloških problema koji, po pravilu, nisu novi, vrlo je
ko-
37
36
loški nominalizam karakteristiĉno da nastoji objasniti društvo ,
risno videti na koji naĉin su ti isti problemi bili postavljeni ranije i koja nekim individualnim osobinama njegovih ĉlanova. U svojoj teoriji
su sve rešenja bila predlagana. Mnoga savremena metodološka sociološki nominalizam se deli na razne psihologisticke i
shvatanja postaju razumljivija ako se sagledaju u istorijskoj biologistiĉke varijante. Polazeći od nekih osnovnih psiholoških ili
perspektivi.Pre izlaganja Marksovog shvatanja o metodu treba proširiti bioloških karakteristika ĉoveka, bilo da su to njegovi nagoni ili neke
ono što je u uvodnom poglavlju reĉeno o ĉiniocima koji mogu da znatno njegove uroĊene osobine i teţnje, interesi, ideje ili vred-nosti,
utiĉu na shvatanje o najsvrsishodnijem metodu neke nauke. Kad se na nominalisti uvek na individualnom planu nastoje da naĊu osnovne
primerima razliĉitih metodoloških zamisli malo detaljnije rašĉlani od poluge i osnovna objašjenja za sve ono što se u društvu dešava.
ĉega sve zavise odreĊena gledišta o sociološkom metodu, priliĉno se Razumljivo je da ovako polazno teorijsko stanovište mora znatno
lako uoĉava da ona zavise ponajpre od toga kako istraţivaĉ shvata uticati na ĉitav naĉin istraţivanja, pa i na metodološka shvatanja
prirodu društva. Polazno shvatanje prirode društva pojedini nauĉnik uopšte.Osnovne vizije društva se meĊusobno razlikuju i po
obiĉno izgradi već pre poĉetka svojih detaljnih istraţivanja, i to polazno razliĉitom ocenjivanju znaĉaja pojedinih oblika društvene delatnosti.
shvatanje društva se moţe nazvati njegovom poĉetnom vizijom. Ne
moţe se ući u dublja prouĉavanja gotovo nijednog društvenog proble- Poznato je, na primer, da Marks u svom inaĉe vrlo sloţenom
ma, ako se prethodno nema neka celovitija vizija društva, neko osnovno shvatanju društvenog determinizma u oblasti neposredne
shvatanje njegove biti i prirode. Pojedini nauĉnik moţe prosto da proizvodnje, gde se stvaraju osnovni preduslovi za opstanak društva,
preuzme neku postojeću viziju. Izrazito, pak, originalni mislioci se vidi osnovnu polugu ĉitavog društvenog razvoja. MeĊutim, postoje i
odlikuju upravo time što se — obiĉno od samog poĉetka svoga_ druga shvatanja koja drugim društvenim delatnostima pridaju taj
stvaranja — probijaju s jednom novom, originalnom vizijom društva. U prioritetni, najdublji uzroĉni uticaj na društveni ţivot. S ovim je
sociologiji su došla do izraţaja razliĉita, ĉesto korenito suprotna neposredno povezano i razliĉito shvatanje uzroka društvenog
shvatanja osnovne prirode društva. Postoje, na primer, organske teorije razvoja, kao i puteva i naĉina kako se on ostvaruje. Iz poĉetne vizije
koje u društvu vide uravnoteţenu spontanu celinu koja zatim izviru problemi koji se nalaze u ţarištu odreĊene opšte
funkcioniše'sliĉno biološkom organizmu uz veću ili manju saglasnost teorijske zamisli ili teorijskog sistema, na koje se prvenstveno
svih svojih delova. Ovom organskom, ĉesto i totalitarnom, shvatanju usmeravaju istraţivanja i koji tek nekoj teorijskoj zamisli daju
društva suprotstavlja se jedno drugo gledište koje u društvu takoĊe vidi odreĊeniju fizionomiju.Na metod, zatim, utiĉu shvatanja o
odreĊeni sistem, ali smatra da se u osnovi tog sistema nalaze razni oblici društvenoj ulozi nauke. I u tom pogledu ima niz meĊusobno vrlo
unutardruštvenih protivreĉnosti i sukoba izmeĊu pojedinih njegovih opreĉnih stavova. Ponekad se tvrdi da nauka prouĉava ono što je bilo
delova. Osnovni sukobi i protivreĉnosti na kojima se zasniva i odrţava i što postoji u datom trenutku, a da ne moţe ništa da kaţe o buduć-
društvo mogu se tumaĉiti na razne naĉine. Najĉešće se osnovnim nosti; to spada u proroĉanstva i ideologiju. Ovo stanovište o odnosu
smatraju sukobi društvenih klasa ili sukobi raznih drugih društvenih nauke i prakse najviše odgovara skupljaĉkom empirizmu. MeĊutim,
grupa koje se obrazuju u okviru društvene strukture. Drugu varijantu ono donekle proizilazi iz neposredne istraţivaĉke prakse
ove konfliktne vizije društva predstavljaju teorije koje osnovne izvore istorijskih i uopšte opisnih nauka. Ima, naime, mnogo istoriĉara koji
sukoba traţe u meĊunarodnim odnosima (sukobi izmeĊu nacija, rasa, ne smatraju da je njihov zadatak da iz prouĉavanja ranijih dogaĊaja
kultura). Treći osnovni tip poĉetne vizije društva, vrlo rasprostranjen u izvlaĉe neke opštije zakljuĉke i da na taj naĉin stvarno pomaţu da
prošlosti a i u savremenoj sociologiji, nalazi se u osnovi raznih istorija bude magistra vitae, nego da se njihov zadatak iscrpljuje
nominalistiĉkih teorija. Sociološki nominalizam redovno ne uviĊa objektivnim opisivanjem odreĊenih istorijskih pojedinosti. Kad neko
specifiĉnost onog što je u društvenom ţivotu izrazito društveno, njegove decenijama na taj naĉin shvata svoju nauĉnu delatnost, sasvim je
izrazito kolektivne oblike i osobine koji se ne mogu bez ostatka svesti razumljivo da će, kad poĉne da razmišlja o odnosu nauke i društvene
na osobine pojedinaca, ĉlanova raznih kolektivnih društvenih oblika. prakse, zauzeti stanovište da nauka o budućim kretanjima ne moţe
Sociološki nominalisti vide u društvu rezultantu ukrštanja osobina, ništa da kaţe. Drugo gledište o društvenoj ulozi nauke, naroĉito
interesa i delatnosti ogromnog broja pojedinaca. Razne nominalistiĉke karakteristiĉno za razne pozitivistiĉke struje, smatra da nauĉna misao
teorije razliĉito objašnjavaju odluĉujuće osobine pojedinaca, ali je za ne moţe radikalnije uticati na istorijski tok ili promenu aktualnog
socio- stanja društva, ali da ona moţe i treba da pomogne u otklanjanju
nekih pojedinaĉnih slabosti i nedostataka u struk-
38 39
turi i organizaciji postojećeg društva. Ovo gledište, potpuno odgovara Prilikom razmatranja o prirodi nauke postavlja se vrlo ĉesto i jedno drugo
Kontovom, a u velikoj meri i Diirkemovom i Popero-vom (Popper) mišljenju. opštefilozofsko pitanje koje bi se moglo ovako formulisati: postoje li neke
Nauka se shvata kao pomoćno sredstvo za izvoĊenje malih postepenih reformi, ne samo istorijski date, već uopšte imanentne granice nauĉnog saznanja; i
radi poboljšavanja onog što je u osnovi nuţno i nepromenljivo. Vrlo je raspro- ako postoje, u kom ih pravcu treba traţiti? U odgovorima na ovo pitanje
stranjeno, zatim, gledište o tzv. etiĉkoj neutralnosti nauke. Epistemološka ĉesto se osporava mogućnost nauĉne sinteze ljudskog znanja. Smatra se,
osnova ovog mišljenja jeste ideja o korenitoj razlici izmeĊu stvarnosti i. naime, da nauka moţe biti izvanredno korisna u ispitivanju delimiĉnih, jasno
ljudskih vrednosti, pa prema tome i izmeĊu ĉinjeniĉkih (u koje spadaju i svi omeĊenih problema i u stvaranju racionalne osnove za rešavanje
teorijski) i vrednosnih sudova. Društveni smisao teze o etiĉkoj neutralnosti, pojedinaĉnih praktiĉnih zadataka, ali da se na nauĉnim osnovama ne moţe
kao na primer i ideje Vart pour Vart u umetnosti, nije uvek isti. Ne tako retko se izgraditi sinteza celokup-nog ljudskog znanja, kao ni celovit i psihološki
pomoću nje nastoji odbraniti bar neka misaona autono--mija nauke, pa ubedljiv pogled na svet. nego da je to mogućno samo u okviru filozofije, ili
makar i po cenu ograniĉenja njenog delokruga. Pri tom je ponekad ovo u okviru religiie, ili na estetiĉki naĉin u umetnosti. Pri tom se obiĉno ide još
ograniĉenje više prividno nego stvarno. Ali u savremenim uslovima se ovim dalje pa se osporava ne samo mogućnost nauĉnog pogleda na svet, nego i
gledištem ĉesto ţeli da s nauĉnika sasvim skine svaka društvena odgovornost. svaka relevantnost nauĉnog saznanja u tom pogledu. Smatra se da nauĉno
Tvrdi se da je njegov zadatak jedino da ispituje stvarnost; da u njoj otkriva saznanje ima iskljuĉivo tehnološku funkciju i da je sasvim odvojeno od
odreĊene pravilnosti i da pokušava da te otkrivene pravilnosti objasni. Ali, egzistencijalnih korena iz kojih izbija ĉovekova potreba za celovitim
smatra se da nauka niti moţe uticati na to u kom će se pravcu kasnije u društvu pogledom na svest.U razmišljanjima o osnovnoj prirodi nauke i njenoj
upotrebljavati nauĉna saznanja, niti da je to uopšte njen zadatak. Kako će društveno-istorijskoj ulozi neminovno se postavlja i pitanje o meĊusobnom
društvo upotrebljavati nauĉna saznanja to je stvar društvene prakse, to se odnosu racionalnog i iracionalnog u ljudskoj praksi. Mnogi tvrde da se
nauĉnika ništa ne tiĉe. Nauĉnik je prema tome samo tehniĉki struĉnjak koji uopšte ne moţe shvatiti stvarna isto-rijska ĉovekova praksa ako se posmatra
moţe da sluţi ..i bogu i Ċavolu"; on prepušta svom poslodavcu da donosi odluke samo sa stanovišta nekih racionalnih potreba i racionalnih oblika naĉina
o tom što će se ispitivati, u kom pravcu i radi ĉega. Na poslodavca je prebaĉena ponašanja; u njoj, tvrdi se, toliko dominiraju iracionalni elementi da se bez
i sva društvena i moralna odgovorost za ove odluke. Na kraju, postoji gledište razumevanja tih elemenata ne mogu sagledati najdublji izvori ljudskog
o izrazito kritiĉkoj i preobraţavajućoj revolucionarnoj društvenoj ulozi delanja i istorije. Iz ovog stava, pak, slede gotovo nuţno dalji zakljuĉci, kao
nauke. Nauka je kritika postojećeg stanja društva i teorijsko oruĊe za izgradnju na primer sledeći: ako se stvarno u osnovi covekove istorijske prakse nalaze
njegovog novog oblika. Kao što je poznato, ovo gledište je najdoslednije izrazito iracionalni elementi, pitanje je da li je nauka, kao sredstvo za
zastupao Marks.U treću grupu ĉinilaca od kojih zavise shvatanja o nauĉnom razvijanje i unapreĊivanje tehniĉke prakse podesna i, gledano iz šire per-
metodu spadaju logiĉko-epistemološka shvatanja o prirodi nauke kao misaone spektive, uopšte korisna? Njena racionalna saznanja se ipak mogu
delatnosti. S tim u vezi postavlja se, pre svega, pitanje ĉime se nauka razlikuje primenjivati samo u iracionalnim opštim okvirima praktiĉnog delanja i
od nekih drugih misaonih delatnosti, u prvom redu od „zdravog razuma", a konaĉni rezultat primene moţe da bude samo pojaĉanje rušilaĉke moći nekih
zatim od filozofije, umetnosti, religije. Zatim, da li postoje i u ĉemu se sastoje izrazito iracionalnih ljudskih poriva. I konaĉno, na shvatanja o metodu utiĉe
neke misaone, logiĉke osobenosti pojedinih grana nauke, ili su sve nauke u stepen razvijenosti istraţivaĉke prakse odreĊene nauke, a u izvesnoj meri i
osnovi izgraĊene na istim logiĉko-epistemološkim naĉelima. Drugim recima, da istraţivaĉke sklonosti i osobenosti pojedinih najuticajnijih nauĉnika. Ovi
li je struktura prirodne stvarnosti i društva u osnovi identiĉna, tako da nema nauĉnici, tvorci škola i pravaca, vrlo ĉesto nekim svojim individualnim
potrebe da se metod istraţivanja prirodnih i društvenih pojava korenito osobenostima i sklonostima sluţe kao uzor i daju osoben profil istraţivaĉkoj
razlikuju, ili je, obrnuto, društvo toliko osoben deo stvarnosti da u njegovom delatnosti odreĊenog nauĉnog pravca. A njihov individualni naĉin
prouĉavanju epistemološka naĉela nauĉnog prouĉavanja prirode nisu istraţivanja donekle zavisi i od sasvim konkretnog predznanja i obrazovanja.
primenljiva. Neko ko nema širu matematiĉku kulturu teško da će u svojim istraţivanjima
šire primenjivati matematiĉke metode i pod-sticati njihov razvoj, mada
postoje i neki obrnuti primeri. Kont
40 41
je po osnovnom obrazovanju bio matematiĉar, ali je bio odluĉan

protivnik upotrebe matematiĉkih postupaka u prouĉavanju društva. o ljudskom društvu uopšte, kao i o osnovnim tokovima njegove
Prema tome, mnogobrojni ĉinioci utiĉu na shvatanja o metodu i mogu istorije i budućeg razvoja. Ali Marks je svoju teoriju isrcpno
da izazovi' razike. A'i. bilo bi pogešno apso-lutizovati te razlike, jer razradio samo za kapitalizam. Posle njegove smrti Engels se više
deluju i drugi ĉinioci, što proizilaze iz samog razvoja nauke i njenog puta kritiĉki osvrtao na razne pokušaje da se Marksova teorijska
napredovanja, koji utiĉu na postepeno ujednaĉavanje metodoloških dostignuća šablonski i bez konkretnog prouĉavanja odreĊenih
gledišta. Razlike meĊu pojedinim metodološkim pravcima stoga nisu istorijskih prilika primenjuju u tumaĉenju ranijih istorijskih perioda.
apsolutne. Obiĉno se dešava da su one vrlo izrazite samo u nekih Tako na primer u poznatom pismu Konradu šmitu, iz 1890. godine,
kljuĉnim pitanjima, dok se u nizu pojedinosti manje-više svi slaţu; i što Engels piše da je Marksovo shvatanje pre svega rukovodstvo za
se nauka više razvija i postaje egzaktnija, to se stvara širi domen u kom prouĉavanje društva, a ne poluga za konstruisanje istorije, i da
je postignuta gotovo opšta saglasnost. Danas će, na pri-mer, malo ko celokupnu istoriju treba izuĉavati ponovo, ali da je u tom pogledu
osporavati vrednost raznih metodoloških postupaka i istraţivaĉkih malo uĉinjeno, jer mnogi, naroĉito mlaĊi marksisti idu jednim
sredstava. MeĊutim, velike i ţuĉne polemike nastaju kad se preĊe na komotnijim putem. Bez dovoljno prouĉavanja opšte i ekonomske
razmatranje njihovih najsvrsi-shodnijih oblika. Još veće razlike postoje istorije, oni na osnovu nekoliko opštih fraza vrše razna etiketiranja i
u shvatanjima o epistemološkim osnovama i opštim karakteristikama misle da time mogu da zamene stvarno nauĉno prouĉavanje
sociološkog metoda. odreĊenih pojava.1) Lukaĉ u svom ranom i nesumnjivo teorijski
najznaĉajnijem delu Isto-irija i klasna svest ide još dalje i smatra da
je šablonska pri-mena naĉela istorijskog materijalizma, izvedenih iz
1.OSNOVNE OSOBINE MARKSOVOG METODA prouĉavanja kapitalistiĉkog oblika društva, na ranija društva
pogrešna, tj. da se rezultati do kojih je Marks došao prouĉavajući
O Marksovom metodu prouĉavanja društva dosta je pisano, pa ipak ne kapitalizam ne mogu šablonski primenjivati na ranija društva. Glavni
postoii. i'i bar meni nije poznata, studija koja ga prikazuje na celovit i razlog koji Lukaĉ iznosi u prilog svojoj tezi jeste da ni u jednom
nauĉno zadovoljavajući naĉin,. Protivnici su, kao što je poznato, ĉesto ranijem društvu pre kapitalizma privreda nije bila sama sebi cilj, nije
zapostavljali Marksa, dok je pristalicama izgledalo mnogo vaţnije da se oslobodila od raznih neprivrednih društvenih ĉinilaca i suvereno
primenjuju Marksove ideje nego da prouĉavaju metod kojim je on do postavila na svoje osobene imanentne zakone.2) Premda su Lukaĉevi
njih došao. Sem toga, u brojnim diskusijama o metodu u marksistiĉkim stavovi nešto preterani, jer potpunu autonomiju privreda ne dostiţe ni
krugovima preteţno se raspravljalo samo o nekim najop-štijim u najrazvijenijim istorijskim oblicima liberalnog kapitalizma
pitanjima, kao na primer o vrednosti i osobenostima dijalektike, a sasvim (teorijski privid autonomije je plod analitiĉke apstrakcije),
nedovoljno se svestrano epistemološki ispitivao Marksov naĉin fundamentalne analize kapitalizma u Komunističkom manifestu
prouĉavanja društva. Već i zbog toga su se rano pojavila razna nesumnjivo u prvi plan istiĉu njegove mnoge, sociološki bitne,
uprošćavanja i pokušaji dogmatizacije Marksovih metodoloških korenite razlike u poreĊenju sa svim ranijim oblicima društva. Zbog
shvatanja, iako su u tom pravcu delovali i dublji, izrazito društveni toga je Lukaĉeva kritika vulgarnog marksizma što zanemaruje te
razlozi. Zbog toga tek u budućnosti treba oĉekivati potpunije analize razlike sasvim opravdana. MeĊutim, ako je neopravdano šablonski
Marksovog metoda, a dotle je samo Marksovo delo, u prvom redu prenositi rezultate do kojih se došlo u nauĉnom prouĉavanju jednog
Kapital, gotovo jedini pouzdan izvor za zakljuĉivanja o tome. Ovaj tipa društva na druge razliĉite tipove, ipak je sasvim sigurno da
odeljak nema pretenzija da bude potpuna analiza Marksovog metoda, teorijska i metodološka iskustva steĉena u prouĉavanju jednog
nego samo da ukaţe na neke bitne njegove karakteristike. razvijenijeg tipa društva mogu korisno posluţiti u prouĉavanju
Marksova teorija, svakako, nije samo teorija o kapitalizmu. U njoj su ostalih. To je uostalom bila jedna od osnovnih Marksovih meto-
sadrţana izvesna fundamentalna gledišta 1
) K. Marks, F. Engels, Izabrana dela, t. II, Kultura, Beograd, 1950, str. 474. Bilo bi
uopšte zanimljivo prouĉiti sva mesta u. Marksovim i Engelsovim delima koja se
odnose na kritiku razliĉitih vulgarizacija
njihove teorije i metoda.
2
) G. Lukacs, Histoire et conscience de classe, Les Editions de Minuit, 1960, p.
267—75. Ovo Lukaĉevo delo je još uvek najdublja studija o bitnim filozofskim
pretpostavkama Marksovog metoda.
42 43
doloških ideja. Već u Uvodu u kritiku političke ekonomije, naj- i zatim faze kroz koje prolazi kapitalistiĉka formacija bili su osnovno
iscrpnijem, iako nedovršenom Marksovom izlaganju vlastitog metoda, podruĉje njegovih istraţivanja. Prouĉavanjem tog isto-rijskog perioda
on je izneo gledište da prouĉavanje odnosa i struktura razvijenijih on traţi i otkriva mogućnosti sloma kapitalizma i njegove zamene
oblika društvene proizvodnje omogućuje da se re-trospektivno bolje novim drukĉijim društvenim poretkom. On ukazuje na razaranje
shvate odnosi i strukture njenih ranijih isto-rijskih oblika.3) Cilj svih feudalnih i ranijih patrijarhalnih veza u kapitalizmu, na naglo
ovih uvodnih napomena jeste kritika dosta rasprostranjenog shvatanja o išĉezavanje svih lokalnih i nacionalnih granica, na sve veće
mogućnosti i nauĉnoj vred-nosti šablonske primene Marksovih ideja, potĉinjavanje sela uticajima grada, koje izmeĊu ostalog znaĉi i
što je redovno popratna pojava njihove vulgarne osloboĊenje miliona ljudi od idiotizma seoskog ţivota. U razvoju
dogmatizacije.Izlaganje Marksovih metodoloških shvatanja nailazi ne- kapitalizma Marks u Manifestu već sasvim jasno uoĉava osnovne
sumnjivo na jednu veliku teškoću. Naime, on sam ih nije nigde celovito tendencije koncentracije i centralizacije sredstava za proizvodnju u
izloţio, mada je ţeleo da u saţetom vidu iznese svoju metodološku kapitalistiĉkim rukama i politiĉku centralizaciju koja nuţno prati
zamisao. O osnovnim karakteristikama svog metoda Marks je ipak ovaj ekonomski proces. Burţoazija ne moţe da ţivi a da neprekidno
raspravljao u nekim svojim radovima. Pored već pomenutog Uvoda ne revo-lucioniše oruĊa za proizvodnju, i po tome se ona radikalno
misli se pre svega, na predgovor za Prilog kritici političke ekonomije, razlikuje od svih ranijih eksploatatorskih klasa, koje su se, po
na predgovor za prvo izdanje Kapitala i pogovor za drugo nemaĉko Marksu, mogle odrţati samo ako se jedan odreĊen zateĉeni naĉin
izdanje Kapitala.Ali, iako je snaga Marksovog metoda nauĉnog istraţi- proizvodnje oĉuva u nepromenjenom stanju. Burţoazija, meĊutim, po
vanja društva došla najviše do izraţaja u Kapitalu, ni ovo delo, a ni prirodi svoje društvene uloge u kapitalistiĉkom sistemu ne moţe da
Marksov metod, ne mogu se dovoljno shvatiti ako se ne uzme u obzir opstane a da stalno ne razvija i ne menja oruĊa za proizvodnju. Zbog
prethodni Marksov misaoni razvoj, u kom je nastala i vrlo snaţno se toga je ona za nepuno stoleće svoje vladavine4 razvila proizvodne
razvila njegova poĉetna vizija kapitalistiĉkog društva. Marks je imao snage više i dalje nego ĉitava ranija isto-rija. ) Ali, na odreĊenom
vrlo odreĊeno shvatanje o kapitalizmu davno pre nego što je uopšte stepenu razvitka ona više nije u stanju da vlada sredstvima za
poĉeo da radi na Kapitalu, koje se u toku daljeg rada upotpunjavalo i proizvodnju koje je stvorila i zbog toga sistem periodiĉno potresaju
ĉvršće teorijski zasnivalo, ali se u svojoj osnovi nije menjalo. Na sve dublje i teţe ekonomske krize. U okviru ovog osnovnog
osnovu objavljenih dela mogu se jasno videti etape kroz koje je prošla ekonomskog razvoja Marks objašnjava klasnu polarizaciju koja
osnovna Marksova vizija društva. Njeno nastajanje je ostavilo trag u tri takoĊe postaje sve dublja i u kojoj se nalaze društveni i politiĉki
izuzetna vaţna-njegova (i Engelsova) dela: Ekonomsko-filo-zofskim uslovi sloma kapitalistiĉkog sistema. Proletarijat, radnici pretvoreni
rukopisima iz 1844, Nemačkoj ideologiji, napose njenom uvodnom su u robu, u ţive dodatke mašina, i istovremeno su podvrgnuti
delu, iz 1846. i Manifestu komunističke partije iz 1848. U Manifestu je jednom sve surovijem i apsolutnijem despotizmu kapitalistiĉke
Marksova vizija kapitalizma već u osnovi potpuno završena. Da bi se organizacije proizvodnje u kojoj njihov rad gubi svaki trag
ovo dokazalo treba izneti neke osnovne karakteristike Marksove vizije samostalnosti i privlaĉnosti. Istovremeno proces koncentracije i
kapitalistiĉkog društva koje su izloţene u Manifestu. A ne treba centralizacije sredstava za proizvodnju u sve manji broj ruku uslovi
zaboraviti da je Manifest zakljuĉak izveden iz brojnih njegovih i java propadanje srednjih slojeva, ogromna većina pripadnika srednjih
Engelsovih prethodnih, tzv. ranih radova.Prva osobenost Marksovog slojeva popunjava redove proletarijata. Marks istiĉe da u redove
shvatanja društva jeste uoĉavanje da nepomirljivi klasni sukobi i proletarijata dolaze i neki ljudi burţoaskog porekla koji postaju
suprotnosti leţe u osnovi ĉitavog onog dela istorije u kom postoji njegovi ideolozi, i da oni zatim, pošto su shvatili pravce društvenog
klasna diferencijacija. No, Marks već tada naroĉitu paţnju posvećuje razvoja, snaţno utiĉu na razvoj klasne proleterske svesti.5)
nastanku i razvoju kapitalizma. On se nije ni izdaleka toliko bavio To je u osnovnim crtama vizija koju kasnije dugogodišnje Marksovo
ranijim ekonomskim formacijama. Prelaz iz feudalizma u kapitalizam prouĉavanje kapitalizma nije ni u ĉemu bitnom izmenilo. Moţda
upravo ovde treba reći nešto više o ulozi poĉetne
4
s )K. Marks, F. Engels, Manifest Komunistiĉke partije, Izabrana
) K. Marks. Prilog kritici politiĉke ekonomije, Kultura, Beograd, 1956, str. 195-198. dela, t. I, Kultura, Beograd, 1949, str. 18-19.
5
)Ibidem, str. 24—25.
44 45
cije nauke i stava pojedinih nauĉnika prema otkrivanju istine, Marks deli
vizije u nauĉno istraţivaĉkom radu. Uloga poĉetne vizije se nedovoljno uoĉava svoje prethodnike u politiĉkoj ekonomiji na prave, •'stinske nauĉnike i
iako izgleda da je ona od neobiĉno velikog znaĉaja. Bez relativno rano stvorene vulgalizatore, apologete, sikofante vladajućih klasa. Najkarakteristiĉnije u
poĉetne viziie teško je zamisliti da neki nauĉnik moţe izgraditi širu i sintetiĉni tom pogledu je njegovo poreĊenje Rikardovog i Maltusovog nauĉnog stava,
ju teorijsku zamisao. Nema sumnje da se osnovna vizija ne stvara bez odnosa koje se vrlo retko i sasvim nedovoljno uzima u obzir prilikom razmatranja
prema onom što u nauci već postoji. Ali, ako nekom nauĉniku poĊe za rukom Marksovog shvatanja nauke. Kao što je poznato, Marks je Rikarda smatrao
da stvori relativno rano originalnu i plodnu poĉetnu viziju, veći su izgledi da će iednim od najvećih predstavnika klasiĉne politiĉke ekonomije, a Maltusa
on kasnije uspeti da je razvije u novu i originalnu nauĉnu zamisao. Marksov jednim od vulgarizatora burţoaske ekonomske teorije. Zbog njegovog
primer svakako nije usamljen dokaz. izuzetnog znaĉaja za Marksovo shvatanje prirode nauke, biće malo opširnije
Pre poĉetka rada na'Kapitalu iskristalizovalo se i Mark-sovo shvatanje odnosa naveden izvorni Marksov tekst. „Rikardo smatra s pravom, za svoje vreme,
izmeĊu nauĉne^misli i društvene prakse. Nauka treba da bude kritiĉka analiza kapitalistiĉki naĉin kao najkorisniji za proizvodnju uopšte, kao najkorisniji
postojećeg da bi u njemu otkrivala one najdublje zakone razvoja, koje uopšte za stvaranje bogatstva. On hoće proizvodnju proizvodnje radi i to s pravom
ne moţe da shvati neko ko se konformistiĉno odnosi prema stvarnosti. Iz ... Rikardova bezobzirnost bila je, dakle, ne samo naučno poštena, nego i
konformistiĉnog praktiĉnog stava prema stvarnosti na saznaj-nom planu sledi naučno obavezna za njegovo gledište. Ali mu je zato i sasvim indiferentno
zaustavljanje na pojavnim oblicima aktualnog društvenog ţivota i na više ili da li razvijanje proizvodnih snaga ubija zemljišnu svojinu ili radnike. Ako
manje iskrivljenim predstavama koje društvo, odnosno pojedini njegovi delovi taj napredak obezvreĊuje kapital industrijske burţoazije, onda mu je to isto
u datom momentu sami o sebi stvaraju. Samo zauzimanje nauĉnog kritiĉkog tako dobro došlo. Ako razvitak proizvodne snage rada obezvredi postojeći
stava prema stvarnosti omogućuje da se uoĉe dublje tendencije i zakoni stalni kapital za polovinu, šta to mari, kaţe Rikardo. Proizvodnost ljudskog
razvoja. Ovakav nauĉno kritiĉki stav prema stvarnosti jeste preduslov rada se udvostruĉila. Tu ima, dakle, naučnog poštenja. Ako je
efikasnijeg uticaja nauke na društvenu praksu. Niena je dakle uloga izrazito Rikardovo shvatanje uglavnom u interesu industrijske buržoazije, onda je to
kritiĉko-preobraţavajuća. „Filozofi su, kaţe ona ĉuvena teza o Fojerbahu, svet samo zato što i ukoliko se njen interes podudara s interesom proizvodnje ili
samo razliĉito tumaĉili, a radi se o tome da se on izmeni". 6) proizvodnog razvitka ljudskog rada. Gde je ona s njim u suprotnosti, tu je
Ponekad se, meĊutim, ovo naglašavanje kritiĉko-revo-lucionarne uloge nauke on isto tako bezobziran prema burţoaziji kao što je on to inaĉe prema
pogrešno shvata i smatra da Marks vidi u nauci samo oruĊe politiĉke prakse. proletarijatu i aristrokratiji".7) Zatim sledi nekoliko Rikardovih citata,
Marks, meĊutim, nikad nije gubio iz vida izrazito saznajnu prirodu nauke. On koji, kako Marks zakljuĉuje, pokazuje Rikar-dovu nauĉnu nepristrasnost,
je dobro znao da nauka, ako se zapostavi-njena osnovna saznajna funkcija, što Marks hvali i istiĉe, a zatim prelazi na kritiku suprotnog apologetskog
prestaje da bude nauka u pravom smislu reci i da se pretvara u vulgarnu Maltusovog stava i piše: „Ali Maltus, taj bednik, izvlaĉi iz nauĉno datih
apologetiku. Cilj nauke, po Marksu, moţe da bude samo istina, sve potpunije i premisa koje je on stalno krao, samo takve zakljuĉke koji su prijatni i koji
dublje saznavanje stvarnosti. Ta saznajna uloga ne moţe se niĉem podrediti i u koriste aristokratiji protiv burţoazije, i obema protiv proletarijata. On zato
traganju za istinom nauka mora da bude i bezobzirna i dosledna^ Marks pri tom ne ţeli proizvodnju radi proizvodnje, nego je ţeli samo ukoliko ona
ne misli da su to osobine tek nove revolucionarne nauke koja bi toboţe, kako to postojeće stanje odrţava ili izgraĊuje, ukoliko ona konvenira interesima
tvrde razni vulgarni tumaĉi istorije nauke, tek s njim poĉinjala. One postoje vladajućih klasa... A ĉoveka koji pokušava da nauku prilagodi gledištu koje
otkako postoji nauka. Upravo na osnovu ovakvog shvatanja primarno saznajne nije uzeto iz nje same, pa ma koliko pogrešna ona bila, nego je pozajmljeno
funk- od spoljoJnjih, njoj tuĎih interesa, takvog ĉoveka ja nazivam „niskim"."9) A
da bi bilo još jasnije šta je to „nisko" u nauci jer je suprotno njenoj biti,
6
njenom pojmu, kako bi rekao Hegel. evo još jednog Marksovog stava.
) Treba reći da Marks u većini sluĉajeva kad istiĉe kritiĉko-revolucionarnu ulogu „Krajnja niskost mišljenja karakteriše Maltusa... Niskost toga mišljenja
saznanja misli u prvom redu na filozofiju, kao najpotpuniji oblik ĉovekove
samosvesti. Trebalo bi stoga objasniti njegovo shvatanje odnosa nauke i filozofije. ispoljava se i u
Ali da Marks ne shvata nauku, a naroĉito društvene nauke, kao samo praktiĉno-
tehniĉko saznanje, ne treba posebno dokazivati.
7
) K. Marks, Teorije o višku vrednosti, knj. II, Kultura, Beograd, 1954, str. 272—3.
(Sva podvlaĉenja su Marksova.) 8) Ibidem, str. 275.
47
46
smatrao da je temeljito poznavanje Hegelove Logike preduslov za
nauĉnom pogledu. Prvo, u njegovom bestidnom plagijatorstvu koje je shvatanje Kapitala.10) a u ĉlanku O značaju borbenog materijalizma
sistematski praktikovao. Drugo, u zakljuĉcima koje je izvlaĉio iz je pisao da redakcija i saradnici glavnog sovjetskog filozofskog
nauĉnih premisa s puno obzira, a ne bez obzira.3) Prema tome, ĉasopisa Pod zastavom marksizma treba da budu društvo
oĉigledno je Marksovo gledište da bezobzirno i nepristrasno traganje za materijalistiĉkih prijatelja Hegelove dijalektike".11)
istinom nije samo stvar liĉnog poštenja pojedinog nauĉnika, nego Pošto je oko 1848. godine Marksovo shvatanje društva i kapitalizma
bitna imanentna osobina nauke kao ljudske delatnosti. Ko ne zauzme u osnovnim crtama oformljeno, moglo se oĉekivati da će on, kao
taj stav, ne spada u nauku. Samo upornost nastojanja da se doĊe do ĉovek kome nije bilo stalo samo do nauke radi nauke nego pre svega
istine, i zatim uspeh postignut u tom pogledu, mogu da budu kriteriji do menjanja društva, prestati da se dalje bavi nauĉnim istraţivanjima
za ocenjivanje nauĉnosti bilo kog nauĉnika, bilo kog nauĉnog stava i i da će se posvetiti iskljuĉivo društvenom i politiĉkom radu radi
gledišta. Vulgarne Marksove pristalice i njegovi ljuti protivnici na vrlo organizovanja onih društvenih snaga, konkretno proletarijata, u
sliĉan naĉin pokušavaju da iz Marksove teze o društvenoj uslovljenosti kojima je video nosioce borbe za novo društvo. MeĊutim, njegova
svesti izvedu zakljuĉak o nuţnoj ideološkoj ograniĉenosti nauke. To je najdublja prouĉavanja poĉinju tek kasnije. Prilog kritici političke
suprotno Marksovim shvatanji-ma nauke. On je više nego iko u njegovo ekonomije izlazi 1859., a osam godina kasnije prva knjiga Kapitala.
vreme bio svestan ogromnog pritiska vannauĉnih ĉinilaca na nauku Sve do svoje smrti (1883), Marks radi na završavanju ovog svog
uopšte, a napose na društvene nauke. Ali on nikada nije smatrao da je ţivotnog dela. Oĉigledno je, dakle, koliko je Marks smatrao da je za
nauka po svojoj biti i mogućnosti oblik ideologije. Naprotiv, on je uspešno razvijanje revolucionarne društvene aktivnosti vaţno nauĉno
tvrdio, i to u onom klasiĉnom predgovoru za Prilog kritici političke prouĉavanje društva.O Marksovom metodu istraţivanja moţe 12 se
ekonomije, na koji se inaĉe svi pozivaju, da društvene nauke mogu sa samo deli-miĉno suditi po obliku koji je Kapital konaĉno dobio. )
taĉnošću prirodnih nauka utvrditi neke osnovne ekonomske odnose i Marks, naime, sam istiĉe da se „naĉin izlaganja mora formalno razli-
promene u društvu. Prirodno-nauĉna saznanja su, po Marksu, Jedan od kovati od naĉina istraţivanja. Istraţivanje ima da u tanĉine
elemenata proizvodnih snaga društva (u toku razvoja nesumnjivo sve zagospodari materijom, da analizira razliĉne oblike razvitka i da
vaţniji), pa prema tome svakako ne spadaju u ideologiju. Otuda je iznaĊe njihov unutrašnji spoj. Tek kad je13 ovaj posao gotov, moći će
Marks, iako je bio potpuno svestan da nauka, a naroĉito društvena, ne se stvarno kretanje izloţiti kako treba". ) Dakle, de-duktivni oblik
nastaje u bezvazdušnom prostoru nego pod uticajem ĉitavog niza vrlo koji je Marksova teorija dobila u njegovom najvaţnijem delu ne
konkretnih društvenih uslova od koji su neki nepovoljni za njen razvoj, odraţava njegovo polazno stanovište, nego je završni rezultat
smatrao da je ona, po svojim mogućnostima, ipak najsigurniji oblik istraţivanja koja su trajala nekoliko decenija. Taj deduktivni oblik je
saznavanja koji je ĉoveku dostupan, saznavanja koje je relativno upotrebijen radi toga što je on najprikladniji za teorijsko
objektivno i sposobno da u postojećoj stvarnosti utvrdi razne zakonitosti sintetizovanje ogromne istorijske graĊe. Ovo, naravno, ne znaĉi da
i na osnovu njih stvara odreĊena nauĉna predviĊanja, koja mogu da deduktivni postupci nisu bili primenjivani i u toku rada radi
sluţe kao saznajna podloga društvene prakse.Drţeći se analitiĉke sheme razvijanja i proveravanja pojedinih delova teorije. Naprotiv, upravo
o ĉiniocima što utiĉu na metod nekog nauĉnika ili nauĉnog pravca koja okolnost što je rano iz-
je skicirana na poĉetku ovog istorijskog pregleda, trebalo bi nešto više 10
reći i o Marksovim logiĉko-epistemološkim shvatanjima, tj. o naĉelima ) V. I. Lenjin, Filozofske sveske, Kultura, Beograd, 1955, str. 153,
njegove dijalektike. Ta shvatanja su nesumnjivo nastala u jednom vrlo ") V. I. Lenjin, Marks, Engels, Marksizm, Ogiz, Leningrad, 1946, str. 483.
m
samostalnom i kritiĉnom odnosu prema Hegelu. Odnos izmeĊu ) MeĊu radovima koji se specijalno bave metodom Kapitala vid. studiju H.
Grosmana (Grossmann), Promena prvobitnog plana izgradnje Marksovog „Kapitala"
Marksove i Hegelove dijalektike bio je predmet dugotrajnih i ţuĉnih i njeni uzroci, u knjizi H. Grossmann, Zakon akumulacije i sloma kapitalistiĉkog
sporova koji neprekidno traju. Snaţan uticaj Hegela Marks nije nikad sistema, Kultura, Beograd, 1956, str. 417—439; A. Sarĉević, Neke misli o metodi
osporavao, a Lenjin je ĉak Marksova „Kapitala", Pogledi, 1953, br. 8, str. 571—83. Niz vaţnih misli o
9 Marksovom metodu nalazi se u knjizi H. Marcuse. Reason and Revolution, Oxford
) Ibidem, str. 272. Univer-sity Press, New York, 1941.
13
) K. Marks. Kapital, Pogovor drugom izdanju, Kultura. Beograd, 1947, str. LIV
(Svi ostali citati iz Kapitala su prema ovom izdanju).
48 49
gradio dosta celovitu poĉetnu viziju kapitalizma omogućavala je Marksu najrazvijeniji vid pokazuje stanje u koje će s više ili manje odstupanja
da u većoj meri primenjuje dedukciju radi sistematskog rašĉlanjavanja i
razvijanja polaznog stanovišta. Usled toga su, svakako, konkretna kasnije stići manje razvijenija konkretna društva istog tipa. Sem toga,
istraţivanja raznih uţih problema bila ĉvršće usmerena i meĊusobno glavne osobenosti odreĊenog tipa društva mogu se potpunije i
povezana. U tome se i sastoji prednost plodne poĉetne vizije. svestranije prouĉavati u njegovom razvijenijem obliku.
Za Marksova prouĉavanja je karakteristiĉno da su podjednako uporno (2) Ali ovaj istorijski momenat nije bio iskljuĉivi razlog Marksovog
išla u dva pravca. Prvi od njih sastojao se u briţljivom i neobiĉno usmeravanja na ispitivanje engleskog kapitalizma. On sam ukazuje
obimnom ispitivanju gotovo svih pojedinosti istorijskog razvoja na još jedan razlog koji nije teorijskog karaktera, već spada
kapitalizma * njegovih, u Marksovo vreme, najrazvijenijih oblika. U tom prvenstveno u sociologiju nauke. Naime, Marks u predgovoru prvom
cilju je Marks decenijama neumorno koristio sve raspoloţive izvore izdanju Kapitala piše da je odabrao Englesku kao osnovni predmet
podataka, a postoje obaveštenja da je pokušavao da organizuje i svojih istraţivanja i zbog toga što su u Engleskoj postojali
samostalna prikupljanja izvornih podataka. U francuskom ĉasopisu najpovoljniji društveni uslovi za nauĉno prouĉavanje kapitalizma.
Revue socia-liste je aprila 1880. objavljen tekst jednog obimnog upitnika Engleska je u njegovo vreme imala najbolju društvenu statistiku, a
o ţivotu i opštem poloţaju radnika koji je svojevremeno sastavio Marks. bili su pristupaĉni i drugi izvori nauĉno upotrebljivih obaveštenja o
Pitanje je šta bi se o Marksovom naĉinu prikupljanja podataka i privredi i o ostalim oblicima društvenog ţivota. Nemci bi se, piše
istraţivanja uopšte moglo zakljuĉiti na osnovu potpunog uvida u Marks, uplašili svojih prilika da imaju o svom društvu onako kritiĉne
mnogobrojne njegove još neobjavljene rukopise i pripremne materijale. izveštaje kao što su to bili izveštaji raznih parlamentarnih i drugih
Ovaj momenat se u istraţivanju ponekad isuviše naglašava. MeĊutim, to istraţivaĉkih komisija Engleske. Društvene nauke mogu tim lakše i
je samo jedna osobina Marksovog metoda istraţivanja. Nije ĉak ni brţe da se razvijaju što je veći broj društvenih pojava pristupaĉan
neophodno toliko isticati taj momenat, jer je sasvim logiĉno da će nauĉnom posmatranju i kritiĉkom ispitivanju. Sa ţaljenjem treba
teoretiĉar Marksovog formata nastojati da sve svoje stavove što je konstatovati da razvoj socijalizma nije do sada izazvao ni izdaleka
moguće više zasnuje na sistematskom i metodiĉnom prouĉavanju onoliki polet u nauĉnom istraţivanju novih društvenih oblika koji
stvarnosti. Ta teţnja da se teorija zasnuje na konkretnom prouĉavanju nastaju u socijalizmu kao što je to bio sluĉaj sa pojavom kapitalizma,
stvarnosti dolazi do izraţaja i kod mislilaca daleko manjeg znaĉaja nego baš zbog toga što su konkretne forme društvene organizacije
što je Marks. Da Marks nije bio tvorac spekulativnih konstrukcija, moţe socijalizma, naroĉito u staljinistiĉkom periodu, oteţavale nepristrasno
se lako uveriti svako ko paţljivo prouĉi Kapital. nauĉno prouĉavanje socijalistiĉkog društva. Ako se u našoj i nekim
Kritiĉka analiza postojećih nauĉnih shvatanja o kapitalizmu i o ljudskom drugim socijalistiĉkim zemljama stvore povoljniji društveni uslovi za
društvu bila je drugi deo ogromne Mark-sove nauĉne delatnosti. Retko kritiĉno nauĉno ispitivanje i svetlih i tamnih strana socijalistiĉkog
se moţe naći nauĉnik koji stvara originalnu teorijsku zamisao i društva, uĉiniće se ĉoveĉanstvu jedna znaĉajna usluga. A i
istovremeno nastoji da pomoću nje toliko široko kritiĉki analizira ranija najverovatnije je da će se do najdubljeg saznanja o socijalizmu doći
shvatanja. Ali ovo ipak nije sasvim sluĉajno. Ĉesto se dešava da što tamo gde budu najpovoljnije društvene okolnosti za njegovo
nauĉnik izgraĊuje originalniju vlastitu teorijsku zamisao, to više oseća nepristrasno nauĉno ispitivanje.
potrebu da joj kritiĉkom analizom ranijeg znanja prokrĉi put u nauci, No i pored relativno vrlo povoljnih mogućnosti da doĊe do raznih
Jer i u nauci ima mnogo konzervativnosti i tradicionalizma, Marks je podataka o društvenom ţivotu Engleske, Marks je u svom
svoju teoriju izgraĊivao, kao što je poznato, prve'nstveno na osnovu istraţivaĉkom radu vrlo ĉesto nailazio na teškoće zbog nepostojanja
prouĉavanja kapitalizma u Engleskoj. On je sam izneo razloge za teorijski potrebnih izvornih podataka. On nije imao sredstava a ni
ovakvu istraţivaĉku usmerenost. Postojala su, naime, dva osnovna objektivnih mogućnosti da organizuje prikupljanje raznih podataka
razloga. (1) Englesko društvo je u to vreme bilo najrazvijeniji oblik koji bi bili posebno usklaĊeni s njegovim teorijskim ciljevima i
kapitalizma u svetu. Kao mislilac sav usmeren na prouĉavanje razvoja, potrebama, nego se morao gotovo iskljuĉivo koristiti postojećim i
Marks je prirodno morao da doĊe do zakljuĉka da odreĊeni tip društva pristupaĉnim izvorima obaveštenja. A ta obaveštenja, nastala iz
najviše vredi prouĉavati u njegovom najrazvijenijem vidu, pošto taj praktiĉnih potreba, ĉesto nisu odgovarala teorijskim zahtevima, i još
manje su bila u teorijskom smislu idealna. Marks je jasno uoĉio i
postavio jedan krupan metodološki problem koji iskrsava gotovo
uvek kada
4
50 51
se u nauĉne svrhe upotrebljavaju obaveštenja o društvenom ţivotu, koja se ljudi nalaze u društvenoj proizvodnji i privredi uopšte ĉine osnovicu
spontano nastaju u društvenoj praksi. U jednom pismu Engelsu iz 1868. društva i opšti okvir za razvoj i zadovoljavanje, odnosno otuĊenje osnovnih
godine on na sledeći naĉin opisuje ovu teškoću. „Uostalom meni je bilo ljudskih sposobnosti i potreba, Marks ţeli da otkrije osnovne društvene
najvaţnije da znam koliki je predujmljeni opticajni kapital, i.e. predujmljen karakteristike sistema. Zbog toga, polazeći od analize privrede, on stvara
u sirovini itd. i najamnini. Ja imam dosta iskaza (tvrdnji) koje sam dobio de- celovitu sliku društvenih odnosa u kapitalistiĉkom sistemu, pa se Kapital s
lom od fabrikanata ili od pojedinih ekonomista. Ali svuda samo godišnii pravom smatra jednim od remek-dela sociološke analize. Sa svog šireg sta-
raĉun. Đavo je u tome što se praktiĉki interesantno i teorijski nuţno u novišta, koje je istovremeno filozofsko-antropološko i sociološko, Marks
politiĉkoj ekonomiji ne poklapaju, tako da se, za razliku od d ugih nauka, kritikuje neodrţivu apstrakciju o ĉoveku kao homo oeco-nomicus-u, koji se
ĉak ni potrebni materijal ne moţe naći." 14) Ovaj stav istovremeno pokazuje toboţe rukovodi samo uţim privrednim ciljevima, tj. jednu od osnovnih
kako se Marks kao izrazit teoretiĉar odnosi prema neposrednom praktiĉnom pretpostavki graĊanske politiĉke ekonomije, koja je u ekonomskim naukama
iskustvu. i danas vrlo rasprostranjena.Kojim postupcima Marks uprošćava društveno-
Najhitnije osobine Marksovog metoda se ispoljavaju u naĉinu stvaranja ekonom-sku situaciju u kapitalizmu?15) Da bi mogao što dublje analizirati
teorijske osnove za objašnjenje raznovrsnih istraţivaĉkih pojava. Istraţujući osnovni društveni odnos na kom se zasniva kapitalizam kao privredni i
osnovne odnose kapitalizma kao tipa društveno-ekonomskog ureĊenja društveni poredak, on (1) pretpostavlja ĉist kapitalizam u kome su išĉezli svi
Marks primenuje jedan izrazito apstraktno-analitiĉki postupak. Na dobro tragovi ranijih društveno-ekonomskih sistema; zatim, (2) apstrahuje spoljne
poznatom mestu iz predgovora prvom izdanju Kapitala on kaţe da fiziĉari meĊunarodne ĉinioce, a pre svega neekvivalentnu razmenu na svetskom
prouĉavaju prirodne pojave onde gde je to najpovoljnije i organizuju trţištu. Time je pretpostavljeno da je sistem koji prouĉava ne samo ĉist kapi-
eksperimente da bi odreĊene procese ispitali u što ĉišćem vidu. Društvene talizam nego i autarkiĉan privredni sistem. (3) Naredna je pretpostavka da je
nauke ne mogu eksperimentisati. Ali, ulogu eksperimenta preuzima ĉitava razmena u okviru sistema potpuno ekvivalentna, tj. da cene svih roba,
apstrakcija; ono što će se kasnije u nauci ponekad da zove misleni pa i radne snage kao jedine stvaralaĉke robe u kapitalizmu, odgovaraju
eksperimenat. Osnovni odnosi jedne sloţene stvarnosti izdvajaju se njihovim vredno-stima. (4) U ĉitavoj prvoj knjizi Kapitala, koja u
apstrakcijom da bi se mogli analizirati u što ĉišćem vidu. Naravno, Marks je, zgusnutom vidu predstavlja ĉitav njegov sistem, Marks se usredsreĊuje
kao Hegelov uĉenik, znao da ima adekvatnih i površnih apstrakcija; da mo- samo na odnose u proizvodnji, tj. na onu oblast privrede u kojoj se stvaraju
gućnost pravilne i teorijski opravdane apstrakcije zavisi od solidnog nove vrednosti, i prouĉava samo odnos izmeĊu industrijskog kapitala i
poznavanja ispitivanog sadrţaja. Samo ako se solidno poznaje predmet najamnog rada. Tek kasnije, naroĉito u trećoj knjizi, on iscrpno analizira
istraţivanja neće se pogrešiti u njegovom polaznom uprošćavanju pomoću meĊusobne odnose izmeĊu raznih kapitalistiĉkih grupa, koje obavljajući
apstrakcije, nego će se apstrakcijom izdvojiti neke bitne osobine istraţivanih razne funkcije u sistemu meĊusobno dele u proizvodnji stvoren
pojava, a privremeno ostaviti po strani razni pojavni oblici u kojima se ukupni višak vrednosti. Tada se tek višak vrednosti rašĉlanjava na svoje
ispoljavaju ispitivani opštiji i bitni odnosi. razne pojavne oblike: industrijski i trgovinski profit, kamatu, zemljišnu
Pre nego što se prikaţe u ĉemu se sastoji Marksova polazna rentu. Konaĉno, (5) Marks apstrahuje i od uticaja vanekonomske prinude na
analitiĉka apstrakcija u Kapitalu, treba podvući da on ne analizira društvene odnose u privredi. MeĊutim, iako radi ispitivanja osnovnog
kapitalizam sa uţeg ekonomskog stanovišta, kao što je to ĉinila klasiĉna društvenog odnosa u što ĉišćem vidu upotrebljava tako mnogo apstrakcija,
graĊanska ekonomija. Ne interesuje Marksa samo privredna efikasnost Marks ipak ne moţe da apstrahuje sve vanekonomske ĉinioce. Prilikom
sistema; ne ispituje on kapitalistiĉku privredu da bi pronašao najpodesnije odreĊivanja vrednosti radne snage, te najznaĉajnije robe u kapitalizmu,
organizacijske oblike za njeno funkcionisanje. Kapitalistiĉka privreda i on nikad, ĉak ni u prvoj knjizi Kapitala, ne iskljuĉuje moralne ĉinioce.
odnosi koji se u njoj uspostavljaju prouĉavaju se sa.šireg sociološkog i filo- Naime, vrednost radne snage nije odreĊena
zofsko-antropološkog stanovišta. Smatrajući da odnosi u kojima
15
) Ovaj deo izlaganja se oslanja na Grosmanov rad naveden u prim. 12.
") K. Marks, F. Engels, Prepiska, IV knjiga. Kultura, Beograd. 1960, str. 65.
s
Sociološki metoĊ
52 53
obimom potrošnih dobara koji je fiziološki neophodan za odrţavanje i Na to pitanje Marks odgovara analizom robe kao osnovne ćelije
biološko obnavljanje radnika, nego na visinu najamnine utiĉe i ono kapitalistiĉkog društva. On, naime, ukazuje da je ţivi rad jedini izvor
što se u nekom društvu smatra kulturnim minimumom, dakle, nešto vrednosti. Ţivi rad prenosi na nove proizvode onaj deo vrednosti
što nije više ĉisto ekonomska 16 nego i moralna veliĉina. Potpuno isto sredstava za proizvodnju koju ova gube u svom ranijem upotrebnom
vredi i za duţinu radnog dana. ) Marksova misao je ĉesto tumaĉena obliku, a ujedno stvara novu vrednost. Višak vrednosti je onaj deo
ekonomistiĉki i smatralo se da je tek kasnije Engels, u poslednjoj fazi novostvorene vrednosti koji prelazi vrednost radne snage, tj. visinu
svoga rada, unosio ispravke u njihovu osnovnu zamisao društva koju plaćene najamnine radnicima. Vrednost radne snage je ipak u osnovi
je pre svega Marks izgradio. MeĊutim, Marks ukazuje na uticaj odreĊena vrednošću sredstava za ţivot koja su neophodna za
vaneko-nomskih ĉinilaca i u svojoj najapstraktnijoj analizi odrţavanje i obnavljanje radnika. pa prema tome i ĉitave klase
ekonomskih odnosa u kapitalizmu samim tim što istiĉe da visina najamnih radnika koja je jedan od društvenih preduslova postojanja
najamnine, kao ekonomski izraz odnosa izmeĊu kapitala i najamnih kapitalizma. Kapitalist, pošto je kupio radnu snagu, moţe da produţi
radnika, zavisi delimiĉno i od moralnih ĉinilaca. njeno funkcio-nisanje preko vremena u kome je ona proizvela
U prethodnoj apstrakciji nisu sadrţani osnovni društveni preduslovi ekvivalentnu vrednost neophodnih sredstava za ţivot radnika, tj.
kapitalizma kao specifiĉnog društveno-eko-nomskog sistema. U tom ekvivalentnu vrednost njihove najamnine. Proces stvaranja viška
pogledu Marks istiĉe da kapitalizam, kao sistem zasnovan na robnoj vrednosti je samo proces rada produţen preko tzv. potrebnog radnog
proizvodnji, ne moţe da postoji bez visoko razvijene društvene vremena.
podele rada. Zatim, kapitalizam, kao specifiĉan oblik prisvajanja Nije potrebno navoditi više pojedinosti iz ove osnovne
viška proizvoda, ne moţe da se razvije ako prethodno ne postoje analize. Dovoljno je skrenuti paţnju na to da Marks iz analize
pravno slobodni radnici, koji su toliko slobodni da 'mogu iz dana u osnovnih odnosa razvija sve osnovne dinamiĉke ili razvojne
dan prodavati svoju radnu snagu, ali koji su istovremeno lišeni svih tendencije kapitalizma. Kako je stalno samooploĊivanje kapitala
vlastitih sredstava za proizvodnju, a time i sredstava za ţivot, i usled osnovni cilj toga društva, ostvarivanje te teţnje je mogućno samo
toga prisiljeni da svoju radnu snagu prodaju kapitalistima. Drugim ukoliko se stalno povećava masa viška vrednosti. Ovaj se moţe
recima, kapitalistiĉka svojina nad sredstvima za proizvodnju a time i povećati na dva naĉina. Prvim od njih se stvara tzv. apsolutni višak
nad sredstvima za ţivot je bitna pretpostavka kapitalistiĉkog oblika vrednosti putem produţavanja radnog dana. MeĊutim, ovaj metod
organizacije društvene privrede i društva uopšte. povećanja viška vrednosti nailazi na iz-vesne fiziološke i društvene
A šta je po Marksu cilj kapitalistiĉkog privrednog sistema? Cilj prepreke. Zbog toga je za kapitalizam mnogo vaţniji drugi naĉin
kapitalistiĉke proizvodnje je stalno samooploĊivanje kapitala, uvećavanja viška vrednosti, stvaranje tzv. relativnog viška vrednosti
mogućno jedino na osnovu prisvajanja viška vredno-sti. MeĊutim, posredstvom skraćivanja potrebnog radnog vremena. A da bi se
ono što se u svesti pojedinog kapitaliste pojavljuje kao subjektivni moglo skraćivati potrebno radno vreme, da bi radnik mogao u sve
cilj njegove liĉne delatnosti u stvari je izraz nuţnih odnosa u sistemu. kraćim delo-vima radnog dana da proizvede ekvivalentnu vrednost
Bez intenzivnog oploĊivanja i uvećavanja vlastitog kapitala, svoje najamnine, neophodno je podizanje proizvodnosti rada. Time
individualni kapitalist ne moţe da se odrţi u meĊusobnoj Marks uvodi u analizu jedan novi momenat koji je osoben za
konkurentskoj borbi. kapitalizam kao sistem. Vrednost proizvoda se odreĊuje onim
Pošto su društveni uslovi kapitalizma utvrĊeni, postavlja se radnim vremenom koje je potrebno za njihovu proizvodnju, ali ne
pitanje: kako je pod pretpostavkom ekvivalentne robne razmene individualnim, nego društveno potrebnim radnim vremenom koje je,
mogućno kapitalistiĉko prisvajanje viška vrednosti, tj. kako je u u stvari, proseĉno radno vreme u nekom društvu, odnosno grani
uslovima ekvivalentne razmene mogućna eksploatacija? proizvodnje, u datom momentu. Dia bi se odrţali na stalno
promenljivom nivou društveno proseĉnog radnog vremena i po
16
) Pošto je iz analize procesa pretvaranja novca u kapital izveo zakljuĉak da je
mogućnosti išli što više ispred njega, svi pojedinaĉni kapitalisti su
vrednost radne snage jednaka vrednosti ţivotnih namirnica potrebnih za odrţanje logikom sistema zainteresovani da u svojim pre-duzećima
radnika, Marks dopunjuje ovaj zakljuĉak tvrdnjom da je „sam obim tzv. nuţnih povećavaju proizvodnost rada.
potreba proizvod istorije, te zbog toga velikim delom zavisi od kulturnog stupnja* Iz perspektive ove teţnje individualnog kapitaliste za
dotiĉne zemlje... To znaĉi da nasuprot ostalim robama, odreĊenje vrednosti radne odrţanjem i analize osnovnih uslova u kojima je u kapitalizmu kao
snage sadrţi izvestan istorijski i moralni elemenat" (Kapital, I knj., str. 121). O
moralnim granicama radnog dana vid. Kapital, I knj., str. 174. sistemu mogućno ostvariti taj cilj, a koji prisiljavaju svakog
54 55
pojedinaĉnog kapitalistu da stalno povećava proizvodnost rada u ţai radnika se još više pogoršava, jer mašinska industrija prinu-Ċuie
svom preduzeću, jer se inaĉe ne moţe odrţati, Marks analizira kapitalistu, ali mu istovremeno i olakšava, da uvodi u proizvodnju
osnovne faze u razvoju organizacije kapitalistiĉke proizvodnje: sve veće mase potpuno nekvalifikovane i nezaštićene radne snage,
kooperaciju, manufakturu i mašinsku proizvodnju. On pokazuje šta decu i ţene, i da produţava radni dan samo da bi izbegao posledice
svaka od tih faza znaĉi za povećanje društvene proizvodnosti rada, tzv. moralnog rabaćenja mašina, jer usled brzog tempa razvijanja
ali istovremeno, i tu je njegova veliĉina kao sociologa, i šta svaka od oruĊa za proizvodnju pojedina oruĊa moraju ispadati iz proizvodnje i
njih znaĉi za radnike, tj. uslove u kojima oni moraju da obavljaju pre nego što su fiziĉki postala neupotrebljiva, pošto su se u
svoje proizvodne funkcije i društvene uslove u kojima moraju da meĊuvremenu pojavila savršenija oruĊa. Da bi odrţao korak sa
prodaju svoju radnu snagu. U tim analizama koje su osnovni sadrţaj razvojem, individualni kapitalist mora stoga da razne mašine
vrlo obimnog ĉetvrtog odeljka prve knjige Kapitala, Marks na vrlo zamenjuje boljim, mnogo pre konaĉne fiziĉke granice upotrebe. U
obimnom ĉinjeniĉnom materijalu pokazuje osnovnu unutrašnju sistemu kapitalistiĉke mašinske proizvodnje radnik se pretvara u deo
protivreĉnost ovog istorijskog procesa u kome se stalno povećava mašine.
društvena proizvodnost rada i pogoršava društveni poloţaj Marksova vrlo obimna i svestrana ispitivanja i teorijske
proizvoĊaĉa.17) Već manufaktura „zaseca u sam koren individualne analize društvenog poloţaja proizvoĊaĉa, kao i društvenog poloţaja i
radne snage. Ona radnika pretvara u nakazu, podiţući njegovu društveno uslovljenih osobina kapitalista imaju za sociologiju velik
detaljnu umešnost kao u kakvom staklenom vrtu, dok mu za to ne samo teorijski nego i metodološki znaĉaj. Naime, one pokazuju
uništava ĉitav svet proizvodnih nagona i sklonosti, kao što u kako se na osnovu otkrivanja bitnih strukturalnih odnosa društvenog
drţavama La18Plate ljudi zakolju ćelu ţivotinju da bi joj uzeli samo sistema moţe dublje i s više sistematiĉnosti objasniti društveni
koţu ili loj". ) U epohi mašinske proizvodnje u industriji opšti polo- poloţaj ljudi koji u sistemu obavljaju odreĊene uloge ĉiji je sadrţaj
odreĊen njegovim osnovnim odnosima. S druge strane, analiza
Namerno je istaknuto društveni a ne ekonomski poloţaj proizvoĊaĉa. Za sistema ostaje sociološki prazna ako se ne mogu svestrano prikazati
Marksa proizvoĊaĉ nije fiktivni homo oeconomicus mo-tivisan samo ekonomskim ušlo vi u kojima u raznim delovima sistema ţive i deluju konkretni
interesima nego ĉovek s generiĉkim ljudskim osobinama. Zbog toga Marks nikad ljudi. Kasnije će se pokazati da je ovo nastojanje da se svestrano
nije mislio da njegov društveni poloţaj zavisi samo cd karaktera raspodele i veliĉine analizira društveni poloţaj konkretnog ĉoveka u kapitalizmu
raspoloţivih materijalnih sredstava. Kao dokaz za to neka posluţi sledeći Marksov
zakljuĉak o uzrocima stalnog pogoršavanja društvenog poloţaja proizvoĊaĉa u ka- proizlazilo iz Mark-sove antropologije.
pitalizmu: ,,U ĉetvrtom odeljku, gde smo prouĉavali proizvodnju relativnog viška Iz analize faza kroz koje prolazi organizacija kapitalistiĉke
vrednosti, pokazalo se: da se u okviru kapitalističkog sistema svi metodi za uvećanje proizvodnje Marks zatim izvodi nuţne i zakonite tendencije u
društvene proizvodne snage rada izvode na raĉun individualnog radnika; da se sva
sredstva za razvijanje proizvodnje izo-paĉavaju u sredstva za eksploatisanje razvoju kapitalistiĉke svojine koje se sastoje u zakonu njene sve veće
proizvoĊaĉa i gospodarenje nad njima, da ona od radnika ĉine bogalja, delimiĉnog koncentracije i centralizacije. Razvoj sredstava za proizvodnju,
ĉoveka, da ga poni-zuju na obiĉan pribor mašine, da uništavaju sadrţinu njegovog zahtevajući sve veći udeo postojanog kapitala u njegovoj organskoj
rada pretvarajući mu rad u pravo muĉenje, da radniku duhovne snage procesa rada strukturi i sve veće organizacijske proizvodne jedinice, ĉini nuţnom
ĉine tuĊim u istoj meri u kojoj se nauka prisajedinjuje tome procesu kao samostalna
snaga; da unakaţuju uslove u ĉijem okviru on radi, podvrgavajući ga za vreme ovu istorijsku tendenciju koncentracije i centralizacije kapitalistiĉke
procesa rada odvratnom i sitniĉavom despotizmu, pretvarajući sav njegov ţivot u svojine. Moţe se stoga tvrditi da u 23. glavi prve knjige Kapitala, u
radno vreme i bacajući mu ţenu i dete pod Dţagernatov toĉak kapitala ... Iz ovoga kojoj se objašnjava opšti zakon kapitalistiĉke akumulacije, postoje
izlazi da radni-kov poloţaj mora biti sve gori što se kapital više akumulira, pa ma
kako radnik bio plaćen, visoko ili nisko." (K. Marks, Kapital, I knj., str. 540). Jedna svi elementi teorije imperijalizma.
od pretpostavki ovako svestrane analize društvenog poloţaja proizvoĊaĉa u Cilj ovog izlaganja nije upoznavanje s Marksovom teorijom
kapitalizmu jeste Marksova filozofsko-antropološka teorija o ĉovekovim generiĉkim o kapitalizmu i njegovom razvoju, nego da objasni kako Marks,
osobinama i njihovom otuĊenju. No ova analiza je najubedljiviji dokaz da u polazeći od jedne duboke i vrlo opšte analitiĉke apstrakcije, koja se
Kapitalu nema ekonomizma, jer Marks podvlaĉi da društveni poloţaj ne zavisi
samo od veliĉine najamnine. Šire o Marksovoj antropologiji vid. u mom radu Ideja na prvi pogled znatno udaljuje od konkretnih pojava što se mogu
otuĊenja i savre-mena sociologija, u zborniku Humanizam i socijalizam, II knjiga, neposredni je zapaziti na površini društvenog ţivota, a razvijanjem
Naprijed, Zagreb 1963. polazne apstrakcije i njenim dopunjavanjem uticajima sve novih
18
ĉinilaca stvara sintetiĉnu, ali teorijski a ne opisno sintetiĉnu, sliku
) K. Marks, Kapital, I knjiga, str. 289. ĉitavog kapitalistiĉkog sistema
56 57
koja je istovremeno i strukturalna i dinamiĉka. Naime, dinamiĉka kretanja cije i totaliteta. Sve osnovne Marksove apstrakcije kreću se u dimenzijama
proizilaze nuţno iz strukturalnih odnosa koji se u odreĊenim fazama razvoja odreĊenih društveno-istorijskih totaliteta, meĊu koiima je istorija kao
uspostavljaju i menjaju u toku razvoja sistema. Marks uopšte ne razdvaja prirodno-istorijski razvoj ĉoveĉanstva najširi, a kapitalizam, kao poseban
strukturalno i dinamiĉko posmatranje i analizu. Ovaj isti naĉin analize on društveno-ekonomski sistem, teorijski daleko najviše ispitan totalitet. Cilj
prime-njuje i na drugim podruĉjima, gde više analizira neke šire društvene prethodne analize Marksovog metoda bio je da pokaţe kako se njegove
posledice kapitalizma, a ne osnovne ekonomske odnose koji se u njemu apstrakcije odnose na bitne, konstitutivne osobine odreĊenih društveno-
formiraju i njegove organizacijske oblike. Od brojnih primera ove vrste istorijskih totaliteta i kako treba da omoguće što jasnije razlikovanje onoga
dovoljno je navesti Marksov naĉin analize klasne strukture. Marks naroĉito u što je u tim totalitetima nuţno i što se moţe pro-meniti samo ako se izmeni
Komunistiĉkom manifestu., ali i u drugim svojim ranim radovima shvata osnovni kvalitet totaliteta. Apstrakcija totaliteta jeste teorijska osnova za
klasnu strukturu društva na izrazito polarizovan naĉin. Društvo se razbija na razlikovanje ne samo bitnog od pojavnog, nuţnog od sluĉajnog, nego i za
dve meĊusobno suprotne antagonistiĉke klase koje on ĉesto skraćeno naziva razlikovanje stvarnog saznanja od mistifikovanog, iracionalnog privida. U
eksploatatorima i eksploatisanima. Razna vulgarno marksistiĉka shvatanja se tome se sastoji tesna povezanost izmeĊu apstrakcije i totaliteta u Marksovoj
ograniĉavaju na ovu teorijsku polaznu viziju klasne strukture, kojom se misli.MeĊutim, dugogodišnji rad na Kapitalu najbolje pokazuje da
Marksova pro~. uĉavanja konkretnih istorijskih struktura društva ne Marksove apstrakcije nisu ostale na nivou intuicija, ma koliko ove bile
završavaju nego od nje samo polaze. Kad Marks sa svojom teorijskom zami- duboke i izvorne, nego da su na iskustven naĉin dalje ispitivane, razvijane i
sli o polarnosti klasa, koja proizilazi iz osnovnih odnosa u privredi pristupa proveravane. Sadrţajno bogatstvo Kapitala svedoĉi o naporu da se osnovne
analizi konkretnih istorijskih društvenih struktura, slika klasne strukture apstrakcije o kapitalizmu kao totalitetu metodiĉno povezu s najraznovrsni-
redovno je daleko više rašĉlanjena. Dovoljno je podsetiti na njegove klasiĉne jim oblicima u kojima se društveni ţivot pojavljuje. Jer ako je Marks,
analize klasne strukture Francuske u radovima Klasne borbe u Francuskoj i sledeći Hegela, mogao da tvrdi da bi nauka bila nepotrebna kad bi se
Osamnaesti brimer Luja Bonaparta, da bi se videlo kako osnovna teorijska pojavni oblici podudarali s biti stvari, on je isto tako bio svestan da su
zamisao oklasama i klasnoj podeli društva nije u Markso-vim rukama apstrakcije, ako ostanu nepovezane s pojavnim oblicima stvarnosti, prazna,
nikakav šablon, nego polazna teorijska osnova za iscrpno i vrlo precizno sazriajno neplodna spekulacija. Ĉim se apstraktno i konkretno, bitno i
ispitivanje raznih klasnih oblika koji se u nekoj istorijskoj društvenoj pojavno shvate u nerazdvojnoj meĊusobnoj povezanosti, totalitet se ne ogra-
strukturi mogu da jave. Pridrţavajući se osnovnih teorijskih stavova, Marks niĉava na svoju apstraktnu osnovu, njegov pojam se puni raznolikim
traga za što većim brojem iskustvenih obaveštenja da bi što preciznije i iskustvenim sadrţajem i znatno se proširuju mogućnosti objašnjavanja
potpunije ispitao konkretne klasne oblike odreĊene istorijske društvene raznovrsnih pojava na osnovu teorijskih stavova o totalitetu. Upravo na taj
strukture.Upravo neobiĉna smelost u primeni analitiĉkih apstraktnih naĉin totalitet postaje odreĊenija nauĉna kategorija. Proširivanje saznanja o
postupaka, izuzetna sposobnost i uporno nastojanje da se polazna apstraktno- vrlo raznovrsnom iskustvenom sadrţaju totaliteta zahteva primenu
analitiĉka saznanja dalje razraĊuju, konkretizuju i pretvaraju u dinamiĉke raznolikih istraţivaĉkih postupaka, meĊu kojima znaĉainu ulogu dobija
oblike celovitih teorijskih sinteza i, napokon, da se opšte teorijsko stanovište indukcija.. Razvoj marksizma kao nauĉne teorije i njegove pri-mene u
uspešno upotrebljava u analizi konkretnih istorijskih sluĉajeva, ĉine bitnu raznim društvenim naukama pokazuje sve opasnosti uprošćenog shvatanja
osobenost Marksovog nauĉnog metoda. Prouĉavanjem njegovih dela se, apstrakcije i totaliteta. Opasnost dogma-tizacije i pretvaranja u praznu
stoga, moţe vrlo mnogo nauĉiti o metodu razvijanja nauĉne teorije, kao i o spekulaciju uvek više preti misli koja teţi za apstraktnijim i ooštijim
tome kako se u istraţivanju primenjuje jedna teorijska zamisao. saznanjima, jer se ta misao moţe lakše odvojiti od paţljivog prouĉavanja
Smisao ovog osnovnog zakljuĉka o Marksovom metodu postaće jasniji ako stvarnosti, nego empiristiĉkim idejnim pravcima. Potceniivanje saznaine
se ukaţe na neke teorijske i epistemološke probleme koji se u vezi s vrednosti indukcije i njeno suprotstavlianje dijalektici u nekim varijantama
Marksom ĉesto postavljaju. Radi se o meĊusobno tesno povezanim marksizma ,19) kao i faktiĉko zapostavljanje stvar-
problemima apstrakcije, induk-
19) Vid. npr. S. Warynski, Die Wissenschaft von Ċer Gesell-schaft, A.
Franke. Bern, 1944.
59
58
stulata ili empiristiĉki shvaćenom indukcijom. (4) Raznovrsnost
nog nauĉnog istraţivanja društva u staljinizmu i drugim dogmatskim istraţivaĉkih postupaka bila je, meĊutim, uslovljena i vrlo
strujama u marksizmu posledica su — ako zanemarimo njihove realistiĉkim osećanjem za veliku sloţenost društva kao totaliteta, a
društvene korene — jednostranog shvatanja uloge apstrakcije u nauci ne samo ĉisto epistemološkim razlozima. A što su sledbenici i
i shematizovanja kategorije totaliteta.20) protivnici ove neobiĉno sloţene misli obiĉno bili u stanju da
Marksovo shvatanje totaliteta ne moţe se, meĊutim, dovoljno zapaze samo neke od njenih osobina, svakako nije krivica njenog
objasniti ako se ograniĉi na epistemološke osobine ove kategorije. autora.
Neophodno je uzeti u obzir i neke izrazito teorijske momente, a pre
svega da se kategorija totaliteta u njegovom shvatanju društva
pojavljuje na dva razliĉita, moglo bi se ĉak reći polarna nivoa. Marks 2. POZITIVISTIĈKA SHVATANJA O SOCIOLOŠKOM METODU
shvata kao totalitet društvo, svaki njegov istorijski tip. Ali i ĉovek-
pojedinac je takoĊe totalitet, bar u mogućnosti, pošto je biće s vrlo Nijedan od filozofskih pravaca u evropskoj filozofiji XIX i XX v. nije imao
raznolikim sposobnostima i potrebama. OtuĊenje, jedna od osnovnih
ideja Marksovog shvatanja ĉoveka i društva nastaje u odnosu izmeĊu toliki uticaj na razvoj sociologije kao pozitivizam, ĉiji se idejni koreni
ova dva razliĉita totaliteta, u kome društvo onemogućuje pojedincu nalaze u ranijem rczvoju evropske filozofije, a pre svega u ranijem
da razvija i ispolji sve svoje vrlo svestrane ljudske mogućnosti koje empirizmu. Ali pozitivizam, kao vrlo široka i već više od jednog veka vrlo
ga ĉine antropološkim totalitetom. Svi ostali društveni oblici, uticajna idejna struja, nije jedinstven ni u shvatanju pojedinih filozofskih i
ustanove i delatnosti izmeĊu društva i pojedinca kao totaliteta samo epistemoloških problema, a niti- po svom društvenom smislu. U zavisnosti
su više ili manje delimiĉni, parcijalni, pošto se ni u jednom od njih ne od konkretnih istorijskih prilika u pojedinim zemljama i u pojedinim
moţe potpuno ispoljiti ni društvo ni pojedinac. Ni u jednom periodima, društveni smisao pojedinih pozitivistiĉkih pravaca i mislilaca bio
Marksovom delu nije toliko vidljivo kao u Kapitalu da se u osnovi je vrlo razliĉit. Ponekad su pozitivistiĉke ideje bile zdruţene s izrazito
njegove teorijske misli podjednako nalaze odreĊena shvatanja o oba konzervativnim graĊanskim politiĉkim pokretima. Ipak, ĉešće su se
ova totaliteta, naroĉito u već pomenutom ĉetvrtom odeljku prve liberalniji i uopšte napredniji delovi graĊanstva borili pod zastavom pozi-
knjige. Premda Marks objašnjava sve pro-mene u razvoju tivizma za stvaranje u graĊanskom smislu razvijenijih, savre-menijih oblika
organizacija kapitalistiĉke proizvodnje dinamiĉkim potrebama
kapitalistiĉkog sistema, on istovremeno pokazuje i njihove uticaje na društva i pozitivistiĉkim idejama kritikovali feudalne ostatke i etatistiĉko-
individualnog radnika, ne samo kao proizvoĊaĉa, nego i kao ljudski birokratske pojave u odreĊenim društvima. Metodologiju, meĊutim, ne
totalitet. Ĉim se ne shvati da je u Marksovoj teoriji i ĉovek totalitet, interesuje prvenstveno ova šira društvena pozadina i uloga pozitivizma. Ona
neminovni su zakljuĉci koji s njegovom zamisli imaju malo je pomenuta samo da bi se upozorilo na dosta rasprostranjena vrlo uprošće-
zajedniĉkog. na shvatanja uloge pozitivizma u kulturi i društvenom ţivotu prošlog i ovog
Iz ovoga razmatranja koje pokazuje vrlo veliku sloţenost veka. Dalje izlaganje se ograniĉava na pozitivistiĉka shvatanja sociologije i
Marksovog shvatanja društva i naĉina njegovog nauĉnog prouĉavanja njenog metoda. I na tom uţem planu doći će u pozitivizmu do izraţaja dosta
moţe se izvesti nekoliko zakljuĉaka: (1) Iako po svom duhu izrazito razliĉita gledišta, mada je zajedniĉko polazno stanovište priliĉno odreĊeno i
kritiĉka i revolucionarna, Marksova misao po svojoj strukturi ne o njemu nema spora meĊu pozitivistima koji se bave društvenim naukama.
napušta tlo nauke, ako se ova ne shvati u smislu neautonomne To polazno stanovište sastoji se u sledećem. Jedan od osnovnih ciljeva
društvene tehnologije, nego kao jedan od oblika društvene pozitivizma, poĉev od Konta pa sve do danas, bio je da se u prouĉavanje
samosvesti. (2) Ovaj nauĉni karakter se najjasnije ogleda u teţnji da društva unese osnovna epistemološka naĉela prirodnih nauka. Po mišljenju
se izmeĊu polaznih teorijskih apstrakcija i pojavnog opisa stvarnosti
uspostavi što je mogućno metodiĉniji odnos. (3) Upravo ova pozitivista to je jedini naĉin da se poveća objektivnost i egzaktnost
Marksova teţnia objašnjava zašto se on u svojim istraţivanjima društvenih nauka i da se one u tom pogledu izjednaĉe s prirodnim naukama.
sluţio najrazliĉitijim metodološkim postupcima, a ne samo nekim, Taj cilj sasvim jasno postavlja Kont i on se u pozitivizmu stalno
kao na primer: analitiĉkom apstrakcijom, deduktivnim razvijanjem
polaznih po-
20)Isticanje neophodnosti konkretnih istraţivanja za razvijanje marksistiĉke

sociologije jeste osnovna ideja knjige V. Koraca, Marks i savremena
sociologija, Kultura, Beograd. 1962.
60
61
odrţava. Ovo epistemološko shvatanje se uklapa u širu idejnu perspektivu
pozitivizma i njegov program stvaranja opšte sinteze nauĉnog znanja, kao
nauĉnog pogleda na svet i sredstva za ureĊenje društva na nauĉnim uzeo neke najkarakteristiĉnije ideje i svoga pozitivizma i svoje sociologije.
naĉelima. Ĉak i kad su kasnije u neopozitivizmu znatno oslabile ove Njegovo dalje razvijanje Sen Simonovih ideja o društvu nije ni naroĉito
optimistiĉke praktiĉne pretenzije klasiĉnog pozitivizma, nauka je ostala iscrpno i ne odlikuje se nekom većom originalnošću. Ipak nema sumnje da
najvaţniji predmet pozitivistiĉke filozofije, a stvaranje jedinstvenih su Kontove ideje imale vrlo znaĉajnu ulogu u dugotrajnijem procesu
epistemoloških naĉela koja bi vaţila za sve nauke jedan od njenih osnovnih konstituisanja sociologije u opštu teorijsku nauku o društvu.
ciljeva. Pre prelaska na izlaganje Kontovih shvatanja treba pod-setiti na istorijske
karakteristike vremena u kom se on javlja, jer to moţe olakšati da njegova
O metodu sociologije pisali su mnogobrojni raniji i savremeni pozitivisti. shvatanja i njegova popularnost postanu razumljiviji. Kont svoje* osnovno
Uopšte se moţe reći da se u drugim filozofskim pravcima o ovome daleko delo Tečaj pozitivne filozofije poĉinje da predaje 1826. godine, a objavljuje
manje raspravljalo, nego u pozitivizmu. Još manje su se s drugih ga u celini u šest knjiga izmeĊu 1830. i 1842. godine. MeĊutim, njegova
filozofskih stanovišta pokušavali konstruktivno rešavati konkretni teorijska zamisao društva nastaje u trećoj deceniji XIX veka. Izlaganju
metodološki problemi sociologije. Ĉesto se, naime, ili odbacivala Kontovih shvatanja uzima u obzir pre svega njegovo osnovno teorijsko
mogućnost jedne opšte teorijske nauke o društvu ili se mislilo da se vrlo delo Teĉaj pozitivne filozofije, i zatim njegovu Raspravu o pozitivnom
sloţene teškoće njenih istraţivanja mogu resiti dogmatskim usvajanjem duhu, u kojoj je on u vrlo saţetom obliku pokušao da objasni svoje
nekoliko vrlo opštih epistemoloških naĉela. Ipak je i u pozitivizmu samo filozofsko stanovište.2) Poznato je da je Kont kasnije u delu Sistem
nekoliko mislilaca uspelo da svoja shvaćanja o sociološkom metodu razvija pozitivne politike. koje je u ĉetiri knjige objavljeno izmeĊu 1851. i 1854.
u celovite i originalne zamisli, dok su se drugi bavili samo pojedinim uţim godine, izveo niz neposrednih praktiĉnih zakljuĉaka iz svoje filozofije i
metodološkim problemima. Najznaĉajnije pozitivistiĉke zamisli o pokušao da izgradi jedan sistem politiĉke filozofije sa zadatkom da bude
sociološkom metodu su izgradili O. Kont, Dţ. Stjuart Mil i E. Dirkem. S teorijska osnova reformisanja graĊanskog društva. Taj deo Kontove
obzirom na namenu ovog istorijskog uvoda dovoljno je izloţiti delatnosti, iako je idejno vrlo tesno povezan s njegovim teorijskim
metodološka shvatanja ovih mislilaca. shvatanjima društva, nije potrebno izlagati, pošto u teorijskom, a naroĉito
metodološkom pogledu ne sadrţi ništa novo.Kao što je reĉeno, Kontova
teorijska shvatanja nastaju u trećoj deceniji prošlog veka. U kulturno-
a) OGIST KONT (AUGUSTE COMTE) istorijskom pogledu, prve decenije prošlog veka su karakteristiĉne po tome
što kritiĉko preispitivanje misli, koja je pripremila francusku revoluciju,
Prirodno je da se sa Kontom poĉne izlaganje pozitivistiĉkih shvatanja
postaje jedan od glavnih problema filozofije. U pogledu odnosa prema
sociološkog metoda. Obiĉno se smatra da je Kont podjednako osnivaĉ
liberalnoj, izrazito individualistiĉkoj predrevolu-cionarnoj graĊanskoj misli
pozitivizma, kao filozofskog pravca, i osnivaĉ sociologije kao posebne
mogu se priliĉno jasno zapaziti tri razliĉita stanovišta. Javlja se, prvo,
nauke, naroĉito ako se sociologija shvati kao graĊanska nauka o društvu.
odluĉna i vrlo borbena reakcija, ĉiji najizrazitiji predstavnici polaze s
Ovim se Kontu, po dosta opštem mišljenju, pridaje vaţnost koju on ne
jasnih feudalnih osnova. U vreme Svete alijanse, tj. ujedinjavanja evropske
zasluţuje. Mnoge, naime, filozofske ideje pozitivizma imaju priliĉno dugu
feudalne reakcije u nastojanju da ponovo ojaĉa uzdrmane ustanove
predistoriju, a i većina Kontovih ideja o društvu, pa ĉak i ideja jedne nove
feudalnog društva i da ih na nov naĉin uĉvrsti, ova feudalna kritika
opšte teorijske nauke o društvu, nalaze se već kod njegovog uĉitelja Sen
Simona (Saint-Simon). Ovim se ne ţeli reći da se Kont razvijao pod revolucionarne graĊanske ideologije ima snaţnu zva-niĉnu podršku i
iskljuĉivim uticajem Sen Simona. Na Konta, naroĉito njegovu politiĉku mnogo predstavnika u svim evropskim zemljama. U Francuskoj se kao
filozofiju, su vrlo snaţno uticale ideje Ţ. Mestra (J. de Maistre) i drugih najtipiĉniji predstavnici ovakvog odnosa prema revolucionarnoj ideologiji
javljaju Mestr (de Maistre) .i Bonal (de Bonald). Niz predstavnika
ideologa tadašnje francuske reakcije.1) Ali od Sen Simona je Kont pre-
nemaĉkog
1) Vid. o ovom H. Barth, The Idea of OrĊer, eh. V. A. Comte and J. de Maistre: The 2) A. Comte, Cours de la philosophie positive, I—VI t., Schlei-~™> .Par.is, 1908;
System of Positivism as Theocracy. D. Reidel. Dordrecht, 1960, p. 108-43. Discours sur l'esprit positif, Schleicher, Pariš, 1909. (favi citati su uzeti iz ovih
izdanja koja su identiĉna s prvim.)
62 63
I, napokon, postoji vrlo snaţna treća struja koja traţi kompromis. Najvaţniji
romantizma, meĊu kojima su najvaţniji Haler (Haller) i Sa-vinji (Savignv), su predstavnici te struje, koja ubrzo postaje u redovima graĊanstva
osnivaĉ istorijsko-pravne škole, stoje u suštini na istom stanovištu u svojoj najuticajnija, Hegel i Kont, ma koliko se oni inaĉe razlikovali u svojim
kritici osnovnih ideja revolucionarne graĊanske ideologije. U Engleskoj se konkretnijim filozofskim shvatanjima. Hegel i Kont ne odbacuju ni izdaleka
još ranije sa sliĉnim idejama javlja Edmund Berk (E. Burke). Ova kritika se sve ideje prosvetiteljstva. Ali oni nastoje da mnoge od tih ideja izmene i
svim silama trudi da dovede u sumnju sve osnovne ideje i praktiĉno- modifikuju, otupljujući po pravilu njihovu borbenu oštrinu, ali i nastojeći da
politiĉka naĉela prosvetiteljstva. Poznato je da je kritika sred-njevekovlja, im dadu jedno dublje istorijsko objašnjenje. Reformisane i razblaţene, po
crkve i teologije i feudalnih privilegija, bila osnovni sadrţaj prosvetiteljske svom poreklu prosvetiteljske, mnoge ideje kod Hegela i Konta više ne sluţe
ideologije. Prosvetiteljstvo je u svojoj politiĉkoj filozofiii isticalo naĉelo da za radikalnije menjanje društva nego za stabilizaciju graĊanskog poretka,
društvo treba urediti prema saznanjima i kriterijumima razuma i da je pošto je on na politiĉkom planu već izvojevao osnovne pobsde. Teţnja za
mogućnost politiĉkog uticanja na društveni ţivot radi njegovog usklaĊivanja stabilizacijom tog poretka i nastojanje da se reformistiĉkim metodima i
sa ĉovekovim potrebama vrlo velika. Ovi kritiĉari prosvetiteljstva zastupaju
sredstvima on dalje razvija, u pojedinostima menja i usavršava, dominiraju
suprotno gledište. Društvo se razvija prema imanentnim zakonima
u ovoj trećoj varijanti odnosa prema predrevolucionarnoj graĊanskoj
organskog razvoja u kojima dolaze do izraţaja tradicija, obiĉaii. osobeni
nacionalni duh odreĊene naciie. Iluzoran je stoga svaki pokušaj da se ideologiji. Razlike u Hegelovoj i Kontovoj. politiĉkoj filozofiji mogle bi se
politiĉkim i zakonodavnim merama, na osnovu pov šnih i proizvoljnih jednim delom objasniti razliĉitom istorijskom situacijom koja je u njihovo
htenja, nešto dublje menja u društvu. Takvi pokušaji mogu biti samo štetni, vreme postojala u Nemaĉkoj i Francuskoj. Ukazivanje na sliĉnost
jer unose nered u spontani prirodni društveni razvoj. Nasuprot neistoricnosti Hegelovog i Kontovog praktiĉno-politiĉkog stava ne znaĉi da se ne uviĊa
prosvetiteljske misli, u ovom periodu dolazi do neviĊenog poleta, istorijskih razliĉitost njihovih filozofija.3a) Odnos prema ideologiji francuske revolucije
nauka. MeĊutim, dosta uticajna reakcionarna ideologija širi krajnje ima vrlo vaţno mesto u Kontovom sistemu. U tom odnosu se pokazuju i
nekritiĉan odnos prema prošlosti. Srednji vek postaje uzor i mnoge njegove mnoge bitne osobine Kontovog shvatanja društva i društvene uloge
politiĉke i verske ustanove smatraju se isto onako veĉnim i prirodnim, kao sociologije i zato ga treba prikazati. Svoj stav prema pro-svetiteljstvu Kont
što je revolucionarna graĊanska ideologija takvim zamišljala sve ustanove i obrazlaţe opštom idejom o tri stadija u razvoju društva. Svaka epoha ima
odnose koji su omogućavali brţi razvoj kapitalizma. svoje šire društveno-istorijske osobine i svakoj od njih odgovara osoben
naĉin mišljenja. U društvenom pogledu teološka epoha je ĉvrst i stabilan
Druga reakcija na revolucionarnu ideologiju nastalu pre francuske
revolucije su razna socijalistiĉka i komunistiĉka uĉenja. Ne ulazeći dublje u tradicionalni poredak, zasnovan na jedinstvenom sistemu teoloških dogmi i
analizu vrlo razliĉitih varijanti u kojima se javlja socijalistiĉko-komunistiĉka na strogoj tradicionalnoj hijerarhiji. To je, po Kontu, mladost, društva.
misao, treba istaći da ona u većini sluĉajeva pokušava da iz osnovnih poli- Metafiziĉka epoha ima izrazito prelazan karakter. Ona je neophodna, ali
tiĉkih stavova predrevolucionarne ideologije izvuĉe dublje društvene njen zadatak je sasvim privremen. Kritika mora razoriti tradicionalne
zakljuĉke. Najbolji deo te misli dolazi do saznanja da se na formalno- društvene ustanove i teološki naĉin mišljenja, kad oni poĉnu da zastarevaju i
pravnom i ĉisto politiĉkom planu ne moţe ostvarivati ni jednakost, ni nisu više u stanju da odgovore izmenjenim društvenim prilikama, da bi
bratstvo, ni sloboda, već da ti politiĉki ideali treba da dobiju svoju realnu postalo mogućno stvaranje novih savršenijih oblika društvene organizacije i
osnovicu u preureĊenju osnovnih ekonomskih i društvenih odnosa. novog, nauĉnog naĉina mišljenja. Pošto metafiziĉka epoha ima iskljuĉivo
MeĊutim, koliko su ideje konzervativnih mislilaca bile uticajne u prvim kritiĉki zadatak, misao koja nastaje u tom periodu je jednostrana. Upravo da
decenij ama prošlog veka moţe se najbolje zakljuĉiti na osnovu uticaja koji bi mogla da
su one ostvarile i na neke socijalistiĉke pisce iz toga doba. 3) 3a
) Vrlo zanimljiva uporeĊna analiza Kontovog i Hegelovog shvatanja
3) Vid. o ovom moj rad Socijalna utopija ranog francuskog utopizma, društva moţe se. naći u studiji O. Negt, Strukturbeziehungen zwischen den
predgovor za knjigu Doktrina Sen-Simona, Kultura, Beograd, 1953. Gesellschaftslehren Comtes und Hegels, Frankfurter Beitrage zur
Soziologie, Bd. 14, Europaische Verlagsanstalt, Frankfurt am Main, 1964
64 65
bude snaţna kao kritika, ona mora biti izrazito rušilaĉka po svojoj som, postepenim i uravnoteţenim, postaje mogućno samo ako
prirodi. Ali ona je nesposobna da organizuje, jer joj nedostaje pozitivni duh prodre i u nauĉnu misao o društvu i dovede do
konstruktivni sadrţaj. Kont je bio duboko ubeĊen da je produţavanje konstituisanja egzaktnih društvenih nauka. Pozitivni duh se, naime,
duhovnog stanja stvorenog rušilaĉkom metafiziĉkom kritikom, pošto postepeno razvija kroz istoriju i ovladava najpre onim oblastima
su osnovni zadaci kritike već izvršeni jer je revolucija prošla, glavni ljudskog saznanja koja se odnose na prostije i jednostavnije pojave.
uzrok svih društvenih poremećaja i slabosti njegovog vremena. On, u Kont je izgradio vrlo poznatu klasifikaciju nauka, koja u njegovoj
stvari, ĉitavu metafiziĉku fazu, koja dolazi do vrhunca u francuskoj filozofiji nema samo sistematski već i istorijski smisao. On je
revoluciji, smatra istorijski nuţnim, privremenim oboljenjem smatrao da ta klasifikacija pokazuje i istoriju nauka i istovremeno
ĉoveĉanstva. Evo šta on o tome piše u Raspravi o pozitivnom duhu: najvaţnije etape u razvoju pozitivnog duha kroz istoriju. U
„Moţe se, dakle, smatrati da je metafiziĉko stanje neka vrsta klasifikaciji se nauke niţu sle-dećim redom: matematika,
hroniĉne bolesti koja je prirodno sadrţana u duhovnoj evoluciji, indi- astronomija, fizika, hernija, biologija, a u Kontovom sistemu se
vidualnoj ili kolektivnoj, izmeĊu detinjstva i zrelosti".4) Nesreća je, konstituiše i sociologija, kao poslednji ĉlan opšteg sistema nauka i
po Kontu, što se to stanje produţava iako nema više revolucionarnog njegova kruna. Konstituisanje pozitivne nauĉne sociologije jeste, po
istorijskog zadatka. Društvena situacija se iz-menila, vreme kritike je Kontu, odluĉujući dogaĊaj na poĉetku nove pozitivne društvene
prošlo, treba da nastupi vreme konstruktivne izgradnje novog društva epohe koja se, meĊutim, u punoj meri razvija tek pošto se društveni
koja moţe da se zasniva jedino na nauci. Oĉigledno je da Kont polazi ţivot uredi na nauĉnim naĉelima.
s društvenog stanovišta graĊanstva koje je izvelo revoluciju. Ta klasa Po ĉemu, se, pak, pozitivno-nauĉni naĉin mišljenja razlikuje
više nije zainteresovana za bilo kakve radikalnije promene. Oblik od teološkog i metafiziĉkog? Teološka i metafiziĉka misao teţe za
društvenog ureĊenja koji njoj. odgovara je uspostavljen i nema
potrebe da se on dublje menja; dovoljno ga je ĉistiti od ostataka apsolutnim znanjem,. Ta teţnja se ispoljava u stalnom, iako
prošlih društava, konkretno od feudalnih i patrijarhalnih ostataka. Ali, uzaludnom, nastojanju da se objasni poreklo svih stvari, da se otkriju
najvaţnije je stabilizovati novi oblik društva, i zatim ga dalje njihovi osnovni najdublji uzroci, kako eficijentni usled kojih pojave
usavršavati postepenim reformama. U ovom stavu prema postojećem nastaju, tako i finalni tj. zbog kojih ciljeva se odreĊene pojave
društvu nalazi se dobar deo razloga zbog kojih je Kontova filozofija u javljaju i razvijaju. U pogledu ovog saznajnog apsolutizma, nema
graĊanskoj nauci, i u graĊanskoj kulturi uopšte, bila vrlo cenjena, bitne razlike izmeĊu teološkog i metafiziĉkog duha. Razlike se
naroĉito kao teorijska podloga politiĉke filozofije. Ali u tom stavu sastoje samo u tome što se uzroci objašnjavaju na drukĉiji naĉin: u
prema postojećem ogleda se i jedna od bitnih osobina pozitivizma.5) teološkom duhu nekim verskim dogmama, a u metafiziĉkom
Teološki stadij je vreme reda; metafiziĉki period apstraktnog apstraktnim, spekulativnim idejama. No, to je mišljenje neobuzdane i
progresa, a u pozitivnom stadiju red i progres treba da se spoje u nekon-trolisane mašte i spekulacije koja se ne proverava, niti se
trajno i nerazdvojno jedinstvo. Ĉuvena Kontova izreka ordine ad uopšte moţe proveriti, i koje je zbog toga neodreĊeno, proizvoljno i
progressum (redom ka progresu) postaje uti-cajna parola ne samo nepraktiĉno. Prvi korak pozitivne misli u nekoj novoj oblasti, po
pozitivizma nego i raznih graĊanskih reformistiĉkih struja uopšte. Kontu, jeste napuštanje ovih apsolutnih saznajnih pretenzija i
MeĊutim, spajanje reda s progre- ograniĉavanje misli na one delove stvarnosti koji se mogu
4
posmatrati. Oblast stvarnosti koja je pristupaĉna po-smatranju stalno
)
5 A. Comte, Discours sur l'esprit positif, p. 16. se širi i jedino u njoj je mogućno stvarno pozitivno, tj. egzaktno,
) H. Markuze s pravom naglašava baziĉni konformizam Kon- precizno i ujedno praktiĉno saznanje. PodreĊivanje mašte ili
tove društvene misli. (H. Marcuse, Reason and Revolution, p. 340—360.)
Ipak, konformizam je samo jedna od osobina pozitivizma kao stava uobrazilje posmatranju, sistematsko kon-trolisanje njenih uzleta
prema stvarnosti i nema svaki konformizam u nauci pozitivistiĉku pomoću objektivnih iskustvenih podataka, ubrzo razvija svest da su
osnovu. Stiĉe se utisak da se u raznim kritikama nauĉnog konformizma iskustvene pojave u svim oblastima stvarnosti podreĊene
ovo neodoljivo shvata. Na primer, govori se o „pozitivizmu" društvenih nepromenjivim prirodnim zakonima. Osnovni cilj nauke se sastoji
nauka u staljinizmu samo zbog njihovog krajnje konformistiĉkog stava,
iako se u tim naukama nisu poštovale osnovne norme pozitivistiĉke upravo u otkrivanju zakona koji vladaju pojavama. Kritikujući
epistemologije. Izjednaĉen s nauĉnim konformizmom, pojam pozitivizma empirizam kao prosto gomilanje ĉinjenica, Kont zakljuĉuje: ,,U
gubi svoj celovit i specifiĉni smisao. zakonima pojava se stvarno sastoji nauka, kojoj ĉinjenice u
doslovnom smislu reci, ma koliko
5
66 67
bile taĉne i brojne, pruţaju uvek samo neophodan materijal".6) njega. Smatra se da su na taj naĉin zakoni višeg sloja dublje
Ponekad se tvrdi da je pozitivizam u celini odbacivao ideju zakona, objašnjeni. Redukcionisti, na primer, smatraju da se biološki zakoni
što je uopšte uzev netaĉno i proizvoljno. Pojedini pozi-tivisti, doduše, mogu izvesti iz fizikalno-hemijskih; psihološki iz nekih osnovnih
izjednaĉavaju zakone s opisom pojava, ali ih gotovo ni jedan od bioloških, a društveni zakoni iz psiholoških zakona koji odreĊuju
istaknutih predstavnika pozitivizma ne odbacuje. Ipak, za individualnu ĉovekovu prirodu. Redukcionizam smatra da se
pozitivizam je karakteristiĉno znatno pojednostavljeno, ĉesto sasvim izvoĊenjem zakona višeg podruĉja stvarnosti iz zakona neposredno
fenomenalistiĉko shvatanje zakona. niţeg podruĉja, u krajnjoj liniji ĉitava zgrada ljudskog nauĉnog
Kontovo shvatanje zakona je u tom pogledu tipiĉan primer. saznanja moţe zasnovati na nekim naj-osnovnijim zakonima kakvim
Nauĉni zakoni po njegovom mišljenju, izraţavaju samo konstantne se ĉesto smatraju zakoni fizike. U neopozitivizmu bilo je jedno
odnose meĊu pojavama, i to: (1) istovremenog postojanja ili vreme vrlo popularno tzv. fizi-kalistiĉko gledište, ĉiji je nauĉni ideal
koegzistencije i (2) pravilnog redosleda ili sukcesije. Zbog toga Kont bio da se nauĉni zakoni svih nauka bilo posredno ili neposredno
ne smatra potrebnim da se otkrivaju deterministiĉki, ili kako se on izvedu iz zakona fizike.
obiĉno izraţava, uzroĉni ĉinioci zbog kojih se uspostavlja odreĊen
zakon. Pošto zakone shvata feno-menalistiĉki, Kont prirodno smatra
da se oni mogu vrlo lako izvesti iz pojava u njihovoj neposrednoj Pozitivizam nikad niie bio jedinstven u stavu prema redukcionizmu.
pojavnoj datosti. Nauĉni zakon dobija, stoga, sasvim opisno U svim periodima se meĊu pozitivistima mogu naći i redukcionisti i
znaĉenje, jer se neposredno izvodi iz pravilnosti koje su otkrivene antiredukcionisti. Kont je izraziti protivnik redukcionizma. Mil,
meĊu pojavama, a ne objašnjava se deterministiĉki. Na savremeniji njegov nešto mlaĊi savremenik, zastupa redukcionizam. Spor oko
naĉin reĉeno, zakoni se poistovećuju sa ĉvrstim statistiĉkim redukcionizma se stalno obnavlja u epistemologiji i nauĉnoj teoriji,
korelacijama. No, upravo iskustva statistike pokazuju da ima vrlo pa je i danas predmet vrlo ţivog raspravljanja. Kont, kao protivnik
ĉvrstih korelacija koje su samo privredne, a da se nikad ne moţe redukcionizma, smatra da je svaki od posebnih slojeva stvarnosti
sigurnije znati da li je neka korelacija prividna ili je u njoj otkriven toliko osoben da se njegovi zakoni ne mogu izvesti iz zakona nekog
neki stvarni deterministiĉki odnos pre nego što se ona analitiĉki niţeg sloja. On priznaje da usled toga pozitivna nauĉna misao ne
prouĉi i teorijski objasni. moţe postići onaj stepen teorijskog jedinstva kakav se prividno po-
No premda je zakone shvatao fenomenalistiĉki, Kont je stiţe u teološkoj ili spekulativno metafiziĉkoj teoriji, u kojima se
isticao njihovu ulogu u povezivanju i sistematizaciji nauĉnog znanja. prividno svo ljudsko saznanje povezuje u jedinstven sistem. Ali,
Otkrivanjem zakona koji vladaju u pojedinim oblastima stvarnosti,, mesto te prividne jedinstvenosti, pozitivna nauĉna misao postaje
povezuju se u pojedinim naukama ljudska znanja o tim oblastima. egzaktnija, realistiĉnija, bolje odraţava stvarne razlike koje postoje
Svaka odreĊena nauka se u stvari sastoji u povezivanju i izmeĊu pojedinih slojeva stvarnosti. No Kont ipak smatra da je
objašnjavanju zakona koji su otkriveni u jednoj uţoj oblasti neophodna koordinacija nauka, jer na sloţene pojave koje prouĉavaju
stvarnosti. Ali Kont vrlo odluĉno istupa protiv redukcionistiĉkog odreĊene nauke utiĉu i pojave iz ostalih oblasti. Društvo se, na
shvatanja odnosa izmeĊu raznih podruĉja stvarnosti. primer, razvija u prirodnoj sredini i na biopsihiĉkim ljudskim
Da bi ovo bilo razumljivo treba ukratko objasniti u ĉemu se osobinama i mnoge pojave, odnosno mnogi odnosi društva prema
sastoji problem redukcionizma. Odavno se uvidelo da u stvarnosti prirodnoj sredini i poloţaj ĉoveka — pojedinca u društvu ne mogu se
postoje razni slojevi s razliĉitim osobinama. Takvim vrlo širokim u sociologiji svestranije prouĉiti ako se ne uzmu u obzir saznanja o
slojevima stvarnosti, mogu se smatrati „neţiva" priroda, biološka prirodi koja postoje u anorganskim naukama i koja o biopsihiĉkim
oblast, psihološke osobine ljudi, društvo. Oĉigledno je da ova široka karakteristikama ĉoveka postoje u biologiji. Prema tome, Kont
podruĉja stvarnosti imaju znaĉajne dsobenosti koje je potrebno zastupa potrebu koordinacije raznih nauka koja treba da pomogne
posebno prouĉavati. Na tome se i razvija diferencijacija nauka. onim naukama koje prouĉavaju sloţenije pojave, kako bi ih
MeĊutim, u redukcionizmu je izraţena misao da se zakoni svakog svestranije7 objasnile. Ali ta koordinacija ne znaĉi teorijsku integraciju
višeg sloja mogu izvesti iz zakona sloja koji se u odreĊenoj tih nauka. ) Kasnija iskustva su otkrila velike teškoće u postizanju
ontološkoj zamisli nalazi ispod tešnje istraţivaĉke koordi-
7
") Discours sur l'esprit positif, p. 22, ) Cours de la philosophie positive, t. IV, 49. lecon, Les relations
necessaires de la physique sociale avec les autres branches fondamenta-les de la
philosophie positive, p. 148—282.
68 69
nacije razliĉitih nauka, koje su teorijski meĊusobno nedovoljno nom ostvarenju malo bolje razmisli, javlja seôpravdana sumnja da
povezane. naglašavanje društveno-integrativne uloge nauke moţe lako da ide na
Pozitivni duh se, po Kontu, ogleda, pre svega, u odreĊenom štetu njenih saznajnih i kritiĉkih osobina i razvija konformistiĉki
osnovnom stavu prema stvarnosti i naĉinu prouĉavanja iskustvenih dogmatizam. Opravdanost ovih sumnji, bar u okviru Kontovog
pojava. On se najpotpunije ispoljava u nauci, ali nije principijelno shvatanja nauke, postaće još vidljivija iz daljeg izlaganja njegovih
razliĉit od zdravog razuma. Kont ne smatra da izmeĊu zdravog ideja o pozitivnom duhu i nauci.
razuma, izmeĊu praktiĉno osmišljenog neposrednog ljudskog U vezi s navedenom teţnjom za sigurnim znanjem Kont
iskustva i nauke postoji nepremostiva provalija. Nauka je samo istiĉe, kao ĉetvrtu osobinu pozitivnog duha, teţnju za što većom
proĉišćen potpunije razvijen i sistemati-zovan zdrav razum. No Kont preciznošću. Peta njegova osobina, u kojoj' se opet vidno izraţava
se nije zadovoljio deklarativnim suprotstavljanjem pozitivnog duha Kontov društveni stav, sastoji se u tome što je pozitivni duh zamišljen
apsolutnim pretenzijama metafiziĉke spekulacije. On je vrlo iscrpno kao sušta suprotnost negativnom, koji je sposoban samo da razara a
obrazloţio osnovne karakteristike svoga shvatanja pozitivnog ne i da stvara. Istiĉući da je pojam pozitivnog duha suprotan pojmu
prilaţenja stvarnosti. Po njegovom mišljenju, pozitivni duh je, pre negativnog, Kont zakljuĉuje: ,,U tom aspektu on (pojam pozitivnog
svega, realan i nije sklon da se zanosi bilo kakvim sanjarijama, duha — V.M.) ukazuje na jednu od najznaĉajnijih osobina prave
iluzijama i da se prepušta praznom maštanju. Zatim, pozitivni duh je moderne filozofije pokazujući8 da ona po svojoj prirodi nije odreĊena
praktiĉan. On nastoji da resi neke probleme koji su tesno povezani sa da ruši, nego da organizuje". ) O ovoj prvenstveno organiza-torskoj
praktiĉnim ciljevima i praktiĉnom delatnošću pojedinca i društva, a funkciji filozofije i nauke da organizuje Kont govori na mnogo mesta
ne rukovodi se u svojoj teţnji za proširenjem saznanja sterilnom u Tečaju pozitivne filozofije. Dok prve ĉetiri osobine razlikuju
radoznalošću. Ipak Kont je protiv prakticizma i on ga kritikuje pozitivni duh podjednako i od metafiziĉkog i od teološkog, ova
prvenstveno kao suviše neposredno podreĊivanje misli odreĊenim njegova organizatorska priroda pribliţava pozitivni duh teološkom, a
praktiĉnim potrebama, u prvom redu materijalnim. Treća odvaja ga samo od metafiziĉkog. Jedino što se u pozitivnom stadiju
karakteristika pozitivnog duha je teţnja za sigurnim i pouzdanim društveno-organizatorska uloga ţeli ostvariti na drukĉijoj saznaj noj
znanjem. Kont ne ceni vaţnost ove osobine pozitivnog duha samo sa osnovi i drugim sredstvima nego u nekadašnjem teološkom stadiju. U
uţeg saznajnog stanovišta, nego i zbog njenih društveno integrativnih kasnijem periodu svoje delatnosti Kont je, meĊutim, istakao
posledica. U ĉitavoj Kon-tovoj sociologiji zauzima vrlo znaĉajno neophodnost jedne nove religije i verskog kulta. Napokon, kao šestu
mesto teza da misao i saznanja o prirodi i društvu imaju ne samo osobinu pozitivnog duha. Kont istiĉe da on svugde teţi da apsolutno
neposredno praktiĉnu, operativnu već i društveno-integrativnu ulogu. zameni relativnim. Drugim recima, Kont ovim ţeli da ukaţe na otvo-
Jedinstvena shvatanja o prirodi i društvu mogu i treba da sluţe kao renost misli prema novom iskustvu i mogućnost da se u svetlu tog
idejna osnova uspostavljanja moralnog jedinstva društva. Kont novog iskustva uvek ponovo ispituju i na nov naĉin tumaĉe, ukoliko
objašnjava ĉvrstinu i društvenu stabilnost teološke faze jedinstvenim je to potrebno, prethodna znanja.
shvatanjima koja su postojala u tom društvu i koja su bila van Iz ovih Kontovih odredbi pozitivnog duha se već nazire
diskusije, neprikosnovena. U savremenom društvu treba, po njegovo shvatanje osnovnih društvenih funkcija nauke. MeĊutim,
njegovom mišljenju, postići istu stabilnost idejne osnove društva, ali njegov stav o tome postaje jasniji i razumljiviji ako se poveţe s
drugim sredstvima, nastojanjem da se izgradi što sigurnije i pouzdano nekim osnovnim idejama njegove filozofije istorije. Kont je jedan od
nauĉno saznanje o kojem bi mogli da diskutuju samo nastrani najizrazitijih predstavnika jednolinijskog evo-lucionizma u shvatanju
pojedinci, nemoralni ili intelektualno zaostali ljudi, dok za normalnog društvenog razvoja koji se dešava po nepromenjivim zakonima. U
ĉoveka ta precizna i pouzdana znanja treba da budu oĉevidna i oceni rezultata istorijskog razvoja Kont je umereni optimist. Kroz
neosporna. Ovo isticanje da su jedinstvena idejna shvatanja vaţan istoriju se ostvaruje progres jer u ĉovekovoj prirodi postoji stalna i
ele-menat psihiĉke ravnoteţe pojedinca, a i duhovne i politiĉke neiskorenjiva teţnja za usavršavanjem u fiziĉkom, intelektualnom,
harmonije društva, nasuprot veĉitih sumnji, prepirki i sukoba moralnom i estet-
metafiziĉkog perioda, pokazuje koliko je Kont nauci pridavao
integrativnu, a kasnije će se videti, i društveno-organizatorsku ulogu. 8
) Discours sur l'esprit positive, p. 51. U ovoj raspravi, rezimirajući svoje
Ideja je na prvi pogled vrlo privlaĉna. Ali, ĉim se o nje- shvatanje pozitivnog duha, Kont navodi i ostale pomenute njegove osobine. (Ibid.,
p. 49—53.)
70 71
skom pogledu. Usled delovanja te stalne ĉovekove teţnje za to°- stanovišta, revolucionarne potrese Kont smatra društvenim
usavršavanjem u ĉoveĉanstvu sve više preovladavaju osobine koje poremećajima, patološkim pojavama. Ideološka pozadina ovih
ĉoveka ĉine razliĉitim od ţivotinja. Ali progres je spor i postepen, a stavova je sasvim oĉigledna. Optimalna društvena funkcija nauke
naroĉito je spor i teţak moralni progres. Taj moralni progres je, opet, jeste da bude što efikasnije sredstvo za stabilizaciju aktualnog
najvaţniji, jer od njega zavise oblik društvene integracije i sreĊenost društva i oruĊe za izvoĊenje raznih delimiĉnih i postepenih reformi.
društva, a od ovih opet zavisi sposobnost društva za dalji napredak. Ako bi se htelo jednom etiketom odrediti 0vo shvatanje o društvenoj
Ljudska praksa ne moţe znaĉajnije uticati na osnovni istorijski tok i ulozi nauke, izgleda da bi najviše odgovarala etiketa „postepeni
svako suprotno gledište je, po Kontu, voluntaristiĉka iluzija, jedna od scijentistiĉki reformizam", jer je nauka glavno sredstvo za unošenje
tipiĉnih zabluda metafiziĉkog duha. Ovim se Kont neposredno postepenih reformi u prirodni i neizbeţni tok razvoja. Kontova
suprotstavlja revolucionarnim shvatanjima o mogućnosti da se poli- shvatanja osobina pozitivnog duha i društvene funkcije nauke
tiĉkim delovanjem radikalno utiĉe na menjanje oblika društva i na priliĉno su karakteristiĉna za pozitivizam kao idejnu struju. I danas
ubrzavanje njegovog razvoja. Razna utopistiĉka shvatanja o se dosta sliĉna gledišta mogu naći na raznim stranama, ĉak i kad se
budućnosti kao i gledišta o mogućnosti dubljeg uticaja na društvo ljudi koji ih zastupaju subjektivno uopšte ne smatraju pozitivistima.
politiĉkim i zakonodavnim merama, po Konto vom mišljenju,' samo Upravo zbog toga su Kontovo shvatanje pozitivnog duha i iz njega
oteţavaju stabilizaciju društva i koĉe njegov stvarni napredak, jer izvedene društvene funkcije nauke izloţene nešto opširnije.
unose nered u društvo.9) Jedna od osnovnih teza Kontove metodologije jeste da naĉin
Ali Kont se suprotstavlja i preteranom sudbinskom istraţivanja mora biti što više prilagoĊen prirodi predmeta koji se
optimizmu i potpunom društvenom konformizmu. Sudbinski ispituje, i da se zbog toga na apstraktno-logiĉkom planu teško mogu
optimizam u filozofiji istorije i politiĉkoj filozofiji uvek prate steći neka dublja saznanja o nauĉnom metodu.11) Logika, kao
izrazito konformistiĉka gledišta. Ako se sve u društvu dešava po specijalna disciplina o pravilnom i egzaktnom mišljenju nema mesta
nekim imanentnim i nepromenjivim zakonima, i ako se delovanjem u Konto vom sistemu. Metod treba uĉiti u neposrednoj nauĉnoj
tih zakona ostvaruje idealno a istovremeno i jedino mogućno stanje, delatnosti i na iskustvima raznih nauka jer svaka osnovna nauka, u
ĉoveku ne preostaje ništa drugo nego da se sloţi s prilikama u zavisnosti od osobine prirode svoga predmeta, razvija neki od
kojima ţivi kao s najboljim mogućim stanjem. Kont nije pristalica osnovnih metodoloških postupaka i pristupa. Na primer, nije
apsolutnog istorijskog optimizma. Prirodni tok istorije je, po potrebno da se pravila doslednog i preciznog mišljenja prouĉavaju u
njegovom mišljenju, dosta nesavršen; on zah-teva i dozvoljava formalnoj logici. Mnogo bolje se to moţe nauĉiti u matematici. Ali
izvesnu intervenciju ljudi.10) Nauĉno upoznavanje društvenih zakona matematika ipak nije osnova metoda svih ostalih nauka nego samo
omogućuje da ovo aktivno uticanje na društveno stanje uspešno prvi istorijski model pozitivnog mišljenja u onim oblicima u kojima
ispravlja neke slabosti, neuravnoteţenosti i nesklad u spontanom je ono prikladno za prouĉavanje nekih najmanje sloţenih pojava,
društvenom razvoju, i tako poboljšava njegov prirodni tok. MeĊutim, ĉisto kvantitativnih odnosa meĊu pojavama. Ovde se još ne ispituju
za stvarni progres sposobno je samo sreĊeno društvo i zbog toga je sadr-ţina i kvalitativne osobine nego samo kvantitativni odnosi, tj.
uĉvršćivanje reda u aktualnom stanju društva jedini naĉin da se ono što je najjednostavnije u pojavama. Zbog toga poznavanje
ubrza progres u društvenom razvoju. Društveni red zasniva se na matematike ima preteţno propedeutiĉki znaĉaj, kao uvod u pozitivni
unutar društvenoj saglasnosti tj. na izrazito.idejnim ili moralnim ele- naĉin mišljenja. MeĊutim, matematiĉki naĉin mišljenja se ne moţe
mentima. Spiritualistiĉki karakter Konto ve teorije društva ne sastoji primenjivati u svim naukama; kao što će se videti, Kont je odluĉan
se samo u tome što on osnovne faze društvenog razvoja odreĊuje protivnik matematiĉkih metoda u sociologiji. Matematiĉki naĉin
prema stepenu razvoja misli, već i u njegovom mišljenju da društvo mišljenja moţe se, po Kontu, potpunije pri-meniti samo na vrlo
u svakom momentu zavisi od stepena svoje saglasnosti, a ta proste pojave i to uglavnom samo u naukama koje prouĉavaju
saglasnost poĉiva na jedinstvenim ubeĊenjima, verovanjima i anorganski svet.
moralnim normama. Takvo društvo u kom postoji ĉvrsta saglasnost Pomenuto je da je svaka od osnovnih nauka iz Kontove klasifikacije
je najsposobnije za napredovanje. Sa razvila ili usavršila neki od metodoloških
9
) Cours de la philosophie positive, t. IV, 48. lecon, p. 158—164. 205-207. u
) Najiscrpniji prikaz Kontovih nauĉno-sistematskih i metodoloških shvatanja moţe
10
) Ibidem, p. 181-183, 212-213; Discours, p. 48-49. se naći u knjizi L. Levy-Briihl. La philosophie d'Auguste Comte, F. Alcan, 1900.
72 73
metod racionalnog predviĊanja. Posmatranje je jedini mogućni izvor rijska nauka o društvu jeste sociologija. Moţe se postaviti pitanje da
obaveštenja o pojavama koje astronomija prouĉava, jer se u njoj ne li je Kont samo iz ĉisto teorijskih razloga kritikovao politiĉku
moţe uspostaviti tešnji ili aktivniji odnos izmeĊu istraţivaĉa i ekonomru kao posebnu nauku ili su podsvesno delovali i drugi
predmeta ispitivanja. Sve se zasniva na posmatranju prirodnog toka motivi. Njegova opšta zamisao društva naglašava saglasnost,
pojava koji je potpuno nezavisan od istraţivaĉa. Okolnost da se meĊusobnu povezanost i koordinaciju svih delova u okviru društva, a
astronomske pojave javljaju u vrlo zatvorenim i stabilnim sistemima, politiĉka ekonomija je nauka koja je iznela najviše podataka o tome
omogućuje precizna predviĊanja. U fizici se razvija i usavršava, ĉak kako u društvu postoje vrlo razliĉiti, suprotni interesi i razliĉiti slojevi
dovodi do vrhunca, eksperimentalni metod ispitivanja; hernija i klase koji se razvijaju na tim osnovnim suprotnostima. Dolazilo je,
naroĉito razvija metod sistematskog klasifikovanja pojava; biologija dakle, u njoj do izraţaja jedno sasvim drukĉije stanovište. S druge
uporedni metod istraţivanja. Sociologija razvija istorijski naĉin strane, klasiĉna graĊanska politiĉka ekonomija je imala izrazito
prouĉavanja koji je ujedno njena glavna metodološka osobenost. nominalistiĉke osnovne pretpostavke, smatrajući da se privredni ţivot
Metodološka dostignuća pojedinih nauka prenose se na ostale uz društva sastoji iz ugovornih odnosa nezavisnih i slobodnih
nuţna prilagoĊavanja, jer uvek metod treba ida bude što aĊekvatniji pojedinaca. U Kontovom shvatanju društva, meĊutim, pojedinac je
sadrţaju koji se pomoću njega prouĉava. ĉista apstrakcija, dok realno postoje samo razni kolektivni društveni
MeĊutim, najveća razlika u metodološkom pogledu nalazi oblici. Iz organicizma, naime, gotovo nuţno sledi univerzalistiĉko
se izmeĊu nauka o anorganskoj prirodi i biologije. Dok nauke o shvatanje društva.14)
anorganskom svetu ispituju svoje predmete izrazito analitiĉki, Opšte metodološko pravilo da društvo treba uvek
nastojeći da najpre utvrde elementarne ĉestice pojava, i tek pošto su posmatrati kao celinu vaţi podjednako za prouĉavanje dinamike, ili
analitiĉki ispitale osobine tih najmanjih delova pokušavaju da ta društvenog razvoja, i statike, tj. prouĉavanje strukturalnih preseka
saznanja sintetizuju i na taj naĉin doĊu do saznanja o kompleksnijim društva u nekom momentu. U prouĉavanju društvenog razvoja je
pojavama, biologija i sociologija moraju ići obrnutim putem. U beskorisno odvojeno ispitivati pojedine vrste društvenih pojava, već
njima dominira ideja celine. Ništa se u organizmu i u ljudskom se treba usredsrediti na prouĉavanje opšteg razvoja društva. Jedino se
društvu ne moţe shvatiti ni razumeti ako se posmatra odvojeno od na opštoj istorijskoj osnovi moţe razumeti kako su se razvijale
opšteg stanja organizma, odnosno od opšteg stanja društva. Samo iz pojedine vrste društvenih pojava i utvrditi mesto odreĊene konkretne
perspektive celine mogućno je utvrditi osobine, uzroke i funkcije pojave u uţoj istorijskoj seriji. Istorijske serije (Kontov izraz)
delova. Ovo metodološko naĉelo je izvedeno iz teorijskog shvatanja pokazuju razvojne tokove raznih ljudskih osobina i delatnosti. Kont
organizma i društva, po kome solidarnost i saglasnost delova u celini govori o biološkim, intelektualnim, moralnim i politiĉkim serijama.
i njihova podreĊenost celini podjednako karakterišu organizam i MeĊutim, razvoj svake pojedinaĉne serije ukljuĉen je nerazdvojno u
društvo. Prema tome, i organizam i društvo su nešto više, nešto opšti istorijski razvoj društva.15)
kvalitativno razliĉito od zbira svojih delova. S ovog organicistiĉkog Pošto je na ovaj naĉin odredio svoje osnovno metodološko
stanovišta, koje će se u sociologiji kasnije vrlo ĉesto javljati u raznim stanovište, Kont izlaţe pojedine istraţivaĉke postupke koji treba da se
oblicima, Kont zastupa izrazito globali-stiĉki metodološki pristup u primenjuju u sociologiji. Njegova metodologija, meĊutim, nije
prouĉavanju društva i stvarno svodi društvo na priliĉno apstraktan dovoljno svestrana i svodi se na prikaz postupaka za prikupljanje
totalitet.12) podataka, dok su sasvim zapostavljeni logiĉki problemi nauĉne
Kada se uzme u obzir ovo osnovno shvatanje društva, obrade izvornih podataka. Sociologija mora da koristi istraţivaĉke
postaie sasvim razumljivo zašto Kont odbacuje opravdanost postupke drugih nauka kad ispituje odnos društva prema raznim
postojanja posebnih društvenih nauka i tu svoju kritiku naroĉito nedruštvenim pojavama. Te postupke koje sociologija preuzima od
razvija na primeru politiĉke ekonomije. On smatra da je politiĉka drugih nauka Kont smatra posrednim. Neposredni postupci koje
ekonomija kao posebna nauka besmislena, jer je sasvim beskorisno sociologija upotrebljava u svojim istraţivanjima su: (1) posmatranje,
prouĉavanje ekonomskih pojava i ekonomskih delatnosti izolovano (2) eksperiment, (3) uporedna istraţivanja i, konaĉno, (4) istorijski
od društvene celine.13) Stvarno jedina teo- metod.
I2
) Cours de la philosophie positive, t. IV, p. 170—177. ,3) Ibidem, p. 185-
187.
14
) Vid. J. Caisenier, A. Corrrte et la sociologie economique, Cahiers internationauz
de socioloctie, vol. XXIV. 1958.
15
) Cours de la philosophie positive, t. IV, p. 238—241
75
74
Svako posmatranje se mora rukovoditi nekom teorijskom idejom, trebljivih podataka i da se ograniĉe na prouĉavanje svesti na osnovu
istiĉe Kont, kritikujući skupljaĉki empirizam koji prikuplja podatke spoljnih manifestacija ponašanja. To stanovište je došlo na i izraziti
bez nekih odreĊenih usmeravajućih nauĉnih hipoteza.10) je i najpotpunije do izraţaja dvadesetih godina našeg veka u tzv.
Razmatrajući naĉine sociološkog posmatranja. on naroĉito ţeli da bihejviorizmu. MeĊutim, kao što se vidi, diskusija , nauĉnoj
pobije razne tvrdnje o tome da je objektivno posmatranje društvenih vrednosti- podataka samoposmatranja poĉinje već
pojava nemogućno, jer posmatraĉ^toboţe ne moţe da prema njima s Kontom.
zauzme objektivno stanovište, pošto nije u stanju da se iz njih Već na osnovu onoga što je reĉeno o njegovom shva-taniu društva i
izdvoji. Kont odbacuje i mišljenje da se u nauci ne mogu koristiti opštem metodološkom stanovištu da se društvo moţe prouĉavati
tzv. iskazi svedoka, tj. obaveštenja dobijena od drugih posmatraĉa, samo kao celina, lako je zakljuĉiti da eksperiment, kao izrazito
kad i uopšte podaci o društvu koji su nastali nezavisno od nauĉne analitiĉki oblik istraţivanja nema veću ulogu u Kontovoj
delatnosti, jer se pomoću njih zadovoljavaju neke praktiĉne metodologiji. Utoliko pre što Kont kritikuje izraziti ja aktivistiĉka
društvene potrebe. gledišta o mogućnosti praktiĉne primene socioloških saznanja,
MeĊutim, predmet posmatranja (taĉnije, predmet o kome kojima je ideja eksperimentisanja uvek bila bliska. Kont je smatrao
se prikupljaju iskustveni podaci) uvek su izvesni oblici kolektivnog da su u sociologiji neizvodljivi tzv. neposredni eksperimenti,
društvenog ţivota ili odreĊene tvorevine tog kolektivnog društvenog organizovani u nauĉne svrhe, objašnjavajući to pre svega velikom
ţivota; a ne pojedinci. Za pojedinca ima malo mesta u Kontovom sloţenošću društvenih pojava. Zbog toga treba, po Kontu, koristiti
sociološkom sistemu, jer se smatra da je njegova uloga u društvu tzv. posredne eksperimente. Posrednim eksperimentima on je
beznaĉajna, pa zbog toga prikupljanje podataka nije usmereno na smatrao pojave koje odstupaju od normalnih društvenih stanja
pojedinca, kao elementarni predmet istraţivanja, nego pre svega na koja se zasnivaju na zakonima društvene harmonije i prirodne
kolektivne oblike društvenog ţivota i njegove kolektivne tvorevine, filijacije, tj. postepenog progresivnog razvoja. Sve takve pojave
na primer, jezik, obiĉaje, pravo, ekonomske i kulturne tekovine. spadaju u društvenu patologiju i mogu se iskoristiti kao posredni
Upravo zbog toga što ne smatra da prouĉavanje pojedinaca, eksperimenti. Zanimljivo ie da Kont smatra da su revolucije najizra-
kao elementarnih ĉestica društva, moţe da bude od veće koristi za zitiji patološki sluĉajevi u društvenom razvoju, jer predstavljaju
sociologiju. Kont smatra da podaci u kojima pojedinci na osnovu najdublje poremećaje u osnovnom zakonu društvenog razvoja
samoposmatranja iznose neko svoje iskustvo nemaju veću nauĉnu kroz harmoniju i filijaciju tj. postepeno raĊanje novog stanja iz
vrednost. Ovim Kontovim stavom poĉinje dugotrajna polemika, koja prethodnog.17) Revolucije treba prouĉavati, po Kontu, da bi se
se još uvek s vremena na vreme ponovo rasplamsava, o tome da li su spreĉile u budućnosti, ili bar da bi se ublaţile neminovne društvene
podaci samoposmatranja nauĉno upotrebljivi. Kasnije, u krize. U tom pogledu je uloga sociologije sliĉna ulozi medicinskih
sistematskom izlaganju epistemoloških osnova nauke postaće nauka. Ideološka fizionomija ovog gledišta, koje je logiĉan zakljuĉak
razumljivije u ĉemu se sastoji ovaj problem. Ovde je dovoljno reći, iz Kontove teorije, sasvim je jasna. Kontova sociologija je
da su pozitivisti uvek naroĉito isticali da svaki izvorni nauĉni sociologija ĉoveĉanstva, a ne pojedinih naroda, pojedinih istorijskih
podatak mora da bude intersubjektivno proverljiv, što znaĉi da ga epoha ili pojedinih tipova društva. U tome je ona vrlo sliĉna
mogu nezavisno proveriti nauĉno kompetentni posmatraĉi. Podaci Hegelovoj filozofiji istorije. Zbog toga Kont pridaje veliku vaţnost
samoposma-" tranja se ne mogu direktno intersubjektivno uporednim ispitivanjima, i nije u stanju da šire sagleda njihove
proveravati, jer stanja svesti, na koje se oni odnose, — moţe u saznajne mogućnosti. Konta su interesovali prvenstveno opšti i
neposrednom psihiĉkom obliku — opaţati samo ĉovek u ĉijoj se jedinstveni zakoni razvoja ĉoveĉanstva, a on je bio ubeĊen da je te
svesti ona pojavljuju. Drugi mogu posmatrati samo neke reperkusije zakone otkrio 1 objasnio u svojoj teoriji o osnovnim fazama
tih stanja svesti, na primer, na izrazu lica, na opštem stanju orga- istorijskog razboja. Uporedna istraţivanja imaju zbog toga u njegovoj
nizma, u raznim spoljnim radnjama. Mnogi pozitivisti i bihej-vioristi metodologiji vrlo ograniĉenu ulogu. Ona treba da posluţe za ispi-
u psihologiji i sociologiji su ţeleli da iskljuĉe neposredni prodor u tivanje ranijih faza u društvenom razvoju, i zatim pomoću njih treba
svest putem samoposmatranja kao izvor nauĉno upo- da se utvrde osobeni, ali ipak drugostepeni uzroci zbog ™jih se
razvoj svih društava nije kretao podjednakom brzinom
'•) Ibidem, p. 219-221. ") Ibidem, p. 213-214, 226.

77
76
celovitih društava, a ne pojedinih njegovih uţih delova i de-latnosti,
po opštem zajedniĉkom razvojnom istorijskom putu. Kont je smatrao jer meĊu ovima postoji, kao što je reĉeno, tesna povezanost i
da je društvo u kome je on ţiveo najdalje odmaklo na opštem saglasnost; svi oni su ĉvrsto integrisani u društvu kao celini, i iz
istorijskom razvojnom putu. Prouĉavajući samo Francusku ne bi se celine crpu snagu potrebnu za svoje ostvarenje, prouĉavanje
mogle dovoljno konkretno upoznati ranije faze društvenog razvoja. pojedinih istorijskih serija ima stoga smisla samo u globalnom
MeĊutim, manje razvijena savremena društva nalaze se u fazama okviru. Bez istorijskog pristupa i ograniĉena na prouĉavanje
kroz koje su razvijena društva već prošla, jer svako društvo, po savremenih 20 oblika društvenog ţivota, sociologija je kao nauka
Kontu, mora da proĊe isti put. Zbog toga se uporednim bespomoćna. ) U tom pogledu se Kont priliĉno razlikuje od mnogih
prouĉavanjem društava koja se nalaze na razliĉitim stupnjevima kasnijih pozitivista, naroĉito pozitivista 20-tih i 30-tih godina ovoga
opšteg evolucionog procesa moţe doći do potpunijih obaveštenja o veka koji su pokušali da ograniĉe polje sociološkog prouĉavanja na
pojedinim etapama toga procesa. jedan opšti oblik društva, tzv. industrijsko društvo, smatrajući da
Drugi zadatak koji se moţe resiti uporednim putem jeste preindustrijska društva ne spadaju u sociologiju, nego da njih treba da
otkrivanje još nedovoljno poznatih uzroka zbog kojih se sva društva prouĉava etnologija ili socijalna antropologija.
ne razvijaju istim tempom. Kont, kao uostalom evropska Prilikom objašnjavanja veza sociologije s ostalim na-ukama,
humanistiĉka, a naroĉito prosvetiteljska misac uopšte, polazi od ideje Kont je naroĉito ukazivao na znaĉaj bioloških saznanja o ljudskoj
o korenitom jedinstvu ĉoveĉanstva. Sa tog stanovišta on kritikuje prirodi i njenim zakonima. MeĊutim, njegov pojam biologije je
rasizam, smatrajući da je ljudska priroda u osnovi ista u svima znatno širi od savremenog. Vrlo ĉesto dolazi do nesporazuma i
ljudima i da u svim ljudima postoji nagon za usavršavanjem. Ali, zabluda kad se navode samo termini koje neki pisac upotrebljava, a
ipak, tempo razvoja pojedinih društava je razliĉit. Postavlja se stoga ne i konkretno znaĉenje koje im on daje, a koje moţe odstupati od
pitanje koji sporedni ĉinioci ubrzavaju razvoj pojedinih društava, a savremenog ili uopšte uobiĉajenog znaĉenja. Kont, naime, biologiju
koji koĉe i usporavaju razvoj drugih. Uporedna istraţivanja treba da shvata daleko šire nego što je danas uobiĉajeno. U biologiju on
prošire saznanja o tim sporednim ĉiniocima evolucije, u koje je Kont ukljuĉuje sva saznanja o biopsihiĉkim karakteristikama ĉoveka. I baš
ubrajao rasu, geografske uslove i politiĉke prilike.18) zato što je psihološka saznanja uneo u biologiju, Kont moţe da
Napokon, glavna osobenost metoda sociologije jeste isto- eliminiše psihologiju iz svoga sistema nauke. Kontov pojam biologije
rijsko prilaţenje društvu. Ne treba mnogo objašnjavati da ovo mnogo više odgovara savremenom pojmu antropologije, kao
naglašavanje istorijskog pristupa proistiĉe iz teorijske zamisli u kojoj najopštije nauke o ĉoveku, nego biologije. Sociologiji su potrebna
dominira ideja jednolinijskog sveopšteg razvoja ĉoveĉanstva. Kont biološka saznanja jer ona sluţe kao osnova za proveravanje najrazli-
smatra da uporedna istraţivanja nisu dovoljna za potpunije ĉiti j ih socioloških teorijskih zakljuĉaka o društvu. Pošto je
osvetljavanje istorijskog razvoja ĉoveĉanstva; da ona ĉak mogu biti jedinstvena ljudska priroda osnovna determinanta društvenog ţivota i
izvor velikih zabluda ako se pojave ili pojedine faze u razvoju istorijskog razvoja, i pošto je ona u osnovi napromenlji-va, ali samo
razliĉitih društava koje se uporeĊuju izdvoje iz šireg istorijskog postepeno razvija svoj imanentni sadrţaj, ni jedan teorijski zakljuĉak
konteksta, i usled toga izgubi iz vida osnovni redosled faza kroz koje o društvu ne moţe biti prihvaćen ako pro-tivureĉi nekim osnovnim
ĉoveĉanstvo prolazi u svojoj istoriji. Na taj naĉin se ne moţe ispitati saznanjima o ljudskoj prirodi s kojima raspolaţe biologija.21) Ovo
proces istorijske fIli-jacije, tj. kako jedna faza raĊa narednu. Dalja ipak ne znaĉi da se poznavanje društva i njegovo nauĉno objašnjenje
opasnost neisto-riĉnog prouĉavanja društva (pri tom ne treba izgubiti mogu izvesti iz biologije. Kont 'je izrazit protivnik biologizma. Što
iz vida da Kontov pojam istorijskog prilaţenja ima najšire razmere i istorijska evolucija dalje napreduje, sve veći znaĉaj pored biološkog
znaĉi prouĉavanje društva u najopštijim istorijskim konturama) jeste ima društveno nasleĊe. Svaka generacija, naime, stvara i unosi svoj
preuveliĉavanje sluĉajnih i sporednih modifikacija koje se javljaju u doprinos u opšti fond ljudske kulture, a istorijski nastala kultura
razvoju 19pojedinih konkretnih društava usled uticaia sporednih postaje sve znaĉajniji ĉinilac daljeg razvoja.22) Ali, iako se iz
ĉinilaca. ) Sociologiji je neophodna opšta istorijska sinteza. biologije
Istorijski metod, kao i prouĉavanje društva uopšte, mora da bude
glpbalan, tj. da prikazuje stanje i razvoj *) Ibidem, p. 236-242. 21) Ibidem, p.
250-253. ") Ibidem, p. 255.
') Ibidem, p. 210. ') Ibidem, p.
234.
78 79
ne mogu izvesti objašnjenja društvenih pojava, nijedno takvo problema. Kont, videli smo, nije smatrao da je nauka prosto
objašnjenje ne srne da protivreĉi biološkim saznanjima o ĉove-kovoj gomilanje ĉinjenica. On je isticao da svakom prikupljanju iskustvenih
prirodi. podataka treba da prethodi razmatranje istraţivaĉkih ciljeva i da
Primena metoda ostalih nauka u sociologiji je korisna i svako prikupljanje treba da bude rukovoĊeno nekim teorijskim
potrebna kada se ispituju odnosi društva prema prirodnoj sredini. nauĉnim idejama. Njegovo vlastito prikupljanje iskustvenih
Pojavivši se najkasnije, kao najmlaĊa nauka, sociologija koristi podataka, iako po obimu dosta ograniĉeno, bilo je ĉvrsto ukljuĉeno u
metodološka iskustva starijih i razvijenih nauka. Ali i ona pozitivno jednu opštu sociološku ili filozofsko-istorij-sku zamisao. MeĊutim,
povratno utiĉe na te nauke. Taj pozitivni povratni uticaj sociološkog kasnije su mnogi pozitivisti prihvatali njegova metodološka
metoda na metode drugih nauka ogleda se, po Kontovom mišljenju, shvatanja, a njegovu sociološku teoriju smatrali metafiziĉkom
pre svega U proširivanju istorijskog pristupa u drugim naukama. Sve zabludom. A ĉim se Kontova metodološka shvatanja uzmu
pojave se mogu posmatrati istorijski, i sociologija podstiĉe izolovano, u njima nije teško naći izve-sna opravdanja skupijaĉkog
primerom svoga metoda istorijski ugao gledanja u drugim empirizma. Naime, u svojim razmatranjima sociološkog metoda,
naukama, i to u onim domenima gde je on potreban i koristan. Kont je mnogo opširnije obradio postupke prikupljanja podataka
No Kont je bio odluĉno protiv mehaniĉkog prenošenja nego probleme njihovog sreĊivanja, analize, uopštavanja i
metodoloških postupaka drugih nauka u sociologiju, i protiv objašnjenja utvrĊenih ĉinjenica. Verovatno je njegov osnovni
kopiranja metoda drugih nauka, samo zato što su te nauke u svojim fenomenalistiĉki stav o prirodi nauĉnih zakona uticao da shvati
uţim oblastima egzaktnije. On se naroĉito suprotstavljao unošenju analizu i teorijsko objašnjenje na vrlo pojednostavljen naĉin, a da ne
matematiĉko-statistiĉkih metoda u prouĉavanje društva. To je malo uoĉi vrlo velike teškoće i u toj oblasti sociološkog metoda, koje nisu
neobiĉno, ako se uzme u obzir da je po osnovnom obrazovanju bio manje od teškoća u prikupljanjupouzdanih i nauĉno upotrebljivih
matematiĉar. Ipak, Kont nije imao nikakvog razumevanja za izvornih podataka.
matematiku i za statistiku u sociologiji, a zgraţao se pri samoj Zatim, usled toga što mu je izgledalo da su osnovni teorijski
pomisli o primeni raĉuna vero-vatnoće u prouĉavanju društva. Na problemi u sociologiji uglavnom rešeni, jer on je bio ubeĊen da je
više mesta se u Tečaju pozitivne filozofije nalaze vrlo ţuĉne kritike njegova teorija konaĉna, da se ona moţe dopunjavati ali da se neće
Kondorseovih (Con-dorset) i Laplasovih (Laplace) shvatanja o dublje menjati, Kont nije mogao da uoĉi osnovne metodološke
korisnosti unošenja matematiĉkih metoda i teorije verovatnoće u prednosti nekih istraţivaĉkih postupaka za koje se inaĉe zalagao.
prouĉavanje društvenih pojava. Sa Kontom, dakle, poĉinje u Misli se, pre svega, na mogućnosti i zadatke uporednog metoda. U
sociologiji još jedna dugotrajna polemika o granicama razumne niegovoj metodologiji se ovaj metod sveo na utvrĊivanje sporednih
kvantifikacije i me-renja društvenih pojava. P. Sorokin, jedan od odstupanja pojedinih društava od opšteg toka istorijskog razvoja. Da
najupornijih savremenih protivnika „kvantofrenije" ima u Kontu se ĉesto nije radilo o sporednim odstupanjima nego o razliĉitim
svog dalekog preteĉu. No upravo ovaj Kontov odnos prema statistici pravcima u razvoju. Kont nije mogao da zamisli u okviru svoje
i teoriji verovatnoće bi mogao da posluţi za objašnjenje povezanosti strogo jednolinijske teorije istorijskog razvoja.
izmeĊu osnovne vizije društva i shvatanja o vrednosti nekog Šledeći nedostatak Kontove metodologije vrlo je neposredno
istraţivaĉkog pristupa i postupka. Kontov primer nije usamljen sluĉaj povezan s njegovom teorijskom vizijom društva. Društvo je shvaćeno
da se organicistiĉka vizija društva suprotstavlja primeni statistiĉkih po analogiji sa organizmom, i momentima saglasnosti i harmonije
metoda, kao suviše mehaniĉkom razbijanju organskih celina. svih delova pridan je sasvim preteran i nerealistiĉan znaĉaj. No zbog
Na kraju, evo još nekoliko opštih kritiĉkih primedaba, koje ovog suviše apstraktnog shvatanja društva kao totaliteta, sociologiji
se ograniĉavaju na Kontova shvatanja sociološkog metoda. Pri tome su postavljeni preteţno samo globalni istraţivaĉki zadaci. Nije se u
se ne zaboravlja da je Kont prvi opširnije pisao o sociološkom toj priliĉno upro« šćenoj i izrazito globalnoj zamisli društva mogla
metodu, a oni koji su bili prvi zasluţuju da im se mnogo štošta sagledati sva širina i raznovrsnost sociološkog istraţivanja društva.
oprosti. S druge strane, Kont je mnogo uticao na pozitivistiĉka Napokon, Kontovo insistiranje na društveno-integra-tivnoj
shvatanja o sociološkom metodu, iako već Mil uoĉava niz osnovnih ulozi nauke, kao osnovnoj, ne samo što nije vodilo dovoljno raĉuna o
nedostataka njegove metodologije. Prvi od tih nedostataka jeste prvenstveno saznajnoj prirodi nauke nego je vrlo lako moglo da
znatno pojednostavljenje metodološkog opravda u pozitivistiĉkim krugovima jako
80 81
razvijen konformistiĉki stav prema vlastitom društvu. Ako se nauci ĉivo samo o postupcima pomoću kojih nauka dolazi do iskustvenih
postavi kao osnovni zadatak da sluţi kao sredstvo za integraciju i obaveštenja i novih saznanja uopšte, ali ne razraĊuje logiĉko-
organizaciju datog društva, konformistiĉan stav nauke i epistemološke kriterije proveravanja njihove taĉnosti. Kontovoj
zapostavljanje njene kritiĉke uloge su logiĉne posle diĉe, a kritiĉko- metodologiji nedostaje odreĊeniji kriterij istine, koji je neophodan i
za ispitivanje nauĉne upotrebljivosti izvornih podataka i za
preobraţavajuća uloga nauke, na kojoj je Marks uvek insistirao, proveravanje taĉnosti nauĉnih uopštavanja i teorijskih stavova.4) Po
odlazi u drugi plan. Kontovo shvatanje društvene funkcije nauke, Milu, metodologija mora podjednako da posveti paţnju istraţivaĉkim
naime, moţe da sluţi kao opravdanje za pretvaranje nauke u potpuno postupcima za prikupljanje iskustvenih podataka i ispitivanju logiĉke
neautonomno oruĊe društvene prakse vladajućih slojeva. strukture i iskustvenih uslova dokazivanja. Istraţivaĉki postupci su
oruĊa otkrića. MeĊutim, u nauci nije dovoljno nešto otkriti. Da bi
b) JOHN STJUART MIL (J. S. MILL) neko otkriće postalo trajan deo nauke, ono mora da bude i dokazano
a vrlo ĉesto se teškoće javljaju upravo onda kad neko otkriće treba
Mil zauzima istaknuto mesto u razvoju logike i nauĉne metodologije. dokazati i obrazloţiti. O postupcima dokazivanja, meĊutim, Kont
U logici ga je prvenstveno interesovao problem zasnivanja društvenih vrlo malo govori.
nauka na metodološkim naĉelima koja bi te nauke uĉinila što Mil, zatim, ovaj opšti prigovor dalje razvija i pokazuje da
egzaktnijom. Dakle, ovaj opšti problem pozitivizma nalazi se u Kont nije izneo nikakva odreĊena pravila indukcije. Kont je, kao i
središtu Milovih metodoloških razmišljanja. U tom pogledu se slaţu većina pozitivista, izrazit induktivist. MeĊutim, on induktivizam
mnogi tumaĉi njegove logike, na primer, L. S. Stebing i Mihailo zastupa samo kao opšti stav u nauĉnom istraţivanju, ali ne razmatra
Marković.1) U ovom svom nastojanju Mil je, oslanjajući se na logiĉke probleme indukcije, logiĉku strukturu induktivnog
tradiciju engleskog empirizma, uspeo da izgradi vrlo originalno, iako zakljuĉivanja i teškoće opravdavanja induktivnih uopštavanja.5) Po
ne sasvim do-sledno stanovište. MeĊutim, o originalnosti Milove Milovom mišljenju, ta slabost je posledica Kontovog opšteg
metodologije društvenih nauka postoji i suprotno mišljenje, koje je potcenjivanja specijalno logiĉkih problema nauĉnog metoda, pošto je
vrlo autoritativno izneo Dirkem u svojoj raspravi Pravila sociološkog on smatrao da metodologija nastaje neposredno iz istraţivaĉkog
metoda, tvrdeći, dosta pristrasno, da je Mil, kao metodolog društvenih iskustva neke nauke, bez dubljeg i kritiĉkog logiĉkog prouĉavanja
nauka, sasvim neoriginalan pošto je „samo svojom dijalektikom toga iskustva. Mil, pak, misli da metodologija nije samo praktiĉno
briţljivo ispitao ono što je o tome rekao Kont, ne dodajući tome ništa sumiranje istraţivaĉkog iskustva nego se zasniva na njegovoj
stvarno novog".2) Iz izlaganja koje sledi videće se da je ovo temeljitoj i sistematskoj logiĉkoj obradi. U ovoj Milovoj kritici
Dirkemovo gledište, najblaţe reĉene, preoštro. Mil se, nesumnjivo, Kontovog shvatanja metodologije se po prvi put, doduše, u okviru
oslanja na Kontove ideje i nastoji da neke njegove vrlo uopštene pozitivizma, tj. na jednom posebnom epistemološkom stanovištu,
stavove o metodu sociologije dalje logiĉki razradi i upotpuni. Ali Mil pojavljuje spor izmeĊu metodološkog prakticizma i shvatanja
se u nizu stvari ne slaţe sa Kontom, i upravo u tim neslaganjima se metodologije kao logiĉko-epistemološke kritiĉke analize nauĉne
ispoljavaju naj karakteristiĉni je i najosobenije crte njegove zamisli delatnosti. Zanimljivo je da već Kontova metodologija ima bitnu
sociološkog metoda. On je sam ta svoja neslaganja s Kontom izneo u osobinu ĉitavog kasnijeg metodološkog prakticizma koja se sastoji u
studiji Ogist Kont i pozitivizam,3) a evo u ĉemu se ona sastoje. Prvo. preovlaĊujućem interesovanju za postupke prikupljanja podataka.
Mil smatra da je Kontovo shvatanje metodologije jednostrano. Kont, Sledeći Milov prigovor odnosi se na zapostavljanje ispi-
naime, raspravlja prvenstveno i skoro isklju- tivanja uzroĉnih odnosa meĊu pojavama. Pošto je zakone sveo na
J
) L. S. Stebbing, A. Modern Introduction to Logic, Methuen and Co.,
konstantne odnose istovremenog postojanja, odnosno redosleda,
London, 1'953, p. 332; M. Marković, Problem indukcije i metodologije nauka kod Kont nije u stanju da razlikuje ono što Mil naziva fenomenalnim ili
Dţ. Stjuarta Mila, Zbornik filozofskog fakulteta, Beograd, knj. V—1, 1960, str. 71. pojavnim zakonima, tj. ono što se danas obiĉno naziva iskustvenim
2
) E. Dirkem, Pravila sociološkog metoda, Savremena škola, Beograd, pravilnostima i uopštavanjima ili stabilnim stati-
1963, str. 19.
'3) J. S. Mili. Auguste Comte et le positivisme, F. Alcan, Pariš, 1903. 4
) Ibidem, p. 55—56.
5
) Ibidem, p. 56-57.
6
Sociološki metoĊ
82
83
stiĉkim korelacijama, od uzroĉnih zakona. Mil, meĊutim, smatra da Ali pošto je i pored navedenih razliĉitih metodoloških shvatanja i teorijskih
sutek oni zakoni ĉija je uzroĉna osnova poznata nauĉni zakoni u razlika u shvatanju društva Mil ipak bio oduševljen Kontov pristalica, treba
punom smislu reci.8) Mil proširuje metodološko znaĉenje ovog
prigovora time najpre objasniti što je Mila oduševljavalo u Kontovom delu. Bila je to, na
što s punim pravom tvrdi da se samo na otkrivanju uzroĉnih odnosa prvom mestu, Kontova ubeĊenost da se društvo moţe nauĉno prouĉavati
mogu zasnovati sigurniji induktivni zakljuĉci, pa stoga zapostavljanje podjednako kao i priroda; zatim, da se u njegovom razvoju mogu otkriti
prouĉavanja uzroĉnih struktura povlaĉi vrlo uprošćeno shvatanje neminovni zakoni, na osnovu ĉijeg poznavanja se moţe predviĊati dalji
induktivnog postupka.7) Jer, premda nikad nema apsolutne razvoj društva kao i razvoj pojedinih njegovih delatnosti. I konaĉno, Mil je
sigurnosti o opštem vaţenju bilo kog induktivnog zakljuĉka, prihvatio Kontovo tumaĉenje da se osnovni smisao istorijskog razvoja
oĉekivanja da će oni vaţiti i u novim sluĉajevima su tim osnovanija i sastoji u postepenom oĉoveĉavanju ljudske prirode, ljudskog društva i da je
racionalnija što je više opravdana pretpostavka da je u induktiv-• nom u tom razvoju napredovanje ĉovekovih umnih sposobnosti odluĉujući
zakljuĉku otkriven uzroĉni odnos meĊu pojavama. Mil je, naime, na pokretaĉki ĉinilac. Mil je, stoga, u Kontovoj sociologiji gledao odliĉno
opštem zakonu uzroĉnosti i principu uniformnosti prirode pokušao da sredstvo da se idejama klasiĉnog engleskog liberalizma da šira nauĉna i
ontološki zasnuje induktivni naĉin prouĉavanja iskustvenih pojava. istorijska podloga. Poznato je, da je klasiĉni liberalizam bio izrazito
Još teţa je kritiĉka zamerka u kojoj Mil iznosi sumnju da je Kontu
bilo antiistoriĉan, da se zasnivao na vrlo statiĉnoj predstavi o nepromenjivim
dovoljno stalo do stroţijeg proveravanja nauĉnog saznanja. Za volju svojstvima ĉovekove prirode. Sredinom prošlog. veka, kome se, pored
sistematiĉnosti nauke Kont je bio spreman da ţrtvuje preciznost, pa drugih, moţe opravdano pridati epitet' veka istorizma, Mil je morao osećati
ĉak i taĉnost pojedinih saznanja.8) S obzirom na naglašenu ideološko- nedovoljnost antiistorijskog pokušaja zasnivanja politiĉke filozofije i
moralnu društveno-integrativnu ulogu koju je Kont namenio nauci, društvenih nauka uopšte. Zbog toga se on morao radovati što je u Kontovoj
ovakav njegov stav prema proveravanju saznanja je priliĉno teoriji društvenog razvoja uspeo da naĊe jednu dublju filozofsko-istorijsku i
razumljiv. Ĉim se naglasi ova društvena funkcija nauke, na sociološku osnovu za liberalistiĉko shvatanje društva.
proveravanje pojedinih njenih stavova ne moţe se više gledati samo, Ali, pošto Mil izrasta iz jedne sasvim drukĉije idejne tradicije,
pa ĉak ni prvenstveno, sa saznajnog stanovišta. Isto toliko vaţno, ako njegova osnovna vizija društva se bitno razlikuje od Kontove. Kont je, pod
ne vaţnije postaje pitanje da li njihovo opovrgavanje neće izazvati uticajem reakcionarne i konzervativne ideologije prvih decenija XIX veka,
društvene poremećaje usled toga što će se, moţda, razviti jedna bio izrazit organicist. U svom sociološkom sistemu on je stalno naglašavao
opštija skepsa prema idejnim osnovama društvene integracije, presudni uticaj društva kao totaliteta, smatrajući da je pojedinac tim totali-
naroĉito ako se odbaĉeni stavovi ne mogu odmah zameniti nekim tetom potpuno odreĊen, a da je izvan njega samo ĉista apstrakcija. Mil je,
drugim, dovoljno ubedljivim.
Naredna Milova kritiĉka primedba odnosi se na Kon-tovo meĊutim, nastavljajući tradiciju klasiĉnog engleskog liberalizma, shvatao
negiranje psihologije kao posebne društvene nauke i nauĉne društvo na izrazito individualistiĉki naĉin, i u teorijskom pogledu bio
upotrebljivosti izvornih podataka dobijenih samoposmatra-njem.9) sociološki nominalist. On je smatrao da je društvo proizvod meĊusobnih
Sa ovim je povezan i prigovor na Kontovo shvatanje da politiĉka uticaj a pojedinaca koji ga saĉinjavaju, i da se osnovne pokretaĉke snage
ekonomija ne moţe da bude samostalna društvena nauka. Smisao istorije nalaze u pojedincima. Pojedinci su ţarišta društvene energije; oni se
ovih kritiĉkih primedbi će biti jasniji kad se izloţi Milovo shvatanje rukovode svojim raznim individualnim ciljevima; oni su u stanju da se radi
društva, ali već navedeni prigovori pokazuju da on, iako se oslanja postizanja tih individualnih ciljeva udruţuju, povezuju i iz toga
na Konta, ne zauzima prema njemu nesamostalan uĉeniĉki stav i da povezivanja nastaju razni društveni oblici. Ali, ipak, ništa se u društvu ne
ne stoji Dirkemova tvrdnja da je Mil u metodologiji bio potpuno moţe dublje razumeti niti objasniti ako se dovoljno ne poznaju osnovne
zavisan od Konta. Ostale primedbe se odnose na Kontovu psihiĉke osobine pojedinaca iz kojih društvena delatnost crpe svoju energiju.
sociološku teoriju, pa ih nije neophodno ovde iznositi. Spor izmeĊu sociološkog realizma i sociološkog nominalizma, koji se pod
raznim imenima stalno povlaĉi kroz ĉitavu dosadašnju istoriju sociološke -
«) Ibidem, p. 57-58. teorije, po prvi put se
7
)Ibidem, p. 59.
8
6*
)Ibidem, p. 62-63.
9
)Ibidem, p. 63-67.
84 85
u susretu Konta i Mila u sociologiji jasno ispoljava. Taj spor obiĉno svojih elemenata. Nominalizam je doveden do krajnjih konsek-venci.
nije imao samo teorijski i metodološki karakter, nego su se u njegovoj U društvu, kao posebnoj sloţenoj celini, ili taĉnije sloţenom agregatu
pozadini krila razliĉita politiĉka ubeĊenja.Ovo izlaganje će, meĊutim, ili kompleksu ■— pošto pojam celine ne odgovara smislu
biti ograniĉeno na njegovu teorijsku i metodološku stranu, pošto šire nominalistiĉkog stanovišta — ovi primarni elementi su pojedinci,
razmatranje njegovih društvenih korena ne spada u metodologiju njihove psihiĉke i ostale osobine, kao što su to u fizici atomi. Osobine
nego u istoriju sociološke teorije. pojedinaca su pokretaĉke društvene snage, dok je društvo samo
Mil je na više mesta u svom delu Sistem logike jasno posledica.
definisao jedno krajnje nominalistiĉko shvatanje društva. Evo šta on o Osnovna Milova teza, da su psihološki zakoni osnova svih
tome kaţe: „Zakoni društvenih pojava jesu, i mogu da budu, samo društvenih zakona, jeste prirodan zakljuĉak iz ovog nominalistiĉkog
zakoni delovanja i strasti ljudskih bića udruţenih u društveno stanje. shvatanja društva. Zanimljivo je, meĊutim, kako Mil razvija i
Ljudi, ipak, u društvenom stanju, još su ljudi; njihova delovanja i opravdava ovo gledište. On, prvo, koriguje tradicionalno shvatanje,
strasti su podloţna zakonima individualne ljudske prirode. Ljudi se, vrlo razvijeno u klasiĉnoj politiĉkoj ekonomiji i u engleskom
kada su udruţeni, ne pretvaraju u neku drugu supstanciju sa razliĉitim liberalizmu uopšte, da se svi društveni zakoni mogu neposredno
osobinama; kao što su vodonik i kiseonik razliĉiti od vode... Ljudska izvesti iz najopštijih zakona o ljudskoj psihološkoj prirodi koji bi
bića u društvu imaju samo one osobine koje se mogu izvesti i obja- vaţili za sva vremena i za sva društva. Spona izmeĊu opšte
sniti iz zakona o prirodi individualnog ĉoveka. U društvenim psihologije i sociologije kao nauke koja prouĉava društvo treba da
pojavama slaganje uzroka je sveopšti zakon".10) Malo ko je u bude etologija, ĉiji je zadatak da prouĉava zakone oblikovanja
sociologiji ovako ĉisto i do kraja izveo sve konsekvence iz no- karaktera pojedinaca, društvenog karaktera pojedinih naroda i klasa u
minalistiĉke vizije društva, kao opšteg rezultata mnogobrojnih raznim istorijskim razdobljima. Već je reĉeno da se individualni i
individualnih akcija ĉiji se izvori nalaze u individualnoj ĉove-kovoj društveni karakter obrazuje pod uticajem osobenih društveno-
prirodi. Iz ovog stava sasvim logiĉno sledi dalji zakljuĉak da istorijskih okolnosti, a meĊu najvaţnije okolnosti koje utiĉu na
„delovanjima i osećanjima ljudskih bića u društvu nesumnjivo modifikaciju osnovne univerzalne ljudske prirode Mil je ubrajao
potpuno vladaju psihološki i etološki11) zakoni: bilo kakav uticaj razlike u obliku vladavine, u obiĉajima, naĉinu vaspitavanja, društve-
nekog uzroka na društvene pojave vrši se preko ovih zakona".12) A nim privilegij ama koje postoje u okviru društva i još neke druge
ĉitava ova zamisao sociološkog nominalizma se brani još opštijim društvene uslove.
ontološkim stavom da „ma koliko pojave bile sloţene, sve ono što iz Etologija se u svojim ispitivanjima mora sluţiti deduk-
njih sleduje i u njima istovremeno postoji, proizlazi iz zakona tivnim metodom, jer se obrazovanje konkretnog psihološkog ka-
odvojenih elemenata".13) Svaka sloţena društvena pojava je, dakle, raktera pojedinaca i odreĊenih društvenih kolektiva ne moţe ispitivati
posledica nekih osobina svojih elementarnih delova, bez ikakvih pomoću eksperimenta. Eksperiment se, meĊutim, po Milu, moţe u
novih kvalitativnih osobina i ikakve veće sposobnosti da menja punoj meri primeniti u opštoj psihologiji, u uţem smislu reci, koja
osnovne, najdublje osobine prouĉava osnovne elementarne osobine ĉoveka uopšte; a u stvari se te
osobine svode na neke zakone asocija-cionistiĉke psihologije. Iz tih
opštih zakona o ljudskoj prirodi koji su utvrĊeni eksperimentalno i iz
10
) J. S. Mili, System of Logic, 6th edition, Longmans, Green and Co., London, poznavanja društvenih prilika odreĊenog društva etologija izvodi
1865, vol. II, p. 464., deduktivno objašnjenje konkretnog karaktera pojedinaca i kolektiva,
n
) Etologija je Milov termin za nauku koja treba da objasni kako u odreĊenim koji dominira u datom društvu. Etologija, prema tome, stvara tzv.
društveno-istorijskim uslovima opšte, svim ljudima zajedniĉke, ljudske osobine srednje principe ljudske prirode, ono što se naziva principia media.
dobijaju specifiĉan karakter. Drugim recima, dok se opšta psihologija bavi Ova ideja srednjih principa javlja se s prvim pokušajima da se izgrade
najosnovnijim univerzalnim zakonima ĉo-vekove psihiĉke prirode, etologija
prouĉava konkretnu psihologiju odreĊene društvene sredine koja je nastala pod metodološka naĉela empirizma. Već Frensis Bekon insistira na
uticajem delovanja istorijske tradicije te sredine i njenog aktuelnog stanja. Ovaj neophodnosti da izmeĊu najopštijih generalizacija i pojedinaĉnih
Milov naziv se nije odrţao. On je po svom smislu ipak najbliţi onom što se danas pojava postoji ĉitav niz srednjih ĉlanova. Isti problem nalazimo i kod
naziva socijalnom psihologijom, ili što se ranije ĉesto zvalo psihologijom naroda ili Mila, koji i inaĉe nastavlja tradiciju izgradnje induktivne logike koja
etnopsihologijom. u novijoj filozofiji poĉinje s Bekonom. U savremenoj sociologiji se
12
)Ibidem, p. 485.
13
ista ideja nalazi u poznatoj Merto-
)Ibidem, p. 484.
86 87
novoj tezi o neophodnosti „teorija srednjeg obima", koje treba da Zbog toga se sociologija mora u velikoj meri oslanjati na
budu prelaz izmeĊu prostog opisivanja pojedinaĉnih pojava u društvu deduktivna zakljuĉivanja. Samo deduktivnim izvoĊenjem otkrivenih
i širih sistematskih teorija. Stalno se, dakle, u isto-riji metodološke društvenih pravilnosti iz osnovnih psiholoških i eto-loških zakona ona
misli javljuju neki isti kljuĉni problemi i pokušavaju se pronaći moţe dokazati i objasniti njihov uzroĉni karakter. Osobenost ove
njihova bolja rešenja. IzgraĊujući srednje principe koji omogućuju da dedukcije jeste da ona, zbog vrlo sloţene uzroĉne situacije u društvu,
se na egzaktniji naĉin povezu saznanja o univerzalnoj ljudskoj prirodi mora da bude vrlo konkretna. Prilikom deduktivnog izvoĊenja neke
s konkretnim društvenim prilikama koje te osobine na odreĊen naĉin društvene pravilnosti mora se uzeti u obzir, pored osnovnih
modifikuju, etologija pomaţe da se otkloni bitan nedostatak ranije psiholoških zakona, ĉitav niz društvenih okolnosti u kojima se
društvene misli koji se sastojao upravo u tome što su društvene pojave ostvaruju i modifikuju relativno malobrojni osnovni zakoni ĉovekove
iz najrazliĉitijih društava objašnjavane samo pomoću najopštijih prirode. Dedukcija, prema tome, mora sadrţavati niz premisa, mora
psiholoških zakona. To je bio Milov obraĉun sa tradicijom neis- biti po svom postupku vrlo sloţena i vrlo konkretna. Upravo zbog
storiĉne misli XVII i XVIII veka koju je nastavljao engleski velike sloţenosti i raznovrsnosti konkretnih društveno-istorij-skih
utilitarizam u prvoj polovini XIX veka. U izvesnom smislu to je bio situacija, Mil je pretpostavljao da se u društvu mogu otkriti preteţno
njegov obraĉun i sa vlastitom prošlošću. samo zakoni koji su tendencijske pravilnosti, a ne uniformni zakoni
Drugi razlog kojim Mil opravdava neophodnost da se koji bi se ostvarivali bez većih odstupanja u razliĉitim situacijama.
sociologija zasnuje na psihologiji i njenim saznanjima jeste epi- Isticanje deduktivnog psihološkog zasnivanja sociološke
stemološke prirode. Induktivnim putem mogu se u društvenim teorije ipak nije Mila dovelo na pozicije spekulativnog izvoĊenja
pojavama otkriti samo tzv. empirijski zakoni, koji su u stvari socioloških zakona iz apstraktnih psiholoških saznanja. Naprotiv, on
iskustvena uopštavanja, ali ne i uzroĉni zakoni. Empirijski zakoni su je pridavao vrlo veliki znaĉaj tzv. inverznom de-duktivnom postupku.
otkrivene pravilnosti u odreĊenom polju posmatranja, ali pošto je U inverznom deduktivnom zakljuĉivanju ne polazi se od utvrĊenih
njihova uzroĉna osnova nepoznata, uslovi i granice njihovog vaţenja najopštijih premisa nego od poznatih iskustvenih ĉinjenica, i
ne mogu se utvrditi s većom sigurnošću. Punu vrednost ovi zakoni pokušavaju se post factum pronaći opšte premise pomoću kojih bi se
dobijaju tek kad poĊe za rukom da se oni deduktivnim putem izvedu već poznate ĉinjenice mogle deduktivno objasniti. Inverznom
iz nekih osnovnih uzroĉnih zakona. dedukcijom se, prema tome, pokušava da se otkrije teorijska veza
Ali, svakako će se postaviti pitanje: zašto se u društvu izmeĊu utvrĊenih iskustvenih pravilnosti i nekih, proverenih ili
uzroĉni zakoni ne mogu otkrivati induktivnim putem? Mil smatra da hipotetiĉkih. opšHh teorijskih stavova. U Milovom shvatanju
je to stoga što se s društvom ne moţe eksperimenti-sati, a ubeĊen je sociološkog objašnjenja to su bili stavovi o osobinama ljudske
da se postojanje neke uzroĉne veze moţe s većom sigurnošću utvrditi prirode. Zbog toga što nije zapostavljao vaţnost i neophodnost
i dokazati samo eksperimentalnim putem. On iznosi niz razloga koji neposrednog induktivnog istraţivanja iskustvenih društvenih
onemogućuju primenu eksperimenta u prouĉavanju društvenih pojava pravilnosti, Mil je pridavao veliki znaĉaj statistici, kao sredstvu za
i, pošto je dosta ubedljivo pokazao da eksperiment ne moţe biti otkrivanje tzv. empirijskih zakona, bilo da njihovo otkrivanje treba da
vaţnije sredstvo, a najmanje iskljuĉiv naĉin prouĉavanja društvenih sluţi za proveravanje već deduktivno izvedenih teorijskih stavova,
pojava, izvodi pogrešan zakljuĉak da se uzroĉni odnosi u društvu ne bilo da još ĉešće bude polazna iskustvena osnova na koju će se
mogu ispitivati ni pomoću neeksperimentalnih metoda. A kako nauku prirneniti postupak inverzne dedukcije.14)
najviše interesuju saznanja o uzroĉnim odnosima, do kojih se u No, još više se vidi koliko je veliki znaĉaj Mil pridavao
prouĉavanju društva ne moţe doći neposredno, postaje neophodno da inverznoj dedukciji iz njegovog stava prema istorijskom metodu. On
se uzroĉna osnova društvenih zakona utvrdi posrednim putem, na taj smatra da se bez istorijskog prouĉavanja ne mogu otkriti zakoni
naĉin što će se induktivno utvrĊene iskustvene pravilnosti u istovremenog postojanja raznih društvenih pojava u globalnim
društvenom ţivotu naknadno deduk-tivno izvesti iz nekih osnovnih društvima i zakoni prema kojima jedan tip. globalnog društva
psiholoških zakona. Mil je smatrao da se osnovni psihološki zakoni proizilazi iz drugoga. Tek kada su istorrskim putem otkriveni
mogu eksperimentalno otkriti i da je na taj naĉin njihova uzroĉna konkretno-istorijski oblici, u kojima su se
osnova pouzdano nauĉno utvrĊena.
") Ibidem, p. 498-500.iološki raetod
88 89
razvijala odreĊena društva i odreĊene civilizacije oni se mogu
objašnjavati inverznom dedukcijom iz osobina ljudske prirode.13) je korisno postojanje posebnih, ali ne i nezavisnih posebnih nauka.
U pogledu stepena pieciznosti socioloških zakona, Mil je Štetne posledice u diferencijaciji društvenih nauka pojavljuju se tek
zastupao mišljenje da se iz njih mogu izvesti samo zakljuĉci o opštim onda kad one poĉnu da gube iz vida povezanost svog uţeg podruĉja
tendencijama. Ĉak i kad bi svi osnovni zakoni psihologije i etologije sa ostalim delovima društva i društvom kao celinom. Tada posebne
bili poznati i dovedeni do najvišeg stepena preciznosti, iz njih se ne bi nauke postaju neistoriĉne i preterano apstraktne. Oĉigledno je da je
mogli izvesti zakljuĉci koji vaţe u potpunosti za svaki pojedinaĉan ova misao usmerena protiv klasiĉne politiĉke ekonomije, kao i protiv
sluĉaj, zbog toga jer se pojedinaĉan sluĉaj dešava u vrlo sloţenim i onih nominalistiĉkih shvatanja društva uopšte koja su gubila iz vida
osobenim individualnim uzroĉnim spletovima. Iz opštih zakona mogu da opšte stanje društva utiĉe na odreĊen naĉin, tj. manje ili više
se izvesti samo tendencijske sociološke pravilnosti, koje, meĊutim, ne neposredno, na sve društvene pojave.
iscrpljuju pojedinaĉan sluĉaj, ne objašnjavaju ga u potpunosti. U Pošto je priznao mogućnost i korisnost postojanja posebnih
iscrpnom objašnjenju pojedinaĉnog sluĉaja javljaju se pored opštih nauka, Mil je morao da pobliţe odredi predmet sociologije, kao opšte
stavova i ad hoc stvorene pretpostavke, dok su sva sociološka nauke o društvu. Ona nije, po njegovom mišljenju, enciklopedija svih
predviĊanja tendencijske, statistiĉke prirode. Mil je smatrao da je ovo nauĉnih znanja o društvu, koja bi nastajala prostim saţimanjem
sasvim dovoljno za većinu praktiĉnih potreba. sadrţaja posebnih društvenih nauka, nego nauka o opštem stanju
Pre iznošenja nekih osnovnih kritiĉkih primedaba na Milovu društva. Njen osnovni zadatak je da ispita uzroke koji odreĊuju opšte
metodološku zamisao treba se osvrnuti na njegovo shva-tanje o stanje društva i njegov razvoj time što utiĉu na istovremeno
nuţnosti postojanja posebnih društvenih nauka. Ali kako ovo Milovo postojanje i upo-redni razvoj raznih osnovnih vrsta društvenih pojava.
gledište proizilazi iz njegovog opšteg shvatanja globalnog društva, Opšte stanje društva sastoji se, po Milu, iz ĉitavog niza meĊusobno
potrebno je najpre ovo ukratko objasniti. Iako je bio sociološki povezanih ĉinilaca meĊu kojima se istiĉu: stepen znanja, nivo
nominalist, Mil se slagao s Kontom da u globalnom društvu postoji intelektualne i moralne kulture odreĊenog društva i svake njegove
ĉvrsta meĊusobna zavisnost i opšta sa-glasnost svih njegovih klase, stanje privrede i bogatstva i naĉin njegove raspo-dele;
sastavnih delova. „Nema društvene pojave na koju više ili manje ne profesionalna struktura; klasna podela društva i klasni odnosi; zatim
utiĉe svaki drugi deo uslova istog društva, i stoga svaki uzrok koji ono što se danas obiĉno zove društvenom kulturom: zajedniĉka
utiĉe na bilo koju drugu sa-vremenu društvenu pojavu. Postoji, verovanja i stepen njihove ĉvrstine, estetska razvijenost ukusa; i, na
ukratko, ono što filozofi nazivaju saglasnošću, sliĉna onoj što postoji kraju, politiĉko-pravno ureĊenje: oblik vladavine, najvaţniji zakoni i
meĊu razliĉitim organima i funkcijama u telu ĉoveka i savršenijih društveni obiĉaji. Nijednom od ovih konstitutivnih elemenata opšteg
ţivotinja".16) Ipak Mil. daleko više od Konta, shvata relativnu samo- društvenog stanja Mil ne pridaje odluĉujući ili bar veći uzroĉni uticaj
stalnost pojedinih podruĉja društvenog ţivota i smatra da na njih, na ostale. On istiĉe samo da meĊu njima postoji saglasnost i
pored preovlaĊujućeg uticaja opšteg društvenog stanja i dostignutog meĊusobni uticaj.18) U Milovom shvatanju društva dolazi
nivoa razvoja društva, neposredno deluju i osobeni društveni ĉinioci najpotpunije do izraţaja tzv. teorija faktora, tj. shvatanje da se društvo
koje je mogućno i potrebno posebno prouĉavati.17) Poiedinaĉna uţa razvija pod meĊusobnim uticajem mnogobrojnih ravnopravnih
podruĉja društvenog ţivota i osobene uzroĉne ĉinioce koji u njima ĉinilaca. Ponekad se tvrdi da je ovo shvatanje opšta osobina
deluju treba da prouĉavaju posebne nauke, ĉime se opravdava njihovo pozitivizma, što svakako nije taĉno, jer ga u sociologiji, a i drugim
postojanje. Mil ilu-s+rm'e SVOTP gledište iednom analogijom s naukama mnogi istaknuti pozitivisti ne prihvataju. No istovremeno
biološkim i medicinskim prouĉavanjem ĉoveka. Iako opšta fiziologija treba reći da je Milovo shvatanje društvene uzroĉnosti bilo vrlo uticaj
prouĉava organizam u celini, i mada se prilikom prouĉavanja no. Nastojeći da utvrdi uzroke koji dovode do razliĉitih opštih stanja
pojedinih organa mora voditi raĉuna o organizmu kao celini, jer opšte društva, sociologija treba da ispituje korelaciju izmeĊu raznih ĉinilaca
stanje niegovog zdravlja utiĉe na sve organe, ipak je neophodno i u raznim tipovima društva. Nisu, naime, mogućne sve kombinacije
specijalno prouĉavanje pojedinih organa. Upravo zbog toga pojedinaĉnih elemenata. Ne moţe postojati jedno visoko
industrijalizovano društvo koje je istovremeno nepismeno. Pošto se
15
)Ibidem,p. 500. pojedini faktori nalaze u ĉvrstim
16
)Ibidem, p. 488-89.
") Ibidem, p. 490. ') Ibidem, p. 504-6!
90 91
meĊusobnim korelacijskim vezama, sociologija treba da utvrdi najĉešće ćemo se na osnovnu epistemološku slabost Milovog rešenja. Ona ge sastoji u
oblike veza u kojima se u odreĊenim tipovima društva javljaju razni njihovi tome što je neosnovano smatrati da psihološki i sociološki zakoni imaju
elementi. I konaĉno, sociologija treba da utvrdi zakone po kojima se jedno radikalno razliĉit epistemološki karakter. Većina postojećih, uostalom ne
stanje društva razvija u drugo, novo, tj. da utvrdi zakone istorijske evolucije tako brojnih psiholoških zakona takoĊe nije utvrĊena eksperimentalno. I u
koju Mil shvata uglavnom na Kontov naĉin. oblasti psihologije moţe se malo eksperimentisati. Eksperiment je lakše
Milovoj zamisli sociološkog metoda mogu se staviti mnoge izvodljiv prilikom prouĉavanja nekih elementarnih oblika psihiĉkog ţivota.
primedbe. Izneće se samo neke koje izgledaju najbitnije. U razvoju shvatanja Ona oblast psihiĉkog ţivota koja, po Milovoj zamisli, stoji u
o metodu sociologije njegova zamisao je prvi i moţda najdosledniji primer najneposrednijoj vezi sa društvenim ţivotom, tj. ispitivanje liĉnosti i
psihološkog redukcionizma. Taj stav proizilazi iz izrazito nominalistiĉke karaktera vrlo je malo pristupaĉna eksperimentisanju i zbog toga je
osnovne vizije društva. Društvo se sastoji iz mase pojedinaca, a u prirodi neosnovano smatrati da su u psihološkim zakonima uzroĉni odnosi jasno i
pojedinaca treba traţiti sve osnovne ĉinioce usled kojih se u društvu deša- nedvosmisleno eksperimentalno utvrĊeni, a da su sva saznanja o društvu
vaju razne pojave. Udruţivanje pojedinaca ne menja njihove osnovne nuţno samo opisna iskustvena uopštavanja. šta više, mnogi društveni odnosi
individualne karakteristike i svojstva. Nema sumnje da je društveni ţivot mogu se preciznije utvrditi nego neki odnosi u psihiĉkom ţivotu, 1 mnoga
najtešnje povezan s biopsihiĉkim ili antropološkim osobinama ljudi. Ali se postojeća sociološka uopštavanja imaju razvijeniju dokaznu osnovu nego
ipak iz tih najopštijih psiholoških zakona ne mogu izvesti društveni zakoni, mnogobrojna uopštavanja u psihologiji, naroĉito socijalnoj. Dalje, Mil je bio
ĉak ni ako se izmeĊu najopštijih psiholoških zakona, za koje je Mil pretpo- suviše skeptiĉan u pogledu mogućnosti otkrivanja uzroĉnih odnosa u
stavio da su univerzalni, tj. da vaţe za ĉoveka kao vrstu, i oblika društvenog društvu. Već i potpuno odbacivanje primene eksperimenta u prouĉavanju
ponašanja u konkretnim istorijskim društvima umetnu, kao srednji ĉlanovi, društva nije bilo dalekovidno, jer je u ograniĉenim oblicima i na nekim po-
zakoni etologije. Niz osnovnih društvenih zakona proizilazi iz izrazito druĉjima eksperiment izvodljiv i daje korisne nauĉne rezultate. Ali,
društvenih odnosa i samo ispitivanje tih društvenih odnosa moţe otkriti eksperiment nije jedino sredstvo za utvrĊivanje uzroĉnih odnosa. Postoji niz
njihove uzroke. MeĊutim, ĉak i kad bi se prihvatilo da je teorijski opravdano metoda pomoću kojih se u nauci ispituju uzroĉni odnosi na
redukovanje društvenih zakona na psihološke, Milovo opravdanje redukcije neeksperimentalnim podacima, tj. podacima koji se odnose na stvarni tok
ne bi bilo epistemološki odrţivo. Reĉeno je da je osnovni epistemološki društvpnog ţivota u koji se radi nauĉnog ispitivanja ne unose neke dublje
razlog kojim Mil objašnjava neophodnost redukcije tvrdnja da se društvena promene. Istina, prouĉavanje uzroĉnih odnosa na neeksperimentalnim po-
uzroĉnost ne moţe ispitati direktno. Društveni ţivot je neobiĉno sloţen i u dacima spada meĊu naiteţe zadatke metodologije socioloških istraţivanja,
njemu je delovanje razliĉitih uzroka obiĉno vrlo isprepletano. Ali, po Milu, ali pozitivnih rezultata ima, ĉak vrlo nesumnjivih rezultata koji u svakom
ne postoji mogućnost stvaranja eksperimentalnih situacija iz kojih bi se sluĉaju pokazuju da se uzroĉni odnosi ne moraju otkrivati samo
odstranili ostali relevantni ĉinioci da bi se u relativno ĉistom vidu moglo eksperimentalnim putem.
ispitati uzroĉno dejstvo jednog ili nekoliko eksperimentalnih ĉinilaca. Pošto U svojoj metodologiji Mil se ograniĉio uglavnom na razmatranje
je, po njegovom mišl'je-m'u, eksperiment uopšte neprimennv u prouĉavanju logiĉkih problema, i to pre svega na probleme stvaranja iskustvenih
društva, Mil je smatrao da se o uzroĉnim odnosima u društvu moţe za- uopštavanja i njihovog teorijskog objašnjenja. U nešto manjoj meri on je
kljuĉivati jedino posredno, time što će se utvrĊene iskustvene privilnosti u posvetio paţnju i dokazivanju taĉnosti nauĉnih objašnjenja. Mil je s pravom
društvenom ţivotu inverznom dedukcijom dovesti u vezu sa nekim kritikovao Konta što je metodologiju ograniĉio preteţno na postupke za
eksperimentalno utvrĊenim individualno-psi-hološkim zakonima. Na taj prikupljanje podataka. MeĊutim, on se opet nije upuštao u šire razmatranje
naĉin postaju mnogo verovatnije pretpostavke da se u osnovi nekih velikih teškoća koje treba savladati da bi se o raznim društvenim pojavama
utvrĊenih socioloških iskustvenih uopštavania, koje Mil obiĉno naziva prikupila nauĉno upotrebljiva izvorna obaveštenja. Ovaj metodološki
empirijskim zakonima, stvarno krije neki uzroĉni odnos. problem će nešto kasnije, sledeći Mila, pokušati da svestranije razmotri
Ne upuštajući se za sada u razmatranje teorijskih razloga koji govore protiv Spenser.19) Donekle je Milovo ograniĉenje razumljivo, pošto je on metodo-
sociološkog redukcionizma, ograniĉi-
19
) H. Spencer, The Study of Society, London, 1873.
92 93
logiji prilazio iskljuĉivo sa logiĉkog stanovišta, a nije pri tom društvu, koja bi se mogla nazvati etiĉko-idejnom. Pretpostavke
nastojao da logiĉka naĉela poveţe sa tehniĉkim postupcima, koji njegove teorije se ne odnose na neke biološke osobine ĉovekove, niti
treba da omoguće njihovo što potpunije ostvarivanje. na neke osnovne psihiĉke osobine ljudske prirode. On smatra da su
neke ideje i etiĉke vrednosti srţ društva kao posebnog dela stvarnosti.
U društvu zapravo stalno spontano nastaju kolektivne predstave, ideje
c) EMIL DIRKEM (E. DURKHEIM) i moralne norme i ti idejni i etiĉki sadrţaji su preduslov normalnog
društvenog ţivota. Na njima se zasniva mogućnost meĊusobnog
Dirkemova metodološka zamisao oznaĉava novu etapu u sporazumevanja ljudi, sa-radnja u raznim oblicima kolektivne
razvoju pozitivistiĉkog shvatanja o sociološkom metodu. Dir-kem se društvene delatnosti i etiĉka saglasnost o opravdanosti odreĊenog tipa
pojavljuje kasnije; njegovo glavno metodološko delo Pravila društva. Na taj naĉin se u kolektivnoj svesti i njenim predstavama
sociološkog metoda izašlo je kao serija ĉlanaka 1894., a kao knjiga kristalizuju kolektivni oblici delovanja, mišljenja i osećanja. Pojedinci
sledeće godine.1) U to vreme već postoje mnoga sociološka usvajaju ove osnovne elemente kolektivne ili društvene svesti putem
istraţivanja i šira istraţivaĉka iskustva što omogućuje da se razni vaspitanja. A vaspitanje Dirkem shvata gotovo iskljuĉivo kao proces
metodološki problemi konkretnije razmatraju na osnovu istraţivaĉke socijalizacije, kojom starija generacija nastoji da uvede svoj naraštaj u
prakse. S druge strane, Dirkem je bio daleko više istraţivaĉ od Konta postojeće okvire društvenog ţivota i da ga osposobi da u njemu
i Mila i imao vrlo bogato liĉno istraţivaĉko iskustvo, što mu je preuzme na j razliĉiti je društveno-uslovljene i društveno-neophodne
svakako pomoglo da dublje sagleda neka metodološka pitanja. Ovde uloge. Osnovni zadatak socijalizacije jeste da izmeni uroĊenu indi vi
se ne mogu šire analizirati svi njegovi istraţivaĉki postupci, pošto je dualistiĉku i nesoci jalnu prirodu ljudi, da je obuzda i da na taj naĉin
osnovni cilj da se prikaţe njegova opšta zamisao sociološkog metoda. ljude osposobi za normalno uĉešće u društvenom ţivotu; a jedan od
Kao istraţivaĉ, Dirkem je ponekad išao dalje od svoje opšte epistemo- preduslova za to jeste da ih ĉvrsto disciplinuje.2) Ali kolektivna svest,
loško-teorijske zamisli sociološkog metoda, a u drugim sluĉajevima bez obzira što pojedine njene sadrţaje pojedinci usvajaju već u
su njegova istraţivaĉka rešenja zaostajala za vlastitim metodološkim najranijoj mladosti i to tako ĉvrsto da ih i ne osećaju kao nešto tuĊe, i
naĉelima. Ali odnos izmeĊu Dirkemove metodologije i vlastite uprkos tome što ti sadrţaji kolektivne svesti postaju srţ njiho . e liĉne
istraţivaĉke prakse je suviše sloţen da bi se mogao svestranije savesti, ipak ostaje uvek nadindividualna i u odnosu na pojedince
prikazati u okviru ovog istorijskog pregleda. No, u svakom sluĉaju prinudna. Dirkem nije nikad uspeo da jasno odredi ko je konkretni
Dirkemova metodologija predstavlja naj-celovitiii pokušaj razrade nosilac nadindividualno shvaćene kolektivne svesti, ali je uvek
sociološkog metoda sa pozitivistiĉkog stanovišta. kritikovao pokušaje da se ona objasni na psihološki naĉin i da se na
Već je više puta ukazivano da teorijska shvatanja nekog taj naĉin umanji razlika izmeĊu kolektivne i individualne svesti. Ta
nauĉnika ili metoĊologa mnogo utiĉu na njegova metodološka dva oblika svesti su po njegovom mišljenju podvrgnuta sasvim
rešenja. To se vrlo lako moţe zapaziti i na Dirkemovom primeru. razliĉitim zakonima. Isto tako on je nastojao da dokaţe da kolektivnu
Kont i Mil u ranom pozitivizmu zastupaju sasvim suprotna shvatanja svest ne treba prouĉavati u njenim individualnim oblicima, tj.
odnosa- društvo-pojedinac. Kont je izrazit sociološki realist i ispitujući kako pojedinci shvataju pojedine njene sadrţaje i koliko je
univerzalist, Mil izraziti nominalist. U ovom pogledu Dirkem je sadrţaj kolektivne svesti zastupljen u svesti pojedinaca, nego da
mnogo bliţi Kontu. Svojim sociolo-gizmom on takoĊe stvara jednu kolektivnu svest treba prouĉavati, pre svega, u njenim kolektivnim
varijantu organske teorije o društvenim manifestacijama. Glavnim kolektivnim oblicima
ispoljavanja kolektivne svesti Dirkem je smatrao pravni sistem, etiĉka
*) E. Dirkem, Pravila sociološkog metoda, Savremena škola, Beograd, 1963. O shvatanja odreĊenog društva, njegova religijska verovanja i dogme,
Dirkemovim metodološkim shvatanjima je vrlo mnogo pisano. Najobimnija posebna zatim, politiĉka shvatanja, umetniĉka dela i obiĉaje.
studija jeste knjiga P. Lacombe, La Methode sociologique de Durkheim, F. Acan,
Pariš, 1926. Ali i u opštim studijama o Dirkemu daje se obiĉno dosta prostora Drugo sredstvo za izdvajanje društvenih pojava iz po-
njegovoj metodologiji. Vid. H. Alpert. E. Durkheim and his Pociology, Columbia jedinaĉnih oblika njihovog ispoljavanja Dirkem je video u sta-
University Press New York. 1939: T. Parsons. The Structure of Social Action, 2nd
pr., The Free Press. Glencol. 111., 1961. Najobimnija bibliografija o Dir-kemovoj e
) E. Durkheim, Education et Sociologie, eh. I, L'Education, sa nature et
metodologiji nalazi se u prilogu novog nemaĉkog izdanja Pravila (H. Luchterhand son role, F. Alcan, 1938, p. 35-73.
Verlag, Neuwied, 1961).
94 95
tistici. Statistiĉke pravilnosti u pojavama koje na prvi pogled zavise ĉovekovoj prirodi. Tu najdublju ĉovekovu prirodu, koja postoji pre
od ĉisto individualnih uzroka, na primer, statistiĉke pravilnosti u nego što društvo na njega izvrši odreĊen uticaj, Dirkem je shvatao
sklapanju brakova, bez obzira što je svaki pojedini brak rezultat vrlo pesimistiĉno; ona je antisocijalna pošto je krajnje
odluke bar dva ljudska bića, pravilnosti u kretanju raĊanja, uĉestalosti individualistiĉna, i društvo mora prinudom sputati ĉoveka da se ne
samoubistava i mnoge druge pravilnosti u pojavama koje na prvi povodi za svojim liĉnim prohtevima, 4liĉnim asocijalnim ţeljama kako
pogled zavise od sasvim individualnih uzroka bile su Dirkemu bi postao koristan ĉlan društva. ) Upravo zbog toga što u
najbolji dokaz da se u njima ispoljavaju neka nadindividualna antropološkoj ĉovekovoj strukturi nije video ništa društveno, Dirkem
kolektivna stanja. Ĉinjenica da se stope samoubistava u jednom je morao društvu pre svega i iznad svega dati ulogu stvaraoca
društvu kreću iz godine u godinu na istom ili vrlo sliĉnom nivou, da discipline i etiĉkih vrednosti, normi i pravila. U antirusoovskoj
razna društva imaju razliĉite stope raĊanja, razvoda, kao i da se u antitezi zlog i amoralnog ĉoveka — pojedinca i dobrog i etiĉnog
raznim društvima i mnoge druge masovne pojave javljaju iz godine u društva, ovakvo shvatanje prirode društva i društvenih pojava moţe
godinu s istom ili pribliţno istom uĉestalošću, morala bi, po Dirkemu, se lakše razumeti.
ubediti i najvećeg sociološkog nominalistu da u tim masovnim Društvena se svest, meĊutim, javlja u razliĉitim oblicima i
pojavama dolazi do izraţaja izvesno stanje kolektivne duše. A pošto zbog toga se pojavljuju razliĉiti tipovi solidarnosti na kojima su
statistika prilikom prikupljanja podataka o masovnim pojavama, izgraĊena pojedina društva. Dirkem je razlikovao dva osnovna tipa
naroĉito u njihovoj daljoj obradi, nastoji da elimi-niše sve ono što je u solidarnosti: mehaniĉki i organski. Ta dva tipa solidarnosti
pojedinaĉnoj pojavi individualno da bi došla ,do nekih kolektivnih odgovaraju dvema razliĉitim morfološkim strukturama društva. Sve
pokazatelja, to je ovaj postupak ĉini još upotrebljivijom i gotovo se, naime, u društvu razvija u zavisnosti od stanja društvene
neophodnim sredstvom za prouĉavanje biti društvenih pojava. morfologije. A društvenu morfologiju Dirkem je zamišljao dosta
MeĊutim, opštost nije ni jedina ni najvaţnija osobina uprošćeno. Društvo se moţe pojavljivati u vrlo uskim teritorijalnim
društvenih pojava. Njihova najvaţnija karakteristika, njihova segmentima koji su meĊusobno labavo povezani. Najĉešće se
diferentia specijica jeste prinudni karakter, što znaĉi da postoje povezuju samo zbog potreba odbrane na širem podruĉju ili zbog
raznovrsni oblici društvenih sankcija pomoću kojih se kaţnjava izdrţavanja svoje csnovne, pre svega politiĉke društvene organizacije,
odstupanje od odreĊenog u datom društvu opšte usvojenog naĉina tj. drţave, pomoću poreskih mera. Inaĉe u ekonomskom pogledu,
delovanja, mišljenja i osećanja. Prinudnost društvenih pojava Dirkem pojedini segmenti su gotovo autarkiĉni, dok u njihovoj lokalnoj
je ujedno smatrao najboljim dokazom da se njihov koren ne nalazi u društvenoj organizaciji pre-ovladavaju plemenske i srodniĉke veze. U
pojedincu, jer u odnosu na pojedinca one se uvek javljaju kao tim uskim segmentima nema ni mogućnosti a ni potrebe da se
prinuda. Ponekad pojedincu koji je potpuno usvojio neke sadrţaje rašĉlanjava i razvija podela rada i postoji samo vrlo ograniĉen broj
društvene svesti izgleda da ovi nemaju prinudni karakter. Ali, to je zanimanja kojima se ljudi bave. Neko pleme, nerazvijeno agrarno
samo njegova iluzija. Jedina razlika jeste što u tom sluĉaju društvena selo ili podruĉje sastavljeno od nekoliko meĊusobno povezanih sela,
prinuda deluje iznutra jer se ĉovek s njom poistovetio i saţiveo. preteţno samo s jednim tipom zanimanja i slabim trţišnim i drugim
Jezgro, pak, kolektivne svesti i društva uopšte sastoji se iz osnovnih vezama sa širim segmentima, bez škole, koje stoga i svoju kulturu
moralnih ideja i moralnih ideala. Društvo je „pre svega skup ideja, stvara priliĉno samostalno i ţivi uglavnom zatvoreno u vlastitim
verovanja, osećanja svih vrsta koja se ostvaruju preko pojedinaca; i u okvirima — to su oblici ove segmentarne društvene organizacije. Toj
prvom redu tih ideja nalazi se moralni ideal koji je osnovni raison segmentarnoj organizaciji društva odgovara mehaniĉka solidarnost i
d'etre društva", piše- Dirkem u svom delu Elementarni oblici kolektivna svest, ĉije su gotovo sve norme strogo obavezne za
religijskog života.3) Kao što se vidi, on shvata društvo na izrazito svakoga. Tu su svi jednaki i od svih se traţi da se u ţivotu ĉvrsto
spiritualistiĉki naĉin, istiĉući pri tom u prvi plan etiĉke momente. Ĉini pridrţavaju svih društvenih obiĉaja, koji su vrlo homogeni.
se da ovo isticanje etiĉkih sadrţaja u prvi plan postaje razumljivije Drugi oblik društvene organizacije nastaje kad poĉnu da se
ako se uzme u obzir Dirkemova osnovna polazna antropološka lome okviri lokalnih segmenata, jer se poĉinju razvijati brojne
pretpostavka o izvornoj, predruštvenoj društvene veze, ekonomske i druge, na širim podruĉjima. Tada se
umnoţavaju saobraćaj niĉe i putevi, rastu gradovi u
3
) E. Durkheim, Les Formes elementaires de la vie religieuse. F. Alcan, Pariš, 1960, 4
p. 628. ) Vid. na primer, E. Durkheim, L'Education et sociologie, p. 50-52.
96 97
kojima se nagomilava stanovništvo koje dolazi sa raznih strana, sve ljudsku prirodu na razliĉit naĉin shvataju i prema tome razliĉito
veći broj ljudi se seli po teritoriji i dolazi do šireg razvoja podele rada. tumaĉe društvenu evoluciju. Razmatranje istorijskog razvoja se,
Razvoj podele rada u kojoj se pojavljuje sve veći broj najrazliĉitijih dakle, s opšte filozofsko-istorijske ravni prenosi na sociološku.
društvenih uloga je glavni neposredni ĉinilac koji rastvara jedinstvenu Razvoj je plod odreĊenih okolnosti. Zadatak sociološke teorije jeste
mehaniĉku kolektivnu svest. Pošto ljudi u društvu preuzimaju razliĉite da što potpunije utvrdi njegove osnovne preduslove, a isto-rijsko je
uloge, pošto se njihov ţivot više ne zatvara od roĊenja do smrti u pitanje gde su se ti preduslovi našli zajedno i gde je došlo do
društveno homogeno podruĉje s preĉnikom od nekoliko kilometara, društvenog razvoja.
postaje neodrţiva krajnja uniformnost svih sadrţaja društvene svesti, i Nastavljajući pozitivistiĉku tradiciju u sociologiji, Dirkem je
ova se funkcionalno diferencira da bi mogla odgovoriti daleko više u metodologiji morao da razmatra mogućnost praktiĉne primene
izdiferenciranoj podeli rada i sloţenijoj društvenoj organ;zaciji. njenih saznanja. Iako je u tom pogledu bio daleko manji optimist od
Dirkem je, meĊutim, manje izrazit evolucionist od Konta, Mila i Konta, i on je u praktiĉnoj društvenoj korisnosti njenih rezultata
Spensera. Po njegovoj teoriji, razvoj se svodi na sve veću gledao najdublji smisao bavljenja sociologijom. Već u predgovoru
diferencijaciju društva. Ali u Dirkemovoj misli je ostalo vrlo malo od prvom izdanju knjige O podeli društvenog rada on piše: „Ali ako
nekadašnjeg evolucionistiĉkog optimizma. Društveni razvoj ne mora nameravamo da pre svega prouĉavamo društvenu stvarnost, ne sledi
znaĉiti povećanje sreće i blagostanja ljudi. Šta više, sreĊena da se odriĉemo njenog poboljšavanja: smatrali bismo da naša
nerazvijena društva mogu u okviru svojih mogućnosti u većoj meri istraţivanja ne zasluţuju ni jedan ĉas napora ako bi ona trebalo da
zadovoljavati potrebe svojih ĉlanova nego razvijenija društva, koja imaju samo spekulativni znaĉaj. Ako mi paţljivo razdvajamo
nisu ĉvrsto integrisana ni solidarna. Drugo, društveni razvoj nije teorijske probleme od praktiĉnih, ne ĉinimo to jer zanemarujemo ove
apsolutno nuţan; on je posledica istorijskog sticaja nekih okolnosti. poslednje: to je, naprotiv, da bismo se osposobili da ih bolje
MeĊu okolnosti, od kojih zavisi da li će se neko društvo razvijati ili će resimo".5) Kao i Kont i Dirkem oĉekuje od sociologije integrativni
i dalje ostati u segmentarnom obliku, Dirkem je ubrajao (1) povećanje uticaj na društvo. Ali Dirkemu je daleko više stalo da sociologija
gustine stanovništva i to ne samo mehaniĉko, ne samo povećanje usled toga ne izgubi svoje primarne epistemološke karakteristike.
broja stanovništva nego i stepen.isprepletenosti najrazliĉitijih društve- Njemu su poznati ĉesto isticani argumenti o ko-jenitoj razlici izmeĊu
nih veza na širim teritorij ama, i (2) da ranija mehaniĉka kolektivna vrednosnih i ĉinjeniĉnih sudova. On, meĊutim, smatra da sociologija
svest nije suviše ĉvrsta i da ona dozvoljava odstupanja koja postaju moţe, ne napuštajući tlo isku-stveno-teorijskog prouĉavanja društva,
potrebna u novim prilikama. Ako je prethodna tradicionalna svest donositi nauĉno zasnovane vreĊnosne sudove o društvu. U
suviše ĉvrsta, usled povećane gustine stanovništva neće doći do pomenutom predgovoru on tvrdi da „postoji stanje 6moralnog zdravlja
razvoja novog tipa društva, nego će se nastale teškoće rešavati na neki koje jedino nauka moţe kompetentno odrediti". ) To stanje nije
drugi naĉin; na primer, iseljavanjem viškova stanovništva u druge odreĊeno nepro-menljivom ljudskom prirodom nego isto rij ski datim
krajeve; ili će društvo pokušati da ratom osvaja šire teritorije; ili da opštim osobinama i stepenom razvijenosti datog društva.
stalnim gusarskim ili hajduĉkim pljaĉkaškim pohodima pribavlja IzgraĊujući u Pravilima sociološkog metoda svoju ce-lovitu
potrebna sredstva za opstanak povećanog stanovništva, itd. Ali, baš zamisao sociologije i njenog metoda Dirkem se vratio na ovaj
zbog toga što su tradicije toliko ĉvrste da ne dozvoljavaju da se svest problem. Cilj njegovih razmatranja o normalnim i patološkim
prila-goĊava novim uslovima, nastalim usled povećane gustine pojmovima jeste da izgradi epistemološku osnovu praktiĉne primene
stanovništva, iz ove situacije neće proizići društveni razvoj nego će sociološkog saznanja koja bi imala nauĉni karakter. Naime, nauĉna
društvo ostati u svojim ranijim organizacijskim i kulturnim oblicima. intervencija u društveni ţivot, ili drugim recima nauĉna politika je
Ako, meĊutim, u odreĊenom društvu ne doĊe do sti-canja pomenutih mogućna jedino ako se nauĉno mogu razlikovati normalne i
okolnosti, ono se neće razvijati. Evolucionizam je, dakle, krajnje patološke društvene pojave. U protivnom sluĉaju ne moţe se izbeći
ograniĉen. Još manje Dirkem smatra da sva društva prolaze kroz iste proizvoljnost u praktiĉnoj upotrebi pojedinih nauĉnih rezultata.
razvojne faze. Kroz koje će faze proći neko društvo i kakve će Odmah treba reći da Dirkem nije precenjivao praktiĉnu vreĊnost
osobenosti da stekne u svom razvoju zavisi od konkretne situacije, a postojećih socioloških saznanja
ne od univerzalne ljudske prirode kao kod Konta ili Spensera, iako
Kont i Spenser univerzalnu 5
)E. Durkheim, De la division Ċu travail social, F. Alcan, Pariš,
1926, p. XXXVIII-IX.
6
)Ibidem, p. XXXIX.
98 99
istiĉući skromne mogućnosti nauĉnog zasnivanja društvene prakse. U cima raznih društvenih pojava. Ovde, dakle, pojam normalnog dobij a
svojim predavanjima o pragmatizmu on je isticao ogroman znaĉaj novo znaĉenje — racionalno utvrĊene optimalne norme. U stvari,
praktiĉne intuicije u donošenju društvenih odluka.7) samo u tom znaĉenju je normalno opravdano suprotstaviti
Ispitujući mogućnost zasnivanja nauĉne društvene patologije, patološkom; normalno, u smislu proseĉnog, jeste antipod izuzetnog, a
Dirkem je nastavljao neke bitne pozitivistiĉke tradicije, a u prvom ne patološkog. Nema sumnje da zadatak praktiĉne primene nauĉnih
redu za pozitivizam vrlo karakteristiĉan konfor-mistiĉan odnos prema saznanja postaje mnogo sloţeniji i ambiciozniji ako se pojam
postojećoj društvenoj stvarnosti. To se najbolje vidi u njegovoj normalnog izvodi iz teorijski zasnovanih optimalnih mogućnosti, jer
polaznoj i osnovnoj odredbi pojma normalnog. Normalno se je optimalno stanje daleko teţe postići nego odrţavati spontano
izjednaĉava s onim što je u odreĊenom društvu proseĉno, a sve što od nastalu proseĉnost, ali to stanovište pruţa daleko više prostora za
prošeka u većoj meri odstupa smatra se patološkim.8) Opravdanje za stvaralaĉki konstruktivizam primehjenih nauka. U nekim svojim
ovo gledište se nalazi u delovanju mehanizma društvenog odabiranja analizama patoloških pojava u savre-menom društvu, a pre svega u
koji dozvoljavaju da opstane samo ono što je za odreĊenu vrstu — u kritici podele rada zasnovane na prinudi i društvenoj anomiji, Dirkem
ovom sluĉaju za odreĊeno društvo — korisno. Dirkem doista ne je polazio od ovog drugog shvatanja pojma normalnog koje
ostaje samo na ovoj polaznoj odredbi normalnog koja znaĉi ĉist kon- epistemološki, meĊutim, nije uspeo šire da obrazloţi.
formizam. Sasvim opisno, statistiĉko razlikovanje normalnih i Konformizam njegovih osnovnih shvatanja o prirodi
patoloških pojava nije dovoljno sigurno i on zahteva da se normalni normalnih i patoloških pojava dovodio ga je do vrlo neoĉekivanih i
karakter proseĉnih pojava i teorijski objasni. Ovo je, po njegovom nauĉno neosnovanih zakljuĉaka. Najkarakteristiĉniji pri-mer jeste
mišljenju, naroĉito potrebno u onim periodima kada se neko društvo gledište da je kriminal, dok se kreće u granicama koje su proseĉne za
nalazi u prelaznim fazama, na poĉetku svojih dubljih promena. Tada odreĊeni tip društva, ne samo normalna, već i društveno korisna
proseĉne pojave ne moraju više da budu normalne. Nadalje, zakljuĉke pojava. U kriminal, po Dirkemu, spadaju svi postupci koji vreĊaju
o normalnosti nekih pojava, izvedene na osnovu njihove proseĉnosti u snaţna osećanja kolektivne svesti,9) ali upravo zbog toga (1) ne
jednom konkretnom društvu treba proveravati u drugim društvima dozvoljava kolektivnoj svesti da se okameni i postane nesposobna za
sliĉnog tipa; osnovanije je, naime, smatrati normalnim opšte osobine promene koje zahteva razvoj, i (2) kaţnjavanje kriminalaca je
odreĊenog tipa društva, nego osobenosti koje on dobij a u po- društveni ĉin kojim se uĉvršćuje kolektivna društvena svest. Ovo
jedinaĉnim društvima. Ipak ovo rešenje ne izgleda srećnije od shvatanje se ilustruje istorijskim primerom osude Sokrata. Po
polaznog stanovišta. Šablonski primenjeno, ono moţe da sputava postojećem atinskom pozitivnom pravu Sokrat je kriminalac i
razvoj naprednijih društava u okviru nekog šireg društvenog tipa, kao njegova osuda je sasvim opravdana, ali on je istovremeno vesnik
i da vodi u apstraktno nivelisanje osobenih razlika izmeĊu pojedinih nove faze u razvoju antiĉkog društva i prema tome nosilac progresa.
društava istog tipa koje su plod posebnih uslova njihovog razvoja i Nije teško izneti ĉitav niz razloga protiv ovakvog kon-
aktualnog opstanka. formistiĉkog shvatanja društvene patologije. Dirkem je pozitivno
Na kraju, ali više kao korekturu polaznog stanovišta, Dirkem pravo shvatao kao izraz kolektivne svesti, tj. kao spontano
pominje jedan sasvim drukĉiji kriterij za razlikovanje normalnih i ispoljavanje volje društvene celine; a zatim, verujući u normalnost
patoloških pojava. Iako proseĉne pojave moraju u svojoj osnovi biti spontanog društvenog razvitka, on nije smatrao da treba nauĉno
korisne i normalne, ipak izmeĊu normalnog i idealnog postoji izvesna ispitivati razne norme pozitivnog prava da bi se utvrdilo da li su one
razlika. I pored sve vere u spontano delovanje društvenog odabiranja, stvarno usmerene protiv društveno patoloških pojava. Pravne norme,
Dirkem je morao pretpostaviti da nije sasvim sigurno da je na taj naime, na osnovu kojih se osuĊuju nosioci društvenog progresa, ljudi
naĉin uspostavljen najbolji mogući oblik raznih društvenih pojava i da kojima će to isto društvo nekoliko decenija kasnije dizati spomenike,
korisnost proseĉnog ne treba da spreĉava sociologiju da traga za jedan su od naj-tipiĉnijih primera društvene patologije, znak da se
optimalnim obli- društvena organizacija toga društva nalazi u dubokim proti
vreĉnostima. Zbog toga je nauĉno sasvim neosnovano poistovetiti
7
) E. Durkheim, Pragmatisme et sociologie, J. Vrin, Pariš, 1955, p. 183-84.
stvarne društvene funkcije raznih oblika društvenog ponašanja
8
) E. Dirkem, Pravila sociološkog metoda, str. 61—62.
kojima
9
) Ibidem, str. 70.
100
101
je ĉesto zajedniĉko samo da se prema njima primenjuju kriviĉne
sankcije. Ako sociologija nije u stanju da na osnovu teorijskih Dirkem je bio vrlo nezadovoljan opštim stanjem sociologije
kriterija utvrĊuje razliĉite društvene funkcije raznih vrsta pojava koje svoga vremena i metodološkim nivoom njenih istraţivanja. Najdublji
odstupaju od datih društvenih prošeka i normi, onda je neizbeţan koren tih slabosti on je video u krajnje nemetodiĉnom odnosu
Dirkemov paradoks: da kriminal mora biti glavni nosilac društvenih sociologa prema stvaranju iskustvene evidencije za svoja teorijska
promena i da društvo mora da kao kriminalce poniţava one ljude koji zakljuĉivanja. S ovog stanovišta on kritikuje apstrakt-no-spekulativni
su najzasluţniji za njegov napredak. karakter većine socioloških radova, jak uticaj ideoloških i
Nije, meĊutim, u pitanju samo etiĉki paradoks. Ĉitav se prakticistiĉkih elemenata na sociološku misao koji se ogleda u
problem mora razmatrati i sa stanovišta efikasnosti odreĊenog tipa nedovoljnoj nauĉnoj zasnovanosti i neodreĊenosti mnogih
društvene organizacije i njene trajnije stabilnosti i sposobnosti za socioloških pojmova, nekritiĉno preuzetih iz svakodnevnog govora,
razvoj. Teško je' verovati da će se pomoću ovakvih društvenih kao i veliku nesistematiĉnost u prikupljanju neophodnih iskustvenih
mehanizama naći najefikasnija i najracionalnija re~ šenja za obaveštenja. Usled toga je ĉinjeniĉka graĊa u istraţivaĉkim radovima
društvene promene koje u toku vremena postaju neminovne. A preteţno sluţila za ilustraciju odreĊenih teorijskih stavova, a ne kao
neracionalna rešenja, izmeĊu ostalog, mogu da potkopavaju temelje pouzdana osnova za njihovo stvaranje i proveravanje.
društvene stabilnosti. Izgleda da je što racionalnije Naĉin stvaranja nauĉne iskustvene evidencije je, stoga,
institucionalizovanje naĉina svesnog unošenja raznih društvenih polazna taĉka Dirkemove metodološke zamisli. Prvo njegovo pravilo
promena najsigurnija garanti ja za postizanje trajne stabilnosti koje treba da obezbedi uspostavljanje metodiĉnog odnosa prema
odreĊenog tipa društvenog ureĊenja. U svakom sluĉaju, to je mnogo društvenoj stvarnosti u sociološkim istraţivanjima jeste da se
pouzdaniji put od ukoĉene društvene stabilizacije koja se postiţe „društvene ĉinjenice posmatraju kao stvari".11) Smisao ovog pravila,
pomoću kaţnjavanja svih oblika ponašanja koji odstupaju od koje se ĉesto pogrešno tumaĉi, jeste zahtev da se u prouĉavanju
aktualnih društvenih normi. Nauka, pak, koja prema aktualnim društva zauzme isti onakav stav kakav egzaktne prirodne nauke
oblicima društvenog ţivota nije, iz bilo kojih razloga, u stanju da zauzimaju prema predmetu svoga ispitivanja. S obzirom na izrazito
zauzme teorijski zasnovan kritiĉki stav, ne moţe pruţiti veću pomoć spiritualistiĉko shvatanje prirode društvenih pojava, sasvim je
u donošenju kljuĉnih društvenih odluka. oĉigledno da Dirkem nije mogao za-, stupati fenomenalističko
Ovim su u najopštijim potezima ocrtane polazne teorijske shvatanje nauĉnih iskustvenih obaveštenja. Vrednost podataka o
pretpostavke o prirodi društva i o društvenoj ulozi sociologije na pojavnim oblicima društvenog ţivota zavisi od toga koliko su oni
kojima je Dirkem izgradio svoju zamisao sociološkog metoda. O podesni za otkrivanje njegovog unutrašnjeg kolektivno-psihiĉkog i
pojedinim metodološkim pitanjima on je pisao u raznim 10svojim idealnog sadrţaja. Upravo njegovo shvatanje prirode društvenih
delima. MeĊutim, u doktorskoj disertaciji o Mon-teskijeu ) i u pojava prisiljavalo ga je da razmatra neka najsloţenija pitanja
Pravilima sociološkog metoda njegov osnovni cilj nije bio rešavanje stvaranja iskustvene evidencije. Osnovne društvene pojave, tj.
raznih operativnih istraţivaĉkih teškoća nego konstituisanje kolektivna moralna stanja ne mogu se neposredno posmatrati; o njima
sociologije u metodološkom pogledu. Pošto je svojim shvatanjem se moţe zakljuĉivati samo posredno, na osnovu podataka o raznim
prirode društvenih pojava hteo da dokaţe da postoji jedna oblast koju oblicima ponašanja i društvenih normi kojima se ta ponašanja nastoje
moţe prouĉavati jedino sociologija, trebalo je izneti i glavne regulisati. Na primer, u knjizi O društvenoj podeli rada Dirkem
osobenosti njenog metoda. To je bio glavni zadatak Pravila. Ali uzima strukturu prava nekog društva kao najpouzdaniji izraz tipa
razmatrajući ovaj središnji problem, Dirkem je razvio jednu vrlo njegove društvene solidarnosti. A u Samoubistvu se visoke stope
celovitu metodološku zamisao u kojoi su vrlo proporcionalno samoubistva uzimaju kao pokazatelj slabosti organske solidarnosti.
zastupljeni svi osnovni metodološki problemi: (1) naĉin stvaranja Dirkemu je bila potpuno jasna ne samo neophodnost nego i
iskustvene nauĉne evidencije, (2) objašnjavanje utvrĊenih iskustvenih logika sociološkog prouĉavanja tzv. latentnih struktura. U knjizi O
odnosa i (3) dokazivanje nauĉnih stavova. podeli društvenog rada on piše: „Ali društvena solidarnost je
10
) E. Durkheim, Quid Secundatus politicae scientiae instituen-dae contulerit, potpuno moralna pojava koja se ne moţe, kao takva, egzaktno
Gounouilhou, Bordeaux, 1892. U francuskom prevodu A. Kiviljea (A. Cuvillier) posmatrati, a naroĉito ne meriti. Da bi se mogla izvršiti
disertacija se nalazi u knjizi E. Durkheim, Montesquieu et Rousseau, M. Riviere,
Pariš, 1953. u
) E. Dirkem, Pravila sociološkog metoda, str. 31.
102 103
i zahtevao da se definisanje izvodi iz što šire uporedne perspektive.

ova klasifikacija i poreĊenje (tipova društvene solidarnosti — V. M.) MeĊutim, u teţnji da obezbedi što veću objektivnost
treba dakle unutrašnju ĉinjenicu koja nam izmiĉe za-meniti spoljnom iskustvenih podataka Dirkem je neopravdano suţavao njihove izvore.
ĉinjenicom koja je simbolizuje, i prouĉavati prvu pomoću druge".12) Istiĉući naĉelo da se elementi nauĉnih pojmova koji sluţe za
prikupljanje podataka zasnivaju na opaţajnim podacima, on je bio
Dakle, već teorijski razlozi nisu dozvoljavali Dirkemu da prihvati svestan subjektivnosti opaţanja i potrebe da se ono uĉini što
fenomenalizam; a moţe se dodati da ga on nije usvajao ni ĉisto objektivnijim. Prirodne nauke su u tom cilju razvile vrlo precizne
epistemološki. Cilj nauke nije, po njegovom mišljenju, opisivanje i instrumente za posmatranje i merenje s kakvima sociologija ne
sreĊivanje opaţajnih podataka, nego da pomoću njih otkriva uzroĉne raspolaţe. Sve je ovo epistemološki opravdano, no neosnovan je
odnose i zakone koji se ne mogu zapaziti na pojavnoj ravni. Dirkemov strategijski zakljuĉak; namesto da se zalaţe za što šire
Ovakvo shvatanje odnosa izmeĊu neposrednih ĉulnih podataka i razvijanje raznolikih tehniĉkih sredstava za usavršavanje naĉina
deterministiĉkih struktura stvarnosti koje se u nauci na osnovu tih prikupljanja iskustvenih podataka, on naglašava da se društvene
podataka nastoje prouĉavati, uticalo je da se Dirkem u razmatranju pojave mogu tim objektivnije posmatrati što se više odvoje od
strukture izvornog nauĉnog obaveštenja uputi u nekoliko pravaca i individualnih oblika u kojima se ispoljavaju, jer opaţaj moţe da bude
anticipira bitna rešenja operacio-nalnog definisanja teorijskih objektivniji ako je predmet opaţanja više fiksiran i manje
pojmova, a da pri tom ne padne u jednostranosti klasiĉnog promenljiv. Društveni ţivot, stoga, treba posmatrati u njegovim
operacionalizma. (1) U teţnji za postizanjem što veće objektivnosti kristalizovanim kolektivnim oblicima; ne u individualnim oblicima
nauĉnog prikupljanja iskustvenih podataka on istiĉe da u prvim ponašanja, mišljenja, osećanja, nego u pravnim i moralnim propisima,
fazama istraţivanja u plan prikupljanja podataka mogu da uĊu samo narodnim poslovicama i izrekama, kolektivnim ĉinjenicama
pojave koje se mogu neposredno zapaziti. „Dakle, u trenutku kad tek društvene strukture i si. Pri tom je Dirkem, sledeći Konta, naroĉito
poĉinje istraţivanje, kad ĉinjenice nisu još podvrgnute nikakvoj odluĉno osporavao nauĉnu vrednost podataka dobij enih
obradi, jedina njihova obeleţja koja mogu biti dostupna jesu ona koja samoposmatra-njem, u ĉemu će se s njim slagati i mnogi kasniji
su dovoljno spoljašnja da bi bila neposredno vidljiva. Bez sumnje su neopozitivisti u sociologiji. „Dakle, društvene pojave treba da
bitnija ona koja se nalaze dublje, njihova vrednost u pogledu posmatramo14u samim njima, nezavisno od svesnih subjekata koji ih
objašnjavanja je viša, ali ona su nepoznata u ovoj fazi nauke i mogu zamišljaju". ) Sociologija treba da preĊe „iz subjektivnog stadija,
biti anticipirana samo ako neka duhovna koncepcija zameni koji još nije prevazišla, u objektivnu fazu".15)
stvarnost. Stoga, meĊu prvima treba traţiti predmet ove osnovne Epistemološki se ovo ograniĉavanje izvora upotrebljivih nauĉnih
definicije."13) Polazne, ili kako se danas obiĉno kaţe operacionalne, podataka o društvu brani nastojanjem da se postigne što veća
definicije moraju omogućavati da se po ĉisto spoljnim znacima moţe objektivnost nauke. Oĉigledno je, meĊutim, da Dirkem ne bi mogao
utvrditi da li u svakom pojedinaĉnom sluĉaju postoji ili ne odreĊena prihvatiti ovakva rešenja da ona nisu odgovarala njegovim teorijskim
pojava. To je, pored objektivnosti postupaka prikupljanja podataka, shvatanjima društva u kojima je odnos društva i pojedinca, kolektivne
bitan pred-uslov za postizanje sistematiĉnosti iskustvene evidencije. i individualne svesti bio shvaćen u duhu jednostranog sociološkog
Ali (2) Dirkem istovremeno uviĊa da vrednost polaznih ili ope- realizma. Perspektivno, ovakvo shvatanje izvora socioloških
racionalnih definicija, kao i upotrebljivost prikupljenih podataka, obaveštenja bilo je vrlo nepovoljno. Ono je znatno osiromašavalo
zavisi od njihove teorijske adekvatnosti, tj. od toga da li izabrani izvorne nauĉne podatke i ĉinilo ih neadekvatnim za prouĉavanje
opaţajni elementi ovih definicija stoje u ĉvrstim odnosima s nekom mnogih društvenih pojava, koje se ispituju u savremenim uslovima, u
društvenom pojavom koja se ne moţe neposredno posmatrati. Premda svome toki
zbog svog izrazitog induktivizma nije mogao potpunije analizirati Još jedno epistemološke naĉelo dolazi vidno do izraţaja Dirkemovim
naĉin obrazovanja teorijskih definicija nauĉnih pojmova, u ĉemu razmatranjima o stvaranju iskustvene nauĉne evidencije. On se
dolaze snaţno do izraţaja njihove deduktivne veze s nauĉnom uporno zalaţe za što sistematiĉnija izvorna obaveštenja, koja jedino
teorijom, Dirkem je ukazivao na neophodnost teorijskog definisanja mogu da uklone iz sociologije aneg-
nauĉnih pojmova ') Ibidem, str. 41.
12 ) Ibidem, str. 42.
)E. Durkheim, De la division du travail social, p. 28.
13
)E. Dirkem, Pravila sociološkog metoda, str. 46.
104 105
dotsku i ilustrativnu upotrebu pojedinaĉnih iskustvenih podataka. Da društva, koje se ogleda u osnovnim odnosima u njegovoj mor-
bi se ovo postiglo, neophodno je da se, pošto je predmet istraţivanja fološkoj^ strukturi i karakteru njegove društvene svesti je odluĉujući
jasno i nedvosmisleno operacionalno definisan, prikupljanje podataka ĉinilac od kojeg zavise sve društvene pojave. Sociolo-gizam stoga
protegne na sve sluĉajeve — u odreĊenom iskustvenom okviru — na prilikom objašnjavanja društvenih pojava zanemaruje ispitivanje
koje se odnose definicije upotreb-ljenih nauĉnih pojmova, i izbegne uticaja nedruštvenih ĉinilaca, pre svega biopsihiĉkih ĉovekovih
svako proizvoljno odabiranje pojedinaĉnih primera, koji su obiĉno u svojstava i spoljne prirodne sredine u kojoj društvo postoji i prema
skladu s nekim pred-ubeĊenjima.16) Pored toga, Dirkem kritikuje kojoj se ono stalno nalazi u aktivnom odnosu. Ovo gledište sasvim
izvoĊenje opštih zakljuĉaka o pojedinim vrstama društvenih pojava jasno izraţava osnovno pravilo sociološkog objašnjenja koje glasi:
na osnovu njihovog prouĉavanja samo u nekim tipovima društva. „Odluĉujući uzrok društvene ĉinjenice treba traţiti meĊu prethodnim
Već je reĉeno da je Dirkem pridavao veliki znaĉaj statistici. društvenim ĉinjenicama, a ne u stanjima pojedinaĉne svesti".«)
Izgleda da je on to ĉinio zbog toga što ona obezbeĊuje onakve Pravilo nije sadrţinski potpuno razvijeno, jer Dirkem, kad u drugom
izvorne podatke kakve je on najviše cenio, a i sluţi se postupcima delu navedenog stava eliminiše nedruštvene ĉinioce, navodi samo
koji su odgovarali njegovom shvatanju o naĉinu stvaranja iskustvene psihiĉke osobine. Potpunije, i više u skladu s njegovim opštim
nauĉne evidencije: (1) nastoji da definise predmet prikupljanja shvatanjem društvene uzroĉnosti trebalo bi da u formulaciji osnovnog
podataka pomoću nekih objektivnih, opaţajnih obeleţja, (2) pojave pravila sociološkog objašnjenja budu eksplicirao iskljuĉeni i prirodni
obuhvata ili potpuno ili na osnovu nekog sistematskog naĉela izbora i i biološki ĉinioci kao izvori bilo kakvog znaĉajnijeg uticaja na
(3) dolazi do agregatskih pokazatelja koji vaţe za odreĊene skupove društvo.
pojava, a u kojima gotovo potpuno išĉezavaju osobenosti pojedinih Sa ovog sociologistiĉkog stanovišta Dirkem kritikuje ne
individualnih sluĉajeva. Dirkem je smatrao da se agregatski statistiĉki samo -Milov psihološki redukcionizam nego i Kontovo i Spen-serovo
pokazatelji mogu smatrati kolektivnim karakteristikama odreĊenih objašnjavanje društvene evolucije pomoću uroĊene ĉo-vekove teţnje
skupova. Danas, meĊutim, postaje sve oĉiglednije da takav zakljuĉak da razvija svoju prirodu (Kont), odnosno pomoću teţnje za sve
u mnogim sluĉajevima nije dovoljno osnovan, pošto kolektivni većom srećom ĉime Spenser objašnjava pokretaĉke motive
društveni oblici, pored svojih agregatskih, imaju i izrazito globalne društvenog razvoja. Sve te teorije izvode sociološke zakone iz
osobine, nezavisne od osobina svojih elementarnih delova.17) psiholoških, bilo da to ĉine eksplicitno kao Mil, ili implicitno kao
Iako se kao teoretiĉar mnogo bavio problemima socio-. Kont i Spenser, a ne uviĊaju da je društvo jedna posebna stvarnost
loškog objašnjavanja društvenih pojava, Dirkem nije iscrpno koja nastaje udruţivanjem pojedinaca, ali koja ima svoje posebne
analizirao logiĉku strukturu nauĉnog objašnjavanja, nego je sva zakone razliĉite od zakona psihiĉkog ţivota pojedinaca. „Grupa misli,
njegova paţnja bila usredsreĊena na ispitivanje teorijskog pristupa u oseća i dela, piše Dirkem, sasvim drukĉije nego što bi ĉinili njeni
kome se društvene pojave mogu nauĉno objasniti. Taj pristup po ĉlanovi kada bi bili izdvojeni. .. Prema tome, svaki put kad se neka
njegovom mišljenju,moţe da bude samo sociološki. Njegova društvena pojava neposredno objašnjava psihiĉkim pojavama,
shvatanja naĉina objašnjavanja društvenih pojava najbolje pokazuju izvesno je da je objašnjenje pogrešno".19) Već je reĉeno da se
kako je Dirkem zamišljao sociologiju i njenu teoriju, a istovremeno u kolektivna svest nameće pojedincima kao prinuda, i to sa snagom
njima najoĉiglednije dolazi do izraţaja njegovo sociologistiĉko i koja ne zaostaje za otporom koji ĉovekovoj delatnosti pruţaju
funkcionalistiĉko stanovište. materijalni predmeti. Uzroci, meĊutim, kolektivnih predstava,
Društvene pojave nisu samo poseban deo stvarnosti u kome osećanja i stremljenja ne nalaze se u pojedincima i njihovim
vladaju posebni društveni zakoni. Društvo je, po Dirke-movom svestima, nego u stanju u kom se nalazi društvo kao celina. Samo
mišljenju, jedna vrlo izrazito autonomna sfera stvarnosti koja se kreće time što se razna društva nalaze u najrazliĉitijim stanjima moţe se
gotovo iskljuĉivo po svojim unutrašnjim zakonima, i na koju objasniti vrlo velika raznolikost psihiĉkog ţivota ljudi koja se zapaţa
nedruštveni ĉinioci nemaju većeg uticaja. Opšte stanje u razliĉitim društvima i isto rij i, a koja se ne bi mogla objasniti
nikakvim zajedniĉkim psihiĉkim odlikama ljudi niti nekim
16
)Ibidem, str. 46-51.
17
psihološkim zakonima.
)Sire o odnosu izmeĊu individualnih i kolektivnih obeleţja
vid. u poglavlju o merenju. ') E. Dirkem, Pravila sociološkog metoda, str. 102. ')
Ibidem, str. 98.
106
107
Osnovno naĉelo objašnjenja uzroka društvenih pojava treba
primeniti i u prouĉavanju njihovih.funkcija. Dirkem smatra da jašnjenje treba traţiti pre svega u aktualnom stanju društva.22) I
sociološko prouĉavanje neke društvene pojave nije završeno ako je drugo, Dirkem jako suţava uzroĉni znaĉaj spoljnih ĉinilaca, tj. uticaja
otkriven samo uzrok, usled koga je ona nastala i koji je odrţava. To je ostalih društava. On smatra da su uticaji spoljnih ĉinilaca na svako
tek prvi deo objašnjenja, najvaţniji ali ipak poĉetni. Da bi neka konkretno društvo ograniĉeni uglavnom na razvoj društvenih funkcija
društvena pojava bila sociološki objašnjena treba otkriti njenu ulogu u koje sluţe bilo za napad ili za od-branu.23) Ti meĊunarodni ili
odreĊenom društvu, ili ono što se obiĉno naziva njenom društvenom meĊudruštveni uticaji se, meĊutim, mogu gotovo sasvim zanemariti
funkcijom. Društvena funkcija neke pojave se sastoji u objektivnom prilikom ispitivanja ostalih društvenih delatnosti. Ovo izrazito
odnosu koji postoji izmeĊu nje i društva kao celine. Funkcija aktualistiĉki imanentno shvatanje globalnih društava kao gotovo
odreĊene vrste pojava se odreĊuje po tome kakvu društvenu potrebu zatvorenih sistema imalo je dosta uticaia na kasniji funkcionalizam.
one zadovoljavaju. Sasvim bi, meĊutim, bilo pogrešno smatrati da se U ovoj ovi.A. globalno shvaćenoj opštedruštvenoj sredini
funkcija nekil\ društvenih pojava sastoji u zadovoljenju nekih treba zatim razlikovati i neke posebne ili uţe sredine. U tom pogledu
individualnih potreba. Društvene pojave mogu sluţiti pojedincima, ali je Dirkem ostao, u stvari, samo na nekim i to ne najvaţnijim
samo posredno. Neposredno, one uvek sluţe društvu. Pravilo za elementima. Najvaţnijim uţim društvenim sredinama on je shvatao
objašnjavanje funkcija društvenih pojava stoga glasi: „Funkciju porodicu, zatim društveno-profesionalne grupe i njihova, udruţenja i
društvene ĉinjenice treba 20uvek traţiti u odnosu koji ona odrţava s razliĉite tipove naselja.
nekim društvenim ciljem". ) Dirkemovo shvatanje društvene strukture je nerazvijeno i
Ovo sociologistiĉko i funkcionalistiĉko stanovište postaje još slabo upravo zbog toga što on, smatrajući da je podela rada najvaţniji
oĉiglednije u sledećem pravilu koje tvrdi da „prvi poĉetak svakog iole i gotovo jedini ĉinilac društvene diferencijacije, nije uviĊao da se u
znaĉajnijeg društvenog procesa treba traţiti u sastavu unutrašnje okviru podele rada, a na osnovu svojine ili raspolaganja materijalnim
društvene sredine".21) Kad već postoje, društvene pojave uslovima za obavljanje privredne i ostalih društvenih delatnosti, u
zadovoljavaju prvenstveno neku društvenu potrebu, pa je prirodno da društvenoj strukturi stvaraju društveni slojevi, klase, staleţi, kaste kao
one i nastaju uglavnom samo usled izrazito globalnih društvenih mnogo širi društveni oblici od društveno-profesionalnih grupa, i da su
uzroka. Unutrašnju društvenu sredinu Dirkem deli na dva dela: prvo, upravo ti širi kolektivni oblici u društvenoj strukturi vrlo aktivni
stvari u koje se ubrajaju sve materijalne i duhovne tvorevine nastale u ĉinioci i najznaĉajniji uţi društveni delovi, koji su, pored etniĉkih za-
toku ranijeg društvenog razvoja, a pre svega pravo, obiĉaji, umetnost, jednica, najviše sposobni za razne samostalne oblike kolektivnog
dok drugi deo unutrašnje sredine ĉine ljudi. Aktivan ĉinilac u pravom delovanja i kulturnog stvaralaštva. Zadrţavajući se u analizi društvene
smislu su samo ljudi, shvaćeni kolektivno kao ljudska sredina, i strukture preteţno na društveno-profesionalnim grupama, Dirkem nije
osnovni zadatak sociologije jeste da objasni kako razliĉite osobine uspeo da realistiĉnije pokaţe unutrašnju diferencijaciju opšte
ove unutrašnje društvene sredine utiĉu na razne društvene pojave. društvene sredine. Isto tako on nije dovoljno uvideo koliko nekad
Prema tome, sociološko objašnjenje uzroka društvenih pojava i etniĉko-kulturni ĉinioci mogu da utiĉu na stvaranje pojedinih uţih
njihovih funkcija treba uvek da pre svega uzima u obzir stanje društva društvenih grupa. Svako ko je ţiveo u nacionalno mešovitom društvu
kao celine u odreĊenom vremenu. To opšte stanje društva, njegova u momentima kad su u njemu postojali oštriji nacionalni sukobi-
unutrašnja sredina je glavno uzroĉno polje u kome nastaju sve mogao je da se uveri koliko razne etniĉko-kulturne grupe, na primer
pojedinaĉne društvene pojave, a u tom okviru treba traţiti i njihove nacije u modernom društvu, mogu da razviju svoju unutrašnju kohe-
funkcije. ziju i samostalne oblike unutardruštvene delatnosti; koliko one
Karakteristiĉno je da na nekim mestima u Pravilima Dirkem 22
gotovo sasvim potcenjuje uticaj istorijskih ĉinilaca na aktualno stanje ) Ibidem, str. 107—109. Treba reći da ove opšte formulacije o ulozi istorijskih
društva. On, naime, smatra da se nekom silom koja bi delovala iza ĉinilaca u sociološkom objašnjavanju društvenih pojava ne izraţavaju dovoljno
adekvatno stvarno Dirkemovo gledište. Vid. G. Davy, L'Explication sociologique et
leĊa društva (vis a tergo) ne moţe objasniti društvena aktivnost u le recours a l'histoire d'apres Comte, Mili et Durkheim, Revue de metaphysique et de
datom momentu, nego da njeno ob- morale, 54 an., Na 3—4; R. H. Bellah, Durkheim and Historv, American
Sociological Revieiv, v. 24 (1959), Ne 4.
23
ao
) Ibidem, str. 102. S1) ) E. Dirkem, Pravila sociološkog metoda, str. 107.
Ibidem, str. 104.
108 109
u tim uslovima postaju znaĉajan društveni okvir obrazovanja onog odnos, iako su još uvek uţe shvaćene objektivne osobine pojave,
što bi se uslovno moglo nazvati kolektivnom svešću, pa ĉak i da se koja je ranije imala neku funkciju, ostale uglavnom neprome-njene.
nacionalne svesti u tim uslovima toliko razlikuju i sukobljavaju da Dirkem je uĉinio vrlo velik i vrlo koristan napor u razradi metoda
opšta kolektivna svest jedva da uopšte postoji. MeĊutim, trajna uzroĉne analize. Šteta je što nije detaljnije razradio i postupke
metodološka tekovina Dirkemovog shvatanja sociološkog funkcionalne analize, jer na tome planu postoje ta-koĊe velike
objašnjenja jeste ĉvrsto povezivanje uzroĉnog i funkcionalnog teškoće. On je bio svestan da ono što se u nekom društvu smatra
objašnjavanja. U kasnijem funkciona-lizmu se skoro po pravilu funkcijom odreĊenih pojava ne mora biti njihova stvarna funkcija; da
smatralo da je neka društvena pojava objašnjena ako je utvrĊena sociologija ako se osloni na shvatanja koja u društvu postoje o
njena funkcija. Dirkemu je bilo sasvim jasno da aktualna funkcija funkciji nekih pojava, moţe vrlo lako da se identifikuje s odreĊenom
neke pojave ne objašnjava njeno poreklo, jer pojava mora najpre ideologijom; da ona stoga mora ispitivati stvarne funkcije, i te
postojati da bi mogla da obavlja odreĊenu funkciju i da zbog toga stvarne funkcije odreĊene vrste pojava pronalaziti otkrivanjem
treba odvojeno ispitivati uzroke koji su proizveli neku pojavu od objektivnih odnosa izmeĊu pojava i opšteg stanja društva. Ipak,
funkcije koju ona, kad već postoji, ima u odreĊenom društvu.24) Dirkem nije sistematski razradio metod sociološke funkcionalne
Zatim, iako mu je bilo mnogo stalo do što egzaktnijeg ispitivanja analize.
funkcija društvenih pojava, Dirkem nije bio hiperfunkcionalist. On, U razvijanju metoda uzroĉne analize njegov doprinos je
naime, nije smatrao da sve društvene pojave moraju imati neke daleko znaĉajniji i još uvek vrlo savremen.2^) S obzirom da je
funkcije, uviĊajući mogućnost da neke pojave izgube svoje otkrivanje uzroĉnih odnosa osnova objašnjenja društvenih pojava,
nekadašnje funkcije, a da se ipak odrţavaju po inerciji tradicije, kao Dirkem je nastojao da ispita da li se i na koji naĉin moţe doći do
ukrasi iz prošlosti ili kao njeni simboli; on je ĉak dopuštao relativno pouzdanih saznanja o društvenoj uzroĉ-nosti. On se slagao s
mogućnost postojanja društvenih pojava koje nikad nisu imale Milom u jednom: da eksperiment nije šire upotrebljiv u ovu svrhu, ali
posebnu funkciju. Ovo gledište da pojava ne mora odmah išĉeznuti s je odluĉno osporavao da to znaĉi da ne postoje drugi putevi i sredstva
išĉezavanjem njene korisne društvene funkcije je teorijski opravdano. za ispitivanje društvene uzroĉnosti. Najvaţniju zamenu za
Teorijski i metodološki je još mnogo zanimljivije da eksperiment Dirkem je video u uporednim istraţivanjima. Ako se
Dirkem odnos uzroka i funkcije shvata vrlo reciproĉno. Funkcija prouĉavanjem nekih pojava samo u jednom društvu ne mogu
koju neka pojava obavlja moţe istovremeno raĊati ili bar obnavljati pouzdano razdvojiti uzroci koji zajedniĉki na njih utiĉu i odvojeno
njen uzrok. Ako, na primer, jedan tip porodice u nekom datom ispitivati delovanje svakoga od njih, to se moţe postići ispitivanjem
društvu ima odreĊenu funkciju (u nerazvijenom društvu porodica je, tih pojava u razliĉitim društvima u kojima se ĉinioci što na njih
pored ostalog, i osnovna profesionalna škola za novi naraštaj), onda deluju nalaze u razliĉitim meĊusobnim odnosima, pa se na taj naĉin i
ona pothranjuje i obnavlja uzroke usled kojih taj tip porodice postoji. njihovo dejstvo moţe bar delimiĉno izolovano posmatrati. Upo-redna
Kad nestane prvobitna funkcija, jer se izmeni opšte stanje društva, istraţivanja imaju daleko širi znaĉaj u Dirkemovoj metodologiji nego
prestaje priliv energije koja je potrebna da bi se uzrok usled kog kod Konta. Kont je smatrao da, pošto je otkrio osnovne zakone
odreĊena pojava nastaje stalno odrţavao u delatnom stanju. društvenog razvoja, uporednim istraţivanjima treba prouĉiti sporedne
Napokon, treba istaći da je teorijski opravdano Dirkemovo ĉinioce koji su uticali da tempo razvoja svih konkretnih društava nije
tumaĉenje funkcije kao objektivnog odnosa izmeĊu pojave i bio podjednak. Dirkem je meĊutim, bio ubeĊen da se na uporednom
odreĊenog stanja društva. Funkcija, prema tome, ne zavisi samo od planu rešavaju svi osnovni teorijski zadaci sociologije, jer se samo
objektivnih osobina pojave koja funkciju vrši, nego se javlja kao uporeĊujući pojave u raznim društvima moţe otkriti ono što je u
odnos. Najbolje se to moţe videti kad se promeni opšte stanje njima zajedniĉko, kao i ono što utiĉe da one u raznim društvima
društva. Zbog opštih promena u društvu dešava se da neka pojava dobiju
izgubi svoju nekadašnju funkciju, iako se sama nije izmenila, zato 25
što njena ranija funkcija nije više potrebna u novom društvenom ) Ibidem, str. 113—20. MeĊutim na razvoj metoda uzroĉne analize
neeksperimentalnih podataka Dirkem je daleko više uticao svojim delom o
stanju. Izgubila se dakle funkcija jer se izmenio objektivni samoubistvu. (E. Durkheim, Le Suicide, F. Alcan, Pariš, 1897.) Ovo delo se još
uvek uzima kao jedan od uzora neeksperimentalne uzroĉne analize u sociologiji.
Vid. H. Hyman, Survey Design and Analy-sis, The Free Press, Glencoe, 111., 1955;
J. Madge, The Origins of Scien-tific Sociology, The Free Press, Glencoe, 111.,
1962.
M
) Ibidem, str. 91.
111
110
vrlo raznolike oblike, razliĉitu uĉestalost i da se razvijaju u razliĉitim ĉovek izoluje od društva, on nema više društvenu podršku,
pravcima. Stoga je Dirkemovo prouĉavanje društvene uzroĉnosti neophodnu svakom pojedincu; on postaje mentalno labilan i
uklopljeno u uporedni istraţivaĉki pristup.26) nesposoban da se odupre teţim udarcima sudbine, i usled toga više
Prethodno treba izneti osnovne ideje njegove uzroĉne sklon ka samoubistvu. Ovo objašnjenje zajedniĉkog uzroka povećane
analize.27) Dirkem je smatrao da je od ĉetiri Milova pravila za teţnje za obrazovanjem i sklonosti ka samoubistvu ne mora biti
eksperimentalno utvrĊivanje uzroka samo jedno — metod zajedniĉkih teorijski opravdano. Ono je izneto samo kao primer za ilustrovanje
promena — upotrebljivo za ispitivanje društvene uzroĉnosti. Ako se metodološkog problema, koji se sastoji u tome da dve ĉvrsto
utvrdi da se dve vrste pojava stalno nalaze u istim odnosima i stalno korelisane pojave ne moraju biti u neposrednom uzroĉnom odnosu
se menjaju na odreĊen naĉin, ima dovoljno razloga da se pretpostavi nego su posledice zajedniĉkog uzroka, koji se ne nalazi u korelaciji,
da izmeĊu njih postoji neka uzroĉna veza. Polazna opisna osnova za zbog ĉega u takvom sluĉaju ispitivanje treba produţiti da bi se otkrio
ispitivanje uzroĉnih odnosa su stabilne korelacije o stanju i kretanju taj zajedniĉki uzrok.
odreĊenih vrsta pojava. Ipak je Dirkem znao da se samo na osnovu Zatim, ĉesto su pojave koje se nalaze u korelacijama vrlo
stabilnosti korelacija ne moţe zakljuĉiti da one izraţavaju neke uz- sloţene. Na primer, poznato je da se tip naselja i uĉestalost
roĉne odnose, pošto ima i prividnih korelacija, koje mogu biti vrlo samoubistava nalaze u dosta ĉvrstoj korelacijskoj vezi i da su po
ĉvrste, ali da ipak izmeĊu pojava koje su u njima dovedene u pravilu, bar u Dirkemovo vreme, samoubistva bila više
meĊusobni statistiĉki odnos ne postoji uzroĉna veza. Neke od rasprostranjena u gradovima nego u selima. Ovakva korelacija ne
prividnih korelacija nastaju usled toga što su obe vrste korelisanih ukazuje na specifiĉan uzrok veće uĉestalosti samoubistava u gradu
pojava posledica nekog zajedniĉkog uzroka koji se, meĊutim, u kao tipu naselja. Jer grad je nešto vrlo sloţeno: to je naselje u kom se
korelaciji ne pojavljuje. Dovoljno je navesti jedan primer, koji moţda nalaze lica najrazliĉitijih zanimanja; zatim naselje s natproseĉno
nije najsrećniji, ali je Dirkemov i lepo ilu-struje ovu njegovu ideju. velikim postotkom doseljenika; grad je društvena sredina u kojoj je
Iako je utvrĊeno da izmeĊu stepena obrazovanja i uĉestalosti anonimnost ljudi neuporedivo veća nego u naseljima tradicionalnog
samoubistava postoji vrlo ĉvrsta pozitivna korelacija, tj. što je više tipa s malom pokretlji-vošću stanovništva, gde se svi ljudi dobro
obrazovanje veća je uĉestalost samoubistava, to ne znaĉi da bi bilo poznaju i gde je lakše društveno kontrolisati celokupno ponašanje
opravdano objašnjavati ovu korelaciju kao rezultat neposrednog pojedinaca, itd. Treba utvrditi specifiĉno svojstvo grada kao sloţene
uzroĉnog uticaja obrazovanja na povećanje sklonosti ka samoubistvu. društvene pojave koje najviše utiĉe na povećanje uĉestalosti samou-
Takvo tumaĉenje nije uopšte odgovaralo Dirkemovom opštem bistava. Traţi se, dakle, specifiĉni uzrok preko koga grad, kao
shvatanju društva. Obrazovanje, po njegovom mišljenju, zahvata društvena pojava, najviše i najneposredni]e utiĉe na povećanu
preteţno periferne delove liĉnosti i zbog toga ne moţe da presudno uĉestalost samoubistava. Dirkem je vrlo jasno uoĉio ovaj vaţan
utiĉe na naj-osnovnije ţivotne odluke, a jedna takva sudbonosna problem uzroĉne analize.
odluka dolazi do izraţaja u samoubistvu. Zbog toga je on smatrao da Dalje, i pored upotrebe raznovrsnih analitiĉkih postupaka u
su i povećanje sklonosti ka samoubistvu i povećana ţelja za ispitivanju iskustvenih odnosa meĊu pojavama, Dirkem nije smatrao
obrazovanjem podjednako posledice jednog zajedniĉkog uzroka, koji da je osnovano pretpostaviti da se dve vrste pojava nalaze u
je on video u opadanju tradicionalnih shvatanja. Gubitak vere u uzroĉnom odnosu ako se za to ne mogu navesti i teorijski razlozi; ili,
tradicionalna shvatanja podstiĉe ĉoveka da se obrazuje i da sam traţi drugim recima, ako se neka utvrĊena stabilna korelacija ne moţe
odgovore na razna ţivotna pitanja, koja za nekog ko je utonuo u teorijski protumaĉiti i objasniti sa nekog šireg stanovišta, koje nije
tradicionalna shvatanja nisu uopšte problem. On ima rešenja. A, stvoreno ad hoc, nego je u stanju da pored objašnjenja te korelacije
istovremeno, gubitak vere u tradicionalna shvatanja u društvu, koje objasni i ĉitav niz drugih pojava. Na primer, tumaĉenje da grad
nije na novi naĉin uspostavilo svoju moralnu integraciju, izaziva jednim svojim svojstvom utiĉe na pojaĉanje sklonosti ka samoubistvu
labavljenje unutardruštvenih odnosa, koji su po Dirkemu temelj na moţe se smatrati odrţivim, samo ako je izvedeno iz nekog opštijeg
kome pojedinac gradi svoju društvenu i psihiĉku ravnoteţu. Jer, po teorijskog stava u kome se pomoću delovanja toga svojstva
Dirkemu, ĉim se objašnjava još ĉitav niz drugih pojava koje su drukĉije u gradu nego u
26
drugim tipovima naselja. Tek pošto je neka korelacija objašnjena
) E. Dirkem, Pravila sociološkog metoda, str. 121—23. ") Ibidem, str. 113- pomoću proverenih teorijskih stavova ima više oprav-
120.
112 113
danja oĉekivanje da je u njoj izraţen odreĊen uzroĉni odnos, tj. da meri modifikovane da bi bile više prilagoĊene osobenim uslovima
ona nije samo prividna. društva u kome postoje. Ako se hoće objasniti razvoj takvih ustanova,
Pošto je neki korelacijski odnos svestrano razmotren, treba one se moraju prouĉavati bilo u istorijskoj razvojnoj liniji koju je
uporednim istraţivanjem ispitati širinu njegovog vaţenja, tj. da li je prošlo nekoliko društava istog tipa, ili uporednim prouĉavanjem
on stalan u naj razlici ti j im prilikama ili vaţi samo za odreĊena društava koja se nalaze na razliĉitom stupnju razvoja, ali u svakom
društva ili odreĊena njihova opšta stanja. Metod uporednih sluĉaju na istorijskoj graĊi društva koja su pripadala i pripadaju
istraţivanja u Dirkernovoj metodologiji po prvi put dobija odreĊeniju razliĉitim tipovima. Za naj-opštija genetiĉka prouĉavanja su, dakle,
fizionomiju. On, naime, jasno uoĉava potrebu uporednih istraţivanja neophodna uporedna istraţivanja u ovom najširem iskustvenom
s razliĉitim iskustvenim delo-krugom. Najuţi delokrug uporednih delokrugu.
istraţivanja jeste jedno konkretno društvo. Kad god se ispituju Ova Dirkemova zamisao uporednog metoda je vrlo rea-
masovne pojave, koje u pojedinim delovima nekog društva znatnije listiĉna. U njoj je jasno izraţena misao da. potrebna širina uporednih
variraju, ovaj nivo poreĊenja je vrlo koristan. Ne mogu se uporedno istraţivanja zavisi od karaktera problema i prirode ispitivanih pojava.
ispitivati uzroci monogamne porodice u jednom društvu u kome je Osnovni Dirkemov zakljuĉak jeste da što je neka pojava sloţenija to
ona jedini tip porodice. Premda i u toni društvu mogu da postoje je radi njenog objašnjenja potrebnije ispitivati njene oblike i njen
odstupanja od tog tipa porodice, na primer, prostitucija, razvod braka razvoj u većem broju razliĉitih tipova ljudskog društva. I zbog toga
itd., ĉije je ispitivanje korisno za otkrivanje uzroka nestabilnosti je, po njegovom shvatanju, sociologija nuţno uporedna nauka, koja se
monogamne porodice, ipak u njemu nema nekog drugog tipa ne moţe ograniĉiti na prouĉavanje jednog odreĊenog društva ili na
porodice koji bi sluţio za poreĊenje. Ali, niz drugih društvenih pojava prouĉavanje jednog odreĊenog društvenog tipa, na primer
varira u istom društvu od jednog geografskog podruĉja do drugog, u industrijskog društva. Pri kraju Pravila sociološkog metoda on
raznim nacionalnim grupama, raznim društvenim klasama i zakljuĉuje: „Uporedna sociologija nije posebna grana sociologije, već
je to sama sociologija, ukoliko prestaje da bude ĉisto opisna i teţi da
slojevima, razliĉitim tipovima naselja itd. U nauĉnom prouĉavanju shvati ĉinjenice".28) Kao što kasnije ograniĉavanje sociologije na
takvih pojava poreĊenja u okviru jednog društva su vrlo korisna. prouĉavanje samo razvijenih tipova društva nema osnova u Kontovoj
MeĊutim, iako se uporednim prouĉavanjem u tom najuţem okviru ili Marksovoj zamisli, ono isto tako nema osnova ni u Dirkemovom
moţe'doći do mnogih znaĉajnih zakljuĉaka o uzrocima koji utiĉu da shvatanju sociologije. Sociologija prouĉava ljudsko društvo u svim
se neka vrsta društvenih pojava javlja u razliĉitim oblicima, s njegovim razvojnim fazama, i samo uzimajući u obzir ĉitav razvoj
razliĉitim intenzitetom i razliĉitom uĉestalošću, ipak te zakljuĉke ona moţe da resi neka svoja osnovna teorijska pitanja.
treba pro-veravati na širem uporednom planu, i to najpre
istraţivanjem u drugim konkretnim društvima istog društveno- U poreĊenju sa Kontom, Milom i Spenserom Dirkemova
istorijskog tipa. metodologija, s opšteg pozitivistiĉkog stanovišta, znaĉi znaĉajan
napredak u razmatranju osobenosti sociološkog metoda. Ipak, u njoj
Primer s prouĉavanjem društvenih uslova monogamne postoji niz slabosti. Ĉini se da su glavni koreni tih slabosti (1) u
porodice pokazuje da ova najuţa poreĊenja nisu mogućna kad se Dirkemovom priliĉno nekritiĉnom prihvata-nju induktivizma kao
ispituje neka društvena ustanova koja je jedinstvena norma u osnovnog metodološkog pristupa u prouĉavanju iskustvenih pojava.
društvenoj organizaciji odreĊenog društva. U tom sluĉaju poĉetni Poznato je da su svi istaknuti pozi-tivisti prošlog veka bili
iskustveni delokrug uporednog prouĉavanja moţe da bude samo više induktivisti. Nisu oni mislili da će ĉinjenice same da govore, bez
društava istoga tipa. Napokon, postoji i treći, najširi, okvir u kome su teorijsko-sistematskih objašnjenja. Dirkemovi istraţivaĉki radovi
uporedna istraţivanja potrebna, i koji ĉine sva društva o kojima pokazuju veliku, ponekad ĉak preteranu, hipotetiĉko-deduktivnu
postoje potrebni izvorni podaci, a idealno bi bilo da to budu sva upotrebu teorije. Ipak, u svojim metodološkim shvatanjima o odnosu
društva koja su postojala, dakle, društva naj razlici ti j ih tipova i u nauĉne teorije prema ĉinjenicama on je podlegao uticaju
naj razliĉiti j im opštim uslovima. Na ovom najširem stupnju, induktivizma. Istiĉući s pravom znaĉaj objektivnog i sistematskog
poreĊenja prestaju da budu statiĉko-strukturalna i prerastaju u opisa za razvoj teorije, Dirkem je uglavnom ograniĉio njenu funkciju
genetiĉko-istorijska. U pojedinim razvijenijim tipovima društva na obja-
postoje razne društvene ustanove. Mnoge od njih, ipak, nisu
iskljuĉivo rezultat društvenih uslova samo onog tipa društva u kome 28
) Ibidem, str. 123.
postoje, nego su potpuno ili delimiĉno nasleĊene iz prošlosti, i samo
su u većoj ili manjoj o
d
114 115
šnjavanje utvrĊenih opisnih uopštavanja. Kritiĉko prevazila-ţenje 3.

postojećeg putem otkrivanja u njemu skrivenih optimalnih
mogućnosti, pozitivizam je uvek smatrao „spekulacijom" a ne OSNOVNA GLEDIŠTA O KORENITOJ RAZLICI
zadatkom nauĉne teorije. U tom pogledu Dirkem je, moţda, bio samo METODA PRIRODNIH I DRUŠTVENIH NAUKA
manje iskljuĉiv od ostalih pozitivista.
(2) Drugi izvor slabih rešenja u Dirkemovoj metodologiji su Šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka pozitivizam dominira
jednostranosti teorijskog stanovišta, njegov sociologizam i još u zapadnoj evropskoj graĊanskoj misli i nauci i gotovo da nema
odreĊenije izrazito spiritualistiĉko, idealistiĉko-etiĉko shva-tanje nekog drugog epistemološkog stanovišta koje bi mu se tada oštrije
suštine društva. Ovo je stalno sugeriralo da se u društvu vidi idealni suprotstavljalo. MeĊutim, poĉetkom 80-tih godina javlja se u
moralni totalitet, a da se nedovoljno uviĊaju brojne oštre društvene Nemaĉkoj ĉitav niz pisaca koji dovode u sumnju osnovne
suprotnosti i sukobi, usled kojih ono što je Dirkem smatrao epistemološke teze pozitivizma, a naroĉito njihovu primenljivost u
kolektivnom svesti nije. ni izdaleka toliko jedinstveno i nema ni nauĉnom ispitivanju društva. Knjiga Karl Men-gera (K. Menger)
izdaleka toliki moralni autoritet kao što se njemu ĉinilo. Ispitivanja o metodi društvenih nauka i -političke ekonomije napose i
Sociologizam je još više pojaĉavao ovu osnovnu slabost u tumaĉenju
suštine društva time što je, u opravdanoj kritici psihološkog Diltajev (Dilthev) Uvod u duhovne nauk'e, bili su neposredni povod
redukcionizma i naglašavanju da je društvo jedan osoben deo pokretanja diskusije o metodologiji društvenih nauka koja je u
stvarnosti, suviše odvajao društvo od njegove prirodne sredine i Nemaĉkoj trajala decenij ama. Obe knjige pojavile su se 1883.
nedovoljno uzimao u obzir osnovne antropološke ĉovekove osobine. godine, a iste godine izlazi i poznati Šmolerov (Schmoller) osvrt O
Te osobine postoje kao nešto dato za svako konkretno društvo. Ovo metodologiji državnih i društvenih nauka u kome se on, prikazujući
nesumnjivo moţe na njih uticati, ali antropološke osobine takoĊe obe knjige, gotovo bez rezerve opredeljuje za Diltajevo gledište.
aktivno povratno reaguju na društvene uticaje. Zbog teorijskih Godinu dana kasnije Menger odgovara Šmoleru brošurom Zablude
slabosti bila su prihvaćena nezadovoljavajuća metodološka rešenja istorizma u nemačkoj nacionalnoj ekonomiji.1) Ovim polemikama
koja nisu dozvoljavala da se u punoj meri iskoristi pravilnost nekih poĉinje u Nemaĉkoj dugotrajna borba oko metoda tzv.
osnovnih metodoloških stavova. Methodenstreit, koja s podjednakom ţestinom i sa sve većim brojem
(3) Na kraju, metodologija uvek zavisi od razvitka nauke, i uĉesnika traje sve do prvog svetskog rata, da bi se dvadesetih godina
kad nauka preĊe odreĊeni stupanj svoga razvoja moraju se razvijati obnovila i prestala, u stvari, tek dolaskom hitlerizma. Ne ulazeći u
nova metodološka stanovišta. Dirkem je nesumnjivo dao znaĉajan istorijski opis pojedinosti „borbe oko metoda", biće navedeni samo
doprinos opštem razvoju sociološke metodologije. Uticaj njegovih još neki radovi u kojima su izneta osobena gledišta s trajnijim i
metodoloških ideja nije manji od uticaja njegove sociološke teorije. dubljim uticajem.2) Godine 1894. Vindelband (Windelband) drţi u
Posle Dirkema u pozitivizmu nije nastala ni jedna celo-vitija Strazburu svoj ĉuveni rektorski govor Istorija i prirodna nauka; 1899.
i znaĉajnija originalna metodološka zamisao. Pozitivizam se kasnije izlazi prvo izdanje Rikertove (Rickert) rasprave Kulturna i prirodna
preteţno usredsredio na razvijanje pojedinih istraţivaĉkih postupaka, nauka, a 1902. njegova knjiga Granice prirodnog naučnog
naroĉito postupaka za prikupljanje podataka, ali i analize. MeĊutim, obrazovanja pojmova, u ko-
niko od pozitivista nije izgradio jednu tako celovitu epistemološku
zamisao sociološkog metoda kao što su to uĉinili Kont i Dirkem, pa 1
) K. Menger, Untersuchungen iiber die MethoĊe der Social-
se izlaganje razvoja pozitivistiĉkih shvatanja o sociološkom metodu wissenschaften, Duncker und Humbolt, Leipzig, 1883; W. Dilthey, Ein-leitung in die
moţe završiti s Dirkemom. Na kraju ovog poglavlja će se prikazati Geisteswissenschaften, Gesammelte Schriften, I. Band, B. G. Teubner, Leipzig—
karakteristiĉni stavovi savremenog pozitivizma o nekim nauĉnim epi- Berlin, 1923. G. Schmoller, Zur Methodologie der Staats-und Sozialwissenschaften,
Jahrbuch fiir Gezetzgebung, Ver-loaltung und Volkswirtschaft, VII. Jahrg., 3 Heft, S.
stemološkim problemima, ali neće biti potrebno da se u celini izlaţe 239—58. K. Menger, Die Irrtumer des Historismus in der deutschen
metodološko stanovište nijednog pojedinaĉnog pisca. Nationalokonomie, Wien, 1884.
2
) Opširniji prikaz borbe oko metoda i obimna bibliografija mogu se naći u
studiji F. N. Tenbruck, Die Genesis der Methodologie Max Webers, Kolner
Zeitschrift fiir Soziologie und Sozialpsychologie, 11 Jahrg. (1959), H. 4.
»•
116
117
jima on dalje razvija osnovnu Vindelbandovu ideju.3) IzmeĊu 1903. i
1913. objavljuje Veber svoje osnovne metodološke rasprave.4) Na se vrlo izrazito opisno shvatanje istorije i takva opisna istorija sa
petom i šestom godišnjem sastanku nemaĉkih sociologa 1926. i 1928. svojim osobenim, od prirodnih nauka potpuno razliĉitim epi-
godine vodila se ponovo vrlo široka diskusija o metodu, ali se nova, stemološkim osobinama se smatra osnovnom naukom o društvu. U
originalna stanovišta nisu pojavila. U dosta oštroj polemici iznošene shvatanjima ove istorijke nauke, kao i njenog osobenog metoda
su uglavnom stare i poznate teze pozitivizma i istorizma.5) Na kraju, pojedini mislioci se meĊusobno razlikuju. Ali svi smatraju da samo
1930. godine izlazi metodološka rasprava Vernera Zombarta (W. jedna vrlo konkretna, od prirodnih nauka po metodu i svojoj
Sombart) Tri nacionalne ekonomije6) u kojoj se ponovo na sintetiĉki epistemološkoj strukturi razliĉita istorija moţe da bude najopštiji
naĉin obrazlaţe an-tipozitivistiĉko gledište o osobenom metodu okvir i istovremeno najcelovitiji domet u nauĉnom prouĉavanju
društvenih nauka. Bez obzira na meĊusobna neslaganja u teorijskim i društva.
epi-stemološko-metodološkim pitanjima, najistaknutiji pisci koji za- Nije lako nauĉno objasniti kulturno-istorijsku i društvenu
stupaju ideju o korenito razliĉitom metodu društvenih nauka slaţu se situaciju u kojoj nastaje istorizam kao opšte epistemo--loško
u nekoliko osnovnih stvari. Oni potpuno jednodušno odbacuju niz stanovište o metodu društvenih nauka, kao i uzroke zbog kojih je on
osnovnih epistemoloških ideja pozitivizma. Kritika poĉinje (1) poslednjih decenija prošlog veka i sve do prvog svet-skog rata bio
osporavanjem epistemološkog shvatanja da prirodne i društvene najuticajnija struja u7 graĊanskoj nemaĉkoj nauci. To, uostalom, i nije
nauke treba da budu jedinstvene u osnovnim-logiĉ-ko-metodološkim zadatak ove knjige. ) Ipak treba ukazati na još neke opšte osobine
naĉelima, iako se zbog osobenosti svojih predmeta moraju sluţiti istorizma, a pre svega na njegovo osnovno shvatanje istorije.
razliĉitim istraţivaĉkim postupcima. Stoga se (2) osporava da je u Istorizam, kao osporavanje mogućnosti teorijskog nauĉnog znanja o
cilju brţeg razvijanja društvenih nauka potrebno u njima što više društvu, ima u Nemaĉkoj dugu pred-istoriju. On se pojavljuje u
primeniti i razviti ona metodološka shvatanja, ĉija je epistemološka nemaĉkoj istoriografiji već u vreme romantizma i još više dolazi do
vrednost prethodno proverena u prirodnim naukama. (3) Kao osnovni izraţaja u razliĉitim stavovima Hegela i Rankea prema prouĉavanju
razlog za ovakav stav iznosi se sumnja o mogućnosti otkrivanja istorije. Ali istorizam u to vreme još nije epistemološki zasnovan.
zakona u društvenom ţivotu, a još više i odluĉnije se osporava da je Istorizam kraja prošlog veka izgraĊen je na pretpostavci da u istoriji
otkrivanje zakona osnovni nauĉni cilj istraţivanja društva. (4) U vezi ĉoveĉanstva nema nekog sveopšteg reda i opštih zakona, nego da su
s tim zastupa se sasvim drukĉije shvatanje naĉina nauĉnog svi njeni uţi delovi i epohe samosvojne celine, koje se samo kao
objašnjavanja pojedinaĉnih društvenih pojava. (5) Zakljuĉak iz ovih takve mogu shvatiti. Nekad je Ranke, suprotstavljajući se Hegelovom
kritiĉkih razmatranja jeste osporavanje mogućnosti i vrednosti opšte shva-tanju istorije kao razvojne teodiceje, u kojoj su smisao i znaĉaj
teorijske nauke o društvu ĉiji bi osnovni.zadatak bilo otkrivanje i svake epohe odreĊeni njenim poloţajem u jedinstvenom svetsko-
teorijsko povezivanje društvenih zakona, i koja bi usled toga mogla istorijskom procesu, pisao da se bog neposredno odnosi prema-svakoj
da sluţi kao teorijska osnova istorijskih prouĉavanja i objašnjavanja eposi i da ih sve smatra podjednako vrednim. Ova ista ideja o istoriji
pojedinaĉnih pojava. Nasuprot mišljenju da je neophodna jedna takva koju ĉine kvalitativno razliĉiti, potpuno diskontinuirani delovi jeste
opšta teorijska nauka o društvu, izgraĊena na opštim epistemološkim najdublje idejno jezgro novog istorizma. Diltaj je tu misao izrazio
naĉelima prirodnih nauka, istiĉe sasvim jasno pišući: „Vekovi se u svojoj strukturi meĊusobno
razlikuju... Fakticitet rase, prostora, odnosa snaga, ĉini svugde osnovu
3
) W. Windelband, Geschichte und Naturwissenschaft, Strass- koja se ne moţe oduhoviti. Hegelov je san da vekovi predstavljaju
burg, 1900; H. Rickert, Kulturwissenschaft und Naturwissenschaft, J. C. stepenicu u razvoju duha.8 Prikazivanje jednog veka pretpostavlja
B. Mohr (P. Siebeck), 1899; Die Grenzen der naturwissenschaftlichen jasno oko za taj fakticitet". ) Osnovna odlika istO'rijskog prouĉavanja
Begriffsbildung, isti izdavaĉ, 1902. jeste spo-
4
) Posle Veberove smrti ove rasprave su objavljene u knjizi
Gesammelte Aufsatze zur Wissenschaftlehre, J. C. B. Mohr (P. Siebeck), 7
Tubingen, 1922. ) O istorizmu postoji nekoliko vrlo iscrpnih studija. Vid. na pr.,
5 E. Troeltch, Der Historismus und seine Probleme, J. C. B. Mohr (Paul
) Vid. Schriften der deutschen Gesellschaft fur Soziologie, I. Se-
rie: Verhandlungen der deutschen Soziologentage, V i VI Band, J. C. B. Siebeck), Tubingen, 1922; K. Mannheim, Historismus, Arčhiv fur Sozial-
Mohr (P. Siebeck), Tubingen, 1927, 1929. taissenschaft und Sozialpolitik, Bd. 50 (1924); H. Barth, Ideologie und
6
) W. Sombart, Die drei NationalSkonomien, Duncker und Hum- Wahrheit, Manesse Verlag, Ziirich, 1945; G. Lukacs, Die Zerstorung der
bolt, Munchen—Leipzig, 1930. Vernunft, Luchterhand, Neuwied, 1962.
8
) W. Dilthey, Gesammelte Schriften, VII Band, B. G. Teubner,
Leipzig und Berlin, 1927, S. 287—8.
118 119
ne moţe razumeti ako se bar u najopštijim crtama ne poznaju
sobnost da se shvati konkretna osobenost neke istorijske celine. epistemološka shvatanja neokantovske škole, naroĉito H. Rikerta
Traţiti u konkretno-istorijskim celinama neke opšte zakone ili neki (Rickert), a donekle i W. Diltaja (Dilthev).
opšti red u njihovom pojavljivanju jeste za istorizam metafiziĉki
besmisao. Ne individualizuje se, dakle, samo istorijski pristup u
prouĉavanju društva, nego se individualizuje i sama istorija tvrdnjom a) WILHELM DILTAJ (W. DILTHEY)
da u njoj postoji potpuni diskontinuitet. Kasniji pokušaji, nastali u
krilu istorizma, da se u istoriji utvrde neke pravilnosti uvek se kreću u Diltaj je istovremeno jedan od najuticajnijih predstavnika istorizma i
okviru pojedinih uţih istorijskih celina, naroda i civilizacija. Ideja o tzv. filozofije ţivota (Lebensphilosophie). Premda su Diltajeve
kulturnim krugovima kao objašnjenje procesa nastanka i propadanja epistemološke i metodološke ideje duboko ukorenjene u njegovoj
pojedinih društava i civilizacija jeste najširi teorijski zahvat mogućan filozofiji, izlaganje se mora ograniĉiti na prikaz njegovog shvatanja
sa stanovišta istorizma. Ne moţe se razumeti zašto se istorizam tako metoda društvenih, ili kako ih on sam naziva duhovnih nauka.9)
odluĉno suprotstavljao ideji teorijskog prouĉavanja društva ako se ne
uzme u obzir ovo potpuno diskontinuirano shvatanje isto rije. Tada Diltaj je prvi šire razradio istorizam kao epistemološko stanovište u
izgleda da su osnovni razlozi epistemološke i metodološke prirode. U pomenutom delu Uvod u duhovne nauke. Po uzoru na Kanta, on je
stvari, ovi razlozi su izvedeni iz odreĊene filozofije istorije, iako je ţeleo da napiše kritiku istorijskog uma, koja je trebalo da utvrdi
većina predstavnika istorizma na recima protiv filozofije istorije. osnovne pretpostavke i granice nauĉnog saznanja o istoriji, što u
U ovoj idejnoj klimi odvijao se proces konstituisanja sociologije u Diltaj evo j filozofiji znaĉi granice saznanja o ĉoveku. Jer, „ĉovek se
Nemaĉkoj na prekretnici vekova. Uslovi za njeno ukljuĉivanje u spoznaje samo u istoriji",10) ili drugim recima ,,šta je ĉovek kazuje
zvaniĉnu organizaciju nauka, koja je u to vreme bila istovetna s mu samo njegova istorija".11) Na istoriji Diltaj ţeli da izgradi svoju
organizacijom univerziteta, svakako nisu bili povoljni. Ovo bi se filozofsku antropologiju, srţ ĉitave svoje filozofije. Uvod u duhovne
moglo dokazati i ispitivanjem profesionalnih biografija nemaĉkih nauke bio je zamišljen kao deo jednog sistematskog epistemološkog
sociologa do prvog svetskog rata. Ali takvo ispitivanje spada više u dela koje Diltaj nije uspeo da dovrši, iako je na njemu radio nekoliko
sociologiju nauke nego u istorijski uvod u metodologiju sociologije. decenija. Pored niza rasprava u kojima je razvijao svoja epistemo-
Za razumevanje razvoja shvatanja o sociološkom metodu je daleko loško-metodološka shvatanja, on je tek pred smrt uspeo da u relativno
vaţnije ispitati koliko su ideje istorizma uticale na razne zamisli celovitom obliku dopuni sadrţaj Uvoda u nedovršenom delu
sociologije i njenog metoda. Svestranija analiza bi mogla da pokaţe Izgrađivanje istorijskog sveta u duhovnim naukama.12) Ali, iako
stvarano u toku više od tri decenije, Diltaj evo epistemološko
na nema ni jedne struje u nemaĉkoj sociologiji koja nije vrlo ozbiljno stanovište se nije bitno menjalo. Izlaganje tog stanovišta daleko više
uzimala u obzir ideje istorizma. Na primer, Zimlov (Simmel) pokušaj oteţava nedovoljna odreĊenost nekih njegovih kljuĉnih kategorija,
da sociologiju pretvori u nauku o apstraktnim oblicima društvenog ţi- kao što su pojmovi doţivljavanja, razumevanja, strukture itd. kao i
vota postaje razumljiviji ako se ima na umu koliko je u nemaĉ-kim samo naznaĉene ideje o tome kako se zamisao moţe uĉiniti
akademskim krugovima bilo duboko ukorenj eno gledište da je prikladnom za prouĉavanje širih istorijskih celina, kao što su epohe i
istorija jedina moguća opšta društvena nauka. Ista ova okolnost bar civilizacije.
delimiĉno objašnjava zašto formalna struja ima u nemaĉkoj
sociologiji relativno veći uticaj nego u bilo kojoj drugoj zemlji. Mi 9
) Sira obaveštenja o Diltajevoj filozofiji mogu se naći u knjizi
ćemo se ipak ograniĉiti na ispitivanje uticaj a istorizma na O. F. Bollnow, Dilthey, Eine Einfuhrung in seine Philosophie,' B. G.
metodološka shvatanja Maksa Vebera (Weber) iz dva razloga. (1) Na Teubner, Leipzig und Berlin, 1936; kao i u obimnom predgovoru koji
je za petu knjigu njegovih sabranih dela napisao G. Miš (Misch). (Ge-
Vebera su ideje istorizma najviše uticale pošto je on sam izašao iz sammelte Schriften. V. Band, B. G. Teubner, Leipzig—Berlin, 1924,
istorizma, i tek u poslednjim svojim radovima donekle prevazišao S. VII—CXVII). Zanimljive analize Diltajeve epistemologije dali su Trelĉ
njegove okvire (2) Veberove metodološke ideje, iako on nije stvorio i Lukaĉ u svojim knjigama navednim u primeĊbi 7). Od novijih radova
organizovanu školu, davno su prešle granice nemaĉke sociologije i zasluţuje paţnju knjiga H. A. Hodges, Wilhelm Dilthev: An Introduction,
Routledge and Keean, London, 1952.
pre bi se moglo tvrditi da njihov uticaj raste nego da opada. Veberova 10
) W. Dilthey, Gesammelte Schriften, Bd. VII, S. 279.
metodologija se, meĊutim, ") Ibid., BĊ. VIII, S. 224.
12
) W. Dilthev, Der Aufbau der geschichtlichen Welt in den Geisteswissenschaften,
Gesammelte Schriften,. Bd. VII.
120 121
Osnovna ideja Uvoda jeste da je nauĉno saznanje o dru-: štvu suprotstavljaju istorijskim radovima Rankea, Karlajla i drugih
mogućno samo u obliku konkretne istorije. „Cilj je duhovnih nauka istoriĉara.17) Izgleda da se ovo moţe objasniti znatnim opadanjem
da shvate pojedinaĉno i individualno u isto rij sko-društvenoj uticaja pozitivistiĉkih ideja u Nemaĉkoj u poslednjoj deceniji prošlog
stvarnosti.. ."13) Sasvim je stoga razumljivo što se on vrlo odluĉno i prvoj deceniji ovog veka, usled ĉega je polemika s njima postajala
suprotstavlja filozofiji istorije i sociologiji kao pokušajima da se u manje vaţna. Sem toga, u Hegelovom delu Diltaj je našao dublje
istoriji otkriju i teorijski objasne neke osnovne pravilnosti i zakoni. podsticaje. Jedan od njegovih ciljeva bio je da Hegelovom shvatanju
Dokazivanje da filozofija istorije i sociologija nisu nauke, da one istorije da novo vitalistiĉko i iracio-nalistiĉko tumaĉenje.
pokušavaju da rese nerešiv problem i da su njihove metode Osporavanje mogućnosti teorijskog znanja o društvu na j
neispravne zauzima vrlo mnogo prostora u prvom, epistemološkom neposredni je utiĉe na Diltajev stav prema sociologiji, i zbog toga je
delu Uvoda.u) Poreklo filozofije istorije Diltaj traţi u hrišćanskoj ideji njime poĉeto izlaganje njegove epistemologije. Odmah će se' videti
o istoriji kao teo-diceji, ostvarivanju boţje promisli. Filozofija istorije da on odluĉno zastupa tezu da se prirodne i društvene (duhovne)
pokušava da odgonetne ovu teološku zagonetku sluţeći se drugim, nauke korenito razlikuju. MeĊutim, ovo još ne bi moralo znaĉiti da ne
metafiziĉkim sredstvima. Sociologija Konta, Mila i Spensera je samo moţe postojati jedna opšta teorijska društvena nauka, razliĉita od
novi naturalistiĉki oblik filozofije istorije. Ona nije manje apstraktna teorijskih prirodnih nauka. Ipak, shvatanje razlika izmeĊu prirodnih i
od klasiĉne filozofije istorije, ali unosi u razumeva-nje prirode društvenih nauka jeste temelj Diltajeve epistemologije i metodologije
istorijskog saznanja još jednu zabludu jer smatra da se ono moţe društvenih nauka i zbog toga se ono mora u najkraćim crtama
postići primenom metoda prirodnih nauka. U stvari, filozofija istorije prikazati. O ovoj razlici Diltaj raspravlja na više mesta u Uvodu i
i sociologija podjednako osiromašuju i shematizuju istoriju jer im drugim svojim delima, ostajući ipak uvek na svom polaznom
nedostaje smisao za izvornu konkretnost istorije koja se moţe postići stanovištu.18) Diltaj redovno najviše istiĉe razliĉitu prirodu iskustva
samo isto rij skim istraţivanjem. Filozofija istorije i sociologija na kome se zasnivaju prirodne i društvene nauke kao osnovnu razliku
nemaju opravdanja ni kao pokušaj da se iz već izvedenih uţih meĊu njima. Priroda je ĉoveku data kao nešto spoljašnje, što ostaje
istorijskih sinteza izvedu neki opštiji teorijski zakljuĉci. Svaki pojavno, jer ĉovek ne moţe da prodre u unutrašnju bit prirodnih
pokušaj da se iz istorijske graĊe, kojoj su intuicija i trud istoriĉara već pojava. Prirodnim naukama celina nije poznata na poĉetku, one je
dali oblik umet-niĉke celine, izvedu neki teorijski zakljuĉci, Diltaj uspostavljaju konstruktivnim putem; izdvajanjem i kvantifi-kacijom
smatra besplodnom metafizikom.15) Vrednost istorijskih zbivanja nekih osobina odreĊenih vrsta prirodnih pojava ove nauke ispituju
sastoji se u njihovoj neponovljivoj individualnosti. Paţnju istoriĉara odnose meĊu tim osobinama i nastoje da ih izraze u obliku
najviše privlaĉi upravo ono što prevazilazi proseĉno.16) Oĉigledno je matematiĉkih obrazaca, a zatim da pomoću teorijskih hipoteza
samo ranije pomenuto potpuno diskontinuirano shvatanje istorije povezuju pojedine prirodne zakone u šire teorijske sisteme. Prirodne
moglo da bude osnova potpunog odbacivanja teorijskog znanja o nauke ne mogu razumeti prirodne pojave, nego ih samo mogu
društvu. Naime, jedno je kritika spekulativnosti i shematiĉnosti objasniti izvodeći ih iz nekih utvrĊenih opštih zakona.
filozofije istorije i sociološke teorije, a sasvim drugo tvrdnja da je o Nasuprot ovom spoljašnjem odnosu prirodnih nauka prema
društvu mogućno samo konkretno-istorijsko, opisno saznanje. svom predmetu, društvene nauke se temelje na unutrašnjem iskustvu,
Zanimljivo je da u Uvodu u svojim dokazivanjima o neosnovanosti koje je u svom izvornom obliku, po Diltaj u, intuitivno. Društvene
teorijskog znanja o društvu Diltaj gotovo podjednako kritikuje Hegela ĉinjenice su ĉoveku razumljive jer ih on moţe neposredno doţiveti,
i Konta. U kasnijim radovima on pozitivistiĉkoj sociologiji pridaje osetiti, proizvesti. Dok mu je priroda uvek tuĊa jer u njoj moţe
sve manji znaĉaj, dok se kritiĉki osvrti na Hegelovu filozofiju istorije razumeti samo ono što je nastalo kao rezultat ljudske prakse, tj. samo
stalno ponavljaju i obiĉno oĉoveĉenu prirodu, društvo je ĉove-kov svet. Ţiveći u njemu, ĉovek
oseća društvo u sebi i moţe doţiveti naj razliĉiti je meĊusobne
13
) W. Dilthey, Einleitung in die Gesteswissenscharten, Gesam-melte Schriften, I. odnose i reakcije, stanja i delatnosti, jednom reci sav sadrţaj
Band, S. 27. društvenog ţivota. Nauĉna
") Ibidem, S. 86-92, 93-104, 104-112.
15 ") Vid. na primer, Gesammelte Schriften, VII. Band, S. 99—106. 18) Vid. na primer,
)Ibidem, S. 119. Einleitung, S. 4-14, 35—39, 116-120: Gesammelte Schriften, V. Band, S. 138-153;
16
)Ibidem, S. 118. 262-289.
122 123
saznanja o društvu su manje precizna nego o prirodi, ali je njihova snaga, kao biće s voljom, osećanjima i predstavama ... uzmem kao
ogromna prednost u tome što nisu fenomenalna nego se zasnivaju na osnovu i za objašnjenje saznanja."23) Ţivot se u svojoj punoći i
neposrednom doţivljavanju i razumevanju. raznolikosti moţe shvatiti samo ţivotom. Ovo je jedna od osnovnih
Pored ovog razliĉitog karaktera iskustva Diltaj je, mada ne ideja ĉitave Diltajeve filozofije. Zbog toga je sasvim logiĉno da on
toliko odreĊeno, ukazivao i na ontološku razliku izmeĊu prirode i tvrdi da sposobnost razumevanja, kao oblik daljeg nauĉnog razvijanja
društva,19) kao drugi razlog zbog ĉega se prirodne i društvene nauke neposrednih doţivljaja u društvenim nau-kama, stavlja u pokret
moraju bitno razlikovati. U prirodi vlada mehaniĉka uzroĉnost, u totalitet nauĉnikovog bića, kao i da sama snaga razuma nije dovoljna
društvu (svetu duha, istoriji) se javljaju sloboda, svrsishodnost i za postizanje većih rezultata u ovim naukama.24)
vrednosti. Već u Uvodu on je objašnjavao da je svest o suverenoj Odredivši na krajnje intuicionistiĉki i introspektivan naĉin
volji, odgovornoj za svoja dela, obiĉno razlog što se društvene nauke polaznu osnovu nauĉnog iskustva o ĉoveku i društvu, Diltaj je ipak
odvajaju od prirodnih, i da su postupci slobodne volje, koji se ne nastojao da dalji tok oblikovanja toga iskustva objek-tivizuje. Tom
mogu objasniti prirodnom mehaniĉkom uzroĉnošću, pokretaĉi razvoja cilju u njegovoj metodologiji sluţe pojmovi izraza i objektivacije,
i liĉnosti i ĉoveĉanstva.20) U kasnijim radovima on još više naglašava razumevanja, tumaĉenja i hermeneutike. Iako je osnova za razume
ovu razliku. ,,U istorijskom svetu ne postoji prirodnonauĉna uzroĉ- van je ţivota, doţivljaj se temelji na izrazima u kojima se ţivot
nost, jer uzrok u smislu ove uzroĉnosti sadrţi u sebi zakono-merno i ispoljava. Ovo vaţi već za razumevanje vlastite liĉnosti. Samo u
nuţno proizvoĊenje posledica; istorija zna samo za odnose delovanja i vlastitim delima i u izrazu svoga iskustva mogućno je potpunije
trpljenja, akciie i reakcije."21) Na jednom drugom mestu, gde društvo samorazumevanje. Razumevanje drugih liĉnosti i kolektiva ostvaruje
(ili duhovni svet) definiše kao delatnu povezanost se uvek posredstvom doţivi ja-* vanj a raznovrsnih oblika u kojima
(Wirkungszusammenhang), Diltaj istiĉe da se ono razlikuje od se izrazio njihov ţivot. Ponovno doţivljavanje, osećanje i
uzroĉne povezanosti prirode po tome što se u njemu stvaraju razumevanje tuĊih iskustava mogućno je zbog toga što meĊu
vrednosti i ostvaruju ciljevi, i to ne sluĉajno ili samo epizodiĉno nego liĉnostima postoji nešto zajedniĉko, što je delimiĉno steĉeno u
stalno; jer istorijski ţivot stalno stvara nova dobra i vrednosti.22 Zbog njihovom zajedniĉkom društvenom ţivotu, a delimiĉno proizilazi iz
toga mu Diltaj pripisuje „imanentno-teleo-loški karakter". ) Na istovetnih antropoloških osobina ĉoveka kao vrste. I pored svoga
osnovu ovih stavova se ipak ne bi smelo zakljuĉiti da Diltaj smatra da izrazito diskontinuiran nog shvatanja istorije, Diltaj nije napustio
je teleologija u istoriji ono što je kauzalitet u prirodi. Na drugim humanistiĉku pretpostavku o postojanju zajedniĉkih osnovnih
mestima on uzgred pominje uzroĉne odnose u društvu, ali nigde antropoloških ĉove-kovih osobina, iako ta pretpostavka narušava
sistematski ne raspravlja o društvenoj uzroĉnosti. doslednost njegovog shvatanja istorije. Potpuno diskontinuirane
Radi boljeg razumevanja Diltajevog shvatanja metodologije istorijske epohe morale bi biti gotovo hermetiĉki zatvorene za kasnije
društvenih nauka treba ukazati da on znatno proširuje pojam neposredno uţi vi ja vanj e i razumevanje.
saznajnog iskustva. Kritikujući intelektualizam klasiĉne teorije Zadatak razumevania jeste da polazeći od doţivljaja uĉini
saznanja, kao i pozitivistiĉko odbacivanje samoposma-tranja kao neposredno iskustvo objektivnijim, pouzdanijim i da pojedinaĉne
izvora saznanja, on iznosi tezu da se društvene nauke moraju oslanjati doţivljaje poveţe u šire smisaone celine. Ne ulazeći u posebne oblike
na celokupno ĉovekovo iskustvo. ,,U ţilama subjekta koji saznaje što razumevanja koji odgovaraju osobenostima razliĉitih društvenih
su ga konstruisali Lok, Hjum i Kant ne teĉe stvarna krv, nego pojava i njihovih izraza, moţe se reći da se prvi zadatak razumevanja
razreĊeni sok uma kao ĉiste misaone delatnosti. Ali mene je moje sastoji u otkrivanju stvarnog odnosa izmeĊu nekog izraza i onog što
istorijsko i psihološko bavljenje celovitim ĉovekom odvelo da ga s je u njemu izraţeno. Pojedini izrazi mogu biti nedovoljno adekvatni
mnogostrukošću njegovih svom ţivotnom sadrţaju, a neki mogu biti potpuno laţni. Zatim treba
utvrditi znaĉenje pojedinaĉnog izraza i doţivljaja. Kategorija
19
)Pri tom treba imati naumu osobenost Diltajeve terminolo znaĉenja oznaĉava odnos delova prema nekoj ţivotnoj celini, bilo da
gije u kojoj se sadrţaj društvenog ţivota obiĉno naziva pojmom duhov se radi o ţivotu pojedinca, neke društvene grupe, istorijske epohe,
nog sveta. Ali „duhovni svet" je kod Diltaja identiĉan sa ljudskom kul-
istorijom, a nema uopšte transcendentan karakter.
20
)Einleitung, S. 6-7, 11-12. 23
51
) Gesammelte Schriften, VII. Band, S. 197. **) Ibidem, S. 153. ) Einleitung, S. XVIII. M)
Ibidem, S. 38.
124 125
nizaciie. MeĊutim, potpuna neodreĊenost ţivota kao osnovne
ture. Otkrivanje znaĉenja stoga povezuje pojedinaĉna iskustva u šire ontološke kategorije onemogućuje Diltaju da iznese bilo kakve
smisaone celine.25) Ćelo vi to nauĉno razumevanje širih istorijskih odreĊenije stavove o unutrašnjoj strukturi globalnog društva i
celina Diltaj naziva izlaganjem ili tumaĉenjem. Ono pretpostavlja odnosima izmeĊu njegovih delova.
posebnu liĉnu darovitost, ĉak genijalnost, koje su u izvesnoj meri Pojmovno sredstvo koje odgovara ovim kvalitativno
potrebne već za svako ponovno doţivljavanje tuĊih i prošlih ţivotnih diskontinuiranim istorijskim totalitetima nije ucštavanje u kome se
iskustava. Ali iako je metod razume-vanja i tumaĉenja vrlo sliĉan izdvaja ono što je zajedniĉko nizu pojedinaĉnih sluĉajeva nego tip.
umetniĉkom stvaralaštvu, ipak se moţe usavršiti njegov tehniĉki Samo u obliku konkretnog tipa moţe se izraziti ono što je osobeno
postupak.26) Tom-cilju treba da sluţi hermeneutika i istorijska kritika pojedinim istorijskim celinama i njihovim uţim delovima.
izvora uopšte. U Diltajevoj epistemologiji i metodologiji došla je do
Treba, naime, reći da je Diltaj kao istoriĉar imao vrlo izraţaja jedna idejna struja istorizma. Osnovnu ideju istorizma o
razvijen smisao za vrednost i naĉin korišćenja istorijskih izvora, što se nemogućnosti teorijskog saznanja o društvu i sterilnosti, pa i štetnosti
iz njegovih vrlo neodreĊenih shvatanja logike nauĉnog istraţivanja ne sociologije on je nastojao da dokaţe tezama (1) o potpunom
bi moglo zakljuĉiti. Što više izvora i što bolje analizirani izvori su, po istorijskom diskontinuitetu, (2) o izrazito subjektivnoj osnovi
njegovom mišljenju, neophodna pretpostavka naknadnog istorijskog iskustva i (3) svoĊenjem sintetiĉkih oblika istorijskog
doţivljavanja, razume van ja i tumaĉenja istorijskih zbivanja. Kao saznanja na otkrivanje smisaonih veziru razliĉitim oblicima
nauĉnik, on je osećao da intuicija treba da ima dovoljno razvijenu, individualnog i kolektivnog delovanja i njegovim tvorevinama, što u
iskustvenu osnovu. stvari znaĉi potpuno odvajanje teleološkog momenta u ljudskoj
Treba, zatim, istaći još jednu osobenost u Diltajevom praksi od njenih deterministiĉkih uslova.
shvatanju istorijskog istraţivanja, koja se sastoji u naglašavanju Njegova zamisao istorije kao jedine opšte nauke o društvu
vaţnosti biografskog metoda. Ova teza se provlaĉi kroz ĉitavo ostala je u logiĉkom pogledu sasvim nerazvijena. Iako je, kao što je
njegovo delo, a proizilazi iz njegovog ubeĊenja da je ispitivanje reĉeno, isticao potrebu savesnog prikupljanja i temeljite kritike
procesa individuacije u okviru27 širih celina jedan od osnovnih istorijskih izvora, Diltaj nije uopšte razradio logiĉko-epistemološke
istorijskih i filozofskih problema. ) Pojedinac je, stoga, polazna taĉka uslove nauĉnog objašnjenja. Subjektivna ubed-Ijivost istorijskih
istorijskih istraţivanja. „Beskrajno bogatstvo ţivota se razvija u sinteza ostala je kao jedini kriterij za prosuĊivanje njihove iskustvene
individualnom postojanju pojedinaĉnih liĉnosti usled njihovih odnosa osnovanosti i prihvatljivosti. Istorija se na taj naĉin sasvim pribliţila
prema sredini, drugim ljudima i stvarima".28) umetnosti. Ţrtvujući potpuno opšte teorijsko saznanje o društvu što
Ali pojedinac je u svom individualnom postojanju isto-rijsko neposrednijem konkretnom istorijskom opisivanju njegovih razliĉitih
biće. On je odreĊen svojim poloţajem u vremenu, prostoru i u oblika, Diltaj je doveo u pitanje nauĉni karakter istorije.
uzajamnom delovanju kulturnih sistema i zajednica. Posredstvom tih
zajednica on je povezan s drugim pojedincima. On se stoga ne moţe
razumeti ako se ne razumeju istorijski dru-štveno-kulturni uslovi. b) NEOKANTOVCI V. VINDELBAND (WINDELBAND) I
Radi objašnjenja mogućnosti razumeva-nja ovih širih istorijskih H. RIKERT (RICKERT)
celina koje se takoĊe temelji na doţivljavanju, Diltaj uvodi pojam
objektivnog duha, dajući mu smisao istorijske delatne povezanosti Ipak su u polemici istorizma o korenito razliĉitim me-todima
svih manifestacija ţivota. Ova je u svakoj eposi usmerena prema prirodnih i društvenih nauka najviše uticaja imala gledišta juţno-
osobenim ciljevima koji predstavljaju njeno integrativno središte.29) nemaĉke novokantovske škole, koju su predvodili V. Vindelband i H.
Ova opšta delatna povezanost se dalje rašĉlanjava na uţe kulturne Rikert. Njihovi razlozi se toliko razlikuju od Diltaj evih da ih je
sisteme u kojima se ostvaruje neka kulturna delatnost (vaspitanje, opravdano smatrati predstavnicima istorizma kao opšte
privreda, pravo, religija, umetnost, nauka itd.) i na oblike društvene epistemološke struje samo zbog toga što i oni smatraju da je osnovno
orga- saznanje o društvu istorijske a ne teorijske prirode. Diltaj je, kao što
je već reĉeno, ovu podelu izvodio iz pretpostavke da su prirodne i
25
) Gesammelte Schriften. VII. Band, S. 232—236. ■ duhovne pojave, — a istorija se, kao tvorevina aktivnog i slobodnog
S6
) Ibidem, S. 216-17.
27
) Einleitung, S. 33-34. ljudskog duha, svodila
28
) Gesammelte Schriften, VII. Band, S. 134.
-") Ibid., S. 153-156.
126 127
na duhovno — na korenito razliĉit naĉin pristupaĉne ĉovekovom Rikert, Vindelbandov uĉenik, nastojao je da ovo gledište šire
iskustvu. Novokantovci, meĊutim, ovu metodološku razliku ne epistemološki obrazloţi. On je o tome pisao u više izdanja svojih
objašnjavaju naĉinom dolaţenja do izvornih obaveštenja o ispitivanim glavnih dela, Granice prirodno-naučnog obrazovanja pojmova i
pojavama, nego razliĉitim saznajnim interesevanjem i ciljevima. I Kulturna i prirodna nauka?1) U kasnijim izdanjima ovih dela Rikert
prirodne i duhovne pojave su podjednako iskustvene, ali ĉoveka je stalno dopunjavao svoju argumentaciju i ponešto menjao svoje
jednom interesuje ono što je opšte i zakonito u iskustvenim pojavama, osnovno stanovište. Sledeća analiza se oslanja na najranija izdanja tih
a drugi put ono što je u njima posebnog pojedinaĉno, i kao takvo dela, zato jer su se ona pojavila pre Vebe-rovih glavnih metodoloških
neponovljivo u svojoj izvornoj originalnosti. Na toj osnovi se nauke studija i vrlo snaţno uticala na njegova gledišta. Ova struja
dele na nomotetske i idiografske. Nomotetske su one nauke ĉiji je neokantovske filozofije uticala je na shvatanja o sociološkom metodu
prvenstveni cilj da utvrde ono što je u pojavama opšte, nuţno, uglavnom preko Vebera. Uticaj drugih neokantovskih struja, koji
zakonito. Osnovni zadatak idiografskih nauka jeste da prikaţu takoĊe ne treba pot-cenjivati išao je preko Georga Zimla (G. Simmel).
individualni karakter odreĊene' pojave u njenoj samosvojnosti i I Rikert smatra da se svi sadrţaji stvarnosti mogu prouĉavati
izvornosti. Pri tom predmet ispitivanja moţe da bude vrlo na prirodno-nauĉni naĉin. Što se ljudi ipak time ne zadovoljavaju leţi
kompleksno prirodno ili društveno stanje, ĉak ĉitava epoha. Ova u korenitoj razlici izmeĊu prirode i kulture. Priroda je, po Rikertu, sve
podela se samo u osnovi poklapa s podelom nauke na prirodne i što u stvarnosti postoji nezavisno od ĉovekove delatnosti i stoga ljude
društvene. Jer, nomotetski metod se moţe primeniti i na psihiĉke interesuju samo njene opšte osobine. Kultura sadrţi sve što je stvorio
pojave, pa ĉak i na neke društvene pojave. U nekim podruĉjima ĉovek, pa se stoga u osnovi svake kulturne pojave nalazi neka ljudska
psihologije, doduše po Vin-delbandu manje znaĉajnim, primenjuju se vrednost.
sliĉni metodološki postupci kao i u nomotetskim prirodnim naukama. Pojam vrednosti ima izuzetno veliku ulogu u epistemološkim
I u prouĉavanju nekih društvenih pojava, prvenstveno ekonomskih, shvatanjima neokantovske škole i epistemologiji Maksa Vebera.
koje su najmasovnije, takoĊe se upotrebljava nomotetski metod. A s Pojam nije uvek najjasniji, ali pod vrednošću se obiĉno smatra jedan
druge strane, idiografski ili istorijski metod nije potpuno iskljuĉen iz izrazito praktiĉan stav prema pojavama; u njima je izraţena ocena
prirodnih nauka. Postoje, naime i idiografske prirodne nauke, na znaĉaja tih pojava za ĉoveka, odnosno neki društveni kolektiv, a ta
primer, istorija razvoja zemlje ili istorijska geologija, ili istorija ocena utiĉe na usmeravanje ĉovekovih teţnji i delatnosti u odreĊenim
razvoja ţivota na zemlji. U ovom svom obliku biologija nije pravcima. Ono što se smatra znaĉajnijim i vrednijim, više je u stanju
nomotetska nauka koja otkriva zakone, nego prirodna istorija. da podstiĉe i pokreće ljudsku delatnost, da sluţi kao njen dublji i
Po svojoj logiĉko-epistemološkoj strukturi ove dve vrste trajniji motiv. Usled toga poznavanje vrednosti kojima se neki
nauka se bitno razlikuju. U nomotetskim preovladava apstrakcija, u pojedinac ili grupa rukovode, olakšava da se dublje shvati smisao
idiografskim konkretna oĉiglednost ili slikovitost (An-schaulichkeit). njihove delatnosti. Iz osnovnih vrednosti koje odreĊuju glavne ciljeve
Otuda i izvesna srodnost izmeĊu idiografskih ili istorijskih nauka i ţivotne delatnosti, izvode se druge, koje imaju uţi znaĉaj, kao i
umetniĉkog stvaralaštva, koje se takoĊe izraţava prvenstveno norme raznih oblika ponašanja pomoću kojih se nastoje ostvariti
pomoću likova. Vindelband je smatrao da poznavanje zakona, u odreĊeni ciljevi.
prvom redu psiholoških, moţe biti od izvesne koristi u istorijskom Kako je svaka kulturna pojava proizvod ljudi, u njenoj
prikazivanju pojedinih dogaĊaja. Ali, ni jedan od ovih dogaĊaja se ne osnovi se uvek nalazi neka ljudska vrednost, radi koje je ona stvorena
moţe potpuno objasniti pomoću zakona. „Zakon i dogaĊaj, kaţe i radi koje se neguje, odrţava i ĉuva. Izgubi li neka kulturna tvorevina
Vindelband, ostaju jedan pored drugog kao poslednje, nesamerljive svoju ljudsku vrednost, ona ostaje prepuštena samoj sebi, zub
veliĉine našeg predstavljanja sveta".30) Jednom ĉoveka interesuje vremena je brţe nagriza i ubrzava se proces njenog fiziĉkog
opšte, i on nastoji da to opšte izrazi u zakonu; drugi put ga interesuje išĉezavanja. Oĉigledno je, dakle, da se u ovoj zamisli kulturne pojave
posebno, konkretno pojedinaĉno, i on svoja saznanja iznosi u obliku ne svode na psihiĉke, već se pod tim pojmom podrazumevaju sve
isto-rijskog opisivanja. tvorevine ljudske delatnosti.
30 31
) W. Windeband, Geschichte unĊ Natunvissenschaft, Strass-burg, 1900, ) H. Rickert, Die Grenzen der naturwissenschaftlichen Be-griffsbildung,
S. 27. J. C. B. Mohr (P. Siebeck), Tiibingen (prvo izdanje 1902. god.), Kulturwissenschaft
und Naturwissenschaft, isti izdavaĉ (prvo izdanje 1899. godine).
128
129
Po Rikertu se stoga kulturne nauke ne mogu odvojiti od prirodnih vrednosti. Vrednosti su naĉelo izbora u društvenim naukama kao što
prema kriteriju prouĉavanja psihiĉkih pojava.32) je to opštost u prirodnim.35) Na primer, ako je istoriĉar pristalica
Kulturne pojave se mogu razume ti jedino ako se utvrdi socijalistiĉkih ideja i socijalistiĉkog ureĊenja društva, on sa toga
njihova veza sa odreĊenim vrednostima (Wertbeziehung). Ri-kert je vrednosnog stanovišta pristupa konkretnoj graĊi istorije, ne sa ciljem
stalno insistirao da je za razumevanje bilo koje kulturne pojave da u svim pojedinostima opiše sve što se u istoriji zbivalo, jer je to
neophodno ispitati u kakvom odnosu se ona nalazi prema nekoj nemogućno, nego da istorijom bolje osvetli i ĉvršće zasnuje svoje
odreĊenoj vrednosti, koja je kao glavni motiv pokretala ljudsku osnovno vrednosno stanovnište. Vrednosno stanovište je, prema
delatnost koja je tu pojavu stvorila. Iz ovoga se, ipak, još ne moţe tome, osnova za odabiranje konkretnih pojava u njegovom
dovoljno videti koliko ideja da se kulturne pojave mogu razumeti prouĉavanju istorije. Ako drugi istoriĉar prilazi istoriji sa nekog
samo ako postane jasan njihov odnos prema vrednostima, ima drugog vrednosnog stanovišta, on će je gledati na drugi naĉin, pošto
presudan uticaj na Rikertovo shvatanje epistemološke strukture ne postoje opšti kriteriji izbora koji bi proisticali iz objektivne
kulturnih nauka. To postaje jasno tek kad se pokaţe fundamentalni strukture pojava. Pri tome, istoriĉar ne mora biti uopšte svestan
epistemološki zakljuĉak koji je on izveo iz pomenutog odnosa. svojih vrednosnih pretpostavki.
Naime, Rikert smatra da se na vrednosnom odnosu izmeĊu kulturnih Ali vrednosti se u raznim društvima razlikuju. Kako onda
pojava i ljudske prakse zasniva kriterij odabiranja predmeta obezbediti objektivnost društvenih nauka? Ta mogućnost zavisi, po
istraţivanja kojim se rukovode društvene nauke. Stvarnost je, po Rikertu, od toga da li se moţe stvoriti jedan univerzalan i
Rikertu, beskrajno raznolika i ne moţe se nikad u potpunosti saznati, opšteprihvaćen sistem vrednosti. „Ukratko jedinstvo i objektivnost
pa ĉak ni opisati. Da bi saznanje bilo mogućno neophodan je izbor, kulturnih nauka zavisi od jedinstva i objektivnosti našeg pojma
koji uvek uprošćava stvarnost. Nauke se razlikuju prema razliĉitim kulture, a ovaj, opet, zavisi od jedinstva i objektivnosti naših
kriterijima izbora. U prirodnim naukama 'naĉelo izbora se sastoji u vrednovanja".36) Samo jedinstven i opšteprihvaćen vrednosti sistem
traţenju opštih osobina pojava. Na naĉelu opštosti su izgraĊeni moţe biti osnova objektivnosti društvenih nauka i moţe preuzeti u
nauĉni pojmovi, klasifikacije i zakoni u prirodnim naukama. njima onu ulogu koju u prirodnim naukama imaju opšti zakoni.
Društvene nauke se u izboru predmeta svojih istraţivanja ne mogu Rikert ne misli da se takav vrednosni sistem moţe spekulativno
rukovoditi naĉelom opštosti, jer njih zanima upravo ono što je iskonstruisati. On se moţe postepeno izgraĊivati na osnovu rezultata
posebno. Njihov cilj nisu opšti pojmovi i univerzalni zakoni, već istorijskog prouĉavanja kulturnih vrednosti koje su došle do izraţaja
nastojanje da se istorijska stvarnost prikaţe u svojoj osobenoj indi- u najrazlicitijim ljudskim društvima, kao što se prirodno-nauĉni
vidualnosti i posebnosti. S ovog stanovišta Rikert33kritikuje Ari- pogled na svet postepeno razvijao u vekovnom razvoju prirodnih
stotelovo mišljenje da nauka postoji samo o opštem. ) Stvarnost je nauka.37)
priroda, kada je posmatramo u odnosu na opšte, ona postaje istoriia, Sasvim je razumljivo da se iz perspektive ovakvog shvatanja
kad je posmatramo da bismo u njoy utvrdili ono što je posebno. Jer nauĉnog prouĉavanja društvenih pojava i istorije nije mogla
„kulturni znaĉaj neke stvarnosti ne poĉiva naime na onome što joj je realistiĉno oceniti uloga sociologije, kao opšte teorijske nauke o
zajedniĉko sa ostalim stvarnostima, nego upravo na onome ĉime se društvu, u sistemu društvenih nauka, i otuda je jasno što je Rikert u
ona od drugih razlikuje.. ,".34) Zbog toga se prilikom prouĉavanja prvom izdanju svoje rasprave Kulturna nauka i prirodna nauka pisao
kulturnih pojava mora obratiti paţnja upravo na njihova osobena i da „po svoj prilici 3sociologiia neće u Nemaĉkoj nikad doći na mesto
posebna svojstva i karakteristike. filozofije istorije". «) Ako se drţi da je u društvu, odnosno u istoriji,
Ovo, pak ne znaĉi da kulturne nauke interesuje sav nauĉno zanimljivo samo ono što je posebno i pojedinaĉno i kao takvo
konkretni sadrţaj neke istorijske pojave, njena potpuna poje- osobeno za pojedine njegove oblike i istorijske periode, i smatra da to
dinaĉnost, već samo ono po ĉemu ona postaje „individuum" u prouĉavanje ne moţe da se zasniva ni na kakvim opštim teorijskim
odreĊenoj kulturi. Razlikovanje bitnog od nebitnog u ogromnom saznanjima, nego da mora polaziti od odreĊenog vrednosnog, a to u
bogatstvu pojavnog sveta istorije izvodi se na osnovu kulturnih krajnjoj liniji uvek znaĉi subjektivnog stava prema stvarnosti,
32
) H. Rickert, Kulturwissenschaft und Naturwissenschaft. 35
)Ibidem, S. 46.
(1899), S. 25. 36
)Ibidem, S. 6».
33
) Ibidem, S. 37-8. 37
) Ibidem, S. 67-8.
M
) Ibidem, S. 45. 38
) Ibidem, S. 69.
9 131
130
zaista se ne moţe uvideti ni mogućnost, a naroĉito ne neka veća je stvaranje jedinstvenih vrednosnih stanovišta neuporedivo teţe. No,
korisnost opšte teorijske nauke o društvu. ĉak i kad bi postizanje opšte vrednosne saglasnosti bilo daleko lakše
Rikertovo epistemološko stanovište je oĉigledno vrlo jednostrano. nego što stvarno jeste, na toj osnovi se nauka, kao prvenstveno saznaj
Ono nepravilno i jednostrano tumaĉi stvarnu ĉinjenicu da se u nauci na delatnost, ne moţe zasnivati.
prirodnim i društvenim pojavama prilazi na vrlo razliĉite naĉine:
jednom da bi se otkrilo ono što ĉini njihove opšte osobine i trajne
meĊusobne odnose i te opšte osobine pojave objasnilo pomoću opštih
teorijskih stavova; a u drugim sluĉajevima su predmet interesovanja
pojedinaĉne pojave i njihovi sasvim konkretni odnosi. Na primer, 4.METODOLOŠKA. SHVATANJA MAKSA VEBERA
jednom nas interesuju opšti zakoni statike, a drugi put izgradnja (M. WEBER)
nekog mosta. MeĊutim, sasvim konkretan most se moţe izgraditi,
ukoliko se to ne ĉini na osnovu ĉisto praktiĉnog iskustva, samo Ĉitav ovaj kompleks epistemoloških ideja o osobenom
ukoliko se poznaje ĉitav niz zakona statike i osobina upotrebijenog karakteru društvenih nauka koje su se krajem prošlog veka u
materijala, i ta opšta saznanja uspešno primene u rešavanju jednog
konkretnog statiĉkog zadatka. Potpuno je ista situacija i u nauĉnom Nemaĉkoj javljale u bezbroj varijanti znatno je uticao na Ve-berova
prouĉavanju društva. Nekad se nastoje otkriti najvaţniji uzroci koji su metodološka shvatanja. Njegovi glavni metodološki radovi nastali su
doveli do stvaranja nekog društvenog oblika i koji su ušlo vili njegov iz potrebe da u oštrom sukobu dva sasvim opreĉna gledišta o
razvoj kroz razliĉite faze. Smatra se da će poznavanje tih opštih društvenim naukama — krajnjeg istorizma i shvatanja da su i u
zakona omogućiti da se uspešnije predviĊa šta će se s tim oblikom društvenim naukama ne samo mogućni, već i neophodni teorijski
desiti u nekim pretpostavljenim budućim uslovima. Drugi put se sistemi — izgradi vlastito stanovište.1) To je odgovaralo i njegovom
koriste teorijska saznanja da bi se ostvarili neki praktiĉni društveni opštem gledištu da nauĉnik treba da se interesuje za metodologiju
zadaci. MeĊutim, nema nikakve korenite logiĉke suprotnosti u upravo onda „kad neka nauka zapadne u krizu", tako da se širi
metodu na kome se zasniva nauĉni prilaz u ova dva sluĉaja. Razlika nesigurnost o „suštini" njenog vlastitog posla. U diskusiju o metodu
je samo u tome što se u teorijskom istraţivanju ţeli da doĊe do novih društvenih nauka Veber je ušao kao istoriĉar da bi tek postepeno
opštih stavova, a u drugom sluĉaju se ti opšti stavovi p.rimenjuju u postajao sve više sociolog. Njegovi prvi metodološki radovi odnose
objašnjavanju ili predviĊanju nekog konkretnog sluĉaja. Ali teorijski se na metod istorijskih nauka, a tek u studiji O nekim kategorijama
stavovi nastaju u prouĉavanju mase pojedinaĉnih sluĉajeva, a socio-
objašnjenje svakog pojedinaĉnog sluĉaja je osnovanije ako je 1
izvedeno iz proverenih saznanja o vrsti pojava kojoj on pripada. ) Više pisaca prikazuje Veberov odnos prema epistemološkim strujanjima
njegovog vremena. Najsvestranija je u tom pogledu studija A. v. Schelting, Die
Kasnije će se videti da opšta saznanja nikad ne mogu do kraja logische Theorie der historischen Kulturwissenschaft von Max Weber und im
objasniti konkretnu pojedinaĉnu pojavu. besonderen sein Begriff des Idealtvpus, Archiv Jiir Sozialivissenschaft und
Sozialpolitik, 49. Band, (1922). Vid. i T. Par-sons, The Structure of Social Action,
Isto tako je epistemološki sasvim neopravdano gledište da izbor The Free Press, Grencoe, 1961, p. 473—488; W. Wegener Die Quellen der
Wissenschaftsauffassung Max Webers und die Problematik der Werturteilsfreiheit
iskustvenih ĉinjenica koje nauka treba da prouĉava mora zavisiti od der Nationalokono-mie, Duncker und Humblot, Berlin, 1962, S. 59—107; F. H,
njihovog odnosa prema postojećim društvenim vrednostima. To Tenbruck, Die Genesis der Methodologie Max Webers, Kolner Zeltschrift filr Sozlo-
gledište otvara širom vrata subjektivizmu, saznaj nom relativizmu i logie und Sozialpsuchologie, 11 Jhrg., (1959), H. 4.
panideologizmu. Vrednost je u osnovi praktiĉan stav, a na podruĉju Najiscrpnija analiza Veberove metodologije nalazi se u knjizi A. v.
praktiĉnih stavova postoje mnogo manje mogućnosti ujednaĉavanja Schelting, Max Webers Wissenschaftslehre, J. C. B. Mohr (Paul Siebeck), Tiibingen,
1934, Zasluţuju paţnju i radovi D. Henrich, Die Einheit der Wissenschaftslehre Max
gledišta nego na objektivnijem saznajnom planu teorije. Teţeći da Webers, J. C. B. Mohr (Paul Siebeck), Tiibingen, 1952; A. Walther, Max Weber als
otkrije i teorijski objasni postojeće deterministiĉke strukture, nauka Soziologe, Jahrbuch fur Soziologie, II. Band, G. Braun, Karlsruhe, 1926. M. Đurić,
raspolaţe vrlo ĉvrstim kriterijem za ocenu nauĉne vrednosti pojedinih Sociologija Maxa Webera, Matica Hrvatska, Zagreb, 1965.
iskustvenih obaveštenja, stavova i širih teorijskih stanovišta. U Vrlo obimna bibliografija o Veberov oj metodologiji nalazi se u navedenoj
oblasti praktiĉnog ljudskog odnošenja prema stvarnosti, subjektivni^ knjizi V. Vegenera.
momenti, afekti, interesi i suprotne teţnje toliko snaţno deluju da
133
132
logije razumevanja,2) objavljenoj 1913. godine, Verber izlaţe svoju Veber je bio pod najneposrednijim Rikertovim uticajem. I on, naime,
zamisao sociološkog metoda. smatra da ne postoje neki objektivni kriteriji po kojima bi nauĉnik
U gorućem sporu izmeĊu nastojanja da se sve društvene mogao da odabere predmet svog istraţivanja. Snaći se pred
nauke pretope u istoriju i gotovo sasvim antiistoriĉnog shva-tanja beskonaĉnim bogatstvom pojava u društvu i istoriji moţe se jedino
teorije o društvu u nekim varijantama pozitivizma, Veber pokušava da ako se poĊe od nekih vrednosti. Jedino s vred-nosnog stanovišta se
zauzme vrlo osoben srednji stav i da izmiri ili bar pribliţi ova moţe oceniti šta je u beskrajnom bogatstvu društvene stvarnosti u
suprotna gledišta. Zbog toga se u njegovoj metodologiji nalaze saznajnom pogledu vaţno i interesantno i na šta treba da se usmeri
zdruţene, mada ne sasvim dosledno i koherentno, ideje iz vrlo istraţivanje. S odreĊenog vrednosnog stanovišta ĉoveka interesuje
razliĉitih filozofskih izvora. Veber preuzima neke osnovne samo odreĊeni deo stvarnosti i samo odreĊene veze meĊu
epistemološke ideje Diltaja i Rikerta, kao i istorijske škole u iskustvenim pojavama. Odnos neke pojave prema nekoj vrednosti,
nemaĉkoj politiĉkoj ekonomiji, ali ih znatno modifikuje dopunjujući poznati Rikertov Wertbeziehung, predstavlja i po Veberovom
ih shvatanjima o metodu društvenih nauka, koje su nastale u mišljenju osnovu izbora predmeta istraţivanja u beskrajno sloţenoj
epistemologiji koja je polazila od toga da su u svojim najhitnijim društvenoj stvarnosti. Sledeći Veberov stav pokazuje koliko je on
osobinama metodi prirodnih i društvenih nauka jedinstveni. odluĉan u tom pogledu, kao i koliko duboke epistemološke posledice
Veber svoja metodološka shvatanja nije izneo u siste- ima njegovo rešenje. „Drugim recima, piše Veber, što postaje
matskom vidu. Jedini njegov pokušaj ove vrste jeste relativno kratak predmet istraţivanja, i koliko daleko se istraţivanje proteţe u
odeljak „Metodološki osnovi sociologije", objavljen kao deo uvodnog beskonaĉnost uzroĉnih veza, odreĊuju vrednosne ideje koje vladaju
poglavlja njegovog nedovršenog teorijsko-sistemat-skog dela istraţivaĉem i njegovim vremenom".3) Istraţivaĉki problemi i vodeće
„Privreda i društvo". U tom odeljku su, meĊutim, samo rezimirana teorijske ideje društvenih nauka zavise, dakle, od vladajućeg sadrţaja
gledišta koja je on izneo u svojim ranijim metodološkim raspravama. odreĊene kulture. Dok je ta kultura ĉvrsto integrisana i dok se ona
U tim raspravama, koje su većinom izrazito polemiĉnog karaktera, jedinstveno usvaja, osnovna vred-nosna gledišta u nauci se obiĉno
Veber je raspravljao o raznim metodološkim problemima ne trudeći uopšte ne dovode u pitanje. Ako je u nekoj kulturi osnovna vrednost
se mnogo da svoju metodološku zamisao iznese u celovitijem i podizanje materijalnog blagostanja, i ako je sve u društvu podreĊeno
sistematskom obliku. Usled toga se u njima nalaze mnogobrojna tom cilju, tom kulturnom vrednosti će se, svesno ili nesvesno,
ponavljania, a stavovi o pojedinim problemima nisu ĉesto dovoljno rukovoditi i nauĉna istraţivanja. Sporedno je, naime, da li pojedini
jasni, pa ĉak ni istovetni. Sem toga, Veber piše vrlo teškim stilom, nauĉnik, kad bira konkretni istraţivaĉki zadatak, shvata niegovu
koji je verovatno posledica njegovog nastojanja da svaku vaţniju povezanost s osnovnom vrednosnom usmerenošću svoje kulture. Ako
misao što više iznijansira i, u neposrednom toku izlaganja dopuni je neka kultura izgraĊena na drukĉijem sistemu vrednosti, na primer
nizom ograda, što ponekad ima upravo suprotan efekat; razuĊena u jedna izrazito tradicionalna ili ratniĉka kultura, u njoj se nauka moţda
mnogobrojne meandre misao postaje nedovoljno odreĊena i jasna, pa uopšte neće pojaviti, ili se neće šire razviti izvan uţeg podruĉja koje
je ĉesto znatno oteţano njeno jednoznaĉno tumaĉenje. je neposredno podreĊeno osnovnom 'cilju kulture.
MeĊutim, kad se pod pritiskom novog istorijskog iskustva
U Veberovim shvatanjima metoda društvenih nauka i stane dublje menjati osnovna usmerenost neke kulture, poĉinje da se
posebno sociologije preovladava nekoliko kljuĉnih problema. MeĊu širi skepsa i da se sumnja u ispravnost ranije vladajuće istraţivaĉko-
tim problemima se istiĉu: (1) shvatanje naĉela izbora predmeta teorijske usmerenosti nauka. Ali, za razliku od Rikerta, koji je
istraţivanja, (2) stav nauke prema kulturnim vred-nostima, (3) naĉin smatrao da se sve kulturne vrednosti mogu integrisati u jedan
objašnjavanja društvenih pojava i (4) pojmovna struktura idealnih jedinstven objektivan i koherentan sistem, Veber ne veru je u
tipova i njihova uloga u istraţivanju i objašnjavanju društvenih objektivnost vrednosti i mogućnost stvaranja jedinstvenog i
pojava. hijerarhiĉnog vrednosnog sistema, u kome bi se iz opštijih viših
U svojim shvatanjima naĉela kojima se društvene nauke vrednosti izvodile sve konkretnije
moraju rukovoditi prilikom odabiranja predmeta istraţivanja, 3
) M. Weber, Die „Objektivitat" sozialwissenschaftlicher und
2 sozialpolitischer Erkenntnis, Gesammelte Aufsatze zur Wissenschafts-lehre, S. 184.
) Uber einige Kategorien der vestehenden Soziologie, u M. Weber.
Gesammelte Aufsatze zur Wissenschaftslehre, J. C. B. Mohr (Paul Sie-beck),
Tiibingen, 1922, S. 403^450.
134 135
i sve odreĊenije vrednosti, i u kome usled toga ne bi bilo nikakvih tvrdi da je uticaj saznanja na vrednosne odluke tim manji što su one
protivreĉnosti. Stvarnost je, po Veberu iracionalna u vrednosnom praktiĉno vaţnije. „U svakom sluĉaju sigurno je jedno: što je opštiji
pogledu. Ljudi po nekim, u krajnjoj liniji iracionalnim ţivotnim problem o kome se radi, a to znaĉi: što je širi njegov značaj za
porivima zauzimaju svoja osnovna vrednosna stanovišta, a razliĉita kulturu, manje je mogućno na njega jednoznaĉno odgovoriti na
vrednosna stanovišta se neminovno sukobljavaju, izmeĊu njih se vodi osnovu materijala iskustvenog znanja, tim više se ukljuĉuju
borba na ţivot i smrt, i ne postoji mogućnost izmirenja i integracije. poslednji, najliĉniji aksiomi vere i vrednosnih ideja".6)
Prema tome, ne moţe postojati ni jedinstvena univerzalna i objektivna Pa ipak, Veber ne smatra da je uticaj nauke na vrednosti
društvena nauka; i u nauci je neizbeţan izbor jednog od mogućih beznaĉajan. Ona moţe (1) pojmovno razraditi izabrano vrednosno
meĊusobno nepomirljivo -suprotnih vrednosnih stanovišta. Postoje stanovište i na taj naĉin objasniti njegov pravi smisao, pokazati šta
razliĉita tumaĉenja ovog Veberovog stava. Po nekima on vaţi za sva ono u svojim pojedinostima znaĉi i šta treba 4a se ĉini da bi se neko
društva, po drugima samo za savre-meno u kome zbog dubokih osnovno vrednosno stanovište do kraja oţivotvorilo. (2) Nauka moţe,
unutrašnjih suprotnosti ne moţe postojati jedinstvena kultura. zatim, na podruĉju vrednosti da ispita objektivne mogućnosti i
MeĊutim, bez obzira da li je u društvenim naukama mogućan društvene troškove ostvarivanja usvojenog vrednosnog stanovišta. U
jedinstven izbor polaznog vred-nosnog stanovišta, ovaj izbor je, po stvarnosti postoje odreĊeni uzroĉni odnosi i ljudska delatnost,
Veberu, uvek neminovan, i pojedini nauĉnik jedino moţe i treba da motivisana vrednostima, mora se, prilikom svakog pokušaja da
bude svestan kako svoga liĉnog, tako i opšteg vrednosnog stanovišta ostvari te vrednosti, ukljuĉiti u uzroĉni splet. Od prirode realnih
na kome je izgraĊena nauka kojom se on bavi. odnosa u stvarnosti, u koje spada i konkretna konstelacija društvenih
Veber nije bio nezainteresovan kabinetski nauĉnik. Svi koji snaga, zavisi da li je neko vrednosno stanovište ostvarijivo ili je
su ga bliţe poznavali istiĉu da je u njegovoj duboko angaţovanoj obiĉna iluzija, utopija, odnosno kolike su i kakve materijalne, ljudske
liĉnosti bila uvek prisutna strast za politiĉkim delova-njem.4) Iako je i moralne ţrtve neophodne radi ostvarivanja nekog vrednosnog sta-
samo povremeno, uglavnom pred kraj ţivota, ulazio u neposredni novišta, kao i koje se druge objektivno postojeće mogućnosti usled
politiĉki ţivot, Vebera je neprekidno muĉilo pitanje odnosa nauke toga moraju iskljuĉiti. To, drugim recima, znaĉi da nauka moţe
prema društvenoj praksi. O tome svedoĉi njegovo stalno vraćanje na pokazati da li je neko vrednosno stanovište ne samo ostvar-ljivo nego
odnos izmeĊu nauĉnog saznanja i društvenih vrednosti. Po Veberu, i racionalno, izradom bilansa potrebnih ţrtava i vero-vatnih
nauka iz dva osnovna razloga ne moţe uticati na osnovne vrednosne dostignuća koje treba oĉekivati od sprovoĊenja u delo odreĊenog
stavove. (1) Ona je izgraĊena na odreĊenom vrednosnom stanovištu i vrednosnog stanovišta. Napokon, (3) nauka moţe pronalaziti
stoga nije u stanju da ga suštinski kritiku je. (2) Iracionalnost racionalna sredstva za ostvarenje izabranog vrednosnog stanovišta.
osnovnih vrednosnih opredeljenia jeste drugi razlog ograniĉenog Pošto je, na primer, doneta odluka da je osnovni cilj izgraĊivati
uticaja nauke na vrednosnom planu. Ĉinjeniĉno i teorijsko saznanje je socijalizam, nauka koja ne moţe dovesti u pitanje tu odluku, moţe i
sasvim sporedno za te odluke. „Sudbina je jedne kulturne epohe, koja treba da pronalazi što racionalnija sredstva radi njenog što
je jela sa drveta saznanja, da mora znati da smisao zbivanja u svetu ne
moţemo proĉitati ni iz najsavršenijeg rezultata njegovog istraţivanja, razumnijeg, lakšeg i potpunijeg ostvarivanja. Nauka je, prema tome, u
već da moramo biti u stanju da taj smisao sami stvaramo, da „pogledi osnovi ipak samo instrumentalno a ne suštinski racionalno sredstvo
na svet" ne mogu nikad biti proizvod napretka iskustvenog znanja, ĉovekove delatnosti. Ona ne moţe svojim racionalnim metodima da
i.da se, dakle, najviši ideali koji nas najsnaţnije pokreću, ispoljavaju kritiĉki razmatra i oce-njuje osnovna praktiĉka stanovišta. Njena se
uvek samo u borbi s drugim idealima, koji su drugima isto tako sveti uloga svodi na razjašnjavanje stvarnog smisla donetih vrednosnih
kao što su nama naši."5) A na jednom drugom mestu Veber odluka i pronalaţenja što racionalnijih sredstava pomoću kojih se
apodiktiĉno usvojena praktiĉna stanovišta mogu što efikasnije ostvariti. Ipak, time
što ukazuje na realne mogućnosti sprovoĊenja u delo odreĊenih
') U ovome se slaţu gotovo svi koji su Vebera dobro poznavali. Vid., npr., vrednosnih stanovišta, što u njima otkriva unutrašnje protivreĉnosti
H. Rickert, Max Weber und seine Stellung zur Wissenschaft, Logos, Bd. XV (1926), koje ĉesto postoje u ovom podruĉju, nauka ipak moţe
S. 222-237.
5
) M. Weber, Die „Objektivitat" sozialwissemschaftlicher und so-
zialpolitischer Erkenntnis, S. 154. «) Ibidem, S. 153.
136 137
znatno 4a doprinese da praktiĉna delatnost postane racionalnija i ppštom ideologijom postavljala i kakve je zatim organizacijske
uspešnija. oblike stvarala da bi te ciljeve što efikasnije ostvarila, Razumevanje
Veber je jedan od najuticajnijih predstavnika tzv. sociologije znaĉenja .i smisla programa i statuta odreĊene društvene
razumevanja (verstehende Soziologie), koja osobeno shvaćenim organizacije pretpostavlja, dakle, da se organizacija shvati kao deo
postupkom razumevanja ţeli da zameni ili bar dopuni deterministiĉko jedne šire smisaone celine koju predstavlja odreĊeno društvo i
objašnjenje ispitivanih pojava. Razume van je i objašnjenje su vrlo njegova kultura. A pošto u tom pogledu opšti teorijski stavovi
razliĉite epistemološke kategorije. Nauĉno objašnjenje se zasniva na mnogo ne pomaţu, njih treba da zameni istraţivaĉeva sposobnost
izvoĊenju pojedinaĉnih pojava iz nekih opštih teorijskih stavova i uţivljavanja.
konkretnih poĉetnih uslova tih pojava. Ako postoji teorija o ĉiniocima Sem toga, ĉitav niz predstavnika istoricizma i kultu-ralizma
koji utiĉu na nastajanje neke pojave, na primer rata, objašnjenje odluĉno je odbacivao svaku veću vrednost uzroĉnog objašnjavanja
jednog konkretnog rata se stvara primenom teorijskih saznanja o društvenih pojava. Neki su, kao na primer Ver-ner Zombart (W.
uzrocima ratova na istorijske uslove koji su prethodili njegovom Sombart) ili kasnije Pitirim Sorokin, pridavali uzroĉnom objašnjenju
izbijanju. Kasnije će se videti da objašnjenje pojedinaĉne pojave ne izvesnu pomoćnu vrednost, ali samo u objašnjavanju sporednijih
mora uvek biti potpuno i ĉak to obiĉno nije, jer u pojedinaĉnim elemenata ljudske društvene delat- -nosti. (Sporednijih, naravno, u
pojavama uvek ima elemenata koji se ne mogu objasniti izvoĊenjem okviru date teorijske zamisli.)7) Po Zombartu i Sorokinu, osnovni
iz nekih opštih stavova, ali nauka ipak teţi da pomoću opštih stavova, ciljevi ljudske individualne i kolektivne delatnosti mogu se samo
do kojih je došla ispitivanjem mase pojedinaĉnih sluĉajeva iste vrste, razumeti otkrivanjem njihovog unutrašnjeg smisla. Uzroĉno se mogu
objašnjava i svaki novi pojedinaĉan sluĉaj. Dakle, ovde je postupak objašnjavati jedino materijalna sredstva kojima su se ljudi sluţili u
objašnjenja zasnovan na nekim opštim znanjima o odreĊenoj vrsti nameri da te ciljeve ostvare. Veber, iako je jedan od glavnih
pojava. Nauĉni zakoni i teorije su najrazvijeniji teorijski oblici tih predstavnika . sociologije razumevanja, ne smatra da razumevanje
opštih nauĉnih saznanja o uzrocima odreĊenih pojava, i stoga su iskljuĉuje ili moţe da zameni otkrivanje uzroĉnih odnosa, nego traţi
glavna oruĊa za objašnjenje pojedinaĉnih sluĉajeva. Pored njih je za srednje rešenje ovog kljuĉnog epistemološkog problema. On razume-
objašnjenje pojedinaĉnog sluĉaja neophodno i što taĉnije poznavanje vanju smisla i znaĉenja raznih oblika društvene delatnosti pripisuje
njegovih poĉetnih uslova. pomoćnu, prvenstveno heuristiĉnu, ulogu u njihovom nauĉnom
Razumevanje je jedno sasvim drukĉije shvatanje pvog istog objašnjavanju. Nauĉno objašnjenje se, u krajnjoj liniji, sastoji po
zadatka. Ono se razvilo u epistemološkim pravcima koji su zastupali Veberu u otkrivanju uzroĉnih odnosa koji uslovljavaju odreĊeni oblik
ideju o korenitoj razlici izmeĊu metoda prirodnih i društvenih nauka. delo van ja. Razumevanje smisla i znaĉenja pojedine delatnosti moţe
Pristalice razumevanja smatraju da opšti teorijski stavovi nemaju veću samo da olakša i upotpuni njeno objašnjenje, ali nipošto ne moţe da
vrednost u objašnjavanju društvenih ili kulturnih pojava, nego da zameni otkrivanje uzroka usled kojih je ta delatnost nastala.8)
nauka moţe rasvetliti te pojave time što će otkriti smisao i znaĉenje U jednoj od svojih prvih metodoloških rasprava Veber se
koji su u njima sadrţani i koji ih povezuju s nekim širim kulturno- odluĉno suprotstavio intuicionistiĉkbj struji u istorizmu svojom
istorijskim celinama. Taj smisao i znaĉenje najbolje pokazuju prirodu tezom da nije dovoljno da „razumevanje društvenih pojava bude
ljudske delatnosti koja je te pojave stvorila. Na primer, razume-vanje subjektivno ubedljivo". Subjektivna ubedljivost razumevanja i
nekog umetniĉkog dela je postignuto ,ako je shvaćena umetnikova tumaĉenja motiva i smisla ljudskog ponašanja ne znaĉi da su ta
vizija sveta, njegov stil, ako je otkriveno šta je umetnik tim svojim tumaĉenja iskustveno taĉna. O taĉnosti i iskustvenom vaţenju
delom hteo da postigne i kako se to delo uklapa u opšti tok njegovog tumaĉenja moţe se zakljuĉivati samo na osnovu nekog opšteg,
ţivota i stvaralaštva, kao i u kultur-no-istorijsko stanje odreĊenog Veber obiĉno piše nomološkog, znanja o uzroĉnim odnosima. Bez
vremena. Ili, tvrdi se da nikakvi opšti stavovi neće pomoći u razume sistematskog iskustvenog proveravanja, saznanja do
van ju programa i statuta neke politiĉke organizacije. Treba razumeti
na koji naĉin je ta organizacija shvatala prilike u kojima je ţivela,
,7) W. Sombart, Noo-Soziologie, Duncker und Humblot, Berlin, 1956, S.
kakav je stav prema tim objektivnim prilikama zauzimala, koje je 75—93, naroĉito S. 91—93. P. Sorokin, Social and Cultural Causa-lity, Space,
ciljeve u vezi sa svojim stavom prema objektivnim prilikama i svojom Time, Duke University Press, Durham, 1943.
8
) M. Weber, Knies und das IrrationaKtatsproblem, u Gesam-melte
Aufsatze zur Wissenschaftslehre, S. 42—145, naroĉito S. 67—137.
138 139
kojih se dolazi uţivljavanjem i psihološkim analogijama, ostaju samo kao rezultat delovanja pojedinaca koji ga saĉinjavaju. U metodologiji
pretpostavke. se ovo nominalistiĉko teorijsko stanovište pretvara u izrazit
Ovo ipak ne znaĉi da „razumevanje" ne ostaje jedna od metodološki individualizam. U prouĉavanju društva osnovno je
središnih kategorija Veberove sociologije, pa je stoga potrebno nešto shvatiti smisao kojim se u raznim oblicima svoga delovanja rukovode
šire razmotriti kako on shvata ovaj pojam. Epistemološki smisao i pojedinci. Ponekad je za razne praktiĉne potrebe korisno, ĉak i
opravdanje „razumevanja" priliĉno se razlikuju u de-lima neophodno, pretpostaviti da su neki društveni oblici (na primer,
predstavnika istorizma i kulturalizma. Još su manje odreĊeni razliĉiti drţava, udruţenja, akcionarska društva i si.) posebne individualnosti.
oblici „razumevanja" i konkretni istraţivaĉki postupci u kojima bi Ali u sociološkom smislu ti kolektivni oblici su rezultat i oblik
ono trebalo da se ostvaruje. Ako se uzme u obzir da se razumevanje organizacije delovanja pojedinaca, koji jedino mogu biti nosioci
obiĉno shvatalo kao oblik emotivnog uţivljavanja u razna ljudska smisaono usmerenog delovanja.11) Sa stanovišta ovako izrazitog
stanja i motive, odnosno kao njihovo izrazito intuitivno poimanje, metodološkog individualizma, Veber je funkcionalnom pristupu, koji
pomenuta neodreĊenost istraţivaĉkog postupka postaje razumljiva. pokušava da pojedine društvene pojave objasni otkrivanjem njihove
Postojeće razlike u odreĊivanju pojma razumevanja i njegovih uloge u društvu kao celini, prirodno mogao priznati samo poĉetnu i
najpodesnijih oblika mogle bi se pokazati poreĊenjem Diltajevih. samo provizornu vred-nost. Po njegovom mišljenju, velika prednost
Veberovih i Zom-bartovih shvatanja, ali to nije ovde neophodno. društvenih nauka sastoji se upravo u mogućnosti da se razume
Koliko je pojam razumevanja središna kategorija Veberove ponašanje pojedinaca kao elemenata društvenih celina, dok se
sociologije vidi se najbolje po tome što su pojam i delo-krug prirodne nauke moraju zadovoljiti otkrivanjem funkcionalnih veza i
sociologije, kao nauke, odreĊeni pomoću njega. „Sociologija (u uzroĉnih pravilnosti u kompleksnim pojavama, na primer izmeĊu
smislu u kome je ta vrlo neodreĊena reĉ ovde shvaćena) treba da ćelija u organizmu, ali ne mogu razumeti njihove elemente. Veber,
znaĉi nauku koja hoće da interpretativno razume društveno delovanje doduše, dodaje da se ovo dublje, neposredni je objašnjenje plaća
i time uzroĉno objasni njegov tok i njegove posledice".9) Razumeti se, hipotetiĉnijim i fragmentarnijim karakterom saznanja.12)
pak, mogu samo oni oblici ljudskih ponašanja koji imaju neki Ovo opšte teorijsko i metodološko stanovište došlo je
subjektivni smisao. Subjektivni smisao ponašanja sastoji se u tome prirodno do izraţaja i u shvatanju egzistencijalnih okvira, u kojima je
što lice (ili više njih) koje se ponaša ima predstavu o odreĊenom cilju mogućno razumevanje. Za razliku od V. Zombarta i drugih pisaca
i sredstvima pomoću kojih smatra da se cilj moţe postići. koji smatraju da se razumevanje moţe odnositi i neposredno na razne
Razumevanje smisla nekog ponašanja sastoji se u otkrivanju kolektivne oblike društvenog ţivota i apstraktni smisao razliĉitih
subjektivno shvaćenog odnosa izmeĊu cilja i sredstava, bilo da se kulturnih tvorevina, Veber naglašava da se razumeti mogu samo razni
ispituju konkretni oblici u kojima se svest o tome javlja kod ljudi koji oblici smisaonog individualnog ponašanja. „Delovanje, piše Veber, u
delaju, ili, pošto ta svest obiĉno nije potpuno razvijena, da se tumaĉi smislu smisaono razumljivog usmeravanja vlastitog ponašanja postoji
kako bi se u nekom ponašanju morao shvatiti odnos izmeĊu cilja i za nas uvek samo kao ponašanje jednog ili više pojedinačnih lica".13)
sredstava kad bi uĉesnici u potpunosti shvatili stvarni smisao svoga Iako se ovaj metodološki individualizam provlaĉi kroz sve
ponašanja. U društvu postoje iskustveni sadrţaji koji nemaju ovako Veberove metodološke radove, on nije nigde toliko dosledno i
shvaćen subjektivni smisao. Sociologija mora o njima voditi raĉuna celovito razvijen kao u raspravi Metodološke osnove sociologije, koja
jer su oni ĉesto povod, uslovi, podsticaji ili smetnje za smisaono je za Veberovo shvatanje sociološkog metoda nesumnjivo najvaţnija.
društveno ponašanje, ali te pojave ne spadaju u krug njenih osnovnih Ona je najkasnije nastala, kao metodološki uvod u njegovo teorijsko-
istraţivanja. Ona je, naime, nauka o smisaonim oblicima ponašanja sistematsko delo Privreda i društvo. Ipak u literaturi o Veberu postoji
koji se 10mogu razumeti pomoću osnovnih kategorija cilja i vrlo ţiv spor o tome da li ovaj metodološki individualizam odgovara
sredstava. ) stvarnom karakteru njegove sociologije. Kao što je poznato, Vebera
Ovim, meĊutim, Veberovo shvatanje razumevanja kao i su privlaĉili najširi isto-rijski problemi i njegova istraţivanja u
njegovo opšte metodološko stanovište nisu dovoljno okarakte-risani. sociologiji religije sadrţe veliĉanstvene panorame najvećih svetskih
Veber društvo shvata na izrazito nominalistiĉan naĉin, kultura. Pro-
") M. Weber, Methodische Grundlagen der Soziologie, u Gesam-melte Aufsatze zur ") Ibidem, S. 513-15. 12)
Wissenschaftslehre, S. 503. 10) Ibidem, S. 506-7, 512-13. Ibidem, S. 515-16. «)
Ibidem, S. 513.
140 141
stor ne dozvoljava da se šire analizira ovaj problem. Pa ipak, treba nekog ponašanja, nego da se otkriju motivi koji su glavni pod-sticaj
izneti opšti utisak da se u središtu Veberovih kulturno-istorijskih za taj oblik ponašanja. Pošto su ovi motivi i neposredni uzroci ili
analiza uvek nalazi ispitivanje pojedinca u odreĊenim istorijskim povodi odreĊenih postupaka, razumevanjem motiva već donekle
društveno-kulturnim uslovima. Ovi uslovi su obiĉno više poĉinje njihovo uzroĉno objašnjenje. Otkrivanjem motiva istraţivaĉ
nagovešteni nego strukturalno prikazani, a ĉesto se dosta ulazi u uzroĉnu osnovu ponašanja koje ispituje, a istovremeno otkriva
neposredno izvode iz motiva koji su opredelili individualna i šire smisaone veze u kojima se ono nalazi s ostalim oblicima
ponašanja. Sliĉno je i s većinom Veberovih teorijskih pokušaja. U ponašanja.16)
njegovim osnovnim teorijskim kategorijama, na primer idealnim Suprotstavljajući se subjekti vizmu intui cionistiĉkog
tipovima legalne vladavine, paţnja je takoĊe usred-sreĊena na shvatanja razumevanja, Veber se nije mogao zadovoljiti opisivanjem
oblike ponašanja nosilaca odreĊenih politiĉkih funkcija. Napokon, psihologije razumevanja, nego je pokušao da iznese i neke norme za
Veber i pojam zakona, koji on obiĉno stavlja u navodnice, ne izvodi ispitivanje saznajne vrednosti njegovih rezultata. Svako nauĉno
iz nekih globalnih ili uopšte kolektivnih struktura, već iz utvrĊenih saznanje putem razumevanja treba da zadovolji dva uslova: (1) da
pravilnosti u ponašanju pojedinaca. „Zakoni... su posmatrar.jem bude smisaono adekvatno i (2) uzročno adekvatno. Pri tom je
potvrĊeni tipiĉni izgledi društvenog delovanja koja treba oĉekivati smisaona adekvatnost samo prvi korak u postizanju nauĉno znaĉajnije
ako postoje odreĊeni uslovi, a koja se mogu razumeti na osnovu uzroĉne adekvatnosti. Smisaono adekvatnim se smatra razumevanje
tipiĉnih motiva lica koja de-luju i njihovog tipiĉnog shvatanja ili tumaĉenje nekog ponašanja ĉiji se sastavni delovi nalaze u
smisla vlastitog delovania"14). Izgleda da je upravo izraziti meĊusobnoj smisaonoj vezi koja je tipiĉna za neki uobiĉajeni naĉin
nominalizam spreĉavao Vebera da izgradi ćelo viti j i pojmovno- mišljenja i osećanja. To je oĉigledno još uvek zdravorazumsko
teorijski aparat za sociološko prouĉavanje društva. objašnjenje ponašanja i ono u nauci ostaje samo više ili manje
Potpuno ograniĉeno na oblike ponašanja pojedinaca, verovatna hipoteza, sve dok ne postane i u uzroĉnom smislu
razumevanje se mora odnositi na psihiĉki sadrţaj raznih oblika adekvatno ili taĉnije provereno. Razumevanje nekog redosleda
ponašanja. MeĊutim, prema razliĉitom karakteru ovog sadrţaja i dogaĊaja je uzroĉno adekvatno samo ako se na osnovu iskustvenih
razliĉitim saznajnim ciljevima, Veber razlikuje nekoliko vrsta uopštavanja moţe zakljuĉiti da postoji odreĊena verovatnoća da će se
razumevanja. On najpre deli razumevanje u dve osnovne grupe. U oni uvek dešavati na isti naĉin. U idealnom sluĉaju ova verovatnoća
prvu spada razumevanje zamišljenog smisla nekog delovanja i dobija precizan brojĉani izraz. MeĊutim, samo u spajanju obe ove
otkrivanje subjektivno shvaćene veze izmeĊu usvojenih ciljeva i adekvatnosti nastaje sociološko razumevanje nekog oblika ponašanja,
sredstava koja se upotrebljavaju radi njihovog postizanja. Ovaj se pošto su i najuniformniji iskustveni odnosi ĉiji smisao nije poznat,
postupak moţe primeniti i kad se ţeli razumeti jedan izrazito ipak nerazumljivi.17)
racionalni oblik ljudskog ponašanja, ali i na razumevanje iracionalnog U shvatanju strukture nauĉnog objašnjenja Veber je
ponašanja, na primer afekata. Samo što se, u zavisnosti od karaktera oĉigledno zastao na pola puta izmeĊu izrazito subjektivistiĉ-kih
ispitivanog ponašanja razumevanje zasniva na razliĉitim psihiĉkim shvatanja „razumevanja" i nauĉnog objašnjenja, koje se zasniva na
sposobnostima istraţivaĉa. Potpuno racionalno ponašanje moţe se primeni proverenih teorijskih stavova na precizno utvrĊene poĉetne
razumeti na ĉisto intelektualnom . planu. Razumevanje emotivno- uslove konkretnog sluĉaja. Ipak ne treba izgubiti iz vida da je ovo
afektivnog ponašanja zahteva u daleko većoj meri sposobnost gledište koje razumevanje smatra poĉetnim korakom u objašnjavanju
uţivljavanja. Tugu majke za izgubljenim jedincem sinom moţe da pojava opravdano kao kritika krajnjeg metodološkog objektivizma ili
razume samo istraţivaĉ koji je u stanju da se uţivi u ovaj afekat. bihejviorizma, tj. gledište da sociologija ne treba da ispituje
Pored ova dva, Veber po-minje i estetsko-umetniĉko razumevanje.15) subjektivnu stranu ljudskih postupaka, već da ih gleda uvek samo
Drugi oblik razumevanja, u kome se psihološko razume- spolja i prouĉava samo u njihovim neposredno opaţajnim oblicima. U
vanje povezuje s objašnjenjem (erklarendes Verstehen) odnosi se na poreĊeniu s biheivio-rizmom, koji se u sociologiji javlja u raznolikim
motive racionalnog ili iracionalnog ponašanja. Tu se više ne radi o oblicima, Vebe-rovo gledište koje nastoji da otkrije unutrašnju logiku
tome da se razume neposredni subjektivni smisao ljudskih ponašanja a ne zapostavlja ispitivanje društvenog
14
determinizma,
) Ibidem, S. 519.
15
) Ibidem, S. 503. l
«j Ibidem, S. 508. 17)
Ibidem, S. 511-12.
142 143
svakako je potpunije. MeĊutim u njemu su sadrţane izvesne ozbiljne opisnu prirodu, dok su Veberovi istorijski idealni tipovi idealizacije.
slabosti: (1) Zbog svoga nominalizma Veber je neosnovano ograniĉio Ni istorijski idealni tip nije pasivan odraz stvarnog istorijskog stanja;
ispitivanje smisaonih veza u društvu u okvir psihiĉkog ţivota nije ni pojam u smislu induktivnog uopšta-vanja ili prošek pojava u
pojedinca, shvatajući donekle i sam da se tim putem ne mogu na odreĊenom istorijskom okviru. Istorijski idealni tipovi nastaju
celovit naĉin otkriti sve raznovrsne smisaone veze koje postoje u isticanjem i smisaonim povezivanjem nekih osobina odreĊenih
kolektivnim oblicima delovanja i društvenoj kulturi, pošto one ne istorijskih pojava. Na primer, idealni tip privrede srednjevekovnih
ulaze u potpunosti u iskustvo nijednog pojedinca, niti se mogu izvesti gradova ne pretpostavlja da su u organizaciji privrede u svakom
iz zbira pojedinaĉnih iskustava. Samo ako se pored iskustava srednjevekovnom gradu najvaţnije osobine ovog naĉina privrede bile
pojedinaca koji uĉestvuju u nekom obliku društvene delatnosti uzmu potpuno razvijene. Na taj naĉin i istorijski idealni tip moţe da sluţi
u obzir i njene objektiviza-cije — njene tvorevine i društvena kao opšti kriterij za poreĊenje stvarnog stanja s nekim njegovim
organizacija — mogu se potpunije ispitati smisaone veze koje u njoj naglašenim i istaknutim specifiĉnim osobinama.
postoje. (2) Druga slabost Veberovog shvatanja nauĉnog objašnjenja Ali u Veberovoj metodologiji i u pokušaju stvaranja
sastoji se u tom što on u ispitivanju društvene uzroĉnosti nije išao do- teorijskog sistema daleko veći znaĉaj imaju idealni tipovi opšteg
voljno daleko. On, naime, smatra da, iako u društvu postoje uzroĉni karaktera, koji se odnose na društvene pojave koje nisu ograniĉene na
odnosi, nauĉni zakoni nemaju veći epistemološki znaĉaj jer su jedan istorijski period ili na jedno društvo, nego se javljaju u raznim
spletovi uzroĉnih odnosa uvek izrazito istorijski indivi-dualisani. društvima i kulturama. U ovu vrstu spadaju, na primer, njegovi
Veberov stav prema društvenoj uzroĉnosti je polu-skeptiĉan; on ne idealni tipovi oblika legalne vladavine u kojima dolazi do izraţaja
odbacuje uzroĉne odnose uopšte, ali ih gleda preteţno u obliku njegovo shvatanje o najosnovnijim oblicima politiĉkog ureĊenja koji
individualne istorijske uzroĉnosti, koja ne ostavlja mnogo mogućnosti se javljaju u najrazliĉitijim istorijskim periodima; zatim, njegov
da se utvrde neki trajniji opšti zakoni. Zbog ovakvog shvatanja poznati idealni tip birokratije kao sistema upravljanja; u sociologiji
društvene uzroĉnosti, Veber ne smatra da su nauĉni zakoni i opšta religije javljaju se dva idealna tipa organizovanja religije: (1) crkva,
teorija osnovna sredstva za objašnjavanje društvenih pojava, nego ovu kao zva-niĉna religijska organizacija odreĊenog društva i (2) sekta,
ulogu u njegovoj metodologiji dobij a pojam idealnog tipa. kao poluzvaniĉna ili ĉak ilegalna organizacija nekih odstupaju-ćih
I u svojim shvatanjima idealnog tipa, kao osobenog sredstva oblika kolektivnog religijskog ţivota.
za objašnjavanje društvenih pojava Veber je traţio srednje rešenje
izmeĊu antiteorijski raspoloţenog i u stvari opisnog istorizma i Ovim univerzalnim idealnim tipovima Veber je pridavao
apstraktne opšte teorije, nedovoljno konkreti-zovane za pojedine faze posebnu nauĉnu vrednost. Videli smo da ni njegovi istorijski idealni
društvenog razvoja, pojedine tipove društava i pojedine društvene tipovi nisu pasivan odraz proseĉnog oblika odreĊene pojave. Ako bi
oblike.18) Već je Diltaj uveo pojam istorijskog tipa kao pogodno se reklo da je proseĉni Jugosloven visok 175 cm, taj prošek ne bi
sredstvo za sintetizovanje razliĉitih konkretno-istorijskih podataka. predstavljao idealni tip, pošto ovaj nije odraz proseĉnih osobina već
MeĊutim, Diltajeve tipološke konstrukcije imaju izrazito istorijski se sastoji od najhitnijih konstitutivnih osobina odreĊene vrste pojava.
karakter. Veber je usvojio ovu ideju, ali nije smatrao da su istorijski Štaviše, idealni tip preuveliĉava te bitne osobine i na taj naĉin je u
tipovi jedini oblik idealnog tipa, nego samo jedna njegova varijanta, izvesnom smislu idealizacija, nerealna utopija. Ali upravo kao
sociološki svakako ne najznaĉajnija. Mogao bi se navesti niz Vebe- idealizacija i utopija, izgraĊena na preuveliĉavanom isticanju bitnih
rovih istorijskih idealnih tipova, na primer: atinsko društvo, katoliĉka konstitutivnih osobina odreĊenih vrsta pojava ili oblika ponašanja,
crkva, kalvinizam, privreda srednjevekovnih gradova itd. Ovi idealni tip je korisno sredstvo za njihovo prouĉavanje. On, naime,
Veberovi konkretno-istorijski idealni tipovi su donekle sliĉni pokazuje kako bi izgledalo neko ponašanje ili neki društveni oblik
Diltajevim, s tom razlikom što Diltaj naglašava njihovu kada bi njihov osnovni smisao došao potpuno do izraţaja. U
stvarnosti, meĊutim, pod uticajem raznih ĉinilaca razni oblici
18
) Pored literature navedene u prim. x) vid. M. Đurić, Problemi sociološkog metodar ponašanja više ili manje odstupaju u raznim pravcima od svog
Savremena škola, Beograd, 1962. str. 133—39; Don Martindale, Sociological Theory osnovnog smisla. Idealni tip, kao idealizacija „ĉistog" oblika
and the Ideal Type, u knjizi L. Gross (ed.) Symposium on Sociological Theory. Row
Peterson and Co., Evans-ton, 111., p. 63—72.
ponašanja sluţi kao standard pomoću koga se moţe utvrditi koliko i u
kojim pravcima od njega odstupaju pojedini konkretni
144 145
oblici odreĊenog ponašanja. Time se dolazi do polazne osnove za nomološkom znanju".20) To znaĉi da tipološke fikcije ne mogu biti
ispitivanje uzroka pojedinih odstupanja. Osnovni postupak izgradnje potpuno proizvoljne. Njihova analitiĉka vrednost zavisi od
idealnih tipova sastoji se u pokušaju da se neka društvena delatnost osnovanosti nomoloških (drugim recima opštih, teorijskih) pret-
zamisli na što racionalniji naĉin.19) Zbog toga je Veber smatrao da je postavki. MeĊutim, Veberova objašnjenja karaktera idealnih tipova se
pojam homo oeconomicus-a iz politiĉke ekonomije, tj. pojam ĉoveka stalno kolebaju izmeĊu instrumentalistiĉkih fikcija i opštih iskustveno
koji se rukovodi samo privrednim ciljevima i koji se u teţnji da zasnovanih teorijskih pojmova.
ostvari te svoje ciljeve ne osvrće ni na kakve emotivne, srodnicke, Veber spada meĊu sociologe koji su kao istraţivaĉi na
patriotske ili bilo kakve druge obzire, tipiĉan primer idealnog tipa. U najširem planu koristili uporedna istraţivanja i većina njegovih
stvarnosti se, meĊutim, proseĉni kapitalist ne ponaša uvek onako kao idealnih tipova je nastala bilo kao rezultat ili kao sredstvo tih
što se pretpostavlja da bi se morao ponašati homo oeconomicus. Ali uporednih istraţivanja. Na taj naĉin on je delimiĉno razbio okvire
idealni tip „ekonomskog ĉoveka" pomaţe da se objasni konkretno opisnog istorizma.
ponašanje odreĊenog kapitaliste ili kapitalistiĉke grupe koji se Ako bi se, pored već iznetih primedbi, htelo i kritiĉki
prouĉavaju. Naime, da bi ĉovek mogao da se potpuno racionalno osvrnuti na Veberovu metodološku zamisao u celini, trebalo bi kao
ponaša u jednom obliku delatnosti, u ovom sluĉaju privrednoj, on njenu najkrupniju slabost istaći gledište da izbor problema i pravci u
mora da ima u vidu samo funkcionalne potrebe te delatnosti, mora kojima će se oni nauĉno prouĉavati, pa ĉak i dubina zalaţenja u
iskljuĉiti sve ostale motive, što nije uvek mogućno. Ali ni to nije deterministiĉke spletove zavise u nauci iskljuĉivo od postojećih
dovoljno; on mora poznavati sve objektivne uslove koji su znaĉajni za kulturnih vrednosti. To gledište ne uzima u obzir da u društvenom
neku njegovu odluku. Moţe neko hteti najracionalnije odluke, ali ih ţivotu postoje od praktiĉnih stanovišta ili ljudskih vrednosti sasvim
ipak ne moţe u svakom sluĉaju donositi jer su mu nepoznati neki bitni nezavisne objektivne deterministiĉke strukture. O tim strukturama
uslovi. Pojedini kapitalist ili kapitalistiĉka grupa ne znaju šta obiĉno već postoje neka znanja i pretpostavke. Stoga nije taĉno da se
nameravaju njihovi najvaţniji konkurenti, pa o tom moraju stvarati nauka moţe snaći u beskrajnoj raznovrsnosti pojava samo na taj naĉin
samo manje ili više osnovane pretpostavke. Oni ne mogu da predvide što će a priori usvojiti jedno vrednosno stanovište. Nauka se u tom
tehnološki i privredni razvoj u bliţoj ili daljoj budućnosti i zbog toga beskrajnom mnoštvu pojava snalazi i pomoću svojih teorijskih
ne mogu sa sigurnošću da ocene da li su njihove nameravane inve- saznanja i pretpostavki i nastoji da što potpunije upozna osnovne
sticije najracionalnije, iako ţele da budu što racionalniji. Premda ne strukture iz kojih proizilazi prividno neiscrpno bogatstvo i raznolikost
opisuje što se stvarno zbiva, idealni tip homo oeconomicus-a, stvoren pojava. Moţe se prihvatiti da praktiĉni stavovi vrlo snaţno
kao fikcija individualnog ponašanja u odreĊenoj delatnosti u obliku u usmeravaju nauĉna istraţivanja. Ali kad je jednom do-neta odluka o
kome je ona funkcionalno najracionalnija, jeste po Veberu korisno njegovom predmetu, nauĉno istraţivanje se mora rukovoditi izrazito
analitiĉko sredstvo za prouĉavanje konkretnih oblika u kojima se ta teorijskim kriterijima, tj. treba ispitivati stvarne uzroke pojava. Sem
ista delatnost u stvarnosti ispo-Ijava. Na isti naĉin se mogu izgraditi i toga, u nauci postoji imanentna teţnja za sve širim i proverenijim
idealni tipovi drugih društvenih delatnosti, na primer vojne. Pri tom teorijskim saznanjem.
Veber stalno istiĉe da idealni tip, kao racionalna idealizacija, sluţi Druga slabost Veberovog shvatanja odnosa nauke prema
samo za merenje razliĉitog stepena racionalnosti pojedinih ponašanja. vrednostima sastoji se u tome što je on jako potcenio mogućnost
Oĉigledna je duboka razlika izmeĊu idealnih tipova kao racionalnih uticaja nauke na vaţeće društvene vrednosti. Ne usmeravaju samo
fikcija i teorijskih pojmova u kojima su izraţene neke bitne praktiĉni društveni stavovi nauĉna istraţivanja, već isto tako i nauĉna
konstitutivne osobine odreĊene vrste pojava, iako i ovi pojmovi nisu saznanja vrlo mnogo utiĉu na promenu shvatanja o tome kakva je
opisni statistiĉki prošeci. Ipak treba reći da ni Veber ne shvata idealne vrednost odreĊenih pojava. Pre razvitka moderne bakteorologije i
tipove sasvim fikcionalistiĉki. Oni su „konstrukcije odnosa koji našoj epidemologije nije se mogla shvatiti velika zdravstvena vrednost
fantaziji izgledaju dovoljno motivisani, i takoĊe „objektivno ĉistoće. Ĉistoća i higijena uopšte imale su pre toga prvenstveno
mogućni", adekvatni našem estetsku vrednost. Kad nauka doĊe do nekih novih saznanja o ranije
nepoznatim uzroĉnim odnosima, menjaju se mnoge ranije predstave o
19
) M. Weber, Methodische Grundlagen der Soziologie, S. 505—6. 520-23. vrednosti. U
20
) M. Weber, Gesammelte Aufsatze zur Wissenschaftslehre, S. 192.
146 147
tome se i sastoji uticaj nauke na društvo. Veberovo shvatanje odnosa novišta, o kojima će biti reci, sasvim dovoljno oblikovala, i pošto se
izmeĊu nauke i društvenih vrednosti znatno ograniĉava ovaj uticaj u njima na odreĊeni naĉin produţavaju raniji metodološki pravci,
time što svodi nauku na racionalizovanje prihvaćenih stanovišta, najprirodnije je da se ona ovde prikaţu i prodiskutuju.
smatrajući da ova ne moţe kritiĉki da analizira ta stanovišta, u celini. Ali da bi se smisao savremenih struja u sociološkoj
Ako je Kont precenio društveni znaĉaj nauke, i usled toga bio metodologiji mogao bolje shvatiti, potrebno je u najkraćim potezima
nedovoljno osetljiv za dublje praktiĉne motive politike, Veber je izneti osnovne tendencije u opštem razvoju sociologije pos-lednjih
suviše suzio mogućnost nauĉnog uticaj a na društvo, ne uviĊajući decenija koje su u priliĉnoj meri izmenile njen nauĉni lik. Uzroke
dovoljno njene kritiĉke i stvaralaĉke mogućnosti. ovih promena treba traţiti u nekoliko prelomnih istorijskih dogaĊaja,
Istaknuto je da je na konkretni sadrţaj Veberovih me- meĊu kojima se po svom znaĉaju istiĉu (1) uĉvršćenje staljinizma u
todoloških rasprava mnogo uticalo stanje u nemaĉkoj društvenoj SSSR-u poĉetkom 30-tih godina i išĉezavanje svake nauĉne
nauci i filozofiji krajem prošlog i poĉetkom ovog veka. Moţda se u delatnosti u sovjetskim teorijskim društvenim naukama, kao i koĉenje
implicitnoj kritici nekih najvećih jednostranosti kultura-lizma i marksistiĉke nauĉne misli u meĊunarodnim razmerama; (2) krajnje
istorizma kao i u kritici antiistorijskih varijanti pozi-tivizma sastoji negativne posledice fašistiĉke vladavine za razvoj najpre italijanske i
najvaţniji rezultat Veberove metodologije. Pri tome, kao,što smo to nemaĉke socio.-logije. a zatim i brutalno gušenje sociologije u
pokušali pokazati, ne treba zaboraviti da ta kritika nije bila ni okupiranim evropskim zemljama; (3) prenošenje središta sociološke
dovoljno svestrana, a ni dovoljno dosledna. Zbog toga je ona. za misli iz Evrope u SAD poĉetkom 30-tih godina i pojaĉana nastojanja
razvoj metodologije znaĉajnija po svojim podsticaj ima. nego po ameriĉke graĊanske demokratije da više iskoristi sociologiju u
svojim rešenjima. rešavanju raznih sasvim neposrednih društvenih zadataka; (4) naglo
Napokon ni Veber, a ni drugi predstavnici tzv. sociologije širenje sociologije posle drugog svetskog rata u velikom broju
razumevanja nisu mnogo doprineli razvoju tehniĉkih sredstava za zemalja, u kome je, naroĉito u prvim fazama, izrazito preovladavao
istraţivanje društvenih pojava, ĉak ni u oblasti prikupljanja podataka uticaj teorijskih, metodoloških i nauĉno-orga-nizacijskih shvatanja
o psihiĉkim pojavama u društvenom ţivotu, gde bi se to moglo savremene ameriĉke sociologije; i (5) nepovoljne društvene prilike za
najviše oĉekivati. Oni su se, kad su bili stvarno nauĉnici, sluţili razvoj sociologije u socijalistiĉkim zemljama, koje se u nekima od
uglavnom istoriografšMm postupkom i istorijskim izvorima. A kad njih (Jugoslavija, Poljska) poĉinju popravljati sredinom 50-tih
su bili diletanti, izmišljali .su iz glave sisteme vrednosti i maštali o godina, u drugima tek u najnovije vreme, dok u nekima sociologija
tome da razumeju neke društvene pojave s kojima se predhodno nisu kao nauka još uvek ne postoji. U ovim opštim društvenoistorijskim
temeljito upoznali. U svakom sluĉaju, iz „sociologije razumevanja" prilikama, upo-redo s promenama u njenoj društvenoj funkciji i
nisu došli znaĉajniji podsticaji za unapreĊenje naĉina prikupljanja znatnim proširenjem institucionalne osnove u visokoškolskim i
nauĉnih iskustvenih podataka. Pozitivizam je u tom pogledu bio specijalizo-vanim istraţivaĉkim ustanovama, u razvoju savremene
mnogo plodniji, moţda baš zbog izrazitog induktivizma i velikog sociologije se primećuje nekoliko vrlo karakteristiĉnih tendencija.
poštovanja iskustvenih ĉinjenica. Savremena metodološka gledišta ili neposredno izviru iz tih
tendencija i uklapaju se u njih kao njihov integralni deo, ili vrlo
kritiĉno reaguju na preovlaĊujući tok najnovijeg razvoja sociologije.
5. Prva i najlakše uoĉljiva tendencija u novijem razvoju
sociologije jeste pojava i uobliĉavanje ĉitavog niza posebnih
SAVREMENE STRUJE U SOCIOLOŠKOJ socioloških disciplina. Do prvog svetskog rata sociologija je bila
METODOLOGIJI manje-više jedinstvena nauka. Pojedini sociolozi su prouĉavali vrlo
razliĉite društvene pojave, ali gotovo redovno sa stanovišta neke
U ovom odeljku će se razmatrati neke karakteristiĉne pojave opšte sociološke teorije. Nije se, na primer, smatralo da sociolog koji
u sociološkoj metodologiji u poslednje tri decenije. Kao i u prikazu prouĉava porodicu treba da se specijalizuje i postane sociolog
ranijih shvatanja i ovde će teţište biti na izlaganju osnovnih zamisli porodice, da organizaciju rada o industriji treba da ispituje
o sociološkom metodu, a ne o njegovim logiĉkim i tehniĉkim specijalizovani industrijski sociolog. Smatralo se da svaki sociolog
pojedinostima. Donekle ovaj odeljak ne spada u istoriju sociološkog treba da dobro poznaje sociološku
metoda, ali pošto su se metodološka sta-
148 149
teoriju i da ga to osposobljava za prouĉavanje najraznovrsnijih strani od kljuĉnih društvenih problema svoga vremena. Ali oni su bili
društvenih pojava. U poslednje vreme se, meĊutim, pojavio ĉitav niz društveno angaţovani drukĉije; u svakom sluĉaju samostalnije nego
relativno samostalnih posebnih socioloških disciplina, kao što su: današnji sociolozi — praktiĉari. Oni su bili angaţovani kao
sociologija rada, porodice, grada, sela, slobodnog vremena, prava, a intelektualci i javni radnici, a ne kao kliniĉari ili socijalni radnici u
moglo bi se navesti još desetak drugih posebnih sociologija. U vezi s današnjem smislu reci. Smatrali su da kao nauĉnici svoju društvenu
ovom diferencijacijom nekada daleko celovitije nauke pojavljuje se i ulogu i društveni uticaj ostvaruju ako teorijski prouĉavaju neke
jedan novi tip sociologa-speci-jaliste, koji se u toku ĉitave svoje društvene probleme i teškoće svoga društva i na teorijskom planu
nauĉne karijere kreće u jednoj ili nekoliko srodnih uţih disciplina ne traţe potpuno samostalno njihova bolja rešenja. To nije sputavalo ni
interesujući se mnogo za sociologiju kao nauĉnu celinu, a ĉesto je originalnost njihove misli na njihovu kritiĉnost prema društvu u kome
vrlo površno oba-vešten o stanju sociološke teorije i drugih su ţiveli. Savremeni sociolog-praktiĉar je, meĊutim, više struĉni
socioloških disciplina manje srodnih s njegovom specijalnošću. ĉinovnik nego intelektualac — javni radnik. On se javlja u
Sociolog porodice se po pravilu neće mnogo interesovati za politiĉku raznovrsnim konkretnim zanimanjima: kao struĉnjak za liĉne odnose
sociologiju, a neki industrijski sociolozi se, opet, neće mnogo u preduzeću, kao savetodavac u braĉnim savetovalištima i raznim
interesovati za sociologiju porodice. Zbog toga što su specijalizovani socijalnim ustanovama koje se bave problemima omladine, zatim kao
istraţivaĉi vrlo skloni da se zatvore u okvir svoje uţe nauĉne grane, analitiĉar u redakcijama velikih listova, radio-televizijskih stanica,
ĉesto se gubi osobenost sociološkog pristupa prilikom prouĉavanja kao struĉni saradnik u kazneno-popravnim domovima i si. Od
raznih društvenih pojava. U narednom poglavlju će biti šire savremenog sociologa — praktiĉara se zahteva da bez diskusije
objašnjeno šta se podrazumeva pod osobenim sociološkim pristupom prihvata ne samo osnovni okvir na kome je zasnovano društvo u
u prouĉavanju društvenih pojava. Za sada je dovoljno reći da je za kome on ţivi, nego da usvaja i uţu politiku koju na svom sektoru
sociološki pristup najhitnije da se svaka društvena pojava prouĉava iz sprovodi organizacija u kojoj je on zaposlen. Ne traţi se od sociologa-
perspektive globalnog društva u kome se razvila i u kome ima praktiĉara da razmišlja o tome da li je društvena ustanova u kojoj on
odreĊene funkcije. Slabljenje ovog specifiĉno sociološkog pristupa u radi organizovana na najrazumniji naĉin, i da svojim sociološkim
prouĉavanju pojedinih vrsta društvenih pojava znatno oteţava idejnu analizama pronalazi neke opšte društvene uzroke slabosti i
i teorijsku integraciju sociologije. Ova poĉinje da se sve više pretvara nedostataka u njenom radu. Od njega se najĉešće traţi da, pošto je
u skup svojih posebnih disciplina koje nisu ĉvršće meĊusobno pove- prihvatio konkretnu politiĉku zamisao o radu date ustanove, pomaţe
zane nekim osnovnim teorijskim idejama. da se ona što efikasnije sprovede u ţivot. Zbog ovakvog objektivnog
Druga osobenost novijeg razvoja sociologije se ogleda u sve društveno-profe-sionalnog poloţaja mnogih sociologa-praktiĉara, oni
izrazitijoj teţnji za neposrednom praktiĉnom primenom socioloških su vrlo nesamostalni u izboru predmeta istraţivanja i naĉinu njegovog
saznanja. Verovatno se u ovoj teţnji za što nepo-srednijom ispitivanja. Prikupljaju se naj razlici ti j i podaci koji interesuju razne
praktiĉnošću ogleda osobeni duh Amerike, ali se ona lako primećuje i naruĉioce za koje sociolozi-praktiĉari rade, a koji ĉesto nemaju
u drugim zemljama, kao što, uostalom, pragmatizam nije gotovo nikakav znaĉaj za sociologiju kao nauku. I zatim se, kao
karakteristiĉan samo za ameriĉki naĉin mišljenja. Ima i u prošlosti nauĉni radovi, objavljuju razni struĉni elaborati, koje su ovi sociolozi
dosta primera da neka istraţivaĉka delatnost u sociologiji nastaje morali da pišu iz svoje osnovne profesionalne duţnosti prema
zbog toga jer se pomoću nje ţeli najnepo-srednije uticati na rešavanje ustanovi u kojoj rade. Pretvaranje tih elaborata u „nauĉne" radove
nekog praktiĉnog problema. Kao primer neka posluţe istraţivanja Le sastoji se u neznatnom doteriva-nju i to pre svega u terminologiji i
Pleove (Le Play) škole u oblasti porodice i naĉina ţivota radnika, formalnom naĉinu prikazivanja rezultata. Stoga se ĉesto beznaĉajnost
koja su bila tesno povezana s praktiĉno-politiĉkom katoliĉkom sadrţaja pokušava prikriti tehniĉkom virtuoznošću izrade. Na vrlo
akcijom; istraţivanja bede u pojedinim ĉetvrtima Londona, koja je beznaĉajne iskustvene podatke primenjuju se prefinjena sredstva
godinama organi-zovao Ĉarls But (Ch. Booth), imala su takoĊe kao matematiĉke i statistiĉke analize,' grafiĉkog prikazivanja itd., a
osnovni cilj preduzimanje socijalnorpolitiĉkih mera; sve ono što su trivijalni rezultati analize se zaodevaju u visokoparnu terminologiju
radili engleski fabijanci, a naroĉito braĉni par S. i B. Veb, takoĊe je kako bi se stvorio bar neki privid nauĉnosti.
imalo izrazito praktiĉne ciljeve. Ni sociolozi-teoretiĉari u prošlosti Sve navedene osobine novog oblika praktiĉnosti pojavljuju
nisu bili dezangaţovani ljudi koji bi stajali daleko po se u naj izraziti j em vidu u raznim institutima koji zavise
150 151
od konkretnih porudţbina privrednih, administrativnih i drugih zapostavljanje teorije. Ipak kritiĉke zamerke ove vrste nisu uvek
ustanova. U SAD su se potpuno komercijalizovani instituti pojavili dovoljno osnovane, a ponekad su i izrazito pristrasne. Naime, mnogi
najpre u ispitivanju trţišta i javnog mnenja (Galup, Roper i dr.), ali kritiĉari su vrlo skloni da ospore teorijski karakter ili nauĉni znaĉaj
bez većih nauĉnih pretenzija i priznatog poloţaja u nauci. U novije svim teorijskim pokušajima koji se ne slaţu s njihovim shvatanjima.
vreme se stvaraju sliĉne ustanove s proširenim zadacima i pod P. Sorokin, a i" većina sovjetskih2 kritiĉara zapadne sociologije su lep
nauĉnim nazivima, a ova praksa se iz SAD prenosi i u mnoge druge primer ovakve pristrasno-sti. ) Dalje, vrlo ĉesto kritike o
zemlje. Boreći se za sticanje nauĉnog ugleda ove ustanove razvijaju nedovoljnom razvijanju i zapostavljanju teorije ne uoĉavaju niz
veliku aktivnost da bi medo-dološkim razlozima opravdale svoj stil znaĉajnih teorijskih pokušaja koji se odnose na relativno uţe
rada.1) probleme, kao što su pokušaji da se teorijski objasne uticaji
Navedene su samo neke negativne posledice jednog oblika društvenih ĉinilaca na kriminal i razne druge društvene patološke
praktiĉne uloge sociologije koji je u poslednje vreme vrlo pojave, teorijsko objašnjavanje veza izmeĊu raznih društvenih pojava
rasprostranjen. MeĊutim, bilo bi jednostrano ne uvideti i pozitivne i društvene strukture itd. Moţe se tvrditi da u gotovo svim posebnim
strane njenog neposrednijeg i tešnjeg povezivanja s društvenom sociološkim disciplinama ima uspešnih pokušaja razvijanja novih
praksom. One se sastoje u tome što je tešnja veza sa praksom teorijskih problema, kao i nastojanja da se neki stari teorijski
omogućila da se o mnogim oblastima društvenog ţivota prikupi problemi postave i rese na egzaktniji naĉin. Pogrešno je stoga danas
daleko više pouzdanih obaveštenja i, mada se mišljenje vulgarnog traţiti sociološku teoriju samo u opštim sociološkim sistemima.
empirizma da će prikupljene ĉinjenice same da govore pokazalo kao Ovim se, ipak, ne ţeli osporiti ĉinjenica da se opštom
iluzija, ipak jednom na pouzdan naĉin prikupljene ĉinjenice ostaju sistematskom teorijom danas u svetu bavi relativno manje sociologa
kao podsticaj za teorijsku misao i kao prepreka za neobuzdano nego ranije i da u njenom razvijanju nema nekih većih dostignuća.
spekulisanje. Povezivanje s društvenom praksom je, zatim, omogućilo Glavna slabost savremenih pokušaja stvaranja op-štih socioloških
da se postepeno stvara institucionalna osnova za sistematsko teorija sastoji se u tome što se ne nastoji dovoljno uporno, ili se bar
sociološko prouĉavanja društva. Svaka nauka nastoji da izgradi što dovoljno ne uspeva da nove teorijske sintetiĉke koncepcije integrišu
prikladniju institucionalnu osnovu za prikupljanje neophodnih što više postojećeg nauĉnog znanja o društvu. Ne moţe se stvaralaĉki
izvornih podataka o predmetu svojih istraţivanja. Šta bi bila razvijati opšta sistematska sociološka teorija, ako se ne uzima
meteorologija bez razgranatog sistema meteoroloških stanica na dovoljno u obzir da je poslednjih decenija nauĉno poznavanje
ĉitavoj Zemlji; medicina bez najtešnje veze s bolnicama, klinikama, pojedinaĉnih društvenih pojava znatno poraslo, i da je povezivanje
laboratorijama; istorij-ske nauke bez arhiva; razne prirodne nauke bez mnogobrojnih uţih teorija i proverenih uopštavanja u jedinstvenu
laboratorija i drugih mogućnosti za istraţivanje odreĊenog predmeta? teorijsku celinu osnovni zadatak opšte sociološke teorije. U
Stvaranje institucionalnog sistema za prikupljanje izvornih podataka i savremenoj sociologiji ima nekoliko pokušaja da se stvore originalne
istraţivanje uopšte jeste jedan od vaţnih preduslova brţeg razvoja teorijske sinteze. To su, u prvom redu pokušaji francuskog sociologa
svake nauke. Neposredni je povezivanje sociologije s praksom Zorţa Gurviĉa (G. Gurvitch) i vodećeg teoretiĉara u ameriĉkoj socio-
poslednjih decenija dovelo je do brţeg razvijanja poĉetnih elemenata logiji Talkota Parsonsa (T. Parsons). MeĊutim, Gurviĉevom i
institucionalnog sistema na sociološko po-smatranje i prouĉavanje Parsonsovom pokušaju se stavljaju mnoge opravdane zamerke koje se
društva. U nizu zemalja danas postoje u industriii, u raznim odnose, pre svega, na preteranu apstraktnost i nedovoljnu sadrţinsku
društvenim sluţbama i na raznim drugim mestima kao neki zaĉeci odreĊenost pojmovnog okvira; na nedovoljno jasno izlaganje nekih
terenskih ogranaka jednog budućeg razvijenog sistema sociološkog kljuĉnih delova teorije; zatim, na već pomenuto nedovoljno
posmatranja koji će omogućiti da se stalno i sistematiĉno o društvu nastojanje da se u sistem ukljuĉi što više poznatih nauĉnih saznanja o
prikupljaju osnovni sociološki podaci. društvu usled ĉega se ovaj pretvara u priliĉno praznu pojmovnu
Treća osobenost u novijem razvoju sociologiie, na koju se shemu. Parsonsu se pored ovih opštih primedaba mogu staviti i neke
vrlo ĉesto ukazuje i koja se obiĉno najviše kritikuje, jeste specifiĉnije, kao na primer: da je njegova funkcionalistiĉka teorija
vrlo statiĉna i u konzerva-
*) Vrlo upeĉatljivu sliku o radu i organizaciji ove vrste ameriĉkih 2
istraţivaĉkih ustanova daje Mils (W. Mills) u svoioj knjizi The Sociological ) P. Sorokin, FaĊs and Foibles of American Sociologv and Related
Imagination, Oxford Universitv Press, New York, 1959, naroĉito eh. V, The Sciences, H. Regnerv, Chicago, 1956.
Bureaucratic Ethos.
152 153
tivnom smislu pristrasna; da nedovoljno uzima u obzir društvene pre svega stanje odreĊenih pojava u vreme istraţivanja, a zatim se to
ĉinjenice od kojih zavisi tempo društvenih promena; da prenaglašava stanje vremenski osvetljava najĉešće samo onoliko koliko se o
integrativni znaĉaj idejnih ĉinilaca u društvenom ţivotu, a zapostavlja prošlosti moţe saznati anketom od ljudi, na osnovu njihovog liĉnog
ispitivanje uzroka zbog kojih se u raznim društvima pojavljuju iskustva, dok se izbegava dublje i kompleksni]e istorijsko ispitivanje
društveni sukobi i ispitivanje društvenih posledica tih unutrašnjih društvenih i kulturnih tokova.
sukoba.3) No i savremene društvene pojave ispituju se obiĉno na vrlo
Nema sumnje da teorijska misao u savremenoj sociologiji parcijalan naĉin. Nije najgore što se većina istraţivanja organizuje u
nije razvijena onoliko koliko bi bilo potrebno za njen brţi i normalniji uskim iskustvenim okvirima (sasvim mali i statistiĉki nepouzdani
nauĉni razvoj. Nije lako utvrditi sve uzroke vrlo spornog razvoja uzroci i lokalna ispitivanja), nego što se prilikom njihovog planiranja
sociološke teorije. Ipak se ĉini da su u tom pogledu najvaţnija sledeća i analize dobijenih rezultata ne prouĉava sistematski uticaj odreĊenih
dva uzroka. Prvi od njih treba traţiti u izmenjenoj društvenoj funkciji globalnih društvenih i kulturnih ĉinilaca na ispitivane pojave. Zbog
sociologije i suviše velikom insistiranju da njena istraţivanja donesu toga neposredno prouĉavani iseĉak društvenog ţivota ostaje
neposrednu praktiĉnu korist. Prakticizam je uvek i svugde ateorijski nepovezan s njegovim opštim stanjem i trajnijim tokovima. Drugi vid
raspoloţen. A zatim postoji i jedna dosta uticajna filozofsko-episte- parcijalnosti se sastoji u vrlo neravnomernom rasporedu ukupnog
mološka zamisao o nauci, koja smatra da stvaranje teorijskih nauĉnih broja istraţivanja na razliĉita podruĉja i aspekte društvenog ţivota, pri
sistema nema veći epistemološki znaĉaj i da nauka moţe najbolje da ĉemu se javljaju i izrazito konjukturna kolebanja i trajnija
se razvija pomoću egzaktnih ispitivanja odreĊenih uţih problema koji zapostavljanja odreĊenih podruĉja, na primer društvene kulture.
su najĉešće i u praktiĉnom pogledu najvaţniji, najbitniji. Ova Upravo iz konjukturnih kolebanja u temama istraţivanja stiĉe se
filozofsko-epistemološka antisiste-matska zamisao nauke izrasta iz utisak o „vatrogasnim" ili propagandnim motivima istraţivaĉke
iste društvene klime u kojoj nastaje i pomenuti nauĉni prakticizam, na politike.
koji sii mnogi savre-meni sociolozi gotovo prisiljeni svojim Nasuprot ovim višestruko parcijalnim istraţivanjima postoji
društvenim poloţajem. Neki karakteristiĉni epistemološki argumenti mali broj pokušaja da se odreĊene društvene pojave na egzaktnij i
ovog antisistemat-skog shvatanja sociologije biće izneti malo kasnije, naĉin kompleksno prouĉe u razmerama odreĊenog globalnog društva,
pošto se prikaţu osnovne tendencije u metodologiji socioloških a još do pre nekoliko godina uporedna istraţivanja su bila pravi
istraţivanja. izuzeci. Na taj naĉin se mnogobrojne pojave ne mogu taĉnije
Ĉetvrta osobenost razvoja sociologije u poslednjih nekoliko sagledati u odreĊenom društvu kao celini, niti se uporednim putem
decenija jeste dosta brz, ali i vrlo jednostran razvoj metoda mogu objektivnije oceniti. Upravo ovo ograniĉavanje sociološkog
istraţivanja. U uvodnom poglavlju je reĉeno da su u ovom periodu u istraţivanja na vlastitu zemlju, koje je delimiĉno posledica
metodologiji preovladavala tehnicistiĉka shvatanja. Ona su se dobro prakticizma a delimiĉno ideoloških predrasuda, pojaĉava opasnost
uklapala u opšti tok razvoja sociologije — njeno postepeno etnocentrizma u sociologiji. Ne moţe se utvrditi u ĉemu se sastoje
rasparĉavanje na meĊusobno teorijski slabo povezane discipline, osobenosti odreĊene vrste pojava koje su u nekom društvu nastale
naglašen istraţivaĉki prakticizam i zapostavljanje opšte teorije. Jedna pod uticajem njegove specifiĉne društvene strukture, organizacije i
od najuoĉljivijih osobina savremenih socioloških istraţivanja, koja kulture, ako se uporednim putem ne ispita da li se one ne javljaju bez
izvire iz preovlaĊujućeg prakti-cizma, jeste njihovo ograniĉavanje na tih osobenosti u društvima s drukĉijim društvenim sistemom i
aktuelne pojave. U većini istraţivanja izvorna evidencija se odnosi na drukĉijom kulturom. Nije teško uvideti da jednostranosti u razvoju
vremenski interval u kome se kreće iskustvo ţivih ljudi. To' znaĉi da metodologije idu uporedo s opštim tendencijama u savremenoj
se ispituje sociologiji.
Pomenuto neopravdano višestruko suţavanje delokruga
3
) O Gurviĉevoj teoriji vid. moj rad Društvo i sociologija u delu Zorţa Gurviĉa, sociološkog prouĉavanja vidljivo se odraţava u savremenim
pogovor za prevod njegove knjige Savremeni poziv sociologije, V. Masleša, shvatanjima o sociološkom metodu. Da se ne bi pomislilo da se
Sarajevo, 1965. Brojne kritiĉke primedbe ina Parsonsovu teoriju nalaze se u knjigama nedostaci u oblastima metodologije neopravdano preuveliĉavaju,
M. Black (ed.) The Social Theo-ries of Talcott Parsons, Prentice-Hall, New York, navešće se gledište Paula Lazarsfelda, koji spada u red nauĉnika koji
1961. C. W. Mills, op. cit., eh. 2; R. Dahrendorf, Gesellschaft und Freiheit, E. Piper,
Miinchen, 1962. su poslednjih decenija imali nesumnjivo najviše uticaj a na razvoj
metodologije socioloških istraţivanja, pa se ne moţe pretpostaviti da
je slabo obavešten ili kritizerski pri-strasan. Govoreći 1959. godine
na IV svetskom sociološkom kon-
154 155
gresu o stanju sociološkog metoda, Lazarsfeld je rekao i ovo: loško obrazloţenje. Zbog toga on i nije mogao da izgradi celovi-tiju
„Upravo sam dodirnuo razliku izmeĊu mikro- i makrosociologije koju
je pre izvesnog vremena predloţio profesor Gurviĉ. Mislim da se. reĉ metodološku zamisao. Tezu o sociologiji kao tehniĉkoj nauci u
mikrosociologija ĉesto upotrebljava kao pogrdan izraz. Ali..., ja sam savremenoj epistemologiji naj iskljuĉi vije, ali i najdoslednije izloţio
voljan da prihvatim taj izraz ako je upotrebljen u dovoljno širokom je Karl Poper (Popper) u svojim knjigama Beda istori-čizma i
smislu. Ja ću pod mikrosociologijom podra-zumevati prouĉavanja Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji.5) Iako je prva rasprava više
ljudskog ponašanja u savremenim prilikama koja upotrebljavaju esej nego sistematska epistemološka studija, u njoj je Poper celovitije
kvantitativne metode kad god je to mogućno i pokušavaju izneo svoju zamisao sociologije koja se u Otvorenom društvu nije ni
sistematizovati kvalitativne postupke gdje god su oni potrebni. Ali, u ĉemu bitnom izmenila, ali je izloţena mnogo fragmentarni je.
ukljuĉiću pod taj pojam i upo-redna istraţivanja i napore da se ĉitave Poper iznosi svoja gledišta u oštrom protivstavu prema
organizacije podvrgnu kvantitativnom istraţivanju ... protivnicima koji su nekad sasvim odreĊeni, na primer Platon, Hegel,
Makrosociologija, na drugoj strani, sastoji se u naporima da se Marks, a nekad dosta proizvoljna konstrukcija, na primer istoricizam
otkriju opšti zakoni koji vladaju prošlim i budućim tokovima u koji su, bez pominjanja konkretnih pisaca, svrstane najraznovrsnije
društvenog razvoja. Ne ţelim osporavati znaĉaj makrosociologije u i ponekad suprotne ideje, od nekih osnovnih stavova krajnjeg
tom smislu, ali dopuštam da se njom ne moţe baviti pomoću istorizma do teze o jednolinijskom zakonitom razvoju ĉoveĉanstva.
istraţivaĉkih postupaka o kojima ću raspravljati u ovoj raspravi".4) Jedino što bi u tom šarenilu ideja koje Poper kritikuje pod imenom
Lazarsfeldova podela sociologije na mikro- i makrosoci-ologiju je istoricizma moglo da bude zajedniĉko jeste shvatanje društva kao
priliĉno uprošćena. IzmeĊu prouĉavanja opštih zakona istorijskog celine, totaliteta, u kome se na nivou celine obrazuju osnovni ĉinioci
razvoja društva, što on smatra osnovnim zadatkom makrosociologije i koji vrlo snaţno utiĉu na sve posebne društvene pojave. S drugom
mikrosociologije, ĉak i u njegovom neuobiĉajeno proširenom Poperovom kritikom koja tvrdi da ne moţe postojati teorijska
znaĉenju, nalazi se široka oblast prouĉavanja globalnog društva. istorija,6) što je u stvari vrlo neobiĉan izraz za teoriju društvenog
Upravo sistematsko prouĉavanje raznih globalnih konkretno- razvoja, i da se zbog toga ne moţe predviĊati budući tok istori je,
istorijskih društava je glavni delokrug sociološkog istraţivanja i sloţili bi se gotovo svi pisci ĉije je epistemološke poglede Poper
osnovica njenog brţeg razvoja kao nauke. Ali, kad istraţivaĉka svrstao pod opšti pojam antinaturalistiĉkog istoricizma.7) Štaviše, oni
sredstva i metodološka naĉela, koja su se naglo razvila poslednjih bi u prilog te tvrdnje mogli da iznesu daleko više argumenata od
decenija, ne bi bila prikladna za prouĉavanje osnovnih društveno- Popera.8) MeĊutim, glavni cilj Poperovih knjiga nije idejno-istorijski,
istorijskih tokova, moralo bi se zakljuĉiti da ona nisu dovoljno on izlaţe ili konstruiše tuĊa stanovišta samo da bi na taj naĉin
sociološka jer izvan njihovog domašaja ostaje prouĉavanje teorijski njegovo shvatanje o mogućnosti i karakteru nauĉnog saznanja o
bitnih problema društvenog razvoja. S obzirom na dinamiĉnost društvu postalo reljefnije.
društva, bilo bi pogrešno misliti da je društveni razvoj neka posebna Poperova zamisao sociologije je u stvari vrlo jednostavna.
oblast sociološke teorije koja se moţe mehaniĉki odvojiti od ostalih Prva i najvaţnija njegova teza jeste kritika ideje da se društvo moţe
delova sociologije. Svaka potpunija teorija i svako dublje sociološko prouĉavati kao celina ili totalitet. Kao totalitet ono ne moţe biti
objašnjavanje moraju sadrţavati u sebi i momenat razvoja u vremenu. predmet ni saznanja ni društvene prakse. „Ali holisti izgleda da nisu
Zbog toga je krupan nedostatak ako metodologija ne uzima dovoljno shvatili ĉinjenicu da celine u smislu totaliteta ne mogu biti predmet
u obzir ovu teorijsku potrebu. nauĉnog prouĉavanja, ili bilo koje
Ali Lazarsfeld je i u navedenom referatu kao i u svim svojim 5
) K. Popper, The Poverty of Historicism, Routledge and Kegan Paul,
metodološkim radovima prilazio metodološkom problemu gotovo London,. 1957. (Ova rasprava je prvr put objavljena 1944. i 1945. kao niz ĉlanaka u
samo s tehniĉke strane. Kao jedan cd najdarovitijih predstavnika londonskom ĉasopisu Economica.) The Open Societjr and its Enemies, Routledge
metodološkog tehnicizma, on nikad nije pokušao da teorijsko- and Kegan Paul, London, 1945. (Poper je ovu knjigu kasnije dvaput preraĊivao.)
e
) K. Popper, The Poverty of Historicism, p. X, 38-39, 41—45.
sadrţinski odredi osobenost sociološkog metoda, niti da svojim ĉesto 7
) Ibidem, p. 5-34.
tehniĉki izvanrednim rešenjima da šire epistemo-4) P. F. Lazarsfeld, 8
) Poper dokazuje nepredvidljivost buduće istorije na sledeći
Methodological Problems in Empirical Social Research, Transactions of The IVth naĉin: na istori ju snaţno utiĉe razvoj saznanja i to prvenstveno nauĉnog,
WorlĊ Congress of Sociology, vol. II, International Sociological Association, a ovaj se ne moţe predvideti racionalnim, nauĉnim metodima (Ibidem,
London, 1959, p. 228. P. IX-X).
156 157
druge delatnosti kao što su kontrola ili rekonstrukcija..." ) Ovo, 9
miĉara, biologa itd. „Upravo kao što je glavni zadatak fiziĉkog
prema Poperu, ne shvataju ĉak ni oni holisti koji inaĉe uviĊaju da je inţenjera da projektuje mašine, da ih menja i odrţava, zadatak je
nauĉni pristup uvek selektivan. Ali Poper na vrlo neobiĉan naĉin društvenog inţenjera da projektuje društvene 13ustanove, da ih
tumaĉi pojam celine kao totaliteta. Po njegovom mišljenju, celina kao rekonstruiše i da rukovodi onima koje već postoje". )
totalitet znaĉi „sveukupnost obeleţja ili aspekata 10neke stvari naroĉito Ali nauĉna društvena tehnologija omogućuje samo deli-
svih odnosa izmeĊu njenih sastavnih delova". ) Ovom iscrpnom miĉne praktiĉne zahvate, ona je nuţno tehnologija „na parĉe"
opisnom pojmu celine, koji smatra nenauĉnim, on suprotstavlja (piecemeal social tehnologv), što je sasvim u skladu s osnovnom
pojam strukture nekih osobina ili aspekata koji odreĊenu stvar ĉine tezom da društvo kao celina, kao totalitet ne moţe biti predmet ni
organizovanom celinom a ne obiĉnom gomilom, i ilustruje ga saznanja ni prakse. Poper je isto toliko odluĉno protiv ,,uto-pizma" u
primerom lika (Gestalt) u psihologiji. MeĊutim, on ne pokazuje koji praksi, kao što je protiv holizma u teoriji. Utopizam po njemu ţeli da
„holisti" tumaĉe totalitet kao iscrpan i nestrukturisan opis ukupnog menja i razvija „društvo kao celinu", a ne samo pojedine njegove
sadrţaja društvenog ţivota, a sa druge strane pojam društvene aspekte. Stvarno se u društvu mogu izvoditi samo delimiĉne
strukture i njena uloga u prouĉavanju društva ostaju kod Popera promene. Poperova teza o mogućnosti samo delimiĉnih društvenih
sasvim neodreĊeni. Štaviše, iz njegovih objašnjenja saznajnih promena bila bi obiĉna trivijalnost na koju se ne bi trebalo osvrtati
mogućnosti i opravdanih ciljeva sociologije videće se da i društvena kad bi znaĉila da se praktiĉnom akcijom ne moţe u društvu odjednom
struktura ostaje izvan njenog domašaja. sve izmeniti, pošto je domet praktiĉne delatnosti uvek ograniĉen. U
Poperovo shvatanje nauke je tipiĉan primer sinkretizma tom smislu je stvarno svaka praktiĉna akcija delimiĉna. Samo znaĉaj
epistemoloških ideja klasiĉnog pozitivizma i pragmatizma. Teo- raznih praktiĉnih akcija za društvo kao sistem ogromno se razlikuje
rijsko-sistematski karakter nauĉnog saznanja potisnula je u njegovoj pošto neke od tih akcija mogu da menjaju osnovne strukture sistema,
epistemologiji pragmatistiĉka teza da je teţnja za neposrednom dok druge imaju sasvim ograniĉen uticaj na njegovo stanje. Sem toga,
praktiĉnom primenljivošću njenih rezultata osnovni podsticaj razvoja pojedinaĉne praktiĉne akcije mogu biti više ili manje povezane i
nauke i jedino opravdanje njenog postojanja. Nauka se razvijala u usklaĊene u opštijoj i trajnijoj praktiĉnoj politici, a „društveni
pokušajima da se rese praktiĉni problemi onim redom kojim se oni inţenjer" koji radi u nekoj posebnoj oblasti moţe i da ne shvata
javljaju u ţivotu i u tome se sluţi metodom „pokušaja i greške" („trial unutrašnju povezanost ili protivreĉnosti šire društvene prakse.
and error"). „Jedna nauĉna disciplina je omeĊeni i konstruisani Poper oĉekuje da će svoĊenje društvenih nauka na društvenu
konglomerat problema i pokušaja rešenja. Stvarno postoje samo tehnologiju „na parĉe" otkloniti „mitološke" sadrţaje iz ovih nauka i
problemi i nauĉne tradicije".11) Doslovno shvaćena, ova definicija povećati racionalnost društvene prakse.14) Racionalnost prakse Poper
više odgovara inţenjerskim i lekarskim priruĉnicima nego traktatima ocenjuje instrumentalno kao postizanje odreĊenog cilja sa što manje
teorijske fizike, biologije ili fiziologije. MeĊutim, Poperovo shvatanje nepoţeljnih popratnih posledica. Ne ulazeći u kritiku ovog shvatanja
sociologije kao „tehnološke društvene nauke" sasvim je u skladu s racionalnosti, postavlja se pitanje kako je mogućno šire predvideti
navedenom definicijom. Pošto su svi pokušaji stvaranja teorijske posledice bilo kog oblika društvene prakse ako je o društvu kao celini
nauke o društvu odbaĉeni kao istoricizam i holizam, Poperu i nije nemogućno racionalno saznanje? -Takva predviĊanja svakako nisu
preostalo drugo nego da nauku o društvu izjednaĉi s društvenom mogućna na osnovu meĊusobno nepovezanih teorijskih fragmenata.
tehnologijom,12) zaboravivši pri tom da meĊu prirodnim naukama A ako je sistematsko teorijsko nauĉno znanje praktiĉno korisno, da li
pored tehniĉkih postoje i teorijsko-sistemat-ske. Zbog toga on
nauĉnike u društvenim naukama (ili društvene inţenjere) poredi samo 13
) Ibidem, p. 64-65.
s inţenjerima i tehniĉkim naukama, ne pokušavajući nigde da objasni 14
) Ova Poperova ideja o „demitologizovanju" sociologije njenim
da li u društvenim naukama postoje nauĉne uloge analogne ulogama pretvaranjem u tehnološku društvenu nauku naišla je na priliĉno širok
teorijskih fiziĉara, he- odjek. Šire o njenim epistemološkim izvorima i kritici vid. u raspravi
O. Negt, Zum Problem der Entmvthologisierung in der Soziologie, u
9 knjizi M. Horkheimer, Zeugnisse, Europaische Verlagsanstalt, Frankfurt
) Ibidem, p. 78. am Main, 1963, S. 451-472. Kao svestranija analiza Poperovog epistemo
10
) Ibidem, p. 76. loškog stanovišta vrlo je zanimljiv rad J. Habermas, Analytische Wis-
") K. Popper, Die Logik Ċer Soziahvissenschaften Kolner Zeit- senschaftstheorie und Dialektik, Ein Nachtrag zur Kontroverse zwischen
schrift fiir Soziologie und Sozialpsychologie, 14 Jahrg. (1962), H. 2, S. 237. Poper und Adorno, u knjizi, M. Horkheimer, Zeugnisse, S. 473—501.
12
) K. Popper, The Poverty of Historicism, p. 58—68, et passim.
158
ono moţe nastati u tehnološkim društvenim naukama koje rade samo III
„na parĉe"? Odnos izmeĊu osnovnih i primenjenih nauka je, svakako,
vrlo sloţen, ali Poperov pokušaj da se on resi teh-nizacijom teorijskih POJAM SOCIOLOGIJE I OSNOVNE
društvenih nauka je sasvim neprihvatljiv, ĉak i sa stanovišta OSOBINE SOCIOLOŠKOG METODA
povećanja praktiĉne efikasnosti nauĉnog saznanja. Svedena na
tehnološko sredstvo prakse i nesposobna za celovito teorijsko
sagledavanje društva, sociologija bi izgubila relativnu samostalnost,
misaonu autonomiju i teorijsku osnovu koje su neophodne za
zauzimanje stvaralaĉko-kritiĉnog stava prema društvenoj praksi, a
time i mogućnost da na praksu dublje utiĉe i ĉini je suštinski a ne
samo instrumentalno racionalnijom. Stalan razvoj i usavršavanje Svaka nauka je izgraĊena u okviru neke osnovne polazne
nauĉne teorije, kao sve moćnijeg i pouzdanijeg sredstva za analizu apstrakcije kojom se iz beskrajno sloţene stvarnosti izdvaja odreĊeni
postojećeg i otkrivanje u njemu sadrţanih mogućnosti jeste osnova za sadrţaj koji postaje njen predmet. Predmet nauke, meĊutim, nije
zauzimanje stvaralaĉko-kritiĉkog nauĉnog odnosa prema praksi. odreĊen samo skupom konkretnih pojava, nego prvenstveno nekim
Praksa se ne usavršava samo instrumentalno-tehnološkim saznanjem. njihovim osobinama i odnosima s drugim pojavama. Zbog toga iste
Ovo saznanje ne dopire ni do njenih osnovnih saznajnih i vrednosnih konkretne pojave — prirodne ili društvene — prouĉavaju razne
pretpostavki. Do ovih moţe da stigne samo saznanje kao samosvest, nauke. Polazne apstrakcije kojima se odreĊuju predmeti posebnih
oblik saznanja, u kome se na celovit naĉin pokušava odrediti smisao nauka i njihovi meĊusobni odnosi u opštem sistemu nauka zavise od
individualnog i kolektivnog postojanja i objasniti njegovi istorijski više momenata, od kojih su najznaĉajniji (1) ontološka shvatanja o
dati uslovi da bi se na osnovu toga odredili osnovni pravci i ciljevi stvarnosti i (2) praktiĉne potrebe za nauĉnim saznanjem odreĊene
praktiĉne delatnosti. Scijentistiĉko je preteriva-nje da se racionalna vrste, pri ĉemu se ne misli na trenutaĉne nego strukturalno uslovljene
samosvest moţe osloniti samo na nauku, ali je taĉno da nauĉna trajne praktiĉne potrebe. Upravo zbog toga što su tesno povezane s
saznanja utiĉu na nju, i to tim više što je nauĉno saznanje dublje i trajnim uslovima postojanja odreĊenog društva, ove praktiĉne potrebe
celovitije. Ako se prema tome ţeli pomoću nauke uticati da saznaj ne utiĉu na shvatanja o predmetu i najopšti-jih teorijskih, a ne samo
pretpostavke prakse postanu racionalnije, treba razvijati nauku koja primenjenih nauka. Ipak, ontološki momenti, tj. opšte filozofsko
do njih moţe dopreti. Sociologija će tim više doprineti razvoju shvatanje stvarnosti se neobiĉno snaţno ispoljava u sistematizaciji
racionalne i stvaralaĉke samosvesti što bude mogla da pruţi više teorijskih nauka. Svaka osnovna teorijska nauka odnosi se na neko
proverenog i teorijski sistematizovanog znanja o društvu, što bude kvalitativno osobeno ontološke podruĉje.
dublje uspevala da objasni društvo kao najsloţeniji totalitet u .Ontološko-teorijski i praktiĉni razlozi koji utiĉu na
stvarnosti. Pogrešno bi bilo, jedino, ako bi se zbog toga potcenile i odreĊivanje predmeta neke nauke već samim tim opredeljuju neke
zapostavile druge epistemološke osobine nauĉnog saznanja, kao što osnovne osobine njenog metoda. Kao istraţivaĉka praksa neke nauke,
su teţnje za objektivnošću, preciznošću i sve većom egzaktnošću. metoĊ uvek zavisi i od njenog sadrţaja i zbog toga se ne moţe
Upravo u vezi s tim treba ponoviti da su u poslednjih odrediti samo opštim logiĉkim naĉelima i upotreb-ljavanim tehniĉkim
nekoliko decenija u sociologiji postignuti znaĉajni uspesi u razvijanju sredstvima. Razne nauke primenjuju u svojim istraţivanjima
raznih istraţivaĉkih postupaka i sredstava. Kritika prak-ticistiĉke mnogobrojna ista tehniĉka sredstva, a ipak se ne sluţe istim metodom
tehnizacije sociologije, koja se ispoljila i u epistemo-loško- upravo zbog svog razliĉitog predmeta koji zahteva razliĉito prilaţenje
metodološkom obliku, ne znaĉi potcenjivanje tih uspeha. Naprotiv, stvarnosti. U ĉemu se sastoji osobenost metoda neke nauke moţe se
dalje usavršavanje sociološkog metoda pretpostavlja njihovo odrediti samo ako se uzme u obzir njen predmet, ili, drugim recima,
ukljuĉivanje u jednu širu opštu metodološku zamisao. osnovni saznajni ciljevi njenih istraţivanja. Savremeni metodološki
prakticizam je sasvim zapostavio sadrţinsko odreĊivanje sociološkog
metoda. On obiĉno nastoji da izbegne i termin sociološki metod,
zamenju-jući ga neodreĊenim pojmom „društvenih istraţivanja". Ali
ovo ]e upravo primer koji potvrĊuje taĉnost gledišta da shvatanja
161
160
o metodu proizilaze iz teorijsko-sadrţinskih odredbi nauke. Meto- i druge posebne nauke — društvene, a nekad i prirodne. Na primer,
dološki tehnicizam je poseban izraz tendencije da se sociologija, kao oblike i tvorevine privrednog ţivota prouĉavaju razne ekonomske
teorijska nauka o društvu, zameni društvenom tehnologijom. Dakle, nauke. Druge posebne društvene oblike, delatnosti i njihove tvorevine
metod je sredstvo da se u nauĉnoj praksi ostvari odreĊeno teorijsko- prouĉavaju druge posebne društvene nauke, politiĉke, pravne,
sadrţinsko shvatanje neke nauke. Da bi se moglo oceniti u kojoj meri administrativne, istorijske i teorijske nauke o kulturi (npr. istorija i
je neka metodološka zamisao odgovarala ovom cilju, neophodno je teorija umetnosti). Tehnologiju, koju društvo razvija i upotrebljava u
izneti shvatanje o predmetu nauke na kome je ona izgraĊena. privredi i u ostalim delatnostima ţivota, p'rouĉavaju s tehnološke
Istovremeno, tek povezivanjem predmeta nauke s njenim metodom strane neke prirodne nauke. MeĊutim, te posebne društvene nauke
pojam nauke postaje potpunije odreĊen. Jer, kao što je već reĉeno, ispituju, pre svega, osobenosti pojedinih oblasti društvenog ţivota i
nauka nije samo skup postojećih znanja, nego, pre svega, delatnost, pojedinih društvenih delatnosti. Bilo bi svakako pogrešno smatrati da
nastojanje da se ta znanja prošire i usavrše. Zbog toga će u ovom je horizont tih nauka toliko ograniĉen da one ne mogu i ĉak ne treba
poglavlju biti izneto shvatanje sociologije koje je sluţilo kao da se u svojim istraţivanjima interesuju i za opšte dru-štveno-
teorijsko-sadrţinska osnova u razvijanju zamisli sociološkog metoda istorijske uslove, koji su uticali da neka društvena delatnost i njene
koja je izloţena u ovoj knjizi. Ĉitalac moţe sam da oceni koliko je tvorevine dobiju odreĊen oblik i sadrţaj. Posebne nauke mogu da
ovakvo shvatanje sociologije opravdano i koliko mu je adekvatna razmatraju društvene uslove u kojima se razvija neka posebna
izloţena metodološka zamisao, u svojoj celini i pojedinostima. društvena delatnost, njene društvene poslediĉe, kao i meĊusobne
uticaje raznih sfera društvenog ţivota. Istorija knjiţevnosti i
umetnosti moţe i treba, pored este-tiĉnih analiza, da sadrţi i rezultate
1. socioloških ispitivanja uti-caja društvenih uslova na organizaciju
umetniĉke delatnosti, obrazovanje njene publike, preovlaĊujuće teme
POJAM SOCIOLOGIJE i oblike umet-niĉkih dela, kao i uticaja umetnosti na društvo. Ne
moraju pravne nauke prouĉavati pozitivno pravo samo dogmatsko-
Sociologija je teorijska nauka o ljudskom društvu, što znaĉi pravnim metodom, tj. samo formalno rašĉlanjavati i komenta-risati
nauka o sistemu odnosa koji u društvu postoje, o oblicima i pojedine pravne ustanove i nastojati da ih kodifikuju u celovitiji
delatnostima u kojima se društveni ţivot ispoljava i njegovim pozitivno-pravni sistem. One mogu i treba da se interesuju i za
raznolikim tvorevinama; a zatim o odnosima društva prema prirodi, u sociološke aspekte prava: njegovu funkciju u odreĊenom društvu,
koju pored spoljnih prirodnih uslova spadaju i biološka svojstva klasne i druge društvene uticaje usled kojih je pozitivno pravo nekog
ĉoveka kao vrste, i konaĉno nauka o društvenom razvoju. Kao konkretnog društva dobilo odreĊen sadrţaj i imalo u njemu odreĊenu
teorijska nauka, sociologija teţi da o svim ovim iskustvenim ulogu. Prema t~>me, posebne nauke se ne moraju ograniĉiti samo na
sadrţajima doĊe do teorijskog, tj. opšteg i sistematskog saznanja. U uţe ispitivanja unutrašnjih osobenosti (oblika ponašanja, sredstava,
tome se sastoji razlika izmeĊu1 nje i opšte istorije, pošto se njihovi ciljeva i posebne organizacijske strukture) neke uţe društvene
iskustveni sadrţaji podudaraju. ) delatnosti i njenih osobenih tvorevina, nego mogu uzimati u obzir i
Ova polazna odredba zahteva mnogobrojna dalja objašnjenja njihov širi društveni okvir, pa sociološki ugao gledanja moţe i u
i komentare bez kojih osobenosti sociologije kao nauke ne bi bile njima da doĊe do izraţaja.
dovoljno jasne. Pre svega je potrebno, da bi se izbeglo tumaĉenje U stvarno postojećoj organizaciji nauka ova dva zadatka, 1)
sociologije kao univerzalne i enciklopedijske nauke o društvu, odmah ispitivanje osobenosti nekog uţeg dela društva ili neke posebne
naglasiti da je društvo, kao konkretno-isto-rijska celina, kao društvene delatnosti, i 2) ispitivanje odnosa izmeĊu tog uţeg dela
konkretno-istorijski sistem, osnovni predmet sociološkog društva, odnosno posebne društvene delatnosti i opšteg stanja i
prouĉavanja. Pojedine društvene odnose, pojedine društvene oblike i strukture društva kao celine, obiĉno nisu spojena, a ponekad su i
delatnosti i njihove tvorevine prouĉavaju sasvim razdvojena. Zbog toga se uporedo sa raznim posebnim
J
) Da li će se smatrati da se iskustveni sadrţaj sociologije i istorije društvenim naukama razvijaju odgovarajuće grane sociologije. Na
podudara potpuno ili samo delimiĉno, zavisi od toga da li se prouĉavanje preistorije, primer: pored istorije i teorije knjiţevnosti i umetnosti, razvija se
tj. perioda o kome ne postoje pisani izvori, smatra zadatkom istorijskih nauka. No u sociologija umetnosti; pored
svakom sluĉaju taj vremenski ogroman period spada u ljudsku istoriju.
163
162
niza pozitivno pravnih nauka, sociologija prava; pored kriviĉnog Sledeći razlog postojeće podvojenosti izmeĊu sociologije i
prava i kriminalistike, koji se na preteţno tehniĉki naĉin bave posebnih društvenih nauka treba traţiti u tome što se specijalni
prouĉavanjem i suzbijanjem kriminala, razvija se krimi-nologija, koja metodi raznih posebnih nauka mnogo razlikuju od sociološkog
se obiĉno, mada ne uvek, oslanja prvenstveno na sociologiju i ĉiji pristupa, jer to zahteva priroda raznih pojava. U sociologiji se
osnovni zadatak nije tehniĉko suzbijanje i represivna borba sa uglavnom nastoji da se ispitaju i objasne veze tih pojava sa
kriminalom nego ispitivanje društvenih i drugih uzroka razliĉitih društvom, kao i njihovo povratno dejstvo na društvo. MeĊutim,
njegovih oblika; pored fiziologije, organizacije i ekonomike rada specijalne nauke ţele da ispitaju njihove osobene strukture, na
razvija se sociologija rada. Teško je verovati da je ovaj paralelizam primer, osobene strukture umetnosti, prava ili nekog uţeg oblika
nauka, koje prouĉavaju pojedine uţe oblasti društvenog ţivota, društvenog ţivota. Sociološki naĉin prouĉavanja raznih društvenih
koristan. Idealno bi bilo da posebne nauke dopunjavaju svoj specifiĉni pojava nije dovoljno ukljuĉen u struĉno osposobljavanje
pristup, prilagoĊen za ispitivanje osobenosti odreĊene delatnosti ili specijalista iz odgovarajućih posebnih nauka, a ĉesto struĉnjaci koji
društvenog oblika, sociološkim ispitivanjem mesta te delatnosti ili se bave pojedinim od tih nauka pruţaju jak otpor unošenju
društvenog oblika u društvu kap celini. Ali kako se ovo u nauĉnoj sociološkog naĉina gledanja u njihovu nauku. Mnogi istoriĉari
praksi vrlo retko ostvaruje, pomenutim paralelizmom posebnih umetnosti ili pravnici će s potce-njivanjem gledati na objašnjavanje
društvenih nauka i posebnih socioloških disciplina ţeli se postići ono društvenih uslova koji su uticali na pojave ĉije unutrašnje
što bi se bolje ostvarilo sjedinjavanjem sociološkog pristupa sa osobenosti ili tehniĉku stranu oni prvenstveno prouĉavaju. I,
specifiĉnim pristupom pojedinih posebnih nauka. Gde leţe uzroci ove napokon, sociološka saznanja i metodi se nisu podjednako i
podvojenosti nauĉnog interesova-nja? Prvo, treba imati u vidu da se u ujednaĉeno razvijali u prouĉavam'u svih oblasti društvenog ţivota.
društvenoj praksi ĉesto traţi samo instrumentalno, tehniĉko znanje o Pcšto su se i sociološka istraţivanja razvijala pod uticajem odreĊenih
odreĊenim pojavama, a ne i dublje poznavanje njihovih društvenih društvenih potreba, teorijska znanja i metodološka iskustva
uzroka. Vrlo ĉesto društvo traţi pravnog tehniĉara koji zna da sociologije su na nekim podruĉjima vrlo malo razvijena, što takoĊe
primenjuje pozitivno pravo ili da se vesto suprotstavlja raznim oteţava proţimanje ostalih društvenih nauka sociološkim idejama i
oblicima kriminala, drugim recima da bude pozitivni pravnik ili sociološkim uglom gledanja.
kriminalist. U profesionalnoj delatnosti, pa onda prirodno i u struĉ- Ali, ma koliko bilo vaţno sociološko prouĉavanje pojedinih
nom obrazovanju ovakvih kadrova, ne insistira se da oni budu oblasti društvenog ţivota, za razvoj sociologije je ipak najvaţnije
sposobni da prouĉavaju društvene posledice odreĊenih pravnih prouĉavanje globalnih društava kao celovitih konkretnih istorijskih
ustanova, ili društvene uzroke kriminalnih i drugih socijalno- sistema. Teorija o globalnom društvu kao sistemu koja objašnjava:
patoloških pojava kojima se svakodnevno na tehniĉki naĉin (1) meĊusobne odnose pojedinih orga-nizovanih ili difuznih
suprotstavljaju. Drugo, ljudska, kulturna vrednost niza društvenih društvenih delova sistema, (2) naĉin usklaĊivanja i usmeravanja
pojava daleko prevazilazi istorijske okvire u kojima su one nastale i raznovrsnih društvenih delatnosti, tj. društvenu organizaciju pomoću
zbog toga estetiĉki, filozofski ili kulturno-istorijski pristup ima veliku koje se društveni sistem uspostavlja, odrţava, deluje, (3) uzroke i
samostalnu vrednost. Treba se podsetiti Mark-sove misli da nezavisno prirodu unutardruštve-nih suprotnosti i sukoba i uslove u kojima je
od otkrivanja društveno-istorijskih uslo-va u kojima se javila antiĉka mogućno postizanje unutardruštvene saglasnosti, i napokon, (4)
helenska umetnost, ostaje mnogo sloţenije pitanje: zašto umetnost, ĉinioce koji dovode do promena u pojedinim delovima sistema ili do
nastala u sasvim odreĊenim istorijskim uslovima, ima i danas gotovo radikalnih promena u njegovoj strukturi i organizaciji, pa ĉak i do
zapanjujuću estetsku vrednost i još uvek je nedostiţan uzor i ideal. njegovog raspadanja, jeste idejna srţ sociologije kao nauke. Bez
Kulturna vrednost vrhunskih dostignuća ljudskog stvaralaštva znatno takve teorije i bez stalnog usmeravanja sociologije na prouĉavanje
je trajnija od istorijskih društvenih uslova u kojima su odreĊena dela globalnog društva kao konkretno-istorijskog sistema, sociologija
nastala. A ona se ne moţe objasniti bez ispitivanja imanentnih ubrzo postaje nedovoljno odreĊena kao nauka, i ne moţe uspešno da
osobina pojedinih oblika stvaralaštva ĉime se bave posebne nauke. sjedinjava razna saznanja steĉena u prouĉavanju pojedinih delova
Ĉesto se, meĊutim, pogrešno zakljuĉuje da sociološko prouĉavanje društvenog sistema, bilo da se radi o prouĉavanju difuznih i
istorijskih uslova u kojima nastaju kulturne tvorevine nije uopšte spontanijih kolektivnih oblika koji nastaju u okviru društvene
znaĉajno. strukture (društveni slojevi, društvene klase, staleţi, kaste), ili o
ĉvršće organizovanim delovima sistema, u u*
164 165
kojima se odvijaju pojedine društvene delatnosti drţave i drugih društvenih Na aktualno stanje globalnog društva kao sistema utiĉu brojni
organizacija u privredi, politiĉkom ţivotu i kulturi. Ako se zapostavi ĉinioci, od kojih neki predstavljaju trajne istorijske, moglo bi se reći gotovo
prouĉavanje globalnog društva kao sistema, njegove strukture, organizacije i imanentne tokove razvoja odreĊenog tipa društvenog sistema, a u drugima se
uzroka promena koje u njemu nastaju, sociologija gotovo neminovno tone u odraţavaju neke izuzetne kratkotrajnije, ali za sistem ĉesto sudbonosne
vulgarni empirizam i postaje sve manje u stanju da nešto dublje kaţe o ljud- prilike (na pri-mer: meĊunarodne zategnutosti, ratovi i blokade, teţe prirodne
skom društvu. Potpuno su opravdane kritiĉke primedbe da se sociologija, nepogode, suše, velike poplave- itd.). Jedan od osnovnih teorijskih zadataka
koja ne prouĉava globalno društvo, ubrzo pretvara u „sociologiju bez sociologije jeste što egzaktnije ispitivanje zbog ĉega u globalnim društvima
društva", što u stvari znaĉi da ona gubi upravo svoje najosobenije svojstvo. 2) nastaju razliĉita opšta stanja i kako se ona odraţavaju u njihovoj strukturi i
Sociologija se u tom sluĉaju ras-parĉava u ĉitav niz meĊusobno slabo organizaciji, kao i kako pod uticajem tih opštih stanja dolazi u globalnom
povezanih disciplina, koje se ne razvijaju na zajedniĉkim teorijskim društvu do ĉvrste saglasnosti i solidarnosti, odnosno ogorĉenih unutarsi-
osnovicama niti postoji mogućnost da se njihovi rezultati na relativno stemskih ili meĊunarodnih sukoba; zbog ĉega se u nekom društvu u izvesnim
egzaktniji naĉin sintetizuju u šire teorijske celine, koje odgovaraju stvarnoj periodima njegovog istorijskog postojanja javlja demografski, polet, a u
povezanosti i meĊusobnoj zavisnosti raznih društvenih oblika i delatnosti u drugim opadanje ili stagnacija u vitalnom razvoju stanovništva? Dalje, zbog
globalnim društvima odreĊenih tipova. Bez globalnog pristupa, koji se kojih uzroka u nekom globalnom društvu dolazi do naglog razvoja ili stagna-
ponekad dosta nezgrapno naziva makrosociolo-škim nije mogućan cije neke za odrţanje i razvoj sistema vaţne društvene delatnosti; usled kojih
svestraniji razvoj sociologije. se unutarsistemskih ili meĊunarodnih ĉinilaca pojavljuju osobene crte u
Ovo isticanje prvenstvenog znaĉaja ispitivanja globalnih društvenoj organizaciji ili kulturi pojedinih sistema. Naroĉito treba naglasiti
društvenih sistema ostalo bi nedovoljno odreĊeno i obrazloţeno i moglo bi da sociologija u prouĉavanju konkretnog društva mora podjednako da vodi
biti pogrešno shvaćeno ako se ne bi objasnile njegove teorijske i raĉuna o onome što prodzilazi iz unutrašnje dinamike njegovog razvoja i o
metodološke osnove. U prvom redu treba odrediti sam pojam globalnog onome što se u društvu dešava pod neposrednijim ili posrednijim uticajem
društva kao sistema. Pod globalnim društvom se podrazumeva društveni meĊunarodnih uslova, koji mogu ponekad presudno uticati na razne odnose u
oblik u kome se razvijaju sve osnovne društvene delatnosti i koje je usled globalnom društvu i na vaţne njegove delatnosti. Drukĉije će se, na primer,
toga relativno nezavisno od drugih globalnih društava. Naravno, ovo ne razvijati vojna organizacija u nekom društvu koje usled prirodnih ili
znaĉi da je globalno društvo autarkiĉno. Samo izuzetno se neko globalno istorijskih okolnosti nema snaţnog neprijatelja i nekom'dru-gom koje se
društvo moţe pribliţiti stanju potpune autarkije, dok redovno svako globalno odrţava u stalnom sukobu s brojnim neprijateljski raspoloţenim susednim
društvo uspostavlja raznovrsne odnose i veze s drugim društvima. Globalno društvima. Razliĉit znaĉaj i uloga vojne organizacije u tim društvima
društvo ima, zatim, svoju relativno samostalnu osnovnu društvenu ispoljiće se zatim i u drugim oblastima njihove društvene organizaciie i
organizaciju, ĉije jezgro u razvijenijim i izdiferenciranim društvima kulture. Ovo je samo jedan primer kako se opšta stanja globalnog društva
predstavlja drţava, zbog ĉega se globalno društvo u razvijenim uslovima odraţavaju na ostale delove sistema, koji nisu neposredno uticali na njihov
najĉešće javlja u okvirima pojedinih drţava. MeĊutim, u globalnom društvu nastanak. Prosveta, na primer, ne mora uticati na pogoršavanje
mogu postojati više ili manje samostalni, širi ili uţi teritorijalni podsistemi meĊunarodnih odnosa odreĊenog globalnog društva. MeĊutim, ako do ovih
sa relativnom samostalnošću svojih a i pokrajinskih lokalnih opštih zategnutosti doĊe, i ako se globalno društvo mora staviti u stanje trajne ratne
društvenih organizacija. pripravnosti, to stanje se nuţno odraţava i na prosvetu, kao i na ostale
2
društvene delatnosti i društvene oblike u globalnom društvenom sistemu. Da
) Th. W. Adorno, W. Dirks, Soziologische Exkurse, Frankfurter Beitrage bi se moglo prouĉavati opšte stanje globalnog društva, unutrašnji i spoljni
zur Soziologie, Bd. 4, Europaische Verlagsanstalt, Frankfurt am Main, 1956, S. 16, ĉinioci njegovog razvoja i sve raznovrsne posledice opšteg stanja njegove
60 et passim. I druge kritike savremenog empirizma u sociologiji ukazuju na razne
štetne posledice zapostavljanja globalnog sociološkog pristupa društvu kao sistemu globalne strukture i organizacije na pojedinaĉne društvene pojave,
ili totalitetu. Vid. S. Warynski, Die Wissenschaft von der Gesellschaft, A. Franke, neophodan je pojmovni aparat koji omogućuje rasĉlanjavanje globalnih
Bern, 1944; C. W. Mills, The Sociological Imagination, Oxford Universitv Press, društava na osnovne funkcionalne
New York, 1959; R. Dahrendorf, Betrachtungen zu einigen Aspekten der deutschen
Soziologie, Kolner Zeitschrift fiir Soziologie und Sozialpsychologie, 11. Jrhg.,
(1959), H. 1, naroĉito S. 140-44.
166 167
delatnosti, ĉvršće organizovane oblike i difuznije delove njihove prirodnih i društvenih snaga uz najmanje rušilaĉkih unutar-društvenih
društvene strukture, kao i pojmovni aparat koji omogućuje ispitivanje sukoba i uništavanja stvorenih vrednosti, više ideal za budućnost nego
unutrašnjeg sadrţaja raznih delova društvene organizacije globalnog realistiĉno tumaĉenje onoga što se do sada zbivalo u istoriji.
društva i njihovih odnosa prema prirodnim i meĊunarodnim Ali, ako se pojedine društvene pojave ne mogu sociološki
uslovima. dovoljno objasniti bez ispitivanja njihovog poloţaja i njihove uloge u
Teškoće i opasnosti da se poĊe pogrešnim putem se, konkretnom globalnom društvenom sistemu, ni ovaj se ne moţe
meĊutim, javljaju ako se u shvatanju globalnog društva odaberu dublje prouĉiti i razumeti bez dobrog poznavanja stanja i osobina
jednostrane i pogrešne osnovne teorijske pretpostavke, kojih u svojih mnogobrojnih delova. Odnos sistema i delova, na primer odnos
sociološkoj teoriji ima dosta. Jedno takvo jednostrano shvatanje tipa društva i stanja privrede, tipa društva i tipa drţavne organizacije,
globalnog društva je vrlo rasprostranjeno u savreme-nom tipa društva i naĉina kako se u njemu obavlja socijalizacija mladog
funkcionalizmu, iako je ono vrlo staro. Savremeni funkcio-nalizam naraštaja, tipa društva i raznih grana kulture, uvek je empirijske
obiĉno gleda na globalno društvo na' statiĉki i nedovoljno istorijski prirode, i uvek obostran. Opste stanje i osobine sistema utiĉu ni
naĉin. Ta statiĉnost proistiĉe iz osnovne pretpostavke funkcionalizma delove, ali se i promene u delovima odraţavaju na sistem. Zbog toga
da svako globalno društvo, pošto se sastoji od meĊusobno povezanih i se taj odnos ne moţe izvesti spekulativno iz nekoliko osnovnih pret-
funkcionalno neophodnih delatnosti, prirodno teţi da oĉuva svoju postavki o tipu globalnog društva. Za razumevanje odnosa izmeĊu
ravnoteţu i da odrţi unutrašnju moralnu saglasnost svojih delova. opšteg stanja globalnog društva, njegove društvene strukture i
Naravno, ova pretpostavka o ravnoteţi je vrlo neprikladna za organizacije i pojedinih njegovih delova, izgleda da je naroĉito
razumevanje unu-tardruštvenih sukoba koji se pojavljuju u raznim plodonosna ideja o meĊuzavisnosti i relativnoj samostalnosti delova u
oblicima i s razliĉitom oštrinom u istorijskim tipovima globalnih okviru sistema.3) Slabost mnogih socioloških teorija sastoji se upravo
društava i u razliĉitim uslovima postojanja konkretnih društava. Ona u tome što ne prouĉavaju unutrašnje odnose u globalnim društvima na
je neopravdana ĉak i onda ako se pojam ravnoteţe shvati u di- dovoljno iskustven naĉin, pa se odnos društvenog sistema i njegovih
namiĉnom pogledu, što znaĉi da se dopušta da sistem doĊe u stanje delova tumaĉi vrlo uproš-ćeno. Smatra se, naime, da se iz nekih
unutrašnje nesreĊenosti i neravnoteţe, ali se ipak smatra da on osnovnih karakteristika globalnog društva mogu deduktivno, golim
spontano nastoji da se na drugoj osnovi povrati u ravnoteţni poloţaj. umovanjem, izvesti osobine svih posebnih delatnosti u društvu i
Ideja o društvenoj ravnoteţi koja se sreće u funkcionalizmu polazi od svakog pojedinog društvenog oblika, na primer, pojedinog društvenog
društva kao spontane tvorevine, dok se u osnovi stvarnih društava sloja, društvene klase, porodice, saznanja i si. Iza zakljuĉivanja ove
nalazi odreĊena struktura društvene moći, koja proizilazi iz njegovih vrste stoji vrlo sporna ontološka pretpostavka o homolognim odno-
osnovnih ekonomskih i politiĉkih odnosa. Razliĉita društvena moć, sima izmeĊu celine i njenih delova koji je u stvarnosti redovno mnogo
kojom raspolaţu pojedini društveni delovi sistema, omogućuje da sloţeniji i raznovrsniji.
društvena ra-spodela stvorenih vrednosti bude nesrazmerna stvarnom Pošto se smatra da je ideja o meĊuzavisnosti, ali i relativnoj
društvenom znaĉaju uloga pojedinih društvenih grupa, slojeva i klasa samostalnosti delova u okviru globalnih društava daleko realistiĉnija
u sistemu. Ĉim potĉinjeni društveni delovi sistema postanu polazna teorijska pretpostavka za sociološku analizu i od preteranog
nezadovoljni svojim društvenim poloţajem, a steknu dovoljno snage uopštavanja nekih osnovnih osobina globalnog sistema i od
da se protiv sistema bore, oni će prirodno nastojati upravo da ruše nedovoljnog uoĉavanja njegovog uticaja na ostale društvene pojave,
njegovu ravnoteţu da bi ili izmenili strukturu osnovnih odnosa u treba je pobliţe obrazloţiti. Pri tome će se više isticati uzroci
sistemu, ili razbili sistem i iz njega izašli. To znaĉi da pojedini relativne samostalnosti delova,
društveni delovi mogu u odnosu prema konkretnom globalnom
društvu kao društvenom sistemu biti revolucionarni ili separatistiĉki. 3
) Niz vrlo zanimljivih misli o ovome moţe se naći u raspravi A. W.
Ovom kritikom funkcionalistiĉke ideje o društvenoj ravnoteţi kao Gouldner, Reciprocitv and Autonomy in Functional Theory, u knjizi L. Gross (ed.),
prirodnom stanju društvenog sistema se ne tvrdi da u istoriji nije bilo Svmposium on Sociological Theory, Row, Peterson and Co., Evanston, IH., 1959.
Pisac, izmeĊu ostalog, ukazuje da je ideja o meĊusobnoj zavisnosti i relativnoj
društava u kojima je duţe ili kraće vjerne postojala ravnoteţa samostalnosti delova u globalnom društvu odavno poznata, ali je nedovoljno teorijski
izgraĊena na ĉvrstoj unutar-društvenoj saglasnosti. Ali je ipak razvijena i ĉesto se zaboravlja.
shvatanje o društvenom razvoju kao o dinamiĉkoj ravnoteţi, u smislu
racionalnog korišćenja
168 169
nego presudni uticaji osnovnih globalnih osobina sistema. Ovi poslednji su cifiĉnim funkcionalnim znanjima, takoĊe jedan od ĉinilaca relativne
već dovoljno istaknuti osnovnom teorijsko-meto-dološkom tezom da se samostalnosti odreĊenih uţih društvenih delova. (4) Relativna samostalnost
sociološko prouĉavanje mora kretati u okviru globalnog društva. Ideja o pojedinih delova se ogleda, zatim, i na podruĉju meĊunarodnih odnosa.
relativnoj samostalnosti delo-va (1) upozorava istraţivaĉa da u globalnom MeĊusistemski uticaji se obiĉno prenose brţe i sa manje iskrivljavanja putem
društvu moţe postojati više središta društvene moći, sa relativno specijalizovanih kanala, nego posredstvom difiiznih oblika meĊusistemskih
samostalnom sposobnošću za delanje, društvenu akciju. Posledice delovanja dodira i opštenja. Ovi specijalizovani kanali meĊusistemskih uti-caja su
tih sredstava na odrţanje sistema mogu biti vrlo razliĉite, u zavisnosti od brojni i raznovrsni. Na primer, u školstvu se struĉnim kanalima prenose
njihovog opšteg društvenog poloţaja, obima relativno samostalne društvene iskustva školskog sistema neke druge zemlje; u umetnosti se stalno preko
moći i njihovog stava prema sistemu. U jednom sluĉaju ta relativno granica konkretnih globalnih društava šire nove umetniĉke zamisli i stilovi.
samostalna središta društvene akcije mogu ubrzavati tešnju integraciju nekog Sliĉno je i u svim ostalim društvenim delatnostima (nauci, privredi,
podruĉja, na primer neke pokrajine, u sistem. U drugim sluĉajevima ona administraciji itd.). Ako se ne uzmu u obzir ovi specifiĉni meĊusistematski
mogu znatno uticati na razvoj pojedine delatnosti u sistemu, na primer, uticaji, i ako se stane na stanovište, koje je funkcionalizmu bilo uvek vrlo
privredne, nauĉne ili kulturne. Ali ona mogu biti i ţarišta unutard'uštvenih blisko, da su sve poiave u nekom konkretnom društvenom sistemu rezultat
sukoba, a ponekad i centri separatistiĉke društvene aktivnosti. (2) Sadrţinski iskljuĉivo njegovog unutrašnjeg razvoja, mnoge se društvene pojave ne
razliĉite društvene delatnosti zahtevaju posebne uslove, osobenu organizaciju mogu pravilno objasniti. Nasuprot ovom preterivanju u isticanju
i razliĉite metode opšteg društvenog usmeravanja i kontrole. Ne moţe se na samosvojnosti i gotovo apsolutne izvornosti pojedinih društava i kultura
isti naĉin organizovati i uspešno rukovoditi oruţanim snagama i naukom i postoji i drugo jednostrano difuzionistiĉko shvatanje meĊusistemskih uticaja.
neće se povećati unutrašnji sklad nego će se stvoriti zbrka u društvu ako se Po tome shvatanju u istoriji ima svega nekoliko središta kulturnog
pokušaju potpuno na isti naĉin organizovati odnosi u privredi i nekim drugim stvaralaštva iz kojih se uticaji šire u raznim plavcima. Di-fuzionizam
oblastima društvenog ţivota, na primer školstvu ili javnoj administraciji; ne odbacuje mogućnost nezavisnih otkrića u sliĉnim usi ovima i ĉinjenicu da je
mogu odnosi u dobrovoljnim i obaveznim društvenim organizacijama biti prihvatanje uticaja spol ja retko sasvim pasivno, pošto se svaka preuzeta
zasnovani na sasvim istim naĉelima. Nekorisno je, a i nepotrebno na isti tekovina mora prilagoditi osobenim uslovima konkretnog društva i usled
naĉin i u istoj meri stavljati pod opštu društvenu kontrolu sve oblike toga bar u izve-snoj meri izmeniti. MeĊutim, specifiĉni meĊusistemski
društvene delatnosti. U nekim oblastima je neophodno da društvena kontrola uticaji takoĊe pojaĉavaju relativnu samostalnost pojedinih delova i delatnosti
bude ĉvršća, da se suprotstavlja manjim odstupanjima od vrlo strogih u društvenom sistemu, kao konkretno-istoriiskoj celini.
društvenih normi; u drugim oblastima kontrola moţe da ima mnogo opštiji Iz prethodne analize razliĉitih uzroka relativne samostalnosti
karakter i moţe, pa ĉak i mora, da dozvoli mnogo više odstupanja od normi delova u globalnom društvu moţe se izvesti zakljuĉak da ona zavisi od dva
koje ostaju samo opšti prošek, a sankcije se preduzimaju samo prema osnovna uzroka: (1) pojedini sloţeni delovi globalnog društva imaju gotovo
oštrijim oblicima odstupanja. (3) Upravo zbog toga što se pojedine društvene sve dimenzije društva (privrednu osnovu, posebnu društvenu organizaciju,
delatnosti funkcionalno razlikuju, u organizovanim društvenim oblicima koji osobenu kulturu) i mogu postati samostalni nosioci društvene akcije; (2)
se niima bave stvaraju se i razvijahu specifiĉna saznanja i te organizacije se posebne društvene delatnosti su izgraĊene na osobenim determinizmima
staraju o podizanju svog podmlatka. U svakom razvijenom društvu ove koje globalno društvo mora poštovati ukoliko ţeli postići odreĊene ciljeve, a
profesionalne organizacije razvijaju i svoju posebnu profesionalnu ideologiju to daje relativnu samostalnost uţim društvenim delovima koji se tim
i profesionalnu etiku koje se meĊusobno priliĉno razlikuju, ma koliko u delatnostima bave. Potpuno je empirijsko pitanje kolika je stvarna relativna
njima dolazila do izraţaja i neka opštija, zajedniĉka ideološka shvatanja. Na samostalnost Pojedinog dela u nekom konkretnom globalnom društvu.
primer, ono što se meĊu oficirskim kadrom svake vojske razvija kao osoben Prema tome, ideja o meĊusobnoj zavisnosti ali i relativnoj
esprit de corps, priliĉno se razlikuje od profesionalne etike koja se nalazi samostalnosti delova u okviru društva kao sistema ĉuva sociologiju od
meĊu privrednim rukovodiocima. Ova profesionalna ideologija i moral su, uz jednostranog i uprošćenog shvatanja društva kao apstraktnog totaliteta.
raspolaganje odreĊenim spe- Svakako je teţe graditi celovitu sociološku teoriju o društvu na ovom
stanovištu. Tu dedukcija ima
170 171
mnogo manje mesta i mnogo manje sigurnosti, a njeni zakljuĉci se do izvornih obaveštenja za teorijsko objašnjavanje raznih društvenih
moraju stalno induktivno proveravati. Mnogo je lakše utvrditi neke pojava i delatnosti, a naroĉito onih u kojima je presudnu ulogu imao
osnovne karakteristike društvenog sistema, pa iz njega deducirati sve manji broj pojedinaca. Moţe li se, na primer, dobiti potpuna slika o
ostalo. Ali to je proizvoljan, i nauĉno neplodan postupak, jer društvo, društvenim uslovima u kojima je nastajala neka umetnost ili nauka
a naroĉito savremeno, nije apstraktni totalitet, već u zavisnosti od bez sistematskog biografskog prouĉavanja ]iudi koji su je stvarali? U
razliĉitih ĉinilaca i razliĉitih funkcija redovno ispoljava veće ili manje osnovi isto pitanje se moţe postaviti i za prouĉavanje raznih oblika
osobenosti u pojedinim svojim delovima. kriminala i drugih društveno-patoloških pojava.
MeĊutim, analitiĉko rašĉlanjavanje globalnih društava ne Ovo isticanje da sociološka teorija mora biti antropološki
sme se zaustaviti na nivou kolektivnih, organizovanih ili di-fuznih zasnovana i mora doći do konkretnih ljudi ne znaĉi sociološki
oblika koji nastaju u društvenoj strukturi i organizaciji, nego treba ići nominalizam. Osnovni društveni determinizam obrazuje se u
još jedan korak dublje da bi se stiglo do pojedinaca, do konkretnih njegovim kolektivnim oblicima. Ali, u svim tim kolektivnim
ljudi, kao elementarnih delova svakog društva. Ĉesto se u sociološkoj oblicima deluju pojedinci i treba naći mogućnost da se društveni
teoriji nedovoljno razvija pojmovni aparat koji bi omogućio da se u poloţaj i društvene uloge pojedinaca što odreĊenije i što egzakt-nije
svakoj društvenoj delat-nosti i u najrazliĉitijim društvenim odnosima sociološki prouĉavaju.
prouĉavaju konkretni ljudi.4) Mnoge sociološke teorije shvataju odnos Društveni sistem je, dakle, vrlo sloţen, više ili manje
društvo--pojedinac vrlo jednostrano, pokušavajući da ĉovekovu protivreĉan i dinamiĉan globalni društveni oblik. Ovakvo shva-tanje
liĉnost svedu bez ostatka na delovanje raznolikih društvenih uticaja. globalnog društva ĉini teţim razvijanje sociološke teorije, jer razbiia
Razne sociologistiĉke teorije, u koje spada i vulgarni marksizam, iluziju o mogućnosti njenog deduktivnog izvoĊenja iz nekoliko
sasvim potcenjuje osnovne antropološke osobine ĉovekove, ili ih osnovnih osobina odreĊenog tipa društva. Ali to je i mnogo
smatraju asocijalnim. Istovremeno se precenjuju mogućnosti realistiĉnija perspektiva za razvoj opšte sociološke teorije, koja ovoj
sociializaciie i noiedinci se shvataju kao mehaniĉka koniie društvenih pruţa veće izglede da uspešno povezuje i uop-štava znanja koja se o
modela, koje društvo suvereno oblikuje prema svojim potrebama, raznim uţim društvenim oblicima i de-latnostima stiĉu u sociološkim
onako kako se smatra da će oni kasnije na naj-uspešniji naĉin ispitivanjima uţeg obima.
obavljati odreĊene društvene funkciie. Odnos društvo-pojeĊinac je
mnogo sloţeniji, i sociološkoj teoriji su neophodne teorijske
pretpostavke i tehniĉka sredstva da bi se u okviru sistema mogli što
svestranije prouĉavati društveni uslovi ţivota konkretnih ljudi.5) 2.
Treba naroĉito naglasiti da širu upotrebu biografskog metoda, koji
omogućuje vrlo korektna uopštavania ako se sistematiĉno primeni, ne NEKOLIKO NEPOSREDNIH METODOLOŠKIH
zahtevaju samo humanistiĉki razlozi, ţelja da se svestrano i ZADATAKA
objektivno sagleda poloţaj ĉoveka u raznim delovima društvene
strukture. Sistematskom primenom biografskog metoda se jedino Nesumnjivo je da sprovoĊenje u ţivot teorijske zamisli,
moţe doći prema kojoj je prouĉavanje globalnog društva (1) najvaţniji teorijski
cilj sociološkog istraţivanja i (2) osnova za sociološko ispitivanje i
4
Ovo je opšta slabost gotovo svih udţbenika sociologije u našoj zemlji. objašnjavanje najrazliĉitijih društvenih pojava, u savremenoj
(Sire o ovom vid. u mom radu Ideja otuĊenja i savremena sociologija, u zborniku sociologiji nailazi na vrlo velike, na prvi pogled nepremostive,
Humanizam i socijalizam, knj. II, Naprijed, Zagreb, 1963, str. 106-15. prepreke. Empirizam i metodološki prak-ticizam su uvek opravdavali
5
) Niz pisaca ukazuje na ovu potrebu povezivanja globalne analize suţavanje delokruga socioloških istraţivanja tvrdnjom da se jedino
društvenih sistema sa osobinama i poloţajem pojedinaca. Mils smatra da se u tome tako moţe povećati njihova egzaktnost i iz sociologije postepeno
sastoji osnovni smisao sociologije. (Vid. C. W. Mills, The Sociological Imagination,
eh. 1. Razloge zbog kojih je u sociološkoj teoriji neophodno uzimati u obzir ukloniti prazni verbalizam. Osnovno naĉelo empirizma je uvek bilo
ĉovekove antropološke osobine vrlo ubedljivo iznosi R. Supek u svojoj raspravi da više vrede delimiĉna i fragmentarna ali precizna i proverljiva
Marksizam i problemi sociološkog metoda, Pregled (Sarajevo), god. XIII (1961), br. saznanja od celovitih i opštijih ali neodreĊenih neproverljivih
2, posebno str. 119-23. teorijskih zahvata, koji Po mišljenju empiriĉara spadaju više u
socijalnu filozofiju nego u sociologiju. S obzirom na postojeće stanje
opšte sociološke teo-
172 173
privrede ne moţe zakljuĉivati na osnovu prouĉavanja pojedinaĉnih
rije ne moţe se reći da je ovo gledište empirizma sasvim neo- preduzeća, ispitivanja u pojedinaĉnim preduzećima, koja su deo opšte
snovano i nerazumljivo. Njegova osnovna slabost sastoji se u privredne organizacije, donose nova saznanja o naĉinu na koji je ta
opasnosti da empListiĉka istraţivaĉka strategija ne ukine nauĉnu društvena delatnost organizovana, gde se u njoj nalaze izvori
osobenost sociologije kao nauke o društvu i upravo time stvori vrlo suprotnosti i sukoba a gde se ostvaruje napredak i dolazi do odreĊenih
povoljne uslove za širenje sasvim nepouzdanih iracionalnih promena. MeĊutim, pomoću ovakvih ispitivanja ne mogu se dobiti
spekulacija o društvu. Uostalom, istorijsko iskustvo pokazuje da je potpuna obaveštenja o stanju te društvene delatnosti u ĉitavom
empirizam uvek vrlo tolerantan prema spekulacijama sve dok mu društvu. Bez organi-zovanja stalnog i sistematskog prikupljanja
one ne smetaju na njegovom znatno suţenom podrmĉju. sociološki znaĉajnih obaveštenja o globalnim društvima, teško je
Ali, da bi se otklonila mogućna zamerka da izloţena zamisliti brţi razvoj sociološke teorije i sociologije kao nauke.
teorijska zamisao sociologije nije metodološki ostvarijiva, treba Nije neophodno opširnije analizirati razne društvene teškoće
koje u savremenim uslovima oteţavaju stvaranje sistema stalnog i
ukazati na glavne teškoće koje u savremenim uslovima nesumnjivo sistematskog prikupljanja socioloških podataka o globalnim
oteţavaju njeno ostvarivanje. Namerno će se obratiti veća paţnja na društvima. Dobro je poznato da je meĊunarodna situacija stalno vrlo
teškoće društveno-organizacijske nego teorijske prirode, pošto su zategnuta i da veo tajne obavija sve šira podruĉja društvenog ţivota.
prve stvarno veće, a sociologija ih sama ne moţe otkloniti. Pored meĊunarodnih razloga, i razne unutardruštvene suprotnosti i
Prvi metodološki preduslov ostvarivanja bilo koje teorijske sukobi su uzrok što se o mnogim društvenim pojavama ne ţele ni
zamisli jeste mogućnost sistematskog prikupljanja nauĉno prikupljati nauĉni podaci, a još manje se ţeli njihovo objavljivanje i
upotrebljivih podataka koji odgovaraju odreĊenoj zamisli. U širem nauĉna analiza. Ostavljajući po strani te društvene prepreke, dovoljno
smislu ovo je osnovni preduslov brţeg opšteg razvoja nauke. Nauka je osvrnuti se na izvesne nauĉne teškoće u stvaranju sistematskog
koja ne uspeva da organizuje stalno prikupna-nje potrebnih izvornih okvira za prikupljanje socioloških podataka o globalnim društvima.
obaveštenja, teško moţe da se razvija brţim tempom. Iz prethodno Prva od tih teškoća jeste nepostojanje dovoljno razraĊenog
izloţene zamisli da je teorija o globalnom društvu stoţer celokupne pojmovno-hipotetiĉkog okvira za svestranije sociološko prouĉavanje
sociološke nauĉne delatno-sti, organizovanje sistematskog globalnih društava, koji jedino moţe da bude osnova za sistematsko
prikupljanja nauĉno upotrebljivih podataka o globalnim društvima prikupljanje podataka o njima. Ima mnogo teorija o globalnom-
postaje jedan od kljuĉnih metodoloških zadataka. Taj zadatak nije do društvu, ali te teorije su dosta apstraktne, nisu na precizan naĉin
sada nigde uspešno rešen, i usled toga nema dovoljno pouzdanih iskustveno protumaĉene, pa je teško preciznije odrediti koja su
obaveštenja ĉak ni o mnogim teorijski znaĉajnim društvenim elementarna obaveštenja o društvu neophodna da bi se mogla
odnosima i o rasporedu mnogih pojedinaĉnih društvenih pojava u proveravati neka vrlo apstraktna sociološka teorija. Na primer, koja
strukturi raznih savremenih društava. Podaci o uĉestalosti i rasporedu su sve obaveštenja potrebna za shva-tanie klasa i klasnih odnosa u
raznih pojava u društvenim strukturama društava razliĉitog tipa su od Marksovoj ili u nekoj drugoj teoriji? Adekvatno iskustveno
presudnog znaĉaja za iskustveno proveravanje niza znaĉajnih tumaĉenje ili prevoĊenje na opera-cionalni jezik apstraktnih globalnih
socioloških teorijskih stavova i hipoteza. U nedostatku institu- teorija jeste vrlo naporan, izrazito stvaralaĉki rad, na koji sociolozi
cionalno razvijenog sistema stalnog prikupljanja podataka o nisu dovoljno pod-staknuti jer nema mnogo izgleda da će se uskoro
globalnim društvima, sociološka istraţivanja su se preteţno or- resiti organizacijska pitanja prikupljanja podataka. Ipak ovo nije
ganizovala ili u okviru malih, ĉesto sasvim patuljastih uzoraka ili na najteţi zadatak, jer iako postoje razliĉita osnovna teorijska stanovišta
pojedinim taĉkama sistema (u pojedinim naseljima, pre-duzećima, u_ sociologiji ipak se mnoga od njih zasnivaju na nekim zajedniĉkim
društvenim ustanovama). Iskustvo je, meĊutim, pokazalo da se problemima i njihovo proveravanje zahteva mnoge iste
pomoću ovakvih ispitivanja ograniĉenog obima ne mogu dobiti
potrebna i potpuna obaveštenja o stanju društva u celini, iako oa se širi u sociološkim krugovima u svetu. (Vid. J. Stoetzel, Les Pro-Sr»s
pojedina mikroistraţivanja mogu doneti mnoga teorijski vrlo methodologiques recents en sociologie, Transactionstl of the IV<-h «orld Congress of
Sociologv, v. II, International Sociological Associa- °n, London, 1959, p. 258-9.
znaĉajna obaveštenja.6) Jer, mada se o stanju neke
6
) Svest o nepodesnosti nekih vrlo ĉesto upotrebljavanih oblika istraţivanja, kao što
su, na primer, ankete izvedene u malim, patuljastim uzorcima, za prouĉavanje
sloţenijih i širih društvenih oblika poĉinje
174 175
elementarne iskustvene podatke. Sporedno je, pri tom, što razne socioloških podataka o globalnim društvima. Veće smetnje su
teorije ove elementarne iskustvene podatke sreĊuju na razliĉit naĉin i organizacijske prirode. Ni u jednoj zemlji još ne postoji razvijena ili
dovode u razliĉite meĊusobne odnose. Ukoliko se utvrdi koji su dovoljno potpuna institucionalna osnova za prikupljanje socioloških
osnovni iskustveni podaci neophodni za proveravanje i dalje podataka o globalnom društvu. U poreĊenju na primer s
razvijanje razliĉitih teorijskih stanovišta, moţe se orga-nizovati meteorologijom ili s nekim drugim naukama, sociologija u tom
njihovo jedinstveno prikupljanje, a savremena mašin-ska obrada pogledu mnogo zaostaje i nalazi se u mnogo nepovolj-nijim uslovima.
podataka dozvoljava da se relativno lako i brzo elementarni podaci MeĊutim, prilikom stvaranja sistema sociološkog prikupljanja
sreĊuju i analiziraju u razliĉitim pravcima, prema razliĉitim podataka o globalnom društvu treba, pre svega, iskoristiti sva ona
teorijskim pretpostavkama. obaveštenja koja nastaju nezavisno od nauke, radi zadovoljenja nekih
Izgleda da se na osnovu teorije društvene strukture, praktiĉnih društvenih potreba. Ni jedan sloţeniji oblik društvene
društvene organizacije, ekološko teritorijalnog rasporeda društva i organizacije ne moţe postojati bez stalnih obaveštenja o onome što se
njegove kulture moţe izgraditi dosta ćelo vit pojmovno hipotetiĉki u organizaciji dešava. Savremeno društvo je prinuĊeno da u naj
okvir sistema prikupljanja i sreĊivanja sociološki relevantnih razliĉiti j im oblicima stalno prikuplja obaveštenja o raznim svojim
podataka o globalnim društvima. Ako se podaci o strukturi i delatnostima. Ipak je u njemu funkcija sistematskog obaveštavanja
organizaciji društva, njegovom ekološko-teritorijalnom rasporedu i najviše usred-sreĊena i razvijena u zvaniĉnoj statistici. Nema sumnje
kulturi dovedu u meĊusobne odnose, i ako se povezivanje razliĉitih da prilikom stvaranja sistema sociološkog posmatranja savremenog
podataka izvede na što realistiĉniji naĉin koji odgovara društvenoj društva treba koristiti obaveštenja zvaniĉne statistike. Ali, ovde
stvarnosti, verovatno je da će se otkriti veliki deo relativno nastaju razne teškoće. Okvir u kome zvaniĉna statistika prikuplja,
homogenih društvenih polja koja postoje u nekom globalnom društvu sreĊuje i objavljuje podatke stvara se pre svega pod uticajem
i koja zatim vrlo snaţno utiĉu na naj razlici ti je oblike društvenog praktiĉnih potreba. Ovo ne znaĉi da razne društvene nauke nemaju
ponašanja. Ta relativno homogena društvena polja nastaju u nikakav uticaj na zvaniĉnu statistiku, ali je on od sasvim sporednog
globalnom društvu pod unakrsnim delovanjem strukturalnih, znaĉaia. Sem toga. neke dnipe društvene nauke više utiĉu na statistiku
organizacijskih, ekoloških i etniĉko-kulturnih ĉinilaca. Na primer, nego sociologija. Treba nastojati da se prilikom stvaranja programa
jedno takvo društveno polje moţe da bude neko etniĉki homogeno raznih sluţbi zvaniĉne statistike teorijske potrebe sociologije uzmu u
poljoprivredno podruĉje. U ovakvim podruĉjima su na odreĊen naĉin obzir bar u onoj meri u kojoj se vodi raĉuna o potrebama demografije
strukturi-sani mnogobrojni društveni i kulturni ĉinioci, i to snaţno i ekonomskih nauka. Ĉesto bi bilo dovoljno da se u programe
utiĉe na razne oblike društvenog ponašanja. Jedno drukĉije društveno zvaniĉne statistike na mnogim podruĉjima unesu samo neznatne
polje, manje ĉvrsto strukturisano i homogeno, ali vrlo osobeno. su izmene, pa da podaci dobiju daleko veću vrednost za sociološko
gradske ĉetvrti u kojima preteţno ţive radnici, koji su se u njih prouĉavanje društva.
doselili sa raznih strana, ali preteţno sa sela, i nova društvena sredina Ipak, zvaniĉna statistika ne moţe biti izvor svih iskustvenih
još nije dovoljno izgradila svoj jedinstven društveni i kulturni stil. A obaveštenja koja su neophodna za sociološko prouĉavanje globalnog
poznato je koliko je ĉesto jedinstven i ĉvrsto izgraĊen kulturni stil društva. Zvaniĉna statistika ima svoje osobene funkcije, ima u skladu
nekih seoskih predela koji još nisu snaţnije zahvaćeni procesom s tim odreĊena naĉela rada i svoju tradiciju. MeĊu struĉnjacima u
industrijalizacije. Cilj ovih dveju ilustracija jeste da olakšaju zvaniĉnoj statistici, bez obzira što se oni u mnogo ĉemu ne slaţu, što
razumevanje ideje o uţim društvenim poljima u kojima se niz su na primer neki .od njih pristalice klasiĉnih metoda potpunog
društvenih ĉinilaca javlja zdruţen na vrlo osoben naĉin i usled toga obuhvata statistiĉkih masa, a drugi odluĉno zastupaju sve širu
dolazi do znaĉajnijih modifikacija razliĉitih oblika društvenog primenu metoda uzoraka, postoji ipak mnogo saglasnosti o tome šta
ponašanja pojedinaca i raznih društvenih organizacija. Izrada celovite „treba i moţe" da ispituie zvaniĉna statistika. Svi se gotovo
tipologije društvenih polja koja postoje u nekom globalnom društvu jednodušno slaţu da zvaniĉna statistika treba da prikuplja osnovna
moţe da bude rezultat jedino njegovog svestranog sociološkog pro- obaveštenja o objektivnoj strani raznih društvenih pojava. U njihov
uĉavanja. subjektivni aspekat, u ispitivanje stavova, raspoloţenia. javnog mne-
Ali, kao što je reĉeno, i pored velikih napora koje bi trebalo nja, kao i u ispitivanje planova i oĉekivanja, obiĉno se smatra da
uĉiniti na pojmovno-teorijskom planu, ti problemi ne predstavljaju zvaniĉna statistika ne treba da se upušta. Ovo ograniĉenje
najveću smetnju u stvaranju sistema prikupljanja
176
177
domena zvaniĉne statistike nije neopravdano. Ona deluje na naĉelu niĉena, osnovna zamena za eksperiment, najpouzdanije sredstvo za
obaveznog davanja obaveštenja. U nauci se postupa po sasvim ispitivanje uzroĉnih odnosa meĊu pojavama.
drugom naĉelu: iskustveni podaci se prikupljaju na osnovu pune Još je razumljivije zašto su za razvoj sociološke teorije
dobrovoljnosti i niko ne sme da bude prinuĊen da radi nauĉnih neophodni istorijski podaci. Samo se po sebi razume da o razvoju
potreba daje bilo kakve podatke o sebi ili drugima ako to ne ţeli. društva ništa odreĊenije ne moţemo reći bez istorije. Ali i jedna
Ovaj odnos dobrovoljne saradnje je mnogo povoljniji za dobijanje druga okolnost daje izuzetan znaĉaj istorijskom metodu prouĉavanja
nauĉno upotrebljivih podataka od formalnog odnosa društvene u sociologiji. Iako se pojedina društva mnogo razlikuju u stepenu
obaveze, a naroĉito je povoljniji kad se prikupljanje podataka svoje otvorenosti, iako je javnost društvenog delanja u raznim
udaljuje od objektivne, svima vidljive, javne oblasti društvenog društvima razliĉita, ipak ne postoje apsolutno otvorena društva.
ţivota i odnosi se na intimnije i privatne oblike ljudskog ţivota i Verovatno da nikad nije postojalo društvo u kome bi se svi oblici
iskustva.
društvene delatnosti mogli bez ostatka nauĉno prouĉavati u samom
Radi dopunjavanja izvora zvaniĉne statistike i drugih izvora svom toku, in vivo, dok se još odvijaju odreĊene društvene delatnosti.
obaveštenja koje društvo samo o sebi stvara, neophodno je stvaranje Teško se, na primer, moţe neposredno prouĉavati u svom toku
ustanova koje bi za nauĉne svrhe i pod najširom nauĉnom kontrolom delovanje osnovnih središta društvene moći i naĉin donošenja
na sistematski naĉin prikupljale obaveštenja o raznim objektivnim njihovih osnovnih odluka. Isto tako je gotovo nemogućno prouĉavati,
aspektima društvenog ţivota, o društvenoj kulturi, o promenama koje
nastaju u pravnom poretku, o subjektivnoj, psihiĉkoj dimenziji u toku njihovog rada, razne kljuĉne ustanove u društvu. Mnoge se
društvenog ţivota, itd. Najpre u SAD, a zatim posle drugog svetskog teorijski vrlo znaĉajne pojave mogu potpunije nauĉno prouĉavati tek
rata i u nekim evropskim zemljama stvorene su ustanove koje imaju kad postanu istorija, što znaĉi bar 50 godina kasnije, kad više nema
razgranatu mreţu saradnika na terenu i koje se bave prikupljanjem ţivih ljudi koji su ih stvarali i kad više ne postoji odreĊena delatnost,
raznih podataka. Ali te ustanove sada posluju na komercijalnoj osnovi ali su se saĉuvali njeni tragovi. Društvene nauke, dakle, o mnogim
i prikupljaju obaveštenja onome ko moţe da ih dobro plati. Pošto sadrţajima društvenog ţivota saznaju tek iz istorije. Pored toga,
sociologija i druge društvene nauke obiĉno ne raspolaţu većim kasnijim istorijskim prouĉavanjima one moraju proveravati koliko su
finansijskim sredstvima, podaci koje prikupljaju razni instituti za bili taĉni rezultati istraţivanja raznih društvenih pojava koja su
ispitivanje javnog mnjenja i trţišta su obiĉno malo upotrebljivi u izvedena in vivo. Zbog toga se odnosi izmeĊu sociologije i istorije ne
nauĉne svrhe. Treba se nadati da će kad-tad doći do razgranavanja ograniĉavaju na korišćenje isto-riografskih podataka za prouĉavanje
institucionalnog sistema prilagoĊenog za stalno i sistematsko društvenog razvoja, nego postaje neophodna primena istorijskih
prikupljanje podataka o globalnom društvu, jer ipak svest o postupaka i prilikom sociološkog prouĉavanja niza pojava koje je
neophodnosti tog sistema postepeno sve više prodire. teţe prouĉavati u toku, dok se odreĊene delatnosti neposredno
Ali, sociološka teorija se ne moţe razvijati samo na po- odvijaju.
dacima o savremenom društvu, jer se ne moţe izgraditi dovoljno Kad se postavi zadatak da se izvorni sociološki podaci ne
široka teorija o globalnom društvu samo prouĉavanjem pojedinih prikupljaju samo o pojedinaĉnim društvenim pojavama, nego o
njegovih savremenih oblika, već su u tom pogledu neophodna što šira globalnom društvu kao sistemu, u celini, jasnije se uoĉavaju mnoge
uporedna i istorijska prouĉavanja. Već je pome-nuto da je poslednjih praznine i nedostaci u istraţivaĉkoj tehnici. Vrlo ĉesto se s ponosom
istiĉu tehniĉki uspesi u prikupljanju izvornih podataka koji su
decenija zastoj u razvoju sociologije bio najizrazitiji upravo na ostvareni poslednjih decenija. Već je reĉeno da razvoj postupaka za
podruĉju uporednih istraţivanja. Bilo je gotovo sasvim zapostavljeno prikupljanje podataka nije u sociologiji ni izdaleka bio ravnomeran,
ispitivanje raznih društvenih pojava u najrazliĉitijim društvenim upravo zato što je razliĉita paţnja Poklanjana prouĉavanju raznih
sistemima i uslovima. Sociologija u prošlosti ima izvesnu uporednu aspekata društvenog ţivota. U budućnosti će, svakako, biti potrebno
tradiciju, ali je ona poslednjih decenija bila gotovo zamrla, i tek se da se i tehniĉki postupci za prikupljanje podataka ravnomernije
poslednjih nekoliko godina ponovo budi i oţivljava. Naroĉito je razvijaju. Marksova pojela društvenog ţivota na onaj deo koji se
uporedni pristup neophodan za izradu jedne realistiĉke tipologije moţe prouĉavati sa Preciznošću prirodnih pauka i fluidnije delove
globalnih društava. To je bilo jasno već Aristotelu. Pored toga, koje je dalekolz teze egzaktnije posmatrati i danas vaţi, i treba
uporedna istraţivanja su u sociologiji, u kojoj je mogućnost nastojati da se grade i usavrše postupci koji omogućuju egzaktnije
eksperimentisanja vrlo ogra- prikup-
Sociološki metod
178
ljanje podataka upravo o nekim fluidnij im oblastima društvenog
ţivota, naroĉito o raznim oblastima društvene kulture. IV
Ali, da se ovo usmeravanje sociologije na prouĉavanje
globalnih društava ne bi krivo razumelo, tteba ga završiti sle-dećom EPISTEMOLOŠKI OSNOVI TEORIJSKE
napomenom. Moglo bi, naime, izgledati da insistiranje na kljuĉnom
znaĉenju prouĉavanja globalnih društava znaĉi potcenjivanje vaţnosti NAUKE
prouĉavanja pojedinih uţih društvenih oblasti i razvijanja tzv. teorija
sredmeg obima, ti. teorija koje nisu sintetiĉne nego se odnose na neki
uţi deo društva. Takav zakljuĉak bi bio pogrešan i on ne proizilazi iz
iznetog shvatanja globalnog društva kao sloţene i protivreĉne celine u
kojoj dolazi do izraţaja ne samo meĊuzavisnost već i relativna
samostalnost pojedinih delova. Jednom drugom shvatanju, koje
globalno društvo shvata kao apstraktni totalitet, moţda ne bi bila
neophodna posebna prouĉavanja pojedinih društvenih delova, jer se Ovim poglavljem poĉinje izlaganje sistematskog dela
njihove osobine mogu mehaniĉki izvesti iz opšteg stanja društva i metodologije. S obzirom da metod nema nikakav samostalan cilj,
nekih njegovih osnovnih karakteristika. Kad je, meĊutim, osnovna nego je sredstvo pomoću koga nauka nastoji da ostvari svoje zadatke,
teorijska pretpostavka da, iako globalno društvo kao sistem osnovnih shvatanja o metodu su najtešnje povezana sa shvatanjem prirode,
odnosa vrlo snaţno utiĉe na sve svoje delove, ipak pojedini delovi logiĉko-epistemoloških osobina nauke i najopšti-jih zadataka koje ona
imaju neke znaĉajne osobenosti i relativnu samostalnost, postaje za treba da ostvari u odreĊenom periodu. Upravo zbog toga što svaka
realizaciju te teorijske i metodološke zamisli neophodno da se pored metodološka zamisao zavisi od odreĊenog opšteg gledanja na nauku,
prouĉavanja globalnog društva razvijaju i uţa prouĉavanja pojedinih metodologija mora da ima normativan karakter. Ona izgraĊuje norme
njegovih delova. U teorijskom pogledu to znaĉi da je pored opšte kojih se treba pridrţavati u istraţivanju da bi se što potpunije ostvarilo
sintetiĉke teorije o globalnom društvu potrebno razvijanje i teorija odreĊeno shvatanje nauke.
srednjeg obima koje se odnose na neke uţe delove i na neke U ovoj knjizi će biti razmatrani preteţno metodološki
konkretnije odnose u društvenom sistemu. Uostalom, u razumnom problemi teorijskih socioloških istraţivanja. Sociologija je, bez obzira
shvatanju nauĉno-istraţivaĉke delatnosti nema neke dublje proti na sve širu primenu u neposrednoj društvenoj praksi, ipak po svojoj
vreĉnosti izmeĊu opšte teorije i uţih teorija. Ta protivreĉnost se javlja prirodi izrazito teorijska nauka i prilikom razmatranje njenog metoda
tek onda kad se opšta teorija pretvori u prazno spekulisanje, a u prou- treba prvenstveno imati na umu one probleme koji se javljaju u
ĉavanjima uţih problema se izgubi šira teorijska i tipiĉno sociološka istraţivanjima teorijskog karaktera. Nije neophodno šire objašnjavati
perspektiva. U izlaganju je naroĉito naglašen znaĉaj teorije o metodološke razlike koje postoje izmeĊu teorijskih istraţivanja i
globalnom društvu zato jer savremeni sociološki empirizam istraţivanja ĉisto opisnog karaktera, jer ova druga nemaju veći
zapostavlja najviše upravo ovaj nauĉni zadatak koji uostalom treba samostalni znaĉaj u sociologiji. Znaĉajnije i aktuelnije bi bilo
shvatiti kao osnovni teorijsko-metodološki program sociologije, a ne raspravljanje o modifikacijama, raznih metodoloških naĉela i
kao poseban i relativno brzo ostvarljiv zadatak. postupaka u sociološkim istraţivanjima ĉiji osnovni ciljevi nisu
teorijskog karaktera, nego se sastoje u primeni postojećih nauĉnih
saznanja radi rešavanja nekog praktiĉnog problema. Potpunije
razmatranje metodoloških osobenosti primenjenih socioloških
istraţivanja zahtevalo bi, meĊutim, posebnu raspravu. Usmeravanje
knjige na metodološke Probleme teorijskih istraţivanja višestruko je
opravdano. Pre svega, to su po svom karakteru najteţa a i nauĉno
najznaĉajnija istraţivanja jer treba da donesu neka nova teorijska, što
znaĉi opsta nauĉna saznanja. U njima se, zatim, zahteva striktnije pri-
davanje svih osnovnih metodoloških naĉela, pa ona obiĉno daju
najveće_ priloge i u metodološkom pogledu. Zbog toga će izlaganje
sistematskog dela metodologije poći od opšte definipije konjske
nauke.
180 181
Definicija je izneta već u uvodnom poglavlju. Sada će biti sadrţana u izlaganoj metodološkoj zamisli. U ovoj metodološkoj
ponovljena, a ĉitav odeljak o epistemološkim osnovima predstavlja u raspravi se ovaj postulat neće iscrpno obrazlagati. On se uzima kao
stvari njenu razradu i objašnjavanje. Po definiciji, teorijska nauka je osnovna epistemološka odluka. Razmatranje je ograniĉeno na pobliţe
organizovano i metodiĉno nastojanje da se racionalno-iskustvenim objašnjenje smisla osnovnog postulata i ukazivanje na metodološka
putem doĊe do objektivnog, pouzdanog i preciznog, opšteg i naĉela koja iz njega proistiĉu. Svestrano obrazloţenje osnovnog
sistematskog saznanja o stvarnosti, odnosno o onom njenom delu koji epistemološkog postulata spada u epistemolo-giju. MeĊutim, ovaj
prouĉava neka nauka. Već je objašnjeno da nauka nije samo aktualno postulat, kao i svaki teorijski postulat u nauci, nije samo prazna
nastoianie s navedenim ciljem. nego i stanje koje je rezultat deklaracija. Njegova saznajna vrednost i epistemološka opravdanost
prethodnih uspešnih napora, ali da metodologiju nauka interesuje mogu se ocenjivati analizom racionalnosti i saznaj ne efikasnosti svih
prvenstveno kao nastojanje da se postignu nova saznanja. Kao što se uţih metodoloških naĉela i postupaka koji iz postulata budu izvedeni.
vidi, definicija ukazuje na izrazito saznajnu prirodu nauĉne delatnosti. Moţe se, svakako, postaviti pitanje da li postulativno
U njoj nema ni jednog elementa koji bi ukazivao na primenu nauĉnog zasnivanje metodološke zamisli ima neke prednosti, i ako ih ima, u
saznanja, nema takoĊe nikakvih ukazivanja na objektivne uslove u ĉemu se one sastoje? Postulativno zasnivanje metodologije
kojima se nauĉna delatnost obavlja i koji mogu za njen razvoj biti omogućuje, pre svega, da se sva metodološka naĉela i svi pojedini
manje ili više povoljni. metodološki postupci logiĉki povezu i integrišu i na taj naĉin olakša
Iz ove definicije teorijske nauke mogu se izvesti sva osnovna njihovo dublje razumevanje. Metodološka se zamisao, zatim, moţe
naĉela nauĉnog metoda. Prilikom rešavanja bilo kog sloţenijeg doslednije izloţiti ako su njeni epistemološki osnovi jasno utvrĊeni, i
metodološkog zadatka moraju se, po pravilu, uzeti u obzir-sve ima manje opasnosti da će se ona svesti na niz praktiĉnih ali
osnovne karakteristike teorijske nauke. Na primer, prilikom stvaranja meĊusobno epistemološki nedovoljno povezanih saveta i uputstava.
plana prikupljanja podataka mora se imati na umu da su teorijskoj Dalje, postulativno zasnivanje metodologije olakšava imanentnu
nauci potrebni izvorni podaci odreĊene vrste, da oni moraju biti kritiku odreĊene metodološke zamisli u celini. Pošto su u postulatu
objektivni, da treba nastojati da budu što precizniji, da se prikupljaju sadrţana njena osnovna naĉela i osnovni ciljevi, moţe se ispitivati da
u sistematskom okviru da bi se na osnovu njih mogla izvoditi neka li sva konkretna metodološka rešenja i svi konkretni istraţivaĉki
metodološki pravilna uop-štavanja i doći do izvesnih sistematskih postupci logiĉki proizilaze iz polaznog postulata; da li je on dovoljno
zakljuĉaka. S druge strane, pojedini metodološki postupci su najtešnje širok da bi mogao sluţiti kao epistemološki integrator postojećeg
povezani uz neku od navedenih osobina teorijske nauke. Na primer, pozitivnog metodološkog iskustva; i da li je dovoljno plodno idejno
uz naĉelo nauĉne objektivnosti najtešnje je povezan postupak pro- jezgro za osmišljavanje i usavršavanje toga iskustva. Istovremeno su
veravanja nauĉnog saznanja. Naĉelo preciznosti, iako ima vrlo širok olakšani i pokušaji kritiĉkog prevazilaţenja odreĊene metodološke
direktivan znaĉaj u gotovo svim oblastima nauĉnog istraţivanja, ipak zamisli. Ova transeuntna kritika se ne mora ograniĉiti na neslaganje s
se najneposrednije ispoljava u naĉinu definisanja pojmova i pojedinaĉnim metodološkim rešenjima, nego, pošto je izloţen
postupcima merenja i klasifikacije izvornih podataka. Dalje, naĉelo postulativni okvir ĉitave zamisli da je kritikuje u osnovi, u njenim
opštosti i sistematiĉnosti nauĉnog saznanja kon-kretizuje se u polaznim pretpostavkama.S tim u vezi, ĉitaocu se verovatno odmah
shvatanjima nauĉnog zakona, nauĉne teorije i nauĉnog objašnjenja. nameće kao jedno od osnovnih pitanja, nije li epistemološki postulat
Opštost i sistematiĉnost nauĉnog saznanja najpotpunije se ostvaruje u preširok i da li se uopšte teorijska nauka moţe definisati na jedinstven
obliku nauĉnih zakona i nauĉnih teorija. Isto tako se teţi da svako naĉin? Iz izlaganja razvoja shvatanja o sociološkom metodu se videlo
nauĉno objašnjenje ima što sistematiĉniji karakter, da bude što manje da postoje mišljenja da se izmeĊu prirodnih i društvenih nauka nalazi
ad hoc pretpostavka, izgraĊena samo za neki poseban sluĉaj, nego da dubok i nepremostiv jaz i da su neminovne korenite razlike u njihovoj
omogući da se obiašnjavani poseban sluĉaj sagleda iz što šireg i logiĉko-epistemološkoj strukturi i osnovnim ciljevima, pa prirodno i
opštijeg teo-rijsko-sistematskog okvira. u njihovom metodu. MeĊutim, metodološka zamisao koja se izlaţe u
Navedena definicija teorijske nauke uzima se kao osnovni ovoj knjizi polazi od pretpostavke da su logiĉko-epistemološka naĉela
epistemološki postulat metodoloeiie teorijskih nauka, a u našem svih eorijskih nauka jedinstvena, i da koreni razlika, koje se
sluĉaju metodologije socioloških istraţivanja. To znaĉi da iz njega nesumnjivo vrlo lako uoĉavaju meĊu pojedinim teorijskim naukama.
treba da proizilaze sva konkretnija naĉela i rešenja
182
183
nisu u logici, nego da su one posledica razliĉitog predmeta kojim se benost sociološkog prouĉavanja društva. Jedan od zadataka me-
bave pojedine nauke, kao i vrlo razliĉitog stupnja opšte razvijenosti todologije sastoji se upravo u tome da pomogne da se opšte nauĉno
pojedinih nauka. OdreĊenije reĉeno, ako u teorijskoj fizici ima ĉitav iskustvo svih nauka što racionalnije upotrebi u razvoju svake
niz metodoloških rešenja koja su daleko egzakt-nija od analognih pojedinaĉne nauke i što bolje prilagodi njenim osobenim uslovima i
rešenja u sociologiji ili drugim društvenim naukama, to nije zbog toga potrebama.
što je fizika izgraĊena na nekoj drugoj logici i što ima u osnovi Nigde nije toliko potrebno podsetiti da se proseĉno istra-
drukĉije saznajne ciljeve od sociologije i drugih teorijskih društvenih ţivaĉko iskustvo neke nauke u odreĊenom vremenu dosta razlikuje od
nauka, nego zato što je fizika kao nauka mnogo razvijenija i, s druge idealnih metodoloških normi, kao pre izlaganja epistemoloških
strane, što prouĉava jednu oblast stvarnosti u kojoj je egzaktnost lakše osnova nauĉnog metoda. Retko se u prikupljanju podataka o društvu
postići. Ali, zastupanje ideje o jedinstvenosti svih teorijskih nauka moţe postići velika preciznost i izvorni podaci raznih nauĉnih radova
nipošto ne znaĉi da se smatra da treba, da je korisno i da je uopšte uopšte znatno zaostaju za idealnim epistemološkim normama o
mogućno šablonski prenositi metodološke postupke iz jedne nauke u osobinama izvornog nauĉnog obaveštenja. Poznato je, takoĊe, da
drugu ne vodeći raĉuna o osobenostima njenoga predmeta, tj. stavovi koji se u sociologiji i u raznim drugim društvenim naukama
osobenostima onog dela stvarnosti koji odreĊena nauka prouĉava, i o opravdano smatraju nauĉnom teorijom, nemaju vrlo ĉesto ni izdaleka
opštem nivou razvijenosti date nauke. Svaki šablon u tom pogledu je onako ĉistu logiĉku strukturu i nisu u onoj meri iskustveno provereni
štetan, ponekad ĉak i smešan. Ali, još bi bilo štetnije ako bi se u kojoj se to u epistemologiji zahteva od nauĉne teorije. Isto vredi i za
sociologija, ili neka druga manje razvijena teorijska nauka, pokušala nauĉno objašnjenje. Mnoga sociološka objašnjenja, i pored svih
ograditi od metodoloških iskustava razvijenijih nauka. Stvarno je ovo nastojanja da se u njima upotrebe sva poznata relevantna teorijska
ograĊivanje i nemo-gućno. IzmeĊu pojedinih nauka uvek struje razni saznanja, daleko su od toga da bi se zasnivala samo na svestrano
uticaji. Ĉesto ti meĊunauĉni uticaji postaju izvor zabluda u nekim proverenim teorijskim saznanjima. U njima ima nedovoljno
naukama. Iz istorije sociologije bi se mogli navesti mnogi dobro proverenih hipotetiĉkih elemenata, pa ĉak i improvizacija stvorenih
poznati primeri o jednostranostima mehanicistiĉkih i biologistiĉkih tu- ad hoc za jedan konkretan sluĉaj. MeĊutim, okolnost da proseĉna
maĉenja društva. Neke od tih jednostranosti biće pomenute u nauĉna praksa ĉesto zaostaje za idealnim logiĉko-meto-dološkim
poglavlju o uzroĉno-funkcionalnoj analizi. Stiĉe se, meĊutim, utisak normama ne treba da zabrinjava. Ona ne protivreĉi normativnom
da se u prouĉavanju meĊunauĉnih uticaja daleko više uoĉavaju karakteru metodologije, ĉiji zadatak nije da prosto opisuje ono što se
nedostaci nego koristi. Sigurno je, naime, da su iskustva steĉena u u nauci radi, nego da polazeći od najboljih nauĉnih iskustava
nauĉnom prouĉavanju prirode vrlo mnogo u pozitivnom smislu izgraĊuje metodološke norme. Okolnost da se one u proseĉnom
uticala na razvoj shvatanja o epistemološkim kriterijima nauĉnog istraţivanju većinom samo delimiĉno ostvaruju nije presudna za
prouĉavanja društva. Sem toga, mogli bi se navesti mnogobrojni njihovo vaţenje, sve dok je opravdana pretpostavka da norme
primeri kako jedno uspešno teorijsko ili metodološko rešenje, pomaţu da se istraţivaĉka praksa uĉini racionalnijom. Ipak, u krajnjoj
ostvareno najpre u jednoj nauci, podstiĉe i ubrzava razvoj drugih liniji na istraţivaĉkoj praksi je da donese sud da li su neke
nauka. Evo samo jednog primera. Eksperiment se istorijski mnogo pre metodološke norme opravdane i da li se u nauci mogu ostvariti.
i u vrlo ĉistim oblicima razvio u naukama koje prouĉavaju anorganski Posle ovih opštih napomena moţe se preći na razmatranje
svet. Dugo se smatralo da se u biološkim naukama i u raznim smisla osnovnih epistemoloških naĉela teorijske nauke.
naukama o ĉoveku uopšte ne moţe eksperimentisati. Iako se
eksperiment poĉinje uspešno da izvodi u psihologiji i medicini već u
drugoj polovini prošlog veka, najsnaţniji podsticaj za razvoj 1.
savremenih oblika eksperimenta u tim naukama, kao i u sociologiji,
došao je iz biologije na ĉijim se iskustvima poĉela da razvija OBJEKTIVNOST NAUĈNOG SAZNANJA
statistiĉka teorija eksperimenta. Sociologija je uopšte imala mnogo
koristi, bar u konaĉnom bilansu, od prenošenja raznih tehniĉkih Obiektivnost je najopštija karakteristika svake a ne sarno
postupaka iz drugih nauka, ĉak i kad je to prenošenje bilo praćeno teorijske nauke. U istoj meri se traţi od istorije da donosi 0"l'ektivna i
zabludama koje su privremeno oteţavale da se bolje shvati u ĉemu je proverena saznanja, kao što se to zahteva od sociologije ili bilo koje
oso- druge teorijske nauke.
184 185
Objektivnost ima u nauci dva aspekta. U prvom dolazi do onog što se moţe zapaziti na pojavnoj ravni stvarnosti. To je izrazito
izraţaja odreĊen stav prema stvarnosti, a u drugom neke osnovne zdravorazumsko tumaĉenje objektivnosti. Teţnja za ob-iektivnošću
formalne osobine nauĉnog saznanja. Objektivnost, kao stav prema nauĉnog saznanja nipošto ne znaĉi da nauka u prouĉavanju stvarnosti
stvarnosti znaĉi, pre svega, izrazitu teţnju da se prilikom razmatranja ostaje na pojavnoj ravni. Naprotiv, nauka uvek teţi da prodre u neke
bilo kog problema uzimaju u obzir svi raspoloţivi relevantni dublje, ali osnovnije, trajnije i opširnije strukture stvarnosti, da utvrdi
iskustveni podaci, i, zatim, da se uporno traga za novim postojanje i delovanje nekih opštih ĉinilaca usled kojih se odreĊena
obaveštenjima, ako se smatra da bi neka još nepoznata obaveštenja iz oblast stvarnosti strukturiše na izvestan naĉin, što se neposredno, po
bilo kog razloga mogla da budu znaĉajna za odreĊeni problem. pravilu, ne moţe posmatrati. Samo, iako ispituje neke dublje, na prvi
Objektivnost, kao stav prema stvarnosti, jeste nastojanje da se stvori pogled i neposredno nevidljive ĉinioce, nauka sve svoje zakljuĉke o
što potpunija i svestranija iskustvena osnova za razvoj nauĉne njima iznosi na takav naĉin da se oni mogu na potpuno javan naĉin
misaone delatnosti, i spremnost da se bez ikakvih predubeĊenja proveravati.
prihvati iskustvena oĉevidnost svakog novog podatka i saznanja, ma u Još ĉešće se naĉelo objektivnosti nauĉnog saznanja pogrešno
kakvom se oni odnosu nalazili prema onome što se ranije znalo, tumaĉi kao pasivno-posmatraĉki stav prema stvarnosti. Teza o
oĉekivalo ili ţelelo. Objektivnost, dakle, znaĉi otvorenost prema objektivnosti nauĉnog saznanja, kao pre svega odreĊenom stavu u
stvarnosti i novim iskustvima. S formalne strane, nauĉna objektivnost toku istraţivanja, ništa ne govori o pobudama zbog kojih se teţi za
se ogleda u bitnoj osobenosti nauĉnog postupka koja se sastoji u tome odreĊenim saznanjem. Priroda pobuda zbog kojih se izvodilo neko
da se istraţivanja izvode na takav naĉin da ih drugi istraţivaĉi mogu istraţivanje ne dozvoljava da se bilo što zakljuĉi o objektivnosti
što lakše ponoviti i što lakše proveriti njihove rezultate. S formalnog njegovih rezultata. Ma kakve bile te pobude, istraţivanje moţe doneti
stanovišta, nauĉna objektivnost se moţe izjednaĉiti s proverljivošću neka nauĉna saznanja samo ukoliko se u njegovom toku zauzeo
nauĉnih saznanja. U nauci nema mesta za iskustvene podatke koje objektivan stav prema ispitivanom predmetu.
nije mogućno proveravati, ili još taĉnije, koje nije u stanju da Naĉelo objektivnosti nauĉnog saznanja proizilazi iz sa-
nezavisno proveri svako u nauĉnom pogledu kompetentno lice. Sam znajnog karaktera nauke i zasniva se na najopštijem filozofsko-
postupak proveravanja pri tom moţe biti više ili manje sloţen, i gnoseološkom postulatu da stvarnost postoji nezavisno od istraţivaĉa
proveravanje više ili manje neposredno, što zavisi od prirode i njegovih subjektivnih stavova. MeĊutim, ovaj postulat nije tako
proveravanog saznanja, ali ne menja osnovno naĉelo. jednostavan kao što u prvi mah izgleda. Nije potrebno da se na ovom
U krajnjoj liniji, ovo vaţi i za sve, teorijske stavove. Treba mestu ulazi u dublje filozofsko razmatranje da li je o stvarnosti
svakako odbaciti gledište da teorijski stavovi koji se ne mogu uopšte mogućno saznanje koje bi bilo šire od teorijskog
proveriti na dovoljno precizan naĉin, ili za koje još uopšte nije osmišljavanja ili umetniĉkog izraţavanja ljudskog praktiĉnog
izgraĊen efikasan postupak proveravanja već samim tim nemaju iskustva, shvaćenog u najširem smislu. Metodologiju društvenih
nauĉni karakter, pa ĉak ni smisla. Neki od takvih stavova mogu da se nauka ovo pitanje interesuje s jednog uţeg stanovišta. Poznato je da
pokaţu kao nauĉno vrlo plodna naslućivanja i hipoteze. Ali teţnja za se u mnogim naukama samo istraţivanje javlja kao ĉinilac koji menja
perspektivnim proveravanjem svakog teorijskog stava je bitna stvarnost. Malo ko da nije ĉuo Hajzen-bergov princip neodreĊenosti,
osobina nauĉnog naĉina mišljenja. Od stepena njegove proverenosti koji tumaĉi ĉinjenicu da se razne pojave u fizikalnom mikrosvetu ne
zavisi, uostalom, epistemološki karakter i uloga svakog teorijskog mogu posmatrati a da se istraţivaĉkim postupkom ne unesu neke
stava u nauci. Ukazivanjem na mogućnu heuristiĉku vrednost promene u onaj njegov deo koji se prouĉava. Sam naĉin prouĉavanja
neproverenih, pa ĉak i u svom aktualnom obliku i aktualnim uslovima ne omogućuje da se istovremeno na dovoljno precizan naĉin utvrde
neproverljivih stavova ţeli se upozoriti na potrebu pronalaţenja poloţaj i brzina mikroĉestica. Usled toga su saznanja o mikrosvetu
razumne mere u oceni nauĉnog znaĉenja stvaralaĉke inventivnosti i uvek, bar u izvesnoj meri, odreĊena i prirodom istraţivaĉkog
metodiĉkog proveravanja i dokazivanja. Obe ove, po svom karakteru postupka. Isti ovaj problem javlja se vrlo ĉesto i u nauĉnom
vrlo razliĉite osobine mišljenja, podjednako su potrebne u nauci. prouĉavanju društva, a gotovo neizbeţno kad se izvorna obaveštenja
Postoje, meĊutim, mnoga pogrešna ili bar jednostrana, stvaraju u neposrednom dodiru s nekim delom društva, bilo da se taj
tumaĉenja nauĉne objektivnosti. Jedno od njih je vrlo vulgarno jer dodir uspostavlja s nekim kolektivnim društvenim oblikom ili samo
svodi objektivnost nauĉnog saznanja na utvrĊivanje samo pojedincima. Kad u neku društvenu sredinu, na primer
186 187
neko selo ili preduzeće, koja ţivi svojim ustaljenim naĉinom ţivota u nauci preĊe olako.1) A neobjektivnost se najĉešće sastoji upravo u
doĊe grupa istraţivaĉa i u njoj provede odreĊeno vreme radi tome što se svesno ili nesvesno ne uzimaju u obzir neki relevantni
prikupljanja podataka, mora se oĉekivati da će njen boravak i podaci. Ono što nauĉnik iznosi je taĉno, samo nije potpuno, a
delatnost uticati da se u izvesnom smislu izmeni oubiĉa-jeni tok izostavljanje nekih bitnih pojedinosti stvara iskrivljenu sliku stvarnog
ţivota ispitivane sredine i poremeti normalna situacija koja bi stanja. Neobjektivan nauĉnik obiĉno nije prost laţov i ialsifikator. On
postojala kad istraţivaĉka grupa ne bi bila prisutna. prećutkuje samo neke podatke ili ih prosto ne zapaţa.
Pošto je sasvim neosporno da u sociološkim istraţivanjima Sistematsko ispitivanje raznih smetnji, bilo društvene ili
primenjeni istraţivaĉki postupak moţe da izazove znaĉajne promene individualne prirode, koje oteţavaju zauzimanje nepristra-snog
u raznim oblicima ponašanja ljudi, jedan od metodoloških zadataka objektivnog stava prema stvarnosti u nauĉnom istraţivanju spada u
jeste da se taj uticaj svede na najmanju mogućnu meru i istovremeno sociologiju i psihologiju saznanja, odnosno u sociologiju nauke.
što taĉnije oceni. To je od kljuĉnog znaĉaja za oce'nu objektivnosti i Ispitujući društvene uslove u kojima nastaju odreĊena nauĉna
nauĉne upotrebljivosti izvornih podataka, iako se obiĉno uticaj shvatanja, sociologija saznanja otkriva uticaje raznih društvenih
istraţivani a na prouĉavane pojave ne moţe eliminisati, a vrlo se ĉinilaca koji usmeravaju nauĉnu misao u odreĊenom pravcu i
teško moţe preciznije oceniti. Prema tome, u neposrednoj ograniĉavaju njen vidokrug u prouĉavanju odreĊenih problema,
istraţivaĉkoj praksi saznanje o stvarnosti onakvoj kakva ona postoji ĉineći je više ili manje pristrasnom i neobjektivnom, bez obzira da li
nezavisno od istraţivaĉa pojavljuje se kao vrlo teško ostvarljiva su pojedini nauĉnici toga subjektivno svesni. Na ovaj naĉin
norma, a ne kao spontano stvorena poĉetna situacija. sociologija saznanja omogućuje da se problem nauĉne objektivnosti
Nije, meĊutim, lako postići objektivan stav prema stvarnosti. ne shvati samo u uţem psihološkom smislu, tj. kao subjektivni stav
Tradicionalna shvatanja, razne društvene, kulturne, uţe lokalne i pojedinaĉnog nauĉnika. Time ona istovremeno rasvetljava
grupne predrasude suprotstavljaju se i oteţavaju zauzimanje najpovoljnije društvene uslove za razvoj nauke.
objektivnog stava prema predmetu prouĉavanja. Pored toga, liĉno i Ispitivanja sociologije saznanja su u metodologiji ne-
društveno iskustvo istraţivaĉa, ograniĉeno njegovim ţivotnim sumnjivo vrlo korisna. Ova treba da poznaje razne okolnosti koje
razvojem i društvenim poloţajem moţe takoĊe da mu oteţa da olakšavaju, odnosno oteţavaju zauzimanje objektivnog stava u
zauzme nepristrasan, objektivan stav prema odreĊenim društvenim istraţivanju, pa prema tome i nastajanje objektivnog-nauĉnog
pojavama. Istraţivaĉ, odrastao u gradu i va-spitan u odreĊenim saznanja da bi mogla izgraĊivati što efikasnije norme i postupke koji
gradskim slojevima, teško će zauzeti sasvim nepristrasan i objektivan se suprotstavljaju raznim izvorima iskrivljavanja nauĉnog saznanja.
stav u prouĉavanju nekog zaostalog sela. Niz pojava, koje su sasvim Metodologija se, ipak, za objektivnost saznanja bori u prvom redu
normalne i prirodne u tom obliku društvenog ţivota, mogu ga svesno odreĊenim normiranjem istraţivaĉkog postupka. Zbog toga ona i
ili nesvesno odbijati, pa on usled toga teško moţe da ih prouĉava posmatra objektivnost nauĉnog saznanja pre svega iz perspektive
dovoljno ili potpuno nepristrasno. Javljaju se, zatim, razni oblici mogućnosti i naĉina njegovog proveravanja. Prvi i najvaţniji
grupnih ili liĉnih interesa. Grupni interesi, koji oteţavaju zauzimanje preduslov objektivnosti saznanja jeste njegova proverljivost. Nije
objektivnog stava u istraţivanju, suviše su sloţeni da bi se ovde mogli svako proverljivo saznanje objektivno, ali svako objektivno saznanje
svestraniie analizirati. Sem toga, obiĉno se uzimaju u obzir samo mora biti proverljivo; moraju postojati mogućnosti da nezavisni za to
najširi grupni interesi, na primer klasni i nacionalni, a nedovoljno se kompetentni pojedinci ispitaju
uviĊa vaţnost uţih nauĉno-profesionalnih grupa, na primer škola i
pravaca, kao i individualni interesi nauĉnika. Tipiĉan primer je liĉni ') Raznovrsne osobenosti koje oteţavaju zauzimanje objektivnog stava u
interes nauĉnika da potvrdi neku svoju teoriju ili da bar ne dozvoli da nauĉnom prouĉavanju društva uoĉene su vrlo davno. S mnogo duha o njima su pisali
već antiĉki pisci. Bekonova teorija ..utvara" takoĊe se odnosi delimiĉno na ovaj
se opovrgne neka teorija s kojom je povezan njegov razvoj i njegov problem (utvare'trga i poprišta). Poznato je koliko je Marks u raznim svojim
nauĉni ugled. Zbog toga pojedini nauĉnik, svesno ili nesvesno, vrlo radovima, a naroĉito u trećoj knjizi Kapitala i Teorijama o višku vrednosti ukazivao
teško moţe da zauzme sasvim nepristrasan stav prema iskustvenoj na klasnu ograniĉenost saznanja. Ispitivanje raznih prepreka koje stoje na Putu
evidenciji do koje je sam došao ili koja je izneta u radovima drugih objektivnog saznanja o društvu jeste glavna tema Spenserove knjige ktudy of
Society (eh. IV—XII). U novijoj metodološkoj literaturi vid. o ovom G. Gibson, The
nauĉnika. Napokon, i riziĉnost ispitivanja taĉnosti i osnovanosti Logic of Social Inquiry, Routledge and Kegan Paul, '-ondon, 1960, eh. VII.
raznih vladajućih shvatanja takoĊe utiĉe da se preko izvesnih
podataka
188 189
koliko nauĉni stavovi odgovaraju stvarnom iskustvenom sadrţaju na ĉovek. Prema tome, podaci nisu, kako se to obiĉno kaţe, neposredno
koji se odnose. Svako saznanje koje pretenduje na objektivnost mora, intersubjektivno proverljivi. Bihejviorizam, jedan od pravaca koji je
dakle, biti proverijivo; ta mogućnost ne sme da bude samo apstraktna, 20-tih i 30-tih godina bio u psihologiji dosta uticajan, odluĉno je
nego bar perspektivno realna, praktiĉna. odbacivao svaku upotrebu podataka samoposmatranja u nauĉnom
O preduslovima proverljivosti nauĉnog saznanja su postojala prouĉavanju ljudske psihe. Bihejvio-risti su smatrali da se o
i još uvek postoje razliĉita gledišta, a ima i suviše jednostranih psihiĉkom ţivotu ljudi u nauci moţe zakljuĉivati samo na osnovu
shvatanja. U nastojanjima da se obezbedi što veća objektivnost nauke spoljnih oblika ponašanja u koje se u manje iskljuĉivim varijantama
ponekad su postavljani preterano strogi zahtevi, koji bi, kada bi bili bihejviorizma ubrajalo i verbalno ponašanje, ali da se ne sme, radi
opšte usvojeni, usporavali brţi i potpuniji razvoj nauke. Najviše je osvetljavanja spolj-njeg ponašanja, oslanjati i na iskaze ljudi o nekim
sporova bilo, a oni se još uvek s vremena na vreme obnavljaju, oko njihovim unutrašnjim preţivljavanjima i unutrašnjim iskustvima. Sve
dva problema: (1) da li se izvorni nauĉni podaci moraju odnositi samo do nedavno su u epistemologiji društvenih nauka ovakvo stanovište
na one pojave koje mogu neposredno ĉulno opaţati nezavisni uporno zastupali i neki predstavnici logiĉkog pozitiviz-ma.2) Danas je
posmatraĉi, ili u nauci mogu biti upotrebljeni izvorni podaci ĉiji ono, bar u svojim ekstremnim oblicima, uglavnom napušteno, jer se
iskustveni sadrţaj ne mogu opaţati nezavisni posmatraĉi nego se o uvidelo da ono sasvim neopravdano iskljuĉuje iz nauke iedan vaţan
njemu mogu samo posredno da obaveste; i (2) da li su u nauci izvor obaveštenja o ĉoveku i društvu.
dozvoljeni teorijski pojmovi ĉiji se sadrţaj ne moţe neposredno Dugo se u epistemologiji raspravljalo da li je u nauci
opaţati. Jedan od takvih pojmova jeste atom u fizici. Niko strukturu dozvoljena upotreba pojmova ĉiji se sadrţaj ne moţe u celini
atoma nije video u-uobiĉajenom smislu ĉulnog opaţanja; mogu se neposredno opaţajno odrediti. Moţe se reći da striktni ope-
posma-trati mnoge pojave iz kojih se posredno izvode pretpostavke o racionalizam, koji je zastupao gledište da se svi pojmovi moraju
strukturi atoma. U sociologiji takoĊe postoji niz pojmova ĉiji sadrţaj neposredno definisati pomoću opaţajnih elemenata, ima sve manje
niko nije video, ako se ovo shvati u smislu neposrednog ĉulnog pristalica, pošto se uviĊa da pojmovi u nauci ĉine sistematsku mreţu i
opaţanja. Jedan od takvih pojmova je pojam društvene svesti, koja je da se teorijski pojmovi u toj mreţi nalaze na većem odstojanju od
nesumnjivo nešto vrlo realno ali nema objekta na kome bi se ona neposrednih ĉulnih podataka, nego oni konkretniji koji se sasvim
mogla neposredno posmatrati. O društvenoj svesti se u nauci neposredno odnose na opaţajni nivo stvarnosti.3) Zbog toga se
zakljuĉuje na osnovu raznovrsnog sadrţaja psihiĉkog ţivota ljudi, opaţajni sadrţaj apstraktnijih teorijskih pojmova, kao što su na
raznih oblika društvenog ponašanja i sadrţaja kulturnih tvorevina. Ili, primer pojmovi društvene strukture, klase, klasne borbe, društvene
jedan primer iz psihologije. Psihoanaliza je uvela u prouĉavanje svesti itd. moţe odrediti samo posredno, na taj naĉin što se oni
ljudske psihe pojam ne-svesnog koji se na opaţajnom planu ne moţe dovode u vezi s konkret-nijim pojmovima, i tek preko ovih povezuju
neposredno odrediti. Ali on u odreĊenoj teorijskoj zamisli sluţi kao s odreĊenim opa-ţajnim podacima o stvarnosti.
pretpostavka za objašnjavanje raznovrsnih ljudskih postupaka Ali, nezavisno od njihovih jednostranih preterivanja, treba
(omaške u govoru, snovi, neurotiĉni poremećaji, struktura liĉnosti shvatiti osnovnu epistemološku pobudu ovih gledišta, Bila je to
itd.). teţnja za što većom objektivizacijom istraţivaĉkog postupka da bi se
Striktni objektivisti su odbacivali upotrebu svih izvornih iz nauke lakše otklanjale razne spekulativne i neproverljive
podataka ĉije sadrţaje ne mogu direktno posmatrati nezavisni apstrakcije, a iz njene izvorne evidencije sve što nije vrlo objektivan
posmatraĉi. Zauzimanje ovakvog metodološkog stanovišta u iskustveni podatak. Uzroci' jednostranih zahteva leţe u pogrešnom
sociologiji ili psihologiji ima vrlo krupne nauĉne posledice. Ako se shvatanju naĉina kako da se resi ovaj kljuĉni epistemološki problem.
ono dosledno sprovede, u tim naukama se ne sme prihvatiti ni jedan (1) Precenjena je zavisnost objektivnosti saznanja od prirode
podatak dobijen putem samoposmatranja. Ljudima su se u ţivotu iskustvenih pojava. Svakako da razliĉita priroda iskustvenog sadrţaja
dešavale razne stvari i oni su ih na odreĊen naĉin doţiveli i o njima ĉini prikupljanje objektiv-
stekli odreĊena liĉna iskustva. S dosledno objekti visti ĉkog stanovišta 2
) Šire o ovom vid. u mom ĉlanku Posmatranje psihiĉkih pojava u
nema smisla da se u nauci ispituju ta subjektivna liĉna iskustva, i na društvenom ţivotu, Anali pravnog fakulteta u Beogradu, (1957), br- 3, str. 317-331.
osnovu dobijenih iskaza izvode neki dalji nauĉni zakljuĉci. Zašto? 3
Vrlo iscrpno objašnjenje pojmovne strukture teorijske nauke "a-azi se u
Zato jer unutrašnje sadrţaje pojedinaĉne svesti moţe posmatrati samo knjizi H. Margenau, The Nature of Phvsical Reatity, McGraw "»U, New York, 1950.
jedan
190 191
nih podataka i njihovo proveravanje lakšim, odnosno teţim. Teškoće 'zvorna obaveštenja mogu biti priliĉno dobra a da ipak, zbog slabosti
u prikupljanju nekih podataka ipak nisu dovoljan razlog da se oni u njihovom sreĊivanju i logiĉkih grešaka u zakljuĉivanju, zakljuĉci
iskljuĉe iz nauke. Ako su neki teško pristupaĉni podaci teorijski ne stoje. Napokon, treće proceduralno pravilo istiĉe neophodnost
znaĉajni, epistemološki je opravdano uloţiti dalje napore u razvijanje stalne kontrole svakog nauĉnog podatka i svakog nauĉnog stava i
istraţivaĉkih postupaka, a ne zanemariti takve podatke, ili ih ĉak spremnost da se oni popravljaju, izfnene ili potpuno odbace ukoliko
iskljuĉiti iz nauke. Zatim, (2) naĉin proveravanja je ĉesto shvatan se u svetlu novih nauĉnih saznanja pokaţu kao neadekvatni ili
izrazito atomistiĉno. Zbog toga se apsolutizovao znaĉaj neposrednog netaĉni.
intersubjektivnog opaţanja iskustvenog sadrţaja svakog pojedinaĉno Ova proceduralna pravila vrlo snaţno utiĉu na sve faze
uzetog izvornog obaveštenja. U stvari se proveravanje izvorne nauĉnog istraţivaĉkog postupka, kao i na strukturu nauĉnog sistema
evidencije ne izvodi samo na nivou atomizovanih izvornih podataka, u celini. Odmah će se videti da mogućnost proveravanja raznih
nego i u širim njihovim iskustvenim skupovima i celinama, nauĉnih stavova zavisi u velikoj meri od karaktera širih teorijskih
uporeĊivanjem razliĉitih podataka koji se odnose na istu pojavu.4) struktura u koje su oni ukljuĉeni, a ne samo od ^njihovog
Ipak, nezavisno od ovih jednostranih i suviše uskih shva- neposrednog sadiţaja i primene odreĊenih istraţivaĉkih postupaka. S
tanja objektivnosti nauĉnog saznanja, naĉelo neposredne ili posredne, obzirom na sistematski karakter nauĉnog saznanja, svaki pojedinaĉni
aktualne ili bar perspektivne iskustvene proverljivosti svakog nauĉni stav dobij a tim veći znaĉaj što je ukljuĉen u šire misaone
nauĉnog podatka i stava ostaje kao jedan od ugaonih temelja celine, teorije ili sisteme. Zbog toga je i proveravanje znaĉajnije ako
metodologije. Radi što potpunijeg ostvarivanja toga naĉela izgraĊen se njegovi rezultati ne odnose samo na proveravani stav nego i na
je niz proceduralnih pravila koja treba da u što punijoj meri obezbede ostale delove nauĉnog sistema s kojima je on na odreĊen naĉin
obi ektivnost nauĉnog saznani a. Ovde će biti pomenuta samo povezan. Ovo se, meĊutim, moţe tim lakše i u široj meri postići što
najopštija pravila koja se konkretizuju u razliĉitim istraţivaĉkim su odnosi izmeĊu pojedinih delova neke teorije ili sistema odreĊeniji,
postuocima. i što je teorija jasnije iskustveno protumaĉena, tj. dovoljno precizno
Prvo proceduralno pravilo zahteva javnost i intersub-jektivnu povezana s iskustvenim pojavama u stvarnosti. Oba ova momenta su
prove rij ivost svakog izvornog podatka. Intersubjektiv-nu podjednako vaţna za proveravanje teorijskih stavova. NeodreĊeni
p'overljivost treba, meĊutim, shvatiti u širem smislu nego što to ĉine odnosi izmeĊu pojedinih delova teorije onemogućuju njeno ćelo vi ti
striktni metodološki obiektivisti. Ona niie ograniĉena na one je iskustveno tumaĉenje koje je preduslov eg-zaktnijeg proveravanja;
sluĉajeve u kojima nezavisni nauĉno kompetentni pojedinci mogu proveravanje, pak, iskustvenih stavova, ĉije šire teorijske implikacije
neposredno posmatrati pojavni iskustveni sadrţaj izvornog podatka. nisu utvrĊene, mora ostati na ĉisto opisnom nivou.
Smatra se dovoljnim da oni mogu, primenju-jući isti postupak kojim Povezivanje delova neke teorije postiţe se jasnim de-
je prvi istraţivaĉ došao do podatka, ili neki drugi nauĉno adekvatan finisanjem svih njenih pojmova i ekspliciranjem njihovih meĊu-
postupak, doći do istog ili pribliţno sliĉnog iskustvenog obaveštenja. sobnih teorijskih odnosa. U zavisnosti od prirode svog sadrţaja i
Drugo proceduralno pravilo zahteva potpunu javnost svih sastavnih poloţaja u nekoj teoriji ili nauĉnom sistemu, teorijski pojmovi se
delova istraţivaĉkog postupka. To znaĉi da je neophodno izneti sve znatno razlikuju u pogledu svoje opštosti, apstraktnosti i kom-
teorijske i metodološke pretpostavke na kojima je zasnovano pleksnosti. Oni u teoriji ili sistemu imaju uţu ili širu integrativnu
istraţivanje; zatim pruţiti što šira obaveštenja o iskustvenom okviru u ulogu i nalaze se u posrednijem ili neposrednijem odnosu prema
kome je ono izvedeno, o njegovoj organizaciji i društvenim uslovima iskustvenim pojavama u stvarnosti. Pojam društvene strukture je
u kojima je obavljeno; opisati naĉin prikupljanja podataka, naĉin primer jednog vrlo apstraktnog ali istovremeno i vrlo kompleksnog
njihovog sreĊivanja i analize; i, konaĉno, da mora biti eksplicitna, što teorijskog pojma. Pojam društvene uloge je takoĊe vrlo apstraktan,
znaĉi sasvim otvorena i jasna logiĉka struktura izvedenih zakljuĉaka. ali neuporedivo manje kompleksan. Do istog zakljuĉka se dolazi i
Kao što se vidi, ovo drugo pravilo se odnosi na sve istraţivaĉke poreĊenjem teorijsko-integrativne sposobnosti ovih pojmova, kao i
radnje, poĉev od stvaranja plana istraţivanja do analize i tumaĉenja njihovog odnosa prema iskustvenim Podacima o stvarnosti.
dobijenih rezultata. U raznim fazama istraţivanja mogu da se Oĉigledno je da se iskustveni sadrţaj P°jma društvene uloge, bez
potkradu greške, na primer, obzira na njegovu veliku apstrakt-nost, moţe daleko neposrednije
4
odrediti nego iskustveni sadrţaj Pojma društvene strukture. MeĊutim,
) O naĉinima proveravanja izvornih podataka raspravlja se šire u ako oba pojma pripa-
poglavlju o elementima teorije nauĉnog obaveštenja.
192 193
daju istoj teoriji, njihovi odnosi moraju biti što jasniji. Isto to vaţi i nastaju u strukturi. To su pre svega pojmovi društveno-profesio-nalne
za ostale pojmove teorije društvene strukture. Bez jasnih odnosa grupe, društvenog sloja, klase, staleţa i kaste. Poznato je da se u
izmeĊu svojih pojmova, teorija ne moţe biti koherentna i celovita. strukturama razliĉitog tipa obrazuju razliĉiti kolektivni društveni
MeĊutim, da bi bila i proverljiva, teorija mora raspolagati oblici; ne javljaju se u svim društvima kaste i staleţi, ne javljaju se u
dovoljno odreĊenim pojmovima koji se neposredno odnose na svim društvima ni klase. MeĊutim, u jednoj opštoj teoriji društvene
iskustvo o stvarnosti i koji dozvoljavaju formulisanje iskustveno strukture svi kolektivni oblici koji nastaju u strukturama razliĉitog
proverljivih stavova. Ovi poslednji pojmovi se nalaze na dnu tipa moraju biti jasno odreĊeni. U opštoj teoriji društvene strukture
pojmovne mreţe neke teorije i njihova se uloga sastoji u što potrebne su precizne definicije još niza drugih teorijskih pojmova, na
egzaktnijem povezivanju sadrţaja teorije s iskustvom o stvarnosti. Jer primer, društvene svesti, društvene saglasnosti, raznih oblika
konaĉno se ipak u neposrednom iskustvu proveravaju sva, pa i
najapstraktnija nauĉna saznanja. Ako je definisanje pojmova koji se unutardruštvenih sukoba, društvene pokretljivosti i društvene
neposredno odnose na iskustvo nedovoljno precizno, ili ako udaljenosti i si. Treba, meĊutim, shvatiti da ĉitava struktura
apstraktniji teorijski pojmovi nisu na dovoljno odreĊen naĉin pojmovnog aparata neke teorije i odredbe svakog pojedinaĉnog pojma
povezani s njima, razni nauĉni stavovi moraju takoĊe biti neodreĊeni zavise od osnovnog idejnog sadrţaja teorije, što u ovom primeru
pošto se ne moţe jasno utvrditi iskustveni sadrţaj na kome ih treba znaĉi od osnovnog teorijskog shvatanja društvene strukture, ĉinilaca
proveravati. Zbog toga proce-duralna pravila traţe što jasnije koji utiĉu na njeno obrazovanje i njenih uticaja na druge društvene
ekspliciranje teorijskih odnosa izmeĊu svih pojmova neke teorije i pojave. Razliĉite opšte teorije o društvenoj strukturi imaju razliĉit
intersubjektivnu proverlji-vost sadrţaja pojmova koji se pojmovni aparat, a više ili manje se razlikuju i u odredbama većine
najneposrednije odnose na stvarnost. Na primer, kad se upotrebi jedan svojih pojmova. A svaka promena u teorijskim shvatanjima izaziva
vrlo apstraktan pojam, kao što je pojam radniĉke klase, mora se taĉno nuţno menjanje odgovarajućeg dela pojmovnog aparata, pa prema
znati šta se pod tim pojmom podrazumeva. Ako je definicija pojma tome i sadrţaj onih pojmova koji se neposredno odnose na stvarnost.
iskustveno precizna u istraţivanju će se — bar u najvećem broju Upravo izneto gledište o odluĉujućem uticaju teorijskih
sluĉajeva — znati koji pojedinci na osnovu svojih zanimanja i shvatanja na pojmovni okvir nauĉnih teorija i sistema omogućuje da
proizvodnih odnosa spadaju u radniĉku klasu ili koje društvene se (1) uoĉi uloga stvaralaĉke teorijske misli u nauci, (2) da se problem
organizacije na osnovu njihove delatnosti, društvenih odnosa i sastava proveravanja sagleda u teorijsko-sistematskom okviru i (3) da se na
treba smatrati radniĉkim. MeĊutim, ovaj konkretni sadrţaj pojma taj naĉin kritikuje empirizam koji u preusko shvaćenom naĉinu
zavisi od teorijskih shvatanja klase i društvene strukture. Razliĉita proveravanja nauĉnih stavova vidi jedno od svojih osnovnih
teorijska shvatanja zahtevaju razliĉit iskustveni sadrţaj pojedinih epistemoloških uporišta. Empirizam polazi od opravdane teţnje da se
pojmova. nauĉna misao što metodiĉnije poveţe s podacima o stvarnosti. On
Zavisnost odredbi svih pojmova u nekoj teoriji od njenog stoga naroĉito instistira na što većoj odreĊenosti pojmova koji se
osnovnog idejnog sadrţaja moţe se potpunije pokazati na primeru neposredno odnose na iskustvo. MeĊutim, empirizam nedovoljno
bilo koje šire sociološke teorije. Kao primer moţe opet da posluţi uzima u obzir sistematiĉnost nauĉnog saznanja i zbog toga se (1)
teorija o društvenoj strukturi. Da bi ta teorija bila dovoljno odreĊena malo interesu]e za veze ovih pojmova sa nekim širim u opštijim
i mogla da se upotrebljava u egzaktnijim nauĉnim istraţivanjima, teorijskim celinama i (2) shvata povezivanje nauĉne misli s iskustvom
znaĉenja osnovnog pojma društvene strukture i ostalih njenih na naĉin koji oteţava stvaranje širih teorijskih uooštavanja, jer je
pojmova moraju biti teorijski jasna i iskustveno dovoljno odreĊena; neprikladan za prouĉavanje društvenog ţivota.
na primer, znaĉenje pojmova horizontalne i vertikalne društvene Obe ove osobine savremenog empirizma u sociologiji su
podele rada, proizvodnih odnosa, društvene uloge, društvenih najizrazitije u shvatanjima tzv. operacionalizma.5) Sva paţ-
naknada za obavljanje odreĊenih uloga, znaĉenja pojmova glavnih 5
) Ovde će biti iznete samo osnovne karakteristike operacio-nalizmg. U
elemenata društvenih naknada (materijalnih naknada ili dohotka, knjizi A. C. Benjamin, Operationism, Ch. C. Thomas, Spring-"■leld, IH., 1955.
moralnih ili društvenog ugleda, i društvene moći). Nadalje, za nalazi se iscrpan prikaz razvoja i raznih varijanti ope-racionalizma, kao i njegova
preciznije odreĊivanje teorije društvene strukture je ne manje vaţno gledišta u društvenim naukama. O idejnim "yrren™a operacionalizma i slabostima
njegove teorije znaĉenja vid. ,• Marković, Dijalektiĉka teorija znaĉenja, Nolit,
da budu jasno definisani pojmovi kolektivnih društvenih oblika Beograd, 1961, str. 83—93.
koji
194 195
nja operacionalista usredsreĊena je na stvaranje što preciznijih novu varijantu opisnog istorizma, ĉiji je negativan stav prema teoriji u
definicija pojmova koji se neposredno odnose na iskustvo. Naj- društvenim naukarna ranije prikazan. (3) MeĊutim adekvatnost
striktniji operacionalisti su smatrali da ove definicije treba da se operacionalizacije sadrţaja teorijskih pojmova, naroĉito opštijih, je
sastoje od merila, da u svom definijensu sadrţe samo pojmove gotovo uvek samo relativna. Ponekad se u neracionalnim definicijama
opaţajnog karaktera i da pored operacionalnih nisu potrebne uzima samo nekoliko elemenata nekog opšteg pojma koji su dovoljni
teorijske definicije. Inteligencija je ono što meri neki test, društveni za raspoznavanje iskustvenih pojava na koje se on odnosi, ali ne i za
poloţaj je dovoljno definisan nekom lestvicom za njegovo merenje, svestrano ispitivanje njihove prirode. Za potrebe odreĊenog
itd., pa stoga nisu potrebne teorijske definicije ovih pojmova koje bi istraţivanja ovakvo raspoznavanje moţe biti dovoljno i stoga se
pokazivale njihov poloţaj u odreĊenoj psihološkoj odnosno operacionalna definicija moţe smatrati adekvatnom. Ako se, na
sociološkoj teoriji. primer, ţeli ispitati samo opšta raspodela jedne vrste pojava u
Pošto se u ovoj knjizi upotrebljava termin operacio-nalna društvenoj strukturi, operacionalne definicije klasa i slojeva mogu biti
definicija za oznaĉavanje naĉina definisanja pojmova koji se daleko manje sadrţajno potpune, nego ako je cilj da se prouĉe
neposredno odnose na iskustvo o stvarnosti, treba se ukratko osvrnuti strukturalne i kulturne osobine društvenih klasa i slojeva. Opštije
na jednostranosti operacionalizma. (1) Već iz dosadašnjeg izlaganja reĉeno, sloţeniji teorijski pojmovi ulaze u pojedina istraţivanja samo
se moţe zakljuĉiti da sadrţaj pojmova koji su u nekoj teoriji najbliţi izvesnim delom svoga sadrţaja i usled toga se taj deo prvenstveno
neposrednom iskustvu nije samostalan, nego zavisi od iskustvenog operacionalizuje. Ali postoji još jedan razlog zbog ĉega i sadrţinski
tumaĉenja sadrţaja teorijskih pojmova koji se putem najrazvijenije adekvatne operacionalizacije teorijskih pojmova treba
operacionalizacije ţele na dovoljno odreĊen naĉin povezati s smatrati samo relativno adekvatnim. Teorijski pojmovi, naime, nisu
iskustvom. Zbog toga je teorijska adekvatnost6) operacionalno nepokretni. U toku vremena njihova upotreba u novim pravcima moţe
definisanih pojmova jedan od osnovnih preduslova njihove šire dovesti do proširenja njihovog ranije poznatog ili dovoljno
nauĉne upotrebljivosti. U protivnom sluĉaju opera-cionalni pojmovi eksplicitnog sadrţaja, što zahteva i promenu operacionalnih
imaju samo ĉisto opisnu vreĊnost. (2) Odnos izmeĊu teorijskog definicija. Širi ili uţi krug neodreĊenosti mogao bi se utvrditi oko
sadrţaja opštijih nauĉnih pojmova i njihovih u osnovi adekvatnih svakog opštijeg teorijskog pojma. (4) Napokon, izvorna obaveštenja o
operacionalizacija je u društvenim nau-kama vrlo sloţen. sadrţaju raznih operacionalnih pojmova se ne nalaze u istovetnom
Operacionalno definisanje teţi da bude što bliţe neposrednom odnosu prema stvarnosti. Ova obaveštenja se ne moraju sastojati samo
pojavnom nivou stvarnosti koji je, zbog izrazite istoriĉnosti od atomistiĉki shvaćenih opaţajnih elemenata, nego se meĊu njima
društvenog ţivota, daleko više izloţen prome-nama, a i uopšte više mogu nalaziti i sloţeniji iskustveni kompleksi, ĉiji odnos prema
podloţan uticajima osobenih uslova odreĊenog mesta i vremena, stvarnosti ne mora uvek biti neposredan; na primer, sloţeni verbalni
nego dublji i trajniji strukturalni i dinamiĉki odnosi u društvu. Strogo iskazi ispitanika koji nisu bili oĉevici odreĊenih dogaĊaja; sliĉni
i iskljuĉivo vezivanje teorijskog sadrţaja pojmova za sasvim podaci iz sekundarnih istorijskih izvora; vrlo sloţene kulturne
konkretne oblike operacionalizacije ograniĉava mogućnost njihove tvorevine itd. Osnovno je, dakle, da u teoriji budu operacionalno
primene u širim istorij-skim i uporednim istraţivanjima.7) Priroda definisani oni pojmovi koji se na j neposredni je odnose na iskustvo i
društvene stvarnosti, dakle, zahteva stvaranje razliĉitih, meĊusobno da definisanje bude što odreĊenije, ako je mogućno i pomoću
adekvatnih operacionalizacija za iste teorijske pojmove, jer se inaĉe standardizovanih operacija koje treba upo-trebiti u prikupljanju
iskustvena preciznost saznanja plaća vrlo velikim ograniĉenjem iskustvenih podataka, radi što lakšeg pro-veravanja. Struktura ovih
njihove op-štosti. što znaĉi da se oteţava postizanje jednog od bitnih pojmova, meĊutim, zavisi kako od prirode iskustvenog sadrţaja, tako
ciljeva teorijskih nauka. Kruto sproveden, operacionalizam se i od postojećih mogućnosti a se o njemu prikupe nauĉno upotrebljiva
pretvara izvorna obaveštenja. Ovo poduţe razmatranje pojmovne strukture
nauke bilo Je neophotlno da bi se pokazala sloţenost naĉina
6
) U metodološkoj literaturi se za oznaĉavanje odnosa izmeĊu proveravanja êorijskih nauĉnih stavova, kao i protivreĉnosti koje
teorijskih i operacionalnih definicija pojmova obiĉno upotrebljava termin mogu da ,e Pojave izmeĊu naĉela objektivnosti i proverljivosti
valjanost ili ispravnost (validitv, validite, Gultigkeit). Termin teorijska
adekvatnost7 izgleda jasniji i odreĊeniji. saznanja L êS°ve teorijske opštosti. Nauĉna misao, naime, treba da
) Na ovaj momenat je vrlo ubedljivo ukazao G. Sjorberg u
raspravi Operationism and Social Kesearch, u knijizi L. Gross (ed.),
de ĉvrsto povezana sa stvarnošću radi što veće objektivnosti,
Symposium in Sociological Theory, Row, Peterson and Co., Evanston,
111., 1959, p. 603-627. Sjorberg takoĊe objašnjava povezanost operacio
nalizma sa tehnizacijom sociologije.
196 197
ali se ona usled toga ne srne utopiti u empirizam koji bi sputavao njen veštenja nisu ĉvrsto povezana s teorijskom strukturom nauke, njihova
teorijski zamah i teţnju za opštim i sistematskim, a ne samo opisno- proverenost nema većeg epistemološkog znaĉaja, jer ona nisu relevantna za
objektivnim saznanjem. Dosadašnje razmatranje je sem toga pokazalo da se proveravanje nauĉnih teorija.
problem objektivnosti i proverljivosti saznanja ne moţe odvojiti od ostalih Najveće teškoće se javljaju upravo prilikom provera-vanja nauĉnih
epistemoloških osobina tecn rijske nauke. Nadalje, kritika operacionalizma teorija. Teorijski stavovi se proveravaju ispitivanjem taĉnosti predviĊanja
dozvoljava da se zadrţi termin operacionalnog definisanja pojmova koji su u koja se iz njih mogu izvesti. Ali svako predviĊanje ne znaĉi i potvrdu neke
nekoj teoriji ili sistemu najbliţi neposrednom iskustvu. Pošto je objašnjen teorije. Teorija mora da što preciznije odredi uslove i naĉin pojavljivanja
presudan uticaj teorijskih zahteva na odreĊivanje sadrţaja tih pojmova, predviĊene pojave da bi se moglo smatrati da je potvrĊuju ĉinjeniĉki taĉna
oĉigledno je da se njihovo znaĉenje ne izvodi iz operacija koje se primenjuju predviĊanja. Inaĉe bi i sluĉajna predviĊanja imala snagu nauĉnog dokaza i
u prikupljanju iskustvenih podataka, a pri tom nije izgubljeno iz vida da moglo bi izgledati da je teorija, koja nije u stanju da objasni neke pojave
odreĊenost istraţivaĉkog postupka znatno olakšava proveravanje jer olak- nego ih samo predviĊa, epistemološki dovoljno razvijena nauĉna teorija. U
šava postizanje uporedivosti izvornih podataka. istraţivaĉkoj praksi se pojedine teorije mogu proveravati bez novih
U metodologiji se, meĊutim, ĉesto ne uviĊa dovoljno koliko su ispitivanja samo izuzetno. Neposredno iskustvo moţe stvoriti dosta ĉvrsto
logiĉka struktura teorije i osobine ĉitave njene pojmovne mreţe vaţni za subjektivno ubeĊenje da je neka teorija taĉna, Ali od neposrednog iskustva
objektivnost i mogućnosti lakšeg proveravanja nauĉnog saznanja. Smatra se ne treba oĉekivati da na dovoljno egzaktan naĉin pro-veri neku sloţeniju
da je za obezbeĊenje objektivnosti najvaţniji naĉin prikupljanja izvornih nauĉnu teoriju.
podataka, tj. postupci pomoću kojih se ostvaruje neposredni dodir sa stvar- Prilikom organizovanja istraţivanja ĉiji je osnovni zadatak da
nošću. Zato su proceduralna pravila najviše konkretizovana u oblasti provere taĉnost neke teorije javljaju se raznovrsne teškoće. Mnoge
prikupljanja iskustvenih podataka. Uz svako pojedinaĉno sredstvo i svaki sociološke teorije, kao i teorije u srodnim naukama, nisu dovoljno logiĉki
opštiji naĉin prikupljanja podataka postoje priliĉno razvijena, mada ne uvek i razvijene. U njima postoji ĉitav niz pretpostavki, zakljuĉaka i oĉekivanja
dovoljno sistematiĉna, metodološka uputstva o tome kako ih treba primeniti koji nisu meĊusobno ĉvršće povezani. Sem toga, razni teorijski stavovi nisu
da bi se prikupili nauĉno upotrebljivi podaci i da bi se vrednost podataka precizno formulisani, i ĉitava teorija nije iskustveno na dovoljno jasan i
mogla što lakše proveriti. Sem toga, ovim putem se nastoji postići i što je odreĊen naĉin protumaĉena, pa se ne moţe dovoljno precizno odrediti šta
mogućno veća standardizacija postupaka za prikupljanje izvornih podataka
treba oĉekivati na osnovu te teorije u raznim konkretnim uslovima. Zbog
radi postizanja njihove meĊusobne uporedivosti, koja je neobiĉno vaţna za
povezivanje rezultata nezavisno izvoĊenih istraţivanja i ubrzanje razvoja toga je pre proveravanja neke ovakve teorije obiĉno najpre potrebno
nauke. Usavršavanje i objektivizacija nauĉnih postupaka za prikupljanje samostalno iskustveno protumaĉiti njen izvorni smisao da bi se izvele
iskustvenih podataka, što je vaţno za svaku nauku, dobija poseban znaĉaj u konkretni je hipoteze koje su u teoriji moţda samo implicitno sadrţane, a
društvenim naukama u kojima su uslovi istraţivanja daleko sloţeniji i ĉesto mogu se neposredno iskustveno proveravati. Uvek se, meĊutim, u ovakvim
nije lako utvrditi stvarnu vrednost izvorne graĊe, ne samo kad se ona odnosi sluĉajevima, naroĉito ako se tumaĉe sloţene teorije, mora postaviti pitanje
na davno prošle dogaĊaje nego i na razne savremene društvene pojave. da li je naknadno tumaĉenje verno, da li ono odgovara stvarnom izvornom
Pogrešno je samo smatrati da se razvojem proceduralnih pravila za pri- smislu teorije. Teškoće ĉiji se koren nalazi u nerazraĊenosti pojmovno-
kupljanje podataka stvaraju svi preduslovi za proveravanje nauĉnih stavova. teorijske strukture većine socioloških teorija su, svakako, jedan od razloga
Razlog što se od razvoja proceduralnih pravila za prikupljanje izvornih što postoji mali, ili bar relativno mali, broj uspešnih proveravanja opštih
podataka suviše oĉekuje treba traţiti u izrazito empiristiĉkim epistemološkim socioloških teorija.
shvatanjima, koja gotovo redovno nedovoljno uoĉavaju sistematski karakter Sada će na jednom primeru biti prikazano kako izgleda
nauke. Ne sastoji se, naime, teorijska nauka od zbira pojedinaĉnih proveravanje jedne teorijske hipoteze, koja je vaţan sastavni deo šire
iskustvenih obaveštenja. Nad tom iskustvenom osnovom izdiţe se više ili psihoanalitiĉke teorije.
manje sloţena teorijska zgrada i ako pojedinaĉna oba- Sjuel (W. Sewell) je proveravao taĉnost psihoanalitiĉke 5ze o
tome da vaspitanje dece u najmlaĊem uzrastu presudno
198 199
utiĉe na formiranje karaktera. ) U klasiĉnoj psihoanalizi postoji teza
8 koje se kreću u pravcu oĉekivanja psihoanalitiĉke teorije. Ali, pošto
da se osnovna struktura karaktera odraslog ĉoveka stvara u najranijoj ova teorija posebno ne istiĉe te pojedinaĉne korelacije, ne moţe se
mladosti, uglavnom u prvih pet godina ţivota, pošto se smatra da je smatrati da je one potvrĊuju.
ĉovek tada najplastiĉniji i najlakše prima sve uticaje, i da zbog toga Sjuelovo ispitivanje je jedan od relativno retkih pokušaja da
naĉin vaspitavanja male dece presudno utiĉe na kasniji karakter se neka vrlo rasprostranjena teorijska hipoteza egzaktno proverava.
liĉnosti. MeĊutim, ova teza nije u radovima Frojda i drugih Pomenuta psihoanalitiĉka hipoteza moţe se naći na bezbroj mesta ne
psihoanalitiĉara nigde razvijena u celo-vit teorijski oblik, nego se samo u raznim psihijatrijskim i socijalno psihološkim udţbenicima,
javlja u mnogim tekstovima, a dopunjuje se i konkretizuje analizama nego je već ušla i u svakodnevni naĉin mišljenja. A kad se hipoteza
mnogobrojnih kliniĉkih sluĉajeva. Zbog toga je prvi Sjuelov zadatak podvrgne objektivnijem nauĉnom proveravanju, od nje malo što
bio da prouĉavajući mnogobrojna mesta koja se odnose na ovo ostaje. Za brţi razvoj sociološke teorije i njeno oslobaĊanje od
psihoanalitiĉko gledište razradi sistem u njemu sadrţanih sastavnih raznovrsnog kvaziteorijskog balasta, koji je kao mora koĉi i vuĉe
hipoteza i da na što adekvatniji naĉin operacionalno definiše unazad, neophodno je što više sistematskih proveravanja raznih
nezavisnu pro-menljivu (naĉin vaspitanja male dece), i zavisnu teorija i teorijskih sistema. Naravno, sistemi se mogu proveravati pre
promenljivu (strukturu liĉnosti). Vodeći raĉuna o tome šta se u svega ispitivanjem taĉnosti pojedinih delova, tj. pojedinih svojih uţih
psihoanalizi smatra relevantnim za naĉin vaspitanja dece, Sjuel je sastavnih teorija.
nezavisnu promenljivu rašĉlanio na sledeće elemente: 1) da li je dete Doskora je u sociologiji o proveravanju nauĉnih teorija
dojeno ili hranjeno pomoću boce; 2) koliko je trajalo dojenje; 3) da li raspravljano samo priliĉno uopšteno. U logiĉkim radovima po-
je dojenje postepeno ili naglo prekinuto; 4) da li je dete hranjeno po stavljani su suviše strogi zahtevi, a u istraţivaĉkoj praksi se
nekom strogo utvrĊenom redosledu ili prema tome kako je samo proveravanje ograniĉilo uglavnom na ispitivanje taĉnosti izvornih
traţilo; 5) na koji naĉin je dete bilo privikavano na liĉnu higijenu; da podataka. Poslednjih godina ima više pokušaja da se proveravanje
li su se upotrebljavale fiziĉke kazne ili je privikavanje bilo blago; 6) nauĉnih teorija metodološki kompleksnije razradi. U tom pogledu je
naĉin kaţnjavanja uopšte; 7) da li je dete spavalo sa majkom u istom najviše uĉinio H. Ceterberg (Zetterberg). Po Ceterbergu, proces
krevetu, u istoj sobi ili u drugoj prostoriji itd. A zatim je liĉnost nešto proveravanja se sastoji iz niza meĊusobno povezanih logiĉkih i
starije dece na kojima je vršio ispitivanje takoĊe rašĉlanio na 46 iskustvenih postupaka.9)
pokazatelja, koji se opet u psihoanalitiĉkoj teoriji smatraju Prvi zadatak u proveravanju jeste izrada operacionalnih
simptomima normalne, zdrave, odnosno psihoneurotiĉne liĉnosti. definicija koje su adekvatne teorijskim definicijama pojmova
Pošto je operacionalno rašĉlanio nezavisnu i zavisnu upotrebljenih u proveravanom nauĉnom stavu. Zatim sledi (2) ocena
promenljivu, Sjuel je izraĉunao 322 proste korelacije da bi ispitivao teorijske adekvatnosti i pouzdanosti operacionalnih definicija.
pojedinaĉne veze izmeĊu svakog od elemenata vaspitanja dece i Ispitivanje adekvatnosti operacionalnih definicija treba da utvrdi
svake od karakternih osobina. Rezultat je bio negativan; samo sasvim njihov odnos prema odgovarajućim teorijskim definicijama.
neznatan broj korelacija bio je u skladu s oĉekivanjima Proveravanje pouzdanosti operacionalnih definicija odnosi se na
psihoanalitiĉke teorije. Ipak, proveravanje se nije moglo na ovome da jedan drugi problem. Istaknuto je da je operacionalna definicija
završi. Pošto se radi o jednom vrlo sintetiĉnom iskustvenom odnosu, definisana opaţajnim sadrţajem. Njena pouzdanost zavisi od toga da
trebalo je ispitati da li razliĉiti spletovi vaspitnih postupaka nemaju li je njen opaţajni sadrţaj dovoljno odreĊen i da li se o njemu mogu
veći uticaj na formiranje liĉnosti. Sjuel je, stoga, izraĉunavao još 46 odreĊenim istraţivaĉkim postupkom prikupiti jednoznaĉni podaci.
korelacija izmeĊu pojedinih grupa zdruţenih vaspitnih postupaka i Ako je, na primer, pojam radniĉke klase odreĊen spiskom konkretnih
osobina liĉnosti. Rezultat je opet bio negativan. Doduše, izmeĊu zanimanja i proizvodnim odnosom, postavlja se pitanje da li su nazivi
nekih kombinacija vaspitnih postupaka i nekih osobina liĉnosti tih zanimanja dovoljno jasni i nisu li izostavljeni izvesni njihovi
utvrĊene su korelacije nazivi koji se u ţivotu sreću, pa je usled toga pomoću operacionalne
definicije teško prikupiti i srediti podatke. Pored ispitivanja pojmovne
8
) W. H. Sewell, Infant Training and Personality of the Child, American jasnosti defin.'_ij8 proverava se da li je upotrebljeni postupak
Journal of Sociologu, vol. 58 (1952), p. 150—59. Ovo istraţivanje je metodološki 9
opširno analizirano u knjizi H. Hyman, Survey Design and Analysis, The Free ) H. Zetterberg, On Theory and Verification in Sociology, Alqvist and
Press, Glencoe, 111., 1955, p. 357—63. Viksell, Stockholm, 1954, p. 29-35.
200 201
prikupljanja stabilan, tj. da li on prilikom uzastopnih primena na isti biti statistiĉki znaĉajne. MeĊutim, za teorijsku znaĉajnost neke razlike
iskustveni sadrţaj daje istovetne podatke. bitna je njena apsolutna veliĉina.10)
Pošto su ispravnost i pouzdanost operacionalnih definicija ispitane, Proveravanje polazne hipoteze je obiĉno samo prvi korak na kome
izvorna teorijska hipoteza se pretvara u radnu. Radna hipoteza je, u stvari, se ne treba zaustaviti, nego ga treba iskoristiti kao osnovu za njeno dalje
prevod teorijske hipoteze na ope-racionalni jezik. Teorijski pojmovi iz specifikovanje bilo radi preciziranja uslova vaţenja teorijskog stava ili radi
izvorne hipoteze su u radnoj uzeti u svojim operacionalnim definicijama. otkrivanja iskustvenih uslova u kojima se hipotezom predviĊen odnos
Potom se pristupa izboru osnovnog skupa, u kome će se najpotpunije ispoljava. Prema tome, osnovni nauĉni rezultat proveravanja ne
proveravanje izvoditi. Donošenje odluke o osnovnom skupu je znatno mora biti ni potpuno odbacivanje ni prosto potvrĊivanje, nego dalje
sloţenije u proveravanju teorijskih stavova nego u proveravanju opisnih razvijanje polazne hipoteze. Treba istaći da paţljiva analiza podataka vrlo
istraţivanja. U ovom drugom sluĉaju osnovni skup je ili odreĊen ĉesto sugeriše postavljanje i proveravanje novih specifiĉnih hipoteza.
proveravanim istraţivanjem, ili se on moţe relativno lako odrediti na Postupak proveravanja se, stoga, ne mora ograniĉiti na formalistiĉko
teritorijalnoj ili institucionalnoj osnovi, odnosno pomoću nekoliko ispitivanje taĉnosti unapred izgraĊenih ili preuzetih pretpostavki. Svako
individualnih obeleţja, na primer, ako se proverava da li lica s odreĊenim nauĉno istraţivanje trebalo bi da harmoniĉno sjedinjava proveravanje
obeleţiima imaju i neku drugu osobinu. Proveravanje teorijskih .stavova nije postojećih teorijskih pretpostavki s traganjem za novim, neoĉekivanim
mogućno ako se u osnovnom skupu ne nalaze svi uslovi u kojima teorija saznanjima. Na tai se naĉin naibolje siedinjavaiu u naĉelo kumulativ-nosti i
pretpostavlja da vaţi proveravani stav. Za razliku od sasvim konkretnog stvaralaĉki karakter nauĉnog rada. Stvaralaĉka teţnja da se prodre u
osnovnog skupa u proveravanju opisnih stavova, osnovni skup za nepoznato spaja se s proveravanjem postojećih nauĉnih znanja i
proveravanje teorijskih stavova moţe se odrediti samo pomoću tih u teoriji pretpostavki. Napokon, svaka sloţenija teorija sastoji se iz niza meĊusobno
sadrţanih uslova. Naredni, peti zadatak jeste stvaranje uzorka u okviru povezanih stavova i vrednost proveravanja, pod pretpostavkom da su ona
osnovnog skupa, ukoliko se ispitivanje ne zasniva na potpunom obuhvatu, i izvedena na istom nivou egzaktnosti. povećava se ako se ona sadrţinski
ocena njegove reprezentativnosti. S obzirom na nemogućnost da se vaţenje proširuju, tj. ako se ne proveravaju samo pojedinaĉni, izolovani stavovi
teorijskih stavova odredi pomoću konkretnog osnovnog skupa, i sam odnos teorije, nego ĉitav niz stavova koji saĉinjavaju neku teoriju.
izmeĊu uzorka i osnovnog skupa je drukeri nego u proveravanju opisnih Iz izlaganja mera i postupaka pomoću kojih se u nauci nastoji
stavova. Svaki sluĉaj u kome su sadrţani pretpostavljeni uslovi vaţenja obezbediti što veća objektivnost moţe se zakljuĉiti da naĉelo objektivnosti
proveravanog stava moţe da sluţi kao uzorak za proveravanje. Prilikom nauĉnog saznanja nije neka prazna metodološka deklaracija, kao i da se ne
oeenjivanja da li se na nekom iskustvenom materijalu moţe proveravati neki oĉekuje da će ono biti poštovano samo zahvaljujući nekim naroĉitim
teorijski stav ispituje se stoga da li on odgovara teorijskim uslovima vaţenja psihiĉkim osobinama ljudi koji se bave naukom, njihovoj izuzetnoj ĉestitosti
stava, a ne da li je reprezentativan za neki konkretni osnovni skup. šesti i istinoljubivosti. Niko ne smatra da su u pogledu svojih moralnih osobina
korak je ispitivanje kvaliteta prikuplienih podataka, da bi se utvrdilo da li su nauĉnici nešto izuzetno. I oni su, kao i drugi ljudi, skloni da se povedu za
oni nauĉno upotrebljivi. I, konaĉno, poslednja faza proveravanja se sastoji u odreĊenim predrasudama, za svojim liĉnim ili grupnim interesima. Up-avo
ispitivanju da li njegovi rezultati potvrĊuju polaznu hipotezu. zbog toga što se u metodologiji ne pretpostavlja da su neke izuzetne etiĉke
U metodološkoj literaturi, a naroĉito statistiĉkoj, ovaj vrlo sloţeni osobine nauĉnika do-
zadatak se ĉesto znatno uprošćava time što se svodi na primenu testova
statistiĉke znaĉajnosti. Pri tom se ne razlikuje dovoljno tzv. statistiĉka 10
) Primera koji potvrĊuju ovo gledište moglo bi. se navesti bezbroj. U
znaĉajnost razlika od teorijske. Statistiĉki je, naime, znaĉajna svaka razlika jednom svom istraţivanju dobio sam statistiĉki znaĉajnu razliku iako je koeficijent
koja se s odreĊenom verovatnoćom ne moţe pripisati sluĉaju. Zbog toga je kontingencije (C) bio manji od 0,2. (V. Milić, Socijalno poreklo uĉenika srednjih
škola i studenata, Statistička revija, god. IX, (1959), br. 1—2, str. 75.) Sliĉan primer
statistiĉka znaĉajnost obiĉno na pragu teorijske znaĉajnosti, a ĉesto i ispod statistiĉke znaĉajnosti teorijski gotovo beznaĉajnih razlika vid. u H. Zetterberg,
njega. Statistiĉki su, naime, znaĉajne i vrlo male, teorijski gotovo beznaĉajne Theorie, For-sehung und Praxis in der Soziologie, u R. KSnig, Handbuch der empiri-
razlike. Pored toga na statistiĉku znaĉajnost utiĉe i veliĉina uzorka. Što je schen Sozialforschung, F. Enke, Stuttgart, 1962, S. 91—94. Šire metodološko
uzorak veći, manje razlike mogu razmatranje upotrebe testova statistiĉke znaĉajnosti u proveravanju teorijskih
hipoteza nalazi se u knjizi M. Đurić. Problemi sociološkog metoda, Savremena
škola, Beograd, 1962, str. 179—85.
202 203
voljna garantija za ostvarivanje naĉela objektivnosti u prouĉavanju 2.

društvene stvarnosti, insistira se na stvaranju što efikasnijih,
proceduralnih pravila koja treba da olakšaju proveravanje svih PRECIZNOST NAUĈNOG SAZNANJA
elemenata nauke, od elementarnih iskustvenih podataka do najopštijih
teorijskih stavova. I dalje, upravo zbog toga je od posebne vaţnosti da Nauka obiĉno najviše impresionira laika formalnim oso-
ta proceduralna pravila budu što ĉvršće institucionalizovana, što znaĉi binama svoje preciznosti. Kad vidi formule, grafikone, dugaĉke
da se smatraju obaveznim u nastavnim i istraţivaĉkim nauĉnim matematiĉke izvode, on je, i kad ne razume o ĉemu se radi, nekako
ustanovama. Ukoliko se veći broj nastavnih i istraţivaĉkih nauĉnih najsigurniji da ima pred sobom nauĉni sastav. Preciznost nije samo
centara rukovodi ovim proceduralnim pravilima, tj. ukoliko su ona formalna nego bitna osobina nauĉnog saznanja, ĉvrsto povezana s
ĉvršće institucionalizovana, utoliko ona imaju veći uticaj na njegovom objektivnošću. Što je neki nauĉni stav na precizniji naĉin
pojedinaĉnog nauĉnika, jer on u tom sluĉaju zna da je izgubljen i izraţen, to je njegovo znaĉenje odreĊenije i lakše ga je proveravati,
izolovan iz nauĉne zajednice pošto u njoj gubi svaki ugled ako naravno ako postoje potrebni tehniĉki preduslovi za proveravanje.
proizvoljno krši ta pravila.11) Upravo zbog svoje veće odreĊenosti i lakše proverljivosti precizna
Nasuprot ovim nastojanjima da se razvijanjem što od- saznanja imaju veću kumulativnu ulogu -u nauci. Ona se ĉešće
reĊenijih pravila za proveravanje nauĉnih saznanja, kao sredstava za ukljuĉuju u šire nauĉne sinteze i koriste kao uporedni materijal u
utvrĊivanje njihove istinitosti, stalno povećava objektivnost nauĉnog drugim istraţivanjima. I u metodološkom pogledu istraţivanja s
istraţivanja i nauĉnih rezultata, ĉesto se iz sociologije saznanja izvode preciznijim rezultatima imaju obiĉno veći i trajniji uticaj.
zakljuĉci o toboţnjoj principijelnoj nemogućnosti objektivnog Preciznost saznanja sastoji se u sposobnosti da se u
saznanja, naroĉito objektivnog saznanja o društvu. Saznanje se tumaĉi iskustvenim pojavama utvrde manje i teţe prime ti j ive razlike koje
kao iskljuĉiva funkcija promenljivih društvenih i kulturnih uslova u su ipak saznajno znaĉajne. Pojedinaĉni elementi preciznijeg
kojima nastaje, pa se zakljuĉuje da ne postoje niti se mogu izgraditi saznanja odnose se na homogenije iskustvene sadrţaje, pošto se
neki opšti kriteriji njegove istinitosti. Sasvim neosnovano se smanjuje unutargrupni varijabilitet, a istovremeno se mogu utvrditi
ispitivanje objektivne vrednosti saznanja zamenjuje objašnjenjem sve sitnije meĊugrupne razlike. S obzirom da se u stvarnosti
uslova koji su uticali na njegov sadrţaj. Na taj naĉin se iz nauke kao i otkrivaju sve homogeniji delovi, odnosi izmeĊu njih mogu se taĉnije
iz ostalih oblika saznanja iskljuĉuju specifiĉno saznajni kriteriji. A da utvrditi. Napokon, preciznost se ogleda i u povećanoj sposobnosti
bi se spasile od krajnjih zakliuĉaka koji iz ovog stanovišta neminovno da se na osnovu podataka o njihovim homogenim elementima
vode u saznajni relativizam i agnosticizam, neke teorije ove vrste taĉnije opiše jedna ili više osobina nekih širih iskustvenih skupova.
(staljinizam kao i razne iracionalistiĉke teorije na Zapadu su tipiĉni Preciznost saznanja zavisi od niza pojmovnih, operativnih i
primeri) uvode u epistemologiju i nauĉnu metodologiju neke opšte analitiĉko-sintetiĉkih preduslova. Jasni i odreĊeni pojmovi, kao i
filozofsko-istorijske pretpostavke, koje su u najboljem sluĉaju suviše dosledne, dovoljno razuĊene i iscrpne klasifikacije ili adekvatna i
opšte da bi mogle biti efikasan kriterij za proveravanje objektivne dovoljno osetljiva merila su prvi preduslov Ċa se poveća mogućnost
vrednosti raznovrsnih konkretnih nauĉnih saznanja. Zbog stvarno preciznog utvrĊivanja razlika u pojavama. Sem toga, sistematski
nihilistiĉkog stava prema mogućnosti objektivnog nauĉnog saznanja, znaĉaj preciznosti izvornog saznanja zavisi od toga da li je pojmovni
pristalice raznih varijanti pomenutog shvatanja ne rade na usavrša- aparat nauke koji se neposredno odnosi na iskustvo na dovoljno
vanju metodoloških kriterija i postupaka za proveravanje taĉ-nosti odreĊen naĉin povezan s ostalim delovima njene pojmovne mreţe.
nauĉnog saznanja i usled toga je u mnogim „nauĉnim" radovima Usavršavanja nauĉnog jezika u celini jeste, dakle, jedan od
teško povući jasniju granicu izmeĊu nauke i neprove-renih preduslova povećavanja preciznosti nauĉnog saznanja. Ali ovaj
pristrasnih, proizvoljnih ideja i subjektivnih ţelja. preduslov je sasvim nedovoljan ako nauka ne raspolaţe s
n
) Sliĉno shvatanje o znaĉaju nauĉno-institucionalnih momenata za operativno-tehniĉkim postupcima i sredstvima koja omogućuju da se
objektivnost nauĉnog saznanja zastupa u više svojih radova K. Poper ("Vid. K. prikupe izvorna obaveštenja koja odgovaraju strukturi upotrebljenog
Popper, The Logic of Scientific Discovery, London, Hutchinson and Co., 1959). pojmovnog aparata. U ovaj preduslov spadaju i svi postupci kojima
se ispituje taĉnost izvornih podataka, i ocenjuje obim u njima
sadrţanih grešaka.
204 205
Dobro je poznato kakvu ulogu ima u razvoju svake nauke usavršavanje koeficijente korelacije ranga, tj. korelacijsko merilo koje odgovara tom
tehniĉkih sredstava i operativnih postupaka koji omogućuju da se poveća stepenu preciznosti izvornih podataka. Ukratko, svaka teţnja za preciznošću
preciznost prikupljanja izvornih obavešte-nja. Teţe se shvata da ova jedne faze istraţivaĉkog postupka, koja nije usklaĊena sa onim što je
tehniĉka sredstva i operativni postupci daju precizne nauĉne podatke tek kad postignuto u ostalima, u stvari je formalizam. Formalizam se uopšte
se upotrebe u dovoljno odreĊenom i preciznom pojmovnom okviru. najĉešće sastoji u jednostranom isticanju nekog metodološkog naĉela ili
Napokon, preciznost saznanja zavisi od kvaliteta logiĉkih, matematiĉko- postupka, i kao nesposobnost da se sve strane i sva naĉela nauĉno-
statistiĉkih i drugih postupaka koji se primenjuju u sreĊivanju i daljoj obradi istraţivaĉke delatnosti sagledavaju i razvijaju kompleksno, na manje-više
izvornih podataka. U punom smislu reci preciznost saznanja se meri jedinstven i meĊusobno usklaĊen naĉin.
preciznošću njegovih konaĉnih oblika, tj. izvedenih zakljuĉaka. Prilikom razmatranja preciznosti nauĉnog saznanja obiĉno se
Oĉigledno je, dakle, da se direktivna uloga naĉela preciznosti postavlja i problem njegove znaĉajnosti. Nauka ne teţi samo za preciznim
ispoljava u svim oblastima metodologije, jer preciznost rezultata istraţivanja već i za teorijski i praktiĉno znaĉajnim saznanjem. Nauĉno istraţivanje se
zavisi od svih njegovih faza. Ima sluĉajeva da se nauĉni znaĉaj nekog rukovodi nizom epistemoloških naĉela, koja se ne mogu izvesti iz jednog
istraţivanja sastoji samo u nekim njegovim podacima iz kojih istraţivaĉ nije najopštijeg. Ponekad se, stoga, pojavljuju protivreĉnosti i sukobi izmeĊu
uspeo da izvede opštije zakljuĉke, ili je u tome pogrešio. Ali ovo, svakako, zahteva koji proistiĉu iz raznih epistemoloških naĉela. U konkretnim
nije cilj kome se teţi u teorijskim istraţivanjima. Ĉesto se, meĊutim, situacijama se protivreĉnosti i sukobi ove vrste mogu otkloniti ili bar
epistemološki smisao naĉela preciznosti neopravdano suţava time što se ublaţiti jedino istraţivaĉevim realistiĉnim i razumnim metodološkim
svodi na neke od svojih mnogobrojnih metodoloških konkretizacija, u odlukama. Metodologija, meĊutim, treba da analizom protivreĉnosti, koje se
metodološkom tehniĉizmu najĉešće na merenje i matematiĉko-statistiĉke najĉešće pojavljuju u savre-menoj fazi razvoja neke nauke, olakšava
postupke. Upravo zbog toga treba podvući da su svi aspekti preciznosti pojedinom istraţivaĉu da donosi što racionalnije odluke. U vezi s tim treba
meĊusobno tesno povezani i da je pogrešno samo u nekom od njih videti reći da se direktivni znaĉaj naĉela preciznosti i njegov odnos prema ostalim
kon-kretizaciju ovog epistemološkog naĉela, štaviše, odreĊen stepen opšte ciljevima istraţivanja priliĉno razlikuju u teorijskim i pri-menjenim
preciznosti saznanja u nekoj nauci i svakom pojedinaĉnom istraţivanju moţe naukama. Nema sumnje da u primenjenim istraţivanjima ne bi bilo
se postići samo ako se ovo naĉelo podjednako ostvaruje u svim delovima opravdano da se radi preciznosti ţrtvuje praktiĉna znaĉajnost i ne preduzme
nauĉne delatnosti. Gotovo je besmisleno, a u svakom sluĉaju ne donosi veće istraţivanje, koje moţe relativno dobro zadovoljiti neku praktiĉnu potrebu,
plodove, ako se preciznost zahteva samo u jednoj oblasti nauĉnog rada. ili da se m'e-govo završavanje oteţe pa se rezultati ne mogu ukljuĉiti u prak-
Natpro-seĉno visoka preciznost nekog posebnog istraţivaĉkog postupka, su u pravo vreme. U teorijskim naukama i istraţivanjima nije svrsishodno
kome u tom pogledu ne odgovaraju ostali postupci od kojih se istraţivanje rukovoditi se samo znaĉajnošću saznanja, a ne uzimati u obzir da nauka
sastoji, ne moţe znaĉajnije uticati na konaĉni kva-litet dobij enih rezultata. ĉesto napreduje i ĉini skokove u svom razvoju upravo usled toga što je
Nema, na primer, nikakve koristi ako se na grube izvorne podatke, ĉiji uspela da na nekom podruĉju podigne nivo opšte preciznosti svojih
kvalitet nije temeljito ispitan i koji nisu prethodno savesno oĉišćeni od saznanja.
mnogobrojnih sluĉajnih ili sistematskih grešaka, primene neka formalno vrlo Ima, meĊutim, pokušaja da se epistemološki znaĉaj naĉela
precizna analitiĉka sredstva. Iz statistike je poznato da se pojedina analitiĉka preciznosti umanji i potceni, i to obiĉno sa stanovišta izrazito verbalistiĉkog
sredstva mogu korektno upotrebiti samo na podatke odreĊenog nivoa shvatanja ovih nauka i teorije. Obiĉno se znaĉaj preciznosti umanjuje
preciznosti. Ĉisto kvalitativne izvorne podatke nije korektno analizirati osporavanjem mogućnosti kvantifikacije, osuĊivanjem „kvantofrenije" i
pomoću preciznijih mera korelacije, nego se mora zadovoljiti najprostijim „numerologije", ,,statistiĉarenja" i si. Ponekad se ĉak smatra da se
naĉinom ispitivanja statistiĉke zavisnosti, tzv. koeficijentima kontingencije; nemogućnost kvantifikovanja osnovnih izvornih podataka javlja iz bitnih
a ako se u izvornim podacima moţe utvrditi samo redosled, a ne i kvan- oso-benosti kojim se društvene pojave razlikuiu od prirodnih. Nauĉnici koji
titativno izraţene razlike izmeĊu pojedinih pojava, prilikom ispitivanja zastupaju ovakva shvatanja obiĉno ne pokušavaju da u svonm vrlo ţuĉnim
njihovih meĊusobnih veza opravdano je primeniti polemikama svestranije analiziraju epistemološki smisao naĉela preciznosti.
Osvrćući se uglavnom na neuspele pokušaje da se poveća preciznost nekog
istraţivaĉkog
206 207
postupka, oni i ne pokušavaju da odgovore na osnovno pitanje: da li 3.
je kvantifikacija neizbeţna da bi se postigla preciznija saznanja o
masovnim pojavama i masovnim obeleţjima raznih sloţenih STRUKTURA I EPISTEMOLOŠKA FUNKCIJA
društvenih pojava? Nauĉnici koji su naĉelno protiv kvantifikacije ipak NAUĈNOG ZAKONA
su u svojim istraţivaĉkim radovima prinuĊeni da upotrebljavaju
izraze kao, na primer, „veće od", „manje nego", „povećava se",
„brţim se tempom razvija", „opada" i sliĉno. Nauka teţi da ove Naĉela objektivnosti, preciznosti i sistematiĉnosti vaţe u
neodreĊene, samo po smislu kvantitativne izraze zameni što metodologiji svih nauka. Specifiĉni cilj metoda teorijskih nauka jeste
preciznije samerljivim veliĉinama. Naravno, jedno ĉisto verbalistiĉko opšte saznanje. U tome se ogleda teţnja teorijskih nauka da otkriju i
shvatanje nauke i nauĉne teorije ne moţe imati dovoljno razumevanja objasne red i osnovne pravilnosti što postoje u istraţivanom delu
za kvantifikaciju, merenje i uopšte preciziranje svih faza nauĉnog stvarnosti, kao i da što taĉnije utvrde sve vaţnije i uticajnije
rada. deterministiĉke ĉinioce, usled ĉijeg delo-vanja se u tom delu
Teţnja za što većom preciznošću nauĉnog saznanja ispo- stvarnosti stvaraju i u toku vremena me-njaju neke ĉvrste i više ili
ljava se i u obliku nauĉne uzdrţljivosti. Uzdrţljivost u zakljuĉivanju, manje trajne strukture. Ĉitava struktura teorijske nauke podreĊena je
bilo da se radi o iskustvenim uopštavanjima ili prihva-tanju nekih teţnji za postizanjem što opštijeg saznanja, koje istovremeno treba da
hipotetiĉkih objašnjenja raznih pojava, uopšte je vrlo karakteristiĉna bude objektivno, što je mogućno više precizno i sistematiĉno.
osobina nauĉnog naĉina mišljenja, naroĉito u teorijskim naukama, u MeĊutim, iako je sistematiĉnost osobina svih nauka ona se, kao što
kojima se prenagljivanje i brzopletost ne mogu niĉim opravdati. U je-već reĉeno, postiţe na razliĉit naĉin u istorijskim, primenjenim i
primenjenim naukama, naime, hitnost praktiĉnih potreba moţe teorijskim naukama. Sistematiĉnost teorijskih nauka je izgraĊena
donekle opravdati improvizovana nauĉna rešenja. Teţeći za što iskljuĉivo na temelju opštosti saznanja. Što je neko saznanje opštije to
većom preciznošću saznanja nauĉnici su u teorijskim naukama ĉesto ima širi sistematski znaĉaj. Faktori mesta i vremena, kao i praktiĉne
skloni da ograniĉe svoj problem, da bi na tako ograniĉenom podruĉju primene podreĊeni su u sistemu teorijske nauke kriteriju opštosti
mogli dati znaĉajniji doprinos. Ali uzdrţljivost se ne ogleda samo u saznanja. Opštost saznanja, svakako, dolazi do izraţaja i u sistematici
ograniĉavanju ciljeva istraţivanja nego još više u temeljitosti istorijskih i primenjenih nauka, samo je u istorijskim podreĊena
njihovog izvoĊenja. Naravno, ni preciznost ni uzdrţljivost, kao ni bilo prostorno-vremenskim, a u primenjenim praktiĉnim kriterijima. Zbog
koje drugo epistemološko naĉelo, ne treba apsolutizovati i uzimati toga je opštost saznanja najhitnija osobina teorijskih nauka.
izolovano od ostalih. Prilikom ocene znaĉaja bilo kog epistemološkog Opštost i sistematiĉnost saznanja u teorijskim naukama se
naĉela ne srne se izgubiti iz vida da je nauĉna delatnost nešto celovito vidljivo ispoljavaju u osobinama njihove pojmovne mreţe, ali
i da se s toga stanovišta mora ocenjivati opravdanost svakog najpotpuniji izraz dobijaju u nauĉnim zakonima i teorijama.
pojedinog epistemološkog zahteva. Najrazumnija strategija u pogledu Otkrivanje i proveravanje nauĉnih zakona, njihovo objašnjavanje i
povećanja preciznosti jeste da se teţi za onim što se u datim uslovima meĊusobno povezivanje u nauĉnim teorijama su konaĉni teorijski
i na odreĊenom stupnju razvoja neke nauke maksimalno moţe postići. ciljevi istraţivanja ovih nauka. Ispitivanje logiĉke strukture i
Sve idealne epistemološke norme moraju da vode raĉuna o onome što epistemološke uloge zakona i teorija stoga najpotpunije otkriva
je objektivno, u odreĊenim uslovima i uz maksimalan napor, smisao epistemoloških naĉela opštosti i sistematiĉnosti i opštu
ostvarljivo. Svaki pokušaj da se preko toga preĊe vodi u neuspeh i strukturu teorijske nauke.
zakrţljavanje nauke koji se na ovom konkretnom podruĉju, usled Pojmovi nauĉnog zakona i teorije nisu jednoznaĉni i shvataju
preteranih zahteva za preciznošću, obiĉno ispoljavaju u tome da se u se na vrlo razliĉite naĉine. Ponekad su odredbe ovih pojmova vrlo
nauci i metodologiji poĉne razmišljati gotovo samo o tehniĉkim pro- neodreĊene, a iz istorijskog uvoda se videlo da postoje sasvim
blemima, a osnovna teorijska i epistemološka pitanja poĉnu smatrati opreĉna shvatanja o ulozi zakona i teorija u društvenim naukama.
drugostepenim. Istovremeno-, sociologija raspolaţe s relativno malim brojem stavova
koji zadovoljavaju sve uslove striktnijeg logiĉko-epistemološkog
shvatanja nauĉnog zakona. Mnogi sociološki zakoni su priliĉno
nerazvijeni, kako po svojoj logiĉkoj strukturi tako i po stepenu svoje
iskustvene proverenosti.
208 209
loški izvodi koji iz njega proistiĉu. Praznim dogmatskim tvrĊenjima da su
Razmotrimo najpre logiĉku strukturu zakona. Pre svega treba reći zakoni nuţni odnosi u odreĊenim strukturama, a bez ukazivanja na naĉin
da je nauĉni zakon iskustven, a ne normativni stav, i da se on bitno razlikuje kako se postojanje ovakvih odnosa moţe relativno pouzdano utvrditi, nauka
od zakona u pravu ili od etiĉkih zakona ili naĉela, od tzv. zakona logike, tj. ne bi ništa dobila.
uopšte od opštih normativnih stavova raznih normativnih nauka. Pomenuti, Po svojoj logiĉkoj prirodi nauĉni zakoni su opšti iskustveni stavovi.
kao i svi ostali normativni stavovi su ĉovekove tvorevine koje su nastale da Oni izraţavaju neku konstitutivnu osobinu pojava odreĊene vrste, odnosno
bi se uticalo na neko ljudsko ponašanje kako bi se ono odvijalo na odreĊen neki relativno stabilan i nuţan odnos izmeĊu pojava razliĉitih vrsta. O
naĉin, u odreĊenim formama i bilo podreĊeno nekim ciljevima. MeĊutim, pojedinaĉnim pojavama nauĉni zakon govori samo posredno, tj. samo
stvarno ljudsko ponašanje ne mora da se zbiva po tim zakonima. Kad ono ne ukoliko su one posebni sluĉajevi vrsta pojava na koje se zakon odnosi.
bi moglo da bude i drugaĉije, kad se ne bi moglo razlikovati od normi, norme MeĊutim, širina iskustvenog delokruga u kome vaţe pojedini zakoni vrlo je
ne bi imale nikakvog smisla, pošto se stvaraju upravo zato da bi se u razliĉita, i u sadrţinskom i u vremenskom pogledu. Opštiji zakoni vaţe za
ljudskom ponašanju ostvarila jedna od postojećih mogućnosti. Zbog toga su šire vrste pojava, dok su u krajnjoj liniji, svi zakoni istorijskog karaktera. Ali
u društvenim normama sadrţani i razni oblici sankcija. Nauĉni zakon je istoriĉnost pojedinih vrsta zakona se jako razlikuje. U onim oblastima
druge prirode; on je iskustveni stav koji izraţava neku opštu osobinu pojava stvarnosti gde razvoj teĉe vrlo sporo, prilikom formulisanja nauĉnih zakona
ili neki njihov odnos, koji nuţno proizilaze iz njihove prirode i odreĊenih gotovo se .moţe zanemariti da se i ta oblast strukturalno menja u toku
uslova. Ljudska praksa moţe uticati da se neki zakon ispoljava u drugom vremena. Na primer, za fizikalne zakone, koji vaţe u trajnim uslovima
pravcu nego što bi se on spontano ispoljavao, ako je u stanju da menja postojanja naše planete gotovo da nije potrebno uzimati u obzir okolnost da
deterministiĉku strukturu u kojoj nastaje odreĊeni zakon. Ovladavši nekim sadašnji uslovi na zemlji nisu uvek' bili i neće uvek biti takvi kao što su
ĉiniocima odreĊene deterministiĉke strukture, ljudska praksa moţe da danas. Deterministiĉka struktura je na tom podruĉju stvarnosti vrlo stabilna.
pomoću njih utiĉe na ostale, kako bi njihov spontani odnos i tok podredila U drugim oblastima stvarnosti, koje su podvrgnute mnogo brţim
svojim ciljevima. Samo u najširem istorijskom smislu, kao korenito menianje menjanjima, istoriĉnost zakona dolazi više do izraţaja i mora se više uzimati
osnovnih struktura društva, ljudska praksa je u stanju i da „ukida" neke u obzir. Ovo naroĉito vaţi za društvene zakone, jer je dinamika promena i
društvene zakone. Ali svaki zakon je nuţan odnos u okviru neke razvoja u društvu najizrazitija. Dovoljno je da se izmeni opšti tip društvenog
deterministiĉke strukture.12) Ovo tumaĉenje znatno ograniĉava pojam ureĊenja nekog društva, pa da u njemu doĊe do menjanja ĉitavog niza
zakona, ali dajući mu odreĊenije znaĉenje ono omogućuje da se zakon zakona koji su imali uţe istorijsko znaĉenje, tj. koji su zakoni jednog tipa
razlikuje od drugih relativno stabilnih i opštih iskustvenih odnosa i odnosa društveno-ekonomskog ureĊenja. MeĊutim, pored zakona koji su izraziti je
koji postoje u razliĉitim formalnim strukturama. Šire objašnjenje znaĉenja ograniĉeni na jedan duţi i kraći istorijski period, u društvu deluju i opštiji
pojma nuţnosti zahtevalo bi iscrpno razmatranje razliĉitih vrsta zakoni ĉije je vaţenje u istorijskom pogledu daleko trajnije. Ali, poznavanje
determinizama koji postoje u stvarnosti. Istovremeno shva-tanje zakona kao samo ovih opštijih zakona nije dovoljno za kompleksno prouĉavanje nekog
nuţnog odnosa u odreĊenoj strukturi postavlja teţe uslove dokazivanju odreĊenog tipa društvenog ureĊenja.
nauĉnih stavova za koje se tvrdi da izraţavahu neki prirodni ili društveni Druga logiĉka osobina zakona jeste da su oni apstraktni, a ne
zakon, pošto je nuţnost nekog odnosa vrlo teško dokazati. Kasnije će se konkretno-opisni stavovi. Pojedinaĉni nauĉni zakon izraţava jedan odnos u
jasnije videti saznaj ne prednosti ovakvog shvatanja zakona, kao i epistemo nekoj strukturi koja je sadrţajno daleko bogatija, iako je već pojam strukture
12
) O ontološkim i logiĉko-epistemološkim osobinama prirodnih i znatno apstraktniji od njenog konkretnog pojavnog sadrţaja. Nadalje, u
društvenih zakona postoji ogromna literatura. Još uvek je jedan od najzanimljivijih svakoj sloţenoj strukturi ukrštaju se deterministiĉki ĉinioci koji deluju u raz-
radova studija F. Eulenburg, Naturgesetze und soziale Gesetze, Archiv jiir liĉitim, ponekad suprotnim pravcima i s razliĉitom snagom. Sem toga,^
Sozialwissenschaft und Sozialpolitik, Bd. XXXI (1910), S. 711-78, Bd. XXXII
(1911), S. 689-780. Vid. i E. Nagel, Structure of Science, Routledge and Kegan Paul, nijedna uţa struktura nije izolovana od uticaja svoie okoline i na njeno
London, 1961, eh. IV i V; P. Gib-son, The Logic of Social Inquiry, Routledge and stanje, pored unutrašnjih, deluju i spoljni ĉinioci. Pojavna raznolikost
Kegan Paul, London, 1980, eh. X—XIII; M. Bunge, Causalitv, Harvard University stvarnosti se ne bi mogla objasniti bez sloţenosti deterministiĉkih spletova.
Press, Cam-bridge, Man. 1959, eh. X. Otkrivanje zakona jeste raš-clanjavanje tih spletova na nuţne odnose izmeĊu
njihovih ĉi-
210 211
nilaca. Ovi odnosi su utoliko opštiji što neki ĉinilac ima u okviru formulaciji, a apstraktan, jer se ti uslovi izdvajaju iz konkret-nije
spleta veći uticaj, i utoliko stalniji što je trajnija osnovna struktura stvarnosti.
spleta. Reĉeno je da svaki zakon nastaje u nekoj strukturi. Apstraktni Napokon, svaki zakon mora biti neposredno ili posredno
karakter zakona ogleda se u izdvajanju jednog odnosa u strukturi i iskustveno proverljiv i što je mogućno odreĊeniji. Što se preciznije
pojednostavljenju strukture na one njene elemente bez kojih zakon moţe odrediti iskustveni sadrţaj svih pojmova od kojih se sastoji
ne moţe postojati i u kojima se on javlja u najĉišćem vidu. A pošto formulacija zakona, i o tom sadrţaju prikupiti pouzdani podaci, to se
širina vaţenja svakog pojedinaĉnog zakona zavisi od toga da li su zakon moţe preciznije formulisati i egzaktnije proveravati. Ako su
njegovi uslovi opšte i trajne osobine odreĊene strukture, u osnovnim sve promenljive koje se javljaju u zakonu kvantifikovane, tj. ako se
zakonima se i opšta deterministiĉka struktura pojavljuje uprošćena pojavljuju u obliku brojĉanih veliĉina dobij enih pomoću preciznih i
na svoje osnovne, bitne odnose. To je drugi razlog apstraktnosti standardnih merila, zakon se moţe izraziti u obliku matematiĉke
zakona. Ranije izneta Marksova apstrakcija kapitalizma jeste primer funkcije. Ali ovo je krajnji, u društvenim naukama obiĉno samo
jedne pojednostavljene opšte strukture, ĉiji se osnovni odnosi traţe idealan sluĉaj. No, u svakom sluĉaju, pojmovi, koji se upotrebljavaju
dalnm apstraktno-analitiĉkim rašĉlanjavanjem. u zakonu, moraju biti jasni i odreĊeni i stajati u što jasnijem odnosu
MeĊutim otkrivanje zakona nije samostalan saznajni cilj. Oni prema iskustvenim dogaĊajima i pojavama, na jednoj, i opštijim
sluţe za objašnjavanje konkretnih pojava. Zbog toga se zakoni nalaze teorijskim pojmovima, na drugoj strani. Ova dvosmerna povezanost
na razliĉitim nivoima apstrakcije. Iz najapstraktnijih osnovnih zakona pojmovnog okvira odreĊenog zakona moţe se postići pomoću teo-
izvode se konkretniji zakoni. Uslovi vaţenja ovih zakona nisu više rijski adekvatnih i pouzdanih operacionalnih definicija. Teorijski
samo najopštije osobine neke strukture, nego i posebniji i konkretniji adekvatne operacionalne definicije omogućuju da se zakon ukljuĉi u
spletovi koji se u strukturi ĉešće stvaraju. Ovi zakoni stoga mogu biti širu teorijsku strukturu nauke i teorijski objasni. Pouzdanost
vrlo opšti, ali odvojeni od osnovnih zakona strukture oni imaju manju operacionalnih definicija, pak, obezbeĊuje što jedno-znaĉajnije
saznajnu vrednost jer ostaje nerasvetlien njihov odnos prema iskustveno tumaĉenje sadrţaja zakona, što je presudno za njegovo
osnovnim determinantama strukture. S druge strane, poznavanje iskustveno proveravanje.
ovih, pojavnoj ravni bliţih zakona upotpunjava opšta saznanja sadr- Već iznete opšte kao i neke druge osobine nauĉnog zakona
ţana u osnovnim zakonima strukture time što objašnjava kako se mogu se ilustrovati primerom sledećeg stava koji je po svom smislu
menja uticaj glavnih deterministiĉkih ĉinilaca u razliĉitim vrlo sliĉan nauĉnom zakonu, ali nije iskustveno još toliko proveren da
konkretnijim uslovima. Osobeni uslovi vaţenja ovih zakona bi se mogao smatrati nauĉnim zakonom. Taj stav glasi: Relativni
mogu biti neki ĉinioci koji ne proistiĉu iz osnovnih determi-nizama obim prisnih neformalnih društvenih odnosa izmeĎu lica koja
odreĊene strukture i više ili manje nezavisno od ovih utiĉu na neke pripadaju raznim društvenim slojevima obrnuto je srazmeran veličini
odnose u strukturi. Najlakše se ovo uoĉava kad se radi o spoljnim razlika u položaju tih slojeva u datom sistemu društvene strukture. U
ĉiniocima pod ĉijim se stalnim ili povremenim delovanjem nalazi prilog taĉnosti ovog stava, ili još bolje ove teorijske pretpostavke,
odreĊena struktura. Ali ovi relativno samostalni deterministiĉki govori dosta obiman iskustveni materijal, a sem toga on se moţe
ĉinioci postoje i unutar svake sloţenije strukture. Samo uprošćeno izvesti iz šire teorije o društvenoj strukturi, prema kojoj ova snaţno
shvatanje determinizma nije u stanju da u sloţenim strukturama naĊe utiĉe na društvene okvire svih neformalnih veza meĊu ljudima koje
relativno samostalne, kvalitativno razliĉite delove. Za potpunije ne proizilaze neposredno iz poloţaja pojedinaca u organizaciji u kojoj
rašĉlanjavanje ovakvih struktura su stoga neophodni sistemi zakona se ostvaruje podela rada. Postoje i teorijska objašnjenja uzroka zašto
sastavljeni od zakona razliĉite apstraktnosti i razliĉite opštosti. društvena struktura utiĉe na strukturisanje prisnih meĊuliĉnih odnosa.
Raznovrsne pojave u strukturi ne mogu se na dovoljno odreĊen naĉin Lako je, meĊutim, zakljuĉiti da ovaj zakon ne spada u osnovne
i potpunije objasniti samo pomoću osnovnih, naj apstraktnijih za- zakone društvene strukture koji se moraju odnositi na uzroke
kona, dok se posebni zakoni bez poznavanja osnovnih odnosa u datoj nastajanja strukturalnih razlika, njihovo pretvaranje u kolektivne
strukturi ne mogu meĊusobno povezati ni dublje objasniti. Ali svaki oblike (grupe, slojeve, klase) i strukturalno uslovljene odnose meĊu
nauĉni zakon je opšti i apstraktan stav o nekom nuţnom odnosu; ovima. Zakon se odnosi na jedan oblik u kome se ispoljavaju
opšti, jer se pretpostavlja da vaţi za sve pojedinaĉne sluĉajeve u posledice društvene strukture u širokoj oblasti neformalnih društvenih
kojima postoje uslovi sadrţani u njegovoj odnosa u kojoj maĉe postoji više spontanosti nego u osnovnoj
društvenoj orga-
1
4
*
212 213
nizaciji koja reguliše odnose u podeli rada i sadrţi osnovne poluge Treba zatim objasniti da razliĉita širina vaţenja pojedinih
društvene kontrole. Pa ipak, odnos izraţen u ovom zakonu nije samo zakona zavisi uglavnom od dva elementa: (1) od iskustvenog obima u
obiĉna posledica delovanja dubljih strukturalnih de-terminizama. zakon ukljuĉenih pojava, jer se neki zakon moţe odnositi na mnogo
Strukturisanje neformalnih odnosa olakšava stvaranje raznih osobina širi a drugi na mnogo uţi krug iskustvenih pojava; i (2) od sloţenosti
kolektivnih delova društvene strukture (osobenosti jezika, obiĉaji, deterministiĉkog spleta u kome se zakon ostvaruje. Ideal nauĉnog
ţivotni stil, srodniĉke veze itd.) i na taj naĉin utiĉe na njihovo istraţivanja teorijskih prirodnih nauka jeste da otkriju najstabilnije
društveno oblikovanje i olakšava njihovo kolektivno delanje. veze meĊu pojavama i zakone ĉije uslove vaţenja nije potrebno
S druge strane, izneti stav se naĉelno moţe relativno lako specifikovati. U fizici i nekim drugim prirodnim naukama su uslovi
proveravati da bi se utvrdilo da li je on stvarno društveni zakon. Za tu stvarno toliko opšti da se o njima ne vodi raĉuna i smatra se da neki
svrhu je potrebna teorijski zasnovana i iskustveno pouzdana zakon podjednako vaţi za sve delove zemlje. U stvari, to ne mora
klasifikacija društvene slojevitosti, koja, kad se ispuni iskustvenim uvek biti sasvim taĉno. Na primer, gravitaciono ubrzanje se menja u
podacima o odreĊenom društvu, identifikuje sve ili bar najvaţnije zavisnosti od udaljenosti pojedine taĉke na zemljinoj površini od
kolektivne društvene oblike u njegovoj strukturi; zatim, merilo njenog središta. MeĊutim, razlike nisu toliko znaĉajne da bi ih trebalo
uĉestalosti raznih oblika prisnih neformalnih odnosa i, konaĉno, uzeti u obzir u formulaciji zakona slobodnog padanja koji se javlja u
merilo razlika u društvenom poloţaju razliĉitih kolektivnih oblika univerzalnoj, u izvesnom smislu idealizovanoj formulaciji. U drugim
(klasa, društvenih slojeva i društvenih grupa) u datom sistemu oblastima stvarnosti deterministiĉki spletovi se od sluĉaja do sluĉaja
društvene strukture. Većina ovih merila ili postoje ili se mogu znatno više razlikuju i stoga je teško otkriti relativno proste
izraditi. Priliĉno se slaţu gledišta o tome od kojih osnovnih ĉinilaca univerzalne zakone. Da bi zakon bio dovoljno odreĊen, neophodno je
zavisi poloţaj u društvenoj strukturi i stepenom njihove zastupljenosti da se znatno više specifikuju uslovi u kojima se on uspostavlja. Zbog
u odreĊenim klasama i slojevima društveni poloţaj ovih se moţe toga se u formulaciji zakona, pored osnovnih promenljivih, pojavljuje
dosta taĉno utvrditi. Isto tako merenje bar najosnovnijih neformalnih i veći broj tzv. relevantnih uslova. Relevantni uslov je svaki onaj isku-
prisnih meĊu-liĉnih odnosa nije nerealistiĉan zahtev. Na osnovu stveni ĉinilac koji nije sadrţan u osnovnom odnosu izraţenom u
podataka o sklapanju brakova u društvenoj strukturi, o prijateljskim odreĊenom zakonu, ali koji moţe u znaĉajnoj meri uticati na taj
vezama, o društvenom sastavu raznih oblika u kojima ljudi provode odnos.
svoje slobodno vreme, na primer, o društvenom poloţaju posetilaca Na primer, pretpostavljeni zakon da je relativni obim prisnih
raznih kafana, klubova, hotela i odmarališta u kojima se provodi neformalnih društvenih odnosa izmeĊu lica, koja pripadaju raznim
slobodno vreme i godišnji odmor, mogla bi se izgraditi osnovna društvenim slojevima, obrnuto srazmeran razlikama u poloţaju tih
iskustvena evidencija o prisnim neformalnim me-Ċuliĉnim odnosima. slojeva u datom sistemu društvene strukture ne vaţi u svim uslovima.
Postavlja se svakako pitanje šta se dobij a otkrivanjem Njegova šira primena zahteva da se specifikuje niz relevantnih
jednog nauĉnog zakona? Svaki zakon, ako je dovoljno proveren, uslova. Jedna od tih specifikacija jeste da zakon vaţi u etniĉki
upotpunjava saznanja o iskustvenoj strukturi u kojoj nastaje, a pored homogenom društvu, jer on u svojoj osnovnoj formulaciji ne vaţi ili
toga omogućuje da se na osnovu podataka jedne od njegovih se znaĉajno modifikuje u društvu koje nije u etniĉkom pogledu
promenljivih predviĊa druga. Ako, na primer, postoje podaci o homogeno, ako u njemu postoje oštriji etniĉki sukobi. Zakon u
dohotku, funkcionalnom sadrţaju i društvenom ugledu zanimanja, osnovnoj formulaciji pretpostavlja da na strukturisanje prisnih
kao i o stepenu društvene moći, tj. o osnovnim ĉiniocima od kojih neformalnih meĊuliĉnih odnosa presudno utiĉe poloţaj u društvenoj
zavisi poloţaj nekog društvenog sloja u društvenoj strukturi, na strukturi, što je prema postojećim znanjima uglavnom taĉno za etniĉki
osnovu toga se moţe unapred predvideti uĉestalost i intenzitet homogena, kao i mešovita društva u kojima nema etniĉkih sukoba i u
razliĉitih oblika neformalnih meĊuliĉnih veza. S druge strane, ako se kojima znaĉaj etniĉkih razlika uopšte opada. MeĊutim, u etniĉki ili
primeti da se u neformalnim meĊu-liĉnim odnosima dešavaju neke nacionalno nehomogenom društvu, razni kolektivni oblici u
znaĉajnije promene, opravdano je pretpostaviti — ukoliko je zakon društvenoj strukturi nastaju pod ukrštenim delovanjem etniĉkih i
taĉan —da se i u društvenoj strukturi dešavaju neke krupnije strukturalnih ĉinilaca, pri ĉemu je uticaj etniĉkih tim veći što su veće
promene. etniĉke razlike i oštrije suprotnosti. Zbog toga se u tim uslovima na
raznim nivoima strukture mogu obrazovati
214 215
uporedni društveni slojevi i klase razliĉitih etniĉkih grupa. Na stveni odnos. S obzirom da sociološki najvaţniji zakoni proizilaze iz
uprošćen naĉin se društvena struktura takvog društva moţe grafiĉki opštih struktura globalnog društva i da su neke osobine globalnih
prikazati na sledeći, naĉin: društava njihovi najvaţniji relevantni uslovi, u razvijanju nekog
iskustvenog uopštavanja ili hipoteze u nauĉni zakon mora se koristiti
istorijsko-uporedni metod da bi se utvrdilo da li neki opšti i stabilan
--OVDJE SLIKA-- odnos, otkriven u jednom društvu odreĊenog tipa postoji i u drugim
konkretnim društvima istog kao i drukĉijeg društveno-istorijskog tipa.
Ako je neki nauĉni zakon precizno formulisan i iskustveno
Poloţene pune linije predstavljaju granice pojedinih slojeva ili klasa. dovoljno proveren, izuzeci koji znatno prevazilaze granice
Okomito isprekidana linija oznaĉava etniĉku granicu. Kosim crtama dozvoljenih odstupanja posledica su delovanja nekih reĊih
ispunjeni delovi ilustruju da se realni društveni slojevi mogu iskustvenih ĉinilaca ili manje uobiĉajenih spletova relevantnih uslova
obrazovati u etniĉkim ili nacionalnim granicama. U uslovima velikih koji u postojeću formulaciju zakona nisu ukljuĉeni. Otkrivanje
etniĉkih razlika i oštrih sukoba, zakon u svojoj osnovnoj formulaciji svakog vaţnijeg novog relevantnog uslova omogućuje preciznije
vaţi za etniĉke segmente društvene strukture, a ne strukturu uzetu u formulisanje zakona. Ono je vaţno ĉak i kad neki relevantni uslov
celini. Prema tome, ako se zna da u nekom društvu postoje etniĉki neće biti ukljuĉen u osnovnu formulaciju zakona, da se ova ne bi
sukobi, zakon se mora specifikovati jednim novim relevantnim nepotrebno komplikovala. Epistemološki je opravdano priznati status
uslovom. Ova specifikacija, meĊutim, istovremeno proširuje saznajnu nauĉnog zakona nekom opštem iskustvenom stavu samo ako se
vrednost zakona. Naime, što se neformalni prisni'odnosi u nekom pomoću iste teorije koja objašnjava zakon mogu objasniti i otkriveni
etniĉki nehomogenom društvu strukturišu nezavisnije od etniĉke pri- izuzeci. Dok ovo nije mogućno, opšti stav treba smatrati iskustvenim
padnosti, to je opravdaniji zakljuĉak da se u njemu smanjuju etniĉke uopštavanjem, a ne zakonom. Kasnije će se videti da se prema
razlike i ne samo otvoreni nego i pritajeni oblici sukoba. kriteriju svoje teorijske zasnovanosti nauĉni zakoni razlikuju i od
Drugi uslov koji ograniĉava zakon u njegovoj osnovnoj tendencijskih pravilnosti. Pored toga, prouĉavanjem izuzetaka iz
formulaciji jeste demografska potpunost društvenih slojeva i klasa. opšteg zakona se mogu izvesti posebni zakoni uţeg obima. Iz jednog
Demografska nepotpunost pojedinih slojeva, koja se najviše izraţava nedovoljno odreĊenog opšteg zakona nastaje postepeno teorijski
u njihovoj neujednaĉenoj polnoj strukturi, a moţe nastati iz više povezan sistem zakona razliĉite opštosti, ali s precizno utvrĊenim
razloga (ratni gubici, graĊanski rat, društvena pokretljivost kojom u uslovima o vaţenju. Ispitivanje izuzetaka ili tzv. odstupajućih sluĉa-
neke slojeve dolazi nesrazmeran broj lica jednog pola, itd.), izaziva jeva treba stoga da bude stalna metodološka orijentacija i stalan
znatne modifikacije ovog zakona, naroĉito u sklapanju brakova kao zadatak u teţnji da se nauĉni zakoni preciziraju.
jednom od najznaĉajnijih uţih oblika njegovog ispoljavanja. Iz dosadašnjeg izlaganja moţe se izvesti idealna shema
Bez ispitivanja relevantnih uslova nekog zakona ne moţe se nauĉnog zakona. U formulaciju zakona treba da budu ukljuĉene ne
taĉnije utvrditi iskustveni delokrug njegovog vaţenja niti se zakon samo njegove osnovne promenljive, tj. pojave ĉiji odreĊeni
moţe preciznije formulisati. Bilo da je pretpostavka o postojanja meĊusobni odnos zakon izraţava, nego i što preciznije utvrĊeni
nekog zakona nastala na osnovu otkrivanja neke iskustvene relevantni uslovi. U svom najuprošćenijem vidu nauĉni zakon ima
pravilnosti, ili da je izvedena iz neke već postojeće teorije, ona se sledeću strukturu:
moţe pretvoriti u nauĉni zakon jedino provera-vanjem u velikom Vrsta pojava A u uslovima C nuţno je povezana s vrstom
broju pojedinaĉnih sluĉajeva, kao i utvrĊivanjem osobenih uslova pojava B.
koji znaĉajnije modifikuju ispitivani isku- Pri tom ovo C ne mora znaĉiti jedan jedinstven uslov. U
sloţenim deterministiĉkim strukturama C moţe da oznaĉava ĉitav
splet uslova i moţe se analitiĉki rašĉlaniti na Ci C2 C3 C4.
Iz ove opšte sheme zakona ne moţe se zakljuĉiti kada će se i
gde zakon konkretno ostvariti. Posebno je ĉinjeniĉko i istorijsko
pitanje da se utvrdi u kojim se stvarnim vremensko-prostornim
uslovima pojava A nalazi u uslovima C. Zakon tvrdi
216 217
samo da će se kad god se pojava A naĊe u uslovima C nuţno javiti i smatrati nauĉnim zakonima iskustvena uopštavanja, bez obzira koliko
B. Gde će se, meĊutim, ovaj uzroĉni splet da pojavi, zakon ne kaţe. bio stabilan u njima sadrţan iskustveni odnos, ako se ta uopštavanja
Nauĉni zakon je zbog toga u logiĉkom pogledu kondi-cionalan stav, ne mogu ukljuĉiti u odreĊenu nauĉnu teoriju.13) Ovaj zahtev, svakako,
te se i izraţava u kondicionalnom obliku i njegova logiĉka shema ima šire epistemološko znaĉenje koje se sastoji u maloj saznaj noj
najĉešće izgleda ovako: vrednosti pojedinaĉnih izolovanih iskustvenih uopštavanja. Ali
Ako se vrsta pojava A naĊe u uslovima C nuţno se javlja ukljuĉivanje nekog iskustvpnng uop-štvanja u proverenu sistematsku
vrsta pojava B. teoriju jeste — pored svestranog neposrednog, naroĉito
Oba oblika opšte sheme nauĉnog zakona izraţavaju ranije eksperimentalnog proveravanja — najsigurnija osnova pretpostavki o
izneto deterministiĉko tumaĉenje zakona kao nuţnog odnosa meĊu nuţnom karakteru u njemu sadrţanog odnosa. Ranije je istaknuto da
pojavama, a ne konstantnog odnosa koegzistencije ili sukcesije, tj. zakoni postoje samo u nekim deterministiĉkim strukturama. Svaka
istovremenog postojanja ili redosleda. Zakon se shvata kao saznaj ni šira teorija u iskustvenim naukama odnosi se na neku ovakvu
akt kojim se napušta pojavna ravan stvarnosti i uspeva u odreĊenoj strukturu. Pretpostavka o deterministiĉkom karakteru nekog
meri prodreti u njenu deterministiĉku strukturu. Postojala su, a i danas nezavisno pro-verenog opšteg i stalnog odnosa postaje mnogo
su vrlo rasprostranjena fenomenalistiĉka tumaĉenja prirode nauĉnog osnovanija ako se ovaj moţe objasniti teorijom koja se odnosi na
zakona koja zakon svode na konstantan odnos izmeĊu pojava, a deterministiĉku strukturu u kojoj se odnos javlja.
odbacuju pretpostavku da se njime otkrivaju neki deterministiĉki Ranije je istaknut znaĉaj preciznog utvrĊivanja relevantnih
odnosi. Koreni ovog stanovišta nalaze se u Hjumovoj (Hume) filozo- uslova zakona kao i otkrivanja i teorijskog objašnjavanja ĉešćih
fiji. U istorijskom uvodu je pomenuto da je Kont na fenomena-listiĉki deterministiĉkih spletova u kojima se zakon osetnije modifikuje. Sada
naĉin shvatao nauĉni zakon, a sliĉno stanovište su zastupali i mnogi je objašnjena uloga teorijskog objašnjenja neke utvrĊene iskustvene
kasniji pozitivisti E. Mah (Mach), K. Pirson (Pearson) i neki logiĉki pravilnosti u njenom pretvaranju u nauĉni zakon. Znaĉaj teorijsko-
pozitivisti. Fenomenalistiĉko shvatanje zakona ima niz slabosti, koje, sistematskih momenata prilikom odluĉivanja da li se nekom opštem
u stvari, sve proizilaze iz jedne osnovne. Iz iskustva su poznati brojni iskustvenom stavu moţe pripisati karakter nauĉnog zakona pokazaće i
primeri da se dve vrste pojava nalaze u stalnim odnosima, a ipak objašnjenje14 razlike izmeĊu nauĉnih zakona i tendencijskih
odnos izmeĊu njih ne samo da nije nuţan, nego ga u stvari ni nema. U pravilnosti. ) Tendencijske pravilnosti su iskustvena uopštavanja ili
statistici se ovakve veze nazivaju prividnim korelacijama i nastoje se stavovi ĉiji relevantni uslovi nisu precizno nego samo delimiĉno
analizom otkriti i eliminisati. Prividne korelacije imaju vrlo malu utvrĊeni. Zbog toga se odstupanja od pravilnosti ne mogu objasniti
analitiĉku i teorijsko-sistematsku vrednost. Na osnovu njih se ne teorijom kojom se pravilnost pokušava objasniti. Sem toga, mnoge
moţe objasniti zašto se u odreĊenoj oblasti uspostavljaju neki stalni tendencijske pravilnosti se u nauci pojavljuju kao ĉisti opisni stavovi,
odnosi. U najboljem sluĉaju, jedna takva konstantna veza i prividna bez šireg nauĉnog objašnjenja. Ponekad se, na primer, govori o tzv.
korelacija moţe, ako je u njoj izraţen stalan vremenski redosled dveju zakonu sekularnog opadanja plodnosti stanovništva u toku
pojava, sluţiti za predviĊanje, pošto se pojava koja prethodi moţe industrijalizacije i urbanizacije. Na osnovu toga bi bilo por grešno
uzeti kao simptom pojave koja kasnije nastupa. Ali iskustvo pokazuje zakljuĉiti da će u svim industrijalizovanim i više urba-nizovanim
svu nesigurnost predviĊanja koja se zasnivaju na neobjašnjenim društvima plodnost stanovništva biti niţa. Kao dosta grubo iskustveno
vezama izmeĊu pojava ako se one dešavaju u strukturama koje se uopštavanje o opštem vekovnom kretanju stanovništva od kraja XVIII
menjaju, bilo usled unutrašnjeg razvoja ili što su izloţene delovanju veka pa sve do drugog svetskog rata, ova tendencijska pravilnost je u
promenljivih spoljnih uslova, ili zbog oba ova razloga. Pretpostavka o osnovi taĉna. Ali, postoje brojna
zakonima kao nuţnim odnosima u stvarnosti, ne bi imala nikakav
stvarni epistemološki znaĉai kad se ovi odnosi ne bi mogli razlikovati ls
) M. Bunge. Kinds and Criteria of Scientific Laws, Philosophy of
od odnosa stabilne koincidencije i sukcesije. Ali analitiĉkim Science, vol. 28 (1961), NQ 3, p. 277.
eliminisanjem ove vrste odnosa pretpostavka o nuţnom karakteru 14
) Bitne epistemološke razlike izmeĊu nauĉnog zakona i tendencijske
nekog zakona još ne bi bila dovoljno osnovana. Znatno širi znaĉaj ima pravilnosti analizira R. B. Braithwaite, Scientific Explanation, At Ihe Universitv
u tom pogledu zahtev za sistematiĉnošću zakona. Neki epistemolozi s Press, Cambridge, 1953, p. 361—366. K. Dţibson u knjizi navedenoj u prim. 12)
upotrebljava termin „tendencijska pravilnost" za zakone koji nisu uniformni, ali se
pravom istiĉu da nije opravdano odstupanja od njih mogu teorijski objasniti. Ali ovde se radi o terminološkoj razlici.
218 219
odstupanja. Sadašnja stopa plodnosti jugoslovenskog stanovništva kretnih zakona s kojima raspolaţe odreĊena nauka, nego se tipologija
niţa je nego u nekim industrijski najrazvijenijim zemljama. Na odnosi na neke osnovne epistemološke osobine razliĉitih vrsta
primer, ameriĉka stopa plodnosti je viša od jugoslovenske, a znatno je nauĉnih zakona. Jednu od najpoznatijih takvih tipologija izloţio je U.
viša od stope plodnosti Srbije, Hrvatske i Slovenije, jer jugoslovenski Nil (W. Kneale) u svojoj knjizi Verovatnoća i indukcija.16) U novije
prošek podiţu podruĉja vrlo visokog nataliteta (Bosna, Makedonija, vreme je E. Nejgl (E. Nagel) izradio tipologiju koja je, u stvari, vrlo
Kosmet). Tendencijska pravilnost ovakva odstupanja ne objašnjava i sliĉna Nilovoj17), a pojavile su se i neke više rašĉlanjene tipologije.18)
zbog toga se ne moţe smatrati zakonom. Postoje tendencijske Ipak, Nilova tipologija dovoljno jasno ukazuje na osnovne tipove
pravilnosti s više teorijskih obrazloţenja, koja su ipak nedovoljna za nauĉnih zakona.
sistematsko objašnjenje utvrĊenih odstupanja. Tipiĉan primer jeste Nil deli nauĉne zakone u ĉetiri osnovne grupe: u prve dve
tzv. Ferijev zakon o obrnutoj uĉestalosti ubistava i samoubistava u grupe spadaju kvalitativni, a u druge dve izrazito kvantitativni
istom društvu. Statistiĉki podaci stvarno pokazuju da je ĉesto stopa zakoni. IzmeĊu kvalitativnih i kvantitativnih zakona ne postoji neka
samoubistava viša što je stopa ubistava u istom društvu niţa, ali suštinska razlika. Razlika se uglavnom sastoji u tome što ili nije
postoje brojna odstupanja. Ima više pokušaja da se ova tendencijska pronaĊen naĉin kvantifikovanja odreĊenih kvaliteta, ili kvalitativno
pravilnost teorijski oblasni. Jedan od njih je psihoanalitiĉka teza o klasifikovanje pojava potpuno zadovoljava nauĉne potrebe. Poznato
uzrocima zbog kojih se agresivna raspoloţenja usmeravaju je da svakom kvalitetu odgovara izves-na kvantitativna strana i da se
prvenstveno prema drugim licima ili prema vlastitoj liĉnosti; kao i da jedinstvo kvaliteta i kvantiteta izraţava u pojmu mere, ali da je u
se ovi uzroci otkriju u društvenoj strukturi.15) Ipak ovi teorijski mnogim sluĉajevima, naroĉito u društvenim naukama, teško otkriti tu
pokušaji nisu u stanju da potpunije objasne odstupanja od Ferijevog meru.
zakona, koji nesumnjivo izraţava jednu vrlu snaţnu tendencijsku Prvu grupu kvalitativnih zakona u Nilovoj tipologiji
pravilnost. saĉinjavaju zakoni u kojima su izraţene izvesne kvalitativne osobine
Deterministiĉki karakter iskustvenog odnosa koji je izraţen u neke vrste pojava, a-u prvom redu uniformna, tj. stalna zdruţenost
zakonu, meĊutim, ne treba shvatiti kao jednostavan i jednoismeran nekih njihovih osnovnih osobina. Ovi zakoni su vrlo znaĉajni za
odnos uzroka i posledice. U društvu vrlo retko postoje prosti odnosi sistematsko klasifikovanje pojava. Bez mnogobrojnih zakona ove
uzroka i posledica. I najuprošćenija logiĉka shema zakona uzima u vrste ne mogu se izraditi teorijski zasnovane i sistematske
obzir relevantne uslove zakonskog odnosa, koji su u njoj oznaĉeni sa klasifikacije. Na primer, klasifikacija hemijskih elemenata ili
,,C", što znaĉi da se ne radi o jednostavnom odnosu uzroka i klasifikacija biljnih i ţivotinjskih vrsta ne bi se mogle izgraditi na
posledice nego o sloţenijem deterministiĉkom spletu u kome se samo teorijski zadovoljavajući naĉin, kad prethodno ne bi bio poznat ĉitav
istiĉe, kao odluĉujući jedan ĉinilac (oznaĉen u shemi sa ,,A"). Ali, A niz zakona koji otkrivaju izvesne uniformne kvalitativne osobine
nije dovoljan uslov pojave B, nego samo odluĉujući uslov jednog odreĊenih vrsta pojava. Bez poznavanja zakona vrste, klasifikacija se
šireg spleta u kom se nuţno pojavljuje B. Pored toga, u društvu je zasniva na sluĉajnim spoljašnjim obeleţjima pojava. Kao pMmer se
odnos uzroka i posledice ĉesto vrlo reciproĉan; uzrok stvara ĉesto navodi razvrstavanje kita meĊu ribe, a ne meĊu sisare, jer su
posledicu, a posledica sa svoje strane uĉvršćuje uzrok i doprinosi da nepoznate neke njegove bitne osobine, pa se uzimaju u obzir one koje
on moţe ponovo da deluje u novom uzroĉnom ciklusu. Uzajamna ga u spoljašnjem pogledu ĉine sliĉnim ribama.
zavisnost uzroka i posledice ĉesto zahteva izrazito funkcionalno Druga vrsta kvalitativnih zakona izraţava opšte pravilnosti u
tumaĉenje nuţnih odnosa koje smo izrazili zakonom. razvoju neke vrste pojava. Nil navodi kao jednostavan primer
dinamiĉkih zakona redosled faza u razvoju embrija od zametka do
U nauci se izraz „zakon" upotrebljava za -raznovrsne novog organizma sposobnog za relativno samostalno postojanje. Niz
iskustvene stavove, pa treba razlikovati više tipova zakona. U Marksovih zakona o razvoju kapitalizma, na primer: zakon
logiĉkoj i epistemološkoj literaturi postoji niz pokušaja da se izradi koncentracije i centralizacije kapitala, zakon
tipologija nauĉnih zakona. Osnovni cilj tih pokušaja nije sadrţinsko-
klasifikacijski, jer se ne radi o klasifikaciji svih kon- 16
) W. Kneale, Probabilitv and Induction, At the Clarendon
15
Press, CambriĊge, 1949, p. 66—70.
) Vid. A. F. Henry, J. F. Short, Suicide and Homicide, The Free Press, 17
) E. Nagel, op. cit, 73-78.
Glencoe, 111., 1954, eh. VII, et passim.
- IS) Vid. raspravu M. Bungea navedenu u prim. 13).
220 221
relativnog i apsolutnog osiromašenja proletarijata, zakon ten-dencijskog Da bi ovo bilo jasnije treba sasvim ukratko objasniti pojam
opadanja proseĉne profitne stope spadaju u ovu vrstu zakona. Pomoću njih modela.19) Premda se u poslednje vreme vrlo ĉesto upotrebljava, pojam
se, naime, pokazuju etape kroz koje prolazi jedan odreĊeni oblik društveno- modela spada u red nauĉnih termina s vrlo razliĉitim znaĉenjima. Modelom
ekonomskog ureĊenja, i jedna faza se pomoću zakona povezuje s drugom se smatra (a) logiĉko-mate-matiĉki skelet neke formalizovane teorije; (b)
kao njena nuţna posledica. sredstvo da se na osnovu analogije s drugim poznatim procesima ilustruje
unutrašnji, nevidljivi sadrţaj nekog procesa; (c) matematiĉko-statistiĉki
Još više je relacionistiĉki karakter nauĉnih zakona naglašen u druge model verovatnoće koji sluţi kao standard za me-renje nekih stvarnih odnosa
dve grupe izrazito kvantitativnih zakona. U prvu spadaju zakoni u kojima se i procesa (na primer, matema-tiĉko-statistiĉki model savršene pokretljivosti);
odnosi izmeĊu dveju ili više vrsta pojava izraţavaju u obliku matematiĉkih (d) sredstvo za sistematsko prikupljanje podataka i kvantitativnu analizu
funkcija. Najobiĉniji zakon ove vrste jeste funkcija koja izraţava odnos nekih sloţenih pojava i odnosa. Verovatno bi se u literaturi mogla otkriti i
izmeĊu visine temperature i duţine ţivinog stupca u termometru. Ovi zakoni neka druga znaĉenja pojma modela. Kao sredstvo za utvrĊivanje
imaju vrlo veliku predviĊaĉku sposobnost. Na osnovu podataka o vrednosti kvantitativnih zakona model se javlja u znaĉenju koje je navedeno pod (d). U
jedne od promenljivih, moţe se s velikom sigurnošću predviĊati vrednost tom znaĉenju model je analitiĉka shema u kojoj se neka sloţena pojava ili
druge. Ovoj grupi pripada većina zakona u razvijenim teorijskim prirodnim odnos rastavljaju na svoje osnovne sastavne defove, osnovne ĉinioce usled
naukama, naroĉito u fizici. U društvenim naukama ima manje zakona ove koiih nastaju, i na osnovne spoljne uslove u kojima postoje. Svi elementi
vrste, mada se oni javljaju u nekim oblastima ekonomskih istraţivanja, modela, bilo da se odnose na unutrašnje ĉinioce ili na spoljne uslove sloţene
naroĉito u oblasti potrošnje, i u psihologiji. pojave ili odnosa, moraju biti kvantitativno izraţeni. Pored toga, model
Napokon, u ĉetvrtoj grupi zakona nalaze se tzv. prirodne numeriĉke sadrţi i osnovne pretpostavke o odnosima izmeĊu svojih sastavnih delova,
konstante. Ti zakoni se, meĊutim, mogu shvatiti i kao specijalan sluĉaj kao i tehniĉka sredstva da se ti odnosi ispituju i matematiĉki izrade. Ako se
zakona iz prethodne grupe. Oni ukazuju na stalne srazmere u kojima se raspolaţe teorijski adekvatnim i preciznim modelom i potrebnim podacima,
pojavljuju odreĊeni ĉinioci u svojim meĊusobnim odnosima, i zatim moţe se ispitivati šta će se desiti sa pojavom B ne samo ako se menja
numeriĉke taĉke u kojima se u nekom odnosu dešavaju neke korenite intenzitet pojave A, nego i ako se menja intenzitet ostalih relevantnih
kvalitativne promene. Gravitacijska konstanta, brzina svetlosti, brzina zvuka ĉinilaca. Model, naime, omogućuje precizno sintetizovanie mnogobroinih
i si. spadaju u ovu vrstu zakona. U njima se kao i u nizu drugih zakona razliĉitih iskustvenih podataka ko"u su prethodno kvantifikovani. Ipak se
atomske fizike pokazuje da se izvestan proces uvek javlja u konstantnom ĉini da je nedostatak sistematskih izvornih podataka o raznim društvenim
odnosu. Dalje, ĉitav niz zakona koji utvrĊuju taĉke topljenja raznih ĉvrstih pojavama i odnosima najveća prepreka za kvantitativno izraţavanje mnogih
hemijskih tela spadaju u ovu grupu. socioloških zakona.
U sociologiji ima malo kvantitativnih zakona. Pored toga što je Na kraju se treba osvrnuti još na odnos izmeĊu uni-formnih i
deterministiĉka situacija u društvu mnogo sloţenija i izloţena većim statistiĉkih zakona. Ako se tendencijske pravilnosti moraju jasno razlikovati
strukturalnim profnenama nego u prirodi, formulisanje zakona ove vrste od nauĉnih zakona, još bi bilo pogreš-niie, usled suviše striktnog shvatanja
oteţavaju tri meĊusobno donekle povezane metodološke teškoće: (1) nauĉnog zakona, statistiĉke zakone izjednaĉiti s tendencijskim
nerazraĊenost metoda izrade matematiĉkih socioloških modela, (2) pravilnostima. Statistiĉki karakter dobijaju gotovo svi zakoni ĉim se iz
nepostojanje preciznih merila za razne iskustvene pojave i (3) objektivne niihove osnovne, izrazito apstraktne teorijske formulacije izvedu zakoni koji
teškoće da se sistematski prikupe potrebna izvorna obaveštenja. Ako nema se neposrednije odnose na konkretne uslove. Kao
preciznih merila za sve iskustvene ĉinioce koji se moraju uzeti u obzir u ls
formulaciji zakona, i ne postoji teorijski adekvatan matematiĉki model koji ) Nekoliko rasprava o modelima u društvenim naukama nalaze se u knjizi
omogućava sintezu brojnih podataka o sloţenom deterministiĉkom spletu u L. Gross (ed.), Svmposium on Sociological Theory, Row, Peterson and Co.,
Evanston, 111., 1959, p. 311—403. U svakom od njih se nalaze i opširniji
kome odreĊeni zakon postaje, ne mogu se formulisati zakoni treće i ĉetvrte bibliografski podaci. Vid. i H. Klages, Moglichkeiten und Grenzen des
grupe koji su matematiĉki po svom obliku. Modelldenkens in der soziologischen Theorie, Soziale Welt, Jrg. 14 (1963), H. 2.
222 223
primer moţe da posluţi odnos izmeĊu zakona vrednosti i zakona utvrĊeni, ali manje znaĉajni i redi relevantni faktori. S druge strane, u
trţišnih cena u Marksovom Kapitalu. Oba zakona se odnose na svim iskustvenim podruĉjima gde se ne moţe ekspe-rimentisati, u
vrednosti roba i drugi proistiĉe iz prvoga. Pa ipak zakon vrednosti je nauci se nikad ne moţe s punom izvesnošću tvrditi da su otkriveni svi
formulisan u obliku univerzalnog stava, dok je zakon trţišnih cena relevantni ĉinioci koji mogu da utiĉu na neki zakon. U stvarnosti se
izrazito statistiĉki. Cene roba, i kad se prodaju po svojoj vrednosti, javljaju razne okolnosti koje remete idealnu pravilnost i uniformnost
osciliraju oko vrednosti kao oko svoje „gravitacione taĉke".20) Zakon zakona utvrĊenog odnosa. I, napokon, (3) treći uzrok statistiĉkog
vrednosti je daleko apstraktniji, u njemu je izraţen osnovni nuţan oblika ispoljavanja zakona su greške koje se gotovo neminovno
odnos ĉitavog sistema, i on stoji iza trţišnih cena kao njihova bitna uvlaĉe u razne faze istraţivanja, odnosno u razne sluĉajeve primene
determinanta. Ali trţišne cene se obrazuju u mnogo sloţenijim i nekog zakona. Nauka, koja raspolaţe preciznijim sredstvima za
promenlji-vim uslovima, usled ĉega zakon njihovog obrazovanja posmatranje i mere-nje, osetljivija je prema greškama. U društvenim
mora imati statistiĉki karakter. naukama koje nemaju mnogo preciznih sredstava za prikupljanje
Mnogi epistemolozi pokušavaju da kruto razdvoje statistiĉke podataka, a objektivni uslovi prikupljanja su znatno sloţeniji,
zakone i zakone koji izraţavaju uniformne pravilnosti i da one prve raznovrsne greške u podacima lakše ostaju nezapaţene. Dakle, zbog
protumaĉe indeterministiĉki, tvrdeći da oni uopšte ne izraţavaju više razloga osnovna formulacija nauĉnog zakona je obiĉno teorijska,
nuţne odnose. MeĊutim, determinizam je zajedniĉka ontološka a kod izrazito kvantitativnih zakona i matematiĉka idealizacija, koja
osnova i statistiĉkih i uniformnih zakona. Nauĉni zakon dobij a je izvedena iz velikog broja pojedinaĉnih rezultata što oko nje
statistiĉki oblik svoga ispoljavanja uglavnom iz sledeća tri razloga. variraju; nešto sliĉno liniji regresije u statistici. U svojoj idealizovanoj
(1) Na odreĊenom nivou apstrakcije ne moţe se postići potpuna osnovnoj formulaciji nauĉni zakon je idealan prošek oko kog
homogenost promenljivih koje se javljaju u zakonu. U ranije pojedinaĉni sluĉajevi variraju, ali u rasponu koji je taĉno odreĊen, a
navedenom primeru zakona o utkaju društvenih struktura na ima dovoljno razloga da se smatra da se ova odstupanja, kao nebitna,
neformalne odnose nezavisna promen-ljiva jeste poloţaj slojeva u mogu tolerisati.
društvenoj strukturi. Ali poznato je da društveni slojevi nisu potpuno Napokon, i ovde se moţe javiti dilema izmeĊu teţnje za što
homogeni, i da se u gotovo svakom sloju mogu razlikovati njegovi većom preciznošću formulacije nekog zakona i ţelje da iskustveni
uţi, gornji, srednji i donji delovi. Nepotpuna homogenost delokrug njegove primene bude što širi. Neracionalno je zbog
promenljivih utiĉe da pojedini sluĉajevi u kojima se zakon ispoljava neznatnog povećanja preciznosti osnovne formulacije zakona
odstupaju više ili manje u razliĉitim pravcima. Pri tom se suţavati delokrug njegovog vaţenja, i teţiti da se postigne neka
pretpostavlja da su poznati svi relevantni uslovi nekog zakona. apstraktna uniformnost promenljivih koja je nerealistiĉna za normalne
MeĊutim, ova pretpostavka je dosta nerealistiĉna. (2) Gotovo je uslove u kojima zakon treba primenjivati. S druge strane, praktiĉno
nemogućno poznavati i uzeti u obzir sve relevantne uslove koji mogu izmeĊu zakona sa velikom verovat-noćom i uniformnog zakona
uticati na zakonom izraţen odnos. Prilikom formulisanja zakona u na- gotovo da nema znaĉajnijih razlika. Štaviše, mnogo je vaţnije da li su
uci se nastoji da se utvrde u prvom redu najosnovniji i u datoj opštoj zakoni teorijski dobro objašnjeni i da li su svestrano ispitani ĉešći
strukturi najstabilniji relevantni ĉinioci, koji najviše1 utiĉu na ovaj oblici njihovih znaĉajnih modifikacija.
odnos i koji se najĉešće javljaju. Ostavljajući odstupa juće sluĉajeve Iz ĉitavog razmatranja se moţe zakljuĉiti da je zakon izrazito
za posebno objašnjenje, ne ţeli se suviše komplikovati osnovna apstraktno-analitiĉki stav. Do nauĉnog zakona se obiĉno dolazi na taj
formulacija zakona, kako .bi se mogla što lakše primeniti na što širem naĉin što se najpre apstrakcijom odreĊeni odnos izdvoji iz
iskustvenom podruĉju. Ponekad se u tom cilju u osnovnu formulaciju neuporedivo sloţenije stvarnosti, pa zatim svestrano dalje analitiĉki
zakona ne unose neki prouĉava. Premda se, putem ispitivanja relevantnih uslova vaţenja
nekog zakona i njegovih specifikacija, polaznom apstrakcijom
20
) Pošto je najpre izneo tri uslova u kojima se robe mogu raz-menjivati izolovani iskustveni odnos ponovo, ali na teorijski naĉin povezuje sa
pribliţno prema svojim vrednostima, Marks zakljuĉuje: „Uzeti da se robe razliĉitih širim deterministiĉkim strukturama stvarnosti, nauĉni zakon ipak
oblasti proizvodnje prodaju po svojim vrednostima znaĉi, naravno, samo to da je ostaje izrazito apstraktan jtaY- fôg toSa on ne iscrpljuje konkretne
njihova vrednost gravitaciona taĉka oko koje se njihove cene okreću i po kojoj se podave na koje se delimiĉno odnosi. Konkretna pojava je uvek
njihova stalna dizanja i spuštanja izravnavaju". <K. Marks, Kapital, III tom, Kultura,
Beograd, 1948, str. 137) sadrţajno bogatija od zakona koji se odnosi na neku njenu bitnu
osobinu ili širi
224
225
aspekt, otkrivajući pri tom neke njihove nuţne odnose s drugim
pojavama. MeĊutim, predmet saznajnog interesovanja su vrlo ĉesto teorijskog znanja sastoje uglavnom u klasifikacijskim okvirima
upravo izvesne osobine pojave, radi utican ja na njihov razvoj ili pomoću kojih one sreĊuju iskustvene podatke. U biologiji, pre-XIX
njihovo otklanjanje. Odatle potiĉe velika praktiĉna vrednost veka teorija se svodila uglavnom na neka osnovna naĉela
poznavanja i primene pojedinaĉnih zakona. Ako se, meĊutim, neka klasifikovanja i opisivanja raznih biljnih i ţivotinjskih vrsta. Isto rij
sloţena konkretna pojava ţeli svestranije objasniti, objašnjenje se ski gledano, u ovakvim naukama obiĉno postoje i vrlo opšte teorijske
mora zasnivati na nizu razliĉitih zakona, koji se odnose na njene ideje, ĉija je proverenost sasvim neznatna, i koje stoga nisu nauĉne
razliĉite osobine i razliĉite veze s ostalim podruĉjima stvarnosti. Šire teorije u pravom smislu reci..
će se o ovom govoriti-u odeljku o nauĉnom objašnjavanju. (2) Na višem stupnju teorijske razvijenosti nalaze se nauke
koje su uspele da otkriju veći broj zakona o pojedinim-osobinama
svoga iskustvenog predmeta, ali ne i da povezu te zakone i svoja uţa
4. NAUĈNA TEORIJA teorijska shvatanja u celovit teorijski sistem. Fizika, na primer, pre
teorije relativiteta i drugih novih dostignuća teorijske fizike bila je, u
Opštost i sistematiĉnost nauĉnog saznanja dolaze u nauĉnim stvari, skup uţih nauĉnih disciplina (mehanike ĉvrstih tela,
teorijama još više do izraţaja nego u nauĉnim zakonima. U stvari, hidromehanike, akustike, optike, nauke o magnetizmu itd.). U svakoj
nauĉni zakoni su samo jedna, mada neobiĉno znaĉajna stepenica u od tih uţih disciplina koje se odnose na odreĊenu opštu vrstu
teţnji za opštošću i sistematiĉnošeu koja svoi završni oblik dobij a u fizikalnih pojava, postojali su brojni zakoni i znaĉajni pokušaji
nauĉnoj teoriji i u nauĉnom teorijskom sistemu. Izrazi „teorija" i njihovog teorijskog objašnjenja. Ali nije bilo teorije koja bi fizikalna
„teorijski" upotrebljavaju se vrlo ĉesto i u vrlo razliĉitim znaĉenjima. znanja povezivala u jedan teorijski sistem. Moderna teorijska fizika je
U tim razliĉitim znaĉenjima pojma teorije ogleda se kako razliĉit uspela da svojim opštim teorijama u velikoj meri ukloni nekadašnje
stepen razvijenosti pojedinih nauka, tako i razliĉita epistemološka granice izmeĊu svojih ranije priliĉno samostalnih disciplina, i da
shvatanja teorije i njene uloge. Izlaganje će biti ograniĉeno na razne pojave (toplote, magnetizma, svetlosti, elektriciteta) objašnjava
osnovne oblike i epistemološke funkcije nauĉne teorije. Ali prethodno pomoću istih opštih teorija. Na njenom primeru se vidi kako nauka
treba izneti najopštiju okvirnu odredbu pojma teorije. Teoriju neke vrlo egzaktna teorijska saznanja o uţim podruĉjima svoga predmeta
nauke saĉinjavaju na odreĊen naĉin povezani opšti iskustveni stavovi postepeno povezuje i razvija u jedinstven teorijski sistem.
pomoću kojih ona sreĊuje iskustvene podatke i objašnjava iskustvene (3) Na daljem višem nivou razvijenosti nalaze se nauke ĉija
pojave na onom podruĉju stvarnosti koje je predmet njenog su sva teorijska saznanja pretvorena u jedinstven teorijski sistem, a
istraţivanja. ova integracija je izvedena na potrebnom nivou eg-zaktnosti i
Iz ove definicije se da zakljuĉiti da u nauĉnu teoriju, u naj- preciznosti. No ni ovo nije konaĉan stupanj u teorijskom integrisanju
opštijem smislu reci spadaju i nauĉni zakoni, kao izrazito opšti nauĉnog saznanja. (4) Naredni stupanj sastoji se u integrisanju
iskustveni stavovi. Konkretna struktura teorijskog znanja u nekoj celokupnog nauĉnog znanja o prirodi, društvu ili ĉoveku u jedinstven
teorijskoj nauci zavisi od stepena njene opšte razvijenosti, koja moţe teorijski sistem. Danas postoje ozbiljni pokušaji da se klasiĉna fizika i
da bude vrlo razliĉita. (1) Postoje najpre nauke na najniţem stupnju klasiĉna hernija povezu u jedinstvenu teorijsku nauku, a javlja se i niz
teorijskog razvoja u kojima se ova opšta znanja sastoje iz odreĊenog meĊudisciplina, kao na primer fiziĉka hernija, sa zadatkom da budu
broja iskustvenih uopštavanja, koja su meĊusobno povezana raznim spone izmeĊu nekada odvojenih nauka. I u društvenim naukama,
više ili manje spoljašnjim kriterij umima. Nisu otkrivene neke opštije iako, sem moţda politiĉke ekonomije, nema ni jedne druge društvene
pravilnosti, dublje deterministiĉke strukture i nema proverenih opštih nauke ĉija bi saznanja bila integrisana u jedinstven teorijski sistem,
teorijskih stavova na osnovu kojih bi se iskustveno znanje jedne takve postoje nastojanja da se antropološka, sociološka, ekonomska,
nauke moglo sistematizovati na višem teorijskom nivou. Obiĉno se u socijalno-psihbloška i demografska saznanja, kao i saznanja ĉitavog
teorijski najmanje razvijenim naukama zaĉeci sistematskog, niza drugih društvenih nauka povezu u jedinstvenu ce-linu i na taj
naĉin izgradi dovoljno svestran nauĉni okvir za objašnjavanje ĉoveka
i ljudskog društva, a ne samo pojedinih apstrakcijom izolovanih
njihovih osobina i aspekata.
226 227
Stepen teorijske razvijenosti neke nauke, pod pretpostavkom remu (2); postulat (2), postulat (4) i teorema (2) daju teoremu (5); itd.
da se zahteva odreĊen nivo iskustvene proverenosti, i preciznosti Neke od teorema moraju biti stavovi koji se neposredno odnose na
zavisi, pre svega, od koliĉine i sadrţinskog obima utvrĊenih i iskustvo i na kojima se teorija proverava. Vrlo ĉesto se kao teoreme
proverenih iskustvenih uopštavanja i nauĉnih zakona, koji su jedne teorije pojavljuju utvrĊeni nauĉni zakoni ili hipoteze o nekom
neposredna osnova za razvijanje nauĉne teorije. Ako nema dovoljno nauĉnom zakonu koje tek treba da budu proverene i ispitane. No
proverenih širih i opštijih iskustvenih uopštavanja i nauĉnih zakona, teoreme neke šire teorije mogu da budu postulati uţe teorije, koja se
nauĉnoj misli preti opasnost da se pretvori u vulgarni empirizam, ili na taj naĉin ukljuĉuje u širu. Duţina logiĉkog niza što povezuje
da se izgubi u apstraktnoj spekulaciji. U svakom sluĉaju, bez postulate s teoremama koje se neposredno odnose na iskustvo, moţe
dovoljnog broja utvrĊenih nauĉnih zakona i uopštavanja teorija ne da bude razliĉita. Ona zavisi od sloţenosti odreĊenog podruĉja, ali i
moţe biti dovoljno odreĊena i istovremeno sistematiĉna. od stepena teorijske razvijenosti neke nauke.21)
U ovom uvodnom razmatranju pojam teorije je shvaćen vrlo
široko. Njegovo znaĉenje je do najveće mogućne mere prošireno u Ovi opšti logiĉki stavovi o strukturi nauĉne teorije mogu se
oba suprotna pravca: prema sistematskom opisivanju pojava i prema ilustrovati na primeru teorije o društvenoj strukturi, koja je po svojim
nauĉnom teorijskom sistemu. Struktura i uloga nauĉne teorije mogu intencijama vrlo široka, ali još uvek nema razvijenu logiĉku
se, meĊutim najbolje objasniti logiĉko-episte-mološkom analizom strukturu. Teorija o društvenoj strukturi odnosi se, pre svega, na
teorije, koja nije ni nauĉni sistem a ni samo opšte uputstvo za ĉinioce usled kojih nastaje društvena struktura, ali ona mora da
sreĊivanje iskustvenih podataka, nego koja, polazeći od odreĊenih objašnjava i uticaje društvene strukture na vrlo razliĉite društvene
teorijskih stavova, objašnjava neke utvrĊene iskustvene pravilnosti i pojave, pošto objašnjenje svakog od ovih uticaja proširuje nauĉna
zakone. Pod teorijom se najĉešće i podrazumevaju misaone tvorevine saznanja o društvenoj strukturi. Razvijena teorija o društvenoj
ove vrste. I ovde treba odmah reći da malo koja konkretna nauĉna strukturi morala bi da sadrţi dovoljan broj postulata da bi se njihovim
teorija u društvenim nau-kama ima u potpunosti razvijenu strukturu. meĊusobnim povezivanjem mogli objasniti uticaji društvene strukture
To će se uostalom videti i na upotrebljenom primeru teorije o razliĉitih tipova društva na vrlo raznovrsne pojave. Usled toga bi i
društvenoj strukturi. Ali u logici i epistemologiji se struktura teorije reĉnik teorije morao da bude priliĉno obiman. Sledećih nekoliko pri-
mora prouĉavati u što ĉišćem vidu, kakav bi imala potpuno razvijena mera treba da pokaţu kako se u razliĉitim pravcima moţe da raĉva
teorija, i ĉiji bi sadrţaj bio u najvećoj meri ekspliciran a ne samo ima- razvijena i celovita teorija o društvenoj strukturi, iako primeri koji će
nentno sadrţan u odreĊenim stavovima. biti navedeni ni izdaleka ne iscrpljuju njen sadrţaj.
U strukturi teorije mogu se razlikovati tri osnovna elementa: Pre svega, iz postulata teorije o društvenoj strukturi trebalo
(1) reĉnik koji sadrţi definicije osnovnih pojmova koji se javljaju u bi da se izvode teoreme o uslovima nastanka, osobinama i
postulatima teorije; (2) odreĊen broj postulata teorije; (3) veći ili meĊusobnim odnosima raznih kolektivnih društvenih oblika koji
manji broj teorema koje su izvedene iz postulata, nastaju u strukturi, na primer, teoreme koje objašnjavaju usled ĉega
Postulati su najopštiji teorijski stavovi neke teorije, iz kojih se pojavljuju društveni slojevi; kad se srodni slojevi povezuju i
se mogu izvesti sve ostale njene teoreme, i ĉija se taĉnost proverava pretvaraju u klase, a kad se meĊutim društvene prepreke izmeĊu
na osnovu iz njih izvedenih zakljuĉaka. Reĉnik teorije treba da sadrţi slojeva i klasa toliko povećavaju i granice meĊu njima postaju toliko
definicije njenih osnovnih pojmova. Bez razvijenog reĉnika smisao krute da se oni pretvaraju u kaste i ĉitava struktura dobij a kastinski
teorije ne moţe da bude dovoljno jasan i odreĊen, niti se ona moţe karakter? Od kojih strukturalnih ĉinilaca zavisi intenzitet sukoba i
preciznije iskustveno protumaĉiti. Broj postulata nije ograniĉen, ali se saglasnosti u društvu? Kako obim društvene pokretljivosti i karakter
teţi da on bude sveden na najmanju moguću meru. MeĊutim, ako je društvenog odabiranja koje
teorija šira i pri-menjuje se za objašnjavanje razliĉitih pojava, treba
oĉekivati da ĉe broj postulata biti veći. Povezivanjem odreĊenih 21
) U sociologiji nema mnogo primera da se sadrţaj neke nauĉne "»nje
postulata, kao i postulata sa već izvedenim teoremama, stvaraju se izloţi na ovakav naĉin. Zasluţuju paţnju radovi L. Gross, Theory ônstruction in
nove nauĉne teoreme. Obiĉno se postulati i teoreme neke teorije Sociologv, u knjizi L. Gross (ed.) Svmposium on Socio-logieal Theory, eh. 17; H.
oznaĉavaju brojevima, pa se to moţe upotrebiti i za ilustraciju izvo- Zetterberg, Compliant Actions, Acta sociolo-gica, vol. II (1957), NQ 4, u kojima se
odreĊene teorije izlaţu na forma-"zovan hipotetiĉko-deduktivni naĉin.
Ċenja teoreme. Na primer, postulat (1) i postulat (3) daju teo-
«
*
229
228
se pomoću nje vrši utiĉu na osobenosti pojedinih kolektivnih oblika u Svakako da bi za takav niz teorijskih izvoda trebalo upotrebljavati i
društvenoj strukturi i na njihove meĊusobne odnose?22) neke druge postulate teorije o društvenoj strukturi.
Iz teorema o osnovnim kolektivnim društvenim oblicima koji Treći niz teorema iz osnovne teorije trebalo bi da se odnosi
nastaju u strukturi mogli bi se izvoditi novi stavovi da bi se objasnile na objašnjavanje razliĉite rasprostranjenosti i razliĉitih vrsta
razne iskustvene pravilnosti otkrivene u tim društvenim oblicima. kriminala i drugih društveno patoloških pojava u raznim društvenim
Jedna od vrlo opštih takvih pravilnosti jeste i ranije pretpostavljeni grupama i društvenim slojevima, njihovu razliĉitu vidljivost na
zakon o zavisnosti intenziteta neformalnih meĊuliĉnih odnosa od raznim taĉkama društvene strukture, 23kao i pojavu strukturalno
poloţaja u strukturi.' Iz ovog opštijeg zakona mogao bi se izvesti uslovljene pristrasnosti organa gonjenja. )
zakon društvene homogamije koji tvrdi da se relativno najveći deo Dalji niz izvoda trebalo bi da se odnosi na objašnjavanje
brakova sklapa u okviru istih slojeva, a, zatim, i da se meĊuslojni strukturalno uslovljenih osobenosti društvene kulture pojedinih
brakovi sklapaju tim ĉešće što je udaljenost izmeĊu slojeva manja. slojeva i klasa, kao i razlika u vaspitavanju i socijalizaciji u
Ovo je oĉigledno uţi sluĉaj opštijeg zakona o uspostavljanju raznih pojedinim slojevima, njihovu društvenu psihologiju i oso-benost
oblika meĊuliĉnih odnosa u društvenoj strukturi. Iz osnovnih teorema njihove ideologije. O svemu ovome ima dosta ispitivanja koja
o kolektivnim društvenim oblicima koji nastaju u strukturi mogao bi nesumnjivo otkrivaju ĉvrstu povezanost ovih i drugih pojava s
se izvesti i ĉitav niz drugih zakona ili pravilnosti, kao na primer društvenom strukturom., ali ne postoji dovoljno razvijena teorija
tendencija slojnog ili klasnog odvajanja u naseljima, koja ukazuje da društvene strukture koja bi sistematski objašnjavala razne utvrĊene
u razvijenijim naseljima, u kojima se nalaze veće mase stanovništva s pravilnosti.
razliĉitim poloţajem u strukturi, postoji tendencija da se u uţim Napokon, teorija društvene strukture trebalo bi da bude što je
reonima preteţni je grupišu lica koja pripadaju istom sloju ili klasi. mogućno više dinamiĉna, što znaĉi da omogućuje objašnjenje uzroka
Na ovim primerima se vidi kako u ĉesto vrlo dugaĉkom lancu od raznih vrsta strukturalnih promena, kako endogenih, tj. promena koje
najopštije teorije do uţih teorija postulati i teoreme menjaju svoja nastaju unutrašnjim razvojem strukture odreĊenog društva, tako i
mesta jer teorema neke šire teorije postaje postulat teorije uţeg obima. egzogenih, tj. da omogućuje predviĊanje promena koje se mogu
Teorema o uspostavljanju prisnih, meĊuliĉnih odnosa, koja se izvodi oĉekivati ako se društvo s odreĊenom strukturom naĊe u osobenim
iz osnovnih postulata opšte teorije društvene strukture, jeste postulat spoljnim uslovima koji proizilaze iz njegovih odnosa s ostalim
teorije o društvenoj homogamiji, tj. o uticaju strukture na sklapanje društvima.
brakova, kao jednog od oblika meĊuliĉnih odnosa. Verovatno bi se Navedeni primer teorije društvene strukture pokazuje kako
teoreme o meĊuliĉnim odnosima pojavile kao jedan od postulata se pojam teorije upotrebljava i za misaone tvorevine koje nemaju
teorije o uticaju društvene strukture na ekološko odvajanje. Ali u uţim potpunije razvijenu deduktivnu logiĉku strukturu, ĉiji sadrţaj nije
teorijama se pojavljuju i novi postulati, koji nisu sadrţani u osnovnoj sistematski ekspliciran i koje u celini i uţim svojim delovima nisu na
teoriji nego postaju neophodni da bi se ona mogla primeniti na neko dovoljno odreĊen naĉin iskustveno protumaĉene. Teorije ove vrste se
posebno podruĉje u kome, pored ĉinilaca koje objašnjava osnovna sastoje od niza osnovnih pretpostavki, definicija osnovnih pojmova i
teorija, deluju i neki drugi. priliĉno fragmentarnih iskustvenih saznanja iz razliĉitih podruĉja na
MeĊutim, ovo je samo jedan teorijski niz koji bi se mogao kojima je teorija bila primenjena. Sliĉni bi se zakljuĉci morali izvesti
izvesti iz opšte teorije o društvenoj strukturi. Jedan drugi niz izvoda i iz analize logiĉko-epistemološke strukture drugih vrlo širokih soci-
mogao bi da objašnjava uticaie društvene strukture na politiĉke oloških teorija, kao što su na primer Marksova teorija otuĊenja ili
odnose i politiĉku organizaciju odreĊenog društva. razne savremene teorije društvene organizacije.
**) Ispitivanja društvene pokretljivosti su još uvek zaokupljena Reĉeno je da se nauĉna teorija zasniva na proverenim
prvenstveno opisivanjem njenog opšteg obima i razliĉitih pravaca. Vid. S. M. Lipset, iskustvenim uopštavanjima i nauĉnim zakonima. Epistemološke
R. Bendix, Social Mobilitv in Industrial Societv, University of Cnlifornia Press, a
Berklev and Los Angeles, 1959. U teoriji, meĊutim, ima niz znaĉajnih ali nedovoljno ) U sociologiji postoji niz znaĉajnih teorijskih pretpostavki i istraţivanja o
proveremh hipoteza o uticaju pokretljivosti na druge društvene pojave. Jedna od njih uticaju društvene strukture na ove pojave. Vid. R. K. Merton, Social Structure and
je da se u društvenim slojevima i klasama ĉiji se poloţaj -u strukturi pogoršava Anomie, u knjizi Social Theorv and Social Structure. Free Press, Glencoe, III. 1957;
najĉešće javljaju krajnje agresivna reakcionarna raspoloţenja i ideologije. E. H. Sutherland, White-Collar Crime, Drvden Press, New York, 1949; A. K. Cohen,
Delinquent Boys, Pree Press, Glencoe, 111., 1955; M. Đurić, Devijantno ponašanje i
društvena struktura, Sociologija, g. III, (1961), br. 3-4.
231
230
funkcije teorije se najbolje vide na njenom odnosu prema nauĉnim objasne, dolazi se, dakle, do sintetiĉkog teorijskog pogleda na odreĊen deo
zakonima. Osnovni zadatak teorije jeste da objašnjava zakone time što ih (1) stvarnosti.
komentariše, (2) meĊusobno povezuje i (3) tumaĉi. Ĉesto se, meĊutim, U nekim stabilnijim i relativno prostim iskustvenim sistemima
nedovoljno uviĊaju ovi razliĉiti aspekti teorijskog objašnjavanja zakona, pa (najtipiĉniji takav sistem je fizikalno podruĉje stvarnosti), ne mora se, u
se ono svodi samo na neki od njih, najĉešće na postupak naveden pod (2). praktiĉnom pogledu, mnogo dobiti povezivanjem pojedinaĉnih zakona u
Epistemološka vaţnost teorijskog komentarisanja zakona i za neke šire teorijske celine. Zakon slobodnog padanja ne omogućuje neka
njihovo dublje objašnjenje i za primenu u objašnjavanju pojedinaĉnih bogatija ili taĉnija predviĊanja u uslovima koji postoje na zemlji usled toga
sluĉajeva će se lako shvatiti ako se podseti da su zakoni izrazito apstraktni što je objašnjen teorijom gravitacije.25) Upravo na osnovu iskustava steĉenih
stavovi, i da se njihove osnovne formulacije ograniĉavaju na bitnije i ĉešće u prouĉavanju prostijih i stabilnijih deterministiĉkih sistema, moglo se
relevantne uslove. Pod uticajem nekih drugih relevantnih uslova zakon se razviti i postati dosta popularno gledište da je teorija u saznajnom pogledu
više ili manje modifikuje. Poznavanje ovih modifikacija je od bitnog znaĉaja sterilna i da nauka nema više šta da traţi kad su na precizan naĉin utvrĊeni
za ocenu stvarnog iskustvenog delokruga u kome vaţi neki zakon. Teorija, nauĉni zakoni. MeĊutim, u sloţenijim sistemima, s izrazito razvojnom
kao šire saznanje o deterministiĉkoj strukturi u kojoj se uspostavlja zakon tendencijom, teorijsko povezivanje pojedinaĉnih zakona moţe znatno
kao iskustveni odnos, moţe da bude ovakav komentar, kojim se znatno povećati mogućnost strukturalnih i još više dinamiĉkih predviĊanja. Pošto se
povećava mogućnost primene apstraktnih zakona na razliĉite konkretne zakoni nalaze u odreĊenim opštim strukturama, konkretno u sociologiji u
uslove.24) strukturama globalnog društva, ako se pojedinaĉan zakon moţe dovesti u
Integrativna funkcija teorije vidi se jasno iz navedenog primera ĉvršću vezu s ostalima, moţe se s više sigurnosti predviĊati što će se desiti u
teorije o društvenoj strukturi. Jedan od osnovnih zadataka teorije sastoji se u drugim delovima globalnog sistema ako se na jednom njegovom mestu desi
sjedinjavanju nauĉnog znanja putem povezivanja uţih zakona u šire, i širih neka promena. Na primer, povećanje društvenog standarda zavisi od
zakona u teorije koje ih objašnjavaju polazeći od zajedniĉkih postulata. podizanja proizvodnosti rada i postojećeg sistema raspodele. MeĊutim,
Najšire teorije na taj naĉin postaju osnova teorijskih sistema. povećanje standarda moţe da se odrazi na ĉitavom nizu drugih pojava u
Moţe se postaviti pitanje: šta se dobij a teorijskim povezivanjem oblasti potrošnje, da unosi znaĉajne promene u naĉin korišćenja slobodnog
zakona? Ima, naime, nauĉnika, pa i epistemologa, koji smatraju da teorijsko vremena itd., opet sa svoje strane moţe da utiĉe na druge društvene pojave,
objašnjavanje zakona nema veću saznajnu vrednost, nego da samo na primer na smanjenje razlika u ţivotnom stilu izmeĊu pojedinih društvenih
omogućava sistematiĉni je izlaganje zakona. Ovo gledište je pogrešno. slojeva. Što je neki društveni proces znaĉajniji, to treba oĉekivati da će on
Teorijskim povezivanjem niza zakona pojedinaĉni zakon prestaje da bude povlaĉiti obimnije promene u više drugih oblasti društvenog ţivota. Ova
izolovano apstraktno-analitiĉko saznanje o nekom pojedinaĉnom meĊusobna veza raznih procesa moţe se bolje sagledati pomoću šireg
iskustvenom odnosu. Njegovo povezivanje s drugim zakonima pokazuje teorijskog povezivanja razliĉitih zakona. No, još više povezivanje pojedi-
mesto odnosa izraţenog u zakonu u odreĊenom uţem ili širem deterministiĉ- naĉnih zakona povećava mogućnost dinamiĉkih predviĊanja. Objašnjeno je
kom sistemu. Prvi korak nauke o otkrivanju deterministiĉkih struktura da su zakoni opšti kondicionalni stavovi i da pojedinaĉan zakon ne kaţe kada
stvarnosti je apstraktno-analitiĉki. Ona uprošćava sloţenu stvarnost punu će se i gde uspostaviti odreĊeni ušlo vi njegovog ispoljavanja, već samo da
razliĉitih oblika, boja i zvukova. Usmera-vajući se analitiĉki na neke će se zakon ostvariti gde god budu postojali ovi uslovi. MeĊutim,
osnovne odnose, nauka ih izoluje kako bi ih prouĉavala u što ĉišćem vidu. povezivanjem zakona istog i meĊusobno povezanih podruĉja mogu se otkriti
Ali nauka ne staje na tome. Njen dalji zadatak jeste da precizno utvrĊena zakoni koji stoje u meĊusobnom vremenskom redosledu, ako jedan zakon
saznanja o pojedinaĉnim odnosima ponovo poveţe u novu sintezu, koja više svojim delovanjem priprema uslove za ispoliavanje drugog zakona koji iz
nema pojavni karakter nego se zasniva na otkrivanju raznih odnosa koji njega dinamiĉki proizlazi, bilo neposredno bilo posle izvesnog vremena.
postoje u odreĊenom podruĉju stvarnosti. Povezivanjem pojedinaĉnih Otkrivanje vremenskog redosleda
zakona u teorije koje su u stanju da ih 25
42 ) Teorijsko objašnjenje omogućuje da se iz zakona izvedu taĉna
) Ovu. u epistemologiji manje uoĉenu funkciju teorije, dobro je objasnio predviĊanja i u sasvim drukĉijim uslovima, što moţe imati i praktiĉnu vrednost, na
R. Braun. Vid. R. Brown, Explanation in Social Science, Routledge and Kegan Paul, primer u kosmiĉkim letovima.
London, 1963, p. 147—56.
233
232
razliĉitih zakona je osnovica za dinamiĉke teorije. Ne moţe se teorije. Polazeći od nekih elementarnih ĉestica i njihovih odnosa te
izgraditi egzaktnija teorija o razvoju nekog društvenog oblika ili teorije nastoje da objasne ono što se zbiva u makrosvetu. Istog
nekog tipa društva dok nije poznat vremenski redosled zakona koji se karaktera je u biologiji genetiĉka teorija nasleĊa. Pretpostavkom o
odnose na taj društveni oblik, odnosno tip društva, Sem toga, postojanju nekih mikro-elemenata, gena, kao prenos-nika naslednih
teorijsko povezivanje zakona znatno olakšava ispitivanje raznih osobina, ta teorija objašnjava razne pojave u nasleĊivanju.
oblika meĊusobne zavisnosti i povratnog delovanja raznih procesa u Po analogiji s ovim teorijama bilo je, a ima i danas, niz
okviru nekog šireg društvenog sistema. pokušaja da se društveni ţivot i izrazito društveni zakoni objašnjavaju
Ovo su ĉisto teorijske i praktiĉne prednosti povezivanja pomoću zakona o raznim osobinama ili delatno-stima pojedinaca.
zakona odreĊenog podruĉja u teorijske sisteme. Ali, postoji i jedna Milovo shvatanje epistemološke strukture sociologije jeste izrazit
znaĉajna logiĉko-epistemološka prednost, koja se sastoji u tome što primer pokušaja da se na individualno-psihološki nivo redukuju svi
se u tom sluĉaju proces proveravanja nekog iskustvenog uopštavanja makro-zakoni o društvenim odnosima. MeĊutim, i pre i posle Mila
i njegovo pretvaranje u nauĉni zakon znatno skraćuje. Ako se bilo je ovakvih pokušaja (Hobsova teorija, sociološke pretpostavke
pretpostavka o nekom novom zakonu moţe izvesti iz neke teorije o klasiĉnog liberalizma i utilitarizma, M. Veber, Frojd, Moreno, razne
ĉijoj taĉnosti govore već brojna proveravanja, njeno proveravanje individualistiĉke varijante savremene sociološke teorije akcije itd.).
moţe da bude mnogo brţe a istovremeno i pouzdanije. Ako se, na Sve teorije ove vrste polaze od pretpostavke da makro-pojave u
primer, iz teorije o društvenoj strukturi, koja je potvrĊena time što su oblasti društva treba objašnjavati traţenjem njihovih najdubljih
provereni mnogi zakoni koje ona objašnjava, izvodi jedan novi uzroka u raznim individualnim osobinama pojedinaca koje se
zakon, njegovo proveravanje je znatno jednostavnije, jer u prilog tog smatraju mikroaspektom društvenih pojava. Ali, svakako, nisu ni u
zakona ide sva iskustvena evidencija koja inaĉe potvrĊuje teoriju. Od prošlosti a ni danas sve sociološke teorije pripadale ovom tipu
proveravanja se u tom sluĉaju zahteva samo specijalna evidencija „mikro-teorija". U mnogim drugim teorijama se društvene pojave
kojom se zakon neposredno potvrĊuje, naravno, pod pretpostavkom objašnjavaju delovanjem drugih makro-pojava, na primer: razvojem
da je on logiĉki pravilno izveden iz teorije. tehnologije, promenama u osnovnim društveno-eko-nomskim
Samim tim što pojedinaĉne zakone povezuje u šire ce-line i odnosima, karakterom odnosa izmeĊu društva i prirodnih uslova,
što iz opštijih zakona izvodi zakone uţeg obima, teorija i objašnjava geografskih i klimatskih itd. MeĊutim, tumaĉenje unutrašnjeg
zakone. Ali, ona objašnjava zakone i na jedan drugi naĉin, nastojeći sadrţaja procesa što deluje u raznim zakonima, koje ne predstavlja
da otkrije unutrašnju strukturu procesa usled kojih se zakon uvek otkrivanje mikro-aspekta pojava, nesumnjivo je vaţan elemenat
uspostavlja. Nauĉna teorija se, naime, ne moţe svesti na opis, ĉak hi u teorijskom objašnjavanju nauĉnih zakona.
na opis opšteg i apstraktnog karaktera koji se znatno udaljuje od Do sada je isticano da se teorija zasniva na pouzdanim
pojavne ravni stvarnosti. Ona uvek ima pretenziju da objasni i ono što iskustvenim uopštavanjima i proverenim nauĉnim zakonima, i da ona
nije neposredno vidljivo, ali što predstavlja unutrašnju sadrţinu treba da omogući sistematsko sreĊivanje i dublje objašnjavanje već
odreĊenih odnosa koji su u zakonima ili u iskustvenim uopštavanjima poznatih iskustvenih saznanja. MeĊutim, uloga teorije se ovim ne
već utvrĊeni. Obiĉno se ovaj postupak u objašnjavanju zakona naziva iscrpljuje. Njen zadatak se ne sastoji samo u tome da omogućuje
tumaĉenjem ili interpretiranjem, a vrlo ĉesto se smatra da se tuma- predviĊanja onih pojava koje u svom postojećem obliku moţe da
ĉenje sastoji u otkrivanju tzv. mikrostrukture pojava na ĉiji se objasni. Pored toga, teorija treba da bude i stalan izvor podsticaja za
makroaspekt zakon odnosi. Većina opštih stavova u sociologiji se postavljanje i uspešno reša-vanje novih pitanja. Ova osobina se
odnose na neke kolektivne društvene oblike, klase, društvene obiĉno naziva heuristiĉkom plodnošću teorije. Na primer, teorija o
organizacije, ekološke oblike itd. i kazuju nešto o raznim kolektivnim društvenoj strukturi bi trebalo ne samo da povezuje sva saznanja o
makroaspektima tih pojava. Uzmimo na primer stavove da u vezama razliĉitih društvenih pojava s društvenim strukturama
naseljima odreĊenog karaktera postoji veća ili manja društvena odreĊenog tipa, nego da istovremeno bude ţiv izvor novih ideja o
vidljivost raznih pojava i razliĉita organizacija društvene kontrole. tome u kojim pravcima treba nastaviti s ispitivanjem uticaja strukture
Ĉesto se, meĊutim, smatra da je otkrivanje mikrostrukture ovih na ostale društvene pojave, i da pretpostavke izvedene iz teorije budu
kolektivnih pojava najbolji put za objašnjenje svakog njihovog zatim iskustveno potvrĊene. Za heuristiĉki plodne teorije
makroaspekta i njihovih meĊusobnih makro-odnosa. Ĉitav niz
fizikalnih teorija su po svojoj strukturi mikro-
235
234
postoji uvek najveće interesovanje u nauci, pošto se one nalaze u pod pretpostavkom da je proces zakljuĉivanja taĉan, ispravnost
središtu najţivljih istraţivanja. A istovremeno je naknadno zakljuĉaka zavisi samo od polaznih aksioma. Sve dok ne doĊe do
iskustveno potvrĊivanje pretpostavki izvedenih iz neke teorije pokušaja da se formalni matematiĉki ili logiĉki deduktivni modeli
najubedljiviji dokaz o njenoj taĉnosti. Znatno se povećava ube-Ċenje primene u nekoj iskustvenoj oblasti, uopšte se ne postavlja pitanje
u taĉnost neke teorije ako ona omogući predviĊanje nekih pojava za njihove istinitosti, već samo da li su oni logiĉki i matematiĉki
koje se nezavisno od nje nije znalo. koherentni. Aksiomi se mogu izabrati proizvoljno, a koherentnost
Nauĉnoj teoriji se, dakle, postavlja niz zahteva, meĊu kojima zavisi jedino od toga da li je proces zakljuĉivanja bio ispravan i da li
su najvaţniji: (1) da bude iskustveno proverljiva; (2) da bude je u zakljuĉcima razvijeno samo ono što je prethodno bilo sadrţano u
precizna, naravno, prema datim mogućnostima i prema normama aksiomima ili postulatima. U deduktivnoj nauĉnoj teoriji, meĊutim,
odreĊene nauke; (3) da povezuje, objašnjava i tumaĉi proverena taĉnost postulata zavisi i od toga da li se potvrĊuju iskustveni
iskustvena uopštavanja i zakone; (4) da moţe biti upotrebljena za zakljuĉci koji su iz njih izvedeni u onom delu stvarnosti na koji se
predviĊanje onih pojava koje u svom postojećem obliku moţe da zakljuĉci odnose. Slikovito reĉeno, matematiĉka dedukcija visi o
objasni; (5) da bude heuristiĉki plodna, i (6) da bude, bar svome vrhu, o svojim izabranim aksiomima. Teorijsko-sadrţinska
perspektivno, primenljiva u nekom obliku ljudske prakse. Tek sa dedukcija se oslanja na široku osnovu svojih zakljuĉaka koji se
stanovišta ovih osnovnih zahteva mogu se oceniti i neki drugi zahtevi neposredno odnose na stvarnost i od njihove taĉnosti zavisi
ili neka druga naĉela koja se ĉesto istiĉu. U logiĉkoj literaturi moţe se ispravnost njenoga vrha, tj. njenih teorijskih postulata. Ova zavisnost
dosta ĉesto naći zahtev za tzv. jednostavnošću teorije. Taj zahtev je deduktivne teorije od njene iskustvene osnove najbolje se vidi iz
vrlo star; postavio ga je još u srednjem veku poznati sholastiĉar Okam sledećeg: ako se otkriju nove iskustvene pojave i novi iskustveni
svojim ĉuvenim stavom Entia.non sunt multiplicanda praeter odnosi koji posle iscrpnog ispitivanja pouzdanosti i ispravnosti
necessita-tem, što znaĉi da osnovne pojmove treba svesti na dobijenih podataka nisu u skladu sa teorijom, ova se mora menjati,
najneophod-niju meru. Zahtev za jednostavnošću je povezan s ispravljati, pa ĉak i napuštati. Ali, ni najveće promene u teoriji ne
teţnjom da teorijska saznanja budu jasna, što odreĊenija i da ih je što mogu da izmene ili opovrgnu iskustvene ĉinjenice koje su ranije bile
lakše primenjivati. Ali u ovom zahtevu dolazi do izraţaja i jedno na egzaktan naĉin utvrĊene. Moţe se, na primer, radikalno izmeniti
estetsko naĉelo, jer kao uopšte u ţivotu i u teoriji jednostavnost znaĉi teorija o uzrocima ratova, ili, što je u stvari isto, mogu o tome
i lepotu. MeĊutim, nije opravdano apsolutizovati ovo naĉelo pre nego postojati razliĉite teorije, ali proverene ĉinjenice o istorijskim
što se razmotre već izneti osnovni zahtevi, koji su, nesumnjivo, vrlo ratovima stoje kao graĊa koja se mora uzimati u obzir u svim
sloţeni i na koje ĉesto jedna suviše pojednostavljena teorija nije u korektnim teorijama. Promene u teorijskim shvatanjima mogu jedino
stanju da odgovori. Jednostavnost prema tome nije primaran zahtev i pokazati da ranija shvatanja o adekvatnoj iskustvenoj evidenciji nisu
samostalna epistemološka vrednost, nego samo najpoţeljniji naĉin na bila dovoljno potpuna ili da su neki njihovi delovi teorijski irele-
koji teorija treba da zadovolji osnovne epistemološke zahteve.26) vantni, ali ona ne mogu osporiti iskustvene podatke koji su prethodno
Ovu dosta elementarnu analizu strukture i epistemološke na korektan nauĉan naĉin utvrĊeni. Ovo najbolje pokazuje koliko su u
funkcije teorije treba dopuniti razmatranjima o naĉinu njenog nauci uvek u krajnjoj liniji primarne iskustvene ĉinjenice, premda,
nastajanja. Iz prethodnog izlaganja se moţe zakljuĉiti da svaka kao što će se videti u poglavlju o teoriji nauĉnog obaveštenja, u
razvijena nauĉna teorija ima deduktivnu strukturu. Ova izrazito stvaranju izvorne evidencije teorijski momenti imaju vrlo veliku
deduktivna struktura razvijene teorije i jeste razlog mnogih pogrešnih ulogu.
shvatanja o njenom nastanku. Naime, sve do nedavno nisu u logici Isto tako je pogrešno smatrati da nauĉne teorije, zbog toga
bile dovoljno jasno uoĉene razlike izmeĊu dedukcije u formalnim što su u svom razvijenom cbliku izrazito deduktivne, nastaju i
sistemima, na primer u matematici i formalnoj logici, i deduktivne razvijaju se samo deduktivno, tj. da se uvek polazi od postulata ili
sadrţinske teorije.27) U matematiĉkoj dedukciji ili u dedukciji u aksioma i od njih ide ka iskustvu. Ovakav put nastajanja i razvijanja
formalnoj logici, nauĉnih teorija bio bi mogućan samo pod pretpostavkom da su
2e
) Šire o epistemološkom znaĉaju naĉela jednostavnosti teorije vid. M. polazni teorijski postulati iskljuĉivo intuitivne prirode, ti. da oni nisu
Bunge, The Weight of Simplicitv in the Construction and Assay-ing of Scientific plodovi dugog i sistematskog iskustva o stvarnosti, nego neposredna
Theories, Philosophy of Science, vol. 28 (1961), Na 2. saznanja neĉeg što je jasno, oĉigledno i neosporno, ili sasvim
") Vid. R. B. Braitwaite, op. cit., p. 350-54. neoĉekivana intuitivna
236 237
poimanja najdubljih struktura stvarnosti. U stvari, teorijski postulati nauci ranije obraĊivan ili nije, i da li se o njemu mogu iz postojeće
su najĉešće rezultat dugotrajnog prethodnog prouĉavanja stvarnosti i teorije deduktivno izvesti dovoljno odreĊene pretpostavke.
nastaju kao pokušaj da se saznanje koje već postoji u niţim oblicima, Razmatranje nauĉne teorije ne moţe se u metodologiji jedne
na primer u iskustvenim uopštava-njima, meĊusobno nepovezanim posebne nauke iscrpsti na epistemološkoj ravni. Da li neka teorija
zakonima i teorijama uţeg obima sredi, poveţe i dalje uopšti. To spada u domen jedne ili druge nauke, zavisi i od ontološke prirode
znaĉi da teorija ĉesto nastaje i razvija se na induktivan naĉin. Ovaj njenih teorijskih postulata. Već je reĉeno da svaka nauka nastaje na
problem je u logici odavno poznat. Prilikom izlaganja Milovih osnovu neke naj opštije polazne apstrakcije kojom se utvrĊuje njen
metodoloških shva-tanja je ukazano da Mil razlikuje dve vrste iskustveni delokrug kao i osnovni ugao pod kojim ona prilazi
dedukcije: dedukciju u klasiĉnom smislu reci, koja od opštih stavova odreĊenom delu stvarnosti. Na osnovu toga se jedino moţe utvrditi
ide ka pojedinaĉnim, i tzv. inverznu dedukciju, koja polazeći od nekih da li se postulati neke nauĉne teorije kreću u iskustvenom i
iskustvenih uopštavanja traţi mogućnost njihovog deduktivnog po- intencionalnom delokrugu odreĊene nauke. Prema tome, ako postoji
vezivanja. Neki savremeni logiĉari, na primer Nil, nazivaju ovaj drugi opšta saglasnost u pogledu delokruga i osnovnog metodološkog
naĉin nastajanja deduktivnih teorija sekundarnom indukcijom. Pod pristupa neke nauke, nema većih teškoća u odreĊivanju da li neka
primarnom indukcijom se podrazumevaju induktivni postupci teorija spada u nju ili neku drugu nauku. Ali, ĉesto nema ove osnovne
pomoću kojih se stvaraju iskustvena uopštavanja i pojedinaĉni saglasnosti. ili je ona vrlo neodreĊena. Sociologija je u tom pogledu
zakoni. Sekundarna indukcija, meĊutim, ima zadatak 28da ta dosta karakteristiĉan primer. Zbog toga odgovor na pitanje: koju teo-
uopštavanja niţeg reda povezuje u opštije deduktiv-ne sisteme. ) riju treba smatrati sociološkom, zavisi od toga kako se odredi
Ovim se, naravno, ne ţeli umanjiti velika uloga dedukcije, ne delokrug sociologije i kako se shvata odnos izmeĊu nje i nekih drugih
samo u sintetizovanju nauĉnog znanja, nego i u razvijanju nauĉnih nauka. O tome i u prošlosti a i danas postoje u sociologiji razliĉita
teorija. Ta uloga se najbolje vidi u onoj malo pre pomenutoj shvatanja, mada se mnoga gledišta razlikuju samo u nijansama. Stoga
heuristiĉkoj plodnosti teorije. Iz neke postojeće teorije se mogu na shvatanje o prirodi sociološke teorije koje će biti izneto nije -prikaz
deduktivan naĉin, stvaralaĉkim kombino-vanjem njenih postulata stvarnog stanja, pa ĉak ni preovla-Ċiruće tendencije u savremenoj
izvoditi mnoge nove hipoteze, koje se tek kasnije proveravaju u sociologiji, nego program koii se smatra najracionalnijim. Ono je
iskustvu i na taj naĉin potvrĊuju ili odbacuju. Svaka potvrĊena najtešnje povezano s ranije iznetim shvatanjem o predmetu
hipoteza ove vrste znaĉi proširenje nauĉnog saznanja do kog se došlo sociologije i osobenostima sociološkog metoda.
prvenstveno deduktiv-nim putem. No, što je neka nauka teorijski Ako se sociologija shvati kao nauka o društvu, oĉigledno je
manje razvijena, pomenuta sekundarna indukcija ima veću ulogu u da postulati socioloških teorija, ne samo naj opštije sistematske nego
razvijanju njene teorije. Ovo treba utoliko pre naglasiti jer u logiĉko- i uţih, moraju biti stavovi o društvu i raznim izrazito društvenim
epi-stemološkoj literaturi postoje gledišta koja sasvim osporavaju odnosima, kao i stavovi o odnosima društva prema spoljnoj prirodi i
vrednost indukcije u stvaralaĉkom razvijanju 29teorije i svode je na prema biološko-psihiĉkoj ili antropološkoj prirodi ĉoveka. Verovatno
iskustveno proveravanje deduktivnih hipoteza. ) Indukcija se mora će se odmah postaviti pitanje zašto se odnosi društva prema
uvek rukovoditi nekom hipotezom, ali sve hipoteze ne nastaju biološkim, a još više prema psihiĉkim osobinama ljudi izdvajaju u
deduktivnim razvijanjem postojećih nauĉnih teorija. Ĉitav niz posebnu osnovnu oblast sociološke teorije, kad je poznato da je
hipoteza se pojavljuje kao naslućivanje problema o kome još ne ĉovek kao vrsta proizvod svoje društvene istorije, a i individualno je
postoje relevantna teorijska saznanja. Mnoge druge hipoteze nastaju od kolevke do groba izloţen izuzetno snaţnom uticaju svoga poloţaja
iz samog ţivota, zbog potrebe da se rešava neki zadatak koji nameće u društvu? Pa ipak ovo izdvajanje ima niz opravdanja. Prvo, biološki
ţivotna praksa, bez obzira da li je on u a i psihiĉki razvoj ĉoveka kao vrste, naroĉito njegovi niţi oblici,
poĉinju daleko pre pojave ljudskog društva. Zaĉeci biološkog i
28
) W. Kneale, op. cit., p. 103-6. 246-50. psihiĉkog razvoja ĉoveka nalaze se duboko u njegovoj predruštvenoj,
") Tipiĉan primer su »hvatanja K. Popera i grupe njegovih sledbenika. ţivotinjskoj istoriji. Drugo, svaki pojedinac i individualno ulazi u
Vid. K. Popper, Logic of Scientilic Discoverv, p. 27—30; isti, Conjectures and društvo s odreĊenim biološkim nasleĊem. U tom nasleĊu su sadrţane,
Refutations, Basic Books, New York, London, 1962, passim. svakako ne krute, ali ipak odreĊene mogućnosti kasnijeg razvoja bar
nekih znaĉajnih ljudskih psihiĉkih sposob-
238 239
nosti. Obiĉno se iz ĉinjenice da je biološko nasleĊe znaĉajno za koja je jedan od bitnih temelja društvene organizacije i elemenata
kasniji psihiĉki razvoj ĉoveka izvlaĉe konzervativni, pa ĉak i kulture, kao i u drugim oblastima kulture u kojima dolazi do izraţaja
aristokratski zakljuĉci. MeĊutim, ovde izdvajanje nasleĊa i bio-loško- odnos društvo-priroda i ĉovek-priroda.
psihiĉkih osobina pojedinaca ima sasvim drugi smisao i drugi cilj. Prilikom objašnjavanja predmeta sociologije i osobeno-sti
NasleĊe i individualne osobine ĉoveka se ne izdvajaju prvenstveno sociološkog metoda naglašeno je da globalna društva nisu apstraktni
zato da bi se traţile i opravdavale neke nuţne razlike meĊu ljudima, totaliteti, već da su više ili manje funkcionalno i teritorijalno, a ĉesto i
nego, upravo obrnuto, da bi se što svestranije prouĉavali razni etniĉki-kulturno diferencirana, i, napokon, da su elementarni delovi
društveni uticaji na razvoj potencijalnih ljudskih mogućnosti. Izgleda, svakog ljudskog društva pojedinci, konkretni ljudi. Sociološka teorija,
naime, da usled negativnih društvenih uticaja i izrazito društvenih stoga, ne moţe da bude samo apstraktna opšta teorija o globalnom
ograniĉenja ostvarene sposobnosti mnogih ljudi znatno zaostaju za društvu, iako je opšta teorija o globalnom društvu svakako teorijsko
potencijalnim sposobnostima s kojima oni dolaze na svet. Potrebno je jezgro sociologije. Pa bi bila dovoljno sadrţajna, ona mora
stoga ispitivati granice potencijalnih sposobnosti koje su sadrţane u objašnjavati specifiĉne odnose izmeĊu globalnog društva i
nasleĊu i društvene uslove u kojima se moţe postići najveći domet u najrazliĉitijih njegovih de-lova i mora biti u stanju da što potpunije i
njihovom ostvarivanju. A ako se potencijalne sposobnosti s svestranije analizira i objašnjava društvene uslove ţivota konkretnih
ostvarenim dometima ne poklapaju ili se znatno razlikuju, treba videti ljudi. To nesumnjivo znaĉi da sociološka teorija mora sjedinjavati
koji društveni ĉinioci najviše utiĉu da se potencijalne mogućnosti ranije pomenuti makro i mikro-aspekt društvenog ţivota. Ali, sliĉnost
ljudi ne ostvaruju. Na primer, vrlo krupan ne samo teorijski nego i izmeĊu razvijene sociološke teorije i mikro-teorija redukcioni-stiĉkog
praktiĉni zadatak jeste ispitivanje u kojoj meri odreĊeno društvo tipa, kakve postoje u nekim prirodnim naukama, samo je prividna. U
koristi intelektualni potencijal svojih ĉlanova. Poznato je da ga razna ovim poslednjim teorijama se pomoću mikrostruk-tura, što znaĉi
društva koriste u razliĉitoj meri. A pošto nije teško utvrditi da ponašanja nekih najsitnijih nevidljivih ĉestica, uspeva objasniti i
odreĊena društva ne koriste u dovoljnoj meri intelektualni potencijal fizikalna makro-struktura pojava koja se za-paţa u svakodnevnom
svojih ĉlanova, treba ispitivati zbog ĉega se to dešava. Upravo u iskustvu. Redukcionistiĉke teorije u sociologiji stvorene su prema toj
ovom smislu treba u sociologiji shvatiti Mark-sovu ideju otuĊenja. Ta analogiji. Pojedinac sa svojim individualnim osobinama, svojim
ideja ukazuje na potrebu stalnog pore-Ċenja nekih osnovnih potrebama, nagonima, sposobnostima, teţnjama, vrednostima i si.,
antropoloških ĉovekovih osobina i mogućnosti s realnim društvenim dobija ulogu analognu atomu, i zatim se iz mase meĊusobnih odnosa
uslovima za njihovo ostvarivanje. Ti realni društveni uslovi, naime, pojedinaca izvodi društvo u svim svojim oblicima i delatnostima. U
mogu da od ĉoveka otuĊuju izvesne njegove bitno ljudske shvatanju, koje se ovde zastupa, društvena mikro-struktura tj.
potencijalne sposobnosti, pretvarajući ga u intelektualnog bogalja i pojedinci sa svojim osobinama i neposrednim odnosima, pojavljuju se
moralnu nakazu. kao sastavni deo, kao tkivo globalnog društva. Premda mikro-
Sve svoje realne oblike i delatnosti društvo razvija u okviru struktura
razliĉitih konkretno-istorijskih globalnih sistema, bez obzira što su — ljudi s odreĊenim osobinama i svojim neposrednim odnosima
neki od tih sistema vrlo rudimentarni i minijaturni. Aksiomi opšte — nije pasivan odblesak strukture, organizacije, kulture i opšteg
sociološke teorije moraju stoga biti teorijski stavovi u kojima su stanja globalnog društva, ipak se ona razvija pod preovlaĊuju-ćim
uopštene zakonitosti postojanja .najrazliĉitijih istorijskih tipova uticajima globalnog društva. Malo je, stoga, verovatno da bi se ovako
globalnih društava, a pre svega stavovi o strukturi, organizaciji i shvaćena sociološka teorija i sociološki zakoni mogli re-dukovati na
kulturi razliĉitih tipova globalnih društava. Naravno, ako je teorija psihološku30ili biološku teoriju, ili na bilo kakvu teoriju o ĉoveku
uţa, ako se odnosi samo na j.edan tip globalnih društava, njeni pojedincu. ) MeĊutim, sociološka teonia bi mogla 1 trebalo bi da se
postulati mogu biti izvedeni iz uopšta-vanja koja vaţe za taj tip ukljuĉi u jednu opštu nauku u kojoj bi bila sjedinjena sva teorijska
globalnih društava, na primer za feudalno, kapitalistiĉko, znanja o ĉoveku kao istorijskoj vrsti.
socijalistiĉko. Što je teorija šira, opštija, to njeni aksiomi moraju da 30
se zasnivaju na uopštavanju podataka o razliĉitim vrstama globalnih ) šire o pokušajima i teškoćama redukcionizma u sociologiji vid. M.
Brodbeck, Methodological Individualism: Definition and Reduc-tion, Philosophy of
društava. Science, vol. 25 (1958), Na 1.
U podacima o organizaciji i kulturi globalnog društva
sadrţan je već i odreĊeni odnos društva prema prirodnoj okolini, jer
taj odnos se ispoljava u obliku društvene tehnologije
240 241
spleta uslova od kojih zavisi pojava B. Na primer, poznato je da je
5. odreĊeni minimum inteligencije-neophodan preduslov za postizanje
STRUKTURA I KARAKTER NAUĈNOG uspeha u odreĊenim vrstama škole. Lica koja ne poseduju taj
OBJAŠNJENJA minimum nisu, i pored svih napora, u stanju da završe te škole. To
znaĉi da je odreĊen nivo inteligencije neophodan uslov uspeha u
Ispitivanje strukture i epistemoloških funkcija zakona i nekom tipu škola. Ali, ipak, znatan broj dovoljno inteligentnih
teorija trebalo je da pokaţe kakve su prirode opšti i sistematski uĉenika ne uspeva da završi te škole zato što nedovoljno rade, a za
stavovi na kojima se zasniva teorijski sistem odreĊene nauke. završavanje škole je, pored bistrine, potreban i napor, sposobnost da
Analiza strukture i karaktera nauĉnog objašnjenja po-kazaće jedan od se istrajno ispunjavaju raznovrsni školski zadaci. Nivo inteligencije
osnovnih naĉina primene tih opštih stavova.31) Drugi naĉin primene je, prema tome, neophodan ali ne i dovoljan uslov uspeha u školi. On
zakona i teorija dolazi do izraţaja u nauĉnim predviĊanjima. O se javlja kao neophodan elemenat šireg spleta uslova. Oĉigledno je
nauĉnim predviĊanjima će se govoriti samo uzgred, koliko je stoga da u ovakvim sluĉajevima otkrivanje jednog neophodnog
neophodno za razumevanje nauĉnog objašnjenja. uslova nije dovoljno za objašnjenje odreĊene pojave.
Zakoni i teorije su osnovna sredstva nauĉnog objašnjenja što Isto tako A moţe biti dovoljan, ali ne i neophodan uslov
će se jasno videti iz njegove strukture. Svako razvijeno nauĉno pojave B. Ovo se dešava uvek kad postoji neki drugi uzrok pojave B
objašnjenje je deterministiĉke prirode. Ideal kome se teţi u nauĉnim koji je nezavisan od A. Drugim recima, ako jedna pojava nastaje zbog
objašnjenjima jeste otkrivanje neophodnih i dovoljnih uslova dva razliĉita, meĊusobno nezavisna uzroka, svaki od tih uzroka je
dovoljan uslov, tj. kad bilo koji od njih de-luje javlja se i pojava B.
nastanka pojave koju treba objasniti. Smisao ovog stava postaće Ali ni jedan od tih alternativnih uzroka nije neophodan uslov pojave
jasniji pošto se objasne pojmovi neophodnih i dovoljnih uslova. B, jer se ona javlja kad se pojavi bilo koji uzrok, a ne samo onaj koji
(1) A je neophodan uslov pojave B, ako se B nikad ne je oznaĉen simbolom A. Ovakvih sluĉajeva ima dosta u stvarnosti,
dešava a da se prethodno ili istovremeno nije pojavilo A. naroĉito u društvenim naukama. Poznato je da vrlo razliĉiti i
(2) A je dovoljan uslov pojave B, ako se B uvek javlja kad nezavisni uzroĉni spletovi izazivaju neke oblike društvenog
se javi A. ponašanja, na primer izostajanje s posla. Svaki od tih spletova je
(3) I, napokon, u trećem sluĉaju koji predstavlja idealno dovoljan, ali ne i neophodan uslov ovakvih pojava. Otkrivanje
nauĉno objašnjenje: A je neophodan i dovoljan uslov pojave B, ako dovoljnih uslova daje mnogo potpunije objašnjenje pojedinaĉne
se B nikad ne pojavljuje a da se prethodno ili istovremeno nije pojave, nego poznavanje samo jednog neophodnog. Ali za
pojavilo A, i istovremeno se uvek javlja kad se pojavi A. objašnjenje neke vrste pojava, koja nije dovoljno homogena,
A moţe biti neophodan, ali ne i dovoljan, uslov neke pojave. potrebno je poznavati razliĉite dovoljne uslove njenih uţih podvrsta.
To se dešava uvek, kad je A sastavni deo nekog šireg Što je neka teorija šira i potpunija, ona će prilikom objašnjavanja
31 odreĊene vrste pojava svestranije uzimati u obzir njene razliĉite
) O logiĉko-epistemološkim osobinama nauĉnog objašnjenja postoji vrlo dovoljne uslove. Na taj naĉin teorija postaje primenljiva na
obimna literatura koju nije potrebno iscrpno nabrajati, pošto se ĉitalac moţe o njoj
šire obavestiti u svakom sistematskom epistemološkom delu. Jedno od takvih dela raznovrsnije konkretne sluĉajeve.
jeste, npr., Neiglova knjiga navedena u prim. 12). Manje su prouĉene specifiĉnosti Takva razvijena teorija vrlo snaţno utiĉe na naĉin kla-
nauĉnog objašnjenja u društvenim naukama. Najiscrpnija studija ove vrste jeste R. sifikovanja pojava. Jedno od osnovnih naĉela svake klasifikacije jeste
Brown, Expla-. nation in Social Science, Routledge and Kegan Paul, London, 1963;
zanimljive su s ovog stanovišta i knjige G. Gibson, The Logic of Social Inquiry,
stvaranje što homogenijih grupa. Homogenost se moţe postići na
Routledge and Kegan Paul, London, 1980. i P. Gardiner, The Nature of Historical raznim nivoima, ali, ako se zasniva na nekim pojavnim obeleţjima,
Explanation, Oxford University Press, London, 1952; od manjih rasprava jedna od postignuta homogenost moţe biti vrlo površna, ĉak i samo prividna.
najpoznatijih je C. G. Hempel, P. Oppen-heim, The Logic of Explanation, u knjizi H. Mnogo dublja homogenost grupa u odreĊenoj klasifikaciji postiţe se
Feigl, M. Brodbeck (eds.), Readings in the Philosophy of Science, Appletton-Century otkrivanjem specifiĉnih deterministiĉkih spletova koji predstavljaju
Crofts, New York, 1953. U ĉasopisu Cahiers Internationaux de Sociologie, vol. XXI neophodne i dovoljne uslove odreĊene grupe pojava, koja je deo neke
(1956) objavljeno je nekoliko radova o objašnjenju u sociologiji i drugim društvenim
naukama. šire vrste ili klase pojava. Ako se, na primer, pretpostavi da su bolest,
opterećenost kućnim poslovima, rad na sporednom zanimanju, odnosi
unutar
242 243
radnog kolektiva i si. nezavisni uzroci izostajanja s posla, o tome će statistiĉkih podataka. Ako se oni odnose na sasvim odreĊene slu-
se prilikom njihovog klasifikovanja svakako voditi raĉuna, i neće se ĉajeve, i izraţavaju neku kolektivnu osobinu pojedinaĉnog sluĉaja,
smatrati da su izostanci s razliĉitim uzrocima stvarno ista pojava. Sve moţe se smatrati da se objašnjava pojedinaĉna pojava i kad se
razliĉite grupe izostanaka pripadaju jednoj opštoj vrsti pojava, objašnjava razliĉita uĉestalost odreĊenih masovnih pojava u nekom
meĊutim, s obzirom na specifiĉnosti njihovih uzroka one se društvu ili u nekom njegovom delu, na primer kad se objašnjava
posmatraju kao nešto posebno. Usled toga se prilikom objašnjavanja zašto su u pojedinim krajevima neke zemlje stope nataliteta vrlo
moţe uzeti u obzir ne samo ono što je relevantno za opštu vrstu razliĉite. Drugo je ako se u statistiĉkom obliku pojavljuje neki odnos
pojava, nego ono što je osobeno njenim podvrstama. izmeĊu dve ili više promenljivih koji nije ograniĉen na pojedinaĉne
Teorijski razvijenija nauka upravo zato što raspolaţe sluĉajeve, na primer odnos izmeĊu stepena obrazovanja i
odreĊenim saznanjima o neophodnim i dovoljnim uslovima neke proizvodnosti rada u raznim društvima. U tom sluĉaju se radi o
pojave moţe s daleko više sistema da usmerava opisivanje pojava. statistiĉkom iskustvenom uopštavanju, a ne o statistiĉkom opisu
Nestaje rasplinutosti nauĉnog opisa pojava, i s tim povezane pojedinaĉnih sluĉajeva.
neodreĊenosti i nesistematiĉnosti u prikupljanju izvornih Iz onoga što je već reĉeno o strukturi i epistemološkoj ulozi
obaveštenja, nego se i prilikom traţenja izvornih obaveštenja i u nauĉnih zakona i teorija moţe se zakljuĉiti da se opšti stavovi, tj.
opisivanju ide neposrednije ka cilju. Traţe se ona obaveštenja za koja zakoni i teorije, objašnjavanju time što se izvode iz nekih opštijih
se teorijski s dovoljno razloga pretpostavlja da su neophodna, jer se u zakona odnosno teorija, ili što se tumaĉi unutrašnji sadrţaj procesa
njima nalaze podaci koji su potrebni za ispitivanje ĉinilaca koji utiĉu usled kojeg se uspostavlja odnos što je izraţen u nauĉnom zakonu.
na odreĊenu pojavu. Vrlo ĉesto su oba elementa nauĉnog objašnjenja nerazdvojno
Nauĉna objašnjenja se mogu klasifikovati prema više zdruţena. Pri tom se od teorije koja objašnjava neki zakon ili uţi
razliĉitih kriterija. Po logiĉkom odnosu u kome se u objašnjenjima teorijski stav traţi da bude u stanju da objasni i neke druge zakone i
nalaze premise i zakljuĉak, ona se mogu podeliti na ĉisto deduktivna, teorijske stavove. U protivnom sluĉaju teorija ne bi raspolagala širom
ako zakljuĉak logiĉki nuţno sledi iz premisa, ili probabilistiĉka, ako iskustvenom evidencijom od one koja postoji za objašnjavani zakon,
zakljuĉak proizilazi iz premisa samo s odreĊenom verovatnoćom. niti bi ga povezivala u šire teorijske celine.33) Na primer, zakon
Zatim, objašnjenja mogu biti struktural-no-funkcionalna, ako je cilj društvene homogamije, koji je prethodno iskustvenim putem utvrĊen,
da se otkrije poloţaj i uloga neke vrste pojava u širem sistemu. Faktor objašnjava se izvoĊenjem iz odreĊenih stavova teorije o društvenoj
vremena dobija, meĊutim, sasvim drugu ulogu u genetiĉkim strukturi koji se odnose na društvene klase i slojeve, a kojima se,
objašnjenjima, ĉiji je osnovni cilj objašnjenje nastanka odreĊene pored sklonosti za sklapanjem unutarklasnih, odnosno unutarslojnih
pojave. Po nekim shvata-njima poseban tip objašnjenja su tzv. brakova mogu objasniti i druge osobine ovih društvenih oblika.
teleološka objašnjenja u kojima se neko ponašanje objašnjava U teorijskoj nauci je epistemološki najvaţnije objašnjavanje
namerama i ciljevima koji se pomoću njega ţele postići. Kasnije će zakona i teorija, pošto se na taj naĉin njena opšta saznanja postepeno
se videti da ova teleološka objašnjenja ne mogu da zamene povezuju u sve jedinstveniji teorijski sistem. U neposrednoj
deterministiĉka. Ova Neigelova podela ne iscrpljuje sve mogućnosti istraţivaĉkoj praksi se mnogo ĉešće objašnjavaju pojedinaĉne pojave,
klasifikovanja nauĉnih 32objašnjenja, nego samo ukazuje na neke otkrivanjem njihovih neophodnih i dovoljnih uslova. Drugim recima,
njihove najĉešće tipove. ) pojedinaĉna pojava se objašnjava otkrivanjem njenih veza sa širim ili
Pojedino nauĉno objašnjenje moţe se odnositi na (1) neki uţim delovima aktualne stvarnosti, kao i ispitivanjem delovanja
opšti stav (iskustveno uopštavanje, zakon ili teoriju), i (2) na aktivnih posledica njene dalje ili neposrednije prošlosti. Ne treba
pojedinaĉne pojave odreĊene vrste. Moţe se postaviti pitanje kuda u posebno isticati da na razne društvene pojave ne deluju samo aktualni
ovakvoj podeli spada objašnjavanje otkrivene statistiĉke uĉestalosti ĉinioci, tj. objektivno stanje u trenutku kada se one zbivaju. Razne
masovnih pojava. To zavisi od prirode osobine i oblici društvenog ponašanja pojedinaca, kao i društvenih
— organizovanih ili difuznih — oblika, rezultat su njihovog pret-
32
) E. Nagel, The Structure of Science, p. 20—26, kao i ćelo treće hodnog razvoja, nastaju pod snaţnim uticajem u tom razvoju
poglavlje. Vid. u R. Brown, op. cit., p. 40—44 et passim. Braun iscrpno klasifikuje
razna objašnjenja prema karakteru iskustvenih ĉinilaca na kojima se ona zasnivaju, 33
) E. Nagel, op. cit., p. 36-37.
razlikujući u tom pogledu objašnjenja pomoću namera, sklonosti, razloga i funkcija.
16«
244
245
steĉenih iskustava i sklonosti. Ovi se, nesumnjivo, mogu shvatiti i kao
samo aktualni ĉinioci. MeĊutim, u teţnji za dubljim objašnjenjem nazove skicom nauĉnog objašnjenja, upravo zato da bi se ukazalo na
uvek je korisno ispitati uslove njihovog obrazovanja u prošlosti. Na njegovu potpunost.
primer, prilikom ispitivanja aktualnih postupaka neke društvene Nauĉno objašnjenje dobij a sistematski karakter prime-nom
organizacije treba uzeti u obzir nastajanje njene strukture i tradicije u nauĉnih zakona i teorija. Svaka konkretna pojava povezana je
prošlosti. Pod pritiskom novonastale situacije ove se mogu više ili bezbrojnim vezama sa drugim iskustvenim pojavama. Sve te veze,
manje menjati, ali one uvek utiĉu na aktualno ponašanje organizacije, meĊutim, nisu podjednako znaĉajne za onu njenu osobinu, stanje ili
ako niĉim drugim a ono bar naporom koji organizacija mora uloţiti promenu koji se u odreĊenom sluĉaju ţele objasniti. Nauka nastoji da
da bi izmenila neki deo svoje strukture i tradicije. u sloţenom iskustvenom kompleksu razliĉitih veza i odnosa u kojima
Prva pretpostavka nauĉnog objašnjenja neke pojedinaĉne postoji ili je nastala objašnjavana pojava, utvrdi njene neophodne i
pojave, a, kao što je reĉeno, to mogu biti i kolektivni skupovi dovoljne uslove pomoću proverenih zakona i teorija. Pojedinaĉna
masovnih pojava, jeste taĉan opis njenog stanja. Ako se zanemari da pojava moţe se smatrati posebnim sluĉajem nekog opšteg zakona ili
se prilikom objašnjenja raznih pojava u svakodnevnom ţivotu obiĉno teorije ako se njeni iskustveno utvrĊeni poĉetni ušlo vi podudaraju s
ne stvara toliko sistematski i precizan opis objašnjavanih pojava, uslovima vaţenja odreĊenog zakona ili teorije. Na primer, u
moţe se reći, da na sliĉan naĉin postupa i zdrav razum. I on ispituje objašnjavanju uzroka zbog kojih se razveo neki brak ili grupa
uslove u kojima se izvesno duţe ili kraće vreme nalazila neka pojava, brakova, na njihov opis se primenjuju teorijska znanja o uzrocima
nastojeći da u njima otkrije uzroke one njene osobine, stanja ili razvoda. Objašnjenje je osnovano samo ako su u opisu objašnjavanih
postupka koje ţeli da objasni. Prilikom otkrivanja tih uzroka zdrav pojava, njihovim poĉetnim uslovima, iskustveno utvrĊeni ušlo vi
razum se oslanja na svakodnevno iskustvo i na što potpunije vaţenja primenjenih teorijskih stavova. U objašnjenje posebne pojave
neposredno poznavanje pojedinaĉnog sluĉaja, a, zatim u njegovim moţe se imati tim veće poverenje što su pri-menjeni teorijski stavovi
objašnjenjima dolaze do izraţaja rasprostranjena shvatanja i tradicije bolje provereni.
odreĊene kulture. I pored postojanja ovih opštih elemenata, bitna Pošto su u teorijski razvijenom nauĉnom objašnjenju
osobina zdravorazumskih objašnjenja jeste improvizacija; ona se neophodni i dovoljni uslovi objašnjene pojave izvedeni iz njenih
stvara za odreĊeni sluĉaj, najĉešće zbog neke neposredne praktiĉne poĉetnih uslova, tj. iz opisa njenog stanja i poloţaja u stvarnosti, na
potrebe. Nauĉno objašnjenje se radikalno razlikuje od osnovu zakona i teorija, po svojoj logiĉkoj strukturi takvo objašnjenje
zdravorazumskog upravo po tome što se nastoji da ono ne bude je deduktivan zakljuĉak, u kome su jedne premise provereni nauĉni
improvizacija, koja bi vaţila samo za jedan odreĊen sluĉaj, nego da zakoni ili provereni teorijski stavovi, a druge sadrţe pouzdane i
objašnjenje pojedinaĉnih sluĉajeva ima u što većoj meri opšti i precizne iskustvene podatke o poĉetnim uslovima objašnjavane
sistematski karakter. U nauĉnom objašnjenju se pojedinaĉni sluĉajevi pojave. Ponekad se nedovoljno uviĊa da su u zasnovanom nauĉnom
izvode iz nekih opštih pravilnosti, za koje je utvrĊeno da vaţe za objašnjenju podjednako neophodne premise obe vrste, premda se
ĉitavu vrstu pojava kojoj oni pripadaju. Na tim opštim saznanjima o njihove funkcije razlikuju. Iz logike je poznato da se iz dva opšta
vrsti kojoj pripada pojedinaĉni sluĉaj, zasniva se nauĉno objašnjenje. stava ne moţe izvesti pojedinaĉan stav. Da bi se iz opštih stavova
Ali, kao što je već reĉeno, prilikom analize strukture nauĉnog mogao izvesti neki pojedinaĉan stav, mora postojati bar jedna
zakona, ni jedan zakon ne iscrpljuje pojedinaĉnu pojavu do kraja; ni pojedinaĉna premisa. U nauĉnom objašnjenju pojedinaĉnih pojava
primena ĉitavog niza zakona nije dovoljna da do kraja i bez ostatka ova premisa sadrţi opis poĉetnih uslova objašnjavane pojave. Od
objasni konkretne individualne osobenosti pojedinaĉnog sluĉaja. teorijskih stavova zavise dubina i sistematski karakter objašnjenja, jer
Zbog toga se obiĉno teorijsko jezgro objašnjenja, koje se sastoji u što se neka pojava moţe ukljuĉiti u širi teorijski okvir, to se više
izvoĊenju objašnjavane pojedinaĉne pojave iz nekih opštih nauĉnih saznaje o deterministiĉkim strukturama u kojima ona nastaje. Zakoni
stavova mora upotpunjavati nizom konkretnih saznanja o i teorije su garantija da iskustveni odnos koji se iznosi kao
pojedinaĉnoj pojavi. MeĊutim, ako u nekom objašnjenju ima više objašnjenje pojave nije sluĉajan i proizvoljan. Kad se, na primer,
ovakvih improvizovanih dopuna i ako one preovladavaju, ono se ne uĉestalost odreĊene vrste sukoba u nekoj organizaciji objašnjava
smatra razvijenim nauĉnim objašnjenjem. Neki epistemolozi pomoću nekih proverenih stavova teorije organizacije, objašnjenje
(Hempel) predlaţu da se ono nije improvizacija jer se u njemu primenjuju saznanja koja su već
nezavisno potvrĊena u nizu drugih sluĉajeva. Upravo ova primena
nezavisno utvrĊenih opštih sa-
246 247
znanja na konkretne sluĉajeve daje nauĉnom objašnjenju karakter elemenat objašnjenja. MeĊutim, epistemološki fenomenalizam
opštosti. precenjuje znaĉaj opisa pojava u njihovom objašnjavanju, pa ĉak
MeĊutim, taĉnost objašnjenja konkretnih pojava ni iz daleka briše granicu izmeĊu preciznog opisa i objašnjenja. Ovakvo shvatanje
ne zavisi samo od taĉnosti opštih stavova pomoću kojih se one prirode nauĉnog objašnjenja logiĉki proizilazi iz feno-rnenalizma kao
objašnjavaju, tj. od taĉnosti zakona i teorija. Nema taĉ-nog i opšteg epistemološkog stanovišta. S obzirom da odbacuje mogućnost
egzaktnog objašnjenja ako objašnjavane pojave nisu temeljito opisane i potrebu da nauka otkriva neke dublje deterministiĉke strukture
i ako u opisu njihovih poĉetnih uslova nisu sadrţani precizni podaci o stvarnosti, fenomenalizam mora objašnjenje izjednaĉiti s opisom.
onome što se teorijski smatra njihovim neophodnim i dovoljnim Najdosledniji fenomenalisti stvarno smatraju da nema razlike izmeĊu
uslovima. Samo pomoću teorije, ma koliko ona bila taĉna, ne moţe se objašnjenja i preciznog, sistematskog i što ekonomiĉnijeg opisa.
ništa pojedinaĉno objasniti sve dok ne postoji upotrebljiv opis Nauka moţe da kaţe samo kako se nešto zbiva, a ne i zašto. „Zašto"
poĉetnih uslova konkretne pojave. Ni najbolji kliniĉar u nekoj oblasti spada u metafiziku.
medicine ne moţe dati konkretnu dijagnozu bez pregleda bolesnika, O ulozi preciznog opisa poĉetnih uslova u objašnjenju već je
pomoću koga treba utvrditi stanje njegovog organizma. Tek kad se na dovoljno reĉeno. Treba dodati da opis moţe imati i znatnu
podatke dobijene pregledom i anamnezom bolesnika pri-mene prognostiĉku vrednost, tj. sluţi kao osnova za predviĊanja. Neka kao
teorijska saznanja medicine, koja se odnose na odreĊene oblike primer posluţi relativno prost statistiĉki opis prirodnog kretanja
patologije, postaje mogućna konkretna dijagnoza. Ta konkretna stanovništva. Povezivanjem redovnih podataka o prirodnom kretanju
dijagnoza je u stvari saţeto objašnjenje stanja koje je utvrĊeno u toku stanovništva i preseljavanjima s diskontinuiranim popisnim podacima
kliniĉkog pregleda. Precizan opis poĉetnih uslova je, dakle, o opštim strukturama stanovništva moţe se izgraditi opisna osnova za
neophodan uslov taĉnih objašnjenja, pošto su pouzdano i precizno mnogobrojna praktiĉno vrlo znaĉajna predviĊanja. Mogu se, na
utvrĊeni poĉetni uslovi njegov iskustveni temelj. primer, predviĊati budući kontigenti dece koja će odreĊene godine
Što se odreĊene pojave mogu objasniti u širem teorijskom doći u uzrast u kome poĉinje obavezno školovanje i na taj naĉin
okviru, pod pretpostavkom da sistematiĉnost ne ide na uštrb predvideti potrebe u školskim mestima, nastavnim kadrovima,
preciznosti, objašnjenje je ĉvršće zasnovano, jer se objašnjavane teritorijalnom rasporedu škola; mogu se predviĊati vojni efektivi,
pojave posmatraju u širem deterministiĉkom spletu. Ipak, konaĉnih naroĉito ako se uzme u obzir jedan dosta stabilan procenat lica
nauĉnih objašnjenja nema iz više razloga. Prvi od niih je ontološke nesposobnih za vojsku; zatim potrebna stambena izgradnja za
prirode. Uzroĉni nizovi u koiima se nalaze objašnjavane pojave su zadovoljavanje stambenih potreba novih brakova itd. Dakle, precizan
beskonaĉni. Praktiĉno je pitanje do koje mere prilikom objašnjavanja opis omogućuje niz predviĊanja. Što neke pojave imaju stabilnije
odreĊene pojave moţe da bude vaţna njena prošlost i veze s drugim strukture, njihov sistematski opis omogućuje pouzdanija predviĊanja,
pojavama u aktualnoj situaciji. A od stupnja teorijske razvijenosti ĉak i bez ikakvog teorijskog objašnjavanja.
neke nauke zavisi u kojoj se meri moţe prilikom objašnjavanja neke MeĊutim, ovakva predviĊanja ne znaĉe da su odreĊene
pojave uzeti u obzir uzroĉni niz ĉiji je ona kraj, i deterministiĉki splet pojave nauĉno objašnjene. Ĉesto se, naime, misli da objašnjenje i
ĉiji je ona aktualni deo. Drugi, gnoseološki, razlog zbog koga nema predviĊanje imaju identiĉnu logiĉku strukturu. Jedina razlika izmeĊu
konaĉnih objašnjenja najtešnje je povezan s prethodnim. Naime, ne objašnjenja i predviĊanja sastojala bi se u tome što su u objašnjenju i
postoje konaĉna teorijska saznanja i na svako objašnjenje uvek je pojave koje se objašnjavaju i njihovi poĉetni uslovi poznati i
mogućno postaviti jedno novo „zašto". Pitanje je da li je to novo objašnjenje dolazi post factum. U predviĊanjima predviĊena pojava
„zašto" teorijski ili praktiĉno vaţno, i da li spada u odreĊenu nauku, se još nije desila, ali se njeno pojavljivanje oĉekuje na osnovu nekih
ali u naĉelu ono je mogućno kao zahtev da se dalje razvija neko teorijskih pretpostavki i poznatih poĉetnih uslova ili njihovog
postojeće objašnjenje. budućeg razvoja. Nedostatak ovakvog shvatanja odnosa izmeĊu
Iz izloţene strukture nauĉnog objašnjenja moţe se zakljuĉiti nauĉnog objašnjenja i predviĊanja sastoji se u tome što sva
da je za nauĉno objašnjenje podjednako neophodno raspolagati predviĊanja nemaju ovako razvijenu teorijsku osnovu. Na prvi pogled
dovoljno odreĊenim i proverenim teorijskim stavovima i preciznim moţe izgledati paradoksalno, ali je sasvim razumljivo da se neke
opisom poĉetnih uslova objašnjavanih pojava. Oĉigledno je, dakle, da teorijski slabije objašnjene pojave mogu lakše i taĉnije predviĊati
je opisivanje objašnjavanih pojava bitan zato što se pojavljuju u stabilnijim deterministiĉkim strukturama,
nego neke druge teorijski mnogo bolje objašnjene pojave
248 249
koje se javljaju u otvorenijim deterministiĉkim spletovima. Usled upotpuniti ono što je u ovome već reĉeno prilikom analize
toga je u ovom drugom sluĉaju, iako su poznati relevantni uslovi metodoloških shvatanja Maksa Vebera i nemaĉkog istorizma.
pojava, mnogo teţe predviĊati njihove buduće poĉetne uslove, a Epistemološki pravci koji odbacuju mogućnost otkrivanja zakona u
taĉno poznavanje poĉetnih uslova je podjednako vaţno za konkretna društvenom ţivotu, i koji društvene nauke u stvari svode na isto rij
predviĊanja i konkretna objašnjenja. Bez poznavanja konkretnih sko opisivanje pojedinih kultura i isto rij skih epoha, logiĉno moraju
poĉetnih uslova predviĊanje moţe biti samo sasvim kondicionalno i odbacivati i objašnjenje ove vrste. Ĉak i kada ne odriĉu potpuno
usled toga, ukoliko se odnosi na konkretni sluĉaj, nepotpuno. mogućnost otkrivanja zakona u društvenom ţivotu, ovi pravci pridaju
Ĉinjenica da se neke teorijski dobro objašnjene pojave vrlo zakonima sasvim sporednu ulogu u društvenim naukama. Smatra se
teško predviĊaju, mnogo teţe od slabije objašnjenih, nije osobenost da su zakoni neophodni u objašnjavanju prirode, u ĉiju bit ĉovek ne
društvenih nauka. Poznato je da su najstabilnija razna astronomska moţe da prodre dok se kultura, kao delo ĉovekovog slobodnog
predviĊanja, koja se vrlo ĉesto uzimaju kao primer nauĉne stvaralaštva, moţe shvatiti jedino iznutra, razumevanjem njenih
egzaktnosti, ali se uvek ne uviĊa da je jedan od bitnih preduslova idejno-vrednosnih sadrţaja i uţivljavanjem u psihiĉki ţivot i istorijski
ovih predviĊanja okolnost da se astronomske pojave dešavaju u mentalitet ljudi i društvenih zajednica koji su je stvarali. Pri tome
ĉvrsto zatvorenim prirodnim sistemima, i da nema razloga da se ekskluzivni j i zastupnici teorije razumevanja, kao zamene za determi-
oĉekuje da će unutrašnje strukture pojedinog astronomskog sistema u nistiĉko objašnjenje, smatraju da se ono svodi na uţivljavanje u neke
dosledno vreme — shvaćeno u astronomskom smislu — biti prošle kulturno-istorijske sadrţaje, da se moţe razu-meti samo ono što
znaĉajnije izmenjene uticajem nekog ĉinioca izvan sistema; na primer se moţe ponovo doţiveti, i da tamo gde prestaje mogućnost ponovnog
da će neki drugi sistem bitno uticati na promene odnosa izmeĊu preţivljavanja odreĊenih isto rij skih iskustava prestaje i mogućnost
pojedinih planeta i Sunca u Sunĉevom sistemu. Zbog toga što je njihovog nauĉnog prouĉavanja. U epistemološkom pogledu razna
sistem zatvoren, a otkriveni su zakoni koji objašnjavaju putanje shvatanja razumeva-nja, kao osobenog nauĉno-istraţivaĉkog
raznih nebeskih tela, mogu se na osnovu tih zakona i poznavanja postupka, kojima se ţeli zameniti nauĉno objašnjenje imaju niz bitnih
aktualnog stanja sistema predviĊati niegova stanja u dalekoj nedostataka. Prvi od njih sastoji se u tome što pojam razumevanja nije
budućnosti. Na drugoj strani, vrlo je teško taĉno predvideti šta će se nigde taĉno odreĊen, iako se pod njim podrazumevaju vrlo razliĉite
desiti s listom koii padne s drveta posle pet minuta, iako postoje vrlo stvan.ss) Razumevanje moţe da bude (a) utvrĊivanje i celovito
egzaktna relevantna nauĉna saznanja o tome, samo zato što nije lako izlaganje stvarnog sadrţaja psihiĉkog ţivota lica koja su uĉestvovala
utvrditi sve poĉetne uslove u vrlo dinamiĉnim uslovima ovog kretanja ili uĉestvuju u nekom obliku društvenog ţivota, tj. mogu se isku-
(strujanja vazduha, razliĉiti poloţaj lista u kretanju, neravnine terena stveno ispitati njihove ideje, vrednosti, teţnje, namere i planovi u
itd.). Naravno, kad bi se raspolagalo svim poĉetnim uslovima, i kad onom obliku u kome su ti psihiĉki sadrţaji sastavni deo odreĊenog
bi uopšte to bilo praktiĉno vaţno, i ovo predviĊanje bi moglo, na društvenog ponašanja. U tom sluĉaju razumevanje ima izrazito opisnu
osnovu postojećih fizikalnih teorijskih saznania. da bude vrlo funkciju i nipošto ne moţe da zameni nauĉno objasnien">e pojava,
taĉno.34) sem ako se ne smatra da su taĉna saznanja o subjektivnom mišljenju i
Bilo bi pogrešno, zbog toga što postoji izvesna nesraz-mera stavu ljudi koji uĉestvuju u nekoj društvenoj pojavi dovoljni za njeno
izmeĊu nauĉnog objašnjenja i predviĊanja, saznajnu vrednost nauĉno objašm'enje. Ali. kad bi ono što ljudi misle da su uzroci
pojedinih objašnjenja meriti samo njihovom prognostiĉkom njihovog ponašanja bilo do-volino za nauĉno objašnienje stvarnih
sposobnošću. Jedina epistemološki pouzdana osnova za ocenu uzroka, izgubila bi se svaka razlika izmeĊu nauke i zdravog razuma,
vrednosti objašnjenja jesu širina i stepen proverenosti teorijskih odnosno izmeĊu nauke i odreĊenog konkretno-istorijskog oblika
stavova na osnovu kojih se utvrĊuju neophodni i dovoljni uslovi društvene ideologije. Naime, zdravorazumska i ideološka shvatanja
objašnjavanih pojava i preciznost opisa njihovih poĉetnih uslova. pokazuju sta ljudi misle da su njihove pobude i smatraju da su stvarni
Pošto je izneta struktura nauĉnog objašnjenja, treba se uzroci njihovih postupaka, ali je teško verovati da bi bilo ko
ukratko osvrnuti na osnovne argumente koji se iznose protiv 35
deterministiĉkog shvatanja nauĉnog objašnjenja, i na taj naĉin ) Iscrpnija kritiĉka razmatranja epistemološkog smisla „razumevanja"
vid. u Th. Abel, The Operation Called "Verstehen", u knjizi H. Feigl. M. Brodbeck
(eds.), Readings in The Philosophy of Science, P. 677-687; Q. Gibson, op. cit., eh. V.
S4
) E. Nagel, op. bit., p. 460-461.
250
251
u nauci mogao misliti da poznavanje i razumevanje subjektivnih nim osobinama organizacije, njenoj delatnosti i uslovima u kojima je
shvatanja ljudi mogu da zameno nauĉno objašnjenje. U stvari, ona nastala i u kojima deluje. Tek u tom sluĉaiu se mogu objasniti
vrednost prouĉavanja psihiĉkog aspekta društvenih pojava zavisi od društveni uslovi i uzroci nastanka njenih idejnih, organizacijskih i
toga u kojoj meri podaci o psihiĉkom ţivotu pomaţu da se potpunije operativnih naĉela, kao i utvrditi u kojoj se meri ona ostvaruju u
otkriju i shvate stvarni uzroci odreĊenih društvenih pojava, a ĉesto je delatnosti organizacije. Ili, drugi primer, teško je potpunije shvatiti
osnovni nauĉni zadatak upravo da se objasni kako odreĊeni objektivni uzroke raznih teškoća u razvoju nekih novih oblika društvene
ušlo vi utiĉu na nastanak i menjanje društvene psihologije i društvene delatnosti u nekom društvu ako nije ispitano da li se norme na kojima
kulture. Sociologija kulture teţi upravo da objasni usled ĉega se u se zasniva taj novi oblik delatnosti ne sukobljavaju s duboko
odreĊenim konkretnim društveno-istorijskim prilikama pojavljuje ne- ukorenjenim tradicionalnim shvatanjima društvene kulture toga
ka kulturna tvorevina ili celovita kultura s odreĊenim sadrţajem, društva. Pretpostavimo da u neko nerazvijeno društvo treba uneti
formom i stilom, i kako one zatim utiĉu na društvo. nauku, koja je nesumnjivo jedna vrlo osobena društvena delatnost.
(b) Razumevanje, meĊutim, moţe da se sastoji i u sa- Da li će taj pokušaj naići na veće ili manje smetnje, zavisi, izmeĊu
mostalnom tumaĉenju smisla raznih oblika društvenog ponašanja, ostalog, i od toga u kojoj se meri neke duboko ukorenjene i trajne
individualnog i kolektivnog, na osnovu istraţivaĉevog iskustva, a kulturne vrednosti toga društva suprotstavljaju normama na kojima se
samo uz manje ili veće oslanjanje na izvorne podatke o psihiĉkim zasniva nauka. Ako fatalizam proţima kulturu nekog društva, ili ako
osobinama ljudi iz odreĊene društvene sredine. Kad istraţivaĉ se u njoj ne ceni istrajan i samopregoran rad, samostalni razvoj nauke
samostalno tumaĉi smisao odreĊenog ponašanja, a ne preuzima prosto će u njemu nailaziti na velike teškoće. Da bi se razumeli neki izvori
smisao koji su svom ponašanju dali uĉesnici, u tako shvaćenom tih teškoća, potrebno je analizirati sadrţaj društvene kulture.
„razumevanju" se nuţno javljaju izvesne nove pretpostavke, koje nisu Ali ipak, izolovano uzete analize sadrţaja i opšte usme-
sadrţane u izvornim psihiĉkim podacima i taĉnost razumevanja renosti društvene kulture ili bilo kog posebnog oblika kulturnog
zavisi, pored kvaliteta izvornih podataka, i od teorijske osnovanosti stvaralaštva nisu dovoljne za njihovo sociološko objašnjenje, ako se
pretpostavki upotrebljenih u njihovom tumaĉenju. U tom sluĉaju ne pretpostavi da se kultura ili neki oblik kulturnog stvaralaštva
mnogo je bolje da te pretpostavke proizilaze iz proverenih opštih razvijaju nezavisno od opšteg sklopa društvenog ţivota, po nekim
saznanja, po mogućnosti zakona i teorija, nego iz nesistematizovanog svojim vlastitim imanentnim zakonima, ili da je odreĊeni oblik
liĉnog iskustva pojedinog istraţivaĉa. Na Veberovom primeru se kulturnog stvaralaštva osnovna determinanta ĉitavog društvenog
videlo da se ovo shvatanje razumevanja, kao samostalnog nauĉnog razvoja. Ako neko, na primer, smatra da je religija osnovni ĉinilac
tumaĉenja odreĊenih oblika ljudskog ponašanja, ako se dosledno ĉitavog društvenog razvoja, on moţe da tvrdi da je, time što je
razvije, priliĉno pribliţava ranije iznetom shvatanju strukture nauĉnog shvatio smisao i uticaje odreĊene religije, otkrio najopštije uzroke
objašnjenja. najrazliĉitijih drugih društvenih pbjava. MeĊutim, koliko je takva ili
(c) U trećem sluĉaju razumevanje moţe, napokon, da bude sliĉna tvrdnja nauĉno osnovana? Pošto je oĉigledno da se pomenuto
tumaĉenje sadrţaja, usmerenosti, logiĉke ili estetske strukture i stila stanovište ne moţe prihva^ titi, ispitivanje unutrašnieg smisla
raznih oblika društvene kulture, na primer, tumaĉenje sadrţaja, smisla pojedinih delatnosti i kulturnih tvorevina jeste samo jedan, mada
i unutrašnje logike religije nekog društva, njegove filozofije, morala, neophodan deo njihovog sociološkog objašnjavanja koje se sastoii u
pravnog sistema, umetnosti, politiĉke ili profesionalne ideologije, kao otkrivanju meĊusobnih odnosa pojedinaĉnih oblasti društvenog
i njihovih meĊusobnih smi-saonih veza. Ovakva unutrašnja analiza ţivota i njihovih veza s opštim sklopom društva u odreĊenom istorij-
pojedinih oblasti društvene kulture i njenog osnovnog sadrţaja je skom periodu. Dakle i u ovom vidu „razumevanje" je samo
sociološki nesumnjivo vrlo znaĉajna. Ona je jedna od neophodnih predradnja za kompleksnije nauĉno objašnjenje.
predradnji ne samo za sociologiju kulture, nego i za najveći deo Reĉeno je da pojam razumevanja nije bio jasno odreĊen.
ostalih socioloških prouĉavanja. Ne moţe se shvatiti neka Druga epistemološka slabost ovih pravaca jeste što zapostavljaju
organizacija ako se ne poznaje i ne razume smisao njene ideologije, razradu istraţivaĉkih postupaka podesnih za metodiĉ-nije stvaranje
njenog programa, organizacijskih naĉela i operativne doktrine. Pa osnove za objašnjavanje društvenih pojava i sasvim nedovoljno
ipak za sociološko prouĉavanje organizacije to nije ni izdaleka uviĊaju epistemološki znaĉaj dokazne strane nauĉnog objašnjenja.
dovoljno. Neophodno je raspolagati nizom podataka o raznim Sva se nada polagala, i još uvek se polaţe,
objektiv-
253
252
loško. Sve svesne ljudske delatnosti, pojedinaĉne i kolektivne, motivisane su
u istraţivaĉevo neposredno uţivljavanje i njegovu sposobnost da intuitivno nekim ciljevima koji se ţele ostvariti. Ponekad se usled toga izvodi
poima odreĊene idejno-vrednosne kulturne komplekse, a zapostavljalo se zakljuĉak da se one ne mogu uzroĉno objašnjavati. Smatra se, naime, da bi
unapreĊivanje postupaka za sistematsko prikupljanje podataka i za njihovu se njihovim uzrokom mogao smatrati samo cilj kome ljudi teţe pomoću
egzaktniju analizu. Zbog toga se i naĉin izlaganja u mnogim nauĉnim odreĊene delatnosti. A, kako se cilj nalazi u budućnosti, bilo bi besmisleno u
radovima koji su nastali u krilu ovog epistemološkog shvatanja znatno njemu videti uzrok, jer uzrok ne moţe da se pojavi pre svoje posledice. Zbog
pribliţava umetniĉkoj knjiţevnosti. Nema u tim radovima dovoljno dokazne toga se smatra da se ovi izrazito svrhoviti oblici društvene, i uopšte ljudske
snage, nema neophodne sistematske ĉinjeniĉke dokumentacije, nema delatnosti mogu objašnjavati jedino teleološki. ispitivanjem veze izmeĊu
dovoljno nastojanja da se pokaţe kako polazeći od izvornih podataka niz delatnosti i njenog cilja. U stvari se, bar u naĉelu, svako teleološko
zakljuĉaka vodi do konaĉnih sinte-teĉkih rezultata. Ali ĉesto ima vrlo objašnjenje moţe pretvoriti u deterministiĉko. Svaka svesna $vrsishodna
snaţnog poniranja u neke osnovne karakteristike pojedinih tipova kulture. akcija (prema tome teleologija se uzima samo u uţem smislu svesne
MeĊutim, koliko su te, ĉesto vrlo snaţne slike iskustveno osnovane, a koliko delatnosti, a ne i kao tzv. nesvesna, spontana teleologija ili svrhovitost o
su plod istraţivaĉeve mašte, ne moţe se na osnovu tih radova ni lako ni kojoj se ĉesto govori u biološkim naukama) moţe se dvostruko povezati sa
dovoljno zakljuĉiti. deterministiĉkom strukturom onog podruĉja stvarnosti na kome nastaje i u
Treba ipak reći da su istaknutiji predstavnici ovog pravca imali kome se odviia.36) Prvo, samo prividno je postavljeni cilj uzrok te delatnosti.
mnogo smisla za kulturno-istorijske sinteze i svojim radovima su ukazali na Stvarni uzrok neke svrsishodne delatnosti je splet okolnosti koji je uslovio
neophodnost da se u sociološkim prouĉavanjima raznih oblasti društvenog postavljanje cilja, i koji, zatim, odrţava uporno nastojanje nekog pojedinca
ţivota primenjuiu metodi kulturnoistoriskih i drugih nauka koje ispituju ili kolektiva da ostvari postavljeni cilj. Nije program neke organizacije uzrok
unutrašnju strukturu odreĊenih kulturnih tvorevina. Diltajevi pokušaji da njene delatnosti, nego su iskustvo te organizacije, uslovi u kojima ona ţivi,
razradi epistemološke osnove hermeneutike, kao sredstva za celovitiju njen poloţaj u odreĊenom društvu itd. uzroci zbog kojih je nastao program
sintezu kulturnih celina, tipiĉan su primer ovakvih nastojanje za koje većina kao pokušaj da se jasno i celovito odrede ciljevi njenog budućeg delovanja.
vrlo uticajnih struja u savremenoj sociologiji (empirizam, strukturalno- Izvor i motivi društvene delatnosti mogu se, prema tome, deterministiĉki
funkcionalistiĉka i formalna škola) nisu imale dovoljno razumevania, pošto objašnjavati. Drugo, i svi konkretni postupci od kojih se sastoji neka
su sociologiju preteţno usmeravale na prouĉavanje usko shvaćenih objektiv- svrsishodna delatnost moraju se uklopiti u deterministiĉku strukturu
nih društvenih odnosa, iskljuĉujući iz njenog delokruga sve-straniie odreĊenog dela stvarnosti. Od naĉina kako se ta delatnost ukljuĉuje u tu
sociološko prouĉavanie društvene kulture. Ipak iz po-menutih nastojanja strukturu i od njene efikasnosti da u toj strukturi izvrši neke ţeljene
nisu proistekla neka šira i sistematiĉni]a metodološka rešenja. promene, zavisi da li će postavljeni cilj biti ostvaren. Jer svaki postavljeni
Iz ovog razmatranja moţe se zakljuĉiti da pokušaj da se cilj pretpostavlja da onaj ko ga je postavio moţe u skladu s ciljem izvršiti
deterministiĉki tip nauĉnog objašnjenja, zasnovan na prime-ni proverenih neke promene u postojećim uslovima. Ciljeva ima realistiĉnih i
opštih nauĉnih stavova na pouzdano i precizno utvrĊene poĉetne uslove nerealistiĉnih, onih koji se ostvaruju i onih koii se ne ostvaruju, i postiţe se
objašnjavanih pojava, zameni vrlo neodreĊenim pojmom „razumevanja" ne nešto što niko nije oĉekivao. Cilj, dakle, ukazuje u najboljem sluĉaju samo
moţe da izdrţi epistemološku kritiku. Pojedini postupci na koje su ukazivali pravac neke delatnosti i eventualno njene motive, a ne i njene stvarne
razni zastupnici ideje „razumevanja" imaju opravdanje samo kao delovi uzroke. Pomoću cilja se, zbog toga, ta delatnost ne moţe nauĉno objasniti.
svestranijeg stvaranja socioloških izvornih obaveštenja ili kao predradnje
Ali otkrivanje teološke strukture neke svrsishodne delatnosti moţe
razvijenog sociološkog objašnjenja. Nema sum-nje da saznanja do kojih se
biti vrlo korisno za nauĉna predviĊanja. Poznavanje ciljeva, planova i
moţe doći putem sva tri navedena oblika „razumevanja" mogu da budu
odluka, koje u odnosu na budućnost stvaraju pojedinci, kao i šire ili uţe,
nauĉno znaĉajna obaveštenja i da imaju znatnu heuristiĉku vrednost. Ipak se
organizovane ili difuzne društvene grupe, znatno upotpunjavaju iskustvenu
od nauĉnog objašnjenja mora prvenstveno zahtevati dokazna snaga.
osnovu za
Deterministiĉko objašnjavanje pojava se ponekad osporava s još
jednog stanovišta, time što mu se suprotstavlja teleo- 3e
) Vid. R. B. Braithwaite, op. cit., p. 328-336.
256 257
jašnjenjem iskustvenih pojava. Ako se stane na stanovište da je donošenje vanje osnovnog pravca istorijskog razvoja jeste, po tim teorijama, sigurna
vrednosnih sudova u nauci dozvoljeno, pa ĉak i neophodno ĉim je u pitanju osnova za procenu koliko pojedini elementi društvenog ţivota datog
praktiĉna primena nauĉnih saznanja, kakav treba da bude postupak momenta pomaţu, odnosno oteţavaju društveni progres kao istorijsku
proveravanja takvih sudova? neminovnost, kao i što je u datoj kulturi ostatak prošlosti a što manifestacija
Bavljenje naukom je osobena društvena aktivnost. Kao i sve druge novog vremena. Ovde se ne mogu opširnije analizirati teškoće koje se
aktivnosti, i nauĉni rad poĉiva na odreĊenim vred-nostima. Koje su pojavljuju kad se bilo ideja prirodnog prava, bilo ideja imanentnog
vrednosti ugraĊene u temelje sociologije, I ima li uopšte smisla govoriti o društvenog progresa pokušaju upotrebiti za opravdanje pojedinih vrednosnih
„etiĉki neutralnoj" društvenoj nauci? To su osnovna pitanja o kojima će se sudova. Gornji shematski prikaz uĉinjen je samo da bi se pokazalo kako
raspravljati u ovom poglavlju. Po svom karakteru ova pitanja spadaju takoĊe odreĊena opšta filozofska koncepcija o društvu opravdava vrednosne
u epistemologiju, meĊutim, zbog svoje specifiĉnosti ona su ipak izdvojena u sudove u društvenim naukama.
posebnu celinu. Treba istaći, iako se to moglo vi-deti već iz istorijskog MeĊutim, krajem prošlog i poĉetkom ovog veka javlja se vrlo
uvoda, da se u shvatanju odnosa sociologije prema etiĉko-kulturnim odluĉan otpor protiv pomenutih teorija i, kao jedna od njegovih
vrednostima ogleda shvatanje njenog odnosa prema društvenoj praksi. manifestacija, nastojanje da se istraţivanje društvenih nauka ograniĉi na
Sve do poslednjih decenija XIX v. nije se gotovo uopšte objektivno utvrĊivanje ĉinjeniĉnog stanja. Ocenjivanje i kritika utvrĊenog
postavljao problem odvajanja procesa utvrĊivanja i teorijskog objašnjavanja stanja u društvu, kao i samostalno zalaganje za neke praktiĉne društvene
iskustvenih ĉinjenica od njihovog vrednosnog oce-njivanja. Nauka, odnosno mere, ne spadaju u iskustveno društvene nauke, već, prema mišljenju
socijalna filozofija, iz koje su se tek krajem XVIII v. poĉele izdvajati brojnih predstavnika ovog epistemološkog shvatanja, treba da se prepuste
pojedine društvene nauke (s izuzetkom istorije i pravnih nauka, koje su se socijalnoj filozofiji, etici i politici. U praktiĉnoj društvenoj delatnosti nauka
izdvojile ranije), vršila je istovremeno i jednu i drugu funkciju. Nije se ne moţe da postavlja ciljeve, već u najboljem sluĉaju da utvrdi ostvarijivost
uopšte pojavila teza da se utvrĊivanje iskustvenih ĉinjenica u i posledice postavljenih ciljeva, i da predlaţe najefikasnija sredstva i naĉine
epistemološkom pogledu korenito razlikuje od njihovog ocenji-vanja, niti da za njihovo ostvarenje.
vrednosne ocene i kritike utvrĊenoga ĉinjeniĉnog stanja nuţno umanjuju Ovo shvatanje o vrednosnoj neutralnosti društvenih nauka ima
objektivnost nauĉnog saznanja. Dve filozofske ideje, koje su bile uticajne u brojne predstavnike, naroĉito meĊu logiĉkim poziti-vistima i vrlo velik
evropskoj filozofskoj i nauĉnoj misli o društvu poslednjih nekoliko vekova, uticaj na epistemološku orijentaciju društvenih nauka u XX veku. Ipak, zbog
omogućavale su ovakav stav prema vrednostima. Prva, znatno starija ograniĉenog prostora neće biti iznošeni razliĉiti argumenti s kojima se
— teorija o prirodnom poretku i prirodnim pravima — vodi poreklo još iz opravdava vredno-sna neutralnost društvenih nauka. Treba samo naglasiti da
Antike. Druga, novija, izrazito moderna — ideja o progresivnom razvoju se ova teza kritikuje s epistemološkog a ne etiĉkog stanovišta, i da njen
društva — nalazi svoje istaknute predstavnike meĊu mnogim društveni smisao moţe biti vrlo razliĉit u zavisnosti od konkretnog
prosvetiteljima XVIII v. i u raznim varijantama dominira ĉitavim prošlim društvenog poloţaja nauke. Ima, naime, pokušaja da se stav o „vrednosnoj
stolećem. Obe ove ideje teorijski opravdavaju ne samo postojanje neutralnosti" objašnjava, izmeĊu ostalog i etiĉkom inferiornošću nauĉnika
vrednosnih sudova u nauci, već i brisanje svake dublje epistemološke koji ga zastupaju.2) Na taj naĉin se teza o vrednosnoj neutralnosti kritikuje s
razlike izmeĊu vrednosnih sudova i teorijskih stavova kojima se objaš- vrednosnog a ne epistemološkog stanovišta, što je ne samo mogućno, već u
njavaju iskustvene ĉinjenice, pošto se — prema tim teorijama pojedinim sluĉajevima, kad se radi o zloupotrebi nauke, i neophodno.
— vrednosni sudovi zasnivaju na objašnjenju Ĉinjenica. Po teoriji o MeĊutim, s vrednosnog stanovišta je nemogućno razmotriti osnovne
prirodnom pravu, vrednosni sudovi poĉivaju na otkrivanju prirodnih uslova epistemološko-metodološke probleme odnosa sociologije prema etiĉko-
društvenog ţivota koji se istovremeno smatraju idealnim, i na poreĊenju kulturnim vrednostima. Ti problemi (kao na primer: da li su vrednosni
iskustveno utvrĊenih prilika s idealnim prirodnim stanjem. U raznim sudovi i ocene uopšte spojivi s postulatima objektivnog nauĉnog
teorijama o društvenom progresu, kao imanentnom zakonu istorije, kriterij istraţivanja, što drugim re-
za donošenje objektivnih vrednosnih sudova jeste utvrĊivanje opšte za-
konitosti i konkretnih manifestacija društvenog razvoja. Pozna- a
) S. L. Hart, The Nature and Objectivity of Ethical JuĊgments, Philosophy and
Phenomenological Research, vol. XV, No 3, (1955), p. 362.
n Sociološki metod
258 259
cima znaĉi da li se oni mogu proveravati na iskustvenim podacima; da li je ljava mogućnošću da se potpuno slobodno izraţavaju sva stanovišta upravo
uopšte mogućno istraţivanje u društvenim naukama koje no polaze od o osnovnim vreĊnosnim problemima.4) Razlozi zbog kojih B. Rasi (B.
izvesnih vrednosnih pretpostavki; na koji naĉin sociologija moţe da stvara Russell) osporava mogućnost nauĉnih vrednosnih sudova su ĉisto
objektivne kriterije za ocenjivanje etiĉko-kulturnih vrednosti, ako su epistemološke prirode. Jer, zaista, Raslu se sve moţe pre prebaciti nego da
teorijski takvi kriteriji uopšte mogućni; koji su osnovni vrednosni postulati je u košmaru prve polovine našeg veka beţao od osnovnih društvenih
nauke, kao osobene društvene delatnosti, itd.) mogu se rešiti jedino na problema ili bio „etiĉki neutralan".
epistemološkom planu. Što se pak tiĉe etiĉke osude stava o „vrednosnoj
neutralnosti" nauke, ona je je ako se shvati kao opšta osuda nauĉnih
nastojanja ljudi koji su taj stav zastupali — sasvim neumesna. Nema sumnje 1.
da ova teza moţe da sluţi kao opravdanje konformizma, puzalaštva i
politikan-skog dodvoravanja u društvenim naukama. Ali kao opravdanje
takvih postupaka mogu isto tako dobro sluţiti i teze o „društvenoj VREDNOSTI I ĈINJENICE U NAUĈNOM
uslovljenosti saznanja", „društvenoj odgovornosti nauĉnika", „partijnosti" ISTRAŢIVANJU DRUŠTVENIH POJAVA
itd. Ipak izgleda — premda bi ova pretpostavka morala da se proverava
istraţivanjima sociologije nauke — da je ideja o vrednosnoj neutralnosti Od shvatanja odnosa nauĉnog istraţivanja i etiĉko-kulturnih
nauke dobrim delom plod njenog društvenog poloţaja. U sredini u kojoj vrednosti najneposrednije zavisi istraţivaĉka orijentacija sociologije i ostalih
slobodno istraţivanje osnovnih društvenih odnosa ne nailazi na nesavladive nauka o ĉoveku kao i shvatanje uloge tih nauka u društvenom ţivotu.
društvene prepreke, teza o nauĉnoj neutralnosti ima malo izgleda da bude Osnovna teza pristalica „vrednosne neutralnosti" društvenih nauka jeste da
šire prihvaćena u nauĉnim krugovima. Onde, pak, gde vannauĉni motivi su svi, ili bar osnovni vrednosni stavovi i sudovi voljno-afektivne, a ne sa-
spreĉavaju ne samo iznošenje rezultata istraţivanja vaţnijih društvenih znajne, objektivne prirode, te da bi njihovo unošenje u nauku oduzelo ovoj
odnosa, već i toliko „usmeravaju" nauĉnu delatnost da pojedini nauĉnik njene osnovne i specifiĉne-osobine— objektivnost i nepristrasnost. Ova
teško moţe da samostalno bira predmet svojih istraţivanja, ovo shvatanje, opreznost i skepsa prema vrednosnim sudovima i ocenama su u nauci,
iako ga je epistemološki nemogućno braniti, moţe da sluţi kao poslednje svakako, neophodni, jer u vredno-stima, pošto se one neposredno odnose na
sredstvo za zaštitu bar najograniĉenijih mogućnosti slobodnog i ljudske interese, htenja i namere, ima mnogo ĉisto voljnih elemenata, i
nepristrasnog bavljenja naukom. U takvim sluĉajevima zastupanje iracionalnih, mitskih objašnjenja i izgovora. Ta lavina iracionalne misli i
„vrednosne neutralnosti" moţe, bar nekim nauĉnicima, da bude opravdanje besmi-sla, stereotipa i predrasuda uvek preti da onemogući i uguši
neangaţovanja za nemoralne ciljeve u koje vladajući slojevi ţele da objektivnu i racionalnu, a to redovno znaĉi i kritiĉku, nauĉnu misao u
zloupotrebe nauku. Maks Ve-ber, koji se odlikovao upravo izuzetnom istraţivanju društvenih pojava. Ali stvaranje što ĉvršćih barijera, koje treba
ĉvrstinom i samostalnošću etiĉkih ubeĊenja, izneo je izvanredno snaţno da spreĉe prodiranje iracionalnog voluntarizma u nauku, ne znaĉi da
ideju da je usvajanje vrednosne neutralnosti nauke neophodno da bi se, u sociologija treba da se odrekne istraţivanja etiĉko-kulturnih vrednosti.
uslovima društvenog pritiska na slobodu istraţivanja i pedagoškog Nauĉno istraţivanje moţe i treba da obuhvati: (1) nastanak, delovanje i
delovanja, spasila ĉast i dostojanstvo nauĉnika i nastavnika. Od išĉezavanje pojedinih vrednosti i njihovih sistema; (2) prouĉavanje strukture
mnogobrojnih njegovih stavova o tom problemu dovoljno je navesti samo vrednosnog sistema, kao i ĉinjeniĉkih i teorijskih pretpostavki i argumenata
sledeći: „Pred ĉinjenicom, pak, da je slobodno raspravljanje upravo koje su u njega ukljuĉene; (3) prouĉavanje objektivnih antropoloških i
odluĉujućih praktiĉno-politiĉkih pitanja katedri trajno oduzeto, izgleda mi društvenih posledica koje proizilaze iz prakse pojedinaca, društvenih grupa i
da jedino odgovara dostojanstvu predstavnika nauke da ćute i o onim zajednica koji se rukovode odreĊenim vrednostima; (4) istraţivanje
vreĊnosnim problemima o kojima im se ljubazno dozvoljava da raspravlja- verovatnih posledica koje bi u društveni ţivot unele promene u vrednostima.
ju".3) Na istom mestu Veber iznošenje vrednosnih sudova uslov- Nijedan od ovih zadataka ne prelaze granice nauĉnog istraţivanja,
a
) M. Weber, Gesammelte Aufsatze zur Wissenschaftslehre, J. C. B. ĉak ni u najstriktnijem pozitivistiĉkom znaĉenju
Mohr (P. Siebeck), Tiibingen, 1922, S. 459. 4
) Šire o društvenoj pozadini Veberovog shvatanja vid. F. Blum, -Max
Weber's Postulate of „Freedom" from Valne Judgements, American Journal of
Sociology, voI. L (1944), Ne 1.
17*
260 261
ovog pojma, i teško da će iko osporavati da oni u sociologiji mogu biti s opisa strukture vrednosnih sistema raznih društava, 5) a još manje istraţivanja
pravom postavljeni. MeĊutim, u tim zadacima su implicitno sadrţani: (1) koja bi sadrţavala iscrpne podatke o nastanku i krupnijim strukturalnim
proveravanje teorija pomoću kojih se opravdavaju razne etiĉko-kulturne promenama u vrednosnom sistemu raznih društava ili slojeva. Još uvek ne
vrednosti i njihovi sistemi, i (2) nauĉna kritika etiĉko-kulturnih vrednosti, postoje precizni podaci o specifiĉnim modifikacijama vrednosnog sistema
dakle, upravo ono što pristalice teorije o „vrednosnoj neutralnosti" nekog društva u razliĉitim slojevima; nema dovoljnog broja meĊusobno
društvenih nauka smatraju nemogućnim. Analiza ovih epistemološki kljuĉ- uporedivih istraţivanja sluĉajeva kad u istoj društvenoj zajednici postoje
nih problema pokazaće da donošenje vrednosnih sudova i ocena nije u slojevi s dijametralno-suprotnim vrednosnim sistemima, ili barem suprotnim
osnovnim vrednosnim orijentacijama. Zbog nedostatka temeljitih
suprotnosti s osnovnim postulatima nauĉnog metoda. Iz te analize proizilazi
iskustvenih istraţivanja malo što se moţe pouzdano reći o raznim oblicima u
i shvatanje o stavu društvenih nauka prema praktiĉnim društvenim kojima se u vrednosnim sistemima pojavljuju protivreĉnosti i nesklad, o
problemima, kao i shvatanje njihove optimalne uloge u društvenom ţivotu. uzrocima ove pojave i granicama u kojima društveni ţivot zajednice ili neke
Ĉitava se, pak, zamisao zasniva na tezi da u okviru bilo koje racionalne uţe društvene grupe moţe tolerisati i izdrţati protivreĉnosti u vrednostima.
ljudske delatnosti — a nauka je prevashodno takva delatnost — ne postoji, Nema pouzdanih i preciznih obaveštenja ni o obimu u kome pojedinac moţe
niti moţe postojati, nepremostiv jaz izmeĊu ĉinjenica i vrednosti. Apsolutno da se rukovodi meĊusobno nepomirljivim vrednostima, a da ipak odrţi
i neotklonjeno razdvajanje sveta ĉinjenica i sveta vrednosti predstavlja integritet svoje liĉnosti i psihiĉku ravnoteţu. Poseban kompleks pitanja
gnoseološku osnovu teze o vrednosnoj neutralnosti nauke. Pri tom treba predstavlja mogućnost uticaja na vrednosti neke društvene zajednice ili
odmah naglasiti da se povezanost iskustvenih ĉinjenica i vrednosti neće sloja, kao i efikasnost raznih sredstava i metoda koji se u tu svrhu mogu
objašnjavati nekom novom varijantom prirodno-pravne teorije, ili teorije upotrebiti. Zbog nedostatka brojnijih uspelih istraţivanja vrednosnih
koja smatra Ċa je progres u istoriji rezultat imanentne nuţnosti, na- sistema, nisu razraĊena, a kamoli na zadovoljavajući naĉin rešena,
turalistiĉkog ili natprirodnog karaktera. Obe vrste pomenutih teorija sadrţe, mnogobrojna metodološka pitanja ove vrste istraţivanja.
naime, pretpostavke koje su iskustveno nedokazane, ili ĉak i nedokazive. Na genetiĉko-strukturalnim iskustvenim istraţivanjima etiĉko-
Namesto tih generalnih istorijsko-filozofskih zahvata, sasvim je dovoljno kulturnih vrednosti moţe se jedino zasnivati njihova nauĉna ocena i kritika.
pokazati razne oblike realnih veza vrednosti sa stvarnim društvenim Ta kritika je dobrim delom sadrţana već u samom opisu i analizi nekog
ţivotom. vrednosnog sistema. Dovoljno je, naime, opisati njegove unutrašnje
Otuda sledi da polazna taĉka sociološkog, i uopšte nauĉnog protivreĉnosti, izneti njegove netaĉne ĉinjeniĉno-teorijske pretpostavke i
prouĉavanja etiĉko-kulturnih vrednosti nekog društva, klase ili sloja treba da uporediti ih sa stvarnošću, pokazati kako vrednosti, bilo da se odnose na
bude što taĉniji opis i analiza vrednosti kojima se oni u praktiĉnom ţivotu konaĉne ciljeve ili konkretna sredstva, ne obezbeĊuju postizanje onih
rukovode. Postojeće vrednosti treba istraţivati genetiĉki i strukturalno; rezultata koje obećavaju, pa da opis vrednosnog sistema bude dobrim delom
genetiĉki, da bi se stekao što potpuniji uvid u uslove u kojima su nastale istovremeno i njegova kritika. .Upravo zbog toga što se u nauĉnom
pojedine vrednosti, odnosno koji su uticali na njihovo menjanje i istraţivanju vrednosti opis i kritika ne mogu mehaniĉki razdvojiti, takva
išĉezavanje; strukturalno, pak, istraţivanje vrednosnog sistema treba da po- istraţivanja nailaze na oštar otpor u društvenoj sredini koja veruje u
kaţe odnose u kojima se meĊusobno nalaze pojedine vrednosti, ili šire prouĉavane vrednosti, ili je bar zainteresovana da se one odrţe. Vrednosti se
vrednosne orijentacije, kao i u kojoj meri promene na jednoj taĉki smatraju svetinjama, kojima se treba diviti i oduševljavati, kojima treba
vrednosnog sistema izazivaju menjanje ostalih njegovih delova. izraţavati svoju privrţenost i veliĉati ih, ali koje nije dozvoljeno
nepristrasno analizirati da bi se upoznala njihova anatomija, niti nastojati da
Samo temeljito iskustveno prouĉavanje nastanka, strukture, naĉina se što taĉnije utvrdi njihovo dejstvo u društvenom ţivotu, kao i ţivotu
prenošenja i uzroka promena vrednosnih sistema moţe otkriti povezanost pojedinaca. Razna ideološka
vrednosti s realnim uslovima ţivota i ostalim obeleţjima nekog društva, s
) Vid. Oh. Morris, Varieties of Human Value. The Chicago University
društvene klase ili sloja, i, zatim, ukazati na relativnu ulogu vrednosti u Press, Chicago, 1956; F. R. Kluckhohn, F. L. Strodtfoeck, Variations in Value
društvenom zbivanju. U nauĉnoj literaturi ima malo egzaktnijih iskustvenih Orientations, Kow, Peterson and Co., 1961.
262 263
(religiozna, filozofska, etiĉka, estetiĉka, politiĉka, kvazinauĉ-na) shvatanja, sudova od najvećeg znaĉaja za rešenje središnjeg problema — mogućnosti
u kojima se izraţavaju osnovne vrednosti nekog društva, ostaju manje ili nauĉnih vrednosnih sudova — jer od tog zavisi da li je mogućno nauĉno
više nepristupaĉna nauĉnom, ispitivanju. Ovo treba naroĉito naglasiti, jer se proveravanje tih"sudova, treba ovaj odnos pobliţe analizirati.
ĉesto u radovima u kojima se osporava da nauka moţe donositi vrednosne Da bi se izbegli mogućni nesporazumi, naglašava se da isticanje
ocene iznosi mišljenje da o mogućnosti iskustvenog prouĉavanja postojećih ĉinjeniĉnih i saznajnih elemenata u strukturi vrednosti ne znaĉi svoĊenje
vrednosti ne treba uopšte diskutovati. Teorijska mogućnost istraţivanja vrednosti na ĉinjeniĉno i saznajno. Taj vred-nosni intelektualizam bio bi bar
nekog sadrţaja nije dovoljna da omogući njegovo stvarno nauĉno isto toliko jednostran koliko i kritikovano emotivno-voluntaristiĉko
istraţivanje. Za ovo je potrebna i društvena mogućnost. Nigde nije znaĉaj stanovište. Vrednosti, kao realne ĉinjenice društvenog ţivota, nesumnjivo
ove društvene mogućnosti za razvoj nauĉnih istraţivanja veći nego kad se sadrţe ĉisto emotivna raspoloţenja i voljne stavove. Njihova osnovna funk-
radi o etiĉko-kulturnim vredno-stima. cija jeste da budu dovoljno snaţni i uticajni motivi praktiĉne delatnosti ljudi.
Pošto je objašnjeno da je što egzaktnije, iskustveno istraţivanje U kojoj će meri one tu svoju funkciju efikasno ispunjavati zavisi od njihove
etiĉko-kulturnih vrednosti.u stvarnom društvenom ţivotu polazna osnova za psihološke uticajnosti. Da su, pak, za postizanje te psihološke uticajnosti
njihovu nauĉnu ocenu i kritiku, vreme je da se iznesu epistemološka i izvanredno vaţni emotivni elementi, kao i da nema aktivnosti bez neke
metodološka naĉela na kojima se ove mogu zasnivati. Unapred treba voljne odluke, sa-svim je oĉigledno. Prema tome, socijalno-psihološko i
naglasiti da će se izlaganje ograniĉiti na iznošenje osnovnih naĉela, a neće sociološko istraţivanje vrednosti u društvenom ţivotu ne moţe da ispusti iz
ulaziti u analizu svih tehniĉkih problema i teškoća ovih istraţivanja na vida ovu njihovu emotivno-voljnu stranu. Štaviše, od nje ono treba da poĊe,
savre-menom nivou razvijenosti sociologije. Sasvim je oĉigledno da se u jer neka vrednost postaje — u krajnjoj liniji — tek onda realan ĉinilac u
metodološkim raspravama mora voditi raĉuna i o tehniĉkoj mogućnosti društvenom ţivotu ako moţe da utiĉe na donošenje odluka od kojih zavisi
primene svakog epistemološkog naĉela u neposrednoj istraţivaĉkoj praksi, ljudsko ponašanje. A teško je pretpostaviti da bi to mogla uĉiniti vrednost
jer u protivnom opšta naĉela ostaju samo prazne normativne deklaracije. koja u ljudima ne budi nikakve dublje emotivne odzive. Onog ĉasa kad
Ovde se, meĊutim, radi jedino o opravdavanju jedne opšte epistemološke izgubi svoje emotivne komponente i sposobnosti da utiĉe na volje ljudi,
zamisli na podruĉju istraţivanja etiĉko-kulturnih vrednosti. Rešavanje niza vrednost postaje -stvar istorije. U istraţivanju realne uticajnosti vrednosti u
konkretnih metodološko-tehniĉkih pitanja, od kojih zavisi mogućnost njenog društvenom ţivotu postoji u socijalnoj psihologiji i sociologiji niz nerešenih
sprovoĊenja u delo, mora izostati. Ali usvajanje osnovnog epistemološkog metodološko-tehniĉkih pitanja. Od napretka takvih istraţivanja zavisi šire
stava mnogo, utiĉe na razvoj nauĉnih istraţivanja, pa prema tome i na to da nauĉno poznavanje ovog vaţnog elementa društvenog ţivota. Za
li će se pomenuti metodološko-tehniĉki problemi smatrati znaĉajnim za proveravanje vrednosnih sudova, meĊutim, nije presudno da li u svakoj
nauku, i koliko će se energije i sredstava uloţiti u njihovo rešavanje. vrednosti postoje, kao njihov neotklonjiv deo, emotivno-voljni elementi, već
Epistemološko-metodološka mogućnost -nauĉnog proveravanja i kritike da li, pored ovih, u vrednost ulaze i izvesni saznajni sadrţaji koji se odnose
etiĉko-kulturnih vrednosti biće obrazloţena analizom sledeća dva, na iskustvene ĉinjenice, i, ako takvi sadrţaji postoje, u kakvom su oni
meĊusobno tesno. povezana, problema: (1) mogućnosti i postupka logiĉkom odnosu prema normativnom sadrţaju koji proizilazi kao zakljuĉak
iskustvenog proveravanja vrednosnih sudova i normativnih teorija, i (2) vrednosnog suda, odnosno šireg vrednosnog sistema? Mogućnost
naĉela stvaralaĉke nauĉne delatnosti na vrednosnom podruĉju. proveravanja pojedinih vrednosnih sudova i sistema zavisi od toga da li su u
Proveravanje vrednosnih sudova. Jedan od glavnih argumenata za njima sadrţani, kao premise, odnosno kao obrazloţenja, izvesni ĉinjeniĉki
osporavanje mogućnosti nauĉnih vrednosnih sudova jeste teza da oni kao sadrţaji i teorijski stavovi.
takvi nemaju saznajnog sadrţaja koji bi mogao biti proveren na relevantnom Rasi i logiĉki pozitivisti odbacuju ideju da ĉinjeniĉki elementi
iskustvenom materijalu. Vrednosne sudove, tvrde pristalice etiĉke mogu da sluţe kad dokaz taĉnosti nekog vrednosnog suda. Premda priznaju
neutralnosti nauke, ima smisla shvatiti samo. kao izraze ţelja, htenja i teţnji da se u diskusijama o vrednostima upotrebljavaju, kao argumenti, razne
pojedinaca ili društvene .grupe koji ih zastupaju. Pošto je odnos ĉinjeniĉnih Ĉinjenice, oni smatraju da se tom prilikom ne radi o dokazivanju u pravom
i voljno-afektivnih elemenata u strukturi vrednosnih nauĉnom smislu reci, već o ubeĊivanju. A pri tom, naroĉito Rasi podvlaĉi
264 265
da se nauĉno dokazivanje i ubeĊivanje u vrednosti potpuno razlikuju. U cifiĉna filozofija, a nemogućno je definisati neku filozofiju a da se
knjizi Religija i nauka, Rasi tvrdi sledeće: ,,U sporu da li je ovo ili ono istovremeno ne postave tvrdnje o prirodi prirodnog ĉoveka i fiziĉkog
konaĉno dobro ne postoji nikakva evident-nost. Lica koja se spore mogu se kosmosa, ĉiji je on deo i manifestacija. Poslednja osobina svake filozofske
jedino pozivati na svoja ose-ćanja i upotrebljavati ona retoriĉka sredstva teorije dozvoljava da ona bude nauĉno proverena, pozivanjem na prirodu i
koja će pobuditi sliĉna osećanja u drugima." 6) MeĊutim, mnogi pisci koji su prirodnog ĉoveka. Prva osobina svake filozofske teorije dozvoljava da ona
se u poslednje vreme bavili ovim problemima došli su do zakljuĉka da funkcioniše kao norma za društvene i kulturne ustanove koje je stvorio
izmeĊu teorijskih shvatanja pojedinaca i društvenih grupa o realnim Ĉovek i za ljudsko ponašanje".9) Svaka normativna društvena teorija, ĉak i
odnosima u društvu i u prirodi, i normativnih shvatanja u kojima su izraţene najprimitivnijih naroda, zasniva se na odreĊenom shva-tanju iskustvenih
njihove vrednosti, postoji vrlo'tesna i vidljiva povezanost. Tako, na primer, ĉinjenica. Ali, iskustveni delokrug na koji se odnose i u kome se pokazuju
Klakon. piše: „Ne moţe biti sumnje da su shvatanja nekog pojedinca ili taĉnim razne normativne teorije vrlo je razliĉit, pa je prema tome razliĉita i
grupe o onome što postoji i onome što treba da bude tesno povezana... njihova normativna vrednost.10) Pošto je vrednosti i norme najtešnje
Vrednosti su ukljuĉene u okvir onog Što se smatra datim od prirode. Ako je povezao sa saznanjem i shvatanjem iskustvenih ĉinjenica, Nortrop smatra da
priroda ĉovekova shvaćena kao suštinski zla, ljudima se ne nalaţe da se je verifikacija normativnih teorija mogućna. Te se teorije verifikuju
ponašaju kao bogovi, iako se to moţe od njih za-htevati ako se veruje da je posredno, proveravanjem taĉnosti ĉinjeniĉkih pretpostavki na kojima su
ljudska priroda sposobna za usavršavanje".7) Analizirajući odnos zasnovane. Stoga se normativne teorije mogu proveravati potpuno
ĉinjeniĉnog i normativnog u vrednostima, Klakon je istakao da su obe iskustvenim putem, nezavisno od bilo kakve ideološke interpretacije. 11) Ali
komponente aktivne. Saznanja ili verovanja koja se odnose na ĉinjenice Nortrop je uneo u postupak iskustvenog proveravanja normativnih teorija
utiĉu na normativna shvatanja, a vrednosti takoĊe, sa svoje strane, utiĉu na jednu osobenost koja nije opravdana. Proveravanje normativne teorije o
objašnjenje ĉinjenica.8) Klakon je ukazao na još jednu vaţnu osobenost društvu se, po njegovom mišljenju, ne moţe sastojati u njenom pore-Ċenju s
odnosa normativnih i ĉinjeniĉnih elemenata u okviru vrednosti. Ĉinjeniĉni aktuelnim i budućim ĉinjenicama društvenog ţivota. Prema Nortropovom
elementi u vrednosti ne preslikavaju stvarno postojeće prilike i odnose, već mišljenju, ovaj postupak bi izbrisao svaku razliku izmeĊu normativne i
iz njih izvode zakljuĉke i o onome što je u stvarnosti mogućno. Kad ne bi iskustvene teorije. Normativna teorija, izraţena u filozofiji neke kulture,
bilo nikakve razlike izmeĊu onog što postoji i onoga što je mogućno, moţe se proveravati samo njenim poreĊenjem s osnovnim stavovima
normativni stavovi ne bi imali nikakvog smisla. Smisao norme leţi upravo u filozofije prirode koji su izvedeni iz prirodnih nauka. Ako se osnovne pret-
izboru i sankcionisanju jedne od postojećih mogućnosti. I mnogi drugi postavke i postulati tih dveju filozofskih teorija podudaraju, moţe se
teoretiĉari zastupaju sliĉno mišljenje o odnosu ĉinjeniĉkih i normativnih smatrati da je normativna teorija taĉna. Na taj naĉin Nortrop smatra da je
elemenata u vrednostima. Ipak je ovu zamisao dosada najšire razradio izbegao razdvajanje sfere ĉinjenica i sfere vrednosti i normi, kao i slabosti
ameriĉki filozof Nortrop (Northrop). Po njegovom mišljenju, opšta onih teorija koje u društvenom ţivotu indentifikuju „ono što postoji" s
normativna teorija neke kulture uvek se zasniva na nekoj antropološkoj normom, tj. s onim što treba da bude.12)
zamisli o eovekovoj prirodi, pa ĉak i na opštoj ontološkoj koncepciji o Nortrop nije sistematski razradio ovaj svoj kriterij pro-veravanja
kosmosu. „Filozofija, koja definise jednu posebnu normativnu socijalnu normativnih društvenih teorija, niti objasnio razloge koji su ga rukovodili da
teoriju ima dve prividno paradoksne osobine, da.istovremeno oznaĉava kao osnovu proveravanja odbaci rezultate nauĉnog istraţivanja društvenog
jedno ,,treba" za kulturu, što unosi izbore, moralne vrednosti i ideale, i jedno ţivota. Argument da bi se na taj naĉin norma izjednaĉila s aktuelnim
„jeste" za prirodu, što omogućava verifikaciju. Do ove kombinacije „onog ĉinjenicama, svakako ne stoji, jer konaĉni praktiĉni cilj nauĉnog istraţivanja
što treba" i „onog Što jeste" dolazi usled toga Što se ne moţe definisati neka
kulturna norma a da se ne pretpostavi i time ne propiše neka spe- 9
) F. S. C. Northrop, The Logic of Sciences.and Humanities,
6
Macmillan, New York, 1953, p. 339—40.
) B. Russel, Religion and Science, Th. Buttenvorth, London., 10
) Ibidem, p. 340—41.
1936, p. 229. 11
7
) C. Kluckhohn, op. cit, p. 391-92. ) Ibidem, p. 335—6, et passim. 12)
8
) C. Kluckhohn, .op. cit, p. 411. Ibidem, p. 338-344.
266. 267
nije opis ĉinjeniĉnog stanja, već pronalaţenje mogućnosti da se to stanje treba prouĉavati u tesnoj povezanosti s raznim oblicima društvene delatnosti.
prilagodi ĉovekovim ţeljama i potrebama. Isto je tako pogrešno misliti da Svaka delatnost se na neki naĉin i pomoću odreĊenih sredstava ukljuĉuje u
prebacivanje kriterija proveravanja normativnih teorija iz društvenih u društvenu i prirodnu stvarnost i u njima se susreće s mnogobrojnim
prirodne nauke, ili ĉak u filozofiju prirode eo ipso obezbeĊuje sigurniju deterministiĉkim odnosima. Uspeh delatnosti zavisi od toga da li je ona u
zaštitu od ideološke pri-strasnosti. Istorija saznanja je puna primera o stanju da u stvarnosti stvori neki novi, ţeljeni splet odnosa ili eventualno
uticajima ideoloških motiva na teorijska shvatanja prirodnih nauka, a odrţi postojeće stanje, kao i da li će se, pod pretpostavkom da ovo bude
naroĉito na filozofiju prirode koja i sama, Ĉak i kad polazi od najegzaktnijih ostvareno, postići oĉekivani i ţeljeni efekt. Svaka racionalna ljudska
nauĉnih stavova, sadrţi, već zbog same prirode svakog zadatka, mnoge delatnost, prema tome, mora da se rukovodi saznanjima koja se odnose na
neproverene, pa ĉak na datom nivou nauka i neprover-ljive tvrdnje, što samo iskustvene Ĉinjenice. To je osnovni razlog što saznajni, iskustveni elementi
olakšava uticaj vansaznajnih motiva. Većina, pak, egzaktnih teorija ulaze u strukturu vrednosti i normativnih teorija. I to ne samo zato da bi ove
prirodnih nauka nije relavantna, ili barem nije dovoljna za proveravanje bile ubedljive u jednoj civilizaciji u kojoj je razvijen duh kritiĉnosti i kult
društvenih vrednosti. Kao iskustvena osnova proveravanja normativnih objektivnog nauĉnog saznanja. Svakako, ne treba potcenjivati ubeĊi-vaĉku
teorija ostaju prema tome, samo proverena saznanja raznih društvenih nauka, funkciju ĉinjeniĉkih elemenata i njihovih teorijskih objašnjenja koji su
i uopšte nauka o Ĉoveku. ukljuĉeni u normativne teorije. Ali ubeĊivanje nije njihova najvaţnija
U prilog shvatanju da se u vrednosnim sistemima i iz njih funkcija. Ukoliko sluţe za ubeĊivanje u ispravnost normativnih teorija,
izvedenim normativnim teorijama neophodno nalaze ĉinjeniĉni elementi, kao iskustveni elementi mogu biti namerno falsifikovani, a njihova „teorijska"
i da taj ĉinjeniĉni deo nije od sporednog znaĉaja, već da se na njemu redovno objašnjenja iluzije ili sofizmi. Odnos izmeĊu ĉinjeniĉnog i normativnog u
zasniva opravdanje normativnih teorija, moglo bi se navesti niz konkretnih vredno-snom sistemu i opštoj normativnoj teoriji moţe, dakle, biti i sluĉajan,
dokaza, izvedenih iz analize raznih vrednosnih sistema. Prema shvatanju o a ne logiĉko-teorijski nuţan, ali samo kad ĉinjeniĉki elementi imaju funkciju
pore-klu svojih vrednosti i normi, vrednosni sistemi i opšte normativne teorije ubeĊivanja, a ne i onda kad sluţe kao neophodna osnova za formulisanje
mogu se podeliti u naturalistiĉke i one koje preten-duju na natprirodno ciljeva, iznalaţenje sredstava i stvaranje planova za njihovo ostvarenje.
poreklo i sankciju. Sasvim je oĉigledno da naturalistiĉki sistemi mogu svoje Postavljati ciljeve, stvarati planove i odreĊivati sredstva za delatnost bez
opravdanje traţiti jedino u iskustvenom sadrţaju društvenog ţivota. Nauĉni nastojanja da se oni zasnivaju na proverenim saznanjima o stvarnosti, ne
metod proveravanja je svakako mogućan i, u naĉelu, potpuno dovoljan za samo da nije racionalno, nego nije ni normalno za ĉoveka. Naravno, bilo bi
ispitivanie taĉnosti ove vrste vrednosnih sistema i normativnih teorija. Ovaj pogrešno iz ovog zakljuĉiti da su Ĉinjeniĉke i teorijske pretpostavke svakog
vrednosni sistem i teorije ne sadrţe nikakve pretpostavke ili tvrdnje koje se ne vrednosnog sistema i opšte normativne teorije u njima potpuno razvijene i
bi mogle dovesti u vezu s iskustvenim ĉinjenicama, ma koliko ovaj proces bio eksplicirane, a još manje da ih ljudi, koji se u svojim praktiĉnim postupcima
sloţen. Osnovne .pretpostavke vrednosnih sistema i normativnih teorija, koje rukovode odreĊenim vrednostima, moraju biti uvek potpuno svesni. Ovo,
polaze od religijskih ubeĊenja, ili uopšte transcendentnih metafiziĉkih svakako, oteţava, ali ne ĉini nemogućnim proveravanje normativnih teorija,
shvatanja, svakako da nije mogućno nauĉno proveriti. Ali i u svim takvim pošto se njihove implicitne ĉinjeniĉne i teorijske pretpostavke mogu razviti, a
sistemima mora se nuţno nalaziti niz tvrdnji i objašnjenja koja se odnose na opravdanost izvedenih eksplikacija proveriti na saznanjima o prirodi, ĉoveku
iskustvene Ĉinjenice, i na koja se moţe prirneniti metod nauĉnog i društvu, koja postoje u nauci, filozofiji, umetnosti i narodnoj mudrosti pro-
proveravanja. uĉavanog društva, odnosno neke društvene klase ili sloja.
Već iz dosadašnjeg izlaganja se moţe zakljuĉiti da od prirode Prema tome, svaki vrednosni sistem i opšta normativna teorija
odnosa izmedju ĉinjeniĉkog i normativnog u strukturi vrednosti zavisi moraju odgovoriti na tri pitanja koja se — ukoliko normativna teorija ne ţeli
mogućnost nauĉnog proveravanja' vrednosnih sudova i normativnih teorija. da izgubi racionalan odnos prema stvarnosti, a u vezi s tim i svoju
Zato je potrebno saţeto, ali s više preglednosti, objasniti funkciju delotvornost u praktiĉnom ţivotu — ne mogu zaobići, i na koje su mogućni
ĉinjeniĉkih sadrţaja i njihovih teorijskih objašnjenja u vrednosnim samo Ĉinjeniĉno-teorijski odgovori. To su sledeća pitanja: (1) kakve su
sistemima i normativnim teorijama. Na poĉetku je istaknuto da vrednosti objektivne osobine stvarnosti u kojoj se dešavaju neki ljudski postupci ili u
proizilaze iz raznih ljudskih potreba, interesa, htenja i namera, kao i da ih
268 269
koju se ţele uvesti. Pod „objektivnim osobinama stvarnosti" ne ih je gotovo potpuno preformulisati, tj. s jezika moralne propo-vedi, iskrenih
podrazumevaju se samo prilike u prirodnoj okolini i društvu, već i ili nameštenih osećanja, propagandnog ubeĊiva-nja i pravnih imperativa
antropološke osobine ljudi. (2) Naredni zadatak ĉisto teorijskog karaktera prevesti na jezik ĉinjenica. Drugim recima, to znaĉi da je prvi korak u
jeste analiza onog što ljudska delatnost moţe postići u objektivnim uslovima proveravanju vrednosti utvrĊivanje ĉinjeniĉnih i teorijskih pretpostavki na
odreĊene istorijske situacije. Istovremeno, otkrivanje postojećih mogućnosti, kojima su one stvarno izgraĊene. Ove pretpostavke obiĉno nisu razvijene, te
sadrţanih u nekoj objektivnoj situaciji, ne proizilazi neposredno iz njenog ih je neophodno najpre logiĉkom analizom eksplicirati, a u mnogim
ĉinjeniĉnog opisa, već zahteva najveći stepen misaonog stvaralaštva.' sluĉajevima se razlikuju od onog što se u cilju ubeĊivanja izdaje kao
Upravo na torn planu je pomoć nauke društvenoj praksi najne-ophodnija i ĉinjeniĉka osnova vrednosti. Tek pošto je obavljen ovaj posao utvrĊivanja
najkorisnija. (3)' Treći oblik u kome Ĉinjeniĉki sadrţaji ulaze u vrednosne ĉinjeniĉnih i teorijskih pretpostavki neke vrednosti ili vrednosnog sistema,
teorije je utvrĊivanje rezultata delatnosti koja je usklaĊena s nekim ovi se mogu proveravati neposrednim ili posrednim poreĊenjem svojih
vrednostima. Teţište opravdanja svakog vrednosnog sistema leţi upravo u saznajnih pretpostavki s iskustvom. Ali proveravanje nauĉnih teorija, naroĉito
dokazivanju da iz poštovanja, odnosno kršenja njegovih vrednosti i normi opštijih, takoĊe je vrlo sloţeno; i ono se deli na više faza i traţi primenu
proizi-Iaze odreĊene pozitivne, odnosno negativne objektivne posledice. Ĉak raznih metodskih postupaka. Glavni razlog teţeg proveravanja etiĉko-
ni najizrazitiji religijski vrednosni sistemi ne mogu — iako se formalno kulturnih vrednosti i normativnih teorija leţi u tome što se prilikom
njihovo opravdanje ne sastoji u tome — prene-breći ukazivanje na potpuno formulisanja neke nauĉne teorije vodi više raĉuna o nuţnosti njenog
iskustvene posledice za koje se smatra da proizilaze iz postupaka koji se proveravanja i ovo nastoji olakšati naĉinom na koji se teorija iznosi, dok su
rukovode njihovim vrednostima. Naturalistiĉki vrednosni sistemi nemaju kod normativnih teorija više naglašene one osobine koje treba da ih uĉine Što
drugog izvora za dokazivanje svoje ispravnosti, odrţanje psihološke uticajnijim u praktiĉnom ţivotu. Ako se u nekom društvu pridaje više vaţnosti
uticajnosti i opravdanje sankcija, sem ukazivanja na iskustvene posledice proveravanju vrednosti i normi na iskustvenim ĉinjenicama, to će se svakako
pridrţavanja, odnosno kršenja svojih vrednosti i normi. Na analizi tih odraziti i na formalnim osobinama njihovog iznošenja i obrazloţenja, što
posledica zasnivaju se i svi predloţi da se pojedine vrednosti i norme olakšava proces njihovog proveravanja.
menjaju ili sasvim odbace, a u prelom-nim istorijskim situacijama u ţivotu Napokon, nekoliko reci o obaveznosti rezultata nauĉnog
nekog društva da se kore-nito izmeni postojeći vrednosni sistem. proveravanja etiĉko-kulturnih vrednosti. Svakako da se, kao i uostalom, i
Nauĉno proveravanje etiĉko-kulturnih vrednosti i vreĊ-nosnih kod proveravanja ĉisto teorijskih stavova moţe govoriti jedino o teorijskoj
sistema, kao i normativnih teorija kao teorijskog opravdanja postojećih obaveznosti. Ova proizilazi iz slaganja sa nauĉno usvojenim metodima
društvenih normi, zahteva da se u svim vrednosnim problemima — bilo da utvrĊivanja ĉinjenica, u datom vremenu i naĉinom njihovog teorijskog
se radi o egzistencijalnim pretpostavkama vrednosti, teorijskim shvatanjima objašnjavanja. A pošto se i metodološki kriteriji i teorijska objašnjenja u
o tome što je u uslovima date stvarnosti mogućno, tvrdnjama o stvarnim nauci menjaju, ĉak ni ta teorijska obaveznost proveravanja nije apso-lutna,
posledicama neke vrednosti ili norme, ili, konaĉno, o teorijskim već pretpostavlja samo verovanje da su rezultati nauĉnog proveravanja u
predviĊanjima posledice postupaka koji bi se zasnivali na drukĉijim datim uslovima najpouzdaniji i najracionalniji. Intelektualistiĉku
vrednostima i normama — paţnja usmeri na objektivno utvrĊivanje i jednostranost bi znaĉila tvrdnja da psihološka uticajnost i društvena
teorijsko objašnjavanje iskustvenih ĉinjenica. U sferi vrednosti i normi, koja obaveznost vrednosti i normi zavise jedino od rezultata njihovog nauĉnog
je, kao što je više puta naglašeno, najbliţa neposrednim interesima ljudi i proveravanja. Neko moţe osporavati kompetentnost nauke, njenih metoda i
raznih društvenih slojeva, ovaj metod nepristrasnog ispitivanja ĉinjenica nije objašnjenja uopšte. ili bar kad se radi o odreĊenim vrednosnim, praktiĉkim
uobiĉajen. Usled toga se javljaju mnogobrojne teškoće nauĉnog pro- odlukama, i ostati pri svojim shvatanjima, kao što mnogi ljudi i danas veruju
veravanja etiĉko-kulturnih vrednosti. Da bi se ove mogle proveriti — da se Sunce okreće oko Zemlje, iako nauka raspolaţe ubedljivim dokazima o
pretpostavlja se da je u odreĊenom društvu dozvoljeno da se vaţeće, a suprotnom. Mogućan je i drugi sluĉaj: da neko shvati opravdanost nauĉne
naroĉito osnovne vrednosti i norme podvrgnu nauĉnoj analizi, što je kritike nekih vrednosti, pa da ipak ne postupa u saglasnosti sa tim svojim
istorijski redak sluĉaj — potrebno saznanjima. Taj
270 271
stav dobro izraţava antiĉka maksima: Video meliora proboque, slednje vreme poĉeli razvijati, jedan je od preduslova veće
deteriora sequor. U svakom praktiĉnom postupku sadrţan je racionalnosti društvene prakse.13)
momenat odluke, na koju ne utiĉu samo saznajni, racionalni motivi. Ove teškoće su svakako još daleko veće kad treba oce-niti
Stvar je odluke već i to u kojoj će se meri priznati kompetentnost posledice vrednosnog sistema u celini, koji je ugraĊen u ţivot neke
nauke da donosi sudove o etiĉko-kulturnim vred-nostima. No, sve te društvene zajednice. Da bi se na nauĉan naĉin mogli utvrditi rezultati
psihološke i društveno-kulturne Ĉinjenice ništa ne govore o tom da li celovitog sistema društvenih odnosa, tj. odreĊenog naĉina društvenog
se — u epistemološkom smislu — mogu nauĉno proveravati ţivota, neophodan je vrlo razvijen sistem opšteg bilansiranja uloţenih
vrednosni sudovi. , napora i ţrtava s jedne, i postignutih materijalnih, kulturnih i
Načela stvaralačke naučne aktivnosti na vrednosnom po- psiholoških rezultata s druge strane. Takve bi bilanse trebalo imati ne
dručju. — Nauĉna kritika vrednosti i normativnih teorija ne samo što samo za društvo kao celinu, već i za pojedine društvene slojeve, pa ĉak
je najtešnje povezana sa analizom i proveravanjem postojećih i pojedina zanimanja. Izrada ovakvih opštih društvenih bilansa
vrednosti i normi, već je u njima dobrim delom i sadrţana. Ali u zahtevala bi rešenje niza teorijskih problema, koji se odnose na
procesu iskustvenog proveravanja postojećih vrednosti naglasak je sastavne elemente bilansa, njihov relativni znaĉaj, kao i izradu bar
preteţno na negativnoj strani kritike. U kritici postojećeg vrednosnog relativno adekvatnih i pouzdanih merila za sve elemente bilansa. Iako
sistema nauka, meĊutim, moţe da istupa i konstruktivno, tj. da još u literaturi nema razraĊenih sliĉnih društvenih bilansa, mogu se
predlaţe unošenje promena u društveni ţivot koje pretpostavljaju navesti neki elementi koje bi oni, zbog njihove vaţnosti u ljudskom
veće ili manje izmene postojećih vrednosti. U toj pozitivnoj kritici ţivotu, morali sadrţavati. U društvene bilanse bi svakako trebalo da
vrednosti pojavljuju se novi teorijski i metodološki problemi, koji ne uĊu podaci koji se odnose na: (1) proizvodnost rada i podelu ţivotnog
postoje, ili barem nisu tako izraziti, u proveravanju vrednosnih vremena na vreme neophodno za pribavljanje sredstava za ţivot,
sudova i normativnih teorija, te se na njih treba osvrnuti, utoliko pre fiziĉki odmor i slobodno vreme; (2) ukupan dohodak, naĉin njegove
što se opravdanost aktivnih istupanja nauke na podruĉju vrednosti i raspodele i ţivotni nivo; (3) pro-seĉno trajanje ljudskog veka i
normi obiĉno najviše osporava. strukturu bolesti; (4) rasprostranjenost i kvalitet obrazovanja; (5)
intenzitet teorijske nauĉno-istraţivaĉke delatnosti i tehniĉke primene
Najtesnja povezanost stvaralaĉke nauĉne aktivnosti, Ĉiji je nauĉnih rezultata; (6) plodnost i društvenu rasprostranjenost
cilj obrazovanje novih vrednosti, sa proveravanjem vrednosti u uţem umetniĉkog stvaralaštva i filozofske misli; (7) karakter društvenih
smislu ogleda se u tome Što se i ova nauĉna aktivnost zasniva na odnosa, meren stepenom društvene udaljenosti izmeĊu pojedinih
utvrĊivanju objektivnih posledica postupaka, motivisanih delova strukture i stepenom unutardruštvene napetosti; (8) karakter
urednostima, i istraţivanju postojećih mogućnosti za razliĉito društvenog odabiranja i vertikalne društvene pokretljivosti; (9) obim i
oblikovanje praktiĉne delatnosti u datim prilikama — dakle na istim oblike prinudnih mera i uništavanja ljudi, materijalnih i kulturnih
naĉelima kao i proveravanje vrednosti. Spro-vodenje u delo ovih vrednosti; (10) rasprostranjenost društveno-patoloških pojava
naĉela, meĊutim, zavisi od teorijskog i metodološkog nivoa (pauperizam, kriminal, nervne bolesti, samoubistvo itd.); (11) stav
društvenih nauka. U svakom sluĉaju, na današnjem stupnju razvoja pojedinaca prema društvenom poretku i njihovo subjektivno osećanje
ovih nauka vrlo je teško egzaktno utvrditi rezultate pojedine zadovoljnosti s vlastitim društvenim poloţajem. Ovo je, prirodno,
društvene aktivnosti, odnosno njenog razliĉitog normativnog samo skica osnovnih delova opšteg društvenog bilansa, koji bi mogao,
oblikovanja. Vrlo je teško sa sigurnošću utvrditi, na primer, kakve sve kao što je reĉeno, da sluţi i za analizu društvenog poloţaja pojedinih
promene unosi u društveni ţivot neka zakonodavna mera, kakve društvenih grupa, slojeva i klasa. Osnovna karakteristika te skice jeste
posledice imaju razliĉiti pedagoški metodi vaspitanja omladine ili da uzima u obzir osnovna materijalna obeleţja društvenog poloţaja
razliĉiti metodi uticanja na javno mišljenje, kakve posledice imaju raznih slojeva, razvijenost dinamiĉkih snaga u društvenom ţivotu,
razliĉiti metodi odabiranja kadrova, struktura odnosa u raznim karakter društvenih odnosa, rasprostranjenost socijalno-natoloških
organizacijama itd., a sliĉne teškoće u objektivnom nauĉnom pojava,
ocenjivanju njenih rezultata pojavljuju se prilikom odluĉivanja o 13
) Pokušaj analize metodoloških problema koji se javljaju u
unošenju gotovo svake znaĉajnije promene u društveni ţivot. Primena istraţivanjima, ĉiji je cilj da nauĉno utvrde rezultate raznih praktiĉnih mera i
nauĉnih, u mnogim sluĉajevima skoro eksperimentalnih metoda delatnosti. izvršen je u nizu radova objavljenih u ĉasopisu Bul-letin international des
utvrĊivanja posledica raznih društvenih postupaka, koji su se u po- sciences sociales UNESCO, vol. VII, (1955), Ns 3.
272 273
stepen ograniĉavanja ljudske spontanosti i uništavanja ljudi i plodova nost društvene prakse i glavni smisao primene nauke. Suštinska racionalnost
ljudskog rada, i, konaĉno, subjektivne psihološke posledice društvenog bilo kojeg pojedinaĉnog praktiĉnog postupka moţe se oceniti samo sa
ţivota i poloţaja koji u njemu zauzimaju pojedinci i razni kolektivni oblici. stanovišta njegovih posledica za odreĊenu širu ili uţu celinu i osnovnih
Na osnovu ovakvih bilansa mogle bi se objektivno utvrĊivati posledice ciljeva koje jedino ta celina moţe da ostvari. Ograniĉeno na ispitivanje
delovanja odreĊenog društvenog sistema, pa prema tome i etiĉko-kulturnih efikasnosti izolovano uzetih praktiĉnih mera, ovo ocenjivanje mora ostati u
vrednosti koje su u njega ugraĊene. okviru instrumentalne racionalnosti. Ako su celina i njeni osnovni ciljevi
Ideji o izradi društvenih bilansa moţe se staviti više zamerki, od iracionalni, ova instrumentalna racionalnost im daje samo veću snagu, ne
kojih su, izgleda, najozbiljnije sledeće: (1) da je već sam izbor sastavnih menjajući njihov karakter. Stoga Veberova teza da su stvarnost i društvo u
delova bilansa vrednosnog karaktera, i prema tome uslovljen vrednosnim osnovi neminovno iracionalni znaĉi, u stvari, negiranje mogućnosti da se
sistemom odreĊene kulture, a bez objektivnog i opšteljudskog vaţenja, i (2) društveni odnosi u celini racionalno urede ili, drugim reĉima, negiranje
da ne postoje pouzdana merila za merenje pojedinih komponenata ukljuĉenih suštinski racionalne društvene prakse. Teorijski, meĊutim, ova mogućnost
u bilanse, a još manje zajedniĉki imenitelj na koji bi se mogle svesti nije iskljuĉena.
vrednosti svih komponenata, i tako uĉiniti meĊusobno uporedivim. Moţe se, Ali time još nije odgovoreno na osnovnu primedbu sadrţanu u
na primer, tvrditi da je nemogućno na objektivan naĉin razrešiti vrednosni drugom prigovoru na ideju društvenog bilansiranja, koja se sastoji u tvrdnji
spor o tome što je vaţnije — duţina trajanja ljudskog veka ili intenzitet da se ne mogu izgraditi objektivni kriteriji za utvrĊivanje relativnog znaĉaja
zadovoljavanja izve-snih ţivotnih potreba; da li treba podizati proseĉni nivo raznih vrednosti na osnovu kojih bi se one mogle porediti. Od toga, pak, da li
obrazovanja i preduzimati druge mere sraĉunate na podizanje društvenog je mogućno formirati takve objektivne kriterije za rangovanje raznih vred-
ţivotnog nivoa, ako to dovodi do slabljenja ustaljenog tipa društvene nosti, zavisi mogućnost konstruktivne delatnosti nauke na vred-nosnom
integracije i slabljenja društvene kohezije, a u vezi s tim i do porasta raznih podruĉju. Ĉini se, ipak, da je stvaranje takvih objektivnih kriterija
oblika socijalne patologije. Poznato je, na primer, da je industrijalizacija principijelno mogućno. Evo glavnih argumenata. Svakako da će nastojanje
nerazvijenih zemalja, u svim oblicima u kojima se dosad sprovodila, imala i da se izgrade objektivni kriteriji za ocenu vrednosti ostati bez uspeha ako se
mnoge negativne popratne pojave, iako se moţe utvrditi da su obim i znaĉaj poĊe od apsolutizovane vrednosne lestvice bilo koje kulture. Utoliko je prva
tih negativnih pojava bili priliĉno razliĉiti u raznim istorijskim sluĉajevima zamerka, nesumnjivo, taĉna. Polazna osnova treba da bude što šire upo-
industrijalizacije. Da li zbog tih negativnih popratnih pojava sprovoditi redno prouĉavanje vrednosnih sistema niza kultura, sadašnjih i prošlih, kao i
industrijalizaciju ili ne? Danas je već poznat odgovor većine savremenih objektivnih posledica koje su iz njih proizašle u društvenom ţivotu. Samo na
kultura na ovo pitanje, tako da ono više i ne predstavlja dilemu. Ali razne osnovu uporednog prouĉavanja mnogobrojnih kultura i njihovih vrednosnih
intervencije u društvenom ţivotu, koje izazivaju sukobljavanje raznih etiĉko- sistema mogu se izvesti pouzdani zakljuĉci o tome: (1) što sve moţe postati
kulturnih vrednosti, stalno stvaraju mnogobrojne nove dileme. ljudskom potrebom i teţnjom, i na kakve su ih naĉine razne kulture nastojale
Uspostavljanje razvijenog sistema društvenog bilansiranja, u kome se pored da zadovolje; (2) da li se meĊu tim potrebama ne pojavljuju neke potrebe i
pozitivnih efekata beleţe i negativne posledice pojedinih mera, delatnosti i teţnje, kao osnovne i prioritetne, bez ĉijeg bar minimalnog zadovoljenja
ustanova, moţe mnogo olakšati da se na racionalan naĉin reše mnogobrojne postaje nemogućan sreĊen društveni ţivot i društveni napredak; (3) kakve se
vrednosne dileme. Registrovanje negativnih posledica raznih oblika sve vrednosne lestvice pojavljuju u osnovi razliĉitih kultura i kakve to
društvene delatnosti utoliko je znaĉajnije jer su protagonisti odreĊenog posledice ima na istorijski razvoj pojedinih društava u celini, i razvoj
shvatanja njihovih ciljeva i metoda obiĉno vrlo skloni da vide samo pojedinih društvenih delatnosti. Znaĉajna tekovina razvoja istorijskih i
pozitivne Rezultate. Iskustvo pokazuje da mnoge štetne i neţeljene etnoloških, a u poslednje vreme i socioloških prouĉavanja mnogobrojnih
posledice, inaĉe korisnih i neophodnih društvenih mera, nisu neizbeţne, već društava, koja ne pripadaju evropskoj kulturi, jeste prevazilazenje — bar u
da se, ako su temeljito prouĉene, mogu u većoj ili manjoj meri otkloniti. U teoriji — uskogrudnog vrednosnog etnocentrizma, koji a priori odbacuje
otklanjanju tih neţeljenih posledica neke praktiĉne mere i delatnosti, koje svaki drukĉiji pokušaj oblikovanja društvenog ţivota ili pojedinih njegovih
predstavljaju minus u bilansu njenih rezultata, sastoji se racional- podruĉja, i svaku drukĉiju lestvicu vrednosti od one koja postoji
18 Sociološki metod
274 275
u vlastitoj kulturi. Ali odbacivanje kulturnog etnocentrizma ne znaĉi da nih vrednosti. Niz antropologa koji su u poslednje vreme kritiko-vali teoriju
treba prihvatiti drugu krajnost — kulturni relativizam. Smisao širokog kulturnog relativizma, tvrde da se postojanje jezgra univerzalnih etiĉko-
uporednog prouĉavanja kultura na ovom podruĉju sastoji se u utvrĊivanju kulturnih vrednosti moţe iskustveno dokazati.14) Svaki racionalan program
raznih potreba od ĉijeg zadovoljenja zavisi sreĊen društveni ţivot i nauĉnog utvrĊivanja društvenih normi, bez ĉijeg poštovanja je normalno
mogućnost napretka, zatim u otkrivanju relativnog znaĉaja pojedinih potreba odvijanje društvenog, ţivota oteţano, ili Ĉak i nemogućno, trebalo bi da
i objektivnoj oceni efikasnosti razliĉitih naĉina na koje su razne kulture polazi od tih osnovnih vrednosti, i da u svojim neposrednim intencijama
pokušavale da ih zadovolje. Ovo poslednje je, meĊutim, direktna negacija bude minimalistiĉki, a ne da teţi za uniformnim rešenjima svih pojedinosti,
kulturnog relativizma, koji smatra da je svaka kultura, sa svog stanovišta, ostavljajući punu slobodu originalnom stvaralaštvu u rešavanju svega onoga
podjednako dobra, i da je, stoga, poreĊenje i ocenjivanje vrednosti razliĉitih što prelazi granice neophodnih predu-slova sreĊenog i za napredak
kultura besmisleno. Na taj naĉin iz ĉisto iskustvenih istraţivanja, i zasnovan sposobnog društvenog ţivota. U osposobljavanju nauka o ĉoveku da sve
na teorijskim razlozima, u sociologiju kao iskustveno-teorijsku nauku ulazi pouzdanije odgovaraju na pitanje što spada u pomenute neophodne
vrednosni kriterij normalnog i patološkog. Potrebna je samo jedna preduslove uopšte, kao i u raznim konkretnim istorijskim situacijama u
vrednosna pretpostavka — da sociologija treba u krajnjoj liniji, da sluţi kojima mogu da se naĊu razne društvene zajednice, sastoji se najdublji
stvaranju društvenih uslova u kojima će postojati, u datim opštim istorijskim praktiĉni smisao njihovog razvijanja.
uslovima, najpovoljnije mogućnosti za razvoj svih pozitivnih potencijalnih Pri tom treba podvući dve stvari. Prvo, da su sociologija i ostale
sposobnosti i zadovoljenje ţivotnih potreba pojedinaca. Ova vrednosna pret- nauke o ĉoveku danas još vrlo daleko od idealne mogućnosti egzaktnog
postavka, koja se moţe smatrati jednim od etiĉkih postulata društvenih utvrĊivanja optimalnih normi i oblika organizacije društvenog ţivota, kao i
nauka, ne protivreĉi niti epistemološkim osnovama niti tradiciji nauka o od idealne sposobnosti da pruţe efikasna teorijska rešenja za spreĉavanje
Ĉoveku. Teţnja da se obezbedi optimalni razvoj ljudskog organizma mnogobrojnih socijalno-patoloških pojava. Drugo, da konstruktivna
pomoću harmoniĉnog razvoja i odnosa svih njegovih organa i funkcija, leţi delatnost sociologije na podruĉju etiĉko-kulturnih vrednosti predstavlja
u osnovi fizioloških teorijskih kriterija o normalnom i patološkom. Element samo konkretnu manifestaciju aktivistiĉkog i stvaralaĉkog karaktera, koji je
idealnog, sadrţan u svakom pojmu o normalnom, na primer u pojmu bitna osobina moderne nauke. Moderna nauka, naime, nije nikad smatrala
normalnog vida, sluha, normalnog rada srca, itd., koje upotrebljavaju svojim konaĉnim ciljem opis stvarnosti i njeno kontemplativno objašnjenje.
medicinske nauke (pošto ti pojmovi nisu statistiĉke srednje vrednosti Opis i teorijska objašnjenja su uvek smatrani samo temeljima na kojima će
utvrĊenih pojava), ipak ih ne ĉini emotivnim, niti umanjuje objektivnost se zasnivati povećanje moći nad objektivno postojećim prilikama i mo-
nauke koja ih upotrebljava. Ti pojmovi nisu emotivnog karaktera jer se gućnost da se ove u što većoj meri prilagode ĉovekovim ţeljama i
zasnivaju na egzaktnom istraţivanju ĉinjeniĉnog stanja i najširem otkrivanju potrebama. No, iz teorijskih saznanja o objektivnim odnosima proizilaze
u njemu sadrţanih mogućnosti, ne sa stanovišta potreba i interesa ovog ili odreĊene norme, koje se u praktiĉnoj delatnosti moraju poštovati ako se ţeli
onog konkretnog pojedinca, društvenog sloja, nareda ili drţave, već sa njen uspešan završetak. Iz teorijskih saznanja prirodnih nauka su izvedene
stanovišta potreba i mogućnosti ĉoveka kao vrste. Društvena nauka ĉiji ideal vrlo striktne norme kojih se mora pridrţavati tehnika, agronomija, medicina.
ne bi bila teţnja za istim stupnjem univerzalnosti i nepristrasnosti Nesumnjivo da je zadatak sociologije da u zajednici sa drugim naukama o
normativnih društvenih stavova, ne bi bila nastavljaĉ najboljih tradicija ĉoveku kao i sa filozofijom i umetnošću izgraĊuje sistem vrednosti i normi
filozofske i nauĉne misli o društvu iz prošlosti. Ali to ne bi bila ni ona nauka pomoću kojih se na najracionalniji i najhumaniji naĉin mogu urediti
koja bi smatrala da njeni normativni stavovi imaju apsolutnu vrednost i da društveni odnosi. Pomenuti etiĉki postulat — stvaranje optimalnih
nisu podloţni stalnom kritiĉkom proveravanju na ĉinjenicama, a i na društvenih uslova za razvoj pozitivnih ljudskih sposobnosti i zadovoljenje
njihovim savršenijim teorijskim objašnjenjima. To ne bi bila ni nauka koja ĉovekovih potreba — nije u suprotnosti s tradicijom drugih nauka, jer se u
bi, gubeći iz vida postojeće razlike u dostignutom privrednom, kulturnom i osnovi svake nauke kao ljudske aktivnosti takoĊe nalaze odreĊeni ideali —
politiĉkom nivou u svetu, kao i razliĉitu tradiciju na kojoj su zasnovane niti s proklamovanim namerama svih kultura, jer sve one polaze
kulture raznih naroda, htela da ostvari uniformnost na podruĉju etiĉko- 14
) Vid. R, Linton, Universal Ethical Principles, u knjizi R. N. Anshen,
kultur- Moral Principles of Action, Harper, New York 1952 p 645—60 C. Kluckhohn, op.
cit, p. 417-13.
18*
277
276
3.
od pretpostavke da u najvećoj mogućoj meri, bilo uopšte ili u
konkretnim istorijskim uslovima, koriste potencijalne pozitivne IMANENTNE VREDNOSTI U NAUĈNOM
mogućnosti svojih pripadnika i zadovoljavaju njihove potrebe. ISTRAŢIVANJU
Sociologija moţe i treba da nastoji da izgraĊuje sve objektivniji i
pouzdaniji kriterij za nauĉnu ocenu ovih pretenzija, kao što su druge U metodološkoj raspravi se o imanentnim vrednostima
nauke već uspele da formiraju pouzdan i uticajan kriterij za ocenu i nauke, kao osobene društvene delatnosti, moţe govoriti jedino na
normiranje ljudske prakse u domenu njihovih istraţivanja. osnovu idealne zamisli te aktivnosti, njenog pojma, kao što bi rekao
Zauzimanje konstruktivnog kritiĉkog stava prema etiĉ-ko- Hegel. Korisnost takvih razmatranja sastoji se u prvom redu u tome
kulturnim vrednostima jeste jedan od najvaţnijih preduslova za razvoj što se pomoću njih moţe bolje prosuditi koliko su pojedini konkretni
sociologije i plodotvornost njenog uticaja u društvenom ţivotu. postupci u skladu sa osnovnim naĉelima i smislom postojanja nauke.
Ukoliko bi sociologija prihvatala vrednosni sistem neke kulture, kao Zbog toga treba videti da li su izloţeni stavovi o odnosu sociologije
apsolutnu pretpostavku, i ĉak kao osnovni regu-lativ nauĉnog prema etiĉko-kulturnim vrednostima u skladu s imanentnim
istraţivanja, kao Što to, na primer, proizilazi iz Veberove zamisli,, ili bi vrednostima nauĉne delatnosti. To je utoliko potrebnije Što se teza o
svoj teorijski kriterij normalnog, kao optimalno mogućnog, zamenila etiĉkoj neutralnosti društvenih nauka ponekad brani kao toboţe
konformistiĉkim, prihvatanjem postojećeg društvenog prošeka, to bi logiĉka posledica imanentnih vrednosti na kojima se zasniva nauka.
sputavalo slobodu njenih istraţivanja. Ona bi, naime, u najboljem Nepristrasno traganje za objektivnim ĉinjenicama i njihovim
sluĉaju pomagala da se uĉini što racionalnijom jedna zamisao o teorijskim objašnjavanjem, ĉija se taĉnost moţe proveriti, jeste
mogućnosti ureĊenja društvenog ţivota, ali bi se odrekla cilja da nesumnjivo osnovni postulat nauĉnog metoda. Samo volun-taristi i
teorijski istraţuje i otkriva bolje mogućnosti. Teţnja da se nauka stavi, cinici kojima nije stalo do istinitog saznanja već do psihološki
kao sredstvo, u sluţbu postojećih vrednosnih sistema, u kojima uticajnih sredstava ubeĊivanja, bez obzira na njihovu ĉinjeniĉnu
redovno postoje iracionalni elementi i rešenja zasnovana na zabludama, taĉnost i teorijsku ispravnost, mogu osporavati gornji stav. Ĉak i oni
znaĉila bi nastojanje da se sa što više racionalnosti ostvare iracionalni teoretiĉari koji smatraju da su nauĉna saznanja apsolutno uslovljena
ciljevi. Veća efikasnost sredstava u tom sluĉaju moţe da znaĉi, u ţivotnim poloţajem i interesima društvenih grupa, s kojima se
krajnjoj liniji, veću razornost i štetnost, kao što drastiĉno ilustruje identifikuju njihovi autori, ne mogu iskljuĉiti elemenat objektivnosti i
primer upotrebe atomske energije u ratne svrhe. Taj primer, teorijske taĉnosti saznanja, kao osnovni kriterij njegove nauĉnosti.
istovremeno, najbolje pokazuje da se u racionalnoj ljudskoj praksi Jedina razlika jeste što oni mogućnost objektivnog saznanja
sredstvo i cilj ne mogu razmatrati objašnjavaju specifiĉnim poloţajem društvenih klasa i slojeva Ĉije se
izolovano. subjektivni interesi u datom istio-rijskom momentu podudaraju sa
Upravo zato što je kritiĉki i konstruktivno-stvaralaĉki stav sociologije stvarnim tokom istorijskog razvoja. Ovo objašnjenje, meĊutim, ne
na podruĉju etiĉko-kulturne vrednosti od najvećeg znaĉaja za njen govori ništa o epistemološkim obeleţjima ispravnog nauĉnog
teorijski razvoj i racionalnost praktiĉne primene njenih rezultata, saznanja, već sadrţi sociološke pretpostavke o društvenim uslovima u
trebalo je izneti osnovne epistemološke argumente koji dokazuju kojima se ono moţe pojaviti. Ali to je sasvim drugi problem. Teţnja
mogućnost takvog stava. Ako bi neko postavio pitanje zašto je to za objektivnošću, nepristrasnošću i proverljivošću — u stvari su to tri
insistiranje bilo potrebno, moglo bi se ukratko odgovoriti: zato da bi se razliĉita izraza za istu stvar — predstavlja imanentnu vrednost
dokazalo da nije neophodno da sociologija bude misaono neautonoman nauĉnog istraţivanja. Ko te osobine saznanja ne ceni, tome svakako
komentator društvene prakse i proizvoĊaĉ ideoloških argumenata i nije mnogo stalo do razvoja nauke. Vrednost, pak, objektivnog, nepri-
propagandnih parola, niti obiĉna tehniĉka disciplina u sluţbi drţave i strasnog i iskustveno proverljivog saznanja poĉiva na ubeĊenju da je
drugih uticajnih društvenih organizacija, Ĉiji je jedini zadatak da ono od najveće praktiĉne koristi, jer povećava verovatnoću uspešnog
pronalaze efikasna sredstva za uspešno sprovoĊenje postavljenih intervenisanja u realne prilike radi njihovog prilagoĊavanja
ciljeva. Samo na taj naĉin moţe se postepeno i iz društvenih nauka odreĊenim ţeljama i potrebama. Ukoliko neka kultura ili društveni
otkloniti za njihov razvoj, kao i za razvoj meĊunarodnih odnosa, Štetna sloj smatraju da uspeh u svojoj praktiĉkoj aktivnosti mogu obezbediti
situacija da ,,s jedne strane Pirineja vaţi jedna, a s druge druga nauĉna i nekim drugim sredstvima, na primer magijom, utoliko će oni manje
istina". ceniti objektivno, nepristrasno
278 279
i proverljivo nauĉno saznanje. Antropološka prouĉavanja pokazuju da Prihvatanje etiĉkog postulata da društvene nauke treba da sluţe
imanentne vrednosti nauĉnog istraţivanja zaista zauzimaju razliĉito mesto stvaranju optimalnih društvenih uslova za ţivot i razvoj svih pojedinaca, kao
na vrednosnoj lestvici raznih kultura, ali isto tako i da postoje razliĉiti uslovi osnovne vrednosne pretpostavke kritiĉke intervencije nauke u društvenom
za razvoj nauke i njene društvene uloge u raznim kulturama. ţivotu, svakako ne znaĉi da je taj postulat imanentna vrednost nauĉnog
Vrlo je lako dokazati neodrţivost pokušaja da se pozivanjem na istraţivanja, pošto su mogućna, i postoje, nauĉna istraţivanja koja se ne
objektivnost i nepristrasnost, kao imanentne vrednosti nauĉnog istraţivanja, zasnivaju na tom etiĉkom postulatu. Ali zbog toga ipak veza izmeĊu tog
brani teza o etiĉkoj neutralnosti društvenih nauka. I to iz vrlo prostog postulata i napretka društvenih nauka nije sluĉajna. Rad na stvaranju sve
razloga, jer je u raznim društvenim odnosima u vrlo razliĉitoj meri mogućno povoljnijih uslova za razvoj pozitivnih ljudskih sposobnosti ukljuĉuje u sebi
na objektivan i nepri-strasan naĉin istraţivati društvene pojave i saopštavati i stvaranje sve boljih uslova za razvoj nauke. Samo pomenuti humanistiĉki
u javnosti postignute rezultate. Pojedine vrednosti niti nastaju, niti se mogu imperativ, da bi kao etiĉki postulat društvenih nauka mogao sluţiti njihovom
odrţati izolovano u nekom društvenom sistemu, već su u većoj ili manjoj unapreĊivanju, mora dobiti jedno izrazito nauĉno tumaĉenje. To drugim
meri, s više ili manje doslednosti povezane sa ostalim sadrţajima njegovog recima znaĉi da on mora poĉivati na svesti da ostvarivanje ovog
vrednosnog sistema, upravo kao što su meĊusobno povezane i razne humanistiĉkog ideala zavisi i od nauĉnog saznavanja objektivnih uslova i
društvene delatnosti i ustanove na koje se vrednosti odnose. Prirodno, stoga, teorijskog otkrivanja objektivnih mogućnosti; da taj ideal, kao i nauĉno
da ni objektivno i nepristrasno istraţivanje društvenih pojava ne moţe saznanje uopšte, mora biti otvoren, pristupaĉan ĉinjeniĉkim argumentima, i
postojati nezavisno od ostalih vrednosti, od karaktera društvenih odnosa, i pod njihovim uticajem promenljiv. No iskreno usvajanje jednog takvog
posebno od naĉina na koji je organizovan nauĉni ţivot u nekom društvu. humanistiĉkog imperativa tek daje pravi ljudski smisao i vrednost
Prema tome, ako neko smatra objektivno nauĉno saznanje jednom od društvenim naukama. Ukoliko su sociologija i ostale društvene nauke više
najvećih kulturnih vrednosti — što je sluĉaj kod većine stvarnih nauĉnika, stavljene u sluţbu nekim drugim motivima, utoliko je njihov poloţaj
iako to mnogima koji nauku posmatraju spolja izgleda kao profesionalna apsurdniji. Analogija s medicinskim naukama, koje bi smatrale da je njihov
deformacija — on nuţno mora zauzimati aktivan stav prema nizu ostalih glavni zadatak istraţivanje što efikasnijih naĉina izazivanja raznih bolesti, ili
vrednosti i stvarnih odnosa u društvenom ţivotu, koji utiĉu na razvoj koje bi se u svojim tera-peutskim principima rukovodile nekim proizvoljnim
društvenih nauka, bilo da ih sputavaju ili potpomaţu. Što se više prouĉavaju kriterijem zdravlja koji ne bi imao racionalno-ĉinjeniĉnog opravdanja, moţe
optimalni društveni uslovi za razvoj društvenih nauka, sve više izlazi na posluţiti kao ilustracija apsurdnosti poloţaja sociologije, koja se stavila u
videlo da dosledna primena nauĉnog metoda na ovom podruĉju sadrţi u sebi sluţbu nekim posebnim interesima.
ĉitav niz etiĉkih stavova i pretpostavki, kao, na primer, naĉelo slobodne Problemi profesionalne etike u sociologiji još nisu dovoljno
diskusije svih društvenih problema, teţnju za uspostavljanjem što šire i razraĊeni. Ali nema sumnje da će ciljevi kojima je neko istraţivanje
potpunije društvene komunikacije otvorenim iznošenjem stvarnih motiva i stavljeno u sluţbu biti glavno merilo za ocenu profesionalne etiĉnosti
argumenata za razliĉite praktiĉne stavove, poštovanje dokazne vrednosti istraţivanja. Svest da u društvenim naukama treba imati na umu društvene
ĉinjenica, borbu protiv predrasuda i obmana, itd. 15) U nauĉnom istraţivanju posledice istraţivanja, pa ĉak i mogućne zloupotrebe pojedinih nauĉnih
društvenih pojava nauĉnik gotovo neizbeţno mora zauzimati mnogobrojne saznanja, njihovom upotrebom protiv interesa društva kao celine ili
etiĉke stavove; ima mnogo istine u tvrdnji T. Gajgera (Th. Geiger) da u pojedinih njegovih slojeva, postepeno prodire u sociologiju. 17) Rouz, na
društvenim naukama izmeĊu struĉne sposobnosti (Fachkonnen) i primer, traţi od nauĉnika ne samo da sam ne zloupotrebljava nauku,
profesionalne savesti (Fachgewissen) postoji vrlo tesna povezanost.10) stavljanjem njenih otkrića u sluţbu partikularnih interesa, već da prilikom
15 izbora problema istraţivanja pazi da njegove rezultate ne mogu drugi
) Vrlo uspelu analizu ovih problema predstavlja Ĉlanak C. C. Bowman,
Evaluations and Values Consistent with the Scientiiic Study of Society, American zloupotrebi ti. Zloupotreba nauĉnih rezultata je sociološka pojava i izlazi iz
Sociological Review, vol. VIII, (1943), Ne 3. okvira ove studije. Ali, svakako, jedan od najvaţnijih zadataka
16
) Th. Geiger, Ideologie und Wahrheit, Eine soziologische Kritik des profesionalne etike i struĉnih
Denkens, Humbolt-Verlag, Stuttgart—Wein, 1953, S. 121. 1T
) Vid. o ovome interesantna razmatranja u knjizi A. M. Rose, Theory
and Method in the Social Sciences, University of Minnesota Press, Mineapolis,
1954, eh. 9.
280
organizacija jeste spreĉavanje i ţigosanje takvih zloupotreba, VI

naroĉito ukoliko ih ĉine nauĉnici.
Na kraju, treba spomenuti da etiĉki principi ulaze i u metod ISTRAŢIVANJE I TEORIJA
socioloških istraţivanja kad se ova odvijaju na terenu, ili su u njih na
bilo koji naĉin ukljuĉeni drugi ljudi kao neposredan predmet
istraţivanja. Postajući u tom sluĉaju društveni odnos, istraţivanje,
kao i svaki drugi društveni odnos, ima i svoju etiĉku stranu. Jedan od
zadataka profesionalne etike jeste da utvrdi norme koje treba da
regulišu ovaj odnos. Ne ulazeći u pojedinosti etike neposrednog
istraţivanja treba istaći, kao osnovna naĉela, (1) da odnosi izmeĊu
nauĉnika i ispitivanih ljudi moraju biti zasnovani na potpuno
dobrovoljnoj osnovi (ukoliko zakonskim propisima nije utvrĊena U razvoju nauke, kao i u svim drugim oblicima ljudskog
opšta obaveznost davanja nekih iskustvenih podataka, kao što je to stvaralaštva, postoji vrlo mnogo diskontinuiteta. Pošto se nauĉna
sluĉaj u raznim popisima); (2) da istraţivanje ne srne da nanosi misao decenijama, pa ĉak i vekovima kretala u jednom pravcu, nova
ispitivanim ljudima nikakvu štetu ili patnje; i (3) da se dobijeni originalna teorijska dostignuća menjaju njen osnovni smer,
podaci smeju koristiti samo u nauĉne svrhe i uz najveću diskreciju prikazujući u novom svetlu smisao ranijih saznanja i verovanja. Ali
koja garantuje da neće biti oštećen društveni ugled pojedinca. Sliĉni ovaj diskontinuitet nije apsolutan, a sem toga on nastaje u procesu
principi profesionalne etike postoje u medicini, i svako njihovo razvoja nauĉnog saznanja koji je izrazito kumulativan, tj. u kome se
kršenje od strane pojedinaca nailazi na oštru osudu u profesionalnim nova saznanja oslanjaju na ranija i nalaze s njima u nekoj smisaonoj
krugovima, pa i u široj javnosti. Ni ovde se ne tvrdi da su po-menuta vezi, bilo da ih proširuju, usavršavaju, ispravljaju ili odbacuju.
osnovna naĉela etike istraţivanja imanentne vrednosti sociologije kao Kumulativnost kao opšte naĉelo,razvoja nauĉnog saznanja, ogleda se
nauke, ali pridrţavanje tih naĉela je sasvim sigurno jedan od u pojedinaĉnim istraţivanjima u teţnjii da se ona povezu sa
preduslova stvaranja meĊusobnog poverenja izmeĊu istraţivaĉa i postojećim nauĉnim znanjem, koje je .u teorijskoj nauci uopšteno i
ispitivane sredine, bez kojeg je nemogućno postići najpovoljnije sistematizovano u naucnoi teoriji. Konkretan oblik povezivanja
uslove za izvoĊenje istraţivanja, pa ĉak i uopšte efikasno upotrebiti novog istraţivanja s teorijom zavisi svakako i od opšte teorijske
niz savremenih tehniĉkih sredstava za prikupljanje iskustvenih razvijenosti neke nauke, kao i od razvijenosti teorije koja se
podataka. Ali ne samo to. Pridrţavanje ovih naĉela omogućuje da neposrednije odnosi na predmet istraţivanja. Dosta rasprostranjena
nauĉno istraţivanje ostane moralno ĉista i plemenita ljudska razliĉita shvatanja o naĉinu povezivanja pojedinaĉnog istraţivanja s
delatnost, što je nauka uvek bila u rukama svojih najvećih teorijom ne mogu se razumeti ako se ne uzme u obzir da na njih utiĉe
predstavnika. dostignuti stepen razvijenosti neke nauke.
Ali, ako nije potrebno dokazivati da nauĉni znaĉaj svakog
pojedinaĉnog istraţivanja zavisi od njegovog doprinosa postojećem
fondu nauĉnog znanja, to ne znaĉi da je povezivanje novog
istraţivanja s nauĉnom teorijom, kao delom nauĉnog fonda,
jednostavno i da se ono ostvaruje spontano. Već prilikom
raspravljanja o proveravanju nauĉnih teorija ukazano je na neke
teškoće u tom pogledu ĉiji se uzroci nalaze u nedovoljnoj logiĉkoj
izgraĊenosti i nepotpunoj i nedovoljno jasnoj iskustvenoj
protumaĉenosti raznih socioloških teorija. Prethodna razmatranja
preovladujućih prakticistiĉkih struja u savremenoj sociologiji
objašnjavaju bar donekle i drugi uzrok Ĉesto isticanog jaza izmeĊu
sociološke teorije i socioloških istraţivanja. Mnoga istraţivanja,
naime, nemaju uopšte teorijskih ciljeva, ili su ovi sasvim neodreĊeni.
Zadatak mnogih istraţivanja sastoji se u opisivanju nekih pojava u
konkretnim vremensko-prostor-nim uslovima, i u pojmovnim
okvirima koje diktiraju vannauĉ-
282 283
ni a ne teorijski razlozi. U ovakvim istraţivanjima se u najboljem giji. O tome svedoĉi već i okolnost da se u većini najpoznatijih
sluĉaju koriste neka nauĉna saznanja i eventualno1 naknadno se iz savremenih metodoloških priruĉnika ne raspravlja o osobeno-stima
njihovih rezultata izvode neki teorijski zakljuĉci. ) Razumljivo je da sociološkog metoda po kojima se on razlikuje od metoda drugih
kvantitativno gomilanje istraţivanja, ĉiji je zadatak konkretno opisne srodnih nauka, naroĉito psihologije, a koje proizilaze iz sadrţinski i
prirode, a idejna osnova zdravorazum-ska a ne teorijski razvijena, ne metodološki odreĊenog iskustvenog delokruga sociologije.
mogu doprineti razvoju sociološke teorije. Ona mogu pokazati jedino Iskljuĉivanje teorijsko-sadrţinskog i nauĉno-siste-matskog momenta
da ispitivanja društvenih pojava koja ne spadaju u ekonomske nauke, iz metodologije postaje još vidljivije u pojedinim prikazima razvoja
istoriju, demografiju ili etnologiju još samim tim nisu sociološka. metodološkog problema u sociologiji, koji se obiĉno ne osvrću na
Ovakva, teorijski irelevantna istraţivanja, naime, u većini sluĉajeva rasprave ĉiji je zadatak bio da s metodološke strane doprinesu
uop-šte ne spadaju u sociologiju. S druge strane, sasvim je neopravdano nauĉnom konstituisanju sociologije, i u kojima se jedno opšte
oĉekivati da će se sociološka teorija brţe razvijati bez istraţivanja teorijsko 3stanovište pretvaralo u više ili manje celovitu metodološku
teorijskog karaktera, bilo da su ona organizovana sa specijalno zamisao. ) Sve ove pojave postaju razumljivije ako se imaju na umu
teorijskim ciljevima ili da se iz njih, pored nepo-srednijih praktiĉnih ranije iznete opšte osobine savremenog sociološkog empirizma i
ciljeva, izvode i teorijski zakljuĉci. Pri tom svest da su sociologiji prakticizma. One su ovde pomenute samo da bi se imala na umu
neophodna specijalna teorijska istraţivanja nije manje opravdana od idejna klima, u kojoj nastaju razna shvatanja o odnosu teorije i istra-
ubeĊenja da se teorijske prirodne nauke ne mogu razvijati samo na ţivanja. Isto tako ukazivanje na podvojenost jednog vida teorije i
primenjenoj inţenjeriji. preovladujuće struje u istraţivanjima ne znaĉi da ne postoje
Postojeći raskorak izmeĊu sociološke teorije i istraţivanja sociološka istraţivanja sa znaĉajnim teorijskim doprinosima i
izraţava se ponekad u stavu da samo istraţivanja ĉine nauku; dok se pokušaji stvaranja uţih i širih teorija na osnovu raspoloţivih
poloţaj teorije, naroĉito sistematske, smatra dosta sumnjivim. U pouzdanih iskustvenih podataka.
nedavno objavljenoj knjizi Dţ. Medţa (J. Madge) Nastanak naučne .Ipak, niko ne smatra da pojedinaĉno istraţivanje ne treba da
sociologije analizirani su samo razni istraţivaĉki radovi, a nije bude povezano s dostignutim stanjem u nauci i njenom teorijom, i
prikazana nijedna opšta sociološka teorija. Da paradoks bude još veći. zbog toga se odnos istraţivanja prema nauci i nauĉnoj teoriji javlja u
u knjizi su prikazani samo istraţivaĉki radovi pojedinih sociologa koji svakoj metodološkoj zamisli kao jedan od kljuĉnih problema. U
su istovremeno bili graditelji sistema i sa stanovišta tih sistema ovom poglavlju će ovaj odnos biti razmatran samo u opštim crtama, s
izvodili sva svoja istraţivanja. Na primer, Dirkem je u knjigu ušao ciljem da se utvrde neka opšta metodološka naĉela, koja se u
kao pisac Samoubistva, iako je ono samo fragment njegovog sistema pojedinim istraţivanjima vrlo razliĉito konkretizuju u zavisnosti od
nastao prvenstveno radi daljeg razvijanja teorije izloţene u teorijskom opšteg tipa istraţivanja i primenjenog postupka za prikupljanje isku-
delu O društvenoj podeli rada.2 Ovo izdvajanje „društvenih" stvenih podataka. Kasnije će se videti da se shvatanje odnosa koji
istraţivanja iz sociologije kao nauĉne celine vrlo je vidljivo i u treba da se uspostavi u pojedinaĉnom istraţivanju s nauĉnom
metodolo- teorijom pretvara u krut šablon ako se ovo ne uzme dovoljno u obzir.
1
) Moţda najtipiĉniji primer ove vrste jesu istraţivanja u oruţanim Dva dosta rasprostranjena jednostrana gledišta o naĉinu
snagama SAD u II svetskom ratu ĉiji su rezultati naknadno nauĉno analizirani. Vid. uspostavljanja veze s nauĉnom teorijom su dosta povezana s
Studies in Social Psychology in World War II, vol. 1—4, Princeton University Press,
1949—50;kao i R. K. Merton, P. P. Lazarsield, Studies in the Scope and Method of
razliĉitim stupnjem teorijskog razvoja pojedinih nauka. Prvo od njih
"The American Soldier", The Free Press, Glencoe, 111., 1950. jeste skupljaĉki empirizam, a drugo gledište tumaĉi vezu novog
2
) J. Madge, The Origins of Scientific Sociology, The Free Press, Glencoe, istraţivanja s teorijom na hipotetiĉko-deduktivan naĉin,
HL, 1962, eh. 2. Tomas (W. J. Thomas) i Znanjenski (F. Zna-niecki) su takoĊe ušli u 3
Medţovu knjigu kao autori studije Poljski seljak u Evropi i Americi, iako su i oni ) Karakteristiĉan je prikaz ,fpreistorije empirijskog društvenog
dali niz teorijskih radova. Pišĉevo shvatanje nauĉnog istraţivanja odliĉno ilustruju istraţivanja" u knjizi R. Konig (red.), Handbuch der empirischen Sozial-forsehung,
razlozi zbog kojih Vebe-rova uporedna istraţivanja velikih svetskih kultura nisu F. Enke, Stuttgart, 1962, S. 18—37. U njemu nije analizirano nijedno celovito
ukljuĉena u knjigu. Ona su samo „plodan izvor podsticaja" (p. 4). Mora da ih stoga stanovište o sociološkom metodu. Marks je, na primer, pomenut samo kao sastavljaĉ
Medţ smatra manje vaţnim za razvoj nauĉne sociologije od Bejlsovog (R. Bales) jednog anketnog upitnika, ali nisu bolje prošli ni Kont, Dirkem ili Veber. Oĉigledno
metoda posmatranja malih grupa, ĉijem je prikazu dato ĉitavo jedno poglavlje (eh. je, dakle, da sociologija i .,društvena istraţivanja" nisu ista stvar.
12).
284 285
osporavajući pri tome gotovo svaki epistemološki znaĉaj ostalim nikom u dţepu, ide na teren i prema upitniku beleţi sve što
logiĉko-metodološkim pristupima i postupcima. primeti i sazna u nekom selu ili na nekom uţem podruĉju. Iako su
Najbolje je najpre objasniti u ĉemu se sastoji skupljaĉki organizatori ovakvih istraţivanja, na primer Jovan5 Cvijić, naglašavali
empirizam, koji je mnogo više raširen nego što se obiĉno pretpostavlja da upitnike ne treba shvatiti kao gotove šablone, ) ipak je za većinu
jer se i pojavljuje u raznim oblicima. Skupljaĉki empirizam se zasniva radova ove vrste karakteristiĉno da istraţivaĉi nisu u stanju da
na ideji da je u nauci najvaţnije prikupiti iskustvene ĉinjenice, što više aktivnije teorijski obrade prikupljene podatke, nego se zadovoljavaju
Ĉinjenica, a da će se zatim relativno lako izvesti teorijski zakljuĉci iz dosta shematiĉnim opisivanjem pojava. Drugi izvor skupljaĉkog
ĉinjeniĉke graĊe. U skup-ljaĉkom empirizmu dolazi do izraţaja empirizma ne treba traţiti u stepenu razvoja odreĊene nauke, nego u
shvatanje o spontanom povezivanju pojedinaĉnog istraţivanja sa njenom društvenom poloţaju. Skupljacki empirizam jeste gotovo
teorijom. Ponekad se u njemu prema teoriji pokazuje gotovo otvorena neminovna posle-dica trajnijeg preovladavanja nauĉnog prakticizma,
odvratnost, jer se smatra da ona moţe samo da umanji izvornu u kome se svi istraţivaĉki problemi postavljaju samo u dnevnim i
originalnost neposrednog posmatranja i pojedinaĉnog istraţivaĉa. prostorno usko ograniĉenim okvirima, usled Ĉega se zapostavljaju
Istovremeno proseĉni predstavnik skupljaĉkog empirizma je nauĉno šira uopštavanja i teorijska misao uopste. Ne treba posebno
vrlo neobrazovan. Obiĉno on ne poznaje solidno ni jednu opštu soci- dokazivati da je ovaj prakticizam sputavao perspektivniji razvoj
ološku teoriju, kao ni teorijska shvatanja koja se odnose na neku uţu primene nauĉnih saznanja. U poreĊenju s prvom, ova varijanta
oblast društvenog ţivota. Njegovo znanje se sastoji u poznavanju skupljaĉkog empirizma je još manje odreĊena jasnim proble-matskim
nekog istraţivaĉkog postupka. Nekad je u našoj nacionalnoj nauci i pojmovnim okvirom.
osnovna parola skupljaĉkog empirizma bila da treba Što vise ići „na
teren", bez obzira da li je pojedini istraţivaĉ dovoljno teorijski Hipotetiĉko-deduktivno shvatanje odnosa istraţivanja i
osposobljen za takav rad. U novije vreme odlazak na teren su zamenile teorije, koje izrazito precenjuje ulogu teorije u istraţivanju, jeste
ankete, jedno vrlo nekritiĉno shvatanje nauĉnih mogućnosti ovog druga krajnost. Po Poperu (Popper), koji je verovatno najuticajniji
istraţivaĉkog postupka, koji se, pored toga, najĉešće upotrebljava u zastupnik ovog shvatanja u logici i metodologiji, uloga istraţivanja se
vrlo uprošće-nim oblicima i po pravilu bez dobro promišljene teorijske svodi na proveravanje teorijskih hipoteza, koje su na deduktivan
osnove. Smisao je, meĊutim, ostao isti, skupljati podatke iako teorijski naĉin izvedene iz postojeće teorije. Kako, meĊutim, nastaju teorijska
okviri i metodološki postupci prikupljanja nisu temeljito promišljeni i naslućivanja i hipoteze o problemu za ĉije rešenje ne postoji
razraĊeni, pa makar se podaci kasnije objavili samo kao sirova relevantna teorija, kako se mogu objasniti ne tako retki sluĉajevi kad
monografska graĊa ili ĉak samo kao površno prokomentarisan se u toku istraţivanja pod uti-cajem rezultata posmatranja promeni
statistiĉki materijal. Skupljaĉki empirizam ima izvesno opravdanje u njegov osnovni pravac, što znaĉi da se ne odbacuje samo polazna
ranim ili tzv. prirodno-istorijskim fazama razvoja neke nauke u kojima hipoteza nego se stvaraju nova uopštavanja koja se tek kasnije
su inventarisanje i kategorizacija iskustvenih pojava koje nauka treba suoĉavaju sa teorijom, hipotetiĉko-deduktivno gledište o vezi
da prouĉava najpreĉi op-šti nauĉno-istraţivaĉki zadaci. U svojoj istraţivanja i teorije ne objašnjava. Hipotetiĉko-deduktivno shvatanje
prirodno-istorijskoj fazi, iz koje je sociologija uglavnom već izašla, uloge konkretnog istraţivanja ima, svakako, mnoge prednosti nad
nauka još nedovoljno poznaje svoje podruĉje, nepoznati su postojeći skup-ljaĉkim empirizmom koje proizilaze iz jasnog uoĉavanja
kvalitativni oblici i iskustveni raspon uĉestalosti pojedinih vrsta pojava.
Pre pokušaja da se razvijaju šira teorijska uopštavanja, nauka treba da aktivne uloge teorijske misli i svakom razvijenom nauĉnom istraţiva-
upozna i na opisan naĉin sredi ĉinjenice u svom iskustvenom 5
delokrugu. U toj fazi klasifikacijski sistemi, kakvi su na primer bili ) U tom pogledu je karakteristiĉno Cvijićevo pismo Petru Ko-Ĉiću u
kome on izmeĊu ostalog piše: „Ja ću Vam danas u jednom paketu ispratiti ono što
razni klasifikacijski sistemi koji su se krajem prošlog veka primenjivali mislim da je najpotrebnije da proĉitate. Izvesna mesta ću obeleliti, ali sve je samo
u etnografiji4i antropogeografiji, obiĉno predstavljaju glavnu osnovu radi toga da imate okvir i da Vam budu potpuno jasni glavni pravci ispitivanja. Ali
istraţivanja. ) Pojedini istraţivaĉ, s upit- ja bih ţeleo da se Vi u tom okviru sasvim samostalno krećete i da prouĉavate ono
4 što se Vama uĉini interesantno, a u uputstvima nije obeleţeno." (M. Karanović,
) Šire o osobinama nauke u prirodno-istorijskom stadiju razvoja vid. F. S. Cvijić i Koĉić, Politika od 1. XI 1939, str. 10.) Sire o Cvijićevom metodu vid. u
C. Northrop, The Logic of the Sciences and Humatnities, Macmillan, New York, mom radu Sociološka koncepcija Jovana Cvijića, Književnost, god. XI (1956), br. 9,
1953, eh. III. 10, 11—12, naroĉito br. 11-12, str. 462^68.
287
286
nju. Ipak, ono jednostrano tumaĉi istraţivaĉku praksu teorijski najrazvijenijih teze koje će se proveravati izvedene iz neke opštije teorije i meĊusobno
nauka. U tim naukama zaista veliki deo hipoteza nastaje daljom logiĉko- ĉvrsto povezane. Cesto su, meĊutim, polazni stavovi ovakvih istraţivanja
teorijskom obradom postojećih teorija. Ali i u najrazvijenijim naukama je skup tvrdnji i oĉekivanja opisnog karaktera, a ne teorijski zasnovane
odnos istraţivanja i teorije mnogo reciproĉniji. I u tim naukama paţljivog hipoteze. Takvi stavovi se mogu proveravati više samo pojedinaĉno nego
istraţivaĉa ĉekaju u iskustvu mnoga teorijski sasvim nepredvidljiva iznena- kao jedinstvena hipo-tetiĉka zamisao. Usled toga je istraţivanje i pored
Ċenja, koja mogu da usmere istraţivanje u novom pravcu. Dovoljno je formalno hi-potetiĉko-deduktivnog okvira u stvari opisnog karaktera, pri
navesti samo dva tipiĉna primera koji pokazuju kako sasvim neoĉekivana ĉemu je opis ĉesto vrlo fragmentaran, a izvedeni zakljuĉci nemaju širi
otkrića u toku prouĉavanja nekog drugog nauĉnog problema po svom znaĉaju teorijsko-sistematski karakter. Ovo naroĉito dolazi do izraţaja kad se
daleko prevazilaze prvobitno postavljeni cilj istraţivanja. Prvi primer je rezultati proveravanja teorijski nedovoljno pro-komentarišu. (2) Dalja vrlo
Rentgenovo otkriće zraĉenja, koja su kasnije dobila u nauci ime rentgeno-vih ĉesta slabost ovih istraţivanja jeste izrazita parcijalnost. Iz nekog Šireg
zraka. Istraţivaĉ primećuje neobjašnjive promene na fotografskim ploĉama u teorijskog problema, koji se moţe nauĉno ispitati samo putem nekoliko
svom laboratoriju. Ovo sasvim neoĉekivano zapaţanje usmerava ispitivanja u meĊusobno povezanih a po svom pristupu raznolikih ispitivanja (terenski
novom pravcu i dovodi do epohalnog nauĉnog otkrića. Drugi primer ove vrste rad, institucionalna analiza, anketa, kliniĉko ispitivanje i si.), izdvaja se
iz najnovijeg vremena jeste otkriće penicilina. Ovo nije bio unapred po- samo jedan iseĉak koji se moţe ispitivati jednim postupkom, na primer
stavljeni cilj Flemingovih istraţivanja, već rezultat nauĉnog prouĉavanja anketom ili analizom sadrţaja, i zakljuĉci se izvode na osnovu nedovoljne
prvobitno sasvim, neoĉekivanih pojava. Dakle, i u najrazvijenijoj nauci i u iskustvene evidencije. (3) Uopšte je za ovu metodološku struju dosta
istraţivanjima koja se planiraju u vrlo Ĉvrsto unapred utvrĊenim hipotetiĉkim karakteristiĉno da poistovećuje nauĉno istraţivanje s pojedinaĉnom akcijom
okvirima treba biti vrlo osetljiv za iznenaĊenja, koja se teorijski ne mogu prikupljanja podataka i da pokazuje naroĉitu sklonost prema anketnim i
predvideti. Naravno ova iznenaĊenja moţe da uoĉi i u punoj meri nauĉno sliĉnim statistiĉkim ispitivanjima. Stiĉe se utisak da se u nekim
iskoristi samo visoko obrazovan istraţivaĉ, jer gljivice koje su podstakle metodološkim raspravama pojam istraţivanja izjednaĉuje s pojmom pojedi-
Fleminga da u novom pravcu usmeri istraţivanja i doĊe do penicilina, naĉne statistiĉke akcije. Sa formalne strane ove akcije mogu biti vrlo
verovatno ne bi zbunile nekog manje obrazovanog i inventivnog istraţivaĉa. prikladne za proveravanje pojedinaĉnih hipoteza, ali su vrlo ĉesto sasvim
On bi ih mirno obrisao sa laboratorijskih posuda, ne uviĊajući u njima dublje nedovoljne za stvaranje sistematske iskustvene evidencije o kompleksnim
nauĉno znaĉenje. R. Merton, koji svakako nije vulgarni empiriĉar, vrlo deterministiĉkim poljima u kojima nastaju ispitivane pojave. Mogli bi se
ubedljivo je pokazao veliku heuristiĉku ulogu paţljivog i otvorenog odnosa navesti i drugi razlozi zbog kojih mnoga ispitivanja hipotetiĉko-
prema stvarnosti u toku posmatranja i u Ĉitavom toku konkretnog istraţivanja, deduktivnog" tipa ne odgovaraju svojoj osnovnoj zamisli.
kao i štetnost suviše krutog uokvi-ravanja istraţivanja polaznim teorijskim Kasnije će u poglavlju o trajnijem posmatranju kompleksnih
hipotezama.6) društvenih pojava biti iznete osnovne karakteristike tzv. sekvencijalne
Hipotetiĉko-deduktivno gledište o odnosu istraţivanja i teorije analize, kao vrlo elastiĉnog metodološkog postupka kojim se teorijska misao
ĉesto se vrlo iskljuĉivo zastupa u metodologiji socioloških istraţivanja,7) ukljuĉuje u dugotrajniji proces prikupljanja podataka i u toku istraţivanja
dok se svi ostali tipovi istraţivanja smatraju samo pripremnim. U praktiĉnoj razvija poĉetni, okvirni plan istraţivanja. MeĊutim odmah treba istaći da se
primeni ovog tipa istraţivanja pojavljuju se mnogobrojne slabosti. (1) kom-binovanjem ispitivanja koja su zamišljena u do pojedinosti raz-
Hipotetiĉko-deduktivno istraţivanje moţe dati velike rezultate ako su hipo- vijenom* hipotetiĉkom okviru sa sekvencijalnom analizom ne iscrpljuju svi
B
raznovrsni logiĉko-metodološki postupci koji su neophodni u širim
) R. K. Merton, The Bearing of Empirical Research on Socio-logieal teorijskim istraţivanjima, u kojima se na osnovu sve iscrpnijeg i odreĊenijeg
Theory, u knjizi Social Theory and Social Structure, The Free Press, Glencoe, 111., opisa naizmeniĉno sme-njuju indukcija i dedukcija, analiza i sinteza,
1957, p. 102—108. apstrakcija i kon-kretizacija.
-. 7) Tipiĉan primer je knjiga R. L. Ackoff, The Design of Social Research,
The University of Chicago Press, Chicago, 1953. U njoj je razraĊen samo tip Osnovno naĉelo povezivanja pojedinaĉnog istraţivanja s teorijom
istraţivanja u kojima se statistiĉki proveravaju unapred postavljene hipoteze. jeste da odnos prema teoriji bude što aktivniji u. svim fazama istraţivanja, a
ne samo prilikom stvaranja nje-
290 291
se mnogo nauĉiti o naĉinu aktivnog suoĉavanja vlastitih rezultata s Zbog toga što poĉinju na vrlo neizgraĊenoj i nerazvijenoj
postojećim nauĉnim saznanjima. teorijskoj osnovi, mnoga sociološka istraţivanja ostaju na elementarno-
Pošto je. izgraĊena polazna teorijsko-hipotetiĉka skica istraţivanja, opisnom nivou, ne zato što bi to zahtevale objektivne nauĉne teškoće, bilo
iz toga teorijskog okvira treba da slede zakljuĉci o idealnom istraţivaĉkom teorijske ili metodološke prirode, nego prosto zato što njihovi planovi nisu
pristupu i idealnim iskustvenim oba-veštenjima. Retko se dešava da se u dovoljno razraĊeni.
nekom stvarnom istraţivanju mogu primeniti nauĉno najadekvatniji postupci Aktivan odnos prema teoriji je, meĊutim, podjednako potreban na
i prikupiti idealni podaci, jer to spreĉavaju mnogobrojni ĉinioci (fi-nansijska poĉetku, u ĉitavom toku istraţivanja i na njegovom kraju. Aktivan odnos
sredstva, ograniĉeno vreme, nedostatak kadrova, društvene teškoće u prema teoriji u toku istraţivanja pomaţe istraţivaĉu da bolje razume ono što
prikupljanju podataka i si.). Stoga se mora zadovoljiti istraţivaĉkim se zbiva u toku istraţivanja i moţe bolje oceniti da li neki postupci u
postupkom i izvornim podacima koji samo pribliţno odgovaraju idealnim prikupljanju podataka donose stvarno nauĉno upotrebljive podatke. Ako se
epistemološkim normama. MeĊutim, ako se ne razmišlja o nauĉno jedan nauĉni problem ispituje u nekoj društvenoj sredini u nepovoljnim
najkorisnijim podacima, nema solidne osnove za kritiĉku ocenu vrednosti uslovima, a istraţivaĉ to na vreme ne zapazi i ne uspe da nauĉno analizira
prikupljenih podataka. prirodu nepovoljnih uslova, gotovo je sigurno da će se prikupiti nedovoljno
Već u ovoj fazi pripreme za istraţivanje treba stvoriti što potpuniji upotrebljivi izvorni podaci. Situacija se još više pogoršava ako istraţivaĉ,
pošto u toku istraţivanja nije primetio uticaj nekih negativnih uslova na
pregled postojećih i upotrebljivih obaveštenja da bi se u ispitivanju
izvorna obaveštenja, ni kasnije u sreĊivanju i obradi podataka kritiĉkom
prikupljali samo oni novi podaci koji su stvarno neophodni, i da se ne bi
analizom ne otkloni bar neke njihove nedostatke. U tom sluĉaju su neizbeţni
uzalud trošilo i vreme i materijalna sredstva na obaveštenja koja već postoje razni zakljuĉci koji iskrivljavaju stvarno stanje i stvarne odnose.
u literaturi, ali se istraţivaĉ nije potrudio da ih naĊe. Stvaranje pregleda
Aktivan odnos u završnom delu istraţivanja sastoji se, pre svega, u
postojećih obaveštenja je vaţno iz još jednog razloga. Naĉelo nastojanju da se prikupljeni rezultati što svestra-nije objasne i protumaĉe.
kumulativnosti nauĉnog saznanja traţi da se postojeći i vlastiti podaci shvate Jednostrano je suoĉavati dobijene podatke i rezultate ispitivanja samo s
kao jedinstvena celina. O ovome se ĉesto ne vodi raĉuna i smatra da u tzv. polaznim hipotezama. U svakom širem istraţivanju se obiĉno prikupi
istraţivaĉkim radovima treba iznositi i analizirati samo one podatke koje je iskustveni materijal ĉija svestranija analiza omogućava da se izvode teorijski
istraţivaĉ sam prikupio. Ne uviĊa se dovoljno da se povezivanjem zakljuĉci koji su širi od polaznih hipoteza. MeĊutim, plan analize se ĉesto
originalnih podataka vlastitog istraţivanja s već postojećim iskustvenim kruto postavlja i potencijalne saznajne mogućnosti sadrţane u izvornoj graĊi
oba-veštenjima ĉesto moţe izgraditi daleko potpunija iskustvena osnova za ostaju nedovoljno iskorišćene. Ruti-nerski odnos prema analizi rezultata
prouĉavanje odreĊenog problema. javlja se ponekad u prosto karikaturalnom vidu. Naime, stvarno teorijski
Zatim, prilikom planiranja istraţivanja treba dobro razmisliti o zasnovanog plana analize gotovo i nema, već se prikupljeni podaci
podesnim vremensko-prostornim okvirima ispitivanja, u kojima se neki formalistiĉki tabeliraju. Savremene mašine za mehaniĉku obradu statistiĉkih
problem moţe s manje objektivnih teškoća i bolje ispitivati. Predmet podataka omogućavaju vrlo brzo sreĊivanje i tabeliranje velikih masa
prouĉavanja nije na svim taĉkama društvenog prostora podjednako izrazit i statistiĉkih obaveštenja iz izvorne graĊe. Ako neki istraţivaĉ ili nauĉna
ne javlja se u ĉitavom svom teorijski znaĉajnom rasponu. Sem toga, u ustanova raspolaţu novĉanim sredstvima, dešava se da se izrada plana
zavisnosti od objektivnih uslova nije svako vreme podesno za istraţivanje u tabeliranja poveri nekom statistiĉaru, koji nije šire upoznat sa teorijskim
odreĊenim društvenim sredinama. Odabiranje pogodnog vre-mensko- ciljevima istraţivanja — ukoliko ovi uopšti postoje. Plan tabeliranja se u
prostornog okvira za istraţivanje je stoga dosta sloţeno i pretpostavlja dobro takvim sluĉajevima obiĉno svodi na ukrštanje svih elementarnih obeleţja. Iz
poznavanje globalnih prilika i razliĉitih lokalnih uslova. Sem toga, vrlo velikog broja tabela se, meĊutim, ne mogu videti neki kljuĉni teorijski
društvene pojave i procese koji su izloţeni većem uticaju godišnjeg odnosi, jer se oni mehaniĉkim putem ne otkrivaju, nego je za to potreban
teorijski zasnovan analitiĉki plan.
društvenog ciklusa treba prouĉavati u raznim godišnjim dobima.
19*
292
Obiĉno su slabosti ove poslednje analitiĉke i sintetiĉke faze VII
istraţivanja samo posledica njegove opšte nedovoljne teorijske
zasnovanosti i nedovoljne metodološke razrade njegovog postupka u ELEMENTI TEORIJE NAUĈNOG
celini. I pošto je neki istraţivaĉ mesecima, pa Ĉak i godinama lutao OBAVEŠTENJA
po terenu, ili pošto je na razna anketiranja i dalju obradu anketnih
podataka potrošio znaĉajna sredstva, on se ne tako retko naĊe pred
debelim fasciklama terenskih zabeleţaka ili pred pozamašnim
sveţnjevima obraĊenih statistiĉkih tabela, prepunih raznih podataka
iz kojih se ili uopšte ne mogu izvesti nauĉno znaĉajniji rezultati ili
bar taj istraţivaĉ nije u stanju da to uĉini. To je ţalosna konaĉna
posledica nedovoljno jasnog shvatanja logike nauĉnog istraţivanja.
Izlaganje osnovnih epistemoloških karakteristika sociologije
kao teorijske nauke imalo je za cilj da pokaţe strukturu njenog
teorijskog sistema, naĉin njegovog stvaranja i epistemološku ulogu
pojedinih njegovih delova. U ovom delu knjige se razmatraju
metodološki problemi povezivanja nauĉne teorijske misli s podacima
o stvarnosti.Jedna od najbitnijih osobina nauĉnog mišljenja jeste
upravo nastojanje da se teorijska misao na što metodiĉniji naĉin
sjedinjava sa što pouzdanijim i preciznijim iskustvenim podacima. Iz
toga dodira s iskustvom proizilaze podsticaji za dalje razvijanje
nauĉne teorije, a istovremeno iskustvo sluţi kao stalna osnova za
provera-vanje svega što se u nauci smatra poznatim i utvrĊenim.
Samo nastojanjem da teorija bude stalno povezana sa
stvarnošću moţe se objasniti neprekidno i uporno unapreĊivanje i
usavršavanje metoda i sredstava za prikupljanje iskustvenih podataka
u svakoj nauci. A svaki znaĉajniji -uspeh u tom pogledu stvara bolje
uslove za opšti razvoj nauke.
Istorijski osvrt na razvoj sociološkog metoda je pokazao da
je nauĉni razvoj sociologije bio priliĉno dugo znatno usporen, izmeĊu
ostalog i zato što su se metodi samostalnog prikupljanja nauĉnih
podataka u sociologiji sporije razvijali nego u nekim drugim
naukama. Stoga je sociologija do pre nekoliko decenija morala da se
gotovo iskljuĉivo sluţi izvorima koji nastaju u društvenom ţivotu
nezavisno od nauĉne delatnosti, i da kao izvore koristi rezultate
drugih nauka, radove istoriĈara, etnografa, ekonomista. Kasnije će se
videti da bi bilo pogrešno ne shvatiti vrednost i ĉak neophodnost
korišćenja podataka koji u društvu nastaju iz ĉisto praktiĉnih razloga,
a ne treba podce-njivati ni nauĉnu vrednost sociološkog tumaĉenja i
sintetizo-vanja podataka koje o raznim stranama društvenog ţivota
prikupe druge nauke. Sociologija, kao opšta teorijska nauka, svakako,
da mora imati na umu da je sociološka sinteza nauĉnog znanja o
društvu jedan od njenih stalnih zadataka. Ali bilo bi štetno ako bi se
usled toga zanemarilo razvijanje izvesnih samostalnih oblika
prikupljanja podataka, koji bi bili što više podešeni za prouĉavanje
odreĊenih specifiĉnih socioloških problema.
294 295
Nauka koja nije u stanju da razvije postupke za samostalno pri- neposrednije zasniva na jasno teorijski odreĊenim pretpostavkama.
kupljanje podataka, nalazi se iz više razloga u nepovoljnom poloţaju. Odnos izmeĊu teorijske misli i iskustva postaje u tom sluĉaju mnogo
Pre svega, svaka nauka ima svoj odreĊeni ugao gledanja i malo je neposredniji i gipkiji.
verovatno da će obaveštenja koja zadovoljavaju neke praktiĉne Epistemološki, ovako resenje odnosa izmeĊu opisa i teorije
društvene potrebe i potrebe neke druge nauke biti najadekvatni ja i ima znatne prednosti. Uopšte ima dosta opravdanja klasifikacija
potpuna izvorna graĊa kakva je potrebna toj nauci. U istorijskom oblika istraţivanja prema tome u kojoj meri se u njima uspostavlja
uvodu je istaknuto kako je Marks bio sasvim svestan ove teškoće. aktivan odnos s predmetom istraţivanja. Na jednom polu takvih
Sem toga, nauka koja ne razvija sredstva samostalnog prikupljanja klasifikacija nalaze se najaktivniji oblici istraţivanja, a na drugom
podataka mora se u svojim istraţivanjima sluţiti samo postupcima ona1 ispitivanja u kojima se koriste samo već postojeći izvori
tzv. sekundarne analize, koji se primenjuju na podatke nastale obaveštenja.Experiment je ,svakako najaktivniji oblik nauĉnog
nezavisno od odreĊenog istraţivanja, a iz kojih se naknadno istraţivanja uopće.U njemu se stvarnost gotovo prisliljava da
pokušavaju izvesti neki zakljuĉci. Metodi sekundarne analize su odgovori na sasvim odredjena pitanja.A široko se u nauĉne svrhe
redovno u logiĉkom pogledu slabiji od metoda koji se mogu primeniti koriste razni arhivski materijali,na drugoj strani,kao sasvim posredan
kada je proces prikupljanja podataka postao integralni deo odnos prema ispitivanoj stvarnosti.Osamostaljivanje prikupljanja
istraţivanja, pa se moţe lakše obezbediti da se prikupe podaci koji su podataka u posebnu opisnu nauĉnu disciplinu prisiljava odgovarajuću
neophodni za sistematsko razjašnjavanje postavljenog nauĉnog teorijsku nauku na širu upotrebu manje aktivnih oblika istraţivanja.
problema.
Na širem planu se nastojanje da prikupljanje izvornih --------------------------------------------------------------------
podataka bude što tešnje povezano s nauĉnom delatnosti u ce-lini
ogleda u postepenom išĉezavanju uporednog postojanja srodnih Ali u poslednjih nekoliko decenija znatno su se razvili
nauka, od kojih je jedna Ĉisto opisna a druga teorijska. U istoriji postupci i sredstva za prikupljanje podataka o društvu. U nekoliko
nauke je vrlo ĉesto postojao paralelizam opisnih i teorijskih nauka; na narednih poglavlja biće iznete osobine tih postupaka i sredstava, i
primer, pored etnologije kao opštije i teorijske nauke postoji kritiĉki razmatran naĉin kako se oni mogu efikasno upotrebiti u
etnografija, kao izrazito opisna nauka, a ponekad se i folkloristika nauĉne svrhe. MeĊutim, prethodno treba izloţiti neke opšte
smatra samostalnom naukom; pored politiĉke ekonomije, kao epistemološke osobine nauĉnog obaveštenja da bi se utvrdile osnovne
teorijske ekonomske nauke, postoje i nauke koje se na opisan naĉin norme koje mora da zadovolji svaki iskustveni podatak da bi se
bave prouĉavanjem privrednog ţivota pojedinih zemalja. U sociologiji mogao smatrati nauĉno upotrebljivim. Vrlo ĉesto se u savremenim
je takoĊe postojala podela na sociologiju i sociografiju, kao opisno metodološkim priruĉnicima ovi osnovni problemi nauĉnog
prouĉavanje odreĊenih društava ili uţih delova nekog društva, na prikupljanja podataka sasvim površno razmatraju, i odmah se prelazi
primer nekog kraja, naselja i sliĉno. Nešto sliĉno je postojalo i u na pojedine posebne naĉine prikupljanja, na primer, posmatranje,
demografiji. Vladalo je, naime, jedno vreme mišljenje da pored razne tipove anketa, ko-rišćenje istorijskih podataka i si., što nije
demografije, kao teorijske nauke o stanovništvu — ukoliko se opravdano.1) Postoje neki psnovni epistemološki zahtevi koje mora
demografija uopšte moţe smatrati teorijskom naukom — treba da da zadovolji svaki poseban oblik prikupljanja podataka da bi se
postoji demografska statistika kao relativno samostalna opisna nauka. mogao smatrati. nauĉnim. Ĉesto se vrlo sliĉni postupci primenjuju u
Ovaj paralelizam opisnih i teorijskih nauka, koje se odnose na isto prikupljanju iskustvenih podataka u nauĉne i ĉisto praktiĉne svrhe i
podruĉje stvarnosti i u stvari zasnivaju na istim teorijskim ne
pretpostavkama, sve vise išĉezava. UviĊa se da je on perspektivno 1
nekoristan i da je mnogo povoljnije za razvoj nauke ako se ĉitava ) Izuzetak od ovog pravila su radovi H. Peak, Problems of Objective
Observation, u knjizi L. Festinger, D. Katz, Research Methods in the Behavioral
organizacija prikupljanja potrebnih iskustvenih podataka na Sciences, The Dryden Press, New York. 1953, eh. VI; R. Konig, Die Beobachtung,
odreĊenom podruĉju što tešnje poveţe sa ustanovama koje se bave u knjizi R. Konig (red.), Handbuch der empirischen Sozialforschung, F. Enke,
razvijanjem odreĊene teorijske nauke. Na taj naĉin se smanjuje obim Stuttgart, 1962, S. 107—135.
rutinskog skupljanja podataka, karakteristiĉnog za osamostaljene
opisne nauke i šire razvijaju aktivniji oblici istraţivanja u kojima se
plan prikupljanja podataka
296 297 .
uviĊa se dovoljno u ĉemu se oni razlikuju ako se pomoću njih nastoji doći do nja. Ovo shvatanje je došlo potpuno do izraţaja u dva najnovija evropska
nauĉnih obaveštenja. metodološka priruĉnika, Diverţeovom (Duverger) i Kenigovom. 2) Diverţe,
Osnovne osobine izvornih iskustvenih obaveštenja u nauci ispituje koji je nešto dosledniji od Keniga, sve oblike prikupljanja podataka naziva
teorija nauĉnog obaveštenja. Ta teorija, iako je jedan od vaţnih sastavnih „tehnikama posmatranja", pa zatim govori o „posmatranju na osnovu
delova epistemologije, nije sistematski razvijena, a još manje je dokumenata", o neposrednom posmatraju u koje, pored neposrednog
konkretizovana u oblasti sociološkog prouĉavanja društva. Potpunije razvijena posmatranja u pravom smislu reci, ubraja i razne ankete i merenja. Na osno-
teorija nauĉnog obaveštenja bi morala da obuhvata dve grupe problema. U vu širine zahvata u prikupljanju podataka, Diverţe zatim razne oblike anketa
prvu, epistemološku grupu spadaju problemi nauĉnog obaveštenja koji su svrstava u intenzivno i ekstenzivno neposredno posmatranje, ali oĉigledno
manje-više istovetni za sve nauke, jer u njima dolaze do izraţaja izvesne smatra da je svaka anketa neposredno posmatranje.3) Sliĉno je i Kenigovo
osnovne logiĉke i epistemološke karakteristike nauĉnog saznanja i od ovih stanovište. Kenig razlikuje neposredno i posredno posmatranje, a u
zavisne osobine nauĉnog obaveštenja. U drugu grupu spadaju pitanja koja se posredno posmatranje ubraja: „korišćenje raznovrsnih dokumenata,
odnose na sadrţinu obaveštenja, potrebnih nekoj nauci ili grupi srodnih nauka. istorijskih dokumenata, arhivskih materijala, dokumenata knjiţevne i
Poznato je da su svakoj nauci, u zavisnosti od njenog predmeta i opšteg umetniĉke proizvodnje, štampu, film, uopšte sve likovne materijale itd.".4)
teorijskog pristupa, potrebna izvesna u sadr-ţinskom pogledu osobena Karakteristiĉno je da Kenig u dosta iscrpnom nabrajanju raznih oblika
obaveštenja. Vrlo ĉesto, na primer, ono što je o istim ekonomskim pojavama posrednog posmatranja nije naveo anketu, iz Ĉega bi se moglo zakljuĉiti da
dovoljno obaveštenje za politiĉku ekonomiju ne zadovoljava potrebe i on anketu ubraja u neposredno posmatranje.
sociološkog izvornog obaveštenja. Ipak, premda se svako izvorno nauĉno Ovakvo odreĊivanje pojma posmatranja je suviše široko.
obaveštenje moţe razmatrati s epistemološkog i teorijskog stanovišta, Posmatranje ne moţe da bude najopštiji pojam za nauĉno prikupljanje
epistemološki kriteriji su svakako mnogo opštiji. Naroĉito ovo vredi za nauku iskustvenih podataka, ako se ţeli da pojam posmatranja bude dovoljno
koja nije teorijski jedinstvena i u kojoj postoje dublja neslaganja o osnovnoj odreĊen i ne izgubi svoj osobeni smisao neopravdanim proširenjem
ontološkoj strukturi njenog predmeta. U takvoj situaciji postizanje saglasnosti njegovog izvornog znaĉenja. Posmatranje je, naime, samo jedan od oblika
u epistemološkim pitanjima jeste neophodan preduslov za meĊusobno prikupljanja podataka, ali oblik koji ima neke bitne osobenosti. U
sporazu-mevanje i eventualno kasnije izjednaĉavanje teorijskih sliva-tanja. U posmatranju se pojava o kojoj se prikupljaju podaci nalazi neposredno,
daljem izlaganju će stoga biti razmatrana preteţno epistemološka pitanja potpuno ili bar delimiĉno u ĉulnom opaţaju posmatraĉa. Posmatraĉ pojavu
nauĉnog obaveštenja u sociologiji. Razmatranje nema pretenzije da iznosi na koju se podatak odnosi opaţa, bilo da je vidi, bilo da je ĉuje. Naglašeno
celovitu teoriju nauĉnog obaveštenja, nego samo neke njene najvaţnije je da je dovoljno da pojava na koju se odnosi neki podatak dobijen
elemente, prilagoĊene osobenim uslovima sociologije. posmatranjem bude i samo delimiĉno predmet posmatraĉevog ĉulnog
opaţaja pošto je ovaj više ili manje aktivna sinteza neposrednih ĉulnih
utisaka, oseta i ranijih iskustava. Zbog toga se Ĉesto na osnovu samo
1. delimiĉnog sadrţaja oseta stvara sintetiĉan opaţaj odreĊene pojave. Ako
Ĉovek gleda neki poznati predmet iz raznih uglova, on ima razliĉito
ODNOS IZMEĐU PRIKUPLJANJA PODATAKA neposredne ĉulne doţivljaje. MeĊutim, njegov opaţaj je ipak manje-više
I POSMATRANJA identiĉan, jer se u opaţaj ukljuĉuje i deo onoga što posmatraĉ o predmetu
već zna. Zbog toga je dovoljno imati samo izvesne ĉulne podatke da bi se
Moţda je najbolje poĉeti s jednim na prvi pogled samo stvorio potpuno pouzdan opaţaj o nekoj pojavi. Ali da bi se neko izvorno
terminološkim pitanjem. Vrlo ĉesto se svi oblici prikupljanja iskustvenih obaveštenje moglo smatrati
podataka u nauci nazivaju posmatranjem. Ovo odgovara dosta ukorenjenoj 2
evropskoj epistemološkoj tradiciji. U evropskim metodološkim raspravama i ) M. Duverger, Methodes des sciences sociales, Presses univer-sitaires de France,
udţbenicima se gotovo redovno pod opštim pojmom posmatranja Pariš, 1961; R. Ktinig, op. cit. 3) M. Duverger, op. cit., p. 93—317. 4) R. Konig, op.
podrazumevaju svi postupci pomoću kojih nauka dolazi do svojih izvornih cit., S. 125.
obavešte-
298 299
podatkom posmatranja, pojava na koju se podatak odnosi mora bar nauĉnog podatka moţe da bude duţi, posredniji ili neposredniji, i to nije
delimiĉno da bude doţivljena u posmatraĉevom neposrednom ĉulnom beznaĉajno za njihovu saznajnu vrednost. Naroĉito je opravdano
opaţanju. pretpostaviti da posredno prikupljeni iskustveni podaci imaju manju nauĉnu
Posmatranje moţe da bude (1) samoposmatranje ili tzv. vrednost kad ima razloga da se smatra da lice koje se uzima kao izvor
introspekcija ili (2) opaţanje spoljnih predmeta i pojava. Pod obaveštenja nije toliko sposobno za metodiĉno posmatranje i
samoposmatranjem se podrazumeva posmatraĉevo unutrašnje opaţanje samoposmatranje odreĊenih iskustvenih sadrţaja kao struĉno osposobljen i
stanja vlastite svesti, a posmatranje u uţem smislu se odnosi na opaţanje iskusan nauĉni po-smatraĉ; ili, kad se moţe pretpostaviti da lica od kojih se
spoljnih predmeta i pojava. Ova dva oblika posmatranja se u kasnije traţe obaveštenja o nekim njihovim ranijim iskustvima, nisu za
epistemološkom pogledu priliĉno znaĉajno razlikuju. Dok u posmatranju pojave na koje se traţeni podaci odnose bila zainteresovana i zbog toga nisu
spoljnih predmeta nezavisni po-smatraĉi mogu imati sasvim sliĉne ili Ĉak i nastojala da se potpunije o njima obaveste. Postoji i niz drugih razloga koji
identiĉne opaţaje, i na taj naĉin podatke jednog posmatraca o nekom daju prednost podacima, nauĉnog posmatranja. Dovoljno je, za sada,
predmetu mogu nezavisno proveriti drugi posmatraĉi, u samoposmatranju podsetiti na dobro poznatu ĉinjenicu da vreme koje proĊe izmeĊu ĉasa u
nema ove mogućnosti, pošto je ono neizbeţno individualno. Niko drugi sem kome se steklo neko iskustvo i ĉasa kada se o njemu traţe obaveštenja, usled
lica u ĉijoj se svesti dešavaju odreĊeni psihiĉki sadrţaji ne moţe da delovanja selektivnih mehanizama pamćenja, znatno utiĉe na potpunost i
posmatra te sadrţaje u psihiĉkom obliku. Zbog toga nema mogućnosti preciznost obaveštenja.
neposrednog opaţajnog proveravanja podataka dobijenih Mnogobrojni naĉini prikupljanja podataka koji se ne zasnivaju ma
samoposmatranjem od strane potpuno nezavisnih posmatraca. Ova sklonost posmatranju mogu se podeliti u dve osnovne grupe. U prvu grupu spada
se vrlo ĉesto uzimala kao povod da se podaci dobijeni samoposmatranjem prikupljanje podataka koji u društvu nastaju nezavisno od nauĉne delatnosti,
potpuno iskljuĉe iz nauke. O tome je već bilo govora prilikom razmatranja jer pomoću njih društvo zadovoljava neke svoje vrlo razliĉite praktiĉne
naĉela objektivnosti nauĉnog saznanja. Tada je bihejvioristiĉki stav prema potrebe. Pre svega, bez raznih obaveštenja se ne mogu organizovati razliĉite
podacima samoposmatranja odbaĉen, jer on u teţnji za objektivnošću lišava društvene delatnosti. Što se neka društvena delatnost organizuje u širim
nauku izvesnih vrlo znaĉajnih i neophodnih podataka o ĉovekovom okvirima, to je za njeno obavljanje neophodnija veća koliĉina obaveštenja, a
individualnom ţivotu i o naĉinu njegovog doţivljavanja raznih društvenih obiĉno su potrebna i odreĊena, sistema-tiĉnija obaveštenja. Dok se neka
pojava. privredna delatnost obavlja u malim proizvodnim jedinicima, na primer
Svi drugi oblici prikupljanja podataka ne mogu se smatrati porodiĉnim gazdinstvima, obim neophodnih obaveštenja je vrlo mali.
posmatranjem. Izvorna obaveštenja se ne zasnivaju na opaţanju iskustvenih Obaveštenja se po pravilu i ne moraju prikupljati na ustaljen naĉin.
sadrţaja na koje se podaci odnose od strane lica koje podatke prikuplja, nego MeĊutim, kad se ta ista delatnost razvije u većim proizvodnim jedinicama, i
se, u najboljem sluĉaju, o tim sadrţajima traţe i dobijaju obaveštenja od ove horizontalno i vertikalno povezu u širim okvirima društva, delatnost se
drugih ljudi koji su ih posmatrali. Na primer, pitanja u anketi koja se odnose ne moţe normalno obavljati bez znatno većeg broja obaveštenja. To isto
na prošle dogaĊaje ne donose podatke anketarovog posmatranja. Pomoću vaši i za društveni ţivot u celini. U društvima izrazito segmentarno
takvih pitanja se prikupljaju uspomene i sećanja ispitanika o nekim njihovim organizovanim, u kojima se najveći deo društvenog ţivota odvija u relativno
ranijim doţivljajima i iskustvima. Iz ovog nastojanja da se jasno razgraniĉe autarkiĉnim lokalnim zajednicama, ne stvaraju se ni iz daleka tako brojna,
podaci dobijeni nepo-» srednim posmatranjem od podataka do kojih se došlo redovna i_ sistematska obaveštenja kao u savremenim društvima u kojima
organizacija najrazliĉitijih društvenih delatnosti ima globalne,
na neki drugi naĉin bilo bi pogrešno zakljuĉiti da u pogledu taĉnosti izmeĊu
opštedruštvene razmere. Velika koliĉina raznovrsnih obaveštenja struji
ove dve vrste podataka postoji a priori bitna razlika. Podaci dobijeni raznim svakodnevno u oba pravca u svakoj grani društvene organizacije, na primer,
postupcima mogu biti u razliĉitoj meri taĉni i nauĉno upotrebljivi. Ali je ipak drţavnom aparatu, nekoj privrednoj grani, prosveti i si. Jedna obaveštenja
opravdano gledište da je verodostojnost i pouzdanost podataka dobijenih idu iz centara ka lokalnim ograncima organizacije; druga iz tih lokalnih
nauĉnim posmatranjem veća, nego podataka koji su u svom stvaranju prešli ogranaka kreću ka centrima i izmeĊu ostaloga sadrţe obaveštenja o
jedan duţi put. U krajnjoj liniji posmatranje je izvor svakog iskustvenog postignutom efektu delatnosti, o teškoćama, predloge i si. Bez
obaveštenja. Samo što proces od posmatranja do
300
301
stalnog toka obavestenja izmeĊu raznih organizacijskih jedinica ne moţe se
organizovati ni jedna društvena delatnost u širim oblicima. Ovo je jedan od skladu sa svojim potrebama, da bi time u većoj ili manjoj meri upotpunila
praktiĉnih razloga što u društvu stalno nastaju raznovrsna obavestenja koja ostale izvore obavestenja o društvu koja nastaju nezavisno od nje. U ovu
se mogu i u nauĉnom pogledu korisno upotrebiti, naroĉito za razne grupu postupaka spada i posmatranje, organizovano u nauĉne svrhe.
institucionalne analize. Vrlo ĉesto se u sociologiji ne uzima dovoljno u obzir Prema tome, razni postupci prikupljanja iskustvenih podataka
ĉinjenica da se u podacima, koje neka organizacija stvara zbog svojih mogu se, prema naĉinu kako se dolazi do izvornih obavestenja, podeliti u
unutrašnjih potreba, sadrţe korisna obaveštenja o njenom radu, stanju i ĉetiri grupe: (1) neposredno ili tzv. primarno iskustvo nauĉnika, u koje ulazi
unutrašnjim odnosima, i da ona u mnogo ĉemu mogu biti potpunija i bolja sve ono što on u svom neposrednom liĉnom iskustvu o društvu saznaje
od obavestenja što se mogu dobiti anketnim putem, ĉak i od pojedinaca koji samim tim što u njemu ţivi. U prethodnom poglavlju je istaknuta vaţnost
su po svojoj funkciji najbolje i najsvestranije obavešteni o radu te primarnog iskustva, ali, razumljivo, ono nije ni iz daleka dovoljan izvor
organizacije. obaveštenja o sloţenim oblicima savremenog društva, a još manje je
Drugi razlog što društvo stalno stvara o sebi neka obaveštenja treba dovoljno za stvaranje sistematske iskustvene evidencije. Samo u ponekim
traţiti u tome što ono ne moţe trajnije postojati bez raznih oblika društvenog ispitivanjima, koja se odvijaju u vrlo uskim okvirima istraţivaĉeve primarno
pamćenja, kojim povezuje svoje sadašnje delovanje s prošlošću, u kome iskustvo moţe da ima dominantnu ulogu. (2) U drugu grupu spadaju razni
neguje i razvija svoju tradiciju, Ĉuva uspomenu na neke "dogaĊaje, liĉnosti, oblici nauĉnog posmatranja. (3) Treća grupa obuhvata sve ostale oblike
periode koji su u njegovoj prošlosti imali vaţnu ulogu, kako bi se te aktivnog prikupljanja podataka u kojima se izvorna obavestenja stvaraju pod
uspomene pretvorile u aktualnoj situaciji u delotvdrne ĉinioce društvene uticajem odreĊenih nauĉnih zahteva i nauĉnih potreba. Kako je posmatranje
kohezije i emotivno uticajnu podršku odreĊenih vred-nosti, teţnji i takoĊe izrazito aktivan oblik prikupljanja podataka, postupci pod (2) i (3) bi
nastojanja. Naravno, što je društvo manje homogeno i jedinstveno, i se mogli uzeti i kao jedinstvena grupa. Samo zbog svog posebnog epistemo-
društveno pamćenje je manje jedinstveno. I, zatim, u umetnosti, filozofiji, loškog statusa posmatranje je ipak izdvojeno u posebnu grupu. I (4) u
religiji, nauci, ili u svojoj nedovoljno izdiferenciranoj narodnoj kulturi, u poslednju grupu spadaju postupci u kojima se kao izvorna obaveštenja
kojoj su svi ovi elementi još nerašĉlanjeni, društvo, odnosno razni njegovi upotrebljavaju podaci što nastaju u društvu nezavisno od nauĉnog
delovi, ostavljaju tragove svoga saznanja o prirodnoj i društvenoj stvarnosti i istraţivanja, usled raznih drugih društvenih potreba.
svoga stava prema njima, kao i sublimisane izraze svojih teţnji, koje Ovi razliĉiti naĉini prikupljanja podataka imaju izvesne osobenosti
proizilaze iz odreĊenog opšteg istorijskog stanja društva, odnosno i teškoće, koje će se kasnije šire razmatrati. Klasifikacija osnovnih tipova
konkretnog poloţaja raznih njegovih uţih de-lova. Napokon, vrlo znaĉajan prikupljanja nauĉnih podataka olakšava
izvor obaveštenja o društvu su raznovrsni ostaci njegove materijalne kulture. da se te osobenosti svestranije sagledaju.
Niz okolnosti, dakle, utiĉe da se u društvu, nezavisno od nauke, stalno
stvaraju brojni podaci, koji su u nauĉnom pogledu vrlo korisni i upotrebljivi.
U drugu grupu spadaju svi postupci prikupljanja kojima se izvorna
2.
obaveštenja stvaraju za specifiĉno nauĉne potrebe. Nauka postavlja
odreĊena pitanja bilo društvu u celini ili nekom njegovom metodiĉno
OPŠTE OSOBINE NAUĈNOG ISKUSTVENOG
OBAVEŠTENJA
izabranom delu. U ovim oblicima prikupljanja ĉitav postupak stvaranja
podataka nalazi se, ili moţe da se nalazi, pod nauĉnom kontrolom, a i Poreklo nauĉnog prikupljanja podataka nalazi se u razliĉitim
prikupljeni podaci se sreĊuju po nauĉnim naĉelima radi odgovora na neko oblicima iskustvenog obaveštavanja koji su se razvili zbog neposrednih
nauĉno pitanje. Zbog toga ovaj naĉin prikupljanja podataka ima izvesne praktiĉnih društvenih potreba. Zbog toga je i mogućno da se i dalje, kad već
nesumnjive prednosti. Izvorna obavestenja se u naĉelu stvaraju na naĉin koji postoje neki specifiĉni nauĉni postupci za prikupljanje podataka, u nauci
više zadovoljava epistemološke norme nauĉnog obavestenja. Raznim koriste i ona obaveštenja Što u društvu nastaju nezavisno od nauke.
postupcima aktivnog prikupljanja podataka nauka podstiĉe oblikovanje MeĊutim, od tih praktiĉnih oblika obaveštavanja, nauĉno obaveštenje se raz-
izvesnih društvenih iskustava u likuje nizom svojih osobina. MeĊu najvaţnije specifiĉne osobine
302 303
nauĉnog obaveštenja spadaju (1) veća planska usmerenost, MeĊutim, ovo nastojanje da se otkriju odreĊeni deter-
(2) njegova veća sistematiĉnost, (3) znatno veća objektivnost i (4) ministiĉki odnosi u društvu ne treba tumaĉiti u duhu relacio-nizma
teţnja za postizanjem veće preciznosti. Oĉigledno je da sve ove koji, rašĉlanjavajući stvarnost na odnose meĊu pojavama zapostavlja
osobine nauĉnog obaveštenja proizilaze iz osnovnih karakter ristika dublje ispitivanje osobenih svojstava kvalitativno razliĉitih vrsta
nauke kao izrazito saznajne delatnosti. Prikupljanje podataka, pojava. Temeljita fenomenološka analiza pojedinih vrsta pojava jeste
naime, treba da obezbedi izvorna obaveštenja koja će omogućiti da se neophodan preduslov dubljeg ispitivanja njihovih meĊusobnih
osnovne osobine nauke u što punijoj meri i što lakše ostvare. Zbog toga odnosa. Neophodno je, na primer, poznavati imanentnu prirodu nauke
je osnovni zadatak teorije nauĉnog obaveštenja da pobliţe odredi u ili umetnosti da bi se mogli svestranije ispitati njihovi odnosi s
ĉemu se sastoje njegove osobenosti. Usmerenost obaveštenja. Svako društvom. Pošto se prouĉavanjem ovih unutrašnjih svojstava raznih
nauĉno prikupljanje podataka je podreĊeno nekom nauĉnom cilju, i društvenih pojava bave druge društvene nauke, sociologija mora
ako se od odreĊenih nauĉnih ciljeva odvoji, ono se neminovno pretvara preuzimati feno-menološke odredbe tih. pojava, da bi zatim pokazala
u besperspektivan, najĉešće tradicionalistiĉki empirizam i prakti-cizam. kako1 one nastaju i menjaju se pod uticajem odreĊenih društvenih
Upravo podreĊenost odreĊenom nauĉnom cilju utiĉe na plansku uslova, odnosno kako deluju na razne druge društvene pojave.
usmerenost i sistematiĉnost.nauĉnog prikupljanja podataka. Problem Relaciono-deterministiĉki pristup se stoga mora dopuniti
istraţivanja moţe proizići iz raznih izvora. On moţe biti i neposredno fenomenološkim.5)
praktiĉne prirode. MeĊutim, da bi se mogao nauĉno ispitati, taj Nauĉna saznanja o kvalitativno razliĉitim društvenim
pojavama, deterministiĉkim ĉiniocima, stanjima i odnosima u
problem mora biti prethodno teorijski razraĊen. Iz teorijske razrade stvarnosti izraţena su u najvaţnijim nauĉnim pojmovima i teorijskim
postavljenog problema izvode se zakljuĉci o tome koji su iskustveni stavovima. Ti pojmovi i stavovi, bilo da su sintetiĉkog i analitiĉkog
podaci neophodni, i u kom vremensko-prostornom okviru treba da se karaktera, više ili manje se udaljuju od pojavne konkretnosti
organizuje njihovo neposrednog iskustva. Kao ilustracija moţe da posluţi pojam
prikupljanje. društvene integracije. Ne postoji jedan jedinstveni neposredni opaţaj
MeĊutim, povezivanje prikupljanja podataka s postavljenim društvene integracije. Društvena integracija pojedinca, neke društvene
nauĉnim ciljevima, naroĉito ako su ovi na višem teorijskom nivou — grupe ili organizacije sastoji se u nizu njihovih odnosa u nekom širem
a tome u nauci treba uvek teţiti — vrlo je sloţen i teţak zadatak. društvenom obliku. Ona zavisi (1) od sposobnosti za dobro
Elementaran opis pojava u njihovoj neposrednoj pojavnoj datosti, tj. meĊusobno sporazumevanje. Ako u nekom društvu postoji grupa koja
onako kako one izgledaju na pojavnoj ravni, nije ni samostalan, a ne zna njegov jezik, već ta okolnost, oteţavajući meĊusobno
još manje konaĉan cilj nauĉnog istraţivanja. Videli smo da nauka teţi sporazumevanje, stvara velike teškoće u društvenom integrisanju te
da polazeći od pojavne ravni otkrije neke osnovne deterministiĉke grupe.(2) Integracija bilo pojedinca bilo neke. društvene grupe zavisi
ĉinioce koji deluju na odreĊenom podruĉju stvarnosti; da ispita od njihove sposobnosti da obavljaju odreĊene društvene uloge, kao i
njihovo dejstvo na razne druge pojave i da u delovanju osnovnih od toga da li postoje realne mogućnosti da oni preuzmu u datom
ĉinilaca otkrije neke op-šte i nuţne pravilnosti, tj. ono št» se obiĉno društvu uloge za koje su sposobni. (3) Dalji ĉinilac društvene
naziva nauĉnim zakonima. Delovanje ovih osnovnih ĉinilaca u integracije je moralnog karaktera i sastoji se u stepenu usvajanja i
društvenom ţivotu, meĊutim, nije neposredno dato u ĉulnom opaţaju, pridrţavanja društvenih normi koje regulišu razne oblike društvenog
a ni prost mehaniĉki zbir elementarnih iskustvenih obaveštenja nije ponašanja. Ukoliko neki pojedinac ili neka društvena grupa ne
dovoljan da se o tome zakljuĉuje. Nauĉna saznanja o tim osnovnim pohvataju osnovne norme na kojima se zasniva neko društvo ili neki
ĉiniocima i najstabilnijim odnosima su rezultat otkrivanja i odreĊenog znaĉajan oblik društvenog ponašanja, oni mogu u to društvo biti
teorijskog objašnjavanja uzroĉno-funkcionalne zavisnosti izmeĊu niza trajno integrisani jedino efikasnom fiziĉkom prinudom. I napokon, (4)
pojava koje se mogu posmatrati. Da bi se na osnovu podataka o sledeći aspekt društvene integracije još više je subjektivne prirode, a
raznim pojavama mogli otkriti neki dublji i trajniji odnosi, izraţen je u objektivnom osećanju pripadnosti odreĊenoj društvenoj
prikupljanje podataka mora da polazi od odreĊenih pretpostavki o grupi, odre-
prirodi raznih deterministiĉkih ĉinilaca i njihovih odnosa. Bez tih 6
) U više svojih javnih istupanja, a i u privatnim razgovorima, Rudi Supek
pretpostavki ono nesigurno luta u beskrajno bogatoj pojavnoj ravni je ubedljivo izloţio potrebu da se prouĉavanje deterministiĉkih, uzroĉno-
stvarnosti. funkcionalnih odnosa dopunjuje fenomenološkom analizom osobenih struktura
raznih vrsta društvenih pojava.
306 307
loţaj u društvenoj strukturi ljudi i profesionalnih grupa koje ga obnavljaju, uĉna teorija nije plod nekontrolisane mašte. Bez mašte, tj. bez sposobnosti
moraju se prilikom prikupljanja podataka svi ti elementi uzeti u obzir. U da se na nov, originalan naĉin sagledaju odreĊene pojave i odnosi, nema
ovom primeru stoga nije dovoljan podatak da je neko kovaĉ, ĉak nije teorije. Ali samo na mašti se nauka ne zasniva. U nauci teorijska misao, i
dovoljno ni obaveštenje da je visokokvalifikovani kovaĉ, nego je potrebno kad se kreće u najvišim oblastima apstrakcije, mora teţiti da se stalno na što
pored ta dva oba-veštenja imati i treće koje pokazuje proizvodni odnos. metodiĉ-niji naĉin kontroliše pomoću iskustva. I tome treba dodati da mašta
Naravno, ako teorija o društvenoj strukturi zahteva još neka obaveštenja, o nije potrebna samo za stvaranje novih teorijskih pretpostavki, nego i u
zanimanju kao društvenoj ulozi, na primer, podatak o veliĉini dohotka ili o pronalaţenju puteva njihovog iskustvenog tumaĉenja i proveravanja.
njegovom društvenom ugledu, prethodna tri elementa ne bi bila dovoljna. Sistematičnost iskustvenih obaveštenja. I ova druga oso-benost
Ovaj primer pokazuje direktivnu ulogu teorijskih kriterija u procesu nauĉnog obaveštenja proizilazi iz njegove zavisnosti od nauĉne teorije.
prikupljanja podataka. Ako se ti kriteriji ne zadovolje, ili bar pribliţno ne Samo veza s teorijom moţe da planski usmerava sistematiĉno prikupljanje
ispune, prikupljena izvorna obaveštenja se ne mogu uklopiti u Širi nauĉni teo- podataka. Već više puta je naglašavano da nauku ne interesuju obaveštenja o
rijski okvir. U navedenom primeru to znaĉi da podaci o zanimanjima nisu izolovano uzetim pojedinaĉnim pojavama. Nauĉno objašnjenje se sastoji u
dovoljni za odreĊivanje poloţaja ljudi i odreĊenih društvenih grupa u otkrivanju sve širih uzroĉno-funkcionalnih okvira u kojima se traţe uzroci i
društvenoj strukturi. Mnogi prikupljeni podaci se ne mogu upotrebiti u nauĉne uslovi nastanka odreĊenih pojava i oni dinamiĉki ĉinioci pod ĉijim se
svrhe, jer pojmovni okvir za prikupljanje nije bio odreĊen iz šire teorijske uticajem te pojave razvijaju i menjaju. Zbog toga je u nauĉnom prikupljanju
perspektive. U praksi se ovo dosta ĉesto dešava. Klasifikacija zanimanja podataka, pored obaveštenja koja se neposredno odnose na neke pojave,
kojom se sluţi zvaniĉna jugoslovenska statistika, a naroĉito njena najopštija potreban i niz drugih obaveštenja o uslovima u kojima one nastaju, postoje,
varijanta u kojoj se najĉešće objavljuju razni podaci, ne razlikuje industrijske i razvijaju se i išĉezavaju. Sistematskog karaktera moraju da budu i obave-
zanatske radnike od privatnih zanatlija, zato što odreĊuje zanimanje samo štenja o unutrašnjim strukturama kvalitativno odreĊenih pojava.
pomoću jednog elementa — vrste posla, ne uzimajući u obzir stepen struĉ- Prva osobina sistematiĉnosti podataka neposredno proizlazi iz ove
nosti i proizvodni odnos. Usled toga se u demografiji, a i u drugim nauĉne potrebe i sastoji se u sadrţinskoj potpunosti izvornih obaveštenja.
statistiĉkim sluţbama, industrijski i zanatski radnici i privatne zanatlije Sistematiĉni podaci treba da sadrţe obaveštenja o svemu što se smatra
uzimaju kao neizdiferencirana masa. Ovakvi izvorni podaci, meĊutim, ne relevantnim za objašnjavanje prouĉavanih pojava. Što se, pak, smatra ili
osvetljavaju specifiĉnosti zanatlija — privatnika, da se i ne govori koliko je pretpostavlja da je relevantno za objašnjenje, zavisi od postojećih teorijskih
klasifikacija neodrţiva sa šireg teorijskog stanovišta.7) saznanja i nekih novih pretpostavki. MeĊutim, upravo zbog toga što se
Zbog toga što se ne ulaţu dovoljni napori da se pojedine teorije prilikom stvaranja programa istraţivanja nedovoljno razmišlja o razvijanju
preciznije iskustveno protumaĉe i da se što odreĊenije utvrdi koja su njegovog teorijsko-hipotetiĉkog okvira, vrlo ĉesto se dešava da ne budu
iskustvena obaveštenja potrebna za njihovo proveravanje, odrţava se prikupljeni svi podaci ĉija se rele-vantnost mogla predvideti. Naknadno
raskorak izmeĊu teorijske misli i iskustvenih istraţivanja. Mnogobrojni dopunjavanje podataka obiĉno stvara znatne teškoće.
prikupljeni iskustveni podaci se ne mogu dovoljno upotrebiti u teorijske Druga osobina sistematskog prikupljanja podataka odnosi se na
svrhe. I dok se u teoriji gomilaju nedovoljno odreĊene i neproverene utvrĊivanje njegovog iskustvenog delokruga. Istraţivaĉ mora biti naĉisto s
apstrakcije, na drugoj strani sve brţim tempom nastaju brda podataka zva- tim u kom iskustvenom delokrugu ţeli ispitati odreĊen problem i za koji
niĉne statistike i drugih izvora, koje nauĉno malo ko analizira. Na ove iskustveni delokrug ţeli da vaţe izvedena uopštavanja. U ĉisto opisnim
pojmovno-teorijske nedostatke treba tim pre ukazati da bi se razbila naivna istraţivanjima delokrug se odreĊuje i prostorno i vremenski na sasvim
vera empirizma da je razvoj tehniĉkih sredstava za prikupljanje podataka konkretan naĉin, pre svega teritorijalno, a zatim izdvajanjem odreĊene vrste
dovoljan za ĉvršće zasnivanje sociološke teorije na iskustvu. No isto tako pojava u tom teritorijalnom okviru i odreĊivanjem vremenskog raspona u
treba reći da ni na- kome će se kretati istraţivanje. Znatno je sloţenije odabiranje iskustvenog
7
) Šire o nedostacima statistiĉke klasifikacije zanimanja vid. u mom radu delokruga u teorijskim istraţivanjima ĉiji cilj nije opis pojave u konkretnom
Problemi klasifikacije zanimanja u ispitivanju društvene strukture, Statistička revija, delokrugu u
god. XI, (1961), br. 4.
309
308
kome se istraţivanje izvodi, nego izvoĊenje teorijskih zakljuĉaka moţe se neko pitanje postaviti raznim ispitanicima na potpuno isti
opštijeg znaĉaja. Već prilikom razmatranja naĉina proveravanja naĉin, a da ono ipak, zbog njihovog razliĉitog obrazovanja i razliĉite
teorijskih stavova je istaknuto da je od presudnog znaĉaja da li jeziĉne kulture, bude vrlo razliĉito shvaćeno. Postupak je u tom
izabrani iskustveni okvir odgovara iskustvenim pretpostavkama sluĉaju samo formalno standardizovan, a dobijeni podaci nisu
odreĊene teorije, odnosno teorijske hipoteze. Treba dodati da je isto uporedivi. Ali osnovni cilj standardizacije je još teţe postići, jer je
toliko vaţno da taj iskustveni okvir predstavlja strukturu koja u situacija u kojoj se prikupljanje obavlja mnogo sloţenija. Jedan od
stvarnosti ĉesto postoji. Od prvog uslova zavisi mogućnost vrlo znaĉajnih uzroka njene sloţenosti jeste razliĉit stav ispitanika
proveravanja teorije, od drugog širina njene primene. Ali, bez obzira prema istraţivanju. Ĉovek se većinom sve-sno odnosi prema svojim
da li je istraţivanje opisno ili teorijsko, prikupljanje podataka ne postupcima i nastoji da ih uskladi sa ciljevima koje ţeli postići u
moţe biti sistematiĉno ako njegov iskustveni delokrug nije utvrĊen, i odreĊenoj situaciji. Ova opšta oso-benost ljudskog ponašanja dolazi
ako, zatim, izbor pojedinaĉnih obave-stenja u utvrĊenom delokrugu do izraţaja i u susretu s nekim nauĉnim prikupljanjem podataka.
nije metodiĉan. Pošto na odreĊen naĉin protumaĉe smisao prikupljanja, dovodeći ga u
Vrlo Ĉesto se ne prikupljaju podaci o svim pojavama u vezu s nekim svojim potrebama i interesima, pojedinci i razne
izabranom iskustvenom delokrugu, nego se u njemu stvaraju manji društvene grupe mogu da se na vrlo razliĉit naĉin odnose prema
uzorci. Ali stvaranje uzoraka mora da bude izvedeno metodiĉno, tako istraţivanju. Kasnije će se videti da neke od tih reakcija mogu
da omogućuje da se s odreĊenim stupnjem vero-vatnoće izvode nepovoljno uticati na kvalitet podataka. Već ovih nekoliko primera
uopstavanja koja vaţe za ceo delokrug. Na reša-vanju ovog zadatka pokazuju da je dobijanje homogenih, meĊusobno uporedivih
se razvila statistiĉka teorija uzoraka. podataka u prouĉavanju ĉoveka i društva putem standardizacije
Treći aspekt sistematiĉnosti nauĉnog prikupijanja podataka postupka prikupljanja mnogo sloţenije nego što se ponekad misli.
ogleda se u teţnji za što većom standardizacijom. Upore-divost Upravo zbog sloţenosti uslova treba prilikom standardizacije, koja
podataka je mogućna jedino ako su obaveštenja, koja se odnose na ostaje nauĉni cilj i ideal, uvek voditi raĉuna da standardizacija bude,
sadrţajno iste pojave, istovetna. Odstupanja u tom pogledu mogu se pre svega, smisaona, a ne samo formalno-tehniĉka. Svakako, kad ima
dozvoliti u granicama greške koja se ne smatra znaĉajnom. Ako dovoljno razloga da se smatra da će tehniĉki sprovedena
izvorni podaci ne zadovoljavaju ovaj uslov, ne mogu se stvarati standardizacija obezbediti stvarno smisaono standardna obaveštenja,
ispravna uopštavanja. Prva pretpostavka za to je da svi podaci koji se treba je prihvatiti bez mnogo dvoumljenja. Prikupljanje uporedivih
razvrstavaju u jednu grupu budu što više homogeni, Standardizacijom podataka i njihovo sreĊivanje su u tom sluĉaju mnogo olakšani. Ali,
postupaka prikupljanja ţeli se postići ova homogenost i meĊusobna ako nema dovoljno razloga da se pretpostavi da će standardizacija
uporedivost izvornih obaveštenja. MeĊutim, problem standardizacije tehniĉkog postupka prikupljanja omogućiti smisaono standardne
u ispitivanju društvenih pojava je mnogo sloţeniji nego što se podatke, ne preostaje drugo nego da se postupak prikupljanja
ponekad misli. Ĉesto se standardizacija shvata uprošćeno i pretvara u elastiĉno primenjuje, i nestandardizova-nim tehniĉkim postupkom
rutinski postupak. Kao da se pretpostavlja da je dovoljno da, se naĉin pokuša da postigne što veću smisaonu standardizaciju, i na taj naĉin
prikupljanja podataka formalno-tehniĉki standardizuje da bi se došlo što veću homogenost i meĊusobnu uporedivost obaveštenja. Nije
do stvarno homogenih i meĊusobno uporedivih podataka. Vrlo ĉesto potrebno naroĉito isticati da je ovo daleko teţi put na koji sociolog
ova pretpostavka nije taĉna. Nauĉno obaveštenje, naime, obiĉno treba da se odvaţi, ako neće da bude tehniĉar — rutiner. Na primer,
nastaje u vrlo sloţenom društvenom odnosu, u kome je primenjeni ako se izvodi neka anketa u kojoj se sadrţajno ista pitanja postavljaju
istraţivaĉki postupak samo jedna strana. Druga strana toga odnosa je ljudima iz razliĉitih slojeva i s razliĉitim opštim ţivotnim .iskustvom,
ponašanje sredine u kojoj se podaci prikupljaju. izgleda mnogo razumnije podesiti konkretne formulacije ili bar
Ovo naroĉito vaţi za one oblike prikupljanja podataka kad dopunska objašnjenja stvarnom ĉoveku koji je pred ispitivaĉem, nego
se ljudima obraća neposredno. Tada na nastajanje svakog podatka ih uvek postavljati na isti naĉin, magnetofonski, pa se nadati da će
utiĉu obe strane: nauĉni postupak i reakcija ispitanika ili opaţanika zbog toga što je pitanje postavljeno istim glasom i istim tonom u
na njega. Standardizacija koja uzima u obzir samo prvi element ovog razliĉitim sluĉajevima i podatak biti po smislu istovetan.
odnosa, tj. istraţivaĉki postupak, moţe da dovede do krajnje Razmatranje standardizacije je u stvari već napustilo
nehomogenih podataka zbog toga što ponašanje ispitanika pojmovno-teorijski plan i prešlo u oblast tehnike prikupljanja
(opaţanika) nije standardizovano. Na primer,
310 311
podataka. Pojmovno-teorijski okvir moţe biti u osnovi pravilno postavljen, 3.
a da ipak prikupljeni podaci budu nauĉno neupotrebljivi, jer nisu uspešno
rešeni mnogi tehniĉki zadaci, usted Ĉega prikupljanje (a) nije dovoljno ISPITIVANJE NAUĈNE UPOTREBLJIVOSTI
prilagoĊeno ţivotnom iskustvu odreĊene društvene sredine; ili (b) se javljaju IZVORNIH PODATAKA
razne jeziĉke teškoće u društvenom saobraćaju; (c) dolazi do komplikacija u
meĊusobnim odnosima izmeĊu lica koja prikupljaju podatke i ispitivane Pošto su odreĊene osnovne osobine izvornog nauĉnog obaveštenja
sredine; u nekim sluĉajevima (d) i zbog toga što se ne moţe postići dovoljna moţe se preći na izlaganje naĉina ispitivanja njihove nauĉne upotrebljivosti.
brzina u prikupljanju podataka o nekim pojavama koje su vrlo dinamiĉne; S obzirom da je naĉin prikupljanja izvornih podataka obiĉno vrlo sloţen i
i," napokon, (e) jer su lica koja prikupljaju podatke nedovoljno struĉna i izloţen delovanju mnogobrojnih izvora grešaka, ispitivanje nauĉne
nedorasla za taj zadatak. upotrebljivosti podataka nije nipošto lak zadatak. Sociolozima se ĉesto
Objektivnost i preciznost izvornih naučnih podataka. Smisao prebacuje da su naivni, da svako obaveštenje koje dobiju u anketi ili naĊu u
objektivnosti i. preciznosti, kao epistemoloških naĉela, već je ranije pisanim izvorima uzimaju kao taĉno, bez svestranog proveravanja i ocene
odreĊen. Stoga je ovde dovoljno ukazati na naĉin kako se u prikupljanju njihove nauĉne vrednosti. Zaista nije teško naći istraţivaĉe koji u svojim
podataka ostvaruje njihov direktivni uticaj. radovima ne- pokazuju ni izdaleka dovoljno kritiĉnosti prema izvorima. Ali,
Pošto objektivnost saznanja zavisi od mogućnosti nezavisnog postoje metodološka naĉela pomoću kojih se ţeli do krajnje mere razviti
proveravanja, proverljiviji postupak prikupljanja izvornih podataka ima kritiĉnost prema izvornim obaveštenjima i vrlo strogo ispitivati nauĉna
prednost uvek kada pomoću podataka treba nešto dokazati. I već pomenuto upotrebljivost i taĉnost svakog podatka. Ta naĉela treba poznavati ĉak i onda
proceduralno pravilo da se prilikom objavljivanja rezultata istraţivanja kad se ona u pojedinom sluĉaju ne mogu u potpunosti sprovesti, zbog toga
iznose sva potrebna obave--stenja o izvornim podacima i naĉinu kako su oni da bi se bar moglo oceniti šta se uspelo postići u prikupljanju i kritiĉkoj
nastali, kao i da istraţivaĉ što nepristrasnije oceni vrednost svojih izvora, analizi podataka u poreĊenju s idealnim epistemološkim normama. Zbog
ima za cilj da olakša proveravanje. toga je razrada postupaka pomoću kojih se prouĉava nauĉna upotrebljivost i
Preciznost se mora oceniti i u formalnom i u sadrţin-skom stepen taĉnosti iskustvenih podataka jedan od vaţnih metodoloških
pogledu. U formalnom, da bi se utvrdilo da li su pojmovni okvir, zadataka.
istraţivaĉki postupak prikupljanja i ostale faze istraţivanja na pribliţno Kako je stvaranje iskustvene nauĉne evidencije proces sastavljen
istom nivou preciznosti; u sadrţinskom pogledu ispitivanje preciznosti teţi od više faza od kojih svaka moţe negativno uticati na njenu vrednost,
da utvrdi obim i vrste grešaka koje su sadrţane u izvornoj evidenciji. Pri ispitivanje nauĉne upotrebljivosti iskustvene evidencije mora uzeti u obzir
tome je sadrţinsko ispitivanje najtešnje povezano s formalnim, pošto se sve sve faze njenog stvaranja.
greške posmatraju sa stanovišta izabranog formalnog nivoa preciznosti, Ako se ima u vidu ono što je reĉeno o usmerenosti nauĉnog
ukoliko je prethodno ocenjeno da ovaj odgovara osnovnim ciljevima obaveštenja, biće Iako razumljivo zašto ispitivanje nauĉne upotrebljivosti
odreĊenog istraţivanja. izvornih podataka poĉinje na pojmovno-teorij-skom planu. Na tom planu se,
Kao što se vidi ispitivanjem preciznosti izvornih podataka utvrĊuje naime, jedino moţe raspraviti pitanje da li su operacionalne definicije
se, na izabranom nivou, njihova iskustvena taĉnost, koja je, pored pojmova što se neposredno odnose na iskustvo, a bile su upotrebljene kao
usmerenosti, sistematiĉnosti i proverljivosti, jedan od neophodnih neposredni okvir za prikupljanje podataka, adekvatne teorijskim znaĉenjima
preduslova nauĉne upotrebljivosti iskustvene evidencije.' odreĊenih pojmova. Ispitivanjem adekvatnosti operacionalnih definicija
utvrĊuje se da li je prikupljena iskustvena evidencija prikladna za ispitivanje
odreĊenog teorijskog problema. Za re-šavanje ovog zadatka potrebna je ne
samo sposobnost pojmovne analize i znatna teorijska kultura, nego i
temeljito poznavanje konkretnih društvenih prilika u kojima je odreĊeno
istraţivanje izvedeno. Neka se uzme da treba operacionalno definisati pojam
rasne ili nacionalne iskljuĉivosti. Taj pojam se najpre rašĉla-njava na svoje
iskustvene sadrţinske komponente, Ranije je ope-
312 313
racionalizacija teorijskih pojmova razmatrana sa stanovišta stvaranja operacionalnim definicijama pojedinih pojmova, pa se moraju stvarati
pojmovnog okvira za prikupljanje podataka. Sada se pojmovna analiza javlja operacionalne definicije koje se samo pribliţuju teorijskom sadrţaju
kao prvi stupanj ispitivanja nauĉne upotrebljivost prikupljenih podataka. Ali odreĊenih pojmova. Na primer, društvena struktura se moţe prouĉavati na
preĊimo na samu analizu. Jedna od prvih karakteristika grupe koja ima podacima razliĉite vrednosti i razliĉite potpunosti. Nije opravdano odlagati
osobinu rasne ili nacionalne iskljuĉivosti jeste zatvaranje u vlastite rasne ili ispitivanje teorijski ili praktiĉno znaĉajnog problema, zato što nema naj-
nacionalne okvire gde god je to mogućno. Teţnja da se grupa zatvori u svoje boljih mogućnih podataka. Treba iskoristiti svako raspoloţivo obaveštenje,
okvire ispoljava se u pokušajima stvaranja zatvorenih oblika u svim granama ako se pomoću njega moţe unaprediti postojeće nauĉno poznavanje
društvene organizacije: zatvorenih politiĉkih organizacija, relativno odreĊenog problema. Ocena upotrebljivosti nauĉnih podataka treba da ukaţe
zatvorenih privrednih organizacija, škola samo za pripadnike odreĊene rasne u kojoj meri raspoloţivi podaci odgovaraju nauĉno optimalnim. Nauĉna
odnosno nacionalne grupe, zatim kao nastojanje da se u masovnom kritika, meĊutim, uzima u obzir ne samo optimalne zahteve u pogledu
simboliĉnom društvenom opštenju što više koriste iskljuĉivo grupni kanali izvornih obave-štenja, nego i objektivne mogućnosti da se ti zahtevi ispune
(nacionalna štampa i ostale publikacije). Teţnja grupe za zatvaranjem u u odreĊenom istraţivanju. Samo tada kritika moţe da oceni u kojoj meri je
svoje uţe društvene okvire izrazito se ispoljava i u neformalnim društvenim istraţivaĉ iskoristio postojeće mogućnosti. Ne treba zaboraviti da se
odnosima (braĉnim i prijateljskim) i, konaĉno, u teţnji za teritorijalnim stvaralaĉka dovitljivost izrazito ispoljava i u pronalaţenju naĉina kako da se
izdvajanjem u većim naseljima. Ovim je ocrtana široka oblast raznovrsnog dobiju potrebna izvorna obaveštenja što boljeg kvaliteta.
objektivnog ponašanja u kojoj se moţe prouĉavati postojanje i intenzitet Tri faze u stvaranju iskustvene evidencije. Na pojmov-no-
nacionalne ili rasne iskljuĉivosti. teorijskom planu ispitivanje nauĉne upotrebljivosti podataka moţe samo da
Nacionalna ili rasna iskljuĉivost se zatim redovno vrlo izrazito otpoĉne. Nauĉna upotrebljivost podataka zavisi i od njihove iskustvene
ispoljava u rasprostranjenim i sugestivnim pozitivnim stereotipima o taĉnosti i preciznosti, a glavno podruĉje ispitivanja ovih osobina podataka
osobinama vlastite grupe, i izrazito negativnom stereotipnom prikazivanju- jeste analiza procesa prikupljanja, kao i svih faza kasnijeg sreĊivanja i
osobina nekih drugih nacionalnih ili rasnih grupa. Napokon, latentno obrade izvornih obaveštenja. U stvaranju iskustvene nauĉne evidencije
postojanje ili otvoreno ispo-Ijavanje agresivnih raspoloţenja i postupaka mogu se razlikovati tri osnovne faze. Prva faza obuhvata prikupljanje izvor-
prema drugim etniĉkim ili rasnim grupama su takoĊe znak da postoji rasna nih obaveštenja. U ovoj fazi nastaje izvorna graĊa istraţivanja, koja je, po
ili nacionalna iskljuĉivost. Ovo je nekoliko bitnih elemenata pojma svom sastavu, vrlo raznolika. U nekim sluĉajevima izvornu graĊu
nacionalne ili rasne iskljuĉivosti. saĉinjavaju popunjeni obrasci nekih statistiĉkih ispitivanja ili anketa.
Prilikom ispitivanja da li su neki izvorni podaci upotrebljivi za Izvorna graĊa nekog drugog istraţivanja moţe da se sastoji iz svih
neku nauĉnu svrhu uvek se najpre poredi njihov sadrţaj sa sadrţajem zabeleţaka koje su nastale za vreme dugotrajnog rada na terenu. Ona moţe,
odgovarajućih teorijskih pojmova. MeĊutim, nije pri tome dovoljno imati u na osnovu podataka koji su nastali nezavisno od nauke, da bude odreĊeni
vidu samo najopštiji teorijski sadrţaj nekog pojma, nego se moraju uzeti u arhivski materijal, štampa i sliĉno. Kao izvorna graĊa nekog sociološkog
obzir i kon-kretniji oblici u kojima se odreĊeno društveno ponašanje javlja u prouĉavanja mogu da sluţe i razne publikacije, na primer leksikografska i
sredini u kojoj se istraţivanje izvodi. Srpski, hrvatski, nemaĉki ili maĊarski biografska izdanja. Pojedine zemlje imaju vrlo razvijene biografske
šovinizam imaju vrlo sliĉnu osnovnu strukturu. Ali konkretni sadrţaji u publikacije; ne samo poznata „Ko je ko" izdanja, nego i posebne nacionalne
kojima se oni ispoljavaju mogu biti vrlo razliĉiti. Stoga, da bi se o jednom biografske enciklopedije, u koje se unose biografski podaci svih ljudi za
konkretnom obliku nacionalne iskljuĉivosti mogli prikupiti iskustveni koje se smatra da su se istakli u nekoj oblasti društvenog ţivota. Pored toga,
podaci, nije dovoljno da se pravilno odredi njen osnovni sadrţaj; neophodno i opšte nacionalne enciklopedije su bogat izvor biografskih podataka.
je upoznati konkretne pojavne oblike njenog ispoljavanja u odreĊenom dru- Pomenute publikacije mogu biti graĊa za prouĉavanje raznih osobina
štvu. Ovo se ne moţe uspešno postići bez dobrog poznavanja sredine koja se istaknutih ljudi, tzv. društvene elite, ili bar polazna osnova za takva
istraţuje. prouĉavanja.
U mnogim istraţivanjima se, i pored svih nastojanja, ne mogu U drugoj fazi stvaranja iskustvene nauĉne evidencije sistematski se
prikupiti iskustveni podaci koji bi odgovarali idealnim izdvajaju sasvim odreĊena obaveštenja iz izvorne
314 315
graĊe i pretvaraju u iskustvene nauĉne podatke. Po pravilu, naime, izvorna mogu izvesti mnogobrojna obeleţja porodica: porodiĉna struktura
graĊa sadrţi više obaveštenja nego što se u istraţivanju koristi. S druge domaćinstva, veliĉina porodice, njena porodiĉna struktura (brak bez dece,
strane, postojeća obaveštenja se u raznim delovima izvorne graĊe ne nalaze potpuna porodica, porodica majke s decom i sl.), raznovrsne društvene
u gotovom i dovoljno homogenom obliku što je neophodno za postizanje karakteristike (seljaĉka porodica, radniĉ-ko-seljaĉka, radniĉko-sluţbeniĉka,
njihove meĊusobne uporedivosti i izvoĊenje pravilnih uopštavanja. Zadatak nacionalno-homogena ili me-šovita, obrazovna struktura porodice i sl.), broj
ove faze jeste da izdvoji potrebna obaveštenja iz svakog pojedinaĉnog izvora zaposlenih i izdrţavanih ĉlanova porodice, porodiĉni dodatak, broj ĉlanova
i da pri tom postigne što veću meĊusobnu uporedivost podataka. Izdvajanje porodice koji se Školuju itd. Izlaganje ovog primera je namerno išlo u
iskustvenih podataka iz šire izvorne graĊe izvodi se pomoću klasifikacija i pojedinosti da bi se dobila potpunija predstava o obim-nosti i ĉesto
merila. Obim rada u ovoj fazi stvaranja iskustvene evidencije zavisi u kljuĉnom znaĉaju obaveštenja koja se mogu izvesti iz neposredno
velikoj meri od toga na koji naĉin je stvorena izvorna graĊa. U nekim prikupljenih podataka. Prema tome, ĉak i kad su prikupljana izvorna
ispitivanjima se teţi da se već prilikom stvaranja izvorne graĊe dobiju oba- obaveštenja koja saĉinjavaju izvornu graĊu jako pribliţena ţeljenim,
veštenja u onom vidu u kome će ona biti upotrebljena u daljoj analizi, i tako nauĉnim podacima, u drugoj fazi stvaranja iskustvene evidencije se iz
skrati posao druge faze. Tipiĉan primer ove vrste jeste prikupljanje podataka pojedinih elementarnih podataka mogu izvesti mnoga nova dopunska
pomoću upitnika u kome su mogućni odgovori na pojedina pitanja unapred obaveštenja, tako da ova faza gotovo nikad ne moţe da izostane, što se
utvrĊeni. Zaokruţa-vanjem nekog od napred utvrĊenih odgovora dobija se izvorna graĊa svestranije koristi, to je obim dalje obrade njenih sirovih po-
konkretni izvorni podatak. Ovaj naĉin prikupljanja ĉini postupak njihovog dataka u ovoj fazi nuţno veći.
izdvajanja iz izvorne graĊe znatno jednostavnijim. Izdvajanje se ponekad Postoji još jedan razlog koji ovu drugu fazu stvaranja iskustvene
svodi na mehaniĉko kodiranje podataka, koji su već u toku prikupljanja evidencije ĉini neophodnom. U njoj se izvoĊenje izvornih podataka
definitivno oblikovani. povezuje s opštom kritikom izvora. Izdvajanje podataka se pretvara u obiĉan
Pa ipak, i u ovim sluĉajevima moraju se u drugoj fazi stvaranja rutinski posao ako se prethodno ne ispita i ne oceni upotrebljivost izvora u
iskustvene evidencije rešavati širi i sloţeniji zadaci. U prvoj fazi, prilikom celini: njegova potpunost, kompetentnost i verodostojnost, kako opšta tako i
"stvaranja izvorne graĊe, obiĉno se teţi, naroĉito u ovom obliku anketiranja, za pojedinaĉna obaveštenja. Sem toga, paţljivo sagledavanje pojedinaĉnog
da se dobiju što elemen-tarniji podaci o odreĊenim pojavama. izvora u celini moţe da u njemu otkrije i otkloni mnoge tehniĉke greške,
Kombinovanjem tih elementarnih podataka u drugoj fazi stvaranja nastale u toku prikupljanja. Opširnije će se o postupcima ispitivanja grešaka
iskustvene evidencije mogu se iz njih izvesti razna dopunska obaveštenja ili govoriti kasnije.
tzv. izvedena obeleţja. Na primer, ako su prikupljena odvojena obaveštenja Dosadašnje razmatranje zadataka druge faze stvaranja iskustvene
o funkcionalnom sadrţaju (vrsti posla) i struĉnoj kvalifikaciji zanimanja, evidencije uzimalo je u obzir one oblike prikupljanja izvornih podataka u
kao i o proizvodnom odnosu u kome se ona obavljaju, ova elementarna kojima se teţi da izmeĊu obaveštenja koje se neposredno prikuplja i izvornog
obaveštenja se mogu upotrebiti i sasvim nezavisno. Ali vrlo ĉesto je u nauĉnog podatka postoji što manja razlika. U anketama i drugim statistiĉkim
drugoj fazi stvaranje iskustvene evidencije potrebno ukrstiti razna ispitivanjima se ovaj cilj obiĉno ţeli postići time što se ispitanicima postavlja
obaveštenja o pojedinim sloţenim pojavama da bi se o njima dobila vernija niz pitanja koja sadrţaj traţenih obaveštenja rašĉlanjavaju na što
slika. U navedenom primeru se povezivanjem sva tri pomenuta podatka elementarnije delove. Smatra se, naime, da ovakvo rašĉla-njavanje olakšava
dobija odreĊenije obaveštenje o zanimanjima ispitanika. ulogu ispitanika, a istovremeno omogućuje da se dobiju uporediviji podaci.
U mnogim drugim sluĉajevima je izvedeni karakter pojedinih Ali ovaj pristupnije uvek metodološki opravdan. Sasvim je, na primer,
obaveštenja još više naglašen. Dešava se da se u toku prikupljanja podataka otvoreno pitanje da li se Kamo na osnovu niza atomizovanih i mehaniĉki
neposredno traţi samo neko kljuĉno obaveštenje o pojedinom kolektivnom iscepkanih obaveštenja o elementima nekog stava ili mišljenja moţe o njima
društvenom obliku, dok se ostala naknadno izvode iz obeleţja njegovih dobiti verna predstava. Ĉesto je u tu svrhu potrebno postavljati pitanja koja
ĉlanova. Na primer, prilikom popisa stanovništva dovoljno je u svakom treba da podstaknu ispitanika da svoje mišljenje ili stav iznese što
domaćinstvu, pored individualnih podataka o stanovnicima, dobiti oba- neposrednije i slobodnije. To zahteva da proces prikupljanja podataka bude
veštenje o srodniĉkim odnosima, pa se kasnije iz tih podataka spontaniji, manje formalizovan. Odgovori ispitanika postaju kompleksniji i
konkretniji, pa se po svojoj
316 317
strukturi više meĊusobno razlikuju. Usled toga postaje neophodno da se u tiĉan naĉin pokazuju u kakvim se meĊusobnim odnosima nalaze dve ili više
drugoj fazi uloţi veći napor da bi se iz sasvim konkretnih odgovora izvukla vrste podataka. Tek ovakva sreĊena i uopštena iskustvena evidencija moţe
izvesna standardna obaveštenja, standardni izvorni podaci. Sasvim je da sluţi kao osnova za iskustveno pro-veravanje odreĊenih teorijskih
razumljivo da ova druga faza stvaranja iskustvene evidencije postaje još pretpostavki.
sloţenija i znaĉajnija prilikom korišćenja podataka koji nastaju nezavisno od Nauĉna iskustvena evidencija je uvek evidencija za neku nauĉnu
nauĉnih potreba, kad istraţivaĉ uopšte ne moţe da utiĉe na nastajanje pretpostavku — bilo da se radi o opisnim stavovima ili teorijskim
izvornih obaveštenja nego ih samo prikuplja, i najviše što moţe da postigne hipotezama. Zbog toga stvaranje iskustvene evidencije a naroĉito njeni
jeste da stvori što potpuniju izvornu graĊu. Dakle, sistematsko oblikovanje konaĉni sistematski oblici treba da budu što vise podreĊeni zahtevima
sasvim odreĊenih i meĊusobno uporedivih iskustvenih podataka iz proveravanja i ispitivanja odreĊenih nauĉnih pretpostavki. Moţe se smatrati
neodreĊenije i nepreglednije izvorne graĊe, koje je usklaĊeno s osnovnim pravilom da ni jedna tabela nije dobro uĉinjena ako unapred, tj. pre nego što
ciljevima istraţivanja, jeste glavni zadatak ove faze stvaranja iskustvene evi- je ona popunjena odreĊenim podacima, nisu jasno utvrĊeni njen smisao i
dencije. Klasifikacije i merila su osnovna sredstva pomoću kojih se taj njeni ciljevi. To isto vaţi i za sve druge sintetiĉke, oblike iskustvene
zadatak ostvaruje. evidencije. Naravno da je ovu odreĊenost sintetiĉkih oblika evidencije
Tek kada je ovaj deo posla obavljen, moţe se pristupiti trećoj fazi mogućno postići samo ako su sve faze njenog stvaranja povezane nekim
stvaranja iskustvene evidencije, koja je izrazito sintetiĉke prirode. Pošto su osnovnim idejama. Izvor tih ideja jeste unapred stvorena zamisao o tome
iz pojedinaĉnih delova graĊe izvedeni izvorni podaci, treba te podatke kakva je sintetiĉka evidencija potrebna za neki istraţivaĉki cilj.
srediti. Najelementarniji i poĉetni postupak u stvaranju sintetiĉkih oblika Razumevanje meĊusobne veze izmeĊu svih faza kroz koje prolazi
iskustvene evidencije jeste prebrojavanje pojedinih vrsta iskustvenih stvaranje iskustvene nauĉne evidencije neophodno je za uspešno
podataka i njihovo razvrstavanje pomoću nekih klasifikacija ili merila. Na organizovanje prikupljanja podataka. MeĊutim, ono je vaţno i za ispitivanje
primer, ako u izvornoj graĊi postoji podatak o starosti ispitanika, izraţen nauĉne upotrebljivosti izvornih podataka. Ako se pretpostavi da je pojmovni
godinom njegovog roĊenja, a istraţivaĉ smatra da mu ne trebaju podaci o okvir u kome se stvara iskustvena evidencija uspešno usklaĊen s ciljevima
starosti po godištima nego samo po petogodištima, ili ĉak nekim širim istraţivanja, njena nauĉna upotrebljivost zavisi od toga koliko su uspešno
grupama, on je već u drugoj fazi iz izvesnog obaveštenja izveo grupu kojoj otklonjeni uticaji raznih izvora grešaka koji mogu smanjiti taĉnost
odreĊeno lice pripada. U trećoj fazi stvaranja iskustvene evidencije se pre- iskustvenih podataka. Greške mogu da se pojave u svim fazama stvaranja
brojavaju izvorni podaci da bi se dobila starosna struktura ispitanika. iskustvene evidencije, a u svakoj od tih faza deluju osobeni uzroci grešaka.
MeĊutim, stvaranje sistematske iskustvene evidencije zahteva i Neracionalno je, stoga, mere da se spreĉe greške i nastojanja da se one
sloţenije postupke koji se sastoje u ukrštanju raznih podataka. Izdvojeno otklone iz već postojećih podataka, ograniĉiti samo na neku od faza; na pri-
uzeto, pojedinaĉno obeleţje ispitivanih pojava retko kada ima veću nauĉnu- mer, samo na prikupljanje izvornih obaveštenja, zapostavljajući paţljivu
vrednost, već je dobija tek kada se poveţe s nekim drugim. Na primer, kontrolu njihove dalje obrade i sreĊivanja. Kasnije će se izneti više
prilikom prouĉavanja razonode ţeli se ispitati koliko su pojedini njeni oblici pojedinosti o naĉinu kontrolisanja grešaka u pojedinim fazama, pošto se
povezani sa starosnom strukturom stanovništva. Podatke o oblicima prethodno iznesu neka opšta naĉela otklanjanja grešaka iz iskustvene
razonode treba povezati s podacima o starosti, da bi se utvrdile razlike evidencije. Za sada je dovoljno istaći da ispitivanje taĉnosti iskustvene
izmeĊu pojedinih starosnih grupa. Ovakva ukr-štanja raznih podataka još evidencije treba da se podjednako odnosi na sve faze njenog stvaranja.
uvek spadaju u iskustvenu evidenciju. Vrlo ĉesto su ta ukrštanja mnogo Vrste i uzroci grešaka. Što odreĊenije i potpunije shva-tanje o
sloţenija od ovog primera, jer se ukrštaju podaci o nekoliko obeleţja ljudi ili vrstama i uzrocima grešaka koje se mogu pojaviti u iskustvenoj evidenciji je
društvenih grupa. U stvaranje iskustvene evidencije spadaju i razna opisna od velike koristi za ocenu njene taĉnosti i upotrebljivosti. Na tim saznanjima
uop-štavanja izvornih podataka. Jedno takvo najelementarnije opisno zasniva se i kontrola procesa prikupljanja podataka i ostalih faza njihove
uopštavanje jeste izraĉunavanje procentualnih struktura, stopa, indeksa, obrade i sreĊivanja. Teorija grešaka je stoga jedan od kljuĉnih delova teorije
korelacijskih odnosa koji na uopšteniji i sinte- nauĉnog obaveštenja i metodologije prikupljanja podataka. Teorija grešaka
nije u društvenim naukama i sociologiji
318 319
dovoljno sistematski razvijena, iako su greške s kojima se prilikom stvaranja nepridrţavanje postavljenih proceduralnih pravila za prikupljanje. Na primer,
iskustvene evidencije moraju boriti društvene nauke mnogobrojnije i javljaju se proizvoljnosti u izboru ispitanika jer prikupljaĉi ne ulaţu dovoljno
sloţenije nego greške u nauĉnom prouĉavanju prirodnih pojava. Ipak postoje napora da uspostave dodir s onim ispitanicima koje je teţe pronaći. Dobro je
brojna razmatranja raznih kljuĉnih problema teorije grešaka, a i dugotrajna poznato da se lica s izvesnim svojstvima mogu lakše, odnosno teţe pronaći
tradicija o tome kako treba otklanjati razne teškoće u stvaranju taĉne kod svojih kuća. Ponekad Ĉisto objektivne okolnosti utiĉu da neko nema uslova
iskustvene evidencije. Na primer, u istorijskoj kritici izvora izgraĊena su već da se zadrţava u svom stanu; u drugim sluĉajevima to proizilazi iz osobenog
dosta pouzdana, proverena i solidna naĉela ispitivanja verodostojnosti i ţivotnog stila. MeĊutim, lica koja je teško naći kod njihovih kuća mogu se u
opšte upotrebljivosti izvora. Zatim, u logici, naroĉito u oblasti stvaranja ispitivanim oblicima društvenog ponašanja znaĉajno razlikovati od lica s ko-
pojmova i klasifikacija, postoje vrlo odreĊeni stavovi o tome kako treba jima je lakše doći u dodir. Nesavesni anketari ĉesto nisu dovoljno uporni u
graditi pojmovne okvire za sreĊivanje podataka da bi se otklonile razne pronalaţenju lica koja je teţe pronaći; na mesto njih oni proizvoljno anketiraju
greške u iskustvenoj evidenciji. Sem toga, poslednjih decenija se u druga lica. Ovo moţe u pojedinim istraţivanjima biti uzrok znatnog
statistiĉkoj teoriji intenzivno i s dosta uspeha prouĉavaju razni problemi iskrivljavanja1 izvornih podataka. Nesavesnost lica koja prikupljaju podatke
teorije grešaka.8) No pored opštih naĉela teorije grešaka, svaki posebni naĉin moţe biti uzrok još grubljih grešaka, na primer kad oni sami popunjavaju
prikupljanja podataka zahteva da se osnovna naĉela konkretizuju i prilagode pojedine upitnike. Pošto su na osnovu ispitivanja niza sluĉajeva uoĉili neke
njegovim osobenim uslovima. osnovne strukture u odgovorima, a znaju neke elementarne podatke o
Sistematizacija grešaka, koja polazi od osobenih uzroka pojedinih odreĊenom ispitaniku (njegovu starost, zanimanje i školsku spremu), pojedini
njihovih tipova, moţe znatno da pomogne da se one bolje razumeju i anketari poĉnu da veruju da mogu bez većih grešaka sami popuniti njegov
efikasnije spreĉavaju i otklanjaju. S tog stanovišta se greške mogu podeliti u upitnik. Još ĉešće se unose izmišljeni odgovori na pojedina pitanja iz upitnika
nekoliko grupa. (1) U prvu grupu spadaju greške što nastaju prilikom koja u toku razgovora sluĉajno nisu postavljena, ili koja su zbog njihove
razrade programa istraţivanja. Njihov izvor se nalazi u organizatoru delikatnosti namerno izostavljena. Ĉim popusti kontrola nad radom anketara,
istraţivanja. Pre svega, ako problemi istraţivanja nisu dovoljno jasno po- mogu se oĉekivati ovakve greške. Kao uzroci grešaka javljaju se i drugi ĉinioci,
stavljeni ili njegov problemski okvir nije pojmovno-hipotetiĈki dovoljno kao što je nepaţljivo beleţenje podataka ili nemogućnost da se dovoljno pot-
razraĊen i precizno operacionalizovan ne moţe se dovoljno jasno ustanoviti puno zabeleţi sve ono što neki govorljiv ispitanik u pravoj bujici reci ispriĉa,
koja su iskustvena obaveštenja neophodna za postizanje sadrţinske pa se javlja ili pogrešno ili nepotpuno beleţenje podataka.
potpunosti iskustvene evidencije. Drugu vrstu grešaka iz ove grupe ĉine (b) Drugu podgrupu grešaka koje nastaju u toku prikupljanja ĉine
razni nep lţljivi postupci u odreĊivanju iskustvenog delokruga istraţivanja i greške ĉiji su izvori u licima koja daju obaveštenja, ili još opštije, greške
naĉinu stvaranja uzorka. Zatim dolaze razne slabosti u razradi naĉina koje potiĉu iz izvora obaveštenja. U naĉelu je, naime, sasvim sporedno da
prikupljanja podataka, bilo da se upotrebljavaju neki instrumenti koji nisu li je neki pogrešan podatak dobijen neposredno od nekog ispitanika, ili je
prethodno ispitani i nisu dovoljno prilagoĊeni sredini u kojoj se pomoću njih on uzet iz nekog dokumenta koji je nastao nezavisno od ispitivanja. I u
prikupljaju podaci, ili da prikupljaĉi podataka nisu dobro obuĉeni i si. Sve jednom i u drugom sluĉaju uzrok greške se nalazi u izvoru obaveštenja.
ove greške nastaju pre poĉetka prikupljanja. Dobijena izvorna obaveštenja mogu da ne zadovoljavaju uslove
(2) U drugu grupu spadaju greške što se pojavljuju u toku koji se zahtevaju od nauĉnih podataka iz vise razloga. MeĊutim, ti razlozi
prikupljanja, a koje se mogu uslovno podeliti na (a) greške ĉiji su izvori u se mogu podeliti u dve osnovne grupe. (1) U prvom sluĉaju dobijena
licima koja prikupljaju podatke. Uzroci ove vrste grešaka mogu takoĊe biti obaveštenja ne zadovoljavaju nauĉne potrebe zato što lica od kojih se traţe
razliĉiti; opšta nestruĉnost tih lica za nauĉno prikupljanje ili samo njihova podaci, ili koja su izradila dokumente iz kojih se podaci preuzimaju, nisu u
nedovoljna pripremljenost za odreĊeno ispitivanje; zatim, njihova stanju da ih dadu na potrebnom nivou. (2) U drugom sluĉaju zato jer oni
nesavesnost i namerno, iz bilo koga razloga, ne ţele da saopšte odre-
8
) Izvanredno je korisna u tom pogledu knjiga S. S. Zarkovich, Sampling
Methods and Censuses, vol. II, Quality o£ Statistical Data, FAO, Roma, 1963.
320 321
Ċena obaveštenja. U prvom sluĉaju se smatra da izvor obaveštenja nije zbog ĉisto informativnih ciljeva; ili je osnovna funkcija nekog obaveštenja
kompetentan, tj. nije sposoban da pruţi obaveštenja kakva su potrebna da se u odreĊenom pravcu utiĉe na druge; da se opravda pojedinac,
nauci. U drugom sluĉaju se smatra da izvor obaveštenja nije verodostojan, društvena grupa ili organizacija time što će se njihova delatnost prikazati u
pa mu se ne moţe pokloniti pove-renje jer ima dovoljno razloga da se prihvatljivom svetlu, itd. Prilikom ocene taĉnosti i upotrebljivosti izvornih
sumnja u njegovu iskrenost i ţelju da iznese taĉne podatke. Ĉesto je vrlo podataka mora se uvek ispitati da li lice od koga je podatak dobijen shvata
teško utvrditi stvarnu kompetentnost i oceniti verodostojnost nekog nepo- njegov smisao ili su njegova obaveštenja ĉisto mehaniĉka. Napokon,
srednog ili posrednog izvora, ali ipak postoji za to niz pravila koja su prilikom upotrebe obimnijih izvora nije dovoljno oceniti samo opštu
izgraĊena u dugotrajnoj nauĉnoj praksi. Opširnije će se o njima govoriti vrednost izvora, već se mora ispitati i specifiĉna vrednost pojedinaĉnih u
kasnije. Za sada je dovoljno reći da se u ispitivanju kompetentnosti i njemu sadrţanih obaveštenja.
verodostojnosti nastoji utvrditi odnos lica koje sluţi kao izvor obaveštenja U treću grupu grešaka spadaju one ĉiji se uzroci javljaju u toku
prema njegovom iskustvenom sadrţaju. Pre svega, da li je to lice iskustveni obrade i sreĊivanja izvornih obaveštenja, tj, u drugoj i trećoj fazi stvaranja
sadrţaj obaveštenja neposredno doţivelo, ili za njega na neki drugi naĉin izvorne evidencije. O njima će se govoriti kasnije, pošto se prethodno šire
saznalo. U ovom drugom sluĉaju nastoji se pre prihvatanja odreĊenog objasne uslovi prikupljanja nauĉnih podataka o društvu.
obaveštenja saznati kojim je putevima i preko kojih posrednika obaveštenje
prešlo od neposrednog svedoka svog iskustvenog sadrţaja do ispitanika od
koga je dobij eno. Ne manje je vaţno da se uzme u obzir vreme koje je
prošlo od kako se desio iskustveni sadrţaj odreĊenog obaveštenja do tre- 4.
nutka kad je obaveštenje oblikovano, bilo na podsticaj nauĉnog ispitivanja
ili iz nekog drugog razloga. Usled selektivnosti pamćenja i zaboravljanja, NAUĈNO PRIKUPLJANJE PODATAKA O ĈOVEKU
vremenski razmak izmeĊu doţivljaja i stvaranja podatka o njemu na osnovu I DRUŠTVU KAO DRUŠTVENI ODNOS
pamćenja moţe jako da utiĉe na kvalitet podataka.
Prilikom ispitivanja kompetentnosti nekog izvora uzima se zatim u Objašnjenje grešaka ĉiji se uzroci nalaze u izvorima obaveštenja
obzir uloga koju je iskustveni sadrţaj, o kome se traţe obaveštenja, imao u zahteva da se svestranije ispitaju društveni uslovi u kojima se prikupljaju
ţivotu lica koje sluţi kao izvor, da li je ta uloga bila sporedna, sporadiĉna i podaci, ne samo da bi se bolje razjasnilo delovanje pojedinih izvora grešaka,
beznaĉajna ili trajna i bitna. Sećanje na ono što je imalo samo periferan nego i da bi se pokazale neke bitne osobenosti nauĉnog prouĉavanja ĉoveka
znaĉaj, ili što se samo s vremena na vreme dešavalo a nije dublje zadiralo u i društva uopšte. Svako aktivno prikupljanje podataka o ĉoveku i društvu
ţivotni tok odreĊene liĉnosti, redovno je slabije, a i opšta obaveštenost o pretvara se u odreĊeni društveni odnos. Jednu stranu toga odnosa Ĉine lica
tome je redovno mnogo površnija nego o stvarima i dogaĊajima koji su koja neposredno prikupljaju podatke, ali u stvari u njega ulazi ĉitava
neposrednije povezani s osnovnim de-latnostima i ţivotnim iskustvima lica organizacija u kojoj se podaci prikupljaju, a drugu ĉine pojedinci, društvene
koja sluţe kao izvor. Ponekad, naravno, jedan izuzetan dogaĊaj, ako je bio grupe, organizacije ili ustanove od kojih se obaveštenja traţe ili na ĉiju se
vaţan i preloman, moţe da se vrlo snaţno useĉe u sećanje, mada i u tom delatnost ona odnose.
sluĉaju pamćenje utiĉe na menjanje sadrţaja obaveštenja u toku vremena. Za Pre svakog daljeg rašĉlanjavanja društvenog odnosa koji nastaje u
ispitivanje verodostojnosti je osobito vaţno utvrditi emotivni odnos lica koje toku prikupljanja podataka treba istaći da se nauĉno prikupljanje podataka
daje obaveštenje prema njegovom sadrţaju, i kakvu funkciju ima obaveštenje moţe da zasniva samo na dobrovoljnoj saradnji pojedinaca, društvenih
u njegovoj svesti, tj. šta lice koje daje obaveštenje ţeli pomoću njega postići. grupa, ustanova i organizacija od kojih se podaci traţe. Nauka nema
Ovo naroĉito vaţi za ispitivanje nauĉne upotrebljivosti izvora koji nastaju nikakvog prava da od bilo koga iznuĊuje bilo kakva obaveštenja ili da do
nezavisno od nauke. Ali opšte je metodološko pravilo da se uvek uzima u njih dolazi putem obmane. U praktiĉnom ţivotu se primenjuju razni oblici
obzir šta ima na umu lice koje daje neko obaveštenje ili je u prošlosti stvorilo pritiska i društvenih sankcija da bi se došlo do nekih obaveštenja. Nauka
neki izvor. Da li je ono to uĉinilo nema na to nikakvog prava. Svaki njen podatak i svaki oblik prikupljanja
iskustvenih obaveštenja zasniva se na naĉelu pune dobrovoljnosti. Već je
reĉeno da je to jedno od osnovnih naĉela nauĉne etike. To ne znaĉi da
dobrovoljnost u prikupljanju nauĉ-
322
323
nih obaveštenja nije bila kršena. Najdrastiĉniji oblik kršenja ovog ukrštanje interesa i teţnja da se radi obezbeĊenja suprotnih ili
temeljnog naĉela nauĉne etike su razni „eksperimenti" nad razliĉitih interesa preduzima neki praktiĉni postupak, iznenaĊenje je
zatvorenicima u koncentracionim logorima u hitlerovskoj Ne- vaţan elemenat uspeha. A da bi se iznenaĊenje postiglo, moraju se u
maĉkoj, koji su izazvali ogorĉenje ne samo u nauci nego i u najširoj tajnosti ĉuvati neka obaveštenja. Ĉitava špijunaţa je pokušaj da se
javnosti. Dobrovoljnost je, dakle, bitna osobina nauĉnog prikupljanja doĊe do onih obaveštenja o protivniku koja ovaj naroĉito ţeli da
podataka o ĉoveku i društvu. odrţi u tajnosti, i koja su od većeg znaĉaja u meĊusobnim odnosima.
Društveni odnos koji se uspostavlja u prikupljanju podataka Kad se funkcija pojedinih obaveštenja razmatra sa stanovišta
obiĉno je dosta sloţen, naroĉito kad se neki društveno vaţni podaci pojedinaca, dolazi se do vrlo sliĉnih zakljuĉaka. Ugled pojedinca u
traţe sasvim neposredno od ljudi. Tada je dobrovoljna iskrena širem ili uţem delu društva moţe da zavisi od toga da li su neka
saradnja ispitivane sredine gotovo neophodna, jer od nje moţe obaveštenja o njegovom ponašanju ili osobinama poznata. Pri tome
odluĉujuće da zavisi kvalitet podataka. Ako se od nekog ispitanika, treba imati na umu da nijedan pojedinac nije potpuno proziran, i da
na primer, traţe obaveštenja o nekim njegovim politiĉkim pogledima, svaki ĉini izvesne postupke i ima shva-tanja i planova koje ne ţeli da
njegovom verskom shvatanju, ili o nekim njegovim oĉekivanjima i svi znaju, a nekad naroĉito ne ţeli da to zna njegov pretpostavljeni,
planovima, kvalitet dobijenih podataka zavisi presudno od njegova profesionalna grupa, ţena,, prijatelj, deca, itd., jer od toga
ispitanikove dobrovoljne iskrene saradnje. U svim navedenim moţe da zavisi njegov ugled, pa ĉak i poloţaj u nekom društvenom
primerima, naime, kvalitet podataka ne zavisi od obaveštenosti i odnosu.
uopšte kompetentnosti ispitanika, nego od njegove iskrenosti i Iz prethodne analize, iako je u njoj osnovni problem samo
verodostojnosti. Ako ispitivaĉ ima dovoljno razloga da ne veruje u nagovešten, moţe se zakljuĉiti da vidljivost svih društvenih pojava
postojanje ovakvog stava nekog ispitanika prema istraţivanju, moţda nije podjednaka, kao i zbog ĉega prikupljanje nauĉnih podataka o
je bolje takvog ispitanika uopšte ne ispitivati. raznim podruĉjima društvenog ţivota nailazi na razliĉite teškoće i
Društveni odnos se pojavljuje i u onim oblicima prikupljanja postaje mogućno samo u posebnim odnosima izmeĊu istraţivanja i
podataka u kojima se koriste izvori nastali nezavisno od nauke. Da li ispitivane sredine. Moţe se tvrditi da nema društva u kome bi svi
će neka ustanova, organizacija ili pojedinac otvoriti istraţivaĉu svoju odnosi i delatnosti bili potpuno vidljivi za sve njegove ĉlanove. Prema
arhivu ili privatnu prepisku, zavisi od njihovog stava prema stupnju vidljivosti pojedinih društvenih pojava obiĉno se nauĉna
istraţivanju.- Oĉigledno je, dakle, da naĉin.prikupljanja ruje bitan; iskustvena obaveštenja dele na javna, poverljiva, tajna i privatna.9) U
osnovno je u kakvom odnosu stoje traţeni podaci prema prvu grupu spadaju obaveštenja o javnim opštepristupaĉnim
ispitanikovom shvatanju vlastitih liĉnih i kolektivnih interesa. Kasnije sadrţajima društvenog ţivota. Svako ko je upoznat s naĉinom rada
će se videti od ĉega sve zavisi kako će ispitanik protumaĉiti taj odnos, neke grane administracije zna da ona i formalno svoja obaveštenja
pa prema tome i kakav će biti njegov stav prema davanju traţenih deli na prve tri grupe (javna, poverljiva, tajna), kao i da stvara sasvim
obaveštenja. Prethodno treba pokušati da se objasni zašto se u sva- odreĊena pravila za širenje tih obaveštenja i kontrolisanje njihovih
kom prikupljanju podataka o ĉoveku i društvu javlja odreĊen izvora. Liĉna ili privatna obaveštenja odnose se na ono što spada u
društveni odnos. Nauĉno prikupljanje podataka je osoben vid privatnu sferu ĉovekovog ţivota. Granice ove sfere se znatno razlikuju
simboliĉnog društvenog opštenja, a ovo je opet jedan od vaţnih u raznim društvima i kulturama, a i u raznim uţim sredinama u istom
elemenata svake društvene delatnosti. OdreĊena obaveštenja mogu da društvu, npr. u gradu i selu, u razliĉitim društvenim slojevima. Ali, ma
budu izuzetno znaĉajan elemenat društvenog ugleda i društvene moći kako da se u pojedinim sluĉajevima moţe suziti, privatna sfera ţivota
pojedinaca, društvenih grupa i organizacija. Lako je razumeti koliko nikad sasvim ne išĉezava. Intimne ĉovekove misli i preţivljavanja
za neku grupu, organizaciju ili pojedinca moţe da bude vaţno da se uvek ostaju njeno poslednje utoĉište.
ne saznaju neka obaveštenja o njima. Ne radi se uopšte samo o Za dobijanje svih navedenih vrsta obaveštenja, sem javnih,
ponašanjima pojedinaca ili grupa koja odstupaju od društvenih normi potrebna je dobrovoljna saradnja pojedinaca, društvenih grupa i
i povlaĉe društvene sankcije. Vrlo ĉesto je u konkurentskoj borbi na organizacija. Doista, ţiveći duţe u nekoj sredini
trţištu ili drugim vidovima delatnosti, koja se odvija u okviru 9
ustaljenih pravnih normi, za sve uĉesnike bitno da njihovi konkurenti ) Ova podela je preuzeta od ameriĉkog socijalnog antropologa B. H.
Dţankera, ali ona je vrlo bliska praktiĉnom iskustvu. (Vid. R. H. Junker, Field
ne saznaju pre vremena za neke njihove namere i poteze. Gde god Work, Chicago University Press, Chicago, 1960, p. 34—35)
postoji 21*
324 325
nauĉnik moţe da sazna i razne poverljive, tajne i liĉne podatke. On uspostavljanje povoljnog stava ispitivane sredine prema istraţivanju,
moţe, zatim, na osnovu izvesnih javnih obaveštenja i teorijskih što ne znaĉi da se u pojedinaĉnom sluĉaju ne mogu javiti i razne
pretpostavki o vezi izmeĊu pojedinih oblika javnog ponašanja i druge povoljne ili nepovoljne okolnosti.
njegovih manje vidljivih oblika da zakljuĉuje i o ovim drugim U ovom razmatranju, opštih uslova povoljnih za prikupljanje
oblicima ponašanja. MeĊutim, ovi zakljuĉci nisu nikad sasvim podataka pretpostavlja se da se prikupljanje kreće u institucionalnim
pouzdani, i nisu dovoljni za stvaranje sistematske nauĉne evidencije. okvirima u kojima je u datom društvu dozvoljeno prenošenje raznih
Društveni poloţaj i mogućnost razvoja sociologije, a i drugih vrsta obaveštenja, tj. da se ni od koga ne traţe obaveštenja koja on
društvenih nauka, u velikoj meri zavise od toga koliko je u nekom prema postojećim pravnim propisima ne srne da saopšti. Prvi
društvu mogućno stvaranje nauĉne evidencije o raznim delovima preduslov da se u tom opštem okviru uspostavi povoljan društveni
društvenog ţivota. Što se ova mogućnost u nekom društvu više suţava, odnos za prikupljanje podataka jeste da ispitivana društvena sredina
to su uslovi za razvoj nauke ne-povoljniji. U tim uslovima nije ništa smatra da je problem koji se istraţuje vaţan i znaĉajan. Ako se traţe
neobiĉno, nego sasvim normalno, da ljudi koji su zbog svojih obaveštenja prema kojima su ljudi indiferentni, nije toliko bitno da li
neposrednih društvenih funkcija bolje obavešteni o odreĊenim oni istraţivanje smatraju vaţnim. Ljudi će u tom sluĉaju već iz ĉiste
društvenim procesima, mnogo više znaju o raznim društvenim uĉtivosti da saopšte odreĊene podatke. MeĊutim, ako su traţena
pojavama nego nauĉnici koji te pojave teorijski prouĉavaju. Ako je u obaveštenja znaĉajna za ispitanike, društvene grupe i organizacije, od
nekom društvu većina kljuĉnih podataka o privredi nepristupaĉna za presudnog znaĉaja za njihov stav prema istraţivanju moţe da bude da
nauku, politiĉka ekonomija i ekonomske nauke moraju biti verbalistiĉ- li smatraju da je problem koji se ispituje vaţan, da li ga oni sami
ke, i ne mogu da budu dovoljno efikasno saznajno oruĊe za razvijanje i osećaju kao praktiĉnu teškoću i nedostatak. I, zatim, da li smatraju da
unapreĊenje ekonomske prakse, jer nema nauke bez širokog i nauka moţe pomoći da se pronaĊe uspešnije praktiĉno rešenje od
metodiĉnog dodira sa stvarnošću. Samo iz knjiga i na osnovu onog kojem se pri-begava u svakodnevnoj praksi. Ukoliko se postignu
primarnog nauĉnikovog iskustva ne moţe se brţe i svestranije razvijati ova dva uslova, mogu se u nauĉnom prikupljanju podataka prebroditi
ni jedna nauka. Neophodna je što šira mogućnost stvaranja sistematske najveće teškoće. Opšti ugled koji nauka uţiva u nekom društvu javlja
nauĉne evidencije. Ova specifiĉnost društvenih nauka jeste jedan od se kao povoljan Ĉinilac u svakom posebnom istraţivanju, ako u
uzroka što se te nauke sporije razvijaju, kao i što pojedine od njih u nekom društvu postoji šire poverenje u nauku. Što je više
mnogim društvima stvarno i ne postoje, ali se ova okolnost vrlo ĉesto rasprostranjeno mišljenje da se mnogobrojne praktiĉne društvene
nedovoljno jasno uviĊa. teškoće uz njenu pomoć lakše otklanjaju, prikupljanje nauĉnih
Priroda društvenog odnosa koji se uspostavlja prilikom podataka nailazi na veće razumevanje i potpuniju sa-radnju. U
prikupljanja podataka zavisi od uloge koju traţeni podaci imaju u svakom pojedinaĉnom sluĉaju društveni uslovi su tim povoljniji što je
ţivotu pojedinaca, društvenih grupa i organizacija. Pode-la gledište o potrebi nauĉnog istraţivanja odreĊenog problema i
obaveštenja na javna, poverljiva, tajna i privatna ukazuje da se poverenje u nauku i konkretnog nauĉnika šire rasprostranjeno, ne
karakter i društveni smisao razliĉitih podataka bitno razlikuju i da samo u rukovodećim krugovima koji su kompetentni da daju osnovnu
usled toga i njihovo prikupljanje nailazi na vrlo razliĉite teškoće. Dok dozvolu za nauĉno ispitivanje, nego i u širim slojevima koji će u
se podaci izrazito javnog karaktera mogu prikupiti priliĉno ispitivanju na odreĊen naĉin uĉestvovati. Ako postoje ova dva uslova,
jednostavno, jer posmatraĉ moţe bez društvenih prepreka da vidi društveni odnos u prikupljanju nauĉnih podataka je sliĉan
njihov iskustveni sadrţaj, da prisustvuje dogaĊajima na koje se ovi prikupljanju kliniĉkih obaveštenja koja su potrebna za neke
podaci odnose ili da se o njima lako naknadno obavesti postavljajući medicinske intervencije. Bolesnik se, pošto oseća neku tegobu i
odreĊena pitanja, prikupljanje svih ostalih podataka je uslovljeno zdravstveni nedostatak i ima poverenje u lekara, obraća ovom za
dobrovoljnim pristankom ispitivane sredine. Ova se u gotovo svakom pomoć, a zna da lekar moţe da mu lakše pomogne ako on sam
istraţivanju pojavljuje i u institucionalnim i neformalnim kolektivnim objektivno i nepri-strasno iznese o sebi sve što lekara bude
oblicima, a ne samo kao niz meĊusobno nepovezanih pojedinaĉnih interesovalo.
ispitanika. Postavlja se stoga pitanje kako i pod kojim uslovima je Dalji uslov koji olakšava prikupljanje podataka o pojedinim
mogućno postići dobrovoljnu saglasnost ispitivane sredine da znaĉajnim društvenim pitanjima jesu garantije da iz saradnje s nekim
saraĊuje u istraţivanju. Nekoliko opštih uslova bitno utiĉu na nauĉnim istraţivanjem neće proizaći nikakve Štetne posledice po
liĉni i grupni ugled i interese lica koja uĉe-
326
327
stvuju u ispitivanju. Prva pretpostavka za to jeste sigurnost da će se podaci opšti uslovi. Na primer, ako se ispituje neki društveni sukob, sasvim je
koristiti na potpuno diskretan naĉin, koji onemogućuje identifikovanje sporedno ime mesta, a bitan je što potpuniji opis uslova u kojima je sukob
pojedinaca, bilo kao izvora podataka ili kao lica na koja se podaci odnose. I nastao, njegovih oblika i posledica. Zadatak teorijskih istraţivanja jeste da
ovde je situacija sliĉna kao i u kliniĉkom prikupljanju podataka. Bolesnik, doĊu do nekih opštih saznanja o društvenim uslovima u kojima treba
naroĉito ako pati od nekog oboljenja koje moţe da ima štetne posledice za
oĉekivati da će izbiti sliĉan društveni sukob, bilo gde da se ti uslovi pojave.
njegov društveni ugled, daje taĉne podatke o istoriji bolesti samo zato što
zna da je lekar svojom profesionalnom etikom obavezan da ta obaveštenja Ipak, i pored svih nastojanja da se uspostave što povoljniji društveni uslovi
ĉuva u najstroţijoj diskreciji. U sociološkim ispitivanjima se, meĊutim, za dobrovoljnu saradnju ispitivane sredine, prilikom prikupljanja izvornih
diskrecija ne odnosi samo na pojedince, nego i na razne društvene grupe, podataka ĉesto iskrsavaju velike teškoće. Ove su naroĉito velike kad je
društvene organizacije, društvene zajednice. Vrlo ĉesto je isto toliko vaţno sadrţaj ispitivanja predmet društvenog sukoba. Dovoljno je Ĉak da razne
da se na osnovu objavljenih rezultata istraţivanja ne moţe identifikovati društvene grupe, slojevi, društvene ustanove imaju podvojen stav prema
predu-zeće, ustanova, dobrovoljna organizacija ili naselje u kojima je ono sadrţaju ispitivanja, jer se u njemu ukrštaju neki njihovi suprotni interesi, pa
izvoĊene. Uostalom identifikacija pojedinaca, koji u nekoj organizaciji ili da u prikupljanju podataka bude vrlo teško ostvariti naĉelo da se podjednako
zajednici obavljaju uloge koje se ne javljaju u masovnijim razmerama, upoznaju sve perspektive i da se ĉuju sva mišljenja. Obraćanje jednoj od
sadrţana je u identifikaciji organizacije (preduzeća, ustanove i sl.) ili suprot-stavljenih strana izaziva nepoverenje drugih i vrlo ĉesto usled toga
zajednice. dolazi do odbijanja da se u istraţivanju uopšte saraĊuje, ili se to ne ĉini
U našoj nacionalnoj nauĉnoj tradiciji postoji drukĉije gledanje na iskreno. Ako se ima na umu da na većinu znaĉajnih društvenih problema
ovaj problem. Većina monografskih radova o lokalnim zajednicama i razne društvene grupe i slojevi gledaju iz perspektive svojih razliĉitih
geografskim rejonima nastalih u Cvijićevoj i Radićevoj antropogeografskoj i interesa i shvatanja, lako je razumeti zašto tako ĉesto nije lako i jednostavno
etnološkoj školi izraĊena je tako da omogućuje identifikaciju Ĉak uspostaviti društvene odnose povoljne za prikupljanje izvornih podataka.
pojedinaĉnih porodica. Ali, već i zbog toga što se toliko daleko išlo u Upravo zbog velikog uticaja društvenih ĉinilaca, nauĉno
identifikaciji me-sta, odnosno lica, istraţivanje je moralo da bude površno. prikupljanje podataka o društvu je posao koji zahteva i posebnu veštinu. Za
Izabrani naĉin objavljivanja podataka nije dozvoljavao da se dublje otklanjanje pojedinih teškoća ne pomaţu mnogo samo opšta uputstva.
analiziraju društvene pojave o kojima bi identifikovani podaci mogli da Istraţivaĉ mora imati mnogo takta i sposobnosti da se uţivi u neposrednu
budu štetni po ugled i neke neposredne interese lokalnih zajednica i situaciju u kojoj se odvija istraţivanje, i mora biti kadar da ne samo pravilno
pojedinaca. Takav naĉin objavljivanja izvornih podataka je u stranoj nauci objasni ciljeve svoga rada, nego i da u ĉesto vrlo sloţenim uslovima stekne i
uglavnom napušten, kao nepotreban i nekoristan za teorijsku nauku, i saĉuva poverenje ljudi. Ako u tome ne uspe, prikupljanje pouzdanih i
zadrţava se samo u ĉisto opisnim monografijama.10) nauĉno upotrebljivih podataka postaje krajnje oteţano, ukoliko je uopšte
Izuzetna vaţnost naĉela maksimalno diskretnog korišće-nja izvodljivo.
izvornih podataka sastoji se upravo u tome što se na taj naĉin mogu Jedno od sredstava za uspostavljanje povoljnih odnosa s
najefikasnije iskljuĉiti iz procesa prikupljanja razni neposredni liĉni i grupni ispitivanom sredinom jeste objašnjavanje ciljeva istraţivanja. Ove treba
interesi ispitanika, koji mogu biti najsnaţniji motivi namernog iskrivljavanja najpre objasniti licima koja u ispitivanoj sredini zauzimaju kljuĉne poloţaje,
podataka. Kad se kaţe najefikasnije, to svakako ne znaĉi da se ti interesi a pre svega licima koja donose osnovne politiĉke odluke i bez Ĉije
mogu iskljuĉiti potpuno. Ali otklanjanje najneposrednijih liĉnih i grupnih saglasnosti se prikupljanje podataka ne moţe organizovati. Zatim, ciljeve
interesa jeste nuţna pretpostavka svakog objektivnog saznanja. Diskretno istraţivanja treba objasniti onim ljudima u ispitivanoj sredini s ĉijom je
objavljivanje izvornih podataka ni malo ne umanjuje njihovu nauĉnu neposrednom praktiĉnom delatnosti istraţivanje najviše povezano. Na
vrednost. Teorijsku nauku ne interesuju konkretno mesto i vreme u kome se primer, ako se ispituju neki problemi školstva, to treba da budu ljudi koji
desila neka pojava, nego njeni rukovode Školstvom, ako se ispituju neki problemi iz oblasti društvene
patologije, organi koji se preventivno bave tim problemima (razni organi
10
) Gotovo sve znaĉajnije kompleksne studije lokalnih zajednica, socijalnog staranja), i or-
preduzeća i ustanova objavljene su pod izmišljenim nazivima.
328 329
gani koji primenom represivnih mera nastoje da suzbijaju odreĊene pojave. prihvatanja dobrovoljne saradnje u istraţivanju, dalje povećati
Objašnjavanje ciljeva istraţivanja se, meĊutim, ne zaustavlja na upotrebljivost izvornih obaveštenja. Ipak o ovoj okolnosti da samo
ovome. Iako treba oĉekivati da će se iz kljuĉnih ta-ĉaka društvene ispitivanje menja normalni karakter situacije unoseći u nju, neke promene
organizacije obaveštenja o istraţivanju brzo proširiti po ĉitavoj ispitivanoj mora se neobiĉno mnogo voditi raĉuna i priliĉno je teško, ako nije uopšte i
sredini, ipak istraţivaĉ ne treba propustiti nijednu priliku da svoje ciljeve nemogućno, sasvim otkloniti i izmeriti ovaj uticaj.
objasni ljudima od kojih se prikupljaju podaci, kad god se pokaţe da je to Ipak postoje neka pravila, izvedena iz dosadašnjeg iskustva, o
potrebno. A iskustvo pokazuje da je to vrlo ĉesto sluĉaj, ne samo radi tome kako treba organizovati ispitivanje da bi ono što manje menjalo
prostog obaveštenja, na primer radi suzbijanja pogrešnih tumaĉenja koja se prirodno stanje ispitivane situacije. Svakako da će se u tome više uspeti ako
mogu pojaviti, nego i kao sastavni deo društvenog ophoĊenja. Ĉovek od ispitivanje bude što manje nametljivo i što manje buĉno; ako se ono što brţe
koga se traţe podaci oseća se prijatnije kad mu se i liĉno iznese zašto su oni uklopi u uobiĉajeni ţivotni ritam ispitivane sredine, bila to fabrika, selo,
potrebni i kako će se koristiti, ĉak i kad to već zna iz drugih izvora. neka posebna društvena grupa i sl. Za stvaranje povoljnih uslova za
U ispitivanjima koja duţe traju, a pojedina ispitivanja traju godinu dobijanje obaveštenja o normalnim reakcijama ljudi, vrlo je vaţno da se
pa i više, nije dovoljno na poĉetku rada uspostaviti povoljne društvene prilikom prikupljanja podataka izbegava iznošenje vrednosnih sudova i
odnose s ispitivanom sredinom. Vrlo ĉesto iskrsavaju razne teškoće u ocena. Istraţivaĉ mora imati dovoljno razumevanja i nerava da prihvati
odrţavanju jednom uspostavljenih odnosa. Dovoljno je da istraţivaĉ naĉini svaki oblik ponašanja kao ĉinjenicu i da :ga sasvim hladnokrvno posmatra,
nekoliko netak-tiĉkih poteza, pa da se odnos sredine ili pojedinih njenih de- ma kako se neko ponašanje razlikovalo od njegovih liĉnih normi. Ma kako
lova prema njemu liĉno i prema ispitivanju u celini iz temelja promeni.11) mu neki oblik ponašanja izgledao neprirodan, istraţivaĉ mora suzdrţati
Ali, kao što je već napomenuto u odeljku o objektivnosti nauĉnog svoje subjektivne reakcije ako hoće da ga vidi u prirodnom toku, ili dobije o
saznanja, nauĉno istraţivanje se pretvara u društveni odnos u još jednom ne njemu verne iskaze.
manje vaţnom pogledu. Ono, naime, kao odreĊena i vrlo osobena društvena Sa uzdrţavanjem istraţivaĉa da u toku prikupljanja podataka
delatnost unosi izvesne pro-mene u normalno stanje ispitivane sredine. Ljudi ocenjuje pojedine oblike ponašanja i da po svaku cenu izbegava da iznese
se u svom ponašanju redovno rukovode tumaĉenjem situacije u kojoj se svoje liĉno gledište o tome kako smatra da. bi trebalo da izgleda neko
ponašanje zbiva. Stoga ĉim shvate da se u datoj situaciji javlja jedna nova ponašanje ili društveni odnos, ne valja ipak preterivati. Vrlo ĉesto se u
delatnost, koja je nastala s namerom da se stvori trajna slika o nekom raznim metodološkim priruĉnicima od ispitivaĉa zahteva da ni u kom sluĉaju
njihovom ponašanju, a time u većoj ili manjoj meri o njima uopšte, oni ne kaţu svoje mišljenje, nego da to na uĉtiv naĉin izbegnu, ali da ipak
svesno ili spontano podešavaju svoje ponašanje da bi slika što više prikupe mišljenja ispitanika. Izgleda, meĊutim, da u pojedinim sluĉajevima
odgovarala predstavi kakvu bi oni ţeleli da o njima imaju drugi. Ako je dolazi do sasvim nenormalnog meĊuljudskog odnosa, koji. je neprikladan za
prikupljanje podataka posredno, tj. iskustveni sadrţaji podataka se ne prikupljanje podataka, ako se kruto primeni ovaj zahtev. Ako od ispitanika
posma-traju, nego se o njima traţe iskazi ispitanika, ovi imaju više traţi da iznese svoja intimna subjektivna gledišta, ispitivaĉ mora biti
mogućnosti da proizvoljno predstave razne dogaĊaje i pojave. Ali i spreman da u taj odnos uĊe na ravnopravnoj osnovi. Samo u takvom
objektivno ponašanje moţe takoĊe da se podešava u situacijama kada je meĊusobnom odnosu mogućno je dobrovoljno i iskreno iznošenje nekih
ljudima poznato da su s odreĊenim ciljem po-smatrani. Jedna od prednosti dubljih ţivotnih iskustava. To znaĉi da je normalno da, ako ispitanik postavi
pomenutog naĉela diskretne upotrebe podataka sastoji se upravo u tome što ispitivaĉu neko sliĉno, pitanje, ovaj odgovori s istom iskrenošću kakvu
se na taj naĉin smanjuju subjektivni motivi pretvaranja. Objašnjenje da samo oĉekuje od ispitanika. Vaţno je samo da ispitivaĉ pribegava iznošenju
iskreni podaci mogu imati nauĉnu vrednost moţe, u uslovima vlastitih gledišta samo kada je to neizbeţno i ne ubeĊuje ispitanika da je
njegovo mišljenje pravilno. Ispitivaĉ treba da naglasi da nije vaţno šta on
11
) Šire će se o ovom govoriti u narednom poglavlju o posma-tranju. misli o nekom problemu, pošto je njegov cilj da prikupi objektivna
obaveštenja o mišljenjima raznih ljudi, ali da će on, ako ispitanik baš ţeli,
sasvim otvoreno izneti svoje mišljenje, ne tvrdeći. da je ono jedino ispravno.
Ovakav stav, ako je sasvim iskren„
330 331
vrlo je povoljan za sticanje meĊusobnog poverenja. Bez uzajamnog treba i celovitije sagledati da bi se shvatila neophodna svestranost nastojanja
poverenja i osećanja ravnopravnosti ne moţe se uspostaviti povoljan odnos da se otklone greške iz iskustvene evidencije.
za razgovor o znaĉajnijim ţivotnim pitanjima. Prvi kritiĉki zadatak u oceni prikupljene izvorne grade sastoji se u
Napokon, apsolutno pridrţavanje naĉela diskrecije je neophodno oceni njene potpunosti. Istraţivanja u kojima se izvorna obaveštenja
ako, se ţeli da ispitivanje ne stvara uzbunu u prouĉavanoj društvenoj sredini. neposredno stvaraju razlikuju se i u ovom pogledu vrlo mnogo od onih u
Ĉim se istraţivaĉ ili grupa istraţivaĉa pojave u nekom mestu ili nekom kojima se prikupljaju obaveštenja koja su nastala nezavisno od konkretnog
preduzeću, oni, naroĉito u prvo vreme, postaju glavni predmet raznih istraţivanja. U prvom sluĉaju ispitivanje potpunosti izvorne graĊe se zasniva
govorkanja. Javljaju se najrazliĉitija tumaĉenja stvarnog cilja njihovog na njenom poreĊenju s planom prikupljanja, i utvrĊuje koliko ostvareni
dolaska i njihovog rada. Budno se motre i najmanje pojedinosti iz njihovog obuhvat odgovara planiranom i u ĉemu se sastoje utvrĊena odstupanja, kao i
rada. Ako se u tim uslovima naĉini i manja greška, a osobito ako se u nekom koliko su sadrţinski potpuni pojedinaĉni izvori, na primer, anketni upitnici,
moţda sasvim beznaĉajnom sluĉaju ne odrţe data uveravanja o diskretnom zabeleške o po-smatranju odreĊenih dogaĊaja i si.
korišćenju dobijenih obaveštenja, ta greška se redovno preuveliĉava, što Ocena potpunosti izvorne graĊe je obiĉno znatno sloţenija kad se
moţe da stvori velike smetnje i teškoće koriste postojeći izvori obaveštenja. U tom sluĉaju idealni plan prikupljanja
MeĊutim, i pored svih navedenih i drugih teškoća, sociolozi ipak podataka ne moţe biti jedini kriterij za ocenu potpunosti izvorne graĊe,
uspevaju da prikupe upotrebljive i relativno objektivne izvorne podatke. pošto postojeći izvori vrlo ĉesto nisu potpuni i ne sadrţe sva, sa stanovišta
Zadatak metodologije jeste da objasni koliko je prikupljanje takvih podataka odreĊenog istraţivanja, potrebna izvorna obaveštenja. Realistiĉna ocena
sloţeno, i koliko postizanje uspeha u tom pogledu moţe da bude teško u postojećih izvora je stoga preduslov za ocenu mogućne potpunosti iz njih
nekim ne naroĉito izuzetnim društvenim prilikama. Sasvim bi, meĊutim, stvorene izvorne graĊe. Teškoća se, meĊutim, sastoji u tome što je vrlo teško
bilo pogrešno iz ukazivanja na razne teškoće u prikupljanju izvornih oceniti poznate izvore u celini, a gotovo uvek se moţe oĉekivati da će u
podataka izvoditi skeptiĉke zakljuĉke, gubiti samopouzdanje i veru u budućnosti oni biti upotpunjeni naknadno otkrivenim izvorima. No u
mogućnost da se dobro organizovanim radom moţe stvoriti iskustvena svakom sluĉaju nauĉna ocena potpunosti izvorne graĊe mora uzeti u obzir i
osnova za temeljitija nauĉna saznanja o raznim društvenim pojavama. Isto idealne potrebe odreĊenog istraţivanja i mogućnost da se one zadovolje na
tako ne treba uopštavati iznete teškoće. Postoje društveni uslovi u kojima je osnovu raspoloţivih izvora.
prikupljanje podataka relativno Iako i jednostavno; bilo zato što traţena Sledeći korak posle ocene potpunosti izvorne graĊe sastoji se u
obaveštenja ne predstavljaju društvenu tajnu za bilo koji deo ispitivane imanentnoj kritiĉkoj analizi svakog pojedinaĉnog izvora u celini.
sredine, ili zato što je ova jedinstvena u svom shva-tanju da neki problem Pojedinaĉni izvori se javljaju u vrlo razliĉitim oblicima. Jednom je to
treba rešiti i da nauka moţe pomoći da se pronaĊu uspešnija i perspektivnija popunjeni anketni obrazac, u drugom sluĉaju zabeleška o posmatranju nekog
rešenja. dogaĊaja, u "trećem neki izvorni dokument, na primer, završni raĉun nekog
predu-zeća, izveštaj o radu neke organizacije i sl. Kao izvori se, zatim, mogu
pojaviti neki objavljeni nauĉni radovi i razni drugi materijali. Imanentna
5. kritiĉka analiza izvora ima dva osnovna zadatka. (1) Ona treba da oceni
opštu vrednost izvora, tj. stepen obaveštenosti lica ili grupe lica koji su ga
POSTUPCI ZA OTKRIVANJE GREŠAKA U stvorili; zatim vero-dostojnost izvora, njegovu potpunost sa stanovišta
ISKUSTVENOJ EVIDENCIJI potrebnih izvornih obaveštenja u datom istraţivanju, kao i osobenosti nekih
uţih delova pojedinog izvora. Ima izvora koji u celini ne vrede mnogo, jer
U odeljku o ispitivanju nauĉne upotrebljivosti izvorne evidencije su njihovi autori slabo obavešteni o pojedinim stvarima,, ili su naivni, ili su
raspravljano je o opštem znaĉaju otkrivanja i otklanjanja grešaka koje se izvori namerno doterani da bi ulepšano prikazali stvarno stanje. MeĊutim, i
zbog raznih uzroka mogu u njoj pojaviti. Sada će biti izneti neki opšti u ovakvom izvoru mogu da se nalaze neka znaĉajna i korisna obaveštenja.
metodološki postupci koji se u tu svrhu koriste. Ti opšti postupci se moraju Prema tome, u opštoj imanentnoj kritici izvora treba sagledati i oce-
dalje konkretizovati u zavisnosti od naĉina na koji se prikupljaju izvorna
obaveštenja i kako se sreĊuje izvorna graĊa. Ipak ove opšte postupke
332 333
niti vrednost izvora u celini, ali i posebnu vrednost pojedinih Metodološki su mnogo jaĉe sredstvo za otkrivanje i ispravljanje
u njemu sadrţanih obaveštenja. (2) Drugi zadatak imanentne kritike jeste da grešaka razni postupci u kojima se iskustvena obaveštenja uporeĊuju sa
otkriva unutrašnje protivrecnosti u izvorima. Otkrivanjem ovih unutrašnjih drugim nezavisnim izvorima, koji se potpuno ili delimiĉno odnose na isti
protivreĉnosti imanentna kritika omogućuje da se s velikom verovatnoćom iskustveni sadrţaj, naroĉito ako se neki od tih izvora moţe smatrati taĉnijim.
uoĉavaju pojedine vrste grešaka. Ako se, na primer, iz više podataka (na Iz sudske prakse je poznato koliku vrednost ima za utvrĊivanje tzv. mate-
primer, zanimanje, školska sprema, braĉno stanje itd.) moţe zakljuĉiti da se rijalne istine suoĉavanje više svedoka koji su bili oĉevici nekog dogaĊaja. U
neki anketni obrazac oĉigledno odnosi na odraslo lice, ali na pitanje o osnovi ista logika se primenjuje i u nauĉnom istraţivanju. Kad god je
starosti stoji da je to lice staro 5 ili 10 g|odina, moţe se sa velikom mogućno, nastoji se da se radi proveravanja jednog izvora, njegova
verovatnoćom pretpostaviti da je podatak o starosti pogrešan. obaveštenja uporede sa obaveštenjima nekog drugog nezavisnog izvora. Na
Ipak, imanentna kritiĉka analiza ima nekoliko bitnih ograniĉenja, primer, u gotovo svim anketama se podatak o starosti ispitanika dobija na
zbog kojih ona, po pravilu, ĉešće samo signalizira da se u nekom izvoru osnovu njihovih izjava. Već poreĊenje ovih izjava sa podacima iz nekih
verovatno nalaze pogrešni podaci, nego što moţe sa sigurnošću da ispravlja liĉnih dokumenata jeste efikasan oblik kontrole. Još jaĉi je postupak
greške. Pre svega, imanentna kritika je nemoćna pred mnogobrojnim poreĊenje izjava o starosti s podacima matiĉnih knjiga, u koje su podaci
greškama koje ne stvaraju logiĉke protivrecnosti s ostalim obaveštenjima, uneti neposredno posle raĊanja lica, i stoga je veća verovatnoća da je
kao ni sasvim neverovatne sadrţinske protivrecnosti. Sem toga, protiv-reĉni podatak koji je tada zabeleţen taĉniji od onog koji. je dobijen izjavom više
podaci ne moraju biti netaĉni zato što u stvarnosti postoje razne decenija kasnije. Isti je sluĉaj kada se podaci o veliĉini poseda, dobijeni
protivrecnosti. pa podaci koji izgledaju vrlo protivreĉni i neverovatni mogu putem izjava, proveravaju u katastarskim knjigama, ili izjave o dohotku rad-
biti istiniti. Zatim, kad je utvrĊena nesumnjiva protivreĉnost izmeĊu nika i sluţbenika u finansijskoj evidenciji njihovih preduzeća ili ustanova i
podataka, nije uvek sigurno koji podatak je ispravan a koji netaĉan. evidenciji banaka. Treba samo naglasiti da se nijedan od redovnih izvora
Imanentna analiza izvora moţe biti vrlo jednostrana ako se i ,,ispravljanje" evidencije ne moţe smatrati potpuno taĉnim i da je ocena njegove taĉnosti
pojedinih podataka zasniva na shematskoj primeni nekih pravila. Pretpostavi poseban metodološki zadatak. U istraţivaĉkoj praksi se poreĊenje s
se, na primer, da neko ko je završio tehniĉki fakultet i ima titulu arhitekta ne nezavisnim izvorima obaveštenja nedovoljno koristi radi ispitivanja taĉnosti
moţe da bude po zanimanju pekar i da treba, ako se u nekom anketnom prikupljenih izvornih obaveštenja.
upitniku naĊe ovakva kombinacija školske spreme i zanimanja, ispraviti Posebnu vrednost ima poreĊenje podataka s nezavisnim izvorom,
jedan od podataka ili moţda oba. MeĊutim, ovakve i sliĉne retke kada se radi proveravanja specijalno stvara nezavisni izvor koji je pouzdaniji
kombinacije mogu postojati u pojedinaĉnim sluĉajevima. Zbog toga od izvornih podataka. Najĉešće se ovaj specijalni novi izvor stvara na taj
imanentna kritika nije dovoljna za pouzdano ispravljanje mnogih grešaka. naĉin što se u okviru osnovnog uzorka koji je bio ispitan, odabere jedan
Ako se odvoji od paţljivog iskustvenog proveravanja sumnjivih podataka i manji poduzorak i zatim podvrgava svestranijem ispitivanju pomoću jaĉeg
izvodi šablonski, imanentna kritika moţe da unosi više, grešaka u izvornu pro-ceduralnog postupka za prikupljanje podataka. Na primer, u većem
graĊu nego što ih ispravlja. Dešava se, naime, da tzv. logiĉka kontrola, kako osnovnom uzorku istraţivanja, u kome je bilo ispitano nekoliko hiljada ljudi,
se imanentna kritika izvora obiĉno naziva u statistici, usled krute primene primaju se sva obaveštenja na osnovu iskaza ispitanika. U kontrolnom
izvesnih normi uklanja iz izvorne graĊe realne protivrecnosti, i na taj naĉin poduzorku, u koji je ušlo moţda svega 5% ispitanika, nastoji se što više istih
neopravdano uniformiše odreĊene iskustvene odnose. Ovo je naroĉito obaveštenja dobiti
nepoţeljno ako su sluĉajevi koji jako odstupaju od nekih pravilnosti teorijski
zanimljivi. Shematska imanentna kritika uklanja naroĉito ove sluĉajeve. njenog domašaja. U tom pogledu su posebno vaţna istraţivanja S. S. Zarkovića. On
Prema tome, imanentna kritiĉka analiza izvora mora da se oslanja na je greške u statistiĉkoj izvornoj graĊi podelio u tri grupe: (a) greške koje imanentna
iskustveno prove-ravanje podataka koji se teško mogu prihvatiti.12) analiza izvora ne moţe otkriti; (b) greške koje ova analiza otkriva, ali ih ne moţe
ispraviti bez nekog novog sadrţin-skog izvora i (c) greške koje imanentna analiza
12
) Iako je neophodnost temeljite i celovite imanentne kritiĉke analize u otkriva i ispravlja. Prouĉavanje uĉestalosti grešaka na materijalu Kontrole jugoslo
metodologiji odavno opšteprihvaćena, nema mnogo ispitivanja venskog popisa stanovništva iz 1953. je pokazalo da su najbrojnije i najznaĉajnije
greške iz prve grupe. (Vid. S. S. Zarković, Greške popisa, Studije i analize, sv. 3,
Savezni zavod za statistiku, Beograd, 1954, str. 23—27.
334 335
iz dokumenata ili posmatranjem i merenjem. Na primer, u osnovnom osvrnuti i na kontrolu grešaka u ovim drugim fazama. Prva pretpostavka
istraţivanju su podaci o stambenim prilikama dobi-jeni putem izjava, a u uspeha u drugoj fazi stvaranja iskustvene evidencije, u kojoj se iz izvornih
kontrolnom poduzorku na osnovu pregleda stanova i merenja njihovih obaveštenja izdvajaju iskustveni nauĉni podaci pomoću nekih klasifikacija
površina. Pošto je ovim jaĉim proceduralnim postupkom proveren jedan deo ili merila, jeste da upo-trebljene klasifikacije i merila budu teorijski
izvorne graĊe, mogu se poreĊenjem podataka kontrole s prvobitnim zasnovane i pouzdane. Teorijska zasnovanost omogućuje da se iz
podacima izvoditi zakljuĉci o opštoj taĉnosti ĉitave izvorne graĊe. obaveštenja koja se nalaze u izvornoj graĊi, obiĉno kombinovanjem više
Postoje i drugi postupci za proveravanje taĉnosti i ispitivanje pojedinaĉnih obaveštenja, izdvoje teorijski potrebni iskustveni podaci.
grešaka u izvornoj graĊi. Jedan od njih je uporedna analiza rezultata Pouzdanost klasifikacije i merila znaĉi da ih razni klasifikatori mogu
razliĉitih prikupljaĉa. Kasnije će se videti da svaki prikupljaĉ moţe da unosi relativno lako na jednoobrazan naĉin primenjivati. Ĉesto je dosta teško
u izvorne podatke niz osobenih netaĉnosti i grešaka, bilo zato Što se ne postići ovu jedinstvenost u primeni neke klasifikacije, nekad zbog toga što
pridrţava proceduralnih pravila ili zbog nekih svojih objektivnih pojedine grupe u klasifikaciji nisu dovoljno jasno odreĊene, a nekad zbog
karakteristika. Sistematskim poreĊenjem podataka raznih prikupljaĉa moţe toga što se odreĊene pojave mogu u izvornoj graĊi nalaziti pod razliĉitim
se u izvesnoj meri oceniti koliko grešaka neki od njih unose u izvornu graĊu imenima. Obe ove teškoće mogu se ilustrovati na primeru klasifikacije
zbog svojih subjektivnih ili objektivnih osobina. Naravno, i o ovome se zanimanja koja je vrlo sloţena, a upotrebljava se u gotovo svim sociološkim
moţe mnogo pouzdanije zakljuĉivati ako se ponovnim ispitivanjem istraţivanjima. Pre svega, u savremenom društvu s razvijenom podelom rada
neposredno u stvarnosti proveri izvorna graĊa raznih prikupljaĉa. ima mnogo zanimanja i teško je izraditi klasifikaciju koja bi bila podjednako
Konaĉno, bitan elemenat utvrĊivanja taĉnosti izvornih podataka teorijski zasnovana na svim podruĉjima podele rada i koja bi davala stvarno
jeste ocena tzv. standardne greške ili greške ocena iz uzorka. Iz statistiĉke homogene vrste zanimanja. Ova okolnost oteţava stvaranje teorijski
teorije je poznato da se ocene koje se na osnovu rezultata dobijenih u uzorku zasnovane klasifikacije. MeĊutim, stvaranje pouzdane klasifikacije
stvaraju o raznim obe-leţjima osnovnog skupa uvek kreću u odreĊenim zanimanja je oteţano i zbog toga što se ista zanimanja ĉesto javljaju pod vrlo
granicama verovatnoće, a nikad nisu apsolutno taĉne. Stoga je potrebno razliĉitim nazivima, u kojima se ispolja-vaju i lokalne osobenosti jezika.
oceniti raspon u kome se oko prave vrednosti nekog obeleţja u osnovnom Izrazi „bravar", „šloser", a sigurno postoje i drugi sinonimi, oznaĉavaju isto
skupu verovatno kreću njihove ocene izvedene iz uzorka. MeĊutim, ovaj zanimanje. U drugim, takoĊe dosta brojnim sluĉajevima, pod istim nazivom
deo greške se moţe matematiĉkim putem dosta precizno utvrditi ako je se kriju sasvim razliĉita zanimanja. Kad, na primer, neki knjigovoĊa iz
odnos izmeĊu uzorka i osnovnog skupa dovoljno poznat, i danas predstavlja seoske zadruge koji je završio ĉetiri razreda osnovne škole i Ĉiji se posao
najmanju teškoću. Niz vodećih statistiĉara (Deming, Kendal) ukazuju da su svodi na evidentiranje nekih osnovnih podataka, napiše da je knjigovoĊa, i
mnogo vaţnije greške koje nastaju u procesu prikupljanja od grešaka što kad to isto napiše knjigovoĊa koji obavlja analitiĉke knjigovodstvene
proizilaze neposredno iz matematiĉke strukture uzorka. Evo šta o tome kaţe poslove u nekom velikom preduzeću, iza istog naziva se kriju zanimanja vrlo
Deming. ,,U okviru sadašnjih mogućnosti greške na osnovu uzorka su jedine razliĉita po svom profesionalnom sadrţaju. A ipak nijedno od ovih lica nije
greške u pogledu kojih se nalazimo u zadovoljavajućem poloţaju sa, dalo formalno netaĉan podatak o svom zanimanju. Po terminologiji
gledišta teorijskog i eksperimentalnog saznanja."13) zanimanja koja se upotrebljava u svakodnevnom ţivotu oba lica su
Svi navedeni postupci za ispitivanje i otkrivanje grešaka odnose se knjigovoĊe. Samo što ta terminologija nije dovoljno precizna za nauĉno
na prvu fazu stvaranja iskustvene evidencije u kojoj nastaje izvorna graĊa. klasifikovanje zanimanja. U drugim sluĉajevima se namerno iskrivljavaju
Ali greške mogu da se jave i u druge Ċve faze i da usled toga konaĉna podaci o stvarnom zanimanju radi društvenog i profesionalnog prestiţa.
evidencija bude lošija nego što bi na osnovu izvorne graĊe mogla da bude. Postoje razni naĉini da se greške ove vrste smanje i poveća pouzdanost
Zato se treba, ukratko, klasifikacije. Jedan od najvaţnijih jeste da se prilikom prikupljanja podataka
traţi više dopunskih obaveštenja o odreĊenim pojavama i na taj naĉin dobije
13
) W. Deming, Teorija representativne metode, Savezni zavod za šira osnova za njihovo razvrstavanje. Na primer, da se pored naziva
statistiku, Beograd, 1952, str. 63. Vid. i K. Gales, M. G. Kendall, An Inquiry zanimanja traţi i struĉna kvalifikacija. Ali ovo zahteva veće materijalne
Concerning Intervievver Variabilitv, Journal of the Royal Stati-, stical Society, vol. izdatke i ostaje
CXX, ser. A, Part II, (1957).
336 337
nesumnjiva ĉinjenica da je ĉesto teško stvoriti klasifikacije koje će biti Ne treba zatim zaboraviti da ozbiljne greške mogu biti posledica
dovoljno jasne i pouzdane i koje će obuĉeni klasifikatori prilikom izdvajanja nejasnog ispisivanja šifara. Usled nejasnog ispisivanja šifara nula i šestica
iskustvenih podataka moći da upotrebljavaju na jednoobrazan naĉin. ĉešće postaju vrlo sliĉne, a takoĊe je teško razlikovati ĉetvorku i devetku.
U ovoj fazi stvaranja iskustvene evidencije mogu se zatim kao Nekome ko nije upućen u praktiĉne probleme mašinske obrade podataka
izvor grešaka pojaviti i neki izrazito tehniĉki nedostaci. Jedan od njih jeste, moţe izgledati sme-šno da se o ovome govori. Ali greške ove vrste mogu da
na primer, nedovoljna preglednost i nedovoljna jednoobraznost kodeksa smanje vrednost izvornih podataka. Lica koja prenose brojĉane oznake na
prema kojima se brojĉano oznaĉavaju („šifriraju") izvorni podaci. Ako se kartice obiĉno ne znaju kakav se podatak krije iza neke • brojke. Sem toga,
dalja obrada podataka izvodi mašinski, u ovoj fazi se svaki izvorni podatak ona nemaju vremena da uporeĊuju tekstualni podatak sa brojĉanom oznakom.
mora pretvoriti u broj po jednom kljuĉu ili kodeksu. Zbog toga uz Ako ove nisu ĉitko ispisane, broj mehaniĉkih grešaka se mora povećati. A iza
klasifikaciju mora postojati kodeks šifara prema kome se svaka neke nejasno ispisane nule i šestice, ĉetvorke i devetke mogu da se kriju bitno
klasifikacijska jedinica oznaĉava odreĊenim brojĉanim simbolom. Brojĉano razliĉite stvari. Ako se ne obrati paţnja na ove ĉisto mehaniĉke izvorne
oznaĉavanje klasifikacijskih jedinica korisno je, meĊutim, i prilikom ruĉne greške, smanjuje se ukupni efekat rada na eliminisanju grešaka iz izvornih
obrade. Ono, naime, obezbeĊuje da će se odreĊeni podatak na istovetan podataka. Sistematska kontrola ovih grešaka je tim vaţnija, jer što se obrada
naĉin shvatiti u višekratnim upotrebama, što je naroĉito potrebno obezbediti izvornih podataka više uĊaljuje od njihovog konkretnog iskustvenog sadrţaja,
prilikom upotrebe sloţenih klasifikacija koje se zasnivaju na povezivanju lakše se i Ĉešće dešavaju besmislenije greške. Teško je pogrešiti prilikom
nekoliko izvornih obaveštenja. neposrednog prikupljanja podataka od nekog lica u odreĊivanju nekih
Ali ako upotrebljeni kodeks nije u formalnom pogledu dovoljno njegovih sasvim oĉiglednih osobina, kao što je na primer pol. NeuporeĊivo je
jednoobrazan, ovaj ĉisto tehniĉki momenat moţe biti uzrok znaĉajnih lakše u kasnijem brojĉanom oznaĉavanju izvornih obaveštenja zameniti
grešaka. Ove nastaju naroĉito kad se neke sliĉne ili iste stvari razliĉito brojke „jedan" i ..dva" koje oznaĉavaju suprotne polove. Upravo zbog toga
oznaĉavaju na raznim mestima u kodeksu; na primer kad se razliĉito što u kasnijim fazama obrade podataka nema više neposrednog odnosa s po-
oznaĉava da se neko pitanje ne odnosi na odreĊeno lice. Poznato je da se u javom na koju se podatak odnosi, treba biti vrlo oprezan prema svim na oko
većini anketa neka pitanja ne postavljaju svim licima. Ako neki ispitanik sitnim tehniĉkim greškama. Na prvi pogled smešne, one mogu uneti u
nije zaposlen, ĉitav niz pitanja se na njega ne odnosi. Prilikom sreĊivanja podatke i u kasnije zakljuĉke priliĉne neja-snoće i zamagliti neke postojeće
podataka ipak treba brojĉano oznaĉiti da se neki podatak ne odnosi na odnose i pravilnosti.14)
odreĊeno lice. Ali brojĉana oznaka ne znaĉi saĊr-ţinski podatak. Ako se u U trećoj fazi stvaranja iskustvene evidencije, u kojoj nastaju njeni
kodeksu uz razna pitanja ovakvi sluĉajevi razliĉito oznaĉavaju, to redovno sistematski oblici, najvaţniji zadatak je paţljivo sastavljanje svih
utiĉe na povećanje broja grešaka. Isto vredi i za naĉin oznaĉavanja da je dokumenata koji sluţe kao osnova za tabelarno sreĊivanje podataka.
podatak o nekom pitanju ostao nepoznat. U jugoslovenskoj statistici se ovo Naroĉito je' ovo vaţno kad se tabeliranje obavlja mašinski. Naime, dovoljno
obiĉno oznaĉava sa 9, 99, ili 999. Ali kod pojedinih obeleţja potreban je je da se samo malo pomeri red brojaka u pojedinim kolonama obradne
veći broj oznaka. I ako se u kodeksu kod nekih pitanja „devetka" ne upotrebi tabele, pa da mašina, koja precizno ĉita komande, svaku grešku u programu
za nepoznat odgovor, nego za neku sadrţinski odreĊenu klasifikacijsku tabeli-ranja sistematski unese u podatke. U ovoj fazi se dešava takoĊe da se
jedinicu, redovno će se povećati broj grešaka prilikom brojĉanog prilikom prepisivanja podataka naĉine psihološki neznatne greške koje su po
oznaĉavanja izvornih podataka. Lica koja obavljaju brojĉano oznaĉavanje svojim posledicama fatalne. Na primer, dovoljno je da se prilikom
(„šifranti". „koderi"), naroĉito u masovnijim statistiĉkim ispitivanjima, rade prepisivanja zameni predkolona i zaglavlje, pa da nastane tzv. obrnuta
priliĉno rutinski i mehaniĉki. Ako su kod deset pitanja navikli da tabela, koja moţda prividno ima smisla, ali je iz osnova pogrešna. U ovoj
„nepoznato" šifruju sa „9", a kod jedanaestog „devetka" znaĉi nešto drugo, fazi sintetizovanja podataka, svaka i najmanja greška moţe da ima veliki
ĉešće će po inerciji i ovde da je upotrebe u uobiĉajenom znaĉenju. uĉinak. U ranijim fazama pojedinaĉna greška ima pojedinaĉan uĉinak.
14
Jednoobrazno rešavanje istih pitanja je, stoga, vaţna osobina svakog dobrog ) Sire o metodima kontrole kvaliteta obrade podataka vid. u S. S.
Zarkovich, Sampling Methods and Censuses, vol. II, FAO, Roma, 1963, eh. XVI.
kodeksa.
338 339
ovde, meĊutim, ona moţe da upropasti podatke za ukupnu statistiĉku masu. će ionako pojedinaĉni podaci biti razvrstani po petogodištima i u isto
Stoga svi raniji napori mogu ostati bezuspešni ako se paţljivo ne kontroliše petogodište od 20—24 godina će doći lica koja imaju 20, 21 i 24 godine.
konaĉno sreĊivanje podataka. Prema tome, u odnosu na pravu vrednost, tj. na taĉnu starost lica, neki
Ne ulazeći u pojedinosti postupaka kojima se kontroliše stvaranje podatak moţe biti netaĉan, ali pošto se kreće u okviru izabranog nivoa
sistematskih oblika iskustvene evidencije, dovoljno je, da bi se razumela preciznosti, greška se moţe tole-risati. Ovo je potrebno naglasiti zato jer nije
njihova logika, istaći da je paţljivo upo-reĊivanje tabelarnih ili na drugi racionalno u otklanjanju grešaka silaziti ispod utvrĊenog nivoa preciznosti.
naĉin sistematski sreĊenih podataka s nekim teorijskim oĉekivanjima i Kako se dopunska preciznost ne moţe praktiĉno iskoristiti, jer se kla-
pretpostavkama najvaţniji naĉin njihove kontrole. Teorijski elementi se sifikacija odreĊenog obeleţja neće rašĉlaniti dalje od odreĊenog nivoa,
javljaju prilikom otkrivanja grešaka i u prethodnim fazama, ali u ovoj dolaze napor za otklanjanjem grešaka koje su po svojoj veliĉini ispod toga nivoa
najviše do izraţaja. Teorijski obrazovan istraţivaĉ, koji pored toga dobro sasvim je uzaludan.
poznaje realnu situaciju u kojoj je istraţivanje izvedeno i koji je paţljivo Druga se napomena odnosi na analizu uzroka grešaka. Istraţivaĉ
pratio ceo tok prikupljanja i sreĊivanja podataka, moţe poreĊenjem njihovih koji se u otklanjanju grešaka ne zadovoljava time što će dobiti preciznije i
sintetiĉkih oblika, na primer pojedinih tabela, s nekim teorijskim pretpo- pouzdanije podatke, nego hoće da izvede i metodološka iskustva iz
stavkama otkriti u njima greške nastale u raznim fazama. Neke od tih ispitivanja njihove taĉnosti, neće se zaustaviti na utvrĊivanju broja, vrsta i
grešaka postaju uoĉljive tek u toku analize. Takav istraţivaĉ uvek svoju veliĉine grešaka, nego će analizirati i njihove uzroke. U tu svrhu je
iskustvenu evidenciju poredi s onim što je o odreĊenom problemu u nauci neophodno rašĉla-njavanje grešaka prema njihovim izvorima i prema
već poznato. On je naroĉito kritiĉan prema podacima koji protivreĉe nekim fazama stvaranja iskustvene evidencije u kojima se greške javljaju. Na taj
utvrĊenim stavovima. Ne zbog toga što bi ove dogmatski prihvatao, nego da naĉin se dobija odreĊenija slika o uticaju raznovrsnih ĉinilaca na konaĉan
bi izbegao zakljuĉivanje na osnovu pogrešnih izvornih podataka. A malo je kvalitet podataka, što je metodološki vrlo potrebno.15)
iskustvenih odnosa o kojima u nauci već ne postoje više ili manje zasnovane Priliĉno je, naroĉito meĊu statistiĉarima, rasprostranjeno
pretpostavke. Stoga, kad u svojoj iskustvenoj evidenciji otkrije podatke koji jednostrano shvatanje o konaĉnim efektima uzajamnog potiranja grešaka.
su izrazito suprotni teorijskim oĉekivanjima, istraţivaĉ mora biti jako Ĉesto se smatra da se onaj deo grešaka koje nastaju pod uticajem ĉisto
oprezan i svestrano naknadno proveravati te podatke da bi otklonio sumnju sluĉajnih uzroka meĊusobno potiru, jer da se u obimnijem izvornom
da njihovo neslaganje s teorijskim oĉekivanjima nije rezultat nekih grešaka. materijalu broj sluĉajnih grešaka u jednom pravcu pribliţno izravnava s
Jer, ako se utvrdi da se neslaganje ne moţe objasniti netaĉnošću podataka, brojem grešaka u suprotnom pravcu, tako da ova vrsta grešaka nema većeg
istraţivaĉ je moţda na putu. da doĊe do nekog novog nauĉnog otkrića. Ali uticaja na konaĉnu agregatsku raspodelu. Pre svega, ovo shvatanje o
bilo bi loše graditi svoje zakljuĉke i pokušavati da se opovrgnu utvrĊena automatskom potiranju grešaka vaţi samo za greške koje su rezultat
nauĉna gledišta bez prethodnog savesnog ispitivanja kvaliteta izvorne sluĉajnih uzroka, a ne nastaju usled delovanja nekih sistematskih Ĉinilaca.
evidencije. Moţe se, na primer, smatrati da je tehniĉka greška koja nastaje pogrešnim
Preostaje da se razmatranje o ispitivanju grešaka u iskustvenoj brojĉanim oznaĉavanjem pola ili nekog drugog obeleţja posledica sluĉajnih
evidenciji upotpuni još s nekoliko napomena. Prva se odnosi na veliĉinu uzroka. Ali nema nikakvog razloga da se pretpostavi da je sluĉajnog porekla
greške. Šta će se smatrati greškom zavisi od nivoa preciznosti koja se u i greška koja se sastoji u teţnji da se u odreĊenim uslovima umanji vlastiti
odreĊenom sluĉaju ţeli postići. Nivo poţeljne preciznosti moţe da se znatno dohodak. Razumljivo je stoga da, kada na neku grešku utiĉe neki sasvim
razlikuje od jednog do drugog istraţivanja, pa ĉak i kod razliĉitih podataka u specifiĉan i sistematski ĉinilac, ne treba oĉekivati od automatskog potiranja
istom istraţivanju. Sva obaveštenja koja se kreću u okviru izabranog i jasno grešaka izravnavanje konaĉne raspodele odreĊenog obeleţja u ukupnoj
definisanog nivoa preciznosti ne predstavljaju greške, iako su moţda statistiĉkoj masi. To, uostalom, ne proizilazi ni iz pomenutog shvatanja o
netaĉna po nekom oštrijem kriteriju preciznosti. Na primer, ako se smatra da
15
su dovoljni podaci o starosti po petogodištima, praktiĉno se mogu ) Još ne postoji sistematska teorija o uzrocima grešaka u raznim fazama
zanemariti sve greške u podacima u okviru pojedinih petogodišta. U stvaranja iskustvene evidencije. Zanimljivu skicu klasifikacije uzroka grešaka koje
nastaju u toku prikupljanja izvornih obaveštenja izneo je S. S. Zarković u studiji
konaĉnom grupisanju navedenoj u prim. 12), str. 48—54.
22*
341
340
sklapaju meĊusobne brakove. Ali u svakoj tabeli o starosti supruţnika u
potiranju grešaka. Ali — i u tome je osnovni smisao ove kritiĉke primedbe sklopljenim brakovima javljaju se odstupajući sluĉajevi, u kojima je razlika
— ĉak i kad se radi o sluĉajnim greškama koje se u okviru ukupne mase izmeĊu starosti muţa i ţene znatno veća od proseĉne. Broj ovakvih
potiru i zbog toga znaĉajnije ne iskrivljuju konaĉnu raspodelu pojedinaĉnog sluĉajeva nije velik. Prilikom analize ovih podataka neophodno je najpre
obeleţja u statistiĉkoj masi, to ipak ne znaĉi da su ove greške eliminisane. utvrditi da li neki od njih nisu nastali usled grešaka u prikupljanju i
One se pojavljuju ĉim se raspodela odreĊenog obeleţja ukrsti s nekom sreĊivanju podataka i da, na primer, razlika u starosti muţa i ţene od ne-
drugom. To će se najbolje videti na jednom vrlo prostom primeru. Moţe se koliko decenija nije nastala usled toga što je brojka 22 pretvorena u 52.
smatrati da ĉe broj pogrešnih oznaka pola u izvornoj graĊi biti podjednako
Zatim, kao opšte metodološko pravilo, treba istaći da što je
rasporeĊen u oba pravca i da će se dobiti relativno taĉna polna struktura
iskustvena graĊa nekog istraţivanja manja, to sa više paţnje i sa većom
stanovništva. Izolovano uzeta raspodela po polu je prema tome u redu.
strogošću treba da se ispituje njena taĉnost. Brojĉano manje greške dobijaju
MeĊutim, sve greške u razvrstavanju pola se javljaju ĉim se polna struktura
poveţe s nekim drugim obeleţjem, na primer brojem roĊene dece. Tada će u maloj izvornoj graĊi veću teţinu, jer ĉine veću proporciju ukupnog
se ţene, ĉiji je pol pogrešno izmenjen prilikom brojĉanog oznaĉavanja, koje materijala i mogu više da utiĉu na rezultate istraţivanja. Ako se raspolaţe sa
su ušle u grupu muškaraca, pojaviti u tabeli kao muškarci koji su rodili decu. masovnom izvornom graĊom od nekoliko desetina hiljada sluĉajeva, jedan
Ovaj primer nije fiktivan; samo se ova greška, pošto je vrlo uoĉljiva, lakše šifrant koji stvara u podacima neku sistematsku grešku ne mora ipak
dananese presudnu štetu ukupnoj graĊi, jer je njegov udeo u obradi njenoj
otkriva od drugih. Usled iste greške u polu dobijaju se prilikom ukrštanja
relativno mali. MeĊutim, ako su upotreb-ljena samo tri šifranta ili tri
pola sa zanimanjem podaci o ţenama koje su toboţe rudari — kopaĉi u jami,
bušaĉice, a materijal se kreće oko hiljadu sluĉajeva, pa neka jedno od njih
ili sveštenici. Sluĉajna greška kod jednog obeleţja narušava celovitost poda-
jaĉe ošteti trećinu izvorne graĊe, to moţe da bude katastrofalno.
taka o jednom konkretnom sluĉaju, u ovom primeru o jednom odreĊenom
licu. Prema tome, sluĉajno potiranje ne smanjuje ukupan broj pogrešnih Napokon u svakoj kontroli izvornih podataka treba biti naĉisto s
podataka koji se nalaze u izvornim podacima. Što se podaci više i dublje tim šta se u stvari ispituje; da li samo pouzdanost odreĊenog istraţivaĉkog
analitiĉki koriste ukrštanjem s drugim podacima, tim više se ispoljava uticaj postupka, ili iskustvena taĉnost dobi-jenih podataka. Ponekad, naime, naĉin
ukupne mase pogrešnih podataka. kontrole ne odgovara postavljenom cilju. Ţeli se utvrditi iskustvena taĉnost
Oĉigledno je da se teorijski znaĉaj svestranog otklanjanja grešaka podataka, a naĉin kako je kontrola organizovana omogućuje da se ispita
iz iskustvene evidencije sastoji pre svega u tome što precizniji podaci samo pouzdanost istraţivaĉkog postupka koja se obiĉno odreĊuje stepenom
omogućuju preciznija iskustvena uopštava-nja, kao polaznu osnovu za stabilnosti podataka koji su njime dobijeni. Smatra se, na primer, da je
otkrivanje raznih nauĉnih zakona i proveravanje nauĉnih teorija. Ali postupak neke ankete pouzdan ako se prilikom njenog ponavljanja dobiju
otklanjanje grešaka treba sagledati i s jednog konkretnijeg stanovišta. isti ili sliĉni rezultati. Na ovo se u svojoj osnovi svodi ispitivanje
Prilikom razmatranja strukture nauĉnog zakona naglašena je vaţnost pouzdanosti primenjenog postupka. Ispitivanje pouzdanosti istraţivaĉkog
ispitivanja tzv. odstupajućih sluĉajeva, tj. onih sluĉajeva koji se izrazitije postupka je, meĊutim, u najboljem sluĉaju samo deo mnogo sloţenijeg
odvajaju od opšte pravilnosti, zbog toga što se u njima javlja neki osobene i ispitivanja iskustvene taĉnosti podataka. Ni teorijski, a ni praktiĉno nije
redak splet deterministiĉkih uslova i ĉinilaca. Ako se iskustvena evidencija iskljuĉeno da se u više navrata dobiju istovetni, ali ipak vrlo netaĉni podaci.
prethodno temeljito ne oĉisti od grešaka, ne moţe se s dovoljno sigurnosti Ispitanik koji je u prvom ispitivanju dao netaĉan podatak i to pamti, moţe da
utvrditi da li odstupajući sluĉajevi nisu samo prividni, jer se u stvari radi o i drugi put odgovori na isti naĉin, ali da i pored stabilnosti odgovora oba
greškama izvornih podataka. Teorijski obrazovan i iskusan istraţivaĉ se raz- podatka ne budu taĉna. Zbog toga je prilikom kontrole vrednosti iskustvenih
likuje od rutinera i po tome što prilikom analize odstupajućih sluĉajeva podataka od većeg nauĉnog znaĉaja da se izgradi što sigurnija osnova za
nastoji najpre da se što sigurnije obezbedi da se iza ,,odstupajućih" sluĉajeva ocenu taĉnosti podataka, a ne samo pouzdanosti primenjenog postupka. U tu
ne krije neka greška. Ovo je tim vaţnije što se po broju krupne greške i svrhu je u kontroli neophodno prime-niti metodološki jaĉi postupak od
izraziti odstupajući sluĉajevi obiĉno kreću u istim srazmerama. Na primer, onoga koji se proverava.
poznato je da postoji dosta stabilan proseĉni odnos izmeĊu starosti lica koja
342 343
6. zilazi, pre svega, otuda što su pojave koje sociologija prouĉava vrlo
raznolike i sloţene, a konkretni postupci za prikupljanje podataka nisu
POSTUPAK S IZVORNOM GRAĐOM podjednako prikladni za dobijanje nauĉno upotrebljivih obaveštenja o svim
društvenim pojavama. Iz nekoliko narednih poglavlja će se jasnije videti da
Prilikom razmatranja objektivnosti nauĉnog saznanja istaknut je, svaki od tih postupaka ima neke prednosti, ali i neka ograniĉenja, kao i da
kao jedno od proceduralnih pravila, zahtev da nezavisni istraţivaĉi mogu ove osobine razliĉitih postupaka ĉesto stoje u sasvim komplementarnom
proveriti rezultate nauĉnog istraţivanja, i da naĉin objavljivanja rezultata odnosu. Sem toga, osobenost sociološkog teorijskog pristupa traţi da se
treba da što više olakša pro-veravanje. Proveravanje rezultata nauĉnog prouĉavane pojave sagledaju u vrlo sloţenim iskustvenim spletovima. Zbog
istraţivanja postaje znatno lakše ako je saĉuvana ĉitava njegova izvorna toga je gotovo uvek prilikom dubljeg i svestra-nijeg ispitivanja nekog
graĊa i moţe biti stavljena na raspoloţenje nauĉniku koji ţeli da pro-veri sociološkog problema korisno u prikupljanju izvornih podataka
njegove rezultate. Zbog toga se u metodologiji postavlja zahtev da komplementarno primeniti razliĉite tehniĉke postupke, koji se obiĉno
istraţivaĉ, pošto je završio analizu svoga izvornog materijala i objavio svoje meĊusobno dopunjuju. Na primer, kada se hoće da prouĉi štampa, kao jedan
rezultate, preda potpunu izvornu graĊu istraţivanja nekoj nauĉnoj ustanovi. oblik masovnog simboliĉnog opštenja u društvu, treba najpre utvrditi njenu
U radu u kome iznosi rezultate istraţivanja, pisac objašnjava svoj postupak sadrţinu, tj. ispitati poruke koje se preko štampe odašilju u društvo, kao i
u onoj meri koliko smatra da je dovoljno da bi struĉni ĉitaoci mogli da naĉin kako se to ĉini. U tu je svrhu neophodna analiza sadrţaja. MeĊutim, to
stvore osnovnu predstavu o nauĉnoj vrednosti izvorne graĊe i zasnovanosti je tek prvi korak. Sociologiju ne interesuje samo sadrţaj štampe, već i šta se
njegovih, zakljuĉaka. dalje dešava s njenim porukama: koliko one dopiru u pojedine delove
Ĉuvanje celokupnog izvornog materijala nekog istraţivanja vaţno društva, ko ih i kako prihvata, tj. opšti i specifiĉni uticaj štampe. Za
je, meĊutim, ne samo zbog toga što olakšava proveravanje. Ako je izvorna prouĉavanje ovih problema obiĉno su neophodne ankete. Ali oba ova
graĊa obimna i kompleksna, pojedinaĉni istraţivaĉ i pored svih nastojanja istraţivaĉka postupka još uvek nisu dovoljni za celovitiju sociološku analizu
nije u stanju da nauĉno iskoristi ni izdaleka sva iskustvena obaveštenja koja štampe. Jer sadrţaj svakog lista nastaje kao rezultat delovanja redakcije, a
su sadrţana u izvornoj graĊi. On izvornom materijalu prilazi iz odreĊenog redakcija ima svoju unutrašnju organizaciju i naĉin rada i ukljuĉena je u
ugla i sa odreĊenim hipotezama zato što ga prvenstveno inte-resuju neki odreĊeni institucionalni sistem kao jedan od njegovih funkcionalnih
problemi. MeĊutim, u izvornoj graĊi uvek ima i drugih mogućnih beoĉuga. Prema tome. rad redakcije, njen poloţaj i odnosi s drugim
obaveštenja i njihovih kombinacija. Zbog toga izvorna graĊa nekog delovima društvenog sistema moraju se prouĉavati institucionalnim
istraţivanja moţe biti vrlo korisna drugim istraţivaĉima, koji je mogu metodima. Sliĉnih pri-mera koji pokazuju kako sloţenost prouĉavanih
naknadno analizirati s drugim ciljevima. Kako je prikupljanje izvornih pojava i raznoliki oblici njihovih odnosa s drugim društvenim pojavama za-
podataka najskuplji deo socioloških istraţivanja, na ovaj naĉin se uz. iste htevaju tehniĉku raznolikost i komplementarno korišćenje razliĉitih
troškove povećava broj nauĉnih obaveštenja i ova time postaju jevtinija. postupaka u prikupljanju iskustvenih podataka, moglo bi se navesti vrlo
Ovaj zahtev da celokupna izvorna graĊa istraţivanja bude pristupaĉna mnogo.
drugim nauĉnicima odgovara uostalom vekovnoj tradiciji istorijskih MeĊutim, komplementarna upotreba razliĉitih naĉina prikupljanja
društvenih nauka, i nema nikakvog razloga da ne postane opšte prihvaćena podataka korisna je i iz jednog uţeg metodološkog razloga. Sociologija i
norma u sociologiji. ostale društvene nauke ne raspolaţu ni iz daleka s onako preciznim
sredstvima za prikupljanje podataka kao što su neki instrumenti s kojima se
sluţe prirodne nauke. Sem toga, sloţenost društvenih odnosa takoĊe
7. komplikuje prikupljanja. Zbog toga se o raznim društvenim pojavama moţe
TEHNIĈKA RAZNOLIKOST I KOMPLEMEN- doći samo do više ili manje preciznih, ali nikad do idealno preciznih
TARNOST PRIKUPLJANJA PODATAKA podataka. U tim uslovima, kada je priliĉna skepsa u pogledu taĉnosti svakog
izvora obaveštenja znak nauĉne razboritosti i opreza, postojanje nezavisnih
U sociologiji postoje iz više razloga bolji uslovi za stvaranje obaveštenja dobijenih na razliĉit naĉin je vrlo veliko olakšanje i moţe da
potrebne iskustvene evidencije ako se u prikupljanju izvornih obaveštenja bude korisno
koriste razliĉiti tehniĉki postupci. To proi-
344 345
za ispitivanje vrednosti pojedinih obaveštenja. Ipak u komplementarnoj VIII
upotrebi raznih postupaka za prikupljanje podataka ne tre,ba nikad
zaboraviti na posmatranje koje je, u krajnjoj instanci, temelj za ocenjivanje
vrednosti obaveštenja dobijenih pomoću ostalih tehniĉkih sredstava. POSMATRANJE
Naravno, neophodnost upotrebe raznolikih tehniĉkih sredstava znatno
oteţava obrazovanje nauĉnih socioloških kadrova, jer svaki naĉin
prikupljanja ima svoje osobenosti. Ali zbog prirode nauĉnih zadataka
sociologije istaknuto naĉelo je ipak najracionalnije. Svako apsolutizovanje
bilo kog oblika prikupljanja podataka osiromašava sociologiju i stvara
nepovoljnije uslove za njen svestraniji nauĉni razvoj. Ovo naravno ne znaci
da se iskustvena evidencija o pojedinom problemu ne moţe, pa ĉak i ne U prethodnom poglavlju posmatranje je definisano kao
mora stvarati samo jednim postupkom, na primer korišćenjem istorijskih prikupljanje podataka o pojavama putem njihovog neposrednog ĉulnog
izvora. opaţanja. U svim ostalim oblicima prikupljanja podataka veza s pojavama
Napokon, u mnogim sociološkim istraţivanjima potrebno je da se u na koje se podaci odnose je posrednog karaktera. Ta okolnost da predmet
prikupljanju podataka primene i metodi drugih nauka. Razlog je što se u tim prouĉavanja, ili taĉnije, iskustvene pojave koje su za njega relevantne, ulaze
istraţivanjima ispituju uticaji društvenih uslova na neke pojave koje prouĉavaju neposredno u ĉulni opaţaj istraţivaĉa i daje posmatranju poseban
druge nauke, na primer na umetnost, saznanje, pravo, nervna oboljenja i sl. Pre epistemološki status. Kako je put izmeĊu nekog sadrţaja u stvarnosti i isku-
otkrivanja veza izmeĊu tih pojava i odreĊenih društvenih uslova neophodno je stvenog podatka o njemu skraćen do najmanje mere i lišen svih posrednika,
da se o njihovoj unutrašnjoj strukturi prikupe potrebna izvorna obaveštenja, a jer se ĉitav proces stvaranja podataka nalazi pod nauĉnom kontrolom,
za to su najpodesniji metodi odgovarajućih posebnih nauka. Na primer, bez opravdano je pretpostaviti da će iskustveni podaci dobijeni nauĉnim
estetskih kriterija i estetske i istorijsko-umetniĉke analize ne moţe se izgraditi posmatranjem biti taĉniji od podataka ĉije je stvaranje dugotrajnije i u kome
nauĉan opis umetnosti odreĊenog društva i vremena. Analiza svih posebno- uĉestvuje više lica bez struĉnih i ostalih osobina potrebnih za nauĉno
nauĉnih metoda koji se u pojedinim sociološkim istraţivanjima moraju posmatranje. Pored ove ĉisto epistemološke prednosti, posmatranje ima još
upotrebiti ne spada, naravno, u delokrug metodologije socioloških istraţivanja. jedno nez.amenljivo preimućstvo. Ono znatno proširuje istraţivaĉevo
primarno iskustvo i olakšava mu da stekne realistiĉan utisak i osećanje
celine prouĉavanog predmeta, bilo da se radi o nekoj lokalnoj zajednici,
nekoj društvenoj organizaciji, nekoj posebnoj društvenoj delatnosti ili samo
o nekoj posebnoj vrsti društvenih pojava. Jedino se trajnijim posmatranjem
moţe dobiti celovita predstava o prirodnim, materijalnim, društveno-
organizacijskim i kulturnim uslovima ţivota neke zajednice ili neke
organizacije i o ljudima koji u njoj ţive i deluju. Ti neposredni celoviti
doţivljaji i predstave dobijeni posmatranjem moraju se, svakako, kasnije
analitiĉki rašĉlanjavati, na razne naĉine iskustveno proveravati i sistematski
razvijati. Radi njihovog teorijskog objašnjavanja ĉesto je potrebno da se
stvaraju vrlo apstraktni teorijski modeli. MeĊutim, snaţan neposredan utisak
o nekom društvenom obliku ili procesu, ma koliko ovi bili sloţeni, steĉen
posmatranjem priliĉno je sigurno jemstvo da istraţivaĉ neće u nastojanju da
ih teorijski objasni graditi ţivotno nerealistiĉke konstrukcije. Što je slabija
veza izmeĊu teorijske misli i neposrednog istraţivaĉevog iskustva, njegovog
neposrednog poznavanja prouĉavania pojava, veća je opasnost besplodnog
umovanja i proizvoljnih teorijskih konstrukcija. I u naukama, kao što je
istorija, što prouĉavaju neke minule pojave o kojima
346 347
se posmatranjem moţe vrlo malo saznati, smatra se korisnim da istraţivaĉ ĉitavom izabranom društvenom prostoru, nije dovoljno za stvaranje potpune
poĊe na lice mesta na kome su se nekad odigrali neki znaĉajniji dogaĊaji; na sociološke iskustvene evidencije, pošto posmatranje, kao izvor iskustvenih
primer, da vidi prirodne uslove u kojima se nekad u prošlosti vodila neka obaveštenja, ima nekoliko imanentnih ograniĉenja. (1) Posmatrati se mogu
bitka, ili u kojima je pre mnogo vekova ţivelo društvo koje on prouĉava; to samo aktualni iskustveni sadrţaji, samo ono što postoji ili se zbiva u vreme
moţe pomoći istori-ĉaru da bar u izvesnoj meri stekne neposredan utisak o posmatranja. Upravo ova okolnost-što posmatranje nema potrebnu
onome što je u tim uslovima bilo mogućno, i uticati da on o tome ne stvara vremensku dubinu znatno smanjuje njegovu vrednost u prouĉavanju dru-
sasvim nerealistiĉne pretpostavke, bilo zbog nepotpunosti izvornih podataka štvenih pojava, koje se obiĉno mogu potpunije razumeti samo kao rezultat
ili zbog nesigurnosti u njihovom sintetizo-vanju. Naravno da je oslanjanje duţeg ili kraćeg razvojnog procesa. Sadašnjost je u ljudskom individualnom
na posmatranje prilikom prouĉavanja savremenih društvenih pojava daleko i kolektivnom ţivotu stalno pokretna ţiţa u kojoj se prošlost povezuje s
korisnije. budućnosti. Zbog toga se u aktualnom ljudskom ponašanju, koje se moţe
Ovaj stav o vrednosti nauĉnog posmatranja se verovatno neće posmatrati, redovno ukrštaju uticaji prošlosti s perspektivama u kojima se
shvatiti kao odbrana vulgarnog empirizma. Mnogi veliki teoretiĉari bili su u zamišlja i oĉekuje budućnost. Za razumevanje aktualnog ponašanja uvek je
prošlosti, a gotovo je sigurno da će i u budućnosti, biti kabinetski ljudi, jer to korisno, a ĉesto i neophodno poznavati njegove veze s odreĊenim prošlim
zahteva priroda velikih teorijsko-sintetiĉkih zahvata. Velike teorijske sinteze dogaĊajima i njegov odnos prema zamišljenoj budućnosti. O prošlim
obiĉno nastaju originalnom preradom postojećih elemenata nauĉnog znanja i dogaĊajima se, meĊutim, ako se apstrahuju ostaci materijalne kulture i drugi
njihova neposredna graĊa se nalazi u delima drugih nauĉnika. Ali nauĉnik- oblici u kojima su ti dogaĊaji .ostavili svoj trag, posmatranjem ne moţe ništa
istraţivaĉ je nesumnjivo u boljem poloţaju ako se u svojim ispitivanjima, uz saznati. Još teţe je posmatranjem stvoriti potpuniju predstavu o
ostale izvore obaveštenja. moţe stalno da oslanja i na posmatranje onoga što perspektivama, oĉekivanjima, namerama i planovima za budućnost. O obe
prouĉava. Posmatranje, udruţeno sa stvaralaĉkom misli, stalno proširuje strane vremenske dimenzije, u koju je ukljuĉena aktualna situacija, mogu se
istraţivaĉevo primarno iskustvo. Ţiveći u neposrednom dodiru s predmetom dobiti potrebna obaveštenja na osnovu verbalnih iskaza ljudi i iz drugih vrsta
istraţivanja, bez kojeg nije mogućno posmatranje, istraţivaĉ je neprekidno simboliĉkih poruka.
sa svih strana obasut mnogobrojnim utiscima koji se pojavljuju u nekim (2) Posmatranje je naroĉito prikladno za prikupljanje podataka o
realnim strukturama. Ĉesto se upravo pod uticajem stalnog toka ovih utisaka spoljasnjim manifestacijama društvenog ţivota. Ali ovaj ima i svoju
stvaraju, razvijaju ili napuštaju idejne pretpostavke na kojima se zasniva unutrašnju ili psihiĉku stranu. Dobrim delom se ta psihiĉka strana ispoljava,
istraţivanje. MeĊutim, posmatranje ima i neka ograniĉenja i teškoće i zbog kao sastavni deo raznih oblika ponašanja, u verbalnim iskazima, drugim
toga bi bilo pogrešno apsolutizovati njegovu vred-nost. Treba stoga oblicima simboliĉkog izraţavanja unutrašnjeg stanja i raspoloţenja ljudi,
pogledati i njegovu drugu stranu. kao i u spolj-nim telesnim stanjima. Ipak, posmatranjem spoljnih oblika po-
našanja vrlo je teško, ako nije uopšte nemogućno, izgraditi potpuniju nauĉnu
sliku psihiĉke strane društvenog ţivota, a naroĉito njenih celovitijih oblika.
1.
Istraţivaĉ moţe vrlo dugo posmatrati ponašanje odreĊene društvene grupe ili
OGRANIĈENJA I TEŠKOĈE POSMATRANJA odreĊenih pojedinaca, pa da ipak ne bude u stanju da na osnovu podataka o
DRUŠTVENIH POJAVA spoljnim oblicima njihovog ponašanja izgradi dovoljno potpunu i konkretnu
sliku njihovog opšteg pogleda na svet, nekih njihovih najintimnijih ubeĊenja
Ako se prikupljanje podataka pomoću posmatranja svede na i verovanja, subjektivnih motiva raznih njihovih postupaka i njihovog
proširivanje istraţivaĉkog primarnog iskustva, ono je sasvim nedovoljno za tumaĉenja smisla odreĊene delatnosti. O psihiĉkim komponentama
stvaranje sistematske izvorne evidencije o slo-ţenim oblicima civilizovanog društvenog ponašanja je potrebno traţiti obaveštenja i na druge naĉine, i to
društvenog ţivota. Prostorne i vremenske razmere savremenog društva pre svega prouĉavanjem sadrţaja ţive duhovne kulture ispitivane društvene
toliko su velike da se o njima samo na osnovu primarnog iskustva ne moţe sredine i neposrednim ispitivanjem odreĊenih sadrţaja psihiĉkog ţivota
stvoriti potrebna sistematska nauĉna evidencija. Ĉak ni najšire organizo- pojedinaca.
vano posmatranje, u kome bi prema jedinstvenom planu uĉestvovali
mnogobrojni posmatraĉi, sistematski rasporeĊeni po
348 349
(3) Dalje ograniĉenje posmatranja sastoji se u tome što je
prikupljanje podataka o duţim razvojnim procesima pomoću njega vrlo što se pod daleko snaţnijim pritiskom objektivnih prilika moţe s normom
sporo. Posmatranje je obaveštavanje o pojavama u njihovom spontanom uskladiti realno ponašanje. U naĉelu ovo se u još većoj meri odnosi i na
ostale oblike ponašanja, samo što je ove teško posmatrati.
toku. Izuzetno se u eksperimentu posma-traju namerno stvorene situacije.
Brzina prikupljanja podataka jednaka je brzini odvijanja odreĊenih procesa. Prema tome ne treba preuveliĉavati mogućnosti i vred-nost
Pojedini društveni procesi su, meĊutim, vrlo dugotrajni. Koliko bi trebalo posmatranja, niti ga odvajati od drugih naĉina prikupljanja iskustvenih
vremena da se posmatranjem izradi biografija neke liĉnosti, ili istorijat neke podataka. Odvojeno od drugih istraţivaĉkih postupaka, posmatranje je
društvene ustanove. Razvojni podaci ove vrste su u sociologiji vrlo potrebni nedovoljno za stvaranje sistematske iskustvene evidencije o sloţenim
i ĉesto se upotrebljavaju, samo se do njih ne dolazi posmatranjem. U još društvenim pojavama koje se moraju prouĉavati na širem, podruĉju i u
većoj meri ovo vaţi za posmatranje istorijskih razvojnih tendencija koje duţem vremenskom periodu. Ipak, upravo posmatranje moţe i treba da bude
imaju još duţe vremenske razmere. okosnica svih ostalih oblika prikupljanja podataka o aktualnim društvenim
(4) No i prilikom prouĉavanja društvenih pojava u aktualnim pojavama i da sluţi kao najsigurniji kriterij za proveravanje taĉnosti i
uslovima posmatranje nailazi na znatne teškoće. Pre svega, ranije izneta nauĉne upotrebljivosti podataka koji se dobijaju na neki drugi naĉin. Sem
podela obaveštenja o društvenim pojavama na javna, poverljiva, tajna i toga, proširujući istraţivaĉevo primarno iskustvo, posmatranje moţe da
privatna u punoj meri vredi i za posmatranje, pošto se društvena ponašanja o bude neobiĉno korisno i u kasnijoj analizi podataka. Sasvim je u drukĉijem
kojima su obaveštenja smatraju poverljivim, tajnim ili privatnim gotovo poloţaju analitiĉar koji ima pred sobom samo tabele, ali nije imao prilike da
redovno ne mogu posmatrati ukoliko se ne dobije pristanak. Prema tome sve se neposredno upozna s iskustvenim pojavama, na koje se podaci odnose, od
što se u društvu dešava „iza zatvorenih vrata" nije pristupaĉno ni drugog analitiĉara koji ima iste sreĊene podatke, ali je pored toga
posmatranju. Vrlo ĉesto pojedinci" ili društvene grupe radije pristaju da posmatranjem proširio liĉno iskustvo.
istraţivaĉa naknadno verno obaveste o nekim svojim ponašanjima, o kojima Napokon, treba ukazati na metodološku korisnosti paţljivog i
obaveštenja smatraju poverljivim, tajnim ili privatnim, nego da mu dozvole planskog posmatranja toka masovnog statistiĉkog prikupljanja podataka.
da ta ponašanja posmatra in actu, tj. u njihovom toku. Neka se privatna pona- Organizator neke ankete, u kojoj su angaţovane desetine anketara, treba da
šanja normalnih ljudi uopšte ne mogu posmatrati, a poverljivi i tajni karakter nastoji da zajedno s uţim krugom svojih saradnika sistematski posmatra ceo
svih obaveštenja se s vremenom smanjuje ili sasvim gubi. Ipak, ako se tok prikupljanja podataka da bi se na raznim taĉkama upoznao s onim što se
istraţivaĉ nalazi u ispitivanoj sredini, on moţe da doĊe do mnogo pouzdanijih stvarno dešava u toku ankete i mogao da oceni u kojoj meri je prikupljanje
podataka o javnom društvenom ponašanju, nego ako se osloni samo na podataka usklaĊeno s izraĊenim planom i metodološkim naĉelima; na
verbalne iskaze ispitanika i nezavisno od nauke nastale zapise. Ovo se u primer, koliko se razni prikupljaĉi podataka pridrţavaju utvrĊenih
prvom redu odnosi na sve oblike javnog ponašanja koji odstupaju od nekih proceduralnih pravila, koliko su povoljni društveni uslovi za prikupljanje
usvojenih društvenih normi. Evo jednog primera. Ako se u nekoj sredini ili u podataka u pojedinim mestima, itd. Ako organizator ankete i njegovi
nekoj društvenoj grupi smatra da decu ne treba fiziĉki kaţnjavati, ali se ove saradnici ostanu u kancelariji za vreme dok se na terenu prikupljaju podaci,
kazne ipak upotrebljavaju, verovatno je da bi se na pitanje upućeno majkama biće im kasnije mnogo teţe oceniti stvarnu vrednost podataka. Sem toga, oni
da li udare svoju decu kada teţe skrive dobilo manje potvrdnih odgovora u tom sluĉaju propuštaju mogućnost da na vreme otklone razne nedostatke u
nego Što bi se ovakvih pojava moglo zapaziti duţim posmatranjem. Moglo bi prikupljanju podataka.
se ĉak desiti da neka majka, koja je u toku razgovora izjavila da svoju decu
nikad ne tuĉe, malo kasnije pred oĉima istraţivaĉa udari dete koje je poĉelo 2.
da smeta u razgovoru. Dakle, obaveštenja o svim oblicima javnog društvenog
ponašanja koji odstupaju od normi pouzdanija su kad se zasnivaju na VRSTE SOCIOLOŠKOG POSMATRANJA
posmatranju nego na iskazima ispitanika. Iskazi se mogu mnogo više i lakše
prilagoditi postojećoj normi, nego Posmatranje se u savremenim sociološkim istraţivanjima
pojavljuje u razliĉitim oblicima, koji imaju razliĉito poreklo, pa će stoga
njihove savremene osobenosti postati jasnije ako se prethodno ukratko
objasni njihov razvoj.
352 353
izvodi u što standardnijim opštim uslovima, koji se više ili manje tenja.6) Nadalje, gornja klasifikacija je nedovoljno razvijena. Iscrpnije
pribliţavaju eksperimentalnih situacijama.4) analize posmatranja sa uĉestvovanjem pokazuju da posmatraĉ moţe da bude
To su tri glavna izvora u kojima treba traţiti poreklo sa-vremenih u razliĉitom odnosu prema ispitivanoj sredini, da preuzima razliĉite uloge.i
oblika posmatranja u sociologiji. Kad se, meĊutim, pogleda kako se da se u zavisnosti od toga menja i karakter posmatranja. Prema R. Goldu (R.
posmatranje klasifikuje u pojedinim metodološkim priruĉnicima, lako je Gold) i Dţankeru (Junker), posmatraĉ u posmatranju s uĉestvovanjem moţe
zapaziti da klasifikacije mnogo zavise od toga kom metodološkom pravcu da se prema posmatranoj sredini nalazi u najmanje ĉetiri razliĉita odnosa. 7)
ili struji pripada neki autor, kao i koliko on poznaje ostale pravce. (1) On moţe da bude potpuni učesnik, u kom sluĉaju ispitivana sredina
U poznatom metodološkom priruĉniku koji su napisali M. Jahoda, M. uopšte ne zna da on u njoj ţivi sa zadatkom da je posmatra; posmatraĉeva
Doje i S. Kuk, posmatranje je podeljeno na: (1) posmatranje s stvarna funkcija je namerno prikrivena. (2) Posmatraĉ, zatim, moţe biti
uĉestvovanjem ili tzv. participirajuće posmatranje, (2) sistematsko učesnik — posmatrač. U tom sluĉaju on u ispitivanoj sredini preuzima neku
posmatranje i (3) posmatranje u eksperimentalnim uslovima. Pri tom je ulogu, koja u toj sredini normalno postoji, ali sredila zna da on pored toga
karakteristiĉno da pisci, koji su po struci socijalni psiholozi, smatraju da se ima i odreĊeni posmatraĉki zadatak. Ovaj oblik odnosa prema posmatranoj
sistematsko posmatranje do sada razvilo samo u prouĉavanju malih grupa. sredini se razlikuje od (3) odnosa u kome se posmatraĉ javlja kao
Posma-tranju s uĉestvovanjem oni pridaju uglavnom tzv. eksplora-tivnu posmatrač-učesnik po tome što je u prethodnom sluĉaju preovladavala
ulogu, smatrajući da ono moţe da bude korisno samo u poĉetnim fazama praktiĉna uloga koju je posmatraĉ preuzeo, a u ovom uloga posmatraĉa koja
istraţivanja i da moţe da sluţi samo kao izvor podsticaja i polaznih je takoĊe poznata. Kad se nalazi u poloţaju posmatraĉa-uĉesnika, posmatraĉ
pretpostavki, ali da se pomoću njega ne moţe stvoriti sistematska iskustvena
moţe da se slobodnije kreće u ispitivanom društvenom prostoru, pošto nije
evidencija o nekom nauĉnom problemu.5)
vezan uz jednu stalnu praktiĉnu ulogu, nego moţe da ih menja, nastojeći da
Ova klasifikacija posmatranja iz više razloga ne zadovoljava. Ona,
mu razliĉite praktiĉne uloge omoguće što lakše i potpunije posmatranje.
pre svega, meša dva sasvim razliĉita kriterija: (a) tip društvenog odnosa u
kome se posmatra i (b) epistemološki kriterij sistematiĉnosti prikupljenih Zajedniĉka osobina ova dva tipa posmatranja s uĉestvovanjem jeste da je
podataka. Nije teško pokazati da su u raznim oblicima posmatranja ovi uloga posmatraĉa poznata ispitivanoj sredini. Napokon (4) postoji oblik
razliĉiti kriteriji udruţeni. Na primer, u nekim tipiĉno eksperimentalnim posmatranja u kojoj se posmatraĉ nalazi u poloţaju ĉistog posmatraĉa. Ovaj
oblicima posmatranja posmatraĉ dobija ulogu aktivnog uĉesnika. Eksperi- oblik, u kome je veza posmatraĉa s ispitivanom sredinom najpovršnija,
mentator pomoću posmatraĉa unosi odreĊene podsticaje u eksperimentalnu podesan je samo za posmatranje potpuno javnog ponašanja. U ovom obliku
grupu. Posmatraĉ, koji će biti ukljuĉen u eksperimentalnu grupu, dobija od posmatranja, posmatraĉ se najĉešće pojavljuje u ulozi jednog od
eksperimentatora odreĊene zadatke kako da se ponaša, da bi zatim, pošto se mnogobrojnih gledalaca, koji posmatraju ono što se sasvim javno dešava u
na odreĊen naĉin ponašao, posmatrao reakcije grupe. Kao što se vidi, ovde odleĊenoj društvenoj sredini. S obzirom na nepostojanje ĉvršćeg i odreĊe-
je posmatranje u eksperimentalnim uslovima povezano s vrlo aktivnim nijeg odnosa s posmatranom društvenom sredinom, postavlja se pitanje da li
uĉestvovanjem. S druge strane, razni oblici posmatranja s uĉestvovanjem u ovaj oblik posmatranja uopšte spada u posmatranje s uĉestvovanjem. Gold-
prouĉavanim društvenim oblicima i procesima mogu u razliĉitoj meri doneti Dţankerova tipologija ne ukazuje dovoljno na jedan oblik posmatranja s
sistematiĉna iskustvena obaveš- uĉestvovanjem u kome se
4 6
) Najpoznatiji sistem za posmatranje malih grupa izgradio je R. Bejls. (R. ) Treba reći da su u preraĊenom izdanju knjige pisci znatno izmenili
Bales). Sistem je iscrpno izloţen u knjizi R. F. Bales, Inter-action Process Analysis, svoje ranije shvatanje posmatranja. Vid. C. Selltiz, M. Jahoda, M. Deutsch, S. W.
Addison—Wesley, Cambridge, Mass., 1954. Vid. i R. Bales, Die Cook, op. cit, rev. edit., Holt, Rinehart and Winston, Kew York, 1962, p. 200—206.
Interaktionsanalvse: Ein Beobachtungsverfahren zur Untersuchung kleiner Gruppen, 7
) R. L. Gold, Roles in Sociological Field Observations, Social Forces, v.
u knjizi R. Konig, Beobachtung und Experiment in der Sozialforschung, Verlag lur XXXVI (1958), p. 217-223; B. H. Junker, Field Work, The University of Chicago
Politik und Wirtschaft Koln, 1956, S. 148-168. Press, Chicago, 1960, p. 35-38. U ovoj se knjizi nalazi vrlo obimna bibliografija
5
) M. Jahoda, M. Deutsch, S. W. Cook, Research Methods in Social radova o posmatranju u neeksperimen-talnim uslovima.
Relations, The Dryden Press, New York, 1954, vol. I, p. 133—134.
354 355
ono ĉesto javlja. Radi se o uĉestvovanju na osnovu u ispitivanoj sredini mali broj istraţivaĉa odluĉuje za ovaj naĉin istraţivanja, i pored njegovih
prihvaćene uloge istraţivaĉa, koji usled toga ne mora da preuzima nikakve nesumnjivih nauĉnih prednosti.
druge formalne uloge sem što u toku duţeg boravka stvara razne neformalne
Pored ovih opštih, svaki od navedenih oblika ili tipova
odnose s izvesnim brojem pojedinaca i društvenih grupa, što mu — pored
posmatranja s uĉestvovanjem ima svoje posebne teškoće.'Neke od njih su
prihvaćene uloge istraţivaĉa — olakšava da uĉestvuje u raznim oblicima izrazito etiĉke prirode, dok su druge preteţno tehniĉke; naime, pojedini
društvenog ţivota ispitivane sredine. Moţda bi se ovaj, u istraţivaĉkoj praksi oblici posmatranja s uĉestvovanjem su u razliĉitoj meri podesni za
vrlo ĉest odnos, mogao smatrati oblikom posmatranja s uĉestvovanjem u prikupljanje sistematskih izvornih podataka. Pre svega, posmatranje u ulozi
ulozi nauĉnog posmatraĉa. potpunog uĉesnika je graniĉni sluĉaj nauĉnog posmatranja i moţe se u nauci
U toku istraţivanja praktiĉne uloge u kojima se posma-tranje koristiti samo pod odreĊenim uslovima, jer se inaĉe krši osnovno etiĉko
obavlja mogu se menjati i dopunjavati s ciljem da se proširi delokrug naĉelo nauĉnog istraţivanja prema kome se izvorni podaci mogu prikupljati
posmatranja i ono odvija u što prirodnijim uslovima. Na primer, posmatraĉ samo na osnovu dobrovoljne saradnje ispitivane sredine. U ovom obliku
koji se zaposlio kao radnik ili sluţbenik da bi sa što manje društvenih posmatranja je sadrţana obmana, koja se, doduše, moţe na vreme otkloniti
prepreka i što nepo-srednije mogao prouĉavati neke odnose u oblasti rada, ako se kasnije ljudima saopšti prethodno u tajnosti ĉuvana uloga posmatraĉa
moţe, pored te osnovne praktiĉne uloge, da u prouĉavanoj sredini preuzima i i dobije njihov pristanak za upotrebu i objavljivanje prikupljenih podataka.
razne druge. Ako -je istraţivaĉ mlad i dobar sportist on moţe da pojaĉa neki Ako se to ne uĉini, ovaj oblik posmatranja se mora iskljuĉiti iz nauĉnih
fabriĉki sportski tim, da se angaţuje u kulturno-prosvetnom radu, da pomaţe postupaka. On je teorijski koristan (1) u eksperimentalnim ispitivanjima kad
radnicima u pripremanju za neke struĉne ispite i si. Zatim, ţiveći trajnije u je za oĉuvanje normalnosti eksperimentalne situacije presudno da se
ispitivanoj sredini on moţe da stekne prijatelje i sklopi mnoga poznanstva, i eksperiment ne primeti i (2) kao sredstvo za prodiranje u izvesne vrlo
na taj naĉin se javlja u ulozi prijatelja, poznanika itd. Sve te razlifite uloge, zatvorene društvene grupe, koje nastoje da što više ograniĉe javnost svog
delovanja, na primer, grupe kriminalaca, neke iskljuĉive verske sekte,
koje dopunjuju osnovnu, mogu znatno olakšati po-smatranje odreĊenih
izrazito zatvorene društvene klike, ilegalne politiĉke grupe, grupe seksualnih
društvenih odnosa i oblika ponašanja. Pomoću njih se posmatraĉ potpunije zastranjivaĉa i sl. U ovakve grupe je izvanredno teško ući. Da bi se odrţale,
ukljuĉuje u ispitivanu sredinu i, bude li od nje prihvaćen, postaju mu one moraju da svoje ĉlanstvo podvrgnu vrlo strogom, reţimu kontrole i stoga
pristupaĉnija obavešte-nja koja sredina smatra poverljivim i tajnim. Razlozi nastoje da u što većoj meri kontrolišu celokupan ţivot svog ĉlanstva. Zatim
su sasvim jasni i razumljivi. ove grupe zahte-vaju „vatreno krštenje" svakog svog novog ĉlana, i postavlja
Posmatranje s uĉestvovanjem jeste nesumnjivo najteţi oblik se pitanje da li istraţivaĉ koji je radi prouĉavanja ušao u neku ovakvu grupu
sociološkog prikupljanja podataka. U većini sluĉajeva ono zahteva od moţe u njoj da opstane, a da pri tom saĉuva svoje ljudsko dostojanstvo i
istraţivaĉa da za izvesno vreme promeni uobiĉajeni naĉin ţivota i ukljuĉi se moralni integritet.
u drukĉije društvene prilike. Već ovo moţe da zahteva znatne napore i Posmatranje u ulozi potpunog uĉesnika moţe se prime-niti i na
lišavanja. Pored toga, prikupljanje podataka putem posmatranja s aktivnijim prouĉavanje nekih društvenih organizacija koje se bave javnom, legalnom
oblikom uĉestvovanja je izuzetno naporno. Istraţivaĉ, naime, stalno napo- delatnošću, ĉak delatnošću koja bi morala biti potpuno javna, ali koje ipak iz
redno troši svoju radnu energiju na preuzetu društvenu ulogu u ispitivanoj bilo kojih razloga ne dozvoljavaju da se njihov rad nauĉno ispituje. Nekad
sredini i na istraţivanje (beleţenje, sreĊivanje i analizu prikupljenih ovakva zabrana moţe biti i sasvim proizvoljna; na primer kad direktor ili
podataka). Za ovaj vrlo obiman deo istraţivaĉkog posla preostaje mu samo upravni odbor nekog preduzeća ne dozvoljavaju da se ono nauĉno prouĉava.
slobodno vreme. Posmatranje rada jedne grupe studenata, koji su se na U takvoj situaciji, radi otklanjanja ove društvene prepreke, istraţivaĉ se
radnoj akciji nalazili u ulozi uĉesnika-posmatraĉa, pokazalo je da samo mcţe zaposlili u preduzeću i ispitivati ga a da se u njemu o tome ništa ne
natproseĉno fiziĉki i psihiĉki izdrţljivi i predani ispitivaĉi mogu trajnije zna. Ipak ni u tom sluĉaju ne treba u nauĉne svrhe koristiti ovaj oblik
izdrţati napore intenzivnog posmatranja s uĉestvovanjem. Moţda su upravo posmatranja, pošto se on protivi osnovnim etiĉkim naĉelima na kojima
ove raznovrsne teškoće glavni razlog što se u svetu relativno poĉiva odnos nauke i prouĉavane sredine.
356 357
trajno preuzete uloge. Uloga posmatraĉa-uĉesnika je. dakle,
MeĊutim, posmatranje u ulozi potpunog uĉesnika se javlja i na jedan najelastiĉniji oblik posmatranja s uĉestvovanjem i najprikladniji za
sasvim drugi naĉin, u obliku memoarske literature. Neposredni postizanje sistematiĉnih izvornih podataka.8)
uĉesnici nekih prošlih dogaĊaja saopštavaju javnosti mnoge
pojedinosti svog aktivnog uĉestvovanja u odreĊenim oblicima
društvenog ţivota. Ovoj memoarskoj literaturi nauka u prošlosti 3.
duguje mnoga svoja znaĉajna saznanja. Treba oĉekivati da će, s
obzirom na podizanje nauĉne kulture raznih rukovodećih grupa u TEŠKOĆE POSTIZANJA SISTEMATIĈNOSTI
društvu, u budućnosti memoarski radovi biti nauĉno još korisniji. POSMATRANJA
Naravno, kad cilj memoara nije samoopravdanje i samouzdizanje.
Pišući u nauĉnom duhu svoje memoare ljudi iz prakse na odreĊen Mišljenja koja se ĉesto ĉuju da je posmatranjem izvanredno
naĉin ispunjavaju svoj dug prema nauci. Zahvaljujući svojoj teško, ĉak nemogućno izgraditi sistematsku iskustvenu evidenciju za
praktiĉnoj funkciji oni su ĉesto bili u daleko povoljnijem stanju od prouĉavanje većine socioloških problema svakako nisu sasvim
profesionalnog nauĉnika da posmatraju razne društvene delatnosti, neosnovana. Pošto je već istaknuto naĉelo komplementarne upotrebe
odnose i procese u njihovom toku. Ono što nauĉnik ĉesto moţe razliĉitih postupaka u prikupljanju iskustvenih podataka, oĉigledno je
prouĉavati samo retrospektivno, na osnovu istorijskih izvora ili da se pretpostavlja da se posmatranjem mogu uspešno rešavati samo
sećanja neposrednih uĉesnika, pisac memoara je video kako nastaje. odreĊeni istraţivaĉki zadaci. Ali, kako se isticanjem nesistematiĉnosti
Ali i prilikom objavljivanja m°moara javljahu se krupni etiĉki posmatranja obiĉno opravdava ograniĉavanje njegove metodološke
problemi, naroĉito kad se oni objavljuju dok su još ţivi ostali vrednosti, treba šire razmotriti ovaj problem da bi se pokazalo u ĉemu
uĉesnici, ili dok se njihov sadrţaj još smatra društvenom tajnom. se sastoje stvarne teškoće sistematiĉnog sociološkog posmatranja i šta
Za profesionalne nauĉnike su nesumnjivo najvrednija dva je u cilju njihovog smanjivanja već postignuto.
druga tipa posmatranja s uĉestvovanjem u kojima se ono obavi i a u Najĉešće se metodološka vrednost sociološkog posmatranja
ulozi uĉesnika — posmatraĉa i posmatraĉa-uĉesnika. Kao što je suţava time što se ono shvata samo kao naĉin proširivanja primarnog
reĉeno, u oba sluĉaja ispitivana sredina zna za posmatranje, samo što istraţivaĉkog iskustva i kao stalan izvor ideja i naslu-ćivanja. Na
je u prvom tipu posmatraĉ daleko ĉvršće vezan za neku preuzetu poĉetku ovog poglavlja je naglašena vaţnost ove heuristiĉke uloge
praktiĉnu ulogu. On se, na primer, zaposlio u fabrici i dobij a za to posmatranja. Ali, ako se posmatranje svede na tu ulogu, metodologija
platu. Premda je njegova istraţivaĉka uloga poznata, posmatraĉ ne moţe da iznese samo neke sugestije o tome na koji naĉin sociolog
moţe radi posmatranja nekih pojava da za vreme rada napušta svoje treba da posmatranjem stalno proširuje svoje liĉno iskustvo o društvu.
radno mesto. Moglo bi se reći da je za vreme obavljanja preuzete Za sociologa je neobiĉno vaţno da se kreće po svim delovima
društvene uloge posmatranje vezano uz utvrĊenu osmatraĉnicu, koja društvenog prostora i trudi da podjednako upozna najrazliĉitije
se ne moţe po volji pomerati i menjati. Ovaj odnos je u ulozi društvene slojeve i društvene grupe; da podjednako dobro poznaje
posmatraĉa-uĉesnika mnogo gipkiji. Posmatraĉ ne preuzima stalno ni selo kao i razne gradske slojeve; da nastoji da što bolje upozna
jednu p-aktiĉnu ulogu, nego na amaterskoj osnovi obavlja pokrajinske osobenosti društvene organizacije i kulture. U cilju još
razne uloge jer smatra da će biti u povoljnijim uslovima da posmatra veće konkretizacije ovog opšteg naĉela moglo bi se reći, na primer,
normalno stanje neke društvene situacije ako se u nju ukljuĉi kao da sociolog treba, bez obzira na sredstva, da putuje i prvim i drugim
uĉesnik. Ovaj tip društvenog odnosa u kome preovladava razredom, i brzim meĊunarodnim i lokalnim prugama, jer se publika
posmatraĉka uloga daleko je podesniji za prikupljanje sistematiĉnih 8
) Termin posmatranja s uĉestvovanjem upotrebio je prvi E. C. Lindeman u
izvornih podataka. Posmatraĉ moţe da se slobodnije kreće u svojoj knjizi Social Discovery (1933). Vid. i J. J. Hader, ,E. C. LinĊeman, Dynamic
odreĊenom društvenom prostoru i stoga se povećavaju izgledi da će Social Research, Kegan Paul, Trench, Trub-ner, New York, 1933, p. 147—161. Od
se on u odreĊenim trenucima naći tamo gde se u to vreme zbiva brojnih radova o ovom obliku posmatranja treba pomenuti, pored Dţankerove knjige
navedene u prim. 7), W. F. Whyte, Street Corner Society, 2nd ed., University of
nešto znaĉajno za istraţivanje. Sem toga, u ovom obliku posmatranja Chicago Press, 1955, Appendix; F. Kluckhohn, Die Methode der teilnehmenden
istraţivaĉ ima više mogućnosti da beleţi svoja zapaţanja u toku rada, Beobachtung, u knjizi R. Konig, Beobachtung und Experiment, S. 97—128.
pošto je manje zauzet neposrednim zadacima
358 359
mogućnost njihovog pamćenja i registrovanja su ograniĉeni. Zbog
brzih meĊunarodnih i lokalnih vozova priliĉno razlikuje; da le-tuje ograniĉenosti opaţajnog polja i mogućnosti registrovanja opaţaj nih
u raznim krajevima i u razliĉitim tipovima odmarališta (ukoliko mu podataka posmatranje je u praktiĉnom ţivotu uvek vrlo selektivno.
to dozvoljavaju objektivne mogućnosti); studentima sociologije se Ono se rukovodi odreĊenim praktiĉnim ciljevima i potrebama. U
savetuje da za vreme studija upoznaju svoje kolege sa raznih nauĉnom posmatranju, koje je takoĊe selektivno, ograniĉena
fakulteta, jer mnoge karakteristiĉne osobine raznih društveno- mogućnost opaţanja ponekad ne dozvoljava da se prikupe sva
profesionalnih grupa poĉinju da se oblikuju već za vreme potrebna obaveštenja na odreĊenom nivou sistematiĉnosti i
studiranja, itd. itd. Naroĉito je, meĊutim, vaţno da sociolog stalnim preciznosti.
neposrednim dodirom sa stvarnošću proširuje svoje primarno Neka se pretpostavi, na primer, da se u nekoj lokalnoj zajednici
iskustvo na onom podruĉju za koje se posebno interesuje i koje ispituje koliko na neposredne društvene odnose meĊu pojedincima
neposrednije istraţuje. utiĉe njihova pripadnost razliĉitim društvenim slojevima a koliko
Ali, ako bi se posmatranje svelo na ovu heuristiĉku ulogu, srodniĉke veze, i da se radi ispitivanja ovih odnosa meĊu omladinom
ono bi ostalo vrlo nerazvijen oblik nauĉnog prikupljanja podataka. posmatra, izmeĊu ostalog, ponašanje na igran-kama. Ako se na nekoj
Jer, kao što je već više puta istaknuto, u nauci nije dovoljno doći do igranci nalazi omladinska grupa od oko stotinu lica ujednaĉenog
nekih originalnih ideja, nego te ideje, koje se obiĉno jave kao polnog sastava, i ako se igraju okretne igre, teško da će jedan
naslućivanja, treba i dokazati i na taj naĉin pretvoriti ih u nauĉna posmatraĉ moći da utvrdi sastav svih parova u svakoj igri. Naravno
otkrića. Dokazivanje je neizvodljivo bez sistematskih izvornih da podaci o sastavu parova koji zajedno igraju u pojedinim igrama
podataka. Zbog toga se već priliĉno dugo javlja teţnja da se šire nisu ni iz daleka dovoljna opaţajna osnovica o onome šta se zbiva na
razvijaju sistematske mogućnosti posmatranja, ne samo u igranci, a moţe da bude relevantno za ispitivanje postavljenog
eksperimentalnim ili u kvazieksperimentalnim uslovima, nego da se problema, već bi bio koristan još ĉitav niz drugih podataka koji se
sistematizuje posmatranje sloţenih društvenih pojava u njihovom mogu dobiti posmatranjem. Primer pokazuje kako su u sloţenoj i
prirodnom toku. Treba odmah reći da se, i pored izvesnih uspeha, u dinamiĉnoj situaciji ograniĉene mogućnosti da se posmatranjem dcĊe
tom pogledu manje napredovalo nego u razvijanju sistematiĉnosti do sistematskih izvornih obaveštenja. Brzina posmatranih procesa i
njihova sloţenost znatno oteţavaju preciznost i sistematiĉnost opisa
drugih postupaka za prikupljanje podataka, a u prvom redu ankete. na osnovu posmatranja, i usled toga se opis ĉesto svodi na nedovoljno
Jedan od razloga je što nekoliko gotovo imanentnih osobina odreĊen opšti posmatraĉev utisak. Pouzdanost ovakvih utisaka je
posmatranja znatno oteţavaju postizanje njegove sistematiĉnosti. mala, tj. dva nezavisna posmatraĉa mogu, posmatrajući istu sloţenu
(1) Prva od tih osobina sastoji se u ograniĉenosti opa- pojavu, ne samo zapaziti i zapamtiti razliĉite pojedinosti nego i steći
ţajnog polja. Pomoću simboliĉkog opštenja, govorom i pismom, razliĉit opšti utisak. (3) Postizanje sistematiĉnosti posmatranja
moţe se razmenjivati iskustvo koje se odnosi na prostorno i oteţava, zatim, vrlo razliĉita pravilnost raznih društvenih pojava. Što
vremenski vrlo udaljene dogaĊaje. U razgovoru od nekoliko ĉasova je neka društvena pojava manje regularna, teţe se unapred pripremiti
mogu se od nekog ispitanika dobiti najvaţniji podaci iz njegove za njeno posmatranje i na vreme zauzeti najpogodniji poloţaj. Zbog
biografije. Prikupljanja podataka pomoću posmatranja se sastoji od toga neregularne i izuzetne podave najviše izmiĉu sistematskom
niza pojedinaĉnih opaţajnih delova, ĉiji je sadrţaj uslovljen realnim posmatranju, ĉak i kada spadaju u potpuno javno društveno
tokom odreĊenih zbivanja i upravo se teţi da posmatranje što ponašanje. Što za sistematsko nauĉno posmat anie znaĉi mogućnost
manje menja spontani tok posmatranih blagovremenog predviĊanja kada će se i gde desiti odreĊena izuzetna
dogaĊaja. pojava i temeljita priprema za posmatranje, najbolje pokazuje primer
(2) Proces opaţanja je zatim potpuno podreĊen spontanom astronomije. Razne retke i izuzetne nebeske pojave mogu se s
ritmu dogaĊaja. U govornom opštenju se moţe uticati da velikom preciznošću predvideti . i unapred se stvaraju programi
sagovornik donekle uskladi brzinu iznošenja svojih odgovora s njihovog posmatranja s razliĉitih najpovoljnijih taĉaka na Zemlji. U
mogućnostima njihovog razumevanja i beleţenje. U toku r?z- društvu je mogućnost predviĊanja raznih neregularnih i obiĉno reĊih,
govora mogu se postavljati dopunska pitanja radi razjašnjenja ali teorijski ĉesto izuzetno znaĉajnih, poiava mnogo manja i one stoga
nejasnih delova u prethodnim ispitanikovim iskazima. E^men-tarni više izmiĉu sistematskom sociološkom posmatranju. Mnogo je lakše
opaţajni delovi posmatranja, meĊutim, zavise potpuno od brzine
koiom se posmatrani dogaĊaji dešavaju, a uz to su razni dogaĊaji
koje treba posmatrati u razliĉitoj meri sloţeni. Obim istovremenog
opaţanja razliĉitih iskustvenih sadrţaja, kao i
361
360
predvideti, na primer, šta će se idućeg dana desiti u odelenju neke društvenim pojavama mogu dobiti posmatranjem nisu dovoljno
fabrike ili u nekoj školi za vreme ĉasa, nego šta će se desiti u razraĊeni. Operacionalne definicije pojmova pomoću kojih se
slobodnom vremenu u školskim hodnicima i dvorištu, u fabriĉkom prikupljaju iskustveni podaci o raznim društvenim pojavama ĉešće se
klubu, ili šta će se nekog dana desiti na šetalištu, nekoj kafani ili i preteţnije zasnivaju na verbalnim obaveštenjima, nego na njihovim
nekom drugom mestu u naselju. Zbog toga posmatraĉ ne moţe sa opaţajnim pokazateljima. Druga slabost se sastoji u tome što nije
sigurnošću da oceni gde je najkorisnije da se naĊe u odreĊenom poklonjena dovoljna paţnja kretanju po-smatraĉa u vremenu i
trenutku. društvenom prostoru, koje treba da obez-bedi sistematiĉnost
Ako se vreme i mesto nekog budućeg društvenog dogaĊaja mogu podataka. Oĉigledno je da se sve u sloţenim društvenim uslovima ne
predvideti, moţe se organizovati njegovo sistematsko posmatranje moţe posmatrati, ĉak ni kad u posmatranju uĉestvuje veća grupa
ukoliko se raspolaţe potrebnim brojem posmatra-ĉa. Neka kao primer posmatraĉa. Posmatranje se, stoga, mora ograniĉiti na odreĊene
posluţi posmatranje ponašanja meštana iz , nekog prouĉavanog sela na vremensko-prostorne i sadrţajne iseĉke, ali u metodologiji
lokalnom trţištu. Pošto su pijaĉni dani u susednim mestima poznati, socioloških istraţivanja ima malo radova o tome kako treba stvarati
moţe se vrlo taĉno posma-trati odlazak meštana i zatim njihovo ove iseĉke da bi se obezbedila sistematiĉnost prikupljenih podataka.
ponašanje na samom trţištu da bi se utvrdilo zbog ĉega su pojedinci Naroĉito treba naglasiti da je za povećanje sistematiĉnosti
došli; koliko ih je došlo da stvarno trguje; koliko da se samo obaveste o posmatranja potrebno razviti metod stvaranja uzoraka u vremenu.
stanju na trţištu; a koliko iz ostalih, neekonomskih društvenih razloga, Već više puta je istaknuto da je posmatranje vrlo spor naĉin
na primer, da bi se videli s poznanicima iz drugih mesta i si. MeĊutim, prikupljanja podataka i da ono mora duţe da traje. Ako neki
ne moţe se predvideti kad će se u selu desiti neka prepirka ili tuĉa, kad istraţivaĉ, ispitujući godinu ili više dana odreĊeno selo ili fabriku,
će izbiti poţar i si. Posmatranje ovakvih izuzetnih dogaĊaja moţe biti ţeli da znatan deo iskustvene evidencije izgradi pomoću posmatranja,
vrlo korisno jer se u njima mogu jasno ispoljiti neki latentni društveni on mora na neki naĉin resiti problem statistiĉkog odreĊivanja toka
odnosi. Na izrazitijim otvorenim sukobima se obiĉno najjasnje vidi posmatranja kako bi sa što više sistema stvarao iseĉke u ĉitavom
postojeća polarizacija u prouĉavanoj društvenoj zajednici ili nekom jednogodišnjem vremenskom rasponu. Ove kritiĉke napomene ne
njenom uţem delu. Posmatranjem poţara ili neke druge opasnosti moţe znaĉe da nisu ostvareni izvesni znaĉajni uspesi u nastojanju da se
se opet videti kako zajednica kolektivno priskaĉe u pomoć nekom posmatranje uĉini sistematiĉnijim.
svom neposredno ugroţenom ĉlanu. Uopšte se u mnogim izuzetnim
pojavama, naroĉito eruptivnim i akutnim, neki društveni odnos i
kolektivna osobina pojavljuju s neuobiĉajenom snagom, i stoga se 4.
njihovo posmatranje u takvim situacijama moţe uporediti s
posmatranjem pomoću povećala. Otuda potiĉe nauĉna zanimljivost POKUŠAJ DA SE POVEĆA SISTEMATIĈNOST
izuzetnih pojava, ali i šteta što one, pošto većinom nisu ĉvršće POSMATRANJA MALIH GRUPA
ukljuĉene u regularni tok društvenog ţivota, ĉešće izmiĉu nauĉnom
posmatranju jer se ne mogu blagovremeno predvideti. (4) Sve Najviše je do sada u tom pogledu postignuto u posmatranju
pomenute teškoće u postizanju sistematiĉnosti posmatranja proizilaze malih grupa i pojedinaca, koji u eksperimentalnim ili prirodnim
iz njegovih imanentnih osobina i prirode odreĊenih društvenih pojava i uslovima obavljaju odreĊene delatnosti. Jasno odreĊen predmet
društvenih procesa. To su, dakle, teškoće objektivnog karaktera. Ali posmatranja i njegove nevelike razmere olakšale su pronalaţenje
postizanje veće sistematiĉnosti sociološkog posmatranja oteţavaju i rešenja koja povećavaju sistematiĉnost posmatranja, jer se njegov tok
izvesni teorijsko-metoĊo-loški nedostaci, tj. teškoće nauĉne prirode. moţe metodiĉnije organizovati, a stvorene su i razne više ili manje
Ovo je metodološki posebno vaţno, jer se pronalaţenjem boljih sistematske klasifikacije za sreĊivanje dobij enih podataka. Delokrug
nauĉnih reš'_>nja mnogi sadašnji nedostaci posmatranja mogu znatno nauĉne primene ove vrste posmatranja je dosta širok. Mnogobrojne u
smanjiti. Mnogi metodološki problemi nauĉnog sociološkog društvenom pogledu znaĉajne funkcije obavljaju razna tela koja su
posmatranja su nedovoljno prouĉeni upravo zato što se posmatranju po svom sastavu manje grupe. Ovakve g upe se pojavljuju kao
nije pridavao znaĉaj koji ono nesumnjivo zasluţuje. U prvom redu elementarne kolektivne jedinice u raznim granama društvene
klasifikacijski sistemi za razvrstavanje podataka koji se o raznim organizacije rada, a i mnogobrojne kljuĉne odluke u sistemu
društvene organizacije pripremaju i donose stalna ili privremena, radi
resa-
362 363
vanja nekog zadatka obrazovana, društvena tela koja su po svojoj STANDARDNA BEJLSOVA KLASIFIKACIJSKA SHEMA PONAŠANJA
veliĉini takoĊe manje grupe. Premda naĉin rada razliĉitih grupa zavisi
od osobenog karaktera njihovih zadataka, ipak razvijanje opšteg
postupka pcsmatranja delatnosti malih grupa moţe da znatno olakša i
unapredi njihovo piouĉavanje. Opšti postupak se, naime, prilagoĊava
osobenim karakteristikama pojedinih tipova malih grupa.
Da bi ĉitalac dobio predstavu o pokušajima sistematskog
posmatranja malih grupa i pojedinaca koji obavljaju odreĊene
društvene uloge, izneće se glavne osobine nekoliko poznatijih sistema.
Više pojedinosti o tome moţe se naći u literaturi koja će biti navedena.
(a) Bejlsov (Bales) sistem posmatranja malih grupa.
Najpoznatiji sistem za posmatranje delatnosti malih grupa izgradio je
ameriĉki sociolog Robert Bejls. Sistem je nastao9 kao rezultat
dugotrajnog eksperimentalog prouĉavanja malih grupa. ) On se sastoji
iz klasifikacijske sheme za razvrstavanje podataka i naĉina
posmatranja. U svom izvornom obliku naĉin posmatranja je prilagoĊen
eksperimentalnim uslovima, dok je klasifikacijska shema šire
primenljiva. Klasifikacijska shema prošla je kroz više faza; u nekima
od njih ona je imala znatno veći broj jedinica (ĉak do 85), što znaĉi da
se morala znatno razlikovati od svog sadašnjeg oblika u kome se
podaci razvrstavaju u svega 12 kategorija. (Vidi shemu).
Bejlsov sistem se zasniva na posmatranju svih oblika
ponašanja, a ne samo verbalnog, svakog pojedinog ĉlana grupe, pri
ĉemu se, kao što se vidi iz sheme, ponašanja razvrstavaju u 12 dosta
apstraktnih klasifikacijskih jedinica, što zm.ĉi da se od posmatraĉa
zahteva znatna sposobnost tumaĉenja smisla razliĉitih oblika
ponašanja. A pošto se posmatraju vrlo sitni vremenski iseĉci,
posmatraĉeva sposobnost tumaĉenja mora da bude udruţena s vrlo
brzim reagovanjem.
Klasifikacijski sistem sa ovako uopštenim jedinicama
oĉigledno nema elementarno opisne ciljeve i mora polaziti od nekih
teorijskih pretpostavki o ĉiniocima koji utiĉu na delatnost malih grupa
kada one treba da rese odreĊen zadatak. Paţljivija analiza
klasifikacijske sheme će lako otkriti te pretpostavke. Zato će one biti
sasvim ukratko iznete. Pretpostavljeno je da grupa koja se nalazi pred
nekim zadatkom mora najpre nastojati da zadatak što jasnije postavi, i
zatim da razvije zajedniĉko vrednosno stanovište s koga će traţiH
negovo rešenje. U tu svrhu je potrebno imati saglasnost o ciljevima
koji se ţele postići i izabrati jedan od mogućnih naĉina njihovog
ostvariva-
9
) Pored radova navedenih u prim. 4), dosta podataka o razvoju Bejlsovog
sistema ima u knjizi J. Madge, The Crigins of Scientific Socio-logy, The Free Press,
Glencoe, 111., 1962, eh. 12.
364
365
nja. Istovremeno, da bi uspešno delovala, grupa se mora brinuti o dataka je vrlo detaljan, gotovo mikroskopski, jer je jedinica vremena
svojoj unutrašnjoj integraciji, mora nastojati da kontroliše unutrašnje u kojoj se beleţe podaci mala. Smatra se da jedan posmatraĉ moţe u
izvore napetosti koji bi mogli da umanje njenu sposobnost za toku jednog minuta da registruje 10 do 20 pojedinaĉnih podataka, ili
kolektivno delovanje i uopšte nastojati da emotivna klima i meĊusobni oko 800 na ĉas. Ovako iscrpno regi-strovanje je izvodljivo jer se
odnosi budu što povoljniji za rad. upotrebljava jednostavan naĉin registrovanja obaveštenja. Svaki od
Polazeći od tih pretpostavki klasifikacijski sistem je podeljen ĉlanova grupe oznaĉen je jednim brojem, a i svaka grupa ponašanja
na dva osnovna podruĉja. Prvo (A i D) se odnosi na ponašanja od kojih iz klasifikacije se takoĊe brojĉano oznaĉava. Na taj naĉin je
zavisi jedinstvenost i opšta unutrašnja atmosfera u grupi. Bejls to registrovanje podataka vrlo uprošćeno. Sa svega tri brojke oznaĉava
podruĉje naziva društveno-emotivnim. Sva tri osnovna tipa ponašanja se odreĊeno ponašanje, ĉlan grupe koji se ponaša i ĉlan grupe prema
ove vrste ukljuĉena su u shemu u pozitivnom i negativnom vidu, tj. kome je ponašanje usmereno. Ako je neko ponašanje usmereno
prema tome da li uĉvršćuju ili slabe jedinstvenost grupe i njenu prema ĉitavoj grupi, na primer neki ĉlan nešto predlaţe ili sugeriše
sposobnost da kolektivno rešava postavljeni zadatak. Drugo podruĉje ĉitavoj grupi, grupa se oznaĉava takoĊe jednom brojkom ili slovom.
(B i C) obuhvata ponašanja koja se neposredno cdnose na pronalaţenje Radi daljeg olakšanja naĉina registrovanja podataka, upotrebljavaju
rešenja postavljenog zadataka. Podela ovog podruĉja na dva analogna se posebni aparati pomoću kojih se na pokretnu traku hartije prenose
dela izvedena je prema tome da li se nekim ponašanjem aktivno utiĉe brojĉani znaci. Ovakav naĉin organizacije posmatranja i
da grupa na odreĊen naĉin postavi i resi zadatak ili se njime teţi registrovanja podataka moţe se ostvariti samo u eksperimentalnim
izazvati aktivniji oblik ponašanja. Šestoĉlano r rašĉla-njavanje sheme, uslovima, ali on nije neophodan. Ako se poveća jedinica vremena za
prikazano s njene desne strane, ide jedan ko ak dalje u odreĊivanju registrovanje promena i beleţe samo podaci o celovitijim oblicima
funkcionalnog znaĉenja pojedinih vrsta ponašanja. Ono još jasnije ponašanja, koliĉina podataka koje treba registrovati mcţe se znatno
pokazuje kako se svaki tip ponašanja uzima u dva suprotna vida. smanjiti, a da oni ne izgube mnogo od svoje analitiĉke vrednosti.
Sadrţaj pojedinih klasifikacijskih grupa vidi se iz sheme. Kako se sva Bejls je izgradio i okvirni naĉin analize podataka. Kako se
ponašanja razvrstavaju na vrlo apstraktnom nivou, prema svom izvorni podaci prikupljaju na vrlo apstraktnom nivou, mogućnosti
osnovnom funkcionalnom smislu, a ne konkretnom sadrţaju, njihove dalje analize su dosta ograniĉene. Osnovno analitiĉko
klasifikacrska shema nije podesna za opisivanje konkretnog toka sredstvo jeste izrada profila o ponašanju grupe kao celine i svakog
grupne delatnosti nego samo za ispitivanje nekih unutargrupnih pojedinog ĉlana. Sva ponašanja se prema shemi razvrstavaju u 12
odnosa. Usled toga ovom naĉinu posmatranja delatnosti malih grupa grupa i profil grupe se dobija kad se saberu sva pojedinaĉna
preti velika opasnost od formalizma, ili bar nedovoljnog korišćenja ponašanja pojedinaĉnih vrsta i zatim pretvore u procentualnu
svih mogućnosti da se u toku posmatranja dobiju potrebna izvorna strukturu. Profili pojedinih grupa mogu biti vrlo razliĉiti. Na primer,
obaveštenja. profil grupe koja je sloţno radila imaće daleko manji postotak
Okolnost da se Bejlsov naĉin posmatranja razvio u ek- ponašanja u grupi negativnih društveno-emotivnih reakcija od grupe
sperimentalnim prouĉavanjima malih grupa uticala je na ĉitavu koju su razjedala neka unutrašnja neslaganja i sukobi. Na isti naĉin se
organizaciju posmatranja. U laboratorijskim uslovima posma-tranje je stvara i profil ponašanja pojedinih ĉlanova. Za analizu ovih profila su
organizovano na sledeći naĉin. Grupa od oko 10 ĉlanova, kojoj je podjednako potrebne dve procentualne strukture: (1) struktura koja
postavljen odreĊen zadatak, rasporeĊena je u laboratoriju oko jednog pokazuje uĉešće pojedinih vrsta ponašanja u ukupnom ponašanju
polukruţnog stola. Nasuprot otvorenom delu stola nalazi se pregrada pojedinca i (2) struktura koja pokazuje uĉešće nekog oblika njegovog
koja dozvoljava vidljivost samo u jednom pravcu. U prostoriji iza ponašanja u ukupnom broju ponašanja iste vrste ĉitave grupe. Na
pregrade se nalaze dva posma-traĉa koji mogu dobro videti svakog primer, u nekoj grupi koja jma 10 ĉlanova registrovano je na
ĉlana grupe. Pored toga u njoj ima mesta za izvestan broj studenata nekoliko sastanaka ukupno 60 predloga o naĉinu rešavanja
koji radi obuĉavanja prate rad eksperimentalne grupe i posmatraĉa. Sve postavljenog problema. (Klasifikacijska jedinica br. 4 u shemi). Ako
što se govori u laboratoriji snima se pomoću mognetofona. Lica koja profil nekog pojedinca pokazuje 10 ponašanja ove vrste, moţe se
uĉestvuju u eksperimentu obiĉno znaju da se njihovo ponašanje posma- zakljuĉiti da je on pokazao natproseĉnu inicijativnost, pošto se prošek
tra, ali se smatra da je bolje da posmatraĉi nisu vidljivi, jer će tako kreće oko 6. Iz ostalih obaveštenja u shemi moţe se zakljuĉiti i kako
manje uticati na delatnost grupe. Sistem beleţenja po- su se ostali ĉlanovi i grupa kao celina odno-
366 367
sili prema predlozima i sugestijama ovog ĉlana. Na osnovu brojnih nija, mnogo je lakše registrovati odreĊene podatke posmatranja; u
ispitivanja raznih grupa utvrĊene su razne pravilnosti u njihovim radu s apstraktnijim klasifikacijama, meĊutim, posmatraĉ mora
profilima, koji na odreĊen naĉin prikazuju strukturu unutargrupnih prethodno razvrstati opaţaj ne podatke u apstraktne kategorije sheme,
odnosa. Te rezultate nije potrebno ši-e iznositi, pošto oni spadaju u što je sloţeniji zadatak i traţi veću struĉnost posmatraĉa. Ipak se u
teoriju malih grupa, a ne u naĉin posma-tranja njihove delatnosti.10) primeni klasifikacija raznih vrsta postiţe visoka saglasnost izmeĊu
(b) Sistematsko posmatranje u oblasti rada. Druga grupa nezavisnih posmatraĉa. Koeficijenti saglasnosti se kreću oko 0,9, što
sistema za posmatranje razvila se u oblasti rada i drugih društvenih znaĉi da se moţe oĉekivati da će nezavisni posmatraĉi u 9/10
delatnosti. Ovi sistemi se znatno razlikuju u pogledu stepena svoje sluĉajeva na istovetan naĉin razvrstati opaţajne podatke. Broj
razvijenosti. Sem toga, neki od njih se odnose uglavnom samo na posmatraĉa, potreban da bi se po nekoj klasifikacijskoj shemi mogli
tehnološku stranu pojedinih zanimanja. To će se videti na sledeća sistematski prikupljati podaci, zavisi od razuĊenosti sistema, veliĉine
dva primera. Švedski sociolog S. Karlson (Carlson) upotrebio je posmatrane .grupe, a i od duţine posmatranja. Gotovo mikroskopsko
prilikom prouĉavanja delatnosti direktora švedskih pred uzeća vrlo posmatranje mnogobrojnih pojedinosti u vrlo kratkim vremenskim
jednostavnu shemu za sreĊivanje podataka, dobijenih posmatranjem. intervalima, i s tim povezano obimno beleţenje podataka, dovede
Shema ima sledećih devet grupa, koje su daleko manje apstraktne posle izvesnog vremena do zamora posmatraĉa.
nego Bejslove: (1) prima obaveštenja, (2) sreĊuje obaveštenja, (3) Kao što je već reĉeno, posmatranja ove vrste mogu dobiti
donosi odluke, (4) potvrĊuje ili ispravlja odluke podreĊenih široku primenu u sociološkom prouĉavanju raznih instituci-
rukovodilaca, (5) izdaje naloge, (6) savetuje — objašnjava, (7) onalizovanih oblika društvenog ţivota. Pored prouĉavanja naĉina
nadgleda, (8) izvršava i (9) radi na liĉnom usavršavanju. Karlsonova rada malih grupa i strukture njihovih unutrašnjih odnosa, što je
shema je vrlo jednostavan sistem za ispitivanje raspcdele radnog takeĊe teorijski vaţan zadatak, ovaj naĉin prikupljanja podataka
vremena na razliĉite funkcionalne zadatke koji proizilaze iz nekog moţe se korisno upotrebiti za sistematsko prouĉavanje procesa
zanimanja. pripremanja i donošenja raznih odluka. Mnogobrojne odluke se
Primer mnogo detaljnije klasifikacije za sreĊivanje podataka pripremaju, donose i razraĊuju u telima koja su po svom sastavu
dobijenih posmatranjem nekih delatnosti, sa izrazito konkretnim manje grupe. Posmatranjem njihovog rada moţe se prouĉavati ko
klasifikacijskim grupama, jeste Gestova (Guest) klasifikacija za pokreće razmatranje pojedinih pitania; kako se zatim u grupi stvara
posmatranje rada industrijskih poslovoĊa. Ona ima 17 grupa za vrstu idejna osnova za donošenje odluke; ko i kako dalje razraĊuje
rada, 8 za mesto gde se rad obavlja, 13 za naĉin njegovog obavljanja, usvojenu idejnu osnovu i pretvara je u razvijenu podlogu za
18 za dodire poslovoĊe s pretpostavljenima, predstavnicima organizovanje odreĊenih delatnosti; kako se u grupama koje rade na
sindikata, drugim poslovoĊama, radnicima iz vlastite radne grupe, u nekim zajedniĉkim odlukama usklaĊuju suprotna gledišta; kako
7 klasifikacijskih grupa se razvrstavaju podaci o tome ko daje grupa koja trajno postoji kontro-liše izvršavanje svojih odluka, i si.
inicijativu za uspostavljanje pome-nutih meĊusobnih dodira, a 5 Ali, u sociološkom prouĉavanju ovih procesa treba dobro
grupa se odnosi na trajanje pojedinog ponašanja. Gestov sistem poznavati ceo sistem organizacije u kome se obrazuju i do-br'aju
posmatranja je mikroskopskog karaktera; vremenska jedinica za odreĊene funkcije tela koja donose neke odluke ili ih struĉno
merenje trajanja ponašanja iznosi svega ĉetvrt minuta.11) razraĊuju, odnosno kontrolišu njihovo istraţivanje. U razvijenijim-
Pošto se razne klasifikacije znatno razlikuju u pogledu oblicima organizacije ovaj mehanizam je obiĉno priliĉno sloţen i
apstraktnosti svojih kategorija, njihova upotreba zahteva razliĉitu pojedina njegova tela imaju razliĉite kompetencije i funkcije. Svako
struĉnu spremu posmatraĉa. Ako je klasifikacija konkret- cd ovih tela uĉestvuje u pokretanju, razradi i donošenju neke odluke
u skladu sa svojim opštim i specifiĉnim (sa stanovišta odreĊene
10
) Postoje i drugi sistemi za posmatranje malih grupa koji su dosta sliĉni odluke) kompetencijama. Cesto se dešava da se odluka iznese pred
Bejlsovom. Vid. R. W. Heyns, A. F. Zander, Observation of Group Behaviour, u forum kon je kompetentan da je donese u svom već gotovo
knjizi L. Festinger, D. Katz (eds.), Research Methods in Behavioral Sciences, The konaĉnom obliku, na ĉijem je stvaranju prethodno saraĊivalo više
Dryden Press, New York, 1953, eh. IX. tela. Ako bi se prouĉavanje ograniĉilo na ove odluĉujuće forume, na
") R. H. Guest, Categories of Fvents in Field Observation, Uy knjizi R. N. primer, rad radniĉkog saveta u nekom preduzeću ili saveta neke
Adams, J. J. Preis (eds.), Human Organization Research, The Dorsey Press,
Homewood, 111., 1960, eh. XVIII. ustanove, ostale bi nedovoljno prouĉeno mnogobrojne faze njenog
stvaranja u ko-
368 369
jima se obiĉno mogu izrazitije videti razliĉiti interesi, grupni sno da posmatraĉ zna i kako lica koja obavljaju odreĊena zanimanja i
odnosi i shvatanja. Opšte pravilo sociološkog prouĉavanja ma njihova neposredna okolina tumaĉe opštedruštvene i uţe "kolektivne
koje vrste malih grupa koje nisu stvorene radi eksperimentisa- norme. Jer ĉesto se izvorni smisao društvenih normi i njegovo
nja, nego su nastale u stvarnom društvenom ţivotu, jeste da se tumaĉenje u odreĊenoj sredini dosta razlikuje. Oficijelne i
sve što se dešava na njihovim sastancima ne posmatra izolovano neoficijelne norme mogu se stoga nalaziti u priliĉnom raskoraku, a
iz širih društvenih uslova u kojima se grupe nalaze. Neke grupe da se to ne oseća kao kršenje društvenih normi. Posmatraĉu koji
imaju prema tim uslovima više a neke manje samostalnosti, ali poznaje ove razliĉite normativne aspekte profesionalnog ponašanja
ni jedan nije od njih nezavisna. Izvangrupni ĉinioci utiĉu na biće razumljiviji smisao raznih po-smatranih postupaka i ponašanja.
najrazliĉitije naĉine i na sam rad grupe. Poloţaj pojedinih ĉla Sem toga, on je u tom sluĉaju u stanju da na cei oviti j i naĉin sagleda
nova u grupi zavisi u velikoj meri od njihovog opšteg dru u kakvom odnosu se nalaze normativni i faktiĉki sadrţaj posmatranih
štvenog poloţaja, kao i poloţaja u odreĊenoj grani društvene zanimanja.
organizacije. Spremnost grupe da prihvati sugestiju nekog svog
ĉlana zavisiće ĉesto više od toga što i koga taj ĉlan izvan grupe
predstavlja, nego od sadrţaja sugestije; naroĉito ako grupa u 5.
donošenju svoje odluke nije nezavisna, ili joj je za ostvarivanje
odreĊene sugestije neophodna spoljna podrška i pomoć. Ukratko, NASTOJANJA DA SE SISTEMATIZUJU
ako se ne poznaje ceo institucionalni sistem u kome neka grupa KOMPLEKSNIJI OBLICI SOCIOLOŠKOG
nastaje i deluje nego se njena delatnost izolovano prouĉava, POSMATRANJA
ostaju nezapaţeni mnogi bitni sociološki ĉinioci koji utiĉu na
grupu. Ovo opšte pravilo vaţi u još većoj meri kad je prouĉa Teţnja da se poveća sistematiĉnost izvornih podataka nije
vana grupa deo ili specijalizovani organ nekog organizovanog ograniĉena na posmatranje malih grupa i ĉvrsto institucio-
šireg sistema. ** nalizovanih oblika ponašanja pojedinaca, nego se, uporedo s tim,
Valja napomenuti da se sliĉne klasifikacijske sheme mogu javljaju pokušaji sistematizacije kompleksnijih oblika posma-tranja.
upotrebiti kad se neka grupa prouĉava posredno na osnovu zapisnika; Prilikom opšteg razmatranja sistematiĉnosti izvornih podataka
stenografskih beleţaka, magnetogramskih snimaka i si. Mora se istaknuta je uloga koju u tom pogledu imaju jasno postavljeni i
oĉekivati da će u tim sluĉajevima izvorna oba-veštenja biti manje operacionalno razraĊeni teorijski ciljevi istraţivanja, na osnovu kojih
potpuna i sistematiĉna od obaveštenja dobij enih sistematskim se moţe unapred zakljuĉiti koja su iskustvena obaveštenja potrebna.
posmatranjem. Ipak ona mogu biti vrlo korisna za prouĉavanje niza MeĊutim, u prikupljanju podataka pomoću kompleksnijih oblika
nauĉnih problema, jer se rad mnogih znaĉajnih društvenih tela ne posmatranja, naĉin povezivanja prikupljanja podataka s teorijom
moţe nauĉno posmatrati u svom toku. mora se dosta izrazito modifiko-vati da bi se prilagodio ovom vrlo
Drugo podruĉje o kome se izvorni podaci mogu vrlo osobenom istraţivaĉkom postupku. Razlozi će se lakše razumeti ako
uspešno prikupljati sistematskim posmatranjem jeste profesionalni se najp-e iznesu dve osnovne osobine kompleksnog posmatranja. (1)
sadrţaj raznih zanimanja u podeli rada. Naravno, nisu sva zanimanja Pomoću njega se obiĉno prouĉava neki sloţeniji društveni oblik, na
podjednako pristupaĉna posmatranju. Što u nekom zanimanju ima primer. selo, gradska ĉetvrt, preduzeće, ustanova i sliĉno, i (2)
više elemenata koji ulaze u oblast poverlji-vih i tajnih ili privatnih posmatranje obiĉno traje duţe vremena, pošto se nastoji da se izgradi
društvenih ponašanja i obaveštenia. ono je manje pristupaĉno kompleksna iskustvena evidencija o predmetu prouĉavanja, a ne
posmatranju. Ipak, osnovna profesionalna delatnost najvećeg dela samo da se stekne opšti utisak. Teorijski elementi, naravno, moraju
zanimanja je javnog karaktera i sistematskim posmatranjem lica koja usmeravati i ovakva istraţivanja; u protivnom sluĉaju se ne moţe
ih obavljaju moţe se dobiti dosta verna slika teţine, sloţenosti i izbeći njihova neodreĊena opisna rasplinutost. Ipak, problemski
komplikacija koje se javljaju u raznim zanimanjima. Ali da bi ovaj sadrţaj u ovim istraţivanjima moţe ĉak i mora. biti znatno manje
naĉin prouĉavanja doneo sociološki dublja obaveštenja, posmatraĉ definitivno formulisan pre poĉetka prikupljanja, nego u
treba da dobro poznaje opštedruštvene institucionalne norme, koje istraţivanjima u kojima se izvorni podaci prikupljaju u kratkom
vaţe za odreĊeno zanimanje, i njihove specifiĉne konkretizacije u vremenskom preseku. Na primer, u anketi, gde je prikupljanje
odreĊenom tipu preduzeća i ustanove. Ali pored toga vrlo je kori- podataka ograniĉeno na jedan odreĊeni moment, moraju se, pre nego
što ona poĉne, resiti svi problemi sadrţaja
370 371
i naĉina prikupljanja. Sistematiĉnost iskustvene evidencije zavisi problema. Ako se, stoga, u toku prouĉavanja neke sredine naiĊe na
presudno od tih pripremnih radova. Analiza, naime, poĉinje kad su neki nauĉno zanimljiv problem ili za tu sredinu (selo, predu-zeće)
svi podaci već prikupljeni i mora da se kreće u njihovom okviru. U karakteristiĉan odnos ili stanje, ĉije prouĉavanje nije bilo predviĊeno
istraţivanjima koja se zasnivaju na kompleksnom posmatranju prvobitnim okvirnim planom istraţivanja, proširenje ili ĉak
sistematska iskustvena evidencija je rezultat dugotrajnijeg procesa u preorijentisanje istraţivanja u novom pravcu moţe da bude znaĉajan
kome se nastoji da se postepeno doĊe do sve obuhvatnijih i doprinos sekvencijalne analize.
potpunijih podataka o konkretnom sloţenom društvenom obliku koji Širi zakljuĉak koji se moţe izvesti iz prethodnog razma-
se prouĉava. Teorijska osnova istraţivanja ne mora pre poĉetka rada tranja predstavlja kritiku uprošćenih shvatanja o naĉinu stvaranja
na terenu biti pretvorena u sistematski sadrţinski okvir posmatranja. plana istraţivanja. Prema tim shvatanjima plan istraţivanja se sastoji
Teorijski momenti ukazuju samo osnovne pravce u kojima treba od sledećeg niza vremenskih sukcesivnih radnji: (1) postavljanja
usmeriti posma-tranje. U prvom neposrednom dodiru s predmetom problema, (2) razrade hipoteza, 13) operacio-nalizovanja hipoteza, 4)
istraţivanja moţe se o njemu steći samo opšti poĉetni utisak, koji se stvaranja instrumenata za prikupljanje podataka (5) prikupljanja i
zatim u raznim pravcima proširuje u zavisnosti od istraţivaĉkih ci- sreĊivanja podataka, i konaĉno (6) analize podataka radi
ljeva, ali i od stanja u kome se nalazi posmatrani društveni oblik i proveravanja postavljenih hipoteza. Tok istraţivanja u kojima se
promena što se u njemu dešavaju u toku vremena. Ovo je sasvim u izvorni podaci prikupljaju duţim po-smatranjem ne odgovara ni
skladu sa ranije iznetim gledištem da se posmatranje, kao poseban izdaleka gornjoj shemi. Naravno i u tim se istraţivanjima već na
oblik prikupljanja podataka, uklapa u spontani tok posmatranih poĉetku postavljaju izvesni opšti ciljevi, i one polaze od nekih
pojava. teorijskih pretpostavki; ali ti ciljevi i pretpostavke sluţe više kao
U ovom naĉinu prikupljanja podataka su svakako sadrţane ideje-vodilje, nego kao do pojedinosti izgraĊen okvir ĉitavog
vrlo velike opasnosti da se ono pretvori u hroniĉarsko opisivanje posmatranja. Polazeći od osnovnog problema i svoje opšte nauĉne
pojava i da se ne izgradi sistematska iskustvena evidencije za kulture, istraţivaĉ se stalno suoĉava s prouĉavanom stvarnosti i mora
teorijsko prouĉavanje nekih problema. Bitna pretpostavka postizanja rezultate tog suoĉavanja paţljivo da analizira. U sliĉnom se poloţaju
ovog drugog cilja jeste da ĉitav tok prikupljanja podataka prati vrlo nalazi i istoriĉar. I on. pre nego što poĉne da prouĉava neki istorijski
aktivna sekvencijalna analiza. U ovim istraţivanjima analiza ne problem, nastoji da se obavesti o širim istorijskim prilikama u kojima
poĉinje pošto je prethodno stvorena izvorna graĊa. S obzirom da je postojao predmet istraţivanja, kao i da se upozna s već postojećim
proces prikupljanja podataka traje dugo, i nuhova analiza se odvija u nauĉnim podacima i mišljenjima o njemu. Na osnovu toga on stvara
etapama, u izvesnom smislu skokovito. Ĉim je istraţivaĉ stekao prvi okvirni plan svog istraţivanja. Ali ovaj nije niti moţe biti do
opšti utisak o prouĉavanoj sredini, on treba da taj utisak svestrano pojedinosti razraĊen. U toku svojih istraţivanja istoriĉar postepeno
analizira da bi mogao da oceni da li je ona prikladna za prouĉavanje dolazi do novih istorijskih podataka, a svaki znaĉajniji novi
odreĊenog problema i, ako jeste, kako treba organizo-vati dokumenat moţe da sugerira nove pravce u kojima treba traţiti dalja
prikupljanje podataka u narednom periodu. I kasnije, u raznim obaveštenja, kako bi se postavljeni problem što potpunije i
momentima istraţivanja, istraţivaĉ mora rezimirati podatke do kojih svestranije osvetlio. Svaki novi istraţivaĉki korak je u izvesnom
je već došao da bi svaka naredna etapa prikupljanja bila što bolje smislu uĉinjen u nepoznato, ali on istovremeno, po pravilu, proizilazi
ukljuĉena u vremenski trajan, ali ipak smi-saono celovit tok stvaranja iz nekih prethodnih saznanja. Samo intenzivna i stvaralaĉka
iskustvene evidencije. Naroĉito pri tome treba podvući da se zadatak sekvencijalna analiza moţe dugotrajno prikupljanje podataka
sekvencijalne analize ne iscrpljuje poreĊenjem već prikupljenih povezati u jedinstvenu celinu i omogućiti da se izgradi sistematska
podataka sa idealnom iskustvenom evidencijom koja je potrebna za iskustvena evidencija za ispitivani problem.
prouĉavanje problema što su formulisani pre poĉetka terenskog rada. Sekvencijalna analiza je dosta zapostavljena u metodologiji
Paţljivo prouĉavanje iskustava steĉenih u dugotrajnijem dodiru s socioloških istraţivanja, moţda upravo zato što se prilikom
predmetom prouĉavanja moţe da unese znatnije izmene u prvobitni razmatranja pojedinih metodoloških problema imaju u vidu oblici u
plan istraţivanja, pa ĉak i da istraţivanje usmeri u novom pravcu. Ne kojima se oni pojavljuju samo u nekim tipovima istraţivanja, a
sme se, naime, zaboraviti da sve konkretne društvene sredine nisu prvenstveno u anketama i drugim statistiĉkim akcijama. Niz sugestija
podjednako prikladne za prouĉavanje raznih nauĉnih o neophodnosti i korisnosti sekvencijalne analize u kompleksnijim
istraţivanjima, koje se mogu naći u
372 373
radovima Vornera (W. L. Varner), Uajta (W. F. Whyte) i drugih teorijskim kriterijima. Ova neophodna konkretizacija opšteg
istraţivaĉa,12) ostale su gotovo neprimećene i nedovoljno metodološki teorijskog modela odreĊenog društvenog oblika ne moţe se stvoriti
razvijene. Tek u poslednje vreme uĉinjeno je nekoliko uspešnih unapred, nego se stvara postepeno. Što se prikupi više teorijski
pokušaja da se metod sekvencijalne analize u kompleksnim oblicima relevantnih podataka o raznim aspektima prouĉavanog predmeta,
posmatranja bolje prouĉi. U 13tome se istiĉu radovi H. Bekera (H. moţe se iz njih potpunije i elastiĉnije izvesti njegov konkretizovani
Becker) i B. Dţira (B. Geer). ) Ovi pisci istiĉu da u dugotrajnijim i model koji će sluţiti za sintetizovanje prikupljenih podataka, što je
kompleksnijim istraţivanjima na osnovu posmatranja treba razlikovati neobiĉno korisna predradnja za sintezu nauĉnih rezultata
ĉetiri faze ili ĉetiri zadatka, koji ne slede vremenski jedan za drugim prouĉavanja. Ako se izgubi iz vida da u istraţivanjima ove vrste
nego se stalno meĊusobno prepliću. To su, prvo, odabiranje problema, analiza treba da poĉne već prvog dana boravka na terenu, i ako se rad
definisanje osnovnih pojmova i stvaranje indeksa za prikupljanje i svede na manje-više pasivno prikupljanje podataka, moţe se desiti da
sreĊivanje podataka. Već ovaj zadatak moţe se samo delimiĉno resiti posle godinu dana istraţivaĉ raspolaţe s mnogo podataka, ali da je
na poĉetku istraţivanja, a preteţnije se stvara u toku rada na terenu, na njihova analitiĉka vrednost neznatna, izmeĊu ostalog zato što oni
osnovu upoznavanja s konkretnim prilikama. Drugi se zadatak sastoji u nisu dovoljno potpuni.
ispitivanju uĉestalosti i raspodele raznih pojava u ispitivanoj sredini, U toku prouĉavanja se pod utiskom iskustva koje se stiĉe u
treći u ukljuĉivanju pojedinih podataka u teorijski model 14 prouĉavanog prouĉavanoj društvenoj sredini mogu menjati pojedine polazne
sloţenog društvenog oblika, a ĉetvrti je sinteza podataka. ) pretpostavke i zakljuĉci prethodnih analitiĉkih faza. Istraţivaĉ, na
Ove tri faze se meĊusobno stalno dopunjavaju u ĉitavom toku primer, moţe steći utisak da su odnosi izmeĊu raznih grupa u
prikupljanja podataka. Ako se ţeli prouĉiti neko selo, kao lokalna prouĉavanoj sredini vrlo usklaĊeni, i zatim jedna prepirka ili
zajednica, ili samo kako se u njemu pojavljuje neki društveni problem, diskusija o nekom problemu na javnom sastanku, ili govorkanja i
poći će se od opštih teorijskih shvatanja koja vaţe za lokalnu glasine za koje sazna tek pošto se bolje ukljuĉio u zajednicu, mogu
zajednicu seoskog tipa. Ali, svako selo ima i neke svoje osobenosti. pa da mu posluţe kao prozor kroz koji se mogu videti ranije neprimetni
se stoga opšti teorijski model mora konkretizovati da bi bio i nenaslućivani odnosi izmeĊu pojedinih društvenih grupa i slojeva.
prilagoĊen odreĊenom selu koje se prouĉava. Vrlo razliĉiti modeli su Suoĉen s ovakvim neoĉekivanim iskustvom, paţljiv istraţivaĉ će
potrebni za sintetiĉko prouĉavanje sela koje je udaljeno od trţišta, ĉija nastojati da ga u daljem radu proveri i, ako se ono pokaţe taĉnim,
je privreda preteţno naturalna, u kome globalno društvo nije razvilo dopuni novim posma-tranjima i drugim obaveštenjima. Osetljivost
ogranke raznih svojih ustanova (upravnih, privrednih, prosvetnih, prema novim iskustvima, spremnost da se u njihovom svetlu ponovo
zdravstvenih i dr.) i ĉija je lokalna kultura izrazito tradicionalna, i za ispita osnovanost raznih ranije stvorenih zakljuĉaka, i sposobnost da
prouĉavanje nekog drugog naselja, koji se od tradicionalnog s°la se pod njihovim uticajem istraţivanje razvija u novim pravcima su
znatno razlikuje po strukturi svog stanovništva koje velikim delom osobine potrebne za svestrani je korišćenje mogućnosti sekvencijalne
radi izvan poljoprivrede, a zbog blizine grada gotovo ĉitavo analize. Ova nije samo neophodno sredstvo da se u duţem
stanovništvo koristi razne njegove ustanove (na primer. deca se istraţivanju aktivno sprovede odreĊena osnovna zamisao. U njoj su
školuju u gradskim školama, koriste se gradske zdravstvene, zabavne i mogućni i skokoviti obrti.
druge ustanove), i usled toga se ţivotni stil sela sve više pribliţava
gradskom. Konkretni model prouĉavane lokalne zajednice ne sme da U dugotrajnijem prikupljanju podataka, naroĉito kad je ono jaĉe
bude prazna apstrakcija, nego sredstvo za što precizniji opis njenog ukljuĉeno u spontani tok prouĉavanih procesa, vrlo je korisno da se s
stanja, zasnovan na nekim opštim
vremena na vreme izvrši pregled već stvorene izvorne graĊe. U tu
svrhu se u toku sekvencijalne analize pri-menjuje tzv. kvazistatistiĉko
sreĊivanje podataka, sa ciljem da se blagovremeno otkriju postojeće
praznine u izvornoj graĊi. Na primer, ako se izmeĊu ostalog,
1S
) Vid. literatura navedenu u prim. 2 i 8. prouĉavaju meĊusobni odnosi porodica u lokalnoj zajednici i
13
) H. S. Becker, Problems of Inference and Proof in Parti-cipant Observation, istraţivaĉ zna^da o njima jos nije prikupio sistematske podatke, ali,
American Sociological Revievu, vol. 23 (1958), N° 6; H. S. Becker, B. Geer, Participant
Observation: The Analvsis of Quali-tative Field Data, u knjizi R. N. Adams, J. J. pošto već raspolaţe odreĊenom koliĉinom obaveštenja, on treba da ih
Preis (eds.), op. cit,eh. VXXI.u) H. S. Becker, B. Geer, op. cit., p. 275-6. na kvazista-tlstiĉki naĉin sredi da bi mogao bolje videti kakvi mu
podaci najviše nedostaju. Moţe se, naime, desiti da se prikupljeni
375
konkretni ljudi. Ovo je od izuzetnog znaĉaja za prikupljanje
374 podataka putem posmatranja. Idealno bi bilo da istraţivaĉ-po-
podaci vrlo neravnomerno odnose na porodice iz razliĉitih slojeva, smatraĉ upozna sve ljude u sredini koju prouĉava. Što bolje poznaje
etniĉkih grupa ili delova naselja. Sem otkrivanja praznina u izvornoj širok krug lica, istraţivaĉ moţe da u odreĊeniji društveni okvir
graĊi, prednost kvazistatistiĉkog sreĊivanja podataka sastoji se i u tome postavi razne opaţaj ne podatke. Ako prouĉava, na primer,
što unapred otkriva analitiĉke mogućnosti sadrţane u strukturi izvorne neposredne odnose izmeĊu lica koja pripadaju razliĉitim
graĊe, pa i u tom pogledu moţe ukazati na neke propuste. Kao što se profesionalnim grupama, društvenim slojevima ili etniĉkim
vidi, neophodan je ĉitav niz postupaka da bi se povezivanjem teorijske grupama, istraţivaĉ nije u stanju da o tome nešto odreĊenije zakljuĉi
misli s prikupljanjem novih podataka u istraţivanjima koja traju duţe samo na osnovu posmatranja. Ne vredi mnogo da doĊe u kafanu da
vremena stvorila sistematska iskustvena evidencija potrebna za bi video društveni sastav njenih gostiju i ko s kim sedi, sve dok ne
konaĉnu sintezu. A analiza se povezuje ĉak i sa elementarnim poznaje »širok krug ljudi. Što veći broj ljudi poznaje, i što više o
podacima. Kad istraţivaĉ piše zabelešku o nekom svom posma-tranju, njima zna, istraţivaĉ je u povoljnijem poloţaju da shvati ono što se
gotovo uvek je korisno da u nju unese, pored onog što je video ili ĉuo, i pred njegovim oĉima dešava.
svoj komentar, kojim analizira smisao tog dogaĊaja. Ta zapaţanja, U istraţivanjima ove vrste koja dugo traju vrlo je sloţeno
nastala u neposrednijem dodiru sa iskustvom mogu kasnije biti vrlo odrţavanje povoljnih odnosa s prouĉavanom sredinom. Anketa
korisna. proĊe kao vetar. Pošto je dobijen pristanak, ona se moţe izvesti za
nekoliko dana. Nema mnogo bojazni da će se, ako je anketa paţljivo
organizovana, za tako kratko vreme poremetiti na poĉetku
6. PRIPREMA ZA ODLAZAK NA TEREN I uspostavljen povoljan odnos sa sredinom. MeĊutim, u ovim
USPOSTAVLJANJE POVOLJNIH DRUŠTVENIH istraţivanjima boravak na terenu traje godinu dana, a nekad i više, ili
ODNOSA se obavlja u nekoliko navrata u toku više godina. Sasvim je
normalno da se u toku vremena moţe lako zaboraviti ono što je na
Pre nego što se uputi na teren istraţivaĉ treba da se što je mogućno poĉetku dogovoreno i da se zbog raznih uzroka u toku rada
bolje iz raznih posrednih izvora obavesti o sredini u koju će doći. Pre pogoršaju istraţivaĉevi odnosi sa sredinom. Da bi se povoljni
svega, da upozna opšte društveno-kul-turne karakteristike odreĊenog odnosi, pošto su jednom uspostavljeni, trajno odrţali, neophodno je
kraja. Ako će se prouĉavati neko preduzeće, ustanova ili neki drugi da istraţivaĉ bude u stalnom dodiru sa svim delovima ispitivane
organizovan društveni oblik, on treba da se dobro upozna sa društvene sredine.
pozitivnim propisima koji regu-lišu njihovu delatnost. Pored toga, Nemogućno je navesti sve uzroke zbog kojih mogu da se
istraţivaĉ treba bar donekle da upozna i prošlost sredine koju će poremete uspostavljeni društveni odnosi. Biće dovoljno navesti neke
prouĉavati: lokalnu istoriju kraja i sve što moţe naći o istorijatu karakteristiĉne sluĉajeve. Zategnuti odnosi mogu da se pojave
odreĊenog preduzeća ili ustanove. Pored nauĉne literature i izmeĊu istraţivaĉa i lokalne rukovodeće grupe. Rukovodeća grupa je
statistiĉkih podataka, vaţan izvor obaveštenja o sredini moţe da na poĉetku dala pristanak i saglasila se sa uslo-vima pod kojima
bude lokalna štampa. Prouĉavajući lokalnu štampu, istraţivaĉ moţe istaţivaĉ moţe da radi. Jedan od bitnih uslova je da on ne mora ni o
steći predstavu o tome koji su lokalni dogaĊaji i problemi uzbuĊivali jednom pojedincu nikome ništa konkretno da saopštava, nego da
tu sredinu u bliţoi prošlosti i saznati niz podataka o njenim viĊenijim iznosi samo svoja opšta zapaţanja o odreĊenom problemu ili stanju,
i uticajnijim ljudima. Dobro je, ako je mogućno, da istraţivaĉ ali tako da se ne mogu identifi-kovati pojedinci. Ako se pod tim
upotpuni sva pomenuta obaveštenja putem razgovora s ljudima koji uslovima ne dobije pristanak za istraţivanje, nauĉnik ne treba ni da
iz liĉnog iskustva poznaju mesne prilike i ljude. Što se bolje o svemu ga poĉinje. Ipak se kasnije u toku rada ĉešće pojave napeti i
ovom obavesti pre odlaska na teren, lakše će mu biti da se na terenu zategnuti odnosi, naroĉito kad se naiĊe na nekog rukovodioca koji
snaĊe, da ne gubi vreme i da ne ĉini razne netaktiĉne i nepromišljene nedovoljno poznaje prilike u svom delokrugu ili se zbog bilo kojeg
postupke. razloga osjeća nesigurnim. Takav rukovodilac moţe lako da poĉne
MeĊutim, ma koliko bile vaţne ove pripreme, ne treba ih da se plaši da neko na njegovom podruĉiu zna više od njega.
Konkretan povod za sukob zaista nije teško naći.
produţavati u nedogled, jer se ipak mnoge stvari mogu upoznati Jednom uspostavljeni dobri odnosi mogu se pokvariti 1 sa
tek na terenu. Pre svega, samo se na terenu mogu upoznati širim krugom ljudi. Razlozi i ovde mogu biti vrlo raznoliki.
376 377
Ako se apstrahuje od istraţivaĉevih grešaka i netaktiĉnosti u ponašanju, 7.
naravno prema shvatanjima prouĉavane sredine, jedan cd uzroka
ohlaĊenja u odnosima izmeĊu njega i raznih pojedinaca i porodica moţe POSMATRANJE I DRUGI NAĈINI PRIKUPLJANJA
da se sastoji u tome što on nije u stanju da sa njima trajno odrţava PODATAKA
društvene odnose u onom vidu u kome su oni uspostavljeni u toku
razgovora koji je sluţio za prikupljanje nekih podataka. Vrlo ĉesto se u Već iz navedenih primera se vidi da u istraţivanjima, koja se
nauĉne svrhe prikupljaju obaveštenja koja ljudi u svakodnevnom ţivotu zasnivaju na duţem i kompleksnom posmatranju. po-smatranje nije
daju samo licima koja smatraju vrlo bliskim. Samim tim što je sa jedini izvor iskustvenih obaveštenja. Za istraţivanja ove vrste u
istraţivaĉem vodio ovakav razgovor, mnogi ispitanik ga ukljuĉuje u najvećoj meri vaţi ranije istaknuto naĉelo da prikupljanje podataka
krug sebi bliskih ljudi i pretpostavlja da će ovaj s njim odrţavati takav treba da bude tehniĉki što raznolikije i da se zasniva na
odnos. Ne retko se dešava da posle razgovora ispitanik sasvim komplementarnoj upotrebi raznih postupaka od kojih je svaki više
nekonvencionalno poziva istraţivaĉa da ponovo navrati u njegovu podesan za prikupljanje odreĊenih vrsta obaveštenja. Ova tehniĉka
kuću. Iako se istraţivaĉ prema ljudima ne treba da odnosi poslovno, raznolikost i komplementarna upotreba raznih naĉina prikupljanja
ostaje ĉinjenica da on nema vremena da svraća u mnoge porodice, radi podataka moţe se najpotpunije ostvariti upravo u ispitivanjima koja
toga de bi samo ćaskao, pošto su ga domaćin i ostali ukućani poĉeli se zasnivaju na dugotrajnijem posmatranju. Pošto duţe vreme boravi
ubrajati u svoje prijatelje. Sa malo više takta i napora moţe se svakako u ispitivanoj sredini, istraţivaĉ dolazi u dodir sa raznim izvorima
otkloniti ovaj razlog pogoršanja dobrih meĊusobnih odnosa. obaveštenja koja u društvu nastaju nezavisno od nauke. Ako dobije
Kako, pak, treba da se vlada istraţivaĉ da bi odrţao normalne i dozvolu da koristi razne lokalne arhive, istraţivaĉ moţe u opštinskom
povoljne društvene odnose? Pored onog što je reĉeno o diskreciji u odboru, mesnoj kancelariji, preduzećima i ustanovama, u mesnim
upotrebi dobijenih obaveštenja, treba nešto reći i o njegovom opštem politiĉkim, kulturnim i drugim organizacijama, u parohijskom
ponašanju. Kako je njegova istraţivaĉka uloga poznata, nije uopšte (ţupnom) uredu itd. doći do mnogih dragocenih podataka o ţivotu
potrebno da se on ponaša kao pro-seĉan ĉlan ispitivane sredine. Ako prouĉavane sredine. Pored toga, upravo zato što duţe vremena boravi
prouĉava selo, nije potrebno da se oblaĉi u seljaĉko odelo, da poĉne da na terenu, istraţivaĉ moţe pored posmatranja, koje je uvek upleteno u
govori lokalnim dijalektom, da se u liĉnom ţivotu pridrţava spontani tok dogaĊaja, da organizuje razna šira ili uţa sistematska
higijenskih i drugih obiĉaja ispitivane sredine i si. On moţe da se prikupljanja podataka pomoću razgovora. Komplementarna upotreba
ponaša sasvim prirodno i onako kao što se ponaša lice njegovog razliĉitih sredstava za prikupljanje podataka moţe, dakle, da u punoj
društvenog poloţaja. Od presudnog je znaĉaja da istraţivaĉ uvek meri doĊe do izraţaja.
svojim ponašanjem pokaţe razumevanje i poštovanje prema
društvenim normama sredine. Na primer, ako istraţivaĉ prisustvuje Ali ne samo to. U istraţivanjima, zbog kojih se nauĉnik duţe
nekom dogaĊaju, nekoj porodiĉnoj ili javnoj sveĉanosti koji imaju vremena nalazi na terenu, moţe se dosta modifikovati pri-me.na
neke religijske popratne elemente, on ne treba da se pretvara da je raznih drugih postupaka, kako bi se oni više prilagodili konkretnim
religiozan, da se krsti i si. Njegovo ponašanje treba da bude sasvim uslovima i omogućila pouzdanija kontrola dobijenih obaveštenja.
dosledno njegovom ţivotnom stavu. Sasvim je dovoljno da on pokaţe Neka se uzme primer da treba organizovati neku sloţenu anketu, u
poštovanje odreĊenog obiĉaja, dok god taj obiĉaj ne predstavlja kojoj se ispitanicima postavlja veliki broj pitanja razliĉite sadrţine, i
kršenje nekih osnovnih društvenih normi. Takvim otvorenim i da razgovor treba da traje nekoliko sati. Svakako je manje povoljno
doslednim drţanjem stiĉe se mnogo dublje poverenje sredine, nego za prikupljanje podataka ako se ceo razgovor mora izvesti odjednom,
veštaĉkim glumljenjem potpune identifikacija sa njom. Upravo nego ako se on vodi u više mahova. U prvom sluĉaju se u toku istog
glumljenje potpune identifikacije sa sredinom — koje se uostalom ne razgovora traţe obaveštenja o vrlo razliĉitim pitanjima (na primer,
moţe trajnije prikriti — moţe da stvori nepoverenje ljudi i osećaj da je ekonomskom stanju, poreklu porodice, srodniĉkim odnosima i
istraţivaĉ neiskren i licemeran. vaspitanju dece, stavu prema raznim tradicionalnim obiĉajima i si.).
Na prvi Pogled bi moglo izgledati da tematska raznovrsnost moţe
razgovor uĉiniti zanimljivim. Ali, ako se uzme u obzir da se o svim
Pitanjima ţeli doći do što potpunjih i taĉnijih obaveštenja, po-
378 379
staje razumljivo da ovakav razgovor zahteva od ispitanika vrlo velik
napor. Zbog toga je u ovakvim sluĉajevima ĉesto mnogo povoljnije jima se u drugim oblicima istraţivanja moraju traţiti verbalni iskazi,
da se podaci o razliĉitim, iako meĊusobno povezanim sadrţajima mogu dobiti obaveštenja na osnovu posmatranja. Na primer u
prikupljaju u više navrata. Ako se istraţivaĉ nalazi duţe vremena u sociometrijskim ispitivanjima obiĉno se na osnovu verbalnih iskaza
nekom selu, fabrici i si., on moţe svratiti više puta u istu kuću i prouĉava unutrašnja struktura raznih društvenih grupa. MeĊutim, ako
prikupljati podatke o pojpdinim uţim delo-vima ankete. Ovo istraţivaĉ duţe boravi u nekom selu i po utvrĊenom planu dolazi u
višekratno dolaţenje u dodir sa istim ispitanikom ili porodicom moţe kafanu i na druga mesta gde se ljudi ĉešće sastaju, on moţe
i inaĉe da bude korisno. posmatrajući sastav društava koja se ĉešće okupljaju da utvrdi
Naredna znaĉajna prednost istraţivanja koja se zasnivaju na postojanje pojedinih grupa u odreĊenom delu sela, a da o tome nikoga
dugotrajnijem posmatranju sastoji se u proširenim mogućnostima ne pita. Isto tako se posmatranjem mogu dobiti vrlo korisni podaci za
nepos'edne kontrole dobijenih obaveštenja. U Onim oblicima zakljuĉivanje o ugledu pojedinih ljudi, ĉesto mnogo pouzdaniji od
prikupljanja, kao što je na primer anketa, kad se lica koja podatke odgovarajućih verbalnih iskaza. Niz opaţajnih pcdataka iz
prikupljaju vrlo kratko vreme nalaze u ispitivanoj sredini, mnogo je svakodnevnog ţivota moţe da posluţi u tu svrhu; na primer, naĉin
teţe na pouzdan naĉin proveriti taĉnost i iskrenost pojedinih meĊusobnog pozdravljanja, drţanje prilikom razgovora, da li se oko
obaveštenja dobijenih od ispitanika. Još teţe je ovo postići prilikom nekog pojedinca redovno okuplja grupa ljudi kad se on pojavi na
korišćenja nekih već postojećih izvora. Sva meĊusobna neprotivreĉna nekom skupu, i si. Podaci dobijeni posmatranjem mogu da se
i dovoljno verovatna obaveštenja imaju mnogo izgleda da budu upotrebe i za prouĉavanje meĊuporodiĉnih odnosa. Stanujući u jednoj
prihvaćena kao taĉna. Upravo, okolnost da duţe vreme ţivi u porodici, istraţivaĉ moţe da posmatra njene odnose s drugim poro-
ispitivanoj sredini omogućuje istraţivaĉu da svestrani je utvrdi dicama duţe vremena, i da o njima stvara razne zakljuĉke, bez
vrednost izvornih obaveštenja. On ne prikuplja na brzinu samo potrebe da se posebno o tome raspituje. Izneto je samo nekoliko
verbalne iskaza ljui, da bi ih kasnije sreĊivao i analizirao neko drugi, primera koji pokazuju kako posmatranie moţe ne samo da dopunjuje,
koji nikad nije video ni ispitanike ni opšte prilike u kojima oni ţive. nego ĉak i zameni druge postupke u prikupljanju raznih izvornih
Pošto je putem razgovora došao do nekih obaveštenja, istraţivaĉ obaveštenja i pri tome poveća njihovu pouzdanost, što, naravno, ne
nastavlja da ţivi u istoj sredini. Saznajući sve više o pojedincima, znaĉi da ono treba da eliminiše ostale naĉine prikupljanja.
porodicama, društvenim grupama, on je u stanju da sve realistiĉnije
oceni vrednost svakog pojedinaĉnog izvornog obaveštenja.
Raznovrstan i trajan neposredni dodir s predmetom istraţivanja stvara,
naime, najpovoljnije uslove za korišćenje obaveštenja iz raznih 8. BELEŢENJE PODATAKA
nezavisnih izvora, kao osnovnog naĉela kritike izvornih podataka. Pri
tome ne treba zaboraviti da liĉno posmatranie predstavlja najsolidniji Taĉnost i preciznost beleţenja podataka vaţna je u svakom
oslonac u ispitivanju vrednosti ostalih obaveštenja, kad god se ono, s obliku njihovog prikupljanja Ali sistem beleţenja podataka ima
obzirom na prirodu podataka, moţe u tu svrhu upotrebiti.15) O tome poseban znaĉaj u posmatranju, naroĉito kad se ovo javlja u svojim
koliko se zahvaljujući trajnijem boravku u ispitivanoj sredini moţe trajnijim i kompleksnijim oblicima. U tim sluĉajevima posmatranje
bolje oceniti vrednost pojedinih obaveštenja postoje mnogobrojne se nuţno odvija u difuznijim oblicima pošto vre-mensko-prostorne
anegdote, ali malo sistematskih ispitivanja. A upravo su ovakva konture mnogih dogaĊaja nisu odseĉene, kao na primer u
ispitivanja potrebna za svestranije razmatranje koliko su pojedini eksperimentalnim uslovima, ili prilikom posmatranja malih grupa
postupci prikladni za dobijanje nauĉno upotrebljivih izvornih koje obavljaju neku ĉvršće organizovanu delatnost. Istovremeno
obaveštenja. proces prikupljanja podataka, uzet u ce-lini, dugo traje. Obe ove
Napokon, jedna od osobenosti dugotrajnijih terenskih okolnosti mogu se vrlo štetno odraziti na vrednost prikupljenih
istraţivanja sastoji se u tome što se o mnogim podacima, o ko- podataka, jer izvorna graĊa moţe postati neodreĊena, rasplinuta i
15
biti puna praznina. Ranije je objašnjeno kako se pomoću
) Izgleda da je trajnost boravka u ispitivanoj sredini jedan od bitnih sekvencijalne analize nastoji obezbediti
preduslova za dobijanje taĉnih obaveštenja o teţe vidljivim društvenim pojavama.
(Sire o ovom vid. R. Narroll, Data Quality Control, A New Research Teehnique, The
Free Press, Glencoe, 111., 1962.)
380 381
celovitost istraţivanja i sistematiĉnost njegove iskustvene evidencije. znanja koja iznosi u svome radu. Sasvim je razumljivo da se
Ovde treba istaći da je za postizanje toga cilja dobar naĉin beleţenja komentari unose u izvornu graĊu na naĉin koji ih sasvim jasno
podataka vrlo vaţno tehniĉko sredstvo. odvaja od opazajnih podataka i drugih iskustvenih obaveštenja
Odmah treba reći da je sistematsko beleţenje podataka jedan dobijenih na bilo koji drugi naĉin.
od najnapornijih zadataka u istraţivanjima koja se zasnivaju na Istovremeno sa beleţenjem i komentarisanjem podataka
kompleksnom posmatranju. Neophodno je da se podaci posmatranja odvija se i proces njihovog klasifikovanja. U istraţivanjima kom-
što je mogućno pre zabeleţe i odmah sreĊuju. Beleţenje podataka, pleksnog tipa moţe se desiti da na poĉetku rada ne postoji potpuno
pak, ĉesto zahteva vrlo mnogo vremena, ponekad nekoliko puta više izg-aĊen klasifikacijski sistem za sreĊivanje svih izvornih podataka.
od samog posmatranja. Ako je, na primer, posmatrana moba ili neki Ipak se i u tom sluĉaju mogu upotrebiti razne klasifikacije koje su u
drugi oblik organizacije rada, neki kolektivni oblik zabave, neka sociologiji već dosta odomaćene i priliĉno odgovaraju njenoj
sveĉanost, ili neki sasvim izuzetan dogaĊaj, pisanje solidne i teorijskoj strukturi. Upotrebljeni klasifikacijski sistem moţe usled
dovoljno iscrpne zabeleške zahteva dosta vremena, a po pravilu treba toga biti nepotpun i samo vrlo okviran, da bi postepeno postajao sve
da se završi istog ili najkasnije sledećeg dana. Ponekad usled znatnog potpuniji i odreĊeniji. Na primer, jedna globalna klasifikacija moţe
vremena koje zahteva beleţenje i sreĊivanje podataka moţe da se da se odnosi na osnovne grane delatnosti koje se razvijaju u
poremeti ekonomija istraţivaĉevog radnog vremena, i da mu ispitivanoj sredini, druga na njenu profesionalnu strukturu, treća na
promaknu mnoge društvene pojave koje se dese dok on u svojoj sobi poreklo stanovništva itd.
beleţi i sreĊuje podatke. MeĊutim, vrlo je korisno da klasifikacijski sistem bude
Prilikom beleţenja podataka treba nastojati da se u graĊu elastiĉan i da omogućuje višestrano korišćenje pojedinih izvornih
unosi što više pojedinosti, tj. da zabeleške budu što kon-kretnije, jer obaveštenja. Mnogi podaci mogu imati analitiĉku vrednost sa
se nikad ne moţe znati da li neka pojedinost, koja se b zo zaboravlja razliĉitih stanovišta. Jednom se na osnovu njih moţe nešto zakljuĉiti
ako se odmah ne zabeleţi, kasnije neće biti analitiĉki vrlo korisna. Iz o društvenoj organizaciji zajednice, ili o organizaciji i rezultatima
svake zabeleške treba da se vidi kako se došlo do odreĊenog neke uţe delatnosti. U drugom sluĉaju isti podaci mogu biti korisni
obaveštenja; da li na osnovu posmatranja, bez ikakve istraţivaĉeve za osvetljavanje neke uţe društvene grupe u zajednici. Konkretnije,
intervencije, ili nekim drugim putem, na primer postavljanjem nekog isti podaci o ekonomskoj delatnosti u prvom sluĉaju sluţe kao
pitanja u odreĊenoj situaciji. Obiĉno izvorno obaveštenje nastaje obaveštenja o privrednom ţivotu nekog sela ili gradskog naselja.
kombinovanjem opazajnih podataka s objašnjenjima koja su dali Drugi put se pomoću njih upotpunjava slika nekih uţih grupa, na
uĉesnici na istraţivaĉevu molbu. Vrlo ĉesto ne bi bilo dobro ako bi se primer grupe doseljenika u lokalnoj zajednici. Ako je odnos
istraţivaĉ pretvorio u pasivnog posmatâĉa. Njega ne sme da starosedeoci-doseljenici vaţan za zajednicu u celini, neophodno je da
interesuje samo opa-ţajni sadrţaj ponašanja, nego i kako ljudi koji se se pomoću raznih izvornih podataka mogu što potpunije prikazati obe
ponašaju, kao i ostali prisutni ĉlanovi zajednice, koji su svedoci društvene grupe. Stoga se mora raspolagati podacima o demografskoj
ponašanja, tumaĉe niegov smisao, i kakav stav prema n;emu strukturi, privredi, uĉešću u politiĉkom ţivotu, kulturnim
zauzima'u. Poreklo pojedinih elemenata opisa nekog dogaĊaja ili karakteristikama, školovanju dece. odseljavanju iz zajednice, itd. za
druge društvene pojave treba da se jasno vidi iz zabeleške. svaku grupu ponaosob. Istraţivaĉ, koji raspolaţe pisaćom mašinom,
Uporedo sa registrovanjem izvornih podataka istraţivaĉ moţe da pojedine izvorne zabeleške odmah prekucava u više
treba da beleţi i svoje komentare. Reĉeno je da su ovi komentari prvi primeraka i svrstava u razne jedinice svoga klasifikacijskog sistema,
korak u analizi podataka, i da se njihova vrednost sastoji u tome šô pa će se, na primer, isti ekonomski podatak o nekoj doseljeniĉkoj
porodici nalaziti i u fascikli za graĊu o privredi naselja, i u drugoj
su nastali neposredno posle dogaĊaja. Ponekad naroĉito dok koja se odnosi na doseljeniĉku grupu. Ako se izvorna graĊa paţljivo
istraţivaĉ još nedovoljno poznaje ispitivanu sredinu, pojedini oblikuje, s-eĊuje i komentariše u ćelom toku istraţivanja, to podstiĉe
komentari mogu biti sasvim pogrešni, mogu ostajati na prividu i sekvencijalnu analizu koja se u ovim istraţivanjima treba što više
površini stvari. Ali i tada oni nisu sasvim beskorisni. Na osnovu razviti.
komentara, nastalih u raznim fazama istraţivanja, istraţivaĉ moţe
kasnije da prati svoj saznaj ni put. sve okuke i brzace kroz koje je
morao da proĊe da bi stigao do sa-
382 383
9. LIĈNA JEDNAĈINA POSMATRAĈA pri tom ipak ništa odreĊeno ne vide. Usled stalnog kolebanja paţnje
podaci ovakvih posmatraĉa su obiĉno diskontinuirani iseĉci. Oni su
Liĉna jednaĉina posmatraĉa je sastavni deo šireg epi- ĉesto sposobni za vrlo upeĉatljivo opaţanje nekog kraćeg dogaĊaja s
stemološkog problema objektivnosti nauĉnog saznanja. Njenim, izrazitijim obrisima, ali, ako treba duţe po-smatrati neprekidan tok
ispitivanjem ţeli se što preciznije utvrditi veliĉina i vrste iskriv- nekog procesa, ovakvi posmatraĉi unose u podatke niz grešaka.
ljavanja opaţajnih podataka usled osobenih psihiĉkih karakteristika (3) Vaţan sastavni deo liĉne jednaĉine su i individualne
posmatraĉa, a donekle i njegovog psihiĉkog stanja u ĉasu osobine pamćenja, koje dolaze više do izraţaja ako se podaci
posmatranja. U sledećem poglavlju će se videti da se analogan opaţanja ne mogu neposredno beleţiti, što se u sociološkom
problem javlja i u drugim naĉinima prikupljanja podataka, na primer posmatranju vrlo ĉesto dešava. Neposredno beleţenje podataka se
u obliku anketarske greške. U astronomiji i drugim prirodnim mora ĉesto izbegavati zato što moţe da naruši normalnost situacije,
naukama odavno je primećeno da razni posmatraĉi, i kad ili zato što odvodi paţnju posmatraĉa i oteţava svestranije
upotrebljavaju iste vrlo precizne instrumente za posma-tranje i posmatranje, naroĉito pojava koje se brţe dešavaju. Znatne indi-
merenje, ipak dolaze do podataka koji se više ili manje razlikuju. Što vidualne razlike u pogledu pamćenja mogu se relativno lako zapaziti.
je precizniji instrument kojim se posmatraju ili mere izvorna U svakoj malo većoj grupi anketara naći će se pojedinci koji izvrsno
obaveštenja, to se individualne razlike, koje pro-izilaze.iz liĉnih pamte razne konkretne podatke: liĉna imena i prezimena, godinu
osobina posmatraĉa, mogu preciznije utvrditi. Zbog toga se u roĊenja, odakle je ko rodom, koliko neko domaćinstvo ima zemlje ili
astronomiji kao i u drugim naukama liĉnoj jed-naĉini posmatraĉa stoke, koji mogu da sa puno pojedinosti opišu prostoriju u kojoj je
posvećuje znatna paţnia.18) voĊen razgovor i si. Drugi pojedinci izvanredno pamte verbalne
Liĉna jednaĉina zavisi od nekoliko psihiĉkih osobina karakteristike govora i mogu da repro-dukuju ne samo pojedine
posmatraĉa. Na nju utiĉu (1) brzina, preciznost i strukturne izraze i fraze iz neĉijeg govora, nego da ĉak vrlo pribliţno zapamte
karakteristike opaţaja. Iz psihologije je poznato da opaţaj nije osobeno izraţavanje nekog lica. Nasuprot ovima nalaze se ljudi koji
mehaniĉki zbir neposredno datih ĉulnih oseta, nego se u njemu pamte samo sadrţaj razgovora, a vrlo slabo konkretnu fizionomiju
nalaze i elementi zakljuĉivanja na osnovu ranreg iskustva. Stoga je tuĊeg naĉina izraţavanja. U zavisnosti od problema koji se ispituje,
razumljivo da se opaţaj pojedinih posmatraĉa dosta razlikuje po ove karakteristike pamćenja mogu biti više ili manje znaĉajne za
svojoj strukturi. Kasnije će biti prikazane neke tipiĉne strukture kvalitet podataka.
opaţaja. (4) Pored trajnih individualnih psihiĉkih osobina na
(2) Druga grupa ĉinilaca od kojih zavisi liĉna jednaĉina opaţanje i taĉnost dobijenih podataka vrlo mnogo utiĉe i trenutaĉno
posmatraĉa sastoji se u razliĉitoj sposobnosti za psihiĉku kon- psihiĉko raspoloţenje. Neraspoloţen, uzbuĊen, fiziĉki ili psihiĉki
centraciju u opaţanju. U tom pogledu se ljudi takoĊe mnogo premoren posmatraĉ je manje sposoban za objektivno i precizno
razlikuju. Ima pojedinaca koji su u stanju da satima s podjednakom posmatranje. Zbog toga su pojedinci ĉije se raspoloţenje lakše menja
paţnjom posmatraju neki relativno monoton iskustveni sadrţaj. A na pod uticajem momenta, tj. koji su u psihiĉkom pogledu manje
drugoj strani, postoie tzv. nervĉici ĉija paţnja stalno oscilira i koji ne stabilni, po pravilu manje sposobni za metodiĉko posmatranje. Neki
mogu ni nekoliko minuta da usredsrede svoju paţnju u posmatranju. od njih mogu imati vrlo duboka zapaţanja, ali vrednost njihovog
Zaokupljeni svojim unutrašnjim preţivljavanjima, ovi ljudi ĉesto posmatranja je neujednaĉena usled uticaja ĉešćih promena opšteg
gledaju otvorenim oĉima a da psihiĉkog raspoloţenja.
le
) O liĉnoj jednaĉini posmatraĉa je u metodologiji raznih nauka mnogo (5) U društvenim naukama se u liĉnu jednaĉinu uklju
raspravljano. Ovde će se navesti samo neki radovi iz oblasti društvenih nauka. Vid.
O. Morgenstern. On the Accuracy of Economic Observation, Princeton Universitv ĉuju i izvesne društvene karakteristike posmatraĉa. Pre svega,
Press. Princeton, 1950, p. 14-15: S. F. Nadel. The FounĊations of Social razliĉita sposobnost za uspostavljanje društvenog dodira s dru
Antbrooology, Cohen and West. London. 1953, p. 48—55: O. Lewis, Controls and
Experiments in Field Work. u knjizi A-. L. Kroeber (ed.), Anthropology Today. gim licima. Ima ljudi koji se vrlo nespretno ponašaju u susre
Uni-versity of Chicago Press, Chicago. 1953: J. W. Bennett. Individual Per-spective tima sa licima koja ne ulaze u uţi krug njihovih poznanika i
in Field Work, u knjizi R. N. Adams. J. J. Preis. Human Oraa-nizations Research,
The Dorsey Press, Homewood, 111., 1960, eh. XXXII. za koje uspostavljanje svakog novog poznanstva predstavlja te
škoću. A, s druge strane, ima ljudi kojima je uspostavljanje
novih društvenih dodira, pa makar ovi bili i sasvim površni,
pravo uţivanje i gotovo psihiĉka potreba. U raznim postupcima
384 385
kojima se ispituju individualne sklonosti prilikom savetovanja o
izboru zanimanja nastoje se uzeti u obzir i sposobnost za lako empirijskog etnografa donekle nalik na fotografsku ploĉu, holistiĉki
društveno opštenje. Licu koje nema takve sposobnosti ne save-tuje se etnograf unosi više svoga iskustva u tumaĉenje neposrednog ĉulnog
da se opredeljuje za zanimanja u kojima je ona neophodna. sadrţaja. Treći tip, nazvan socijalni antropolog, ima opaţaj u kome
Sposobnost za uspostavljanje društvenih dodira postaje element liĉne preovladava interes za strukturu i sistem. Usled toga pojedinosti vrlo
jednaĉine posmatraĉa, jer dobijanje podataka i njihov kvalitet zavise brzo išĉezavaju i pojedini opaţaji mogu biti dosta shematiĉni, jer na
od toga kakvu situaciju stvara posmatraĉ koji se radi posmatranja stvaranje njihovih struktura snaţno utiĉu neke posmatraĉeve
ukljuĉuje u neko objektivno stanje; da li on moţe da se lako kreće u pretpostavke. Ova} tip posmatraĉa pokazuje manje sklonosti za
raznim prilikama i u razliĉitim sredinama i da li svojim drţanjem ne paţljivo sagledavanje konkretne ce-line, već naglo prelazi na
unosi u posmatrane situacije neke osobene promene. izdvajanje nekih njenih osnovnih struktura.
Ali, iako je vaţnija i sloţenija nego u prirodnim nau-kama, Pored ovih eksperimentalnih ispitivanja liĉne jednaĉine
liĉna jednaĉina posmatraĉa nije još ni iz daleka dovoljno prouĉena u postoje i druge sugestije kako da se otkloni štetan uticaj indi-
sociologiji. Ima svega nekoliko eksperimentalnih radova, koji su o vidualnih osobina posmatraĉa koje mogu umanjiti objektivnost i
liĉnoj jednaĉini posmatraĉa dcneli priliĉno neosporne rezultate. preciznost podataka.. Neki pisci, na primer O. Luis (O. Lewis),
Rezultate jednog takvog ispitivanja objavio je Dţ. Benit (J. naglašavaju vaţnost istraţivacevog samoposmatrania i savesnog
Bennet),17) koji je ispitivao liĉnu jednaĉinu većih grupa studenata voĊenja dnevnika rada. Posmatraĉ treba da posmatra i sebe, da
trećeg stupnja koji se iskljuĉuju u razna istraţivanja. Njegovi beleţi svoja raspoloţenja, da bi kasnije mogao bar u izvesnoj meri
rezultati su zanimljivi naroĉito zbog toga što pokazuju da razlike, da oceni koliko su njegova trenutna raspoloţenja iskrivila neke
koje se mogu utvrditi u opaţanju i pamćenju, dosta snaţno utiĉu i na iskustvene podatke. Zatim se istiĉe rad »u grupama jer poreĊenje
kasnije više misaone operacije u analizi i konaĉnom sintetizovanju rezultata posmatranja više ĉlanova grupe olakšava da se na licu
podataka. Ispitivanje je izvedeno prikazivanjem nemih filmova koji mesta otklone iskrivljavanja nastala usled individualnih osobina
se sastoje od niza epizoda. Za vreme posmatranja filma ispitanicima pojedinaĉnih posmatraĉa.18)
nije bilo dozvoljeno da bilo šta beleţe, a posle prikazivanja oni su Predlaţe se ponekad, ma da je to svakako manje efikasno
trebali da što taĉnije opišu sadrţaj filma. Na taj naĉin se kontroliše sredstvo za kontrolu liĉne jednaĉine, da pojedino istraţivanje u celini
preciznost vidnih opaţaja. Ali, pošto su podjednako vaţni i slušni kasnije izvode neki drugi istraţivaĉi. Ima nekoliko poznatih
opaţaji, oni su ispitivani odvojeno ĉitanjem sastava razliĉite sluĉajeva da su se rezultati ispitivanja istog naselja ili fabrike do
kojih su došli drugi istraţivaĉi znatno razlikovali od rezultata
strukture i razliĉitog sadrţaja. Odmah posle završenog ĉitanja, od prvobitnog istraţivanja, iako nema razloga da se sumnja u ĉestitost i
ispitanika je traţeno da prema sećanju što taĉnije napisu sadrţaj struĉnost prvog istraţivaĉa. Što se istraţivaĉ u prikupljanju podataka
proĉitanih sastava. više oslanja na svoje primarno iskustvo, i što ga manje kontroliše
Na osnovu podataka ovog ispitivanja Benit je došao do nekim objektivnijim oblicima prikupljanja sistematskih podataka,
zakljuĉka da u liĉnoj jednaĉini preovladavaju uglavnom tri tipa. neke njegove liĉne karakteristike mogu više da utiĉu na njegov opšti
Paţnja lica koja pripadaju prvom tipu, nazvanom empirijski utisak o predmetu istraţivanja i konaĉne zakljuĉke. Ipak je
etnograf, usredsreĊena je na iscrpan opis svih pojedinosti i opis ponavljanje istraţivanja u celini suviše skup, a ipak nedovoljno
priliĉno verno ĉuva stvarni redosled pojedinih elemenata nekog precizan postupak za ispitivanje liĉne jednaĉine, naroĉito ako
sloţenog zbivanja. Drugi tip, nazvan holistiĉkim etnografom, ima izmeĊu prvog i drugog istraţivanja proĊe duţe vreme. Poznato je iz
opaţaj u kome se istiĉe stvaranje celina, i to naroĉito emo- iskustva kako se duboke promene u ţivotu nekog sela mogu desiti u
cionalno-estetskih celina. U tim celinama dominiraju izvesne forme toku 10—15 godina. U takvim sluĉajevima je dosta teško oceniti šta
i emotivni ton koji je izbijao iz nekog dogaĊaja. Pored toga u ovim je od onog u ĉemu se dva istraţivaĉa razlikuju posledica njihovih
celovitim opaţajima ima vrlo mnogo tumaĉenja. Već je reĉeno da razliĉitih liĉnih jednaĉina, shvaćenih u najširem smislu reci, a šta je
opaţaj nije mehaniĉki zbir oseta, nego i izvesno njihovo tumaĉenje. nastalo zbog promenjenih društvenih prilika.
Ali obim tumaĉenja koje se unosi u neposredni opaţaj je razliĉit Svaka nauka u teţnji za egzaktnošću nastoji uspostaviti što
kod razliĉitih tipova. Dok je opaţaj je mogućno neposredni]i dodir s predmetom svojih prouĉa-
!•) J. W. Bennett, op. cit., p. 435-438. 18
) O. Lewis, rad naveden u prim. ls).
386
vanja. Naroĉito je ovo korisno za nauku koja prouĉava pojave što se

IX
zbivaju u vreme istraţivanja. Razvoj raznih oblika sociološkog RAZGOVOR I UPITNIK
posmatranja jeste jedan od preduslova uspesnog nauĉnog izraţivanja
raznih društvenih pojava u aktualnim uslovima i u toku njihovog
zbivanja. Zbog velike raznolikosti društvenih pojava i razliĉitih uslova
u kojima se one prouĉavaju, posma-tranje se takoĊe mora razvijati u
raznim oblicima. Sem toga, odvojeno od drugih naĉina prikupljanja
podataka, ono je nedovoljno za stvaranje iskustvene evidencije za
kompleksno sociološko prouĉavanje. Ali, upravo kao oblik
prikupljanja podataka u kome se mora uspostaviti trajan neposredni Razgovor i upitnik, lako ovaj drugi svakako znatno manje,
odnos s predmetom istraţivanja, posmatranje moţe biti vrlo podesan spadaju, u najĉešće upotrebljavana sredstva za prikupljanje izvornih
organizacijski okvir za upotrebu ostalih postupaka i efikasan korektiv podataka u savremenim sociološkim istraţivanjima. Ponekad se stiĉe
njihovih rezultata. utisak da je anketa gotovo najvaţniji izvor iskustvenih obaveštenja u
sociologiji, što, naravno, odmah izaziva ţuĉne kritiĉke prigovore o
štetnosti „anketomanije". Kad jedan naĉin prikupljanja iskustvenih
podataka poĉne da preo-vladava u nekoj nauci, to ne moţe ostati bez
širih metodoloških posledica, ne samo u oblasti prikupljanja
podataka nego i u re-šavanju drugih metodoloških zadataka. Razvoj
razgovora i upit-. nika je najbolji primer. Teško se oteti utisku da u
savremenim metodološkim priruĉnicima shvatanja o organizaciji i
izradi plana istraţivanja, kao i o naĉinu sreĊivanja i analize prikup-
ljenih podataka nisu suviše podešena uslovima anketnih ispitivanja.
Kako su ova ispitivanja samo jedan osoben oblik prikupljanja
podataka, postoji ozbiljna opasnost da se usled toga neki kljuĉni
metodološki problemi socioloških istraţivanja re-šavaju na šablonski
naĉin. Sem toga, u istraţivaĉkoj praksi su stvoreni vrlo raznovrsni
oblici i tipovi nauĉnog razgovora, a donekle i upitnika, od kojih su
neki posebno prilagoĊeni za prikupljanje odreĊenih vrsta podataka,
odnosno odreĊene uslove ispitivanja. Upotreba njihovog
neadekvatnog oblika stvara nove metodološke slabosti. Sve su to
razlozi da se razgovor i upitnik, kao istraţivaĉka sredstva socioloških
istraţivanja, nešto šire razmotre.
Prethodno treba odrediti osnovne pojmove. Pod nauĉnim
razgovorom (ili intervjuom) se podrazumeva svako prikupljanje
podataka putem govornog opštenja, s ciljem da se dobij ena
obaveštenja upotrebe u nauĉne svrhe. Nauĉni razgovor se
prvenstveno tim svoiim ciljem razlikuje od drugih oblika govornog
opštenja u svakodnevnom društvenom ţivotu, ili od specijalizovanih
razgovora koji su prilagoĊeni nekim posebnim praktiĉnim potrebama
(na primer, od kliniĉkog razgovora, kao jednog od dijagnostiĉkih i
psihoterapeutskih sredstava, od saslu-savanja u istraţnoj i sudskoj
praksi, personalnog razgovora prijom Primanja u sluţbu i drugim
povodima, novinarskog intervjua i si. Ovaj osobeni cilj nauĉnog
razgovora utiĉe na njegove
388 389
oblike i naĉin izvoĊenja. Ali, kao što će se videti, neki oblici nauĉnog i kad ne bi imali neke prednosti nad drugim naĉinima prikupljanja.
razgovora se formalno vrlo malo razlikuju od drugih razgovora, pre Zbog toga treba objasniti u ĉemu se sastoje te prednosti.
svega kliniĉkih, a zatim i spontanih razgovora iz svakodnevnog (1) U jednom od prethodnih poglavlja su postupci za
ţivota, a sadrţe i neke postupke karakteristiĉne za utvrĊivanje prikupljanje iskustvenih obaveštenja podeljeni u dve osnovne grupe:
ĉinjeniĉnih podataka pomoću saslušanja u istraţ-no-sudskom prvu saĉinjavaju postupci pomoću kojih se prikupljaju obaveštenja
postupku. MeĊutim, karakter društvenog odnosa se bitno razlikuje — koja u društvu nastaju nezavisno od nauĉne delat-nosti, a drugu
nauĉni razgovor se zasniva na naĉelu dobrovoljne saradnje ispitanika i postupci pomoću kojih se izvorna obaveštenja stvaraju radi specifiĉno
ne vodi se radi preduzimanja bilo kakvih društvenih sankcija ili nauĉnih potreba i ciljeva. Razgovor i upitnik spadaju u ovu drugu
drugih praktiĉnih mera (te-rapeutskih, vaspitnih, savetodavnih, grupu i uz posmatranje su njen najvaţniji postupak, znatno elastiĉniji
administrativnih i si.) prema ispitaniku ili drugim licima. Jedini cilj od posmatranja. Već je istaknuto da se posmatrati mogu samo
nauĉnog razgovora jeste-dobijanje nauĉno korisnih i upotrebljivih aktualni iskustveni sadrţaji koji su, po pravilu, nezavisni od
obaveštenja. istraţivanja. Samo izuzetno, u eksperimentima, mogu se stvarati
Pismeni upitnik je obrazac kojim se pismenim putem traţe odreĊene situacije podešene za posmatranje nekih iskustvenih pojava.
neka nauĉna obaveštenja. Osnovna razlika izmeĊu razgovora i Usmenim ili pismenim putem, meĊutim, mogu se traţiti izvorna
pismenog upitnika jeste u dobijanju obaveštenja bez po-sredstva lica obaveštenja daleko nezavisnije od aktualnog stanja u ĉasu
koje vodi razgovor. Inaĉe i razgovor se najĉešće vodi na osnovu prikupljanja. S obzirom na ograniĉenu mogućnost eksperimentisanja,
nekog upitnika. Radi terminološke jasnoće, upitnik po kome se vodi nauĉni razgovor i upitnik su jedno od najvaţnijih sredstava aktivnog
razgovor nazvaće se osnovom razgovora. U formalnom pogledu stvaranja izvornih nauĉnih obaveštenja o ĉoveku i društvu. Mnoga od
nema veće razlike izmeĊu pojedinih vrsta upitnika i osnova tih obaveštenja ne bi verovatno bez nauĉne intervencije nikad nastala,
razgovora; i pismeni upitnici i osnove razgovora mogu biti otvorenog ili se bar ne bi fiksirala u trajnijem i sistematskom obliku.
tipa ili ĉvrsto strukturisani, ograniĉeni na nekoliko pitanja ili vrlo (2) Nauĉni razgovor i upitnik, bar u onim oblicima u
iscrpni. Grupno popunjavanje upitnika u prisustvu lica koje kojima se danas najĉešće upotrebljavaju u sociologiji, razvijali su se u
ispitanicima daje potrebna obaveštenja i uputstva za popunjavanje, tesnoj vezi sa statistiĉkom teorijom uzorka. Mada teorija uzoraka još
da bi svaki od njih mogao samostalno popuniti upitnik, jeste prelazni nije ni izdaleka dovoljno prilagoĊena svim sociološkim potrebama,
oblik izmeĊu razgovora i upitnika. sprega izmeĊu razgovora i uzorka je mnopo olakšala da se poveća
U zavisnosti od karaktera razgovora, lice koje ga vodi, sistematiĉnost u prikupljanju iskustvenih obaveštenja. Treba se
nazvaće se anketarom ili ispitivaĉem. Pod anketom se podrazumeva podsetiti da se sistematiĉnost iskustvene evidencije sastoji od: (a)
jedan odreĊen naĉin prikupljanja podataka, širi po bnv'u ispitanika, sadrţinske potpunosti obaveštenja; (b) precizno utvrĊenog
ali sa jednostavnijim sadrţajem i relativno kratkim trajanjem iskustvenog delokruga za koji su na osnovu prikupljenih podataka
prikupljanja. „Dubinska" prouĉavanja pomoću razgovora, i kad se mogućna metodološki ispravna uopštavanja, i (c) standardizacije
obavljaju na osnovu sluĉajnih (tj. ne-namernih uzoraka, obiĉno se, i s procesa prikupljanja radi obezbeĊenja relativno homogenih i
pravom, ne nazivaju anketom. Ulozi lica koje vodi razgovore ove meĊusobno uporedivih podataka. Jasno utvrĊen iskustveni sadrţaj o
vrste mnogo više odgovara pojam ispitivaĉa, pošto ona moraju imati kome treba prikupiti obaveštenja i jedinstvena (što ne treba shvatiti
znatno šire struĉne kvalifikacije od anketara. Lica koja odgovaraju na kao jednoliĉna) proceduralna pravila prikupljanja spadaju u
pitanja, bilo usmeno ili pismeno, nazvaće se ispitanicima. preduslove postizanja prve i treće osobine sistematiĉnosti iskustvene
evidencije. Oba ova preduslova se nastoje ostvariti pomoću osnove za
1. razgovor, odnosno upitnika i razradom pravila o naĉinu prikupljanja
podataka. Teorija uzoraka je mnogo olakšala ostvarivanje druge
U ĈEMU SE SASTOJI VREDNOST RAZGOVORA I osobine sistematiĉnosti, time što je omogućila da se znatno smanji
UPITNIKA broj neophodnih pojedinaĉnih izvornih obaveštenja, a pri tom ne _
izgubi mogućnost uopštavanja i prouĉavanja raznih varijacija
Široka upotreba razgovora i upitnika u savremenim so- odreĊene vrste pojava. Sadrţaj izvornih obaveštenja se usled
ciološkim istraţivanjima bila bi neshvatljiva kad oni ne bi bili vrlo smanjivania njihovih neophodnih koliĉina moţe znatno proširiti.
podesni za prikupljanje mnogih iskustvenih obaveštenja Time se ublaţava ranije neophodna alternativa izmeĊu
390 391
uskog sadrţaja prikupljenih izvornih obaveštenja na osnovu dinamiĉnijih društvenih procesa, kao i za stvaranje preciznijih
potpunog obuhvata u širokom iskustvenom delokrugu (statistiĉki vremenskih preseka o stanju prouĉavanih pojava u širim društvenim
popisi) i iscrpnih obaveštenja u pojedinaĉnim sluĉajevima. Sadrţaj okvirima.
razgovora, izvoĊenih u metodiĉno izabranom uzorku, moţe da bude
vrlo širok, a uopštavanja ipak osnovana. Sem toga, smanjenje broja
neophodnih izvornih obaveštenja olakšava poboljšanje njihovog 2.
kvaliteta. I dok je pre nekoliko decenija u metodologiji mnogo
raspravljano o razlikama izmeĊu statistiĉkih i monografskih TEŠKOĆE U KORIŠCENJU PODATAKA DOBIJENIH
istraţivanja, koje su se obiĉno smatrale neotklo-njivim, razvoj i šira RAZGOVOROM I UPITNIKOM
primena teorije uzoraka utiĉe da te razlike postaju sve manje.
(3) Dalja prednost razgovora i upitnika ogleda se u tome što Ali prikupljanje nauĉno upotrebljivih podataka putem
se sadrţaj na koji se podaci odnose, u pore'Ċenju s posma-tranjem razgovora i upitnika, ili, drugim recima, putem govornog ili pismenog
znatno proširuje. Ranije je reĉeno da posmatranju nedostaje verbalnog opštenja, nailazi na niz teškoća, koje se mogu podeliti u tri
vremenska dubina i da se zbog toga posmatrane pojave teško osnovne grupe: (a) epistemološke, (b) psihološke i (c) društvene. U
ukljuĉuju u odreĊenu vremensku perspektivu. Na svaku, pak, stvarnosti se mnoge od ovih teškoća meĊusobno prepliću, <ali ih radi
znaĉajniji oblik ponašanja ljudi ne utiĉe samo aktualno stanje, nego i boljeg razumevanja treba analitiĉki razdvojiti.
njihovo prošlo iskustvo i njihova oĉekivanja i planovi za budućnost. (a) Epistemološke teškoće. U ovoj vrsti prikuplianja
Podaci o prošlim iskustvima u odnosu prema budućnosti se teško podataka koriste se u nauĉne svrhe iskustvena obaveštenja do-bijena
mogu dobiti posmatranjem, a oni su vrlo korisni i ĉesto neophodni za na osnovu posmatranja i samoposmatranja ljudi koji nemaju struĉne
objašnjavanje raznih društvenih pojava. Sem toga. ranije je reĉeno da kvalifikacije za nauĉno posmatranje. Sposobnosti pojedinih ispitanika
je posmatranju pristupaĉna preteţno spoljašnja strana ljudskog u tom pogledu se u razliĉitoj meri pribliţavaju idealnim osobinama
ponašanja, a manje njegovi psihiĉki elementi o kojima se razgovorom nauĉnog posmatranja odreĊenih pojava. Struĉnost posmatraĉa je
ili pismenim putem mogu dobiti znatno potpunija obaveštenja. Usled jedan od bitnih preduslova kvaliteta izvornih obaveštenja. A kako je
oba ova sadrţinska proširenja, prikupljanje podataka pomoću ona razliĉita kod raznih ispitanika, nastaju izvorna obaveštenja
razgovora moţe obuhvatiti ĉitav vremenski period na koji se odnosi nejednake vrednosti, što nesumnjivo oteţava njihovu nauĉnu
ţivotno iskustvo ispitanika. Ovo, naravno, ne znaĉi da u tom vremen- upotrebu. Zatim, izvorno posmatranje ili samoposmatranje ispitanika
skom intervalu, koji je potencijalno najpodesniji za egzaktnije se rukovodilo svakodnevnim praktiĉnim potrebama i nije moralo da
prouĉavanje niza društvenih pojava, ne treba koristiti i druga sredstva uzme u obzir neke nauĉno znaĉajne osobine odreĊenih pojava. Usled
za prikupljanje podataka, ali su u njegovom okviru razgovor i upitnik toga granica izmeĊu korišćenja podataka što nastaju nezavisno od
najelastiĉnija sredstva za stvaranje sistematske iskustvene evidencije nauke i njihovog aktivnog stvaranja u nauĉne svrhe nije odseĉna.
o svim iskustvenim sadrţajima koji u dovoljnoj meri ulaze u Iskustvo .nastalo nezavisno od nauke je i u ovom obliku prikupljanja
individualno iskustvo ispitanika. izvorna osnova podataka, samo što istraţivaĉki postupak aktivnije i
(4) Naredna prednost razgovora i upitnika sastoji se u sistematiĉno utiĉe na izdvajanje potrebnih obaveštenja iz te postojeće
velikoj brzini prikupljanja podataka. Ako se tome doda da se iskustvene osnove. Ali, ako podaci, bar potencijalno, u njoj ne
prilikom upotrebe jednostavnijih oblika razgovora relativno lako postoje, ovo nastojanie ne moţe uroditi plodom. Samo u posmatranju
mogu obuĉiti brojni anketari, postaje jasno zašto se brzina nauĉnika moţe se ĉitav proces prikupljanja podataka potpuno
prikupljanja moţe udruţiti s velikom širinom istraţivaĉkog zahvata. podrediti nauĉnim ciljevima i kriterijima.
Za nekoliko dana mogu se prikupiti podaci koji se odnose na ĉitavu Treba, zatim, dodati da su pojave o kojima se traţe obaveštenja
pojedinu zemlju, a potencijalno i razne zemlje. U naĉelu se mogu mogle da imaju vrlo razliĉitu ulogu u ţivotu poiedi-nih ispitanika; da
proširiti i društvene razmere posmatranja; ali, kako je posmatranje su pm. imali razliĉite mogućnosti i neiednake Je ^? se ° niima potpunije
znatno sporiji proces, ovo bi zahtevalo daleko veće materijalne i objektivnije obaveste. Saznanja o razliĉitom uĉešću poiedinaca u
izdatke. Postizanje potrebne brzine prikupljanja podataka moţe biti raznim društvenim odnosima i procesima, kao i o njihovoj razliĉitoj
vrlo vaţno prilikom prouĉavanja obaveštenosti i intere-
3
9
392 393
sovanjima mogu biti sociološki vrlo znaĉajna. Ĉesto se, meĊutim, na liĉnosti. Nauĉna upotrebljivost podataka samoposmatranja stoga u daleko
osnovu podataka dobijenih razgovorom ne zakljuĉuje o tome nego o većoj meri zavisi od iskrenosti ispitanika, nego kad Se traţena obaveštenja
ĉinjeniĉkom stanju, iako je vrednost pojedinih obaveštenja u tom odnose na iskustveni sadrţaj koji mogu posmatrati nezavisni pojedinci. Ali,
pogledu, u zavisnosti od razliĉitog individualnog iskustva ispitanika, vrlo upravo usled toga dobija vrlo veliki epistemološki znaĉaj teškoća da se meĊu
nejednaka. podacima, dobijenim samoposmatranjem ispitanika, razlikuju iskrena i
Posebne teškoće iskrsavaju prilikom ispitivanja iskrenosti i taĉnosti taĉna obaveštenja od svesnog pretvaranja, nesvesnih oblika sa-moopravdanja
podataka dobij enih putem samoposmatranja. Pre svega, zbog neobiĉno i pokušaja da se naĊu racionalni ili društveno prihvatljivi izgovori za
sloţene strukture ljudskog psihiĉkog ţivota samoposmatranje nailazi na iracionalna ili nedozvoljena ponašanja, (b) Psihološke teškoće. U ovu grupu
velike prepreke i zahteva još veću kulturu od posmatranja raznih sadrţaja u spada najpre razliĉit opšti psihiĉki nivo individualnog iskustva ispitanika u
spoljnem svetu. Ali ovde se ne radi toliko o teškoćama pouzdanog zavisnosti od njihove bistrine, stepena mentalne zrelosti i sreĊenosti,
samoposmatranja, nego o posebnim teškoćama proveravanja taĉnosti psihiĉkog stanja u ĉasu prikupljanja podataka, a zatim i od stupnja
njegovih podataka. Već su ranije izneti razlozi protiv odbacivanja upotrebe
obrazovanja. Kasnije će se videti da se ova teškoća ĉesto nastoji otkloniti na
podataka samoposmatranja u nauci. Ali, tim pre treba biti naĉisto s
dosta šablonski naĉin time što se sadrţaj i naĉin prikupljanja podataka
epistemološkim teškoćama koje su povezane s prihva-tanjem podataka
samoposmatranja, a koje se odnose prvenstveno na njihovo proveravanje. prilagoĊava vrlo nisko shvaćenom prošeku.
Obiĉno se u nauĉnoj upotrebljivosti podataka dobijenih samoposmatranjem U tesnoj vezi sa razliĉitim psihiĉkim nivoom individualnog iskustva stoji i
zakljuĉuje na osnovu nekih objektivnih oblika ponašanja odreĊenih lica. Ali, razliĉita sposobnost ispitanika da razumeju verbalne simbole i potpunije
korelacija izmeĊu subjektivno usvojenih ideala i vrednosti, stavova, teţnji i verbalno izraze vlastito iskustvo. Ove razlike mogu biti zanimljiv predmet
planova, i odgovarajućeg objektivnog ponašanja ĉesto nije visoka, a još posebnih socioloških prouĉavanja, ali one stvaraju velike teškoće u
ĉešće nije linearna. Iskrenost i taĉnost podataka o unutrašnjem ţivotu, prikupljanju dovoljno potpunih i uporedivih izvornih podataka putem
dobijenih samoposmatranjem, ne mora da zavisi od toga da li su odreĊena razgovora i upitnika. Već zbog manje mogućnosti verbalnog izraţavanja,
unutrašnja stanja pratila odgovarajući oblici objektivnog ponašanja. odreĊena iskustva ostaju teţe pristupaĉna nauci i postoji opasnost da se usled
Pesnikova predsmrtna poruka „mnogo hteo, mnogo zapoĉeo" ima vrlo opšte toga ne uzmu u obzir prema svom stvarnom društvenom i nauĉnom znaĉaju.
vaţenje u ĉovekovom ţivotu. Istovremeno, sociologiju ne interesuju samo Obe ove teškoće, u kojima su individualni psihološki ĉinioci vrlo ĉesto
objektivna ljudska ponašanja, već i subjektivna stanja koja su sa njima povezani s društvenim, pojavljuju se u izrazitom vidu u širim istraţivanjima
povezana. Po pravilu, ova subjektivna stanja su takoĊe deo odreĊene koje se odnose na razne društvene slojeve. Ne retko se dešava da se u takvim
društvene situacije. Šta više, odnos izmeĊu unutrašnjeg psihiĉkog stanja i istraţivanjima u jednim slojevima ljudi podsmevaju uprošćenosti
objektivnog ponašanja odreĊuje u mnogim sluĉajevima karakter ponašanja. istraţivaĉkog postupka, a da je u drugim slojevima taj isti pristup
Bez poznavanja tog odnosa ne moţe se razlikovati moralno ponašanje od nedovoljno razumljiv i preteţak.
ponašanja' koje je samo formalno usklaĊeno s moralnim i pravnim nor- Naredna opšta teškoća psihiĉke prirode prilikom kori-scenja podataka
mama, ali te norme nisu njegovi motivi, a i usklaĊenost je ĉesto samo dobijenih razgovorom, ako se ovi odnose na neke prošle dogaĊaje, proizilazi
prividna. Sociološki znaĉajan pojam razdvojene liĉnosti odnosi se upravo na iz osobina pamćenja i zaboravljanja. Pamćenje i zaboravljanje su izrazito
trajnu i duboku suprotnost izmeĊu izvornog ţivotnog iskustva pojedinca i selektivni psihiĉki procesi; oni su ukljuĉeni u opštu strukturu liĉnosti i igraju
njegovog spoljašnjeg društvenog ponašania.MeĊutim, upravo ova mogućna u ţivotu pojedinca znaĉajnu ulogu, koja svakako nije samo saznajno-
nepodudarnost izmeĊu intimnog psihiĉkog iskustva i odgovarajućih oblika racionalne prirode. Šta će se od ranijeg iskustva oĉuvati u pamćenju zavisi
ponašanja znatno oteţava proveravanje podataka samoposmatranja. Nema od kasnijeg razvoja odreĊene liĉnosti. tr *°â Se *Z retrosPektivnih podataka sa
neposrednog objektivnog iskustvenog sadrţaja koji bi mogao da sluţi kao više sigurnosti moţe zakljuĉivati o tome kako ispitanici gledaju na neke
kriterij za proveravanje taĉnosti iskaza samoposmatranja. Kritenj se mora prošle dogaĊaje i svoia raniia iskustva nego što se u prošlosti stvarno desilo.
stvarati posredno, obiĉno na osnovu teorijskog povezivanja vrlo raznovrsnih Već ovih nekoliko napomena pokazuju da prikupljanje podataka putem
obaveštenja o ispitivanoj razgovora i upitnika i njihovo kasnije kori-
394 395
šćenje treba da se zasnivaju na što solidnijoj psihološkoj osnovi. u konkretnim uslovima — dobiju razgovorom ili upitnikom, jeste osnova za
Sistematskom prouĉavanju ovih problema poĉinje se poklanjati nešto veća razmatranje i rešavanje niza metodoloških zadataka, radi donošenja što
paţnja tek u novije vreme, ali prakticizam još uvek preovladava. 1) razumnijih odluka.
(c) Društvene teškoće. Ovaj naĉin prikupljanja podataka
predstavlja osoben vid simboliĉkog društvenog opštenja. Iz svakodnevnog 3.
iskustva, koje je potvrĊeno nizom istraţivanja simboliĉkog društvenog
opštenja, poznato je da se u njemu prilikom prenošenja poruka odreĊenog POREKLO RAZLIĈITIH OBLIKA RAZGOVORA
sadrţaja pojavljuju razne društvene prepreke. Na tim saznanjima se i zasniva I UPITNIKA
pomenuta Dţankerova podela obaveštenja na javna, poverljiva, tajna i pri-
vatna. Pomoću niza postupaka o kojima je već bilo govora, a koji će se dalje Oba ova istraţivaĉka sredstva javljaju se u sociološkim
konkretizovati u analizi društvenog odnosa koji se uspostavlja u razgovoru istraţivanjima u vrlo razliĉitim oblicima. Većina od tih oblika su se već
izmeĊu ispitivaĉa (anketara) i ispitanika, nastoje se otkloniti društvene razvili u svoje osobene sociološke varijante, ali su na njima još primetni
prepreke koje bi mogle da oteţaju ili ĉak onemoguće dobijanje nauĉno tragovi razliĉitog porekla. Malo istorije stoga neće biti na odmet.
upotrebljivih iskustvenih obaveštenja. Druge teškoće u simboliĉkom, (1) Jedan od najstarijih izvora savremenih oblika razgovora i
opštenju su posledica društveno uslovljenih razlika u jeziku i sposobnosti upitnika jeste iskustvo statistiĉkih popisa i drugih masovnih statistiĉkih
verbalnog istraţivanja odreĊenog ţivotnog iskustva. ispitivanja. Klasiĉna popisnica, ograniĉena na nekoliko osnovnih
Ipak treba naglasiti da ni jedna cd pomenutih teškoća nije apsolutna demografskih, ekonomskih, prosvetnih i još nekih društvenih obeleţja, kao
i nema isti znaĉaj u svim konkretnim sluĉajevima. Znaĉaj pojedine teškoće u što su narodnost, drţavljanstvo i veroispovest najbolje karakteriše ovaj oblik
ovom obliku prikupljanja iskustvenih podataka moţe se svestranije oceniti prikupljanja podataka, koji je usmeren na mali broj svima uglavnom
jedino ako je prethodno dovoljno jasno odreĊen sadrţaj i društveni smisao poznatih i razumljivih obaveštenja, koja se usled toga mogu relativno lako
traţpnih obaveštenja, a zatim i da li se ova odnose na neko objektivno po- dobiti, i koja mogu prikupljati i lica bez posebne struĉne spreme posle
stojeće ĉinjeniĉko stanje ili na subjektivno odnošenje ispitanika — kratkog obuĉavanja. Isto naĉelo ograniĉavanja na najosnovnija obaveštenja
nekadašnje ili aktualno — prema odreĊenim objektivnim okolnostima, objektivne prirode dolazi do izraţaja i u radu redovnih statistiĉkih sluţbi.
odnosno da li se pomoću nekog obaveštenja ne ţeli saznati nešto o Neke sociološke ankete o manjem broju objektivnih obeleţja vrlo su sliĉne
perspektivi u kojoj ispitanik gleda na budućnost. Ponekad je teţe dobiti po svome pristupu pomenutim klasiĉnim statistiĉkim akcijama. U novije
adekvatne podatke o ĉinjeniĉkom stanju; ne samo kad se obaveštenja odnose vreme ovakve ankete se organizuju i kao dopunski deo statistiĉkih popisa.
na davnoprošle dogaĊaje, nego i na savremene prilike. U drugim Ako su usmerena na neke sociološki znaĉajne društvene odnose i procese, na
sluĉajevima, kada je objektivno ĉinjeniĉko stanje poznato, vrlo je sloţen put primer bitna strukturalna obeleţja ili razne oblike društvene pokretljivosti, i
saznavanja kako se ljudi prema njimu subjektivno odnose, naroĉito kad se ako se izvode u velikim uzorcima, ova ispitivanja mogu biti za sociologiju
subjektivni odnos nalazi u raskoraku sa postojećim društvenim normama i izuzetno korisna. Stoga je potcenjivanje ovih relativno prostih oblika
shvatanjima koja preovladava ju u društvu, odnosno u raznim uţim prikupljanja podataka koje postoji u nekim sociološkim krugovima sasvim
društvenim oblicima. Druga teškoća nastaje usled toga što znaĉajniji delovi pogrešno. Njihova vrednost zavisi od toga da li stvaraju sistematsku
subjektivnog odnosa prema stvarnosti izviru iz dubljih, ali i manje svesnih evidenciju o nekim globalnim društvenim odnosima i procesima.
struktura liĉnosti ispitanika. Ali u svakom sluĉaju jasno shvatanje prirode (2) Drugi snaţan podsticaj za razvoj savremenih oblika razgovora
traţenih obaveštenja i razumevanje realnih teškoća da se ona - i upitnika dalo je iskustvo raznih komercijalnih anketa u ispitivanju trţišta,
kao i elementarnih ispitivanja javnog mnjenja, a pre svega izbornog
') MeĊu sistematskim radovima o razgovoru i upitniku najviše se ponašanja. U ovim ispitivanuma
raspravlja o ovim pitanjima u knjizi R. L. Kahn, Ch. F. Cannel , The Dvnamics of
Intervieiving, J. Willey, New York, 1958, ch, 2, et passvm. Vid. takode rad M. - i pored-brojnih, već posloviĉnih odstupanja — prikupljanje podataka
Kaljević, Istinitost verbalnih iskaza, Sociologija, goa. VI (1964), br. 3-4, str. 107- pomoću razgovora i upitnika najpre poĉelo šire povezivati sa teorijom
134. uzoraka. Navedena odstupanja sastojala su se u tome što se uzorci nisu
stvarali metodološki ispravno, pa su
396 397
ţnja je usredsreĊena na svestrano osvetljavanje konkretnog sluĉaja.

zbog nereprezentativnosti uzoraka rezultati bili vrlo pristrasni. (Na Višekratnim razgovorima nastoji se stvoriti „dubinski snimak"
primer. u sluĉajevima kad su upitnici upućivani pretplatnicima ispitanikove liĉnosti u aktualnom i genetiĉkom preseku, kao i
pojedinih novina i ĉasopisa, pretplatnicima telefona ili licima ĉije su njegovih sadašnjih i prošlih ţivotnih uslova. Tok razgovora je gotovo
adrese bile poznate iz raznih spiskova u kojima nije bilo obuhvaćeno sasvim nedirektivan, ali je uloga ispitivaĉa ipak izrazito aktivna,
celokupno stanovništvo odreĊenog podruĉja, a zakljuĉci su aktivnija nego u bilo kom drugom obliku razgovora. On podstiĉe
uopštavani za ukupno stanovništvo.) Dalja karakteristiĉna osobina ispitanika na što potpuniju ispovest, pomaţući mu pri tom da iznese
ovog oblika prikupljanja podataka jeste teţnja za što većom najneuralgiĉnije delove svoga iskustva. Smatra se da ovo, pored
ekspeditivnošću, jednostavnošću postupaka i za što brţim dobijanjem ostalog, ima i terapeutski korisne posledice katarze, tj. psihiĉkog
rezultata. To dolazi do izraţaja u malom broju pitanja, koja se mogu rasterećenja i olakšanja. MeĊutim, ako se nepaţljivo vodi, ovaj oblik
postaviti „na kućnom pragu", standardizovanom naĉinu postavljanja razgovora moţe imati upravo suprotne posledice.3) Sem ovih
pitanja, preteţnoj upotrebi pitanja sa unapred utvrĊenim odgovorima, proceduralnih iskustava, iz psihijatrije, a naroĉito iz psihoanalize,
kao i najjednostavnijih merila (Likertova skala). Ovaj naĉin stalno su dolazila upozorenja o neophodnosti kritiĉkog stava prema
prikupljanja podataka bio je jedno vreme u sociološkim krugovima iskazima ispitanika koji se odnose na motive njihovog ponašanja, kao
vrlo popularan i vatreno zastupan.2) On se i danas i u svetu i kod nas i sugestije kako treba otkrivati pravi smisao pojedinih simbola koji se
ĉesto susreće. Njegovo šablonsko prenošenje na ispitivanje raznih pojavljuju u iskazima.4) Kliniĉka medicinska praksa uticala je na
nauĉnih problema za koje nije dovoljno prikladan izazvalo je brojne i razvoj razgovora i posrednim putem, preko iskustva tzv. socijalnog
vrlo oštre reakcije. Većina kritiĉara „anketo-manje" ima u vidu ovaj rada.
oblik prikupljanja podataka putem razgovora i upitnika. (5) Jedan poseban oblik razgovora, tzv. grupni razgovor,
(3) Etnološki oblici razgovora su pravi antipod komer- poĉeo se u sociologiji primenjivati pošto se prethodno pojavio u
cijalnim anketama i uobiĉajenom naĉinu ispitivanja javnog mnenja. socijalnoj psihologiji, prvenstveno u dinamiĉkom prouĉavanju malih
Karakteristiĉno je za ove razgovore da se izvode na osnovu opštih, grupa. Kao savremen oblik prikupljanja podataka, grupni razgovor se
okvirnih uputstava i podsetnika. Pošto se ispitivaĉ obiĉno duţe razvio zahvaljujući, pre svega, delatnosti K. Levina (Lewin) i njegove
zadrţava na terenu, razgovor je tesno povezan sa posmatranjem i škole.5)
obiĉno se izvodi na neformalan, nestandardizo-van naĉin, prema Razgovor kao sredstvo za prikupljanje izvornih obave-štenja
konkretnim prilikama. Dalja osobenost ove istraţivaĉke tradicije jeste ima, dakle, raznoliko poreklo, a i pojavljuje se u savre-menim
izrazita nesistematiĉnost u izboru ispitanika, uz naglašeno oslanjanje sociološkim istraţivanjima u vrlo razliĉitim oblicima, što je sasvim
na dobro obaveštene pojedince (tzv. pametare). Ovakav naĉin izbora razumljivo i korisno jer se pomoću njega prikupljaju najraznovrsnija
odgovara prvenstvenom cilju mnogih etnoloških ispitivanja da utvrde iskustvena pbaveštenja. Pojedini tipovi razgovora podesni su za
društvenu normu neke vrste ponašanja, a ne i da ispitaju postojeća prikupljanje odreĊenih vrsta podataka, a i zahtevaju razliĉitu struĉnu
odstupanja od norme, što je neophodno za iskustveni opis ponašanja. spremu anketara, odnosno ispitivaĉa. Odluka o najsvrsishodnijem
Kako se ĉesto ţeli utvrditi neki raniji društveni oblik ili element obliku razgovora moţe se stoga doneti samo ako se uzme u obzir
kuHure. koji u aktualnim uslovima postoji više u sećanju nego u priroda istraţivaĉkih ciljeva, struĉnost lica koja treba da ga vode,
društvenoj praksi, oslanjanje na „pametare" izgleda još više finansijske mogućnosti i vreme u kome treba prikupiti podatke. Kada
opravdano. se, pak,
(4) Znaĉajan uticaj na jedan poseban oblik razgovora koji se
upotrebljava u sociološkim istraţivanjima, izvršila su iskustva 3
) U sociološkim istraţivanjima — izvan kriminologije i soci
psihijatrijsko-kliniĉke prakse. Pošto su postavljanje dijagnoze i jalne patologije — ovaj oblik razgovora je najviše upotrebljavala Majo-
leĉenje osnovni ciljevi kliniĉkih ispitivanja, sva pa- °va (Mayo) škola u industrijskoj sociologiji. Vid. F. J. Roethlisberger,
W. J. Dickson, Management and the Worker, Harvard Universitv Press,
5
) Pojedini metodološki radovi o razgovoru i upitniku imali su preteţno u Cambridge, Mass., 1947
4
vidu oblike u kojima se oni pojavljuju u anketnim ispitivanjima ovog tipa. Vid., na ) H. D. Lasswell, Contribution of Freud's Insight Interview
primer, M. B. Parten, Survevs, Polis and Samples, Harper, New York, 1950. C. A. to the Social Science, American Journal of Sociology, vol. 45 (1939), Na 3.
Mozer, Metodi anketiranja u istraţivanju društvenih pojava, Kultura, Beograd, 1962. , . 5) U poslednje vreme grupni razgovor nastoji da razvije Hork-
hajmer-Adornova škola u nemaĉkoj sociologiji. Vid. W. Mangfold, Gegen-
stand und Methode des Gruppendiskussionsverfahrens, Frankfurter
lqfinrage ZUr Soziol°Sie' Bd- 9> Europaische Verlagsanstalt, Frankfurt,
9
"0. Ipak ovaj oblik razgovora je do sada relativno malo upotrebljavan.
398 399
putem razgovora prikupljaju sadrţajno raznovrsniji podaci — a biti jednokratni ili se o istom, odnosno meĊusobno povezanom
raspolaţe se dovoljno struĉnim ispitivaĉima — obiĉno je najbolje sadrţaju nekoliko puta ponavljaju (tzv. panel ispitivanja); ovaj oblik
kombinovati osobine raznih tipova razgovora. Konkretnije, tada se višekratnih razgovora se najpre poĉeo upotrebljavati u prouĉavanju
mogu upotrebiti jednostavna pitanja (popisnog tipa) za neke javnog mnenja, a moţe biti koristan u prouĉavanju mnogih
elementarne i opštepristupaĉne ĉinjeniĉne podatke, a pitanja sa kratkoroĉnijih društvenih promena.6)
slobodnim odgovorima, i uz aktivno uĉestvovanje ispitivaĉa u Do sada se u metodologiji najviše raspravljalo o relativno
procesu dobijanja odgovora, sliĉno kliniĉkoj p.aKsi ispitivanju nekih jednostavnim i ĉvišće strukturisanim tipovima razgovora kakvi se
sloţenijih društvenih i psihiĉkih sadrţaja; od ispitivaĉa se moţe traţiti obiĉno javljaju u masovnijim anketama. To je priliĉno jednostran stav
da posmatraju odreĊene pojave koje se mogu zapaziti za vreme ne samo prema postojećoj istraţivaĉkoj praksi, nego još više prema
razgovora, kao i da eventualno izvedu neka merenja i si. Teorijsko- oĉiglednim potrebama da se razgovor i upitnik svestranije prilagode
sadrţinski ciljevi i objektivne mogućnosti treba, dakle, da odluĉujuće istraţivaĉkim zadacima sociologije. Ali u svim nastojanjima da se
utiĉu na izbor najpogodnijeg oblika razgovora ili pismenog upitnika. razviju i usavrše sloţeniji oblici ovih istraţivaĉkih sredstava kako bi
Elementi klasifikacije savremenih oblika razgovora i se pomoću njih moglo dublje prodreti u razne dimenzije društvenog
upitnika. Cilj dosadašnjeg izlaganja bio je da ukaţe na glavne ţivota, ne bi se smeo izgubiti iz vida zahtev za sistematiĉnim
osobenosti raznih osnovnih tipova razgovora i upitnika. U potpunijoj iskustvenim podacima i velike mogućnosti koje su u tom pogledu
klasifikaciji njihovih savremenih oblika trebalo bi uzeti u obzir još sadrţane u razgovoru i upitniku. Epistemološki je neosnovano kruto
ĉitav niz elemenata, a pre svega sledeće: (a) obimnost sadrţaja suprotstavljati dubinu i plodnost obaveštenja njihovoj sistematiĉnosti,
prikupljanih podataka, jer postoje razgovori sa svega nekoliko, a i sa kao preduslovu za izvoĊenje logiĉki ispravnih iskustvenih uop-
preko stotinu pitanja; (b) da li se traţena obaveštenja iskljuĉivo ili štavanja koja su neophodna teorijskoj nauci. Pošto se u metodologiji
preteţno odnose na neki objektivni ĉinjeniĉki sadrţaj (stvarna ne sme nikad zaboraviti da u nauci postoji stalna potreba
ponašanja ljudi i njihova objektivna obeleţja, dogaĊaje i objektivne proveravanja i dokazivanja svakog novog hipotetiĉnog stava, svi
društvene pojave) ili se preteţno ispituju psihiĉka iskustva i psihiĉke problemi upotrebe razgovora i upitnika će biti po-smatrani i iz
osobine ispitanika; (c) stepen formalne standardizacije postupka; u perspektive sistematiĉnosti izvornih podataka, a ne samo njihove
tom pogledu bi se na jednom kraju nalazili slobodni razgovori, ĉiii je heuristiĉke plodnosti.
sadrţaj odreĊen samo opštim problemskim okvirom istraţivanja, a na
drugom razgovori sastavljeni iskljuĉivo od pitanja s unapred utvr-
Ċenim odgovorima, ĉije formulacije i redosled anketar ne sme ni u 4.
ĉemu menjati i nema pravo da postavlja dopunska pitanja radi
dobijanja potpunijih obaveštenja; (d) proceduralna pravila koja se GLAVNE FAZE IZRADE OSNOVE RAZGOVORA
odnose na ponašanje anketara; da li se njegova uloga svodi na
postavljanje pitanja i pasivno belezenje odgovora, ili se od njega Ako se pomoću razgovora ili pismenog upitnika ţele pri-
zahteva da u toku razgovora preduzima razne mere da bi se dobili što kupiti sistematski iskustveni podaci, sva osnovna pitanja njihovog
upotrebljiviji podaci (na primer, pomaţe ispitanicima da potpuni1'e sadrţaja, kao i proceduralnog postupka prikupljanja, moraju biti
izloţe svoja gledišta, ispituje uzroke protivreĉnosti u njihovim rešena pre nego što poĉne prikupljanje. O procedu-ralnom postupku i
iskazima, iznosi — posle završenog razgovora — svoje opšte organizaciji prikupljanja govoriće se kasnije, postoje najpre razmotri
mišljenje o ispitaniku i verovatnoj vrednosti pojedinaĉnih obaveštenja naĉin izrade osnove razgovora. Nema sumnje da je izrada osnove
i si.); (e) stepen standardi-zovanosti uslova u kojima se razgovori razgovora najsloţeniji zadatak u lzv.0<^venJu anketnih ispitivanja, u
obavljaju; razgovori se mogu obavljati u istoj prostoriji, tako da je kome se teorijski problemi najtešn]e povezuju s metodološkim, a
mogućno standardi-zovati neposrednu spoljnu situaciju, što je mnogo dolazi do izraţaja i istra-zivaĉevo neposredno poznavanje društvene
teţe postići ako se oni vode u stanovima ispitanika; s obzirom da stvarnosti u kojoj se istraţivanje organizuje. Izrada osnove razgovora
neposredna situacija u kojoj se razgovor obavlja moţe da utiĉe na se sastoji
dobijena obaveštenja, ova okolnost nije beznaĉajna za postizanje 8 Saţ
meĊusobno uporedivih podataka; (f) napokon, razgovori mogu v. > et prikaz ove vrste anketnih istraţivanja daje J. Nehne*
emn3 • u3lyse von Panel-Befrangungen, U.R. Konig (red.). Handbuch der *=«ipinsenen
Sozialforschung, F. Enke, Stuttgart, 1962, S. 197-208.
400 401
od nekoliko faza: (1) utvrĊivanja osnovnih ciljeva ankete; (2) njihove postoje razne društvene ustanove i organizacije koje deluju na
teorijske i operacionalne razrade; (3) prilagoĊavanja operacionalnog kulturno-prosvetnom planu i neophodno je ispitati njihovu delatnost.
plana prikupljanja podataka ţivotnom iskustvu ispitanika u Zašto samo pitati Iju le šta ĉitaju? Zašto pored toga ne prouĉiti
sadrţinskom i jeziĉkom pogledu; (4) odluka o formalnom obliku strukturu ĉitalaca i traţenih knjiga u bibliotekama odreĊenog mesta;
razgovora (pismenog upitnika) i konaĉnoj strukturi njegove osnove. zašto ne analizirati prodaju knjiga i periodiĉnih publikacija u mesnoj
Iako ne spadaju neposredno u izradu osnove razgovora, podaci o knjiţari; sastav aktivnog ĉlanstva raznih amaterskih kulturno-
društvenom delokrugu istraţivanja (odredba osnovnog skupa, izbor prosvetnih- društava, itd. Ili uzmimo da se ţele ispitati meĊusobni
tipa i veliĉine uzorka, društvene i kulturne karakteristike pojedinih odnosi dveju etniĉkih ili društvenih grupa u lokalnoj zajednici, na
delova osnovnog skupa i si.), kao i o finansijskim i kadrovskim primer odnosi izmeĊu starosedelaca i doseljenika. Mnogi bitni
mogućnostima su neophodni da bi se pomenuti zadaci izrade osnove podaci o tome mogu se naći u raznim postojećim izvorima
razgovora mogli realistiĉno resiti. (sklopljeni brakovi u matiĉnom uredu, podaci o manjim
Ciljevi ankete. Ciljevi ankete proizilaze iz opštih ciljeva .meĊusobnim sukobima u arhivi sudije za prekršaje, podaci o
istraţivanja i uloge koju je u njemu dobila anketa. Prilikom stvaranja sastavu rukovodećih organa raznih društvenih organizacija i
opšteg plana prikupljanja podataka u raznim istraţivanjima ne dolazi njihovom ĉlanstvu i si.). Sem toga, ovi i sliĉni podaci omogućuju da
dovoljno do izraţaja metodološko naĉelo komplementarne upotrebe se pojedine strane meĊugrupnih odnosa prouĉavaju u svojim
razliĉitih sredstava i postupaka, nego se ĉesto, bez potrebe, svi globalnijim razmerama i u duţem vremenskom periodu.
iskustveni podaci prikupljaju samo anketom. Ovakvo rešenje u O svim navedenim i sliĉnim stvarima anketa nije naj-
mnogim sluĉajevima nije najsvrsishodnije ni s nauĉnog ni s podesniji naĉin prikupljanja podataka, naravno, pod pretpostavkom
neposredno praktiĉnog stanovišta." Ono se usvaja jer se nedovoljno da u ispitivanoj lokalnoj zajednici postoje i da su pristupaĉni razni
shvata da anketa nije podjednako podesna za prikupljanje svih redovni izvori obaveštenja. Ĉesto je vrlo korisno najpre prouĉiti
iskustvenih podataka, šta više da se o mnogim sociološki vrlo upravo te izvore da bi se stekao uvid u opšte stanje i anketa mogla
znaĉajnim pojavama anketom teško mogu dobiti zadovoljavajuća realistiĉno postaviti. A, zatim, i da se ljudi ne bi nepotrebno, ponekad
obaveštenja. Na primer, bilo bi jednostrano osloniti se samo na anketu i beskorisno uznemiravali. Prilikom donošenja odluke o konkretnim
u ispitivanju kako funkcioniše radniĉko samoupravljanje u nekom ciljevima ankete u okviru nekog šireg istraţivanja treba imati na umu
preduzeću. Polazne podatke o radu raznih organa radniĉkog da se osobena vrednost razgovora i upitnika sastoji u tome što
samoupravljanja treba crpsti iz zapisnika o njihovom radu, njihovih omogućuju da se podaci o raznim institucionalnim i kolektivnim
odluka, iz dokumenata o preduzetim merama u cilju sprovoĊenja tih oblicima društvenog ţivota na svestran i metodiĉan naĉin povezu sa
odluka i njihovim efektima. O radu pojedinih organa treba, zatim, podacima o uĉešću i poloţaju pojedinaca u tim oblicima, kao i sa
razgovarati sa licima koja su njihovi ĉlanovi ili koja su zbog svojih podacima o posledicama delovanja raznih društvenih ĉinilaca na
društvenih uloga o tome dobro obaveštena. Masovnom anketom je individualnom planu. Tek ako se ovo povezivanje uspešno ostvari,
teško dobiti izvorna obaveštenja potrebna za svestrani j i opis slika stvarnog tkiva pojedinih društvenih oblika postaje odreĊenija, a
stvarnog rada tih organa. Ali pomoću nje se moţe saznati šta ljudi da istovremeno ne bude mehaniĉki atomizovana. Ako se usvoji ranije
misle o ovim organima i njihovom radu. U sociološkoj analizi izneta teza da sociologija u prouĉavanju društva mora dopreti do
radniĉkog samoupravljanja, kao osdbenog institucionalnog oblika, konkretnih ljudi, pomenuta osobenost razgovora i upitnika svakako
korisni su i jedni i drugi podaci. Tek kad se podaci o stvarnom nije nauĉno beznaĉajna. Poseban je sluĉaj kad je anketa jedini izvor
delovanju pojedinih organa povezu sa podacima ankete o iskustvenih obaveštenja u nekom istraţivanju, jer ima nesumnjivo
individualnom uĉešću pojedinaca, njihovoj oba-veštenosti, istraţivaĉkih zadataka koji se mogu resiti na ovaj naĉin.
mišljenjima, ţeljama, zahtevima, postaje jasnije de-lovanje organa Teorijska i operacionalna razrada sadržaja ankete. Posto
radniĉkog samoupravljanja u konkretnoj društvenoj situaciji su ciljevi i osnovni sadrţaj ankete utvrĊeni, glavni zadatak ove dmge
odreĊenog preduzeća, i razumljiviji pojedini stavovi i mišljenja ljudi faze u izradi osnove razgovora jeste da se postavljeni ciljevi teorijski
izraţeni u anketi. Ili, ako se prouĉava kulturno-prosvetni ţivot neke razrade i zatim što adekvatnije prevedu na operacionalni jezik.
lokalne zajednice, nekog društvenog sloja ili grupe, takoĊe je Prikupljanje podataka koje nema teorijski razraĊene ciljeve teško da
nedovoljno i nauĉno nepouzdano osloniti se samo na anketu. U uopšte spada u teorijsku nauku. Ali
prouĉavanoj lokalnoj zajednici !B
Sociološki metoĊ
403
402
PrilagoĎavanje operacionalnog plana životnom iskustvu
teorijska razrada ciljeva neophodna je i u istraţivanjima pri- ispitanika. Tek pošto je prethodni deo posla završen, moţe se
men.ienog karaktera. Njen je zadatak da, uzimajući u obzir relevantna pristupiti neposrednijoj izradi osnove razgovora (ili upitnika). Ova se
teorijska saznanja odreĊene nauke, rašĉlani sadrţaj osnovnih ciljeva u tom sluĉaju ne stvara prostim izmišljanjem pitanja koja će u anketi
istraţivanja i ukaţe u kojim pravcima treba da se kreće, tj. koji biti postavljena. Svako pojedinaĉno pitanje dobij a odreĊenu ulogu u
iskustveni odnosi treba da budu ispitani i koji su iskustveni podaci ostvarivanju osnovnog plana ankete. U ovoj fazi se," meĊutim, kao
neophodni u tu svrhu. RazraĊen teorijski plan ankete trebalo bi da najvaţniji zadatak postavlja jedan sasvim novi problem: kako
sadrţi jasan pregled osnovnih pretpostavki koje se ţele ispitati. Dalja operacionalni plan prikupljanja podataka prilagoditi ţivotnom
operacionalna razrada sastoji se u sasvim odreĊenim ukazivanjima iskustvu konkretnih ispitanika. Uspeh u tome pogledu zavisi od toga
kako da se istraţivanje izvede. To, pre svega, znaĉi da pojmovi svih da li je naĉin kako se prikupljaju podaci ispitanicima razumljiv i
pretpostavljenih iskustvenih ĉinilaca, njihovih posledica i ostalih pristupaĉan i da li se traţena obaveštenja nalaze u njihovom
relevantnih uslova moraju biti teorijski i operacionalno definisani; ţivotnom iskustvu. (Samo kad je cilj neke ankete da utvrdi okvire i
zatim da, ako istraţivanje ima neki osnovni i jedinstveni cilj odnosno stepen obave-štenosti ispitanika, mogu se, bez rizika da ovi izgube
problem, sve pojedinaĉne hipoteze ili pretpostavke treba da budu volju da razgovaraju ili da poĉnu davati sasvim besmislene i fiktivne
meĊusobno povezane, a ne prosto nagomilane. Ovim se ne ţeli reći da odgovore, šire prelaziti granice onog što se moţe oĉekivati da je
kasnija analiza prikupljenih podataka mora da se kruto pridrţava ispitanicima poznato, odnosno onoga što oni misle da znaju i o ĉemu
polaznog hipotetiĉnog plana istraţivanja. Kad bi ovo bilo neizbeţno, imaju vlastita mišljenja.) Sve ovo je na prvi pog ed sasvim
tzv. sekundarne analize podataka koji su prikupljeni u neku drugu razumljivo, ali u praksi nije uvek lako sprovesti naĉelo da sadrţaj i
svrhu ne bi bile mogućne i korisne. Ali verovatnije je da će se naĉin izvoĊenja razgovora budu dovoljno prilagoĊeni ţivotnom
prikupiti potrebni podaci i da se prikupljanje neće rasplinuti i postati iskustvu ispitanika i ĉesto se u tom pogledu ĉine ozbiljne greške.
sasvim neodreĊeno ako je prethodno izgraĊena jasna i temeljita Najgrublje, ali dosta ĉesto odstupanje od pomenutog naĉela
njegova hipotetiĉka osnova. Treba reći da se planovi mnogobrojnih ogleda se u tzv. grešci struĉnjaka, koja se javlja u dva osnovna vida.
anketa nedovoljno teorijski razraĊuju. Osnovni iskustveni ĉinioci i (1) Pojedina pitanja u osnovi razgovora se formu-lišu uz upotrebu
obeleţja raznih društvenih odnosa i stanja se ne definišu sa šireg struĉnih izraza koje razume samo uţi krug struĉnjaka i obrazovanijih
teorijskog stanovišta, a operacionalno se odreĊuju nedovoljno ade- ljudi iako se anketa ne odnosi samo na ovakve ispitanike. Na primer,
kvatnim iskustvenim pokazateljima koji im, u najboljem sluĉaju, nedavno je jedna naša ustanova htela da ispita mišljenje više radnih
samo delimiĉno odgovaraju. Na primer, društveni poloţaj se odreĊuje kolektiva o naĉinu raspodele dohotka. Osnova razgovora je,
jednom samo visinom dohotka, drugi put samo tipom p'oizvodnog meĊutim, bila pretrpana raznim struĉnim ekonomskim terminima
odnosa, u trećem sluĉaju samo nivoom struĉne kvalifikacije. Mnogi koje veliki deo radnika sigurno nije mogao lako da razume. Ova vrsta
odnosi i kolektivna stanja, koji mogu da budu cd bitnog znaĉaja za „greške struĉnjaka" nastaje usled toga što se smatra da je u nauĉnom
pojedino istraţivanje, kao, na primer, naĉin rukovoĊenja, moralna pogledu dovoljno razraĊen operacionalni plan ankete razumljiv
integrisanost kolektiva, društvena i kulturna asimilacija, društvena proseĉnom ispitaniku. (2) Dok se u prvom obliku „greške struĉnjaka"
udaljenost i si. nedovoljno se teorijski odreĊuju i rašĉlanjavaju i usled odreĊena obaveštenja ne dobijaju jer se traţe na naĉin koji^
toga prikupljanju podataka nedostaju jasne usmeravajuće ideje. Ako ispitanicima nije dovoljno razumljiv, njen drugi oblik javlja se kad se
se tome doda da se hipotetiĉki okvir ĉesto sastoji od niza meĊusobno pretpostavi da proseĉni ispitanik zna neke stvari koje on ili uopšte ne
slabo povezanih i teorijski nerazvijenih i neosmišlje-nih pretpostavki i zna, ili je njegovo znanje vrlo nepouzdano i stoga neupotrebljivo kao
ĉinjeniĉkih oĉekivanja, postaje razumljivo što kasnije sreĊivanje izvor ĉinjeniĉnih obaveštenja o odreĊenim pojavama. (Na primer,
prikupljenih podataka i analiza nemaju izrazitih ţarišnih taĉaka, i što traţi se podatak o grani delatnosti preduzeća (ustanove) u kome
se istraţivanje zaustavlja na dosta elementarnom opisu. Ukratko, ispitanik radi, uĉestalosti neke Pojave u kolektivu i si.)
temeljita teorijska razrada postavlienih ciljeva ankete konkretizuje Ponekad se smatra da su ove greške — što nastaju zbog
njene osnovne sadrţin-ske zadatke, a operacionalizacija teorijskog neprilagoĊenosti sadrţaja ankete iskustvu ispitanika — opasne
plana ukazuje na sasvim konkretan iskustveni sadrţaj o kome treba amo kad se odnose na ĉinjeniĉka obaveštenja o odreĊenim po-
prikupiti obaveštenja.
404 405
javama, a ne i kada se ispituje subjektivni odnos ispitanika prema zacijskih problema masovne ankete da bi se moglo odreĊenije
njima. U stvari, one su podjednako štetne u oba sluĉaja. Pitati za odgovoriti na pitanje: da li je nauĉno svrsishodnije da ove ankete
neko mišljenje, stav, nameru i si., koji ne postoje kao sadrţaj imaju jednoobrazan postupak ili bi bilo bolje da one budu sloţena
iskustva, isto je toliko besmisleno kao traţiti obave-stenja o celina, sastavljena od većeg broja posebnih ispitivanja, ali bolje
nepoznatim ĉinjenicama, odnosno postavljati nerazumljiva pitanja. prilagoĊenih društveno-kulturnim osobenostima pojedinih uţih i
Ĉovek stvara subjektivne stavove i mišljenja samo u okviru svoga homogenijih društvenih delova. U svakom sluĉaju, standardizacija
iskustva. Ali on moţe iz raznih razloga da iznosi fiktivna mišljenja i naĉina prikupljanja u razliĉitim opštim društveno-kulturnim uslovima,
stavove, ako smatra da se to od njega traţi ili da od toga zavisi bar u izvesnoj meri sputava iznošenje osobenog iskustva pojedinih
njegov ugled u oĉima sagovornika. Na pri-mer, neko ko se nikad nije grupa ispitanika. Treba se ĉuvati vrlo realne opasnosti da se to
interesovao za neku umetnost i uop-šte je ne poznaje, moţe na sputavanje ne pretvori u apriornu shemu koja, kao Prokrustova
pitanje koji mu se od njenih pravaca najviše dopada (ako su pravci postelja, unakaţava stvarno iskustvo i stvarno saznanje ne zamenjuje
navedeni kao mogućne alternative odgovora) odgovoriti sasvim formalizovanim prividom. Jezik ankete. Niz pisaca koji su ispitivali
proizvoljno. Izolovano uzet, tj. bez ocene znaĉaja koji odreĊeni stav problem jeziĉke formulacije 7anketnih pitanja [Pejn (S. Payne),
ima u ţivotu nekog ispitanika, ovakav odgovor nema nikakvu Staufer (S. Stouffer) i drugi] ) izneli su vrlo ubedliive dokaze da su
nauĉnu vrednost. nedostaci jeziĉke prirode znaĉajan izvor razliĉitih grešaka u dobij
Uspeh u pretvaranju operacionalnog plana ispitivanja u enim rezultatima i da je ova strana izrade osnove za razgovor izuzetno
konkretnu osnovu razgovora u velikoj meri zavisi od raspoloţivih vaţna, tim pre što je iz više razloga teško naći najsrećnija jeziĉka
opštih podataka: o (1) rasprostranjenosti i oblicima prouĉavanih rešenja. Pre svega, jezik svakodnevnog govora nedovoljno je
pojava u odreĊenoj društvenoj sredini, (2) o stepenu obaveštenosti prikladan za onako precizno opštenje i spo-razumevanje kakvo je
ispitivane sredine i (3) što boljeg poznavanja njenog jezika. U potrebno u nauci. Mnoge njegove reći imaju višestruka, ĉesto
rešavanju ovih zadataka nije dovoljna teorijska kultura istraţivaĉa, nedovoljno odreĊena znaĉenja. To naroĉito vaţi za mnogobrojne
koja presudno utiĉe na uspeh prethodnih faza, pošto prvorazredan apstraktnije pojmove, koji se mogu shvatiti na vrlo razliĉite naĉine. I
znaĉaj dobij a istraţivaĉevo poznavanje ispitivane sredine. Ovaj deo ako neko odgovori kratkim odgovorom „da" ili „ne" na neko pitanje u
izrade osnove razgovora je najmanje kabinetski posao. Mnogobrojna kome se nalaze pojedini apstraktni pojmovi, kao što su, na primer,
rešenja se moraju paţljivo proveriti na terenu pre nego što osnova demokratija, socijalizam, sloboda, ravnopravnosti mnogi drugi, iz
razgovora dobije svoj konaĉni oblik, a organizatoru ispitivanja su tako uprošće-nog odgovora se vrlo ĉesto ne moţe dovoljno pouzdano
naroĉito u ovoj fazi izrade osnove razgovora potrebne mnoge zakljuĉiti šta on pod tim pojmom podrazumeva i šta stvarno znaĉi
osobine dobrog terenskog istraţivaĉa. njegov odgovor. Sem toga u jeziku postoje mnogobrojne terii torijalne
Prilikom sprovoĊenja navedenih naĉela u svakoj anketi koja i društvene razlike. Ipak, niz ĉinilaca u savremenom društvu deluje u
se ne ograniĉava samo na odreĊeni društveni sloj ili neku još uţu pravcu ujednaĉavanja jezika: obavezno školovanje, sve veća
društvenu grupu iskrsavaju vrlo velike teškoće. Njihov najvaţniji pismenost, sve šira rasprostranjenost štampe, radija, televizije, veća
izvor jeste oĉigledna protivreĉnost izmeĊu znatne dru-štveno- teritorijalna pokretljivost stanovništva, itd. Prirodno je da onaj deo
kulturne i jeziĉke raznolikosti ĉak i uţih teritorijalnih delova društva stanovništva koji se više kreće moţe lakše da se sporazumeva i da je u
i teţnje za standardizacijom procesa prikupljanja podataka radi tome manje vezan za lokalni dijalekt. Ovo se moţe lako zapaziti na
njihove što potpunije i lakše uporedivosti. Iskustva statistiĉkih selu, prilikom razgovora sa muškim i ţenskim stanovništvom. Po
popisa i masovnih anketa popisnog tipa pokazuju da se prilikom pravilu, ţene su manje od muškaraca u stanju da se u razgovoru sa
prikupljanja osnovnih i opštepoznatih podataka moţe uspešno licem koje nije iz njihovog kraja izraţavaju na naĉin koji se pribliţava
primeniti standardizovan. istraţivaĉki postupak i da je to knjiţevnom govoru.
najrazumnije metodološko rešenje. Sasvim je drugo pitanje da li je Upravo zbog toga da bi se smanjile teškoće i izbegle
teţnja za formalnom standardizacijom postupka najsrećniji put i u ne
jasnosti u sporazumevanju, nastoji se da se jezik masovne
obimnijim i dubljim prouĉavanjima raznih problema koja se
organizuju u opštedruštvenim okvirima. U dosadašnjoj praksi sitv Pr ' S' L' Payne- Tne Art of Askinp Questions. Princeton TJniver-ress> Princeton,
masovnih socioloških anketa uglav* hom se sprovodi naĉelo 1951, p. 4-5; M. B. Parten, op. cit., p. 407.
formalne standardizacije postupka. Trebalo bi, meĊutim, iscrpno
kritiĉki razmotriti ĉitav niz organi* 18"
406 407
ankete što više oslanja na tzv. jeziĉko jezgro, koje saĉinjava nekoliko kojoj su strasti obiĉno najviše uzavrele, i u kojoj ima manje
hiljada najĉešće upotrebijavanih reci. Jeziĉko jezgro mnogih jezika je razumnog i trezvenog rasuĊivanja, moţe da deluje vaspitno. Ipak,
priliĉno utvrĊeno. Ne moţe s reći da to vaţi i za srpskohrvatski jezik. nije sigurno da li je ovo stanovište u ispitivanju javnog mnenja i
Razni metodi uĉenja stranih jezika obiĉno teţe da se savlada upravo stavova uopšte uvek metodološki najsvrsishodnije. Ponekad je neko
to jeziĉko jezgro, kao onaj deo leksiĉkog fonda nekog jezika koji se mišljenje toliko sraslo sa odreĊenim stereotipima i emotivnim
najĉešće upotrebljava. MeĊutim, ako se anketa ograniĉava na neki simbolima, da se ono od tih emotivnih simbola teško moţe odvojiti,
uţi deo društva, moraju se više uzeti u obzir njegove jeziĉke pa zbog toga sasvim nepristrasno, informativno formulisana pitanja
osobenosti, bilo da se radi o nekom kraju ili omekom posebnom nisu dovoljan podsticaj za njegovo potpunije izraţavanje. U drugim
društvenom sloju; ne zato da bi se konaĉna formulacija pitanja sluĉajevima emotivne formulacije pitanja otklanjaju svesne koĉnice
pretvorila u lokalni diialekt ili ţargon, nego da bi se znalo koje koje spreĉavaju izraţavanje nekog mišljenja, naroĉito ako je ono
pojmove treba pomoću sinonima ili opisno objasniti ako se oni izrazito nekonvencionalno, ili je njegovo ispoljavanje zatvoreno u
moraju upotrebiti. granicama neke društvene grupe. U svim ovakvim sluĉajevima
Ali, jezik nauĉnog ispitivanja treba sagledati sa još nekoliko informativnim jezikom postavljena pitanja mogu oteţati dobijanje
strana. U svakom jeziku postoje, kako u njegovom leksiĉkom taĉnih podataka o stavovima.
materijalu tako i u sintaksiĉkim konstrukcijama, razliĉiti slojevi, koji Ipak, ovo su izuzeci. Po pravilu jezik na kome se for-mulišu pitanja u
imaju razliĉite funkcije u društvenom opštenju. Neke reci i reĉeniĉke anketi treba da bude što bliţi knjiţevnom govoru informativnog tipa.
konstrukcije imaju preteţno informativna znaĉenja; kod drugih je Neophodno je da anketari poznaju lokalni govor i jeziĉke osobenosti
naglašen emotivno-afektivni i voljno-imperativni momenat opštenja, pojedinih društvenih slojeva ne samo da bi mogli objasniti
pošto se njihova uloga više sastoji u izraţavanju nekih subjektivnih ispitanicima pojedine izraze, već i da bi bolje razumeli smisao
stavova, ţelja i htenja nego u prenošenju ĉinjeniĉkih obaveštenja. U dobijenih odgovora. Oĉigledno je da jeziĉki prikladno formulisanje
ovu grupu izrazito emotivno-afektivnih reci i izraza spadaju naroĉito pitanja zahteva dosta napo' a, pa ĉak i eksperimentisanja, jer svaka
razni pozitivni i negativni stereotipi, ali i druge reci kojima se u ozbiljnija nejasnoća mcţe izazvati masovne greške. Istraţivaĉ, koji se
nekom društvenom sloju ili kraju izraţava uobiĉajeni emotivni stav više kreće po geografskom prostoru i kroz razne društvene slojeve, i
prema licima koja obavljaju odreĊene društvene uloge, nekim usled toga bolje poznaje osobenosti jezika pojedinih društvenih
društvenim grupama, nekim oblicima delatnosti, nekim predmetima i delova, nalazi se u daleko povoljnijem poloţaiu prilikom rešavanja
dogaĊajima i si. O istim sadrţajima se stoga mogu formulisati iskazi sloţenih pitanja jeziĉke formulacije sadrţaja osnove razgovora.
razliĉite informativnosti, odnosno vrlo razliĉite emotivno-afektivne Pored izbora podesnog leksiĉkog materijala, razumljivost pitanja
boje i intenziteta. Mnogi eksperimenti pokazuju da ovakve razliĉite zavisi i od toga koliko su ona jasno i nedvosmisleno postavljena.
formulacije pitanja dosta utiĉu na odgovore, što je sasvim razumljivo Razumljivost se znatno olakšava ako se iz-begnu suviše dugaĉka i
izmeĊu ostalog i zato jer, ispitanici iz formulacije pojedinih pitanja sloţena pitanja, sastavljena od niza elemenata i sa mnogo
zakljuĉuju kakav stav prema odreĊenom problemu zauzimaju ograniĉavajućih uslova, pomoću kojih se smisao pitanja ţeli uĉiniti
organizatori ankete, i prema tome više ili manje podešavaju svoje preciznijim, ali ono usled toga postaje suviše sloţeno, pa teţnja za
odgovore. Pored toga, nezavisno od ovog svesnog ili nesvesnog preciznošću, smanjujući razumljivost, ima suprotan efekat. Zbog toga
podešavanja odgovora, same formulacije pitanja mogu aktivirati je neko sloţeno pitanje bobe razviti u nekoliko samostalnih. Još veću
razliĉite delove ispitanikovog iskustva. zbrku mogu da stvaraju pitanja koja su u stvari sastavljena od
Imajući sve ovo u vidu postavlja se pitanje kakav treba da nekoliko ne-razdvojenih potpitanja. Takva pitanja je neophodno
bude jezik nauĉnog ispitivanja? Prilikom prikupljanja ĉinjeniĉkih formulirali kao redosled meĊusobno povezanih potpitanja, a ne kao
podataka nema sumnje da jezik nauĉnog ispitivanja treba da bude jedno jedinstveno pitanje.
izrazito informativan. Smatra se da jezik treba da bude što više U nastojanju da se pitanja što objektivnije formulišu
informativan i u ispitivanju javnog mnenja, stavova, vrednosti, dakle, otkrivena su u svojoj punoj sloţenosti tzv. sugestivna pitanja.
kad je osnovni cilj da se^dobiju podaci o odnosu ispitanika prema Vrednost podataka dobijenih pomoću razgovora ili upitnika mnogo
nekim objektivnim ĉinjenicama, a ne o ĉinjenicama kao takvim. zavisi od toga da li su se uspela izbeći pitanja koja su postavljena
Misli se, opravdano, da nauka svojim objektivnim stavom i u ovoj tako da utiĉu na sadrţaj odgovora. Ovu opasnost
oblasti ljudskog ţivota, u
408 409
i stepena sloţenosti. Što su sloţenije operacionalne definicije

je znatno teţe izbeći nego što se obiĉno misli. Sugestivno utiĉu na poimova koji se odnose na iskustveni sadrţaj nekog problema i što je
odgovore ne samo pitanja u kojima je već više ili manje skriven neki sloţeniji iskustveni splet odnosa koje treba ispitati da bi se došlo do
odgovor, već i formulacije koje ispitaniku dozvoljavaju da nasluti u izvornih podataka potrebnih za njegovo prouĉavanje, to broj pitanja
kom pravcu leţi toboţnji pravilan odgovor. Vrlo ĉesto se mora da bude veći. Sa istog stanovišta koie podjednako uzima u obzir
sugestivnost moţe sastojati i u izboru unapred odreĊenih mogućnih ciljeve ispitivanja, prirodu ispitivanih pojava i karakter potrebnih
odgovora, pa ĉak i njihovom redosledu. Opasnost da izbor mogućnih obaveštenja moraju se donositi odluke i o formalnom tipu pitanja; da
alternativa bude pristrasno sugestivan naroĉito se povećava ako se ne li ona treba da budu što više specifiĉna, da donesu što odreĊenija
omogućuje ispitanicima da daju odgovore koji se ne mogu ukljuĉiti obaveštenja o pojedinim elementima nekog sloţenog iskustvenog
ni u jednu od unapred utvrĊenih alternativa. Pored toga, treba imati sadrţaja ili global nij a, tj. da se pomoću njih traţe neka opštija
na umu da sugestivnost nekog pitanja moţe da ima lanĉano dejstvo i obaveštenja. Upotreba specifiĉnijih pitanja, koja se odnose na
da jedno sugestivno formulisano pitanje moţe da utiĉe na odgovore i elementarne delove nekog sloţenog iskustvenog sadrţaja, ne zahteva
na ostala pitanja koja su sa njim smisaono povezana. Sugestivnost od ispitanika da uopštava neka svoja iskustva. Od njega se traţi da u
treba prema tome razmatrati u okviru osnove razgovora kao celine, a svojim odgovorima pruţi potrebne elemente za uopštavanja. Ponekad
ne samo odvojeno za svako pojedino pitanje. se, meĊutim, ţeli saznati upravo kako ispitanik sam uopštava neka
Ali, od svakog pravila ima izuzetaka, pa nije ĉudo da svoja iskustva i njegovo opšte gledište o nekoj stvari. U tim
mišljenja u nauĉnim krugovima nisu potpuno jedinstvena ni o ' tome sluĉajevima su korisna pitanja opštijeg sadrţaja: Rašĉlanjavanje
da li je u nekim sluĉajevima metodološki ispravno upotrebljavati raznih sloţenih i izrazito kvalitativnih celina na neke njihove
sugestivna pitanja. Kinsi (A. Kinsev), koji je i inaĉe imao dosta elementarne, ali što homogenije delove jeste jedan od vaţnih
neuobiĉajena shvatanja, zastupao je mišljenje da su sugestivna pitanja postupaka nauĉnog metoda kojim se nastoji povećati egzaktnost
korisna prilikom ispitivanja ponašanja i mišljenja koja izraziti je opisivanja sloţenih pojava. U naĉelu je ovaj pristup vrlo koristan i
odstupaju, od društvenih normi.8) Kinsi je ispitivao polni ţivot treba ga prihvatiti uvek kada je mogućno da se na osnovu
Amerikanaca, a izvorne podatke je prikupljao putem razgovora koje elementarnih obaveštenja kasnije izgradi dovoljno potpuna i
je sa ispitanicima najvećim de-lom sam vodio, dok su manji deo realistiĉna sinteza sloţene pojave. U istraţivaĉkoj praksi se ovo vrlo
razgovora obavila dva njegova saradnika. Jedna od osobenosti ĉesto dešava. Na primer, o ekonomskom stanju poljoprivrednih
Kinsijevog naĉina ispitivanja jeste izrazito sugestivan naĉin gazdinstava se, svakako, ne bi dobili dovoljno uporedivi podaci ako
postavljanja svih pitanja o društveno nedozvoljenim oblicima polnog bi se postavljala samo opšta i globalna pitanja. Radi dobijanja
ponašanja. Kinsi nije ispitanike pitao da li su uopšte uĉestvovali u preciznijih obaveštenja o ekonomskom stanju pojedinaĉnih
nekom normativno nedozvoljenom polnom odnosu, već je ovo gazdinstava, taj kompleks se rašĉlanjava na niz svojih elementarnijih
pretpostavljao, i traţio obaveštenje koliko se puta to desilo. Na taj delova i traţe podaci o veliĉini poseda, kvalitetu zemljišta,
naĉin je na ispitanike prenet teret da odbace tvrdnju koja je sadrţana opremljenosti gazdinstva poljoprivrednim zgradama, oruĊima i
u samom pitanju. Kinsi je smatrao da je ovaj sugestivan naĉin spravama, veliĉini stoĉnog fonda, veliĉini proizvodnje osnovnih
koristan jer se aktivno suprotstavlja teţnji ispitanika da sakriju neke poljoprivrednih kultura, trţnim viškovima i si. Rašĉlanjavanjem oba-
svoje društveno nedozvoljene postupke. Ovo gledište je u nauĉnoj veštenja o nekoj sloţenoj pojavi na njene elementarnije delove,
literaturi krajnje izuzetno, a navedeno je da bi se pokazalo da i o izbegava se da odgovori ispitanika sadrţe samo više ili manje
ovom, na prvi pogled sasvim razumljivom metodološkom pitanju, subjektivnu globalnu ocenu, koja nije ni dovoljno precizna ni
ima i suprotnih gledišta. dovoljno uporediva. Standardnija obaveštenja o sastavnim de-iovima
Broj pitanja i njihov tip. Jedan od zadataka u izradi osnove êkonomskog stanja gazdinstava omogućuju da se po ne-*im opštim
razgovora jeste utvrĊivanje broja pitanja pomoću kojih će se naĉelima izgradi sintetiĉka slika ekonomskog stanja svako?
prikupljati obaveštenja o pojedinim delovima ispitivanog sadrţaja. pojedinaĉnog gazdinstva i da se gazdinstva meĊusobno PoreĊuju i u
Odluka o tome zavisi od vaţnosti koja se u nekom istraţivanju pogledu svog opšteg ekonomskog stanja i u nekim svojim posebnim
pridaje odreĊenom problemu i od njegove prirode privrednim karakteristikama. ... Ali u dosta rasprostranjenim
«) A. Kinsey, W. B. Pomeroy, C. E. Martin, Sexual Behavior in the
shvataniima o najprikladnim oblicima sociološke ankete ovaj
Human Male, W. B. Saunders, Philadelphia, 1953, p. 53-54. metodološki postupak se
411
410
neopravdano apsolutizuje, pa ispitivanje, zbog nekih u stvari preteţno kazatelji o odreĊenim stavovima i mišljenjima, kao i da se po-
tehniĉkih razloga, nije dovoljno podesno za realistiĉno opisivanje i reĊenjem odgovora na više meĊusobno povezanih pitanja moţe
prouĉavanje raznih društvenih pojava, naroĉito u ispitivanju utvrditi da li je ispitanikovo mišljenje dosledno, ili je toliko
mišljenja, stavova i usvojenih vrednosti. Misli se u prvom redu na protivreĉno da već to upozorava da u njegovim odgovorima nešto nije
dosta rašireno precenjivanje vrednosti pitanja sa unapred. utviĊenim u redu. Na taj naĉin se nesumnjivo moţe znatno ublaţiti
odgovorima i ankete u kojima se upotrebljavaju samo ovakva pitanja. nepouzdanost ovog istraţivaĉkog postupka, ali ipak ostaje ĉinjenica
Ovim istraţivaĉkim postupkom se neko vrlo sloţeno mišljenje ili stav da on jako oteţava, i ĉak moţe se reći onemogućuje, spontanije i
rašĉlanjavaju na niz elementarnih delova. A pošto se pri tom celovitije upoznavanje odreĊenih oblika iskustva ispitanika.
nedovoljno uzimaju u obzir dublje idejne pretpostavke i opštiji U prilog ovoj tvrdnji govori i vrlo ograniĉena i sporedna
ţivotni stav u kome pojedini ispitanici gledaju na neki problem, uloga pitanja sa slobodnim odgovorima u anketnim ispitivanjima
mehaniĉko rašĉla-njavanje ĉesto ne omogućuje da se pouzdanije ovog tipa. Uloga ovih pitanja se ponekad ograniĉava na to da se u
oceni koliko je neki stav razvijen; ima li on dublju pozadinu u svesti predispitivanjima utvrdi koja sve mišljenja o nekoj stvari postoje u
odreĊenog ispitanika; da li je on i koliko vaţan za nekog ispitanika, datoj sredini, da bi se na osnovu toga mogla izgraditi realistiĉna i
pa ĉak i da li su neki stav ili mišljenje uopšte aktivno prisutni u. dovoljno iscrpna lista unapred utvrĊenih odgovora. U glavnom
njegovoj svesti, ili su dobijeni odgovori rezultat neposrednog ispitivanju pitanja sa slobodnim odgovorima, koja omogućuju
podsticaja postavljenih pitanja. U mnogim sluĉajevima, dakle, u ispitanicima da konkretnije iznesu neko svoje mišljenje, dobijaju
teţnji za krajnje analitiĉkim rašĉlanjavanjem neke^sloţene pojave na izrazito pomoćnu ulogu. Vrlo ĉesto se grupe pitanja koja se odnose na
njene elemente, gube se neka bitna obaveštenja o pojavi kao celini. odreĊeni predmet postavljaju u vidu levka, i na dnu levka, tj. na
Posebno se treba osvrnuti na jednostranost i opasnost poĉetku se nalazi jedno pitanje sa slobodnim odgovorom. Posle njega
anketnih ispitivanja u kojima se koriste iskljuĉivo ili preteţno pitanja sledi unapred utvrĊen niz pitanja sa sve specifiĉnijim smislom i
sa unapred utvrĊenim odgovorima. Odgovori na ova pitanja su obiĉno unapred utvrĊenim odgovorima.9) U ovako ĉvrsto unapred
krajnje skuĉeni. Vrlo ĉesto ispitanik moţe da bira samo izmeĊu utvrĊenom re-dosledu poĉetno slobodno pitanje ima sasvim sporednu
pozitivne i negativne alternative, tj. da kaţe da li neko mišljenje ulogu. Pošto je dalji redosled levka unapred utvrĊen, ostala pitanja ne
prihvata ili ne prihvata, ili da se opredeljuje za jedan od nekoliko mogu biti dublje smisaono povezana sa sadrţajem slobodnog
unapred utvrĊenih odgovora. U ovom naĉinu ispitivanja uloga odgovora. Obiĉno se na osnovu tog odgovora zakljuĉuje samo kojim
ispitanika se svodi na minimum, i on moţe vrlo lako davati sasvim ispitanicima treba postavljati dab'a odreĊenija pitanja. Da se u ostalim
fiktivne odgovore a da se to zbog prirode postupaka ipak ne primeti. pitanjima više uzima u obzir konkretni sadrţaj slobodnog odgovora,
Pošto se njegova uloga svodi na izbor izmeĊu unapred utvrĊenih ona ne bi mogla biti unapred utvrĊena. Anketarima bi se mogao samo
alternativa, iza pojedinih odgovora nekog ispitanika moţe da se krije iscrpno objasniti smisao odreĊenog pitanja i dati opšta uputstva kako
samo ţelja da ne pokaţe anketaru da o nekoj stvari nije nikada da postavljanjem daljih potpitanja utiĉu da se upotpune obaveštenja
razmišljao i da nema nikakvog stava. Psihološki je ispitaniku lakše da koja su sadrţana u poĉetnom potpuno slobodnom i najviše spontanom
se prividno opredeli za neki od unapred utv Ċenih odgovora. odgovoru ispitanika.
Postupak je stoga u svojoj osnovi vrlo nepouzdan. Ali i kada Premda su jednostranosti anketa u kojima se upotrebljavaju
odgovori nisu fiktivni, usled njihove unapred utvrĊene ĉvrsto preteţno pitanja sa unapred utvrĊenim odgovorima, ograniĉenost
formalizovane strukture teško se mogu prikupiti potrebna obaveštenja njihovog saznajnog dometa i ĉesto vrlo velika nepouzdanost
za ispitivanje konkretne strukture odreĊenog mišljenja, stepena nje-
gove razvijenosti i šire uloge u psihiĉkom ţivotu odreĊenog ispi- dobijenih rezultata u metodologiji dosta nesumnjivo utvrĊeni, ipak se
tanika. Zbog atomizacije izvornih obaveštenja sasvim je razumljivo nailazi na mišljenja koja, ne osporavajući ove nedostatke, smatraju da
što se podaci obiĉno sintetizuju na vrlo mehaniĉki naĉin. Ove kritiĉke su oni dovoljno nadoknaĊeni mnogobrojnim prednostima pitanja sa
primedbe ne gube iz vida da se u bolje zamišljenim anketama ovog unapred utvrĊenim odgovorila. Obiĉno se kao njihove prednosti nad
tipa stvaraju grupe meĊusobno povezanin pitanja zatvorenog tipa pitanjima sa slobodni * "^ îre ° ovom vid- u knjizi R. Supek, Ispitivanje
koja se odnose na neki širi problem, pa se primenom raznih merila javnog mnje-"ja, Naprijed, Zagreb, 1961, str. 152-153.
mogu dobiti neki sintetiĉki po
413
412
norn razgovoru, odnosno upitniku. Ali u kompleksnijem istraţivanju
nim odgovorima istiĉe: (1) da je lakše obuĉiti anketare jer njihov rad ona uvek ostaju samo pomoćno sredstvo. Uzgred reĉeno, i u
dobija preteţno rutinski karakter; (2) da je izvoĊenje ankete znatno praktiĉnom ţivotu se ponekad postavljaju alternativna pita-m'a. Svaki
olakšano jer ispitanici ne moraju mnogo da se napreţu da bi plebiscit je jedno takvo ispitivanje. Ali plebiscit ima smisla samo ako
samostalno izneli svoje iskustvo, pošto je dovoljno da se samo su prethodno obe alternative široko prodisku-tovane i ako sredina
opredele1 za neki od unapred utvrĊenih odgovora; (3) da pitanja sa koja. u njemu uĉestvuje razume njihov smisao. Zbog toga je plebiscit
unapred utvrĊenim odgovorima neposrednije i odreĊenije usmeravaju završna faza jednog dugotrajnijeg razvoja koji vodi kristalizaciji
odgovore na one iskustvene sadrţaje o kojima se ţele dobiti odreĊenih mišljenja. Tek kad su ova potpuno iskristalisana, saţeto
obaveštenja; (4) da se skraćuje rad na sreĊivanju i kodiranju izvorne izneta plebiscitna alternativa ima dovoljno odreĊen smisao. Ali o
graĊe. Ali, sve te prednosti su tehniĉke prirode i one su epistemološki mnogim stvarima mišljenja ljudi nisu do te mere iskristalisana da bi
od drugostepenog znaĉaja u poreĊenju sa brojnim podacima koji se mogla iscrpsti u nekoliko poznatih mogućnosti. Sem toga, plebiscit
pokazuju da su pitanja ove vrste vrlo nepouzdana. U literaturi ima traţi samo mišljenja, odnosno odluke, a nauĉno ispitivanje inte-resuju
dosta primera koji govore da samo neznatne promene u formulaciji i njihovi motivi, subjektivni razlozi i opravdanja, u ĉemu razlike
pitanja mogu znaĉajnije izmeniti rezultate, da je dovoljno izostaviti mogu da budu još šire nego u samim mišljenjima i stavovima. Da bi
samo jedan od mogućnih alternativnih odgovora, pa da se struktura se što je mogućno više smanjila pristrasnost pitanja sa unapred
odgovora iz osnova izmeni; kako ĉesto i sam redosled alte-nativ-nih utvrĊenim odgovorima, treba nastojati da njihova lista bude što
odgovora moţe da izazove statistiĉki znaĉajne razlike u dobi-jenim potpunija da bi se sva mišljenja, za koja se sa dovoljno razloga moţe
rezultatima.10) A, zatim, teško je sigurnije utvrditi dublji smisao koji pretpostaviti da postoje, mogla da ispolje što pribliţnije adekvatno. A
ispitanik pridaje nekcm svom odgovoru suţenom na jedno lakonsko zatim, i pored iscrpnosti liste unapred odreĊenih odgovora, mora se
„da" ili „ne", ili na zaokruţenje broja ispod jednog cd unapred kod ovakvih pitanja ostaviti na~ kraju slobodan prostor za unošenje
utvrĊenih odgovora. Ĉak i povezivanjem niza ovakvih podataka, o odgovora ispitanika koji se ne opredeljuju ni za jednu od predviĊenih
ovome se moţe samo pretpostavljati. Kad izvorna graĊa sadrţi mogućnosti. Pored toga jedna od navedenih mogućnosti treba da
iscrpnije podatke o nekom mišljenju i kad se na osnovu slobodnijih i znaĉi da ispitanik o sadrţini pitanja ništa ne zna ili nema mišljenja.
spontanijih iskaza ispitanika moţe sagledati konkretna fizionomija Bez ovih mera nema dovoljno garantija da se istraţivaĉkim
odreĊenog mišljenja, ostaje manje mesta za nedoumicu šta ono postupkom ispitanicima ne natura jedan nerealistiĉan šablon. Isto
stvarno znaĉi u ţivotu odreĊenog pojedinca. Jednostrana i iskljuĉiva tako, da bi se moglo oceniti da li redosled alternativa ne utiĉe na
primena pitanja sa unapred utvrĊenim odgovorima u nekom odgovore, preporuĉljivo je da se one u razgovorima postavljaju
ispitivanju jeste tipiĉan primer istraţivaĉkog postupka koji moţe vrlo razliĉitim redosledom.
mnogo da utiĉe na- rezultate i iskrivljava ih. što je suprotno Istovremeno, treba ukazati na teškoće koje se javljaju u ispitivanju
metodološkom naĉelu da treba nastojati da se što je mogućno više pomoću pitanja sa slobodnim odgovorima. Šira primena pitanja sa
smanji uticaj istraţivanja na ispitivane pojave. Ovde se, meĊutim,
zbog vrlo krutog i formalno uokvirenog istaţivaĉkog postupka, koji slobodnim odgovorima moţe, ako nisu ispunjeni odreĊeni preduslovi,
mnogo ograniĉava ispoljavanje neposredne spontanosti ispitanika, dovesti do smanjenja sistematiĉnosti i potpunosti izvornih
moţe lako desiti da podaci sa kojima se anketari vrate sa terena u obaveštenja, pa ĉak i do potpunog neu-speha ankete i ispitivanja.
dobroj meri zavise od onog sa ĉim su na teren otišli, tj. od strukture Upravo ova iskustva se najĉešće navode kao jedan od razloga za širu
upotreblienih sredstava za prikupljanje podataka. upotrebu pitanja sa unapred utvrĊenim odgovorima. Ispitanicima je
Sve ove kritiĉke primedbe ipak ne znaĉe da su pitanja sa
unapred utvrĊenim odgovorima nauĉno sasvim neupotrebljiva. teţe da odgovaraju na slobodan naĉin, a da se ipak postigne isti
Njihova, upotreba je manje riziĉna u sluĉajevima kada su iskustvo sadrţajni obim i sistematiĉnost obaveštenja. Pitanja moraju biti
ispitivane sredine ili neki oblik njenog ponašanja ĉvrsto i na dovoljno odreĊena i predstavljati dovoljno snaţan podsticaj za
dovoljno poznat naĉin strukturisani, pa ima dosta verovatnoće da su ispoljavanje odreĊenog mišljenja, jer se u protivnom sluĉaju odgovori
alternative realistiĉno izabrane i dovoljno iscrpne. Tada pitanja ove mogu svesti na svega nekoliko reci. Pored toga, šira upotreba pitanja
vrste mogu dobiti više mesta u nauc-
sa slobodnim odgovorima zahteva aktivan stav anketara ili ispi-ivaĉa.
10
) R. Supek, op. rit, str. 101-143. Ni najbolja slobodna pitanja ne donose u prvom neposrednom
odgovoru ispitanika potpuna obaveštenja. Ispitanik
424 425
Je naroĉito vaţna, jer se pomoću nje nastoje eliminisati neposredni
ne suprotstavlja ako to pomaţe da lakše proda neku robu. Ovakav praktiĉni interesi ispitanika koji bi mogli uticati da ispitanik
stav nema nikakvog opravdanja u nauĉnim istraţivanjima. Ova iskrivljuje i prikriva svoja ranija mišljenja ili podatke 0 nekim
polaze od naĉela dobrovoljnosti, ali i od toga da se na dobrovoljan ĉinjenicama. Naravno, u ţivotno znaĉajnijim oblastima teško je, i
naĉin uspostavi iskrena saradnja. Jer ono što nauku interesuje nisu pored svog nastojanja, sasvim iskljuĉiti uticaj praktiĉnih ispitanikovih
gomile izjava, nego pre svega njihova taĉnost. liĉnih i grupnih interesa. To je jedan od razloga zbog ĉega je i
Oštro ili strogo ispitivanje. Ovaj oblik razgovora se u nauĉne neophodna kasnija kritiĉka analiza dobi-ienih obaveštenja. Ali u
svrhe vrlo retko upotrebljavao. Po naĉinu rada ispitivaĉa, oštro poreĊenju sa istraţno-sudskim postupkom situacija je ipak bitno
ispitivanje je sušta suprotnost neutralnom anketiranju, a s blagim drukĉija, pa nauka u utvrĊivanju verodostojnosti podataka moţe
ispitivanjem ima samo izvesne sliĉnosti. Po svojim formalnim koristiti drukĉija sredstva nego što je postupak oštrog ispitivanja.
osobinama ono je vrlo sliĉno saslušanju u istraţno-sudskom Strogo ispitivanje u punom smislu reci moţe da se even-
postupku. Bitna razlika jeste što se razgovor vodi na osnovu tualno primeni za prikupljanje nekih ĉinjeniĉkih podataka, dok je ono
prethodno dobijene dobrovoljne saglasnosti ispitanika, kao i što se na sasvim nepodesno za ispitivanje dubljih motiva i nekih širih psihiĉkih
osnovu dobijenih obaveštenja ne preduzimaju nikakve društvene posledica odreĊenog ponašanja; pomoću njega se u najboljem sluĉaju
sankcije. Ali ispitanik se podvrgava vrlo strogom, moglo bi se reći ne mogu utvrditi ĉinjenice o ponašanju i o nekim svesnim psihiĉkim
samo ispitivanju nego saslušavanju, u kome mu se sasvim otvoreno i sadrţajima.
bezobzirno predoĉavaju sve protivreĉnosti u iskazima; pitanja se Ova tipologija oblika nauĉnog razgovora prikazuje samo
postavljaju brzo; traţi se od ispitanika da na njih odmah odgovara bez njegove osnovne tipove, dok se proceduralna pravila o ponašanju
duţeg razmišljanja; pojedina pitanja se namerno postavljaju na ispitivaĉa i anketara obiĉno kreću izmeĊu ovih krajnjih tipova,
preskok, radi iznenaĊenja. MeĊutim, razgovor se prekida ako se naiĊe kombinujući pojedine njihove karakteristike.
na tzv. nepopravljivo neiskrenog ispitanika i zakljuĉi da sa njim nema
smisla razgovarati, jer on ţeli da prikrije neke ĉinjenice ili svoja prava Potrebne osobine anketara. U ovom odeljku se imaju u vidu
gledišta. Ovaj oblik razgovora zahteva da ispitivaĉ vrlo solidno prvenstveno anketari bez šireg struĉnog nauĉnog obrazovanja iz one
poznaje ispitivani problem i da bude za ĉitavo vreme vrlo aktivan. U oblasti u koju spada sadrţaj ispitivanja. Sve osobine o kojima će biti
tome aktivnom drţanju ispitivaĉa sastoji se iz-vesna sliĉnost izmeĊu reci potrebne su, svakako, kvalifikovanijim ispitivaĉima, samo što se
oštrog i blagog ispitivanja. U potpuno doslednom obliku je ovaj naĉin pretpostavlja da oni bar neke od tih osobina poseduju zahvaljujući
razgovora u 18nauĉne svrhe, bar koliko je meni poznato, primenjivao svom struĉnom obrazovanju.
samo Kinsi. ) Ali, Kinsi je uopšte bio ekscentriĉan ĉovek; on je u MeĊu potrebnim osobinama anketara svakako na prvo mesto
svojim istraţivanjima primenjivao više postupaka koji se, najblaţe dolazi dobro poznavanje jezika ispitivane sredine, a odmah zatim
reĉeno, znatno razlikuju od uobiĉajenih metodoloških shvatanja. poznavanje njenog ţivotnog stila i napose u njoj uobiĉajenog naĉina
U ideji oštrog ispitivanja sadrţano je jedno racionalno jezgro liĉnog ophoĊenja. Ponekad su u tom pogledu vaţne i neke na oko
od presudne vaţnosti za prikupljanje nauĉnih obaveštenja putem sitnice. Na primer, samo ako poznaje ţivotni stil odreĊene sredine
razgovora. Već više puta je isticano da su nauci potrebni verodostojni anketar moţe da oceni kad je najpogodnije potraţiti ispitanike kod
i taĉni podaci, i da se na iskaze ispitanika moraju primeniti neki kuće; da li se u nekom društvenom sloju smatra da je obavezno
postupci pomoću kojih se u istraţno-sudskoj praksi nastoji utvrditi unapred najaviti svoj dolazak i si. Lako i uspešno uspostavljanje
tzv. materijalna istina na osnovu iskaza optuţenih i svedoka. Samo se dodira s ispitanicima mnogo zavisi °d toga koliko anketar poznaje
naĉin na koji se to ĉini u nauĉnom prikupljanju podataka razlikuje, jer pravila ophoĊenja ispitivane sredine. U protivnom sluĉaju njegov
je situacija u kojoj se razgovor organizuje bitno drukĉija. Ona nastaje nastup moţe ljudima izgledati neprirodan, suviše krut, ili pak
(1) na osnovu pune dobrovoljnosti i (2) uz dovoljno garantije da će nedovoljno uĉtiv, a anketar se, istovremeno, oseća nesigurno i
obaveštenja biti krajnje diskretno korišćena i da neće biti upotrebljena nelagodno. Ova psihiĉka napetost se teško sakriva; ona oteţava
radi preduzimanja nekih društvenih sankcija. Ova druga okolnost uspostavljanje povoljne kame za razgovor, a moţe i sasvim
podsvesno raĊati podozrivost ispitanika. Prilikom odabiranja anketara
18
) Opširnije o nauĉnom izvoĊenju razgovora vid. A. Kinsey i dr., op. cit., i njihovog rasporeda -?. *. stoga nastojati da se anketari šalju u
p. 47—62. društvene sredine clJi ţivotni stil i kulturne osobenosti dobro poznaju.
416 417
momentu obiĉno se moţe sasvim dovoljno i na prirodniji naĉin kruţeni prirodni oblik. Uzrok nepotpunosti razgovora i nejednake
ispitati koliko su neka obaveštenja iskrena i pouzdana, jvaa se vrednosti obaveštenja iz raznih njegovih delova moţe da bude i umor
razgovor ne vodi na ĉisto formalizovan naĉin, postaju gotovo sasvim ispitanika. Ako se ispitivaĉ duţe zadrţava na terenu u ovakvim
nepotrebna tzv. pitanja varke, ili „pitanja za spavaĉe", pomoću kojih sluĉajevima se razgovor moţe prekinuti i nastaviti drugom prilikom.
se u ĉvrsto strukturisanim razgovorima, sastavljenim od pitanja sa Naravno, u jednostavnijim anketama i u onima ĉija je struktura
unapred utvrĊenim odgovorima, nastoji proveriti da li neki ispitanik unapred utvrĊena standardni redo-sled razgovora odreĊuje njen
ne odgovara ĉisto mehaniĉki i sluĉajno, a da odgovori nemaju organizator, a anketari mogu samo izuzetno da nešto u tom pogledu
stvarniju osnovu u njegovom iskustvu. Ponekad se naiĊe na ispitanika menjaju. Sve ovo još jednom pokazuje da nema gotovo nijednog
koji se brzo i lako opredeljuje za neku od predviĊenih mogućnosti, a postupka koji se u raznim tipovima razgovora ne bi morao na razliĉit
da pri tom nije jasno da li on to ĉini iskreno i ozbiljno, ili iz uĉtivosti, naĉin organizovati i sprovoditi.
sujete, ili da bi na dosledan naĉin sakrio svoje pravo gledište. Da bi se
to proverilo. ubacuju se u razgovor i neka besmislena pitanja; na
primer, pita se šta ispitivaĉ misli o razvoju „drvene metalurgije". Ako 5.
ispitanik odgovori da smatra da je treba razvijati, moţe se
pretpostaviti da je on i na neka druga pitanja odgovorio bez dubljeg IZVOĐENJE RAZGOVORA
unošenja ili razumevanja. Ispitanici koji' iz bilo kojih razloga daju
fiktivne odgovore mogu se u slobodnijim razgovorima otkriti i bez Svako prikupljanje podataka putem razgovora pretvara se u
potrebe da se njihovi odgovori na ovaj naĉin proveravaju. Sem toga, odreĊeni društveni odnos, koji se u metodologiji razmatra sa
ovaj naĉin proveravanja moţe biti vrlo štetan za dalji tok razgovora, stanovišta stvaranja nauĉno upotrebljivih obaveštenja, kao osnovnog
jer izaziva otpor inteligentnijih i ozbiljnih ispitanika, a pošto je cilja. Društveni odnos neposredno zavisi od tri grupe ĉinilaca: (1)
saradnja izrazito dobrovolina. oni mogu odbiti da dalje uĉestvuju u rada i raznih osobina anketara, (2) stava ispitanika prema istraţivanju
razgovoru. i njihovih sposobnosti da daju traţena obaveštenja zadovoljavajućeg
U stvaranju redosleda pitanja i odrţavanja celovitosti kvaliteta, i (3) uslova u kojima se razgovor vodi. Ove neposredne
osnovnog toka razgovora javljaju se ĉesto teškoće usled toga što uslove razgovora treba uvek posmatrati u sklopu opštijih društvenih
nauku interesuju raznovrsne veze ispitivanih pojava, na koje se u prilika u kojima se ispitivanje izvodi jer ove utiĉu na sve neposredne
svakodnevnom ţivotu i ne pomišlja. Anketar je na poĉetku objasnio ĉinioce od kojih zavisi njen uspeh, a naroĉito na neposrednu
ispitaniku cilj svoga dolaska i razgovora. Medjutim, on kasnije poĉne društvenu situaciju koja se stvara za vreme pojedinaĉnih razgovora. U
da postavlja neka pitanja ĉiju vezu sa tim ciljem ispitanik nije u stanju povoljnim opštim društvenim uslovima mnogo je lakše uspostaviti
da shvati. To moţe biti povod ispitaniko-vih sumnji u pravi cilj prikladne neposredne odnose u toku prikupljanja podataka. Ako su,
razgovora, pa je ponekad potrebno i u toku razgovora posebno pak, opšti uslovi nepovoljni, nikakva veština u organizovanju ispi-
objašnjavati zašto se postavljaju neka pitanja koja se prividno tivanja neće biti dovoljna za otklanjanje nekih objektivnih prepreka
udaljuju od osnovne teme razgovora. Kako s$ u dubljim ispitivanjima koje oteţavaju dobijanje upotrebljivih podataka. Ali, pošto ]e o
osnovni sadrţaj istraţivanja razmatra u razliĉitim vezama, što oteţava opštim društvenim uslovima već bilo govora, ovde će se razmatrati
odrţavanje prirodne smisaone celovitosti razgovora, jedan od neposredni ĉinioci koji utiĉu na prikupljanje podataka. Najprirodnije
zadataka stvaranja konaĉne strukture osnove razgovora jeste da se je poĉeti sa ulogom i naĉinom rada ispitivaĉa ih anketara, jer
uspostavi što bolja veza i prelazi izmedju pojedinih njegovih organizator istraţivanja moţe najviše uticati na njihov rad. Od svih
tematskih delova. ĉinilaca koji utiĉu na kvalitet podataka prikupljenih putem razgovora,
U slobodnim razgovorima uspostavljanje prirodne veze ispitivaĉi, odnosno anke-n> najviše su pod nauĉnom kontrolom, i
izmeĊu pojedinih njegovih tematskih delova pada uglavnom na teret stoga je njihov rad ajiakse organizovati u skladu sa metodološkim
anketara, i zahteva mnogo snalaţljivosti i veštine. Ĉesto se u naĉelimam;i neza ^ ™Cll:,evima istraţivanJa- Svi ostali ĉinioci deluju mnogo
V 1
d istraţivan a
slobodnim oblicima razgovara, naroĉito ako je njihov sadrţaj što ™ - !T ° J i ovo im se više prilagoĊava nego Potreb26
obimniji i raznovrsniji, dešava da se razgovor, polazeći od jednog * aktivni e oblik
J uje prema teorijsko metodološkim
spontano stvorenog teţišta, pre zaokruţi nego što je ispitivaĉ uspeo
Sociološki metod
da obuhvati sve njegove delove, i vrlo je teško traţiti jos neka
dopunska obaveštenja pošto je razgovor već dobio svoj zao-
414 415
d pretpostavkom da je jedan od nauĉnih zadataka sociologije da
obiĉno ne moţe sam da oceni koji sve elementi odreĊenog sadrţaja omogući dublje sagledavanje individualne dimenzije razliĉitih strana
mogu da budu zanimljivi.i znaĉajni u nauĉnom pogledu. Najvaţniji društvenog ţivota.
zadatak ispitivaĉa jeste da postavljanjem potpitanja, koja polaze od Redosled pitanja. Pošto su utvrĊena sva pojedinaĉna pitanja,
već dobijenih obaveštenja, utiĉu da se potrebni podaci što potpunije dalji zadatak u izradi osnove razgovora jeste da se utvrdi njihov
prikupe. Ovakav rad je svakako daleko teţi nego prosto beleţenje redosled i konaĉna struktura osnove razgovora kao celine. Praksa je
nekog od unapred predviĊenih odgovora. Ispitivanje pomoću izgradila nekoliko naĉela kojih se treba pridrţavati prilikom stvaranja
slobodnih pitanja stoga zahteva daleko struĉnije ispitivaĉe. Oni redosleda pitanja. Prvo od njih jeste da redosled pitanja bude
moraju znati ne samo opšte ciljeve ankete, nego i dobro razumeti psihološki prikladan za što normalnije odvijanje razgovora i za
smisao svakog pojedinog pitanja; moraju, zatim, raspolagati sa odrţavanje ispitanikove spremnosti da u njemu uĉestvuje. Jedno od
mnogo veštine u voĊenju razgo-. vora, jer on zahteva od ispitivaĉa da pravila koja treba da obezbede psihološku prikladnost toka razgovora
budno prati njegov tok i brzo ocenjuje da li su dobijena obaveštenja o jeste da on ne poĉinje sa teškim pitanjima, kao ni sa pitanjima koja su
nekom sadrţaju dovoljna, odnosno u kom pravcu treba da se ispitaniku moţda neprijatna i delikatna, a i da ne završava sa takvim
upotpune postavljanjem novih potpitanja. Bez aktivnog drţanja sadrţajima. Najbolje je da se ovakva pitanja nalaze oko sredine
ispitivaĉa, i bez promišljenog i razboritog postavljanja potpitanja, razgovora, u njegovoj trećoj ĉetvrtini. Izgleda da je najprikladnije da
ispitivanja koja se zasnivaju preteţno na pitanjima sa slobodnim se posle uvodnih objašnjenja ciljeva ispitivanja poĉne sa liĉnim
odgovorima mogu da dozive neuspeh. podacima o ispitaniku, jer su oni u izvesnom smislu predstavljanje
Na drugoj strani, krupan metodološki problem ovih ispi- ispitanika. Sem toga, liĉni podaci olakšavaju anketaru ili ispitivaĉu da
tivanja, u kojima svaki ispitivaĉ ili anketar dobij a daleko više zauzme pravilan stav prema ispitaniku, kao i da se kritiĉno odnosi
slobode, sastoji se u povećanoj opasnosti da se usled toga smanji prema pojedinim obavešte-njima koja dobije u daljem toku
uporedivost izvornih obaveštenja. Pošto na svako obavešte-nje u razgovora.
većoj ili manjoj meri utiĉe uzajamni odnos izmeĊu ispitivaĉa i Drugo naĉelo je da tok razgovora bude što logiĉniji. Ovo ne
ispitanika, razlike u ponašanju ispitivaĉa mogu izazvati smanjivanje znaĉi da se razgovor mora odvijati po nekom krutom logiĉkom
uporedivosti podataka. Ali ovaj rizik treba primiti ako to zahteva redosledu, naroĉito ako bi to zahtevalo da se suviše diriguje njegov
sadrţaj ispitivanja a raspolaţe se sa dovoljno struĉnim ispitivaĉima. U tok. Ukoliko se upotrebljava veći broj pitanja sa slobodnim
tom sluĉaju pribegavanje formalnoj standardizaciji istraţivaĉkog odgovorima, ne moţe se izbeći da odgovarajući na jedno pitanje
postupka, koje se ispoljava i u strogo strukturisanim anketama, ispitanik uzgred kaţe i nešto što se odnosi na pitanja koja bi trebalo
obiĉno nije znak metodološke kulture i nauĉne savesnosti, nego pre tek kasnije postaviti. Razumljivo je da, ako su u nekom slobodnom
misaone tromosti. Ako se raspolaţe dovoljno struĉnim i savesnim odgovoru sadrţana obaveštenja koja se odnose i na neko drugo
ispitivaĉima, koji su shvatili ciljeve ispitivanja i svoje zadatke, ist pitanje, ovo nije potrebno posebno postavljati. U razgovorima koji
aţivaĉki postupak, iako nije u pojedinostima formalno nisu na jedinstven naĉin strukturirani nego su više spontani, obiĉno se
standardizovan, neće iza^ zvati veće smanjenje stvarne uporedivosti u toku razgovora formira njegovo osnovno teţište, jer ga ispitanik
podataka. A više vredi doći do realistiĉnih, sadrţajnih i adekvatnih sam stvara i nameće. Logiĉnost u voĊenju ovakvih razgovora sastoji
podataka, pa makar i po cenu izvesnog smanjenja uporedivosti, nego se u tome da anketar, polazeći od tog teţišta, u raznim pravcima
raspolagati podacima koji su samo formalno uporedivi, ali nemaju proširuje sadrţaj razgovora da bi došao do svih obaveštenja koja o
dublju stvarnu sadrţinu. Naravno, u anketama u kojima se prikupljaju pojedinom sluĉaju treba prikupiti.
vrio standardna i elementarna obaveštenja, koje se upravo zato mogu Ispreturana pitanja, koja skaĉu sa jednog problema na drugi,
relativno lako izvesti i u širim razmerama, nije potrebno da se nisu podesna za ispitivaĉa, a na ispitanike mogu da ostave vrlo loš
upotrebljava ovaj sloţeniji oblik razgovora. Iskustva pokazuju da u utisak. Obiĉno se ovom ispreturanom postavljanju pitanja pribegava
takvim anketama formaiizacija postupka ne samo da nije štetna, nego da bi se proverila iskrenost ispitanika. Ipak A? . a. °*a *° nê naJsrećniji
je, u stvari, jedino razumno rešenje. Samo, bez obzira na veliku naĉin proveravanja iskrenosti. Aktivnim povezivanjem raznih
korisnost ovih anketa, one nisu jedini oblik prikupljanja podataka obaveštenja dobijenih u toku razgovora i postavljanjem potpitanja u
pomoću razgovora, odnosno pismenog upitnika, koji je potreban u sadrţinski pogodnom
sociološkim istraţivanjima, naravno,
416 417
momentu obiĉno se moţe sasvim dovoljno i na prirodniji naĉin kruţeni prirodni oblik. Uzrok nepotpunosti razgovora i nejednake
ispitati koliko su neka obaveštenja iskrena i pouzdana, jvaa se vrednosti obaveštenja iz raznih njegovih delova moţe da bude i umor
razgovor ne vodi na ĉisto formalizovan naĉin, postaju gotovo sasvim ispitanika. Ako se ispitivaĉ duţe zadrţava na terenu u ovakvim
nepotrebna tzv. pitanja varke, ili „pitanja za spavaĉe", pomoću kojih sluĉajevima se razgovor moţe prekinuti i nastaviti drugom prilikom.
se u ĉvrsto strukturisanim razgovorima, sastavljenim od pitanja sa Naravno, u jednostavnijim anketama i u onima ĉija je struktura
unapred utvrĊenim odgovorima, nastoji proveriti da li neki ispitanik unapred utvrĊena standardni redo-sled razgovora odreĊuje njen
ne odgovara ĉisto mehaniĉki i sluĉajno, a da odgovori nemaju organizator, a anketari mogu samo izuzetno da nešto u tom pogledu
stvarniju osnovu u njegovom iskustvu. Ponekad se naiĊe na ispitanika menjaju. Sve ovo još jednom pokazuje da nema gotovo nijednog
koji se brzo i lako opredeljuje za neku od predviĊenih mogućnosti, a postupka koji se u raznim tipovima razgovora ne bi morao na razliĉit
da pri tom nije jasno da li on to ĉini iskreno i ozbiljno, ili iz uĉtivosti, naĉin organizovati i sprovoditi.
sujete, ili da bi na dosledan naĉin sakrio svoje pravo gledište. Da bi se
to proverilo. ubacuju se u razgovor i neka besmislena pitanja; na
primer, pita se šta ispitivaĉ misli o razvoju „drvene metalurgije". Ako 5.
ispitanik odgovori da smatra da je treba razvijati, moţe se
pretpostaviti da je on i na neka druga pitanja odgovorio bez dubljeg IZVOĐENJE RAZGOVORA
unošenja ili razumevanja. Ispitanici koji' iz bilo kojih razloga daju
fiktivne odgovore mogu se u slobodnijim razgovorima otkriti i bez Svako prikupljanje podataka putem razgovora pretvara se u
potrebe da se njihovi odgovori na ovaj naĉin proveravaju. Sem toga, odreĊeni društveni odnos, koji se u metodologiji razmatra sa
ovaj naĉin proveravanja moţe biti vrlo štetan za dalji tok razgovora, stanovišta stvaranja nauĉno upotrebljivih obaveštenja, kao osnovnog
jer izaziva otpor inteligentnijih i ozbiljnih ispitanika, a pošto je cilja. Društveni odnos neposredno zavisi od tri grupe ĉinilaca: (1)
saradnja izrazito dobrovolina. oni mogu odbiti da dalje uĉestvuju u rada i raznih osobina anketara, (2) stava ispitanika prema istraţivanju
razgovoru. i njihovih sposobnosti da daju traţena obaveštenja zadovoljavajućeg
U stvaranju redosleda pitanja i odrţavanja celovitosti kvaliteta, i (3) uslova u kojima se razgovor vodi. Ove neposredne
osnovnog toka razgovora javljaju se ĉesto teškoće usled toga što uslove razgovora treba uvek posmatrati u sklopu opštijih društvenih
nauku interesuju raznovrsne veze ispitivanih pojava, na koje se u prilika u kojima se ispitivanje izvodi jer ove utiĉu na sve neposredne
svakodnevnom ţivotu i ne pomišlja. Anketar je na poĉetku objasnio ĉinioce od kojih zavisi njen uspeh, a naroĉito na neposrednu
ispitaniku cilj svoga dolaska i razgovora. Medjutim, on kasnije poĉne društvenu situaciju koja se stvara za vreme pojedinaĉnih razgovora. U
da postavlja neka pitanja ĉiju vezu sa tim ciljem ispitanik nije u stanju povoljnim opštim društvenim uslovima mnogo je lakše uspostaviti
da shvati. To moţe biti povod ispitaniko-vih sumnji u pravi cilj prikladne neposredne odnose u toku prikupljanja podataka. Ako su,
razgovora, pa je ponekad potrebno i u toku razgovora posebno pak, opšti uslovi nepovoljni, nikakva veština u organizovanju ispi-
objašnjavati zašto se postavljaju neka pitanja koja se prividno tivanja neće biti dovoljna za otklanjanje nekih objektivnih prepreka
udaljuju od osnovne teme razgovora. Kako s$ u dubljim ispitivanjima koje oteţavaju dobijanje upotrebljivih podataka. Ali, pošto ]e o
osnovni sadrţaj istraţivanja razmatra u razliĉitim vezama, što oteţava opštim društvenim uslovima već bilo govora, ovde će se razmatrati
odrţavanje prirodne smisaone celovitosti razgovora, jedan od neposredni ĉinioci koji utiĉu na prikupljanje podataka. Najprirodnije
zadataka stvaranja konaĉne strukture osnove razgovora jeste da se je poĉeti sa ulogom i naĉinom rada ispitivaĉa ih anketara, jer
uspostavi što bolja veza i prelazi izmedju pojedinih njegovih organizator istraţivanja moţe najviše uticati na njihov rad. Od svih
tematskih delova. ĉinilaca koji utiĉu na kvalitet po-ataka prikupljenih putem razgovora,
U slobodnim razgovorima uspostavljanje prirodne veze ispitivaĉi, odnosno anke-n> najviše su pod nauĉnom kontrolom, i
izmeĊu pojedinih njegovih tematskih delova pada uglavnom na teret stoga je njihov rad ajiakse organizovati u skladu sa metodološkim
anketara, i zahteva mnogo snalaţljivosti i veštine. Ĉesto se u naĉelimam;i neza ^ ™Cll:,evima istraţivanJa- Svi ostali ĉinioci deluju mnogo
V 1
d istraţivan a
slobodnim oblicima razgovara, naroĉito ako je njihov sadrţaj što ™ - !T ° J i ovo im se više prilagoĊava nego Potreb26
obimniji i raznovrsniji, dešava da se razgovor, polazeći od jednog * aktivni e oblik
J uje prema teorijsko metodološkim
spontano stvorenog teţišta, pre zaokruţi nego što je ispitivaĉ uspeo
Sociološki metod
da obuhvati sve njegove delove, i vrlo je teško traţiti jos neka
dopunska obaveštenja pošto je razgovor već dobio svoj zao-
418 419
i W- Dickson).12 Prvo pravilo je da anketar mora slušati ispitanika

(a) RAZLIĈITA SHVATANJA O NAĈINU RADA ISPITIVAĈA ILI strpljivo i prijateljski, ali istovremeno na inteligentan f kritiĉan naĉin.
ANKETARA Pisci zatim šire objašnjavaju šta ovo drugo znaĉi. Oni istiĉu da svaki
podataka treba uzimati u odreĊenom kontekstu. Radi toga ispitivaĉ ne
O naĉinu rada lica koja putem razgovora prikupljaju izvorna srne obraćati paţnju samo na otvoreni sadrţaj razgovora, nego i na
nauĉna obaveštenja postoje vrlo razliĉita shvatanja, koja proizilaze iz njegov podtekst da bi mogao da shvati dublji smisao otvorenog
metodoloških tradicija i iskustava nastalih u razli-ĉitim tipovima sadrţaja. On ne srne da smatra da je ono što ĉuje ili potpuno istinita
nauĉnog razgovora. Ipak se u tim shvatanjima moţe uoĉiti nekoliko ĉinjenica ili ĉista zabluda, nego je osnovno da utvrdi kako se pojedini
opštijih gledišta o proceduralnim osobinama razliĉitih tipova podatak uklapa u neki širi ţivotni stav ispitanikov. To je smisao i
razgovora. U svojoj tipologiji, izgraĊenoj na osnovu uopštavanja sledećeg uputstva da se sve što ispitanik kaţe u toku razgovora ne
dosta široke istraţivaĉke prakse, E. Šojh (E. Scheuch) iznosi tri nalazi na istom psihološkom nivou, jer sve stvari o kojima ispitanik
osnovna gledišta o naĉinu rada ispitivaĉa, odnosno anketara: (1) govori nemaju za njega jednaku vaţnost. Razgovor o nekim stvarima
blago ispitivanje, (2) neutralno anketiranje i (3) oštro ili strogo moţe da bude izraz obiĉne uĉtivosti, jer one imaju sasvim periferno i
ispitivanje.11) Dalje izlaganje se pridrţava ove tipologije, pošto je uzgredno znaĉenje, a iza nekih obaveštenja ispitanik stoji kao liĉnost
ona dobro zasnovana. U tipologiju je uneta samo jedna terminološka sa odreĊenim iskustvom, osobenim karakterom, osnovnim liĉnim
izmena. Šojh sve tipove prikupljanja podataka putem razgovora oĉekivanjima i ţivotnim planovima. Prvo pravilo, dakle, polazi od
naziva „intervjuisanjem". Ovde je „blagi" i „oštri" oblik razgovora pretpostavke da je dobijanje potrebnih obaveštenja vrlo
komplikovano. Prikupljanje podataka se ne sastoji u neposrednom
nazvan ispitivanjem, a „neutralni" anketiranjem, jer su oni u svojim prihvatanju ispitanikovih iskaza. U njega je ukljuĉena vrlo velika
dosledno razvijenim oblicima izrazito razliĉiti istraţivaĉki postupci. mera tumaĉenja stvarnog smisla koji se krije u otvorenim iskazima.
„Blagi" i „oštri" oblik razgovora su gotovo neprimenljivi u Ovo postupku daje „dubinski" karakter, ali istovremeno u oštrijem
masovnim anketama u kojima se najĉešće upotrebljavaju razne obliku postavlja problem njegove pouzdanosti. U zavisnosti od svojih
varijante „neutralnog" razgovora. razliĉitih teorijskih pretpostavki, razni ispitivaĉi mogu razliĉito
Blago ispitivanje. Poreklo ovog naĉina prikupljanja po- tumaĉiti iste iskaze i ispitanikovo ponašanje u toku razgovora. U
dataka pomoću razgovora je u psihijatriji. Pravila blagog anketiranja drugom pravilu dolazi naroĉito do izraţaja shvatanje da anketar mora
razradio je u nekoliko svojih knjiga psihijatar K. Rodţers (C. biti u toku razgovora vrlo aktivan. Pravilo istiĉe da treba obraćati
Rogers), a u sociologiju su ga šire uveli E. Majo (E. Mayo) i njegova paţnju ne samo na ono što ispitanik hoće da kaţe, nego> i na ono što
škola. Osnovna ideja ovog naĉina ispitivanja jeste naglašavanje on ne ţeli da kaţe, ili što ne moţe izraziti ako mu se ne pomogne.
neophodnosti da ispitivaĉ uspostavi što prisniji odnos. sa ispitanikom Uvek, meĊutim, postoji opasnost da aktivno drţanje ispitivaĉa ne
i stekne njegovo potpuno poverenje. Obiĉno se traţe obaveštenja ograniĉi ispitanikovu spontanost i da se usled toga ne otkrije
koja treba da dublje osvetle ispitanikovu liĉnost, a ne samo ispitanikov liĉni ugao gledanja, ĉemu se upravo teţi. Pošto je liĉni
pojedinaĉna obaveštenja o nekim njegovim mišljenjima, stavovima, ugao ispitanika utvrĊen, on treba da se dovede u vezu sa odreĊenim
objektivnim obeleţjima ili oblicima ponašanja. Ovakva obaveštenja društvenim uslovima, koji imaju više dimenzija i mogu biti
mogu se dobiti samo ako se raz-' govor dovoljno prilagodi neposredniji, uţi i širi. Naj-neposredniji društveni kontekst jeste
individualnom sluĉaju. To ipak ne znaĉi da blago ispitivanje ima situacija uspostavljena u toku razgovora. I, napokon, ispitivaĉ mora
uvek kliniĉki karakter i da se pomoću njega ne prouĉavaju i neki da pazi da ne padnea Pod uticaj ispitanikovih osćanja. Ovo pravilo
opitiji problemi i ne ţele dobite iskustvena obaveštenja koja oĉigledno pokazuje je poreklo ovog oblika razgovora u psihijatriji.
omogućuju šira teorijska uopštavanja. Uloga ispitivaĉa, jer razgovore Prilikom uspo-avljanja odnosa meĊusobnog poverenja sa bolesnikom,
ove vrste mogu da vode samo vrlo struĉno iskusna lica, izrazito je psihijatar se mora uvek ĉuvati da bolesnik, koji ĉesto sa neobiĉnom
aktivna, ali na jedan osoben naĉin. Kako se zamišlja naĉin rada a
gom i upornošću zastupa svoja patološka shvatanja, ne utiĉe na njega.
ispitivaĉa pokazace sledeća proceduralna pravila za razgovor, koja su a) F. J. Roethlisberger, W. J. Dickon, op. cit., p. 270—291.
izradili Majo-ovi bliski saradnici F. Retlisberdţer i U. Dikson (F.
Roethlisber-
u
) E. K. Scheuch, Das Interview in der Sozialforschung, "U knjiz* R.
Konig (red.), op. cit, S. 152—155.
420
421
Drugi deo pravila se odnosi na drţanje ispitivaĉa prema skustva steĉena u nekom trajnijem i subjektivno znaĉajnijem obliku
ispitaniku i u njima se ispoljavaju one osobenosti ovog oblika ispitanikove delatnosti. Ako se sa nekim kvalifikovanim radnikom ili
razgovora zbog kojih je on nazvan blagim ispitivanjem. Smatra se da struĉnjakom razgovara o njihovoj profesionalnoj delatnosti i
ispitivaĉ ne srne da bilo šta nareĊuje, niti da daje bilo kakve savete ili struĉnim iskustvima, nije potrebno a ni korisno razgovor ĉvršće
moralne opomene. Ono ne srne da se prepire sa ispitanikom i treba da uokviriti planom koji je unapred do pojedinosti utvrĊen. Razgovor se
govori i postavlja pitanje samo pod sledećim okolnostima; da bi odnosi na iskustva koja su trajno ukljuĉena u ispitanikovu liĉnost i
pomogao ispitaniku da izrazi neku svoju misao; da bi otklonio njegov dovoljni su samo opšti podsticaji da on o njima iznese svoj opšti stav
strah i uznemirenost koji mogu da poremete meĊusobni odnos i i mnogo konkretnih obaveštenja. Razgovori ove vrste su relativno
oteţaju ili ĉak onemoguće prikupljanje podataka; da bi pohvalio lako izvodljivi i ako se odnose na neke dublje liĉne teškoće, trajne
ispitanika što je taĉno izneo neke svoje misli ili osećanja; da bi psihiĉke ozlede, a moţda i liĉne tragedije ispitanika. Praktiĉno
skrenuo razgovor na neke sadrţaje koji su izostavljeni ili zanemareni; iskustvo pokazuje da se na ovaj naĉin moţe vrlo uspešno voditi
i, napokon, da bi s ispitanikom prodiskutovao neke implicitne razgovor sa razvedenim ţenama o uzrocima i posledicama razvoda,
pretpostavke, sadrţane u njegovim ranijim izjavama, ali koje nisu naroĉito ako je neka ţena bolnije dozi vela razvod. Tada je dovoljno
dovoljno jasne, ukoliko oceni da bi ovo moglo biti korisno. samo nekoliko opštih podsticaja da se dobije priliĉno celovita slika o
Pomoću'ovog uzdrţljivog, ali istovremeno vrlo aktivnog drţanja tome šta neka ţena misli da su bili uzroci njenog razvoda, kako ga je
ispitivaĉa nastoji se da se poveţe spontanost razgovora sa dobijanjem ona doţivela i kakve je posledice razvod imao u njenom kasnijem
dovoljno potpunih izvornih obaveštenja. Retlisberdţer i Dikson ţivotu.14) Prema tome, blagim ispitivanjem mogu se uspešno
smatraju da je za uspešno voĊenje razgovora na ovaj naĉin potrebno prikupljati podaci samo o sadrţajima koji imaju dublje znaĉenje u
nekoliko godina obuĉavanja i praktiĉnog rada, pored opšte nauĉne ţivotu ispitanika, i o kojima oni imaju sasvim iskri-stalisana liĉna
kulture i dobrog poznavanja neposrednog problema na koji se gledišta. Tada je razgovor ove vrste dovoljan podsticaj da krene
razgovor odnosi. prava bujica reci i da se uz sasvim opšta usmeravanja dobiju
Nepotrebno je objašnjavati da se u masovnim anketama i sa potrebna obaveštenja.
nedovoljno struĉnim anketarima ne moţe uspešno primeniti ovaj Drugi preduslov je da ispitivaĉ solidno teorijski poznaje ispitivani
naĉin prikupljanja podataka. Ali, postavlja se pitanje kad je blago problem i ima dovoljno iskustva u voĊenju ovakvih razgovora, kako
ispitivanje uopšte efikasno? Reĉeno je da je bitna oso-benost uloge bi, i pored sasvim nedirektivnog postupka, bio pokriven sav
ispitivaĉa da podstiĉe i usmerava tok razgovora, ali tako da se on ipak iskustveni sadrţaj i prikupljena sva nauĉno potrebna obaveštenja.
što spontanije odvija. Ovo pretpostavlja vrlo aktivnog ispitanika. Da Sem toga, ispitivaĉu je potrebna znatna psihološka i sociološka
li je i kada ispitanik spreman da spontano preuzme ovako aktivnu kultura, jer je njemu ostavljeno vrlo široko polje za tumaĉenje
ulogu u razgovoru? Moţe se oĉekivati da će se ispitanik tako ponašati otvorenog sadrţaja razgovora. Uspešno ostvarivanje pravila da se
u onim sluĉajevima kad je vrlo snaţno zaokupljen predmetom izjave ispitanika ne mogu prihvatiti u njihovom neposrednom,
razgovora. Na primer, kad se prikupljaju autobiografski podaci. otvorenom smislu, nego da treba uzeti u obzir i njihov podtekst i
Najbolje autobiografije nastaju kad se ljudi usmeravaju samo na sagledati ih u širem psihološkoma kontekstu i ţivotnim uslovima
najopštije sadrţaje pojedinih perioda ţivotnog ciklusa, ali se nastoji pretpostavlja zakljuĉivanja za k°J je neophodna solidna struĉnost,
da oni sami što neposrednije i spontanije iznose svoje ţivotno jer inaĉe ona mogu biti sasvim proizvoljna i dovesti u pitanje nauĉnu
iskustvo.13) Povoljni su, zatim, uslovi kad se razgovor odnosi na vrednost podataka. Napokon, stvaranje obimnije izvorne graĊe
ţivotna pomoću ovog oblika razgovora mora iz više razloga duţe da traje.
13
Pre svega, teško je naći veći broj ispitivaĉa sa potrebnim
) Autobiografski izvori, koji se stvaraju u nauĉne svrhe, ne nastaju samo kvalifikacijama, a i tok prikupljanja je nuţno znatno sporiji nego u
pomoću razgovora. Ĉešće su oni pisani autobiografski dokumenti kojima je nauĉnim jednostavnim, tipiĉno anketnim oblicima razgovora. Prikupljanje
uputstvom bio odreĊen samo najopštiji sadrţinski okvir. MeĊutim kad se stvaraju
pomoću razgovora moţe se primeniti samo postupak blagog anketiranja. Opširnije o obiĉno traje mesecima, a u pojedinim istraţivanjima i godinama.15)
14
biografskom metodu vid. L. Gottschalk, C. Kluckhohn, R. Angell, The Use of Perso- ) Ispitivaĉ je bila devojka, apsolvent sociologije. . I6) Kinsi navodi da je deset
nal Documents in Historv, Anthropologv and Sociologv, Social Science Research godina prikupljao izvorne podatke svoju studiju o polnom ponašanju muškaraca.
Council, Bul. 53, New York, 1945; J. Dollard, Criteria for tne Life History, New {Vid. A. C. Kinsey i Qr-' op. cit., p. 10.)
Haven, 1935; J. Szczepanski, Die biographische Me-thode, u knjizi R. Konig (red.),
op. cit, S. 551—569.
422 423
Istraţivaĉki postupak je, stoga, nepodesan za stvaranje preciznih vremenskih ili neodobravanje."16) Kad se u tumaĉenju poslovno neutralnog odnosa
preseka o opštoj rasprostranjenosti odreĊenih po. java, ali je zato jedno od izmeĊu anketara i ispitanika ovoliko pretera, anketar se pretvara u
nezamenjivih sredstava za svestrano prouĉavanje relativno manjeg broja magnetofon. Od njega se zahteva da ne pokaţe da ne veruje ni u
sloţenih pojava odreĊene vrste. najbesmisleniji podatak i da ne sumnja u istinitost sasvim oĉigledne laţi. Pri
Neutralno anketiranje. Ovo je najviše rasprostranjen tip razgovora tom je anketar, ipak, kao tehniĉko sredstvo za beleţenje podataka manje
koji se javlja u svim masovnijim anketama. MeĊusobni odnos izmeĊu pouzdan od magnetofona. U nauĉnom razgovoru je ovakav stav o ulozi
anketara i ispitanika je daleko površniji nego u blagom anketiranju i sastoji anketara potpuno neprihvatljiv. Kritiĉnost je bitan konstitutivni elemenat
se, po pravilu, u formalnoj uĉtivosti. Ovo, meĊutim, ne mora uopšte da bude nauĉnog odnosa prema svim izvornim obaveštenjima o stvarnosti i ona se
štetno, naroĉito kad se prikuplja samo manji broj podataka koji nemaju veći ne sme nikad napustiti. U odnosu prema ispitanicima ovaj kritiĉan stav
znaĉaj za ispitanika. Ali, i kad se prikupljaju šira obave-štenja, meĊu kojima treba da se ispolji na uĉtiv i faktiĉan naĉin i s puno razumevanja. Ali, ako
neka mogu biti iz raznih razloga delikatna, odnos izmeĊu anketara i anketar vidi da ga neko obmanjuje, on treba da mu na neki naĉin stavi do
ispitanika u ovom obliku prikupljanja je preteţno poslovnog karaktera. znanja da to primećuje. Ovo je utoliko vaţnije, jer ako anketar ne primeti
obmanu, ili zbog odrţavanja dobrih odnosa sa ispitanikom na-merno ćutke
Anketar je, naime, lice koje po sluţbenoj duţnosti prikuplja podatke za
preĊe preko nje, on gubi ugled u ispitivanoj sredini. U svakoj sredini se
drugog, za nekog istraţivaĉa ili neku istraţivaĉku ustanovu. On se nalazi u
moţe naći pojedinaca koji iz raznih razloga ţele da se narugaju istraţivanju,
ulozi posrednika izmeĊu ispitanika i organizatora istraţivanja. Ispitanik, u i da pokaţu kako ljudi koji prikupljaju podatke ništa ne znaju, kako su ih
stvari, ne opšti sa anketarom, nego sa organizatorom istraţivanja. Zbog toga oni „uspeli da prevare". Ako im ovo stvarno poĊe za rukom, oni se time
što anketar obavlja ulogu posrednika, manje je vaţno da se izmeĊu njega i hvale pred drugima, a to šteti opštem ugledu istraţivanja.17)
ispitanika uspostavi prisan odnos. Sasvim je dovoljno da ispitanici steknu U neutralnom anketiranju dolazi, dakle, do izraţaja shvatanje o preteţno
poverenje u anketarovu ĉestitost, kao i u njegovu sposobnost da obavi svoju pasivnom, strogo formalizovanom i rutinskom drţanju anketara. Na taj naĉin
posredniĉku duţnost. U metodološkoj literaturi postoji gotovo jedinstveno se ţeli postići više ciljeva, a pre svega što veća uporedivost podataka. Koliko
mišljenje da je u ovom tipu razgovora najbolje da anketar prema ispitanicima su ovi stvarno uporedivi zavisi od niza okolnosti, a ne samo od ujednaĉenog
zauzme stav uĉtive poslovnosti, a da svaka veća prisnost moţe da bude samo ponašanja anketara. Pored toga formalizacija postupka kojim se cm pretvara
štetna. Dalja oso-benost izvoĊenja ove vrste razgovora jeste nastojanje da u relativno prostu rutinu omogućuje upotrebu anketara sa malim struĉnim
celo-kupno ponašanje anketara bude do pojedinosti odreĊeno jedinstvenim kvalifikacijama, što olakšava istraţivanja većeg obima. Ali, kao što je
proceduralnim pravilima. Pravila obiĉno predviĊaju kako će anketar reĉeno, ĉitav postupak gubi svaki nauĉni smisao kad se shvatanje o
objašnjavati ciljeve ispitivanja, sve što će reći u toku razgovora i kako će se neutralnoj poslovnosti anketara dovede do apsurda. Pošto je ovo shvatanje
ponašati prilikom odlaska. Shva-tanje o neophodnosti krajnje dosta rasprostranjeno i u metodologiji nedovoljno kritiĉki osvetljeno, treba
formalizovanog proceduralnog postupka preovladava u organizaciji ukazati da ono vodi poreklo iz komercijalnih ispitivanja trţišta. Poznato je da
masovnih anketa. Formalna standardizacija postupka smatra se bitnim se u trgovini uopšte javlja izveštaĉen i ljigav odnos prodavca prema
preduslovom dobi-janja homogenih i uporedivih masovnih izvornih kupcima, koji se još više pojaĉava kad se zbog potreba trgovine potrošaĉi
obaveštenja, što je s obzirom na struĉni kvalitet proseĉnih anketara priliĉno uznemiravaju da bi se ispitale neke njihove ţelje. Ljudi ne vole da budu
opravdano. uznemiravani, i krajnja uĉtivost anketara, sliĉna ponašanju prodavca i trgo-
Ponekad se, meĊutim, shvatanje o poslovno-neutralnom odnosu vaĉkog putnika, sluţi u ovim ispitivanjima kao sredstvo da se ispitanici
anketara prema ispitanicima dovodi do apsurda, i usled toga postupak privole da odgovaraju na postavljena pitanja. Ponašanje anketara odgovara
prestaje da bude upotrebljiv za prikupljanje nauĉnih obaveštenja. Evo šta opštem stavu trgovine da mušterija moţe da kaţe sve što hoće, a da se
misli o idealnom drţanju anketara Parten: „Anketar mora uvek biti staloţen i prodavaĉ nikad odluĉnije
I6
pribran i izbegavati da pokazuje Ijutinu ili iznenaĊenje. On mora nastojati da ) M. B. Parten, op. cit., p. 340. n) A. Kinsey i dr., op. cit., p. 55—6.
bude apsolutno neutralan, da nikad ne pokazuje nevericu, odobravanje
424 425
•e naroĉito vaţna, jer se pomoću nje nastoje eliminisati neposredni
ne suprotstavlja ako to pomaţe da lakše proda neku robu. Ovakav praktiĉni interesi ispitanika koji bi mogli uticati da ispitanik
stav nema nikakvog opravdanja u nauĉnim istraţivanjima. Ova iskrivljuje i prikriva svoja ranija mišljenja ili podatke 0 nekim
polaze od naĉela dobrovoljnosti, ali i od toga da se na dobrovoljan ĉinjenicama. Naravno, u ţivotno znaĉajnijim oblastima teško je, i
naĉin uspostavi iskrena saradnja. Jer ono što nauku interesuje nisu pored svog nastojanja, sasvim iskljuĉiti uticaj praktiĉnih ispitanikovih
gomile izjava, nego pre svega njihova taĉnost. liĉnih i grupnih interesa. To je jedan od razloga zbog ĉega je i
Oštro ili strogo ispitivanje. Ovaj oblik razgovora se u nauĉne neophodna kasnija kritiĉka analiza dobi-ienih obaveštenja. Ali u
svrhe vrlo retko upotrebljavao. Po naĉinu rada ispitivaĉa, oštro poreĊenju sa istraţno-sudskim postupkom situacija je ipak bitno
ispitivanje je sušta suprotnost neutralnom anketiranju, a s blagim drukĉija, pa nauka u utvrĊivanju verodostojnosti podataka moţe
ispitivanjem ima samo izvesne sliĉnosti. Po svojim formalnim koristiti drukĉija sredstva nego što je postupak oštrog ispitivanja.
osobinama ono je vrlo sliĉno saslušanju u istraţno-sudskom Strogo ispitivanje u punom smislu reci moţe da se even-
postupku. Bitna razlika jeste što se razgovor vodi na osnovu tualno primeni za prikupljanje nekih ĉinjeniĉkih podataka, dok je ono
prethodno dobijene dobrovoljne saglasnosti ispitanika, kao i što se na sasvim nepodesno za ispitivanje dubljih motiva i nekih širih psihiĉkih
osnovu dobijenih obaveštenja ne preduzimaju nikakve društvene posledica odreĊenog ponašanja; pomoću njega se u najboljem sluĉaju
sankcije. Ali ispitanik se podvrgava vrlo strogom, moglo bi se reći ne mogu utvrditi ĉinjenice o ponašanju i o nekim svesnim psihiĉkim
samo ispitivanju nego saslušavanju, u kome mu se sasvim otvoreno i sadrţajima.
bezobzirno predoĉavaju sve protivreĉnosti u iskazima; pitanja se Ova tipologija oblika nauĉnog razgovora prikazuje samo
postavljaju brzo; traţi se od ispitanika da na njih odmah odgovara bez njegove osnovne tipove, dok se proceduralna pravila o ponašanju
duţeg razmišljanja; pojedina pitanja se namerno postavljaju na ispitivaĉa i anketara obiĉno kreću izmeĊu ovih krajnjih tipova,
preskok, radi iznenaĊenja. MeĊutim, razgovor se prekida ako se naiĊe kombinujući pojedine njihove karakteristike.
na tzv. nepopravljivo neiskrenog ispitanika i zakljuĉi da sa njim nema
smisla razgovarati, jer on ţeli da prikrije neke ĉinjenice ili svoja prava Potrebne osobine anketara. U ovom odeljku se imaju u vidu
gledišta. Ovaj oblik razgovora zahteva da ispitivaĉ vrlo solidno prvenstveno anketari bez šireg struĉnog nauĉnog obrazovanja iz one
poznaje ispitivani problem i da bude za ĉitavo vreme vrlo aktivan. U oblasti u koju spada sadrţaj ispitivanja. Sve osobine o kojima će biti
tome aktivnom drţanju ispitivaĉa sastoji se iz-vesna sliĉnost izmeĊu reci potrebne su, svakako, kvalifikovanijim ispitivaĉima, samo što se
oštrog i blagog ispitivanja. U potpuno doslednom obliku je ovaj naĉin pretpostavlja da oni bar neke od tih osobina poseduju zahvaljujući
razgovora u 18nauĉne svrhe, bar koliko je meni poznato, primenjivao svom struĉnom obrazovanju.
samo Kinsi. ) Ali, Kinsi je uopšte bio ekscentriĉan ĉovek; on je u MeĊu potrebnim osobinama anketara svakako na prvo mesto
svojim istraţivanjima primenjivao više postupaka koji se, najblaţe dolazi dobro poznavanje jezika ispitivane sredine, a odmah zatim
reĉeno, znatno razlikuju od uobiĉajenih metodoloških shvatanja. poznavanje njenog ţivotnog stila i napose u njoj uobiĉajenog naĉina
U ideji oštrog ispitivanja sadrţano je jedno racionalno jezgro liĉnog ophoĊenja. Ponekad su u tom pogledu vaţne i neke na oko
od presudne vaţnosti za prikupljanje nauĉnih obaveštenja putem sitnice. Na primer, samo ako poznaje ţivotni stil odreĊene sredine
razgovora. Već više puta je isticano da su nauci potrebni verodostojni anketar moţe da oceni kad je najpogodnije potraţiti ispitanike kod
i taĉni podaci, i da se na iskaze ispitanika moraju primeniti neki kuće; da li se u nekom društvenom sloju smatra da je obavezno
postupci pomoću kojih se u istraţno-sudskoj praksi nastoji utvrditi unapred najaviti svoj dolazak i si. Lako i uspešno uspostavljanje
tzv. materijalna istina na osnovu iskaza optuţenih i svedoka. Samo se dodira s ispitanicima mnogo zavisi °d toga koliko anketar poznaje
naĉin na koji se to ĉini u nauĉnom prikupljanju podataka razlikuje, jer pravila ophoĊenja ispitivane sredine. U protivnom sluĉaju njegov
je situacija u kojoj se razgovor organizuje bitno drukĉija. Ona nastaje nastup moţe ljudima izgledati neprirodan, suviše krut, ili pak
(1) na osnovu pune dobrovoljnosti i (2) uz dovoljno garantije da će nedovoljno uĉtiv, a anketar se, istovremeno, oseća nesigurno i
obaveštenja biti krajnje diskretno korišćena i da neće biti upotrebljena nelagodno. Ova psihiĉka napetost se teško sakriva; ona oteţava
radi preduzimanja nekih društvenih sankcija. Ova druga okolnost uspostavljanje povoljne kame za razgovor, a moţe i sasvim
podsvesno raĊati podozrivost ispitanika. Prilikom odabiranja anketara
18
) Opširnije o nauĉnom izvoĊenju razgovora vid. A. Kinsey i dr., op. cit., i njihovog rasporeda -?. *. stoga nastojati da se anketari šalju u
p. 47—62. društvene sredine clJi ţivotni stil i kulturne osobenosti dobro poznaju.
426 427
Taĉnost i preciznost u radu je naredna neophodna osobina
anketara. Anketari bez. ovih svojstava unose u izvornu graĊu mnogobrojne ljivo pokazalo koliko je za uspeh ispitivanja vaţno da anketari dobro
greške: propuštaju da postave sva pitanja, da taĉno zabeleţe sve odgovore, poznaju njene probleme. Risman (Riesman) je ispitivao mišljenja
ĉak i da razgovaraju sa svima izabranim ispitanicima, da uredno vode univerzitetskih nastavnika o radu anketara koji su prethodno prikupljali
evidenciju o svome radu i si. Pri tom taĉnost zavisi vrlo mnogo od podatke o iskustvima tih nastavnika u vreme najţešćih Makartijevih napada,
sposobnosti za brzo beleţenje podataka. Ovo je potrebno i da bi se razgovor u SAD. Mnogi profesori su se ţalili da anketari nisu bili u stanju da shvate i
mogao odvijati bez zastoja. Dobar anketar mora, ako se podaci odmah pravilno zabeleţe njihove izjave, jer nisu dovoljno razumeli razne pojmove i
beleţe, da bude u stanju da sinhronizovano deli paţnju na dva procesa: da jer su sasvim slabo poznavali ispitivanu sredinu i neke njene reakcije. U
sluša nove iskaze ispitanika i istovremeno beleţi ono što je pre toga Ĉuo. osnovnom istraţivanju su bili angaţovani stalni anketari dva instituta za
Ovo sinhronizovanje paţnje mnogim . ljudima' ne polazi naroĉito za rukom, ispitivanje javnog mnenja, sa dosta praktiĉnog iskustva, ali iz anketa
a u svakom sluĉaju je priliĉno naporno. Ako se za vreme razgovora ništa ne drukĉije vrste.19) U prethodnim znanjima anketara moţe da se krije i
zapisuje, ili se beleţe samo neke pojedinosti, taĉnost podataka presudno opasnost da oni nekim svojim predubeĊenjima ne utiĉu pristrasno na ispi-
zavisi od osobina anketarovog pamćenja, o ĉemu je već bilo govora prilikom tanike. Ali poznavanje problema o kojima se razgovor vodi je istovremeno
razmatranja liĉne jednaĉine posmatraĉa. preduslov za dublje i sadrţajnije meĊusobno spo-razumevanje i kritiĉnu
Zatim, dalja vaţna osobina anketara jeste izdrţljivost u fiziĉkom i ocenu pojedinih odgovora.
psihiĉkom pogledu, sposobnost da oĉuva staloţenost i mirnoću i pored
većih fiziĉkih napora, a i u psihološki napetim i neprijatnim situacijama.
Ispitivanja rada anketara pokazuju da posle izvesnog broja razgovora dolazi (b) ISPITANIK
do zasićenosti, i da u anketama sa obimnijim sadrţajem, naroĉito ako se pri-
kupljanje podataka mora brzo obaviti, nije dobro pojedinom anketaru davati Ako je prilikom razrade plana nekog ispitivanja njegov sadrţaj
zadatak koji prelazi trideset razgovora, jer usled zasićenosti opada kvalitet prilagoĊen ţivotnom iskustvu ispitanika, njihova spremnost da iskreno i
njihovog rada. S druge strane, ako se u nekoj anketi ĉešće javljaju savesno uĉestvuju u ispitivanju postaje od odluĉujuće vaţnosti za uspeh
psihološki napete i neprijatne situacije, zato je vrlo ĉesto kriv organizator ispitivanja. Zbog toga je metodološki vaţno da se zna šta moţe uticati na
istraţivanja, a ne anketari. Organizator mora da oceni koja se pitanja mogu, ovu spremnost ispitanika, kako se ona moţe pojaĉati, odnosno kako se
a koja je vrlo riziĉno postavljati. Za uspeh ankete je vrlo vaţno da li je ispitanici mogu snaţnije podstaći da spremno uĉestvuju u ispitivanju. Svi
odluka o njenom sadrţaju pravilno i realistiĉno doneta. Tim pre jer iskustvo ranije pomenuti opšti ĉinioci od kojih zavisi odnos ispitivane sredine prema
pokazuje da anketari najĉešće izbegavaju postavljanje delikatnih pitanja, iz istraţivanju utiĉu na stav ispitanika; ali, oni se ovde ispoljavaju na
sasvim jasnih razloga, jer ona stvaraju napetu i neprijatnu situaciju. Zbog neposrednijem liĉnom planu, a, sem toga,, javljaju se i izvesni izrazito liĉni
toga anketari radije proizvoljno popunjavaju odgovore na takva pitanja. motivi, koji povoljno ili nepovoljno utiĉu na stav pojedinaĉnog ispitanika.
Znaĉajan poseban uslov uspešnog voĊenja razgovora, sem u onim Podjednako bi bilo jednostrano sasvim zanemariti ove izrazito liĉne ĉinioce,
sluĉajevima kad je rad anketara sasvim rutinske prirode, jeste da anketari kao i izgubiti iz vida da se oni ispoljavaju u okviru šire društvene situacije u
dovoljno razumeju sadrţaj ankete i da raspolaţu bar elementarnim struĉnim kojoj se ispitivanje izvodi. Kao i u većini oblika društvenog ponašanja i
znanjima iz oblasti u koju spadaju njeni osnovni problemi. Ovo je, pored ovde se prepliću institucionalni, uţi grupni i individualni ĉinioci. Ipak,
poznavanja oso-benosti sredine u kojoj se anketa izvodi, moţda najvaţniji individualni ĉinioci dolaze više do izraţaja u razgovoru nego u bilo kom
uslov da ona ne ostane na površini. Ispitanici, naime, nisu podstaknuti da drugom obliku prikupljanja podataka. Odnos prema ispitivanoj sredini je u
iznose svoja iskustva ako primete da je anketar sasvim neupućen i da ĉak razgovoru najviše individualisan, ne samo po postupku, kojim se obiĉno
nije u stanju da razume ono što mu se kaţe, tj. ako u anketaru vide slabog nastoji iskljuĉiti direktan uticaj neposrednih društvenih okolnosti na iskaze
pisara koji, zbog toga što ne razume smisao i sadrţaj onog što se ispituje, ispitanika, nego i po osnovnoj usmereno-
iskrivljuje njihova mišljenja. Jedno specijalno prouĉavanje rada anketara je
19
ubed- ) D. Riesman, Some Observation on the Interviewing, u knjizi P. F.
Lazarsfeld, W. Thielens, The Academic Mind, The Free Press Glencoe, 111., 1958,
p. 305—314
429
428
pomogne da šire osmisli i iskaţe neka svoja nedovoljno odreĊena
sti traţenih obaveštenja, pomoću kojih se ţeli ostaviti upravo mišljenja i sećanja, a da ga, pri tom, ne osuĊuje, ne oce-niuje niti mu
individualno uĉešće u raznim društvenim zbivanjima i neka liĉna se suprotstavlja, razgovor postaje prijatniji, bez obzira na bilo kakve
mišljenja ili stavovi ispitanika. Zbog toga individualni motivi za liĉne ispitanikove ciljeve koji bi se nalazili van samog razgovora.
uĉešće u nauĉnom razgovoru zasluţuju posebnu paţnju. Većini ljudi je prijatan razgovor u" kome su oni, odnosno neka
Kan i Kanel (R. Kahn, Ch. Cannell) dele motive koji utiĉu na njihova iskustva, u središtu paţnje. A naroĉito je takav razgovor
ispitanike da uĉestvuju u razgovoru na spoljne i unutrašnje.20) Spoljni prijatan ljudima koji su sticajem okolnosti manje ukljuĉeni u
motivi proizilaze iz okolnosti da uĉešćem u razgovoru ispitanik moţe razgranate neposredne meĊuliĉne odnose, koji su manje-više
postići neki svoj cilj. Iznoseći neko svoje mišljenje, on moţe uticati usamljeni i nemaju ĉesto priliku da izmene neka svoja osnovna
na javno mnenje ili na donošenje nekih društvenih odluka. U nekim ţivotna iskustva sa nekim ko će moći da ih razume. Naravno, ĉim se
primenjenim ispitivanjima, na primer u ispitivanjima industrijske u razgovoru dotaknu pitanja delikatnije prirode, o nekim
sociologije koja se organizuju u pojedinim preduzećima, ispitanik ispitanikovim ponašanjima ili nekim njegovim stavovima koji bi, kad
moţe svojim uĉešćem u razgovoru da utiĉe na neke odluke koje imaju bi se za njih šire znalo, mogli da naruše njegov ugled ili imaju bilo
za njega neposredan praktiĉni znaĉaj. Ako se, na primer, ispituje kakve druge nepoţeljne posledice, sigurnost da je obezbeĊena puna
odnos izmeĊu poslovoĊa i radnika, radnici koji nisu zadovoljni sa tim anonimnost i krajnja diskretnost u korišćenju podataka postaje
odnosom mogu iznošenjem svojih primedaba i razloga zbog ĉega su neophodna pretpostavka ispitanikove iskrenosti.
nezadovoljni sa drţanjem poslovoĊa ili tehniĉara uticati da se izvesni Osećanje vaţnosti ispitivanog problema, prihvatanje ciljeva
odnosi izmene i poprave u skladu sa njihovim ţeljama. No u svakom istraţivanja i naĉina na koji se ono izvodi, a zatim pove-renje u
sluĉaju, uĉešće u ispitivanju je za ispitanike u tim uslovima jedan od ispitivaĉa ili anketara koji neposredno prikupljaju podatke su temelji
kanala društvene kritike, tim znaĉajniji ako ostali institucionalni na kojima se mogu vrlo snaţno razviti i spoljni i unutrašnji motivi
kanali kritike slabije funkcionišu. U ispitivanjima teorijskog iskrene i savesne saradnje. Odmah će se videti da ovo poverenje ne
karaktera, posle kojih ne slede nikakve neposredne praktiĉne zavisi samo od liĉnih osobina ispitivaĉa, nego i od njegovih stvarnih
intervencije u ispitivanoj sredini, otpada ovaj neposredni praktiĉni ili pretpostavljenih društvenih svojstava. Pa ipak, ostaje ĉinjenica da i
spoljni motiv. Ali se javlja jedan drugi motiv, koji se ĉesto ne uzima u istim objektivnim uslovima razliĉiti ispitivaĉi postiţu nejednak
dovoljno u obzir, a ne treba ga potcenjivati. Spremnost da se iskreno i uspeh, i da ima ispitivaĉa kojima polazi za rukom da privole na
savesno uĉestvuje u razgovoru proizilazi iz ispitanikove svesti da na iskrenu saradnju i naj zatvoreni je, krajnje rezervisane i sumnjiĉave
taj naĉin svojim iskustvom pomaţe nauci u rešavanju nekih njenih ispitanike, što znaĉi da individualne osobine ispitivaĉa nisu
problema. U današnjim prilikama — kad nauka uţiva vrlo velik i beznaĉajne za uspostavljanje povoljnog odnosa sa ispitanicima.
stiĉe sve veći ugled, kad se u nju veruje i od nje neposredno oĉekuje
znatno više od njenih stvarnih aktualnih mogućnosti, moţda i zbog
toga što su mnoga ranija tradicionalna verovanja, naroĉito religijska, (c) ISPITIVANJE KAO DRUŠTVENI ODNOS
izgubila svoju ubedlji-vost, pa se u nauci traţi izgubljena sigurnost i
zbog toga se precenjuju njene mogućnosti svest da su svojim Već je reĉeno da neposredni odnos izmeĊu ispitivaĉa i pojedinaĉnih
iskustvom pomogli nauci moţe kod mnogih ispitanika da povećava ispitanika ne nastaje nezavisno od opštih i specifiĉno lokalnih
osećaj vlastite vrednosti. I u zabaĉenim selima moţe se videti kako društvenih prilika, i da u razmatranju društvenog odnosa koji se stvara
ovaj motiv snaţno podstiĉe ljude da s istraţivaĉem otvoreno i vrlo
iskreno saraĊuju. u pojedinaĉnim razgovorima i njegovog uticaja na dobijena
Unutrašnji motivi proMlaze iz neposredne situacije koja se obaveštenja treba uzeti u obzir i ove okolnosti. Ukazano je da lokalne
stvara u toku razgovora. Što je razgovor više usredsreĊen na prilike mogu biti u vrlo razliĉitoj meri povoljne za izvoĊenje nekog
subjektivno vaţnije delove ispitanikovog liĉnog iskustva, što istraţivanja. Ova okolnost je vrlo znaĉajna za uspeh anketnih
ispitivaĉ pokazuje više stvarnog interesovanja za to iskustvo, i ispitivanja šireg obima. Društveni uslovi za njihovo izvoĊenje
ispitanik uviĊa da je on u stanju da ga razume i ĉak da mu
20
pretvaraju se, u stvari, u niz lokalnih situacija. Ako se ove meĊusobno
) R. L. Kahn, Ch. F. Cannel, op. cit, p. 45-48 i ćelo treće poglavlje.
znatno razlikuju, uporedivost prikupljenih podataka se moţe znatno
smanjiti. Pored toga, u teritorijalno široj anketi je teţe oceniti uticaj
430 431
društvenih ĉinilaca na prikupljanje, nego kada je ovo više loka-lizovano i sne mladiće da prikupljaju odreĊene podatke, ako se moţe oĉekivati da će
kad se istraţivaĉ duţe nalazi u ispitivanoj društvenoj sredini. Anketa obiĉno veći broj ispitanika smatrati da anketari, zbog svoga uzrasta i nedovoljnog
ne traje dugo, a ako se izvodi u širem društvenom okviru, organizator i ţivotnog iskustva, nisu u stanju da dovoljno razumeju njihov stvarni sadrţaj.
njegovi struĉni saradnici ne mogu steći neposredan uvid u lokalne društvene Ranije se videlo da ovakvo mišljenje, bez obzira da li je taĉno, znatno utiĉe
prilike svih mesta u kojima su prikupljeni podaci, nego se moraju osloniti na na zain-teresovanost ispitanika za razgovor.
utiske manje struĉnih anketara, što je, svakako, manje pouzdano. A bez Uticaj društvenih osobina anketara i ispitanika na tok razgovora i kvalitet
dovoljnih obaveštenja o lokalnim prilikama teško je shvatiti karakter dobijenih obaveštenja mora se posmatrati i sa stanovišta društvene strukture.
neposrednog društvenog odnosa izmeĊu anketara i ispitanika i njegov uticaj Niz okolnosti govori da je najlakše i najpotpunije društveno opštenje i
na kvalitet prikupljenih obaveštenja. Na ovaj neposredni odnos svakako sporazume van je izmeĊu lica koja se nalaze na istom nivou društvene
mogu da utiĉu i razne individualne društvene karakteristike anketara i ispita- strukture. IzmeĊu pojedinaca, koji zauzimaju sliĉne društvene poloţaje,
nika, ali se njihov uticaj znatno menja u zavisnosti od opštih i lokalnih stvara se najviše raznovrsnih meĊusobnih veza, i usled toga se oni najlakše
društvenih prilika. meĊusobno sporazumevaju o najrazliĉitijim pitanjima. Vertikalno u
Sledeći primer ilustruje ove opšte stavove. Neka se pretpostavi da društvenoj strukturi simboliĉko opštenje nailazi uvek na veće ili manje
se razgovorom prikupljaju obaveštenja o odnosima izmeĊu dveju društvenih prepreke. Pri tome izgleda da se sva obaveštenja, koja se ne odnose na
grupa u više naselja i da su to grupe starosedelaca i doseljenika. Ako su potpuno javne sadrţaje, nego su poverljiva, tajna ili privatna po prirodi
odnosi izmeĊu tih dveju grupa usklaĊeni, sasvim je irelevantno da li će društvene organizacije, lakše kreću uz strukturu, nego niz nju. U prilog ove
anketari i ispitanici pripadati istoj grupi. MeĊutim, ako su grupe u meĊusob- pretpostavke govori priliĉno obimno iskustvo iz mnogobrojnih anketa.
nom sukobu, brojna istraţivanja pokazuju da dobijena obaveštenja mnogo Ispitanici ĉiji je društveni poloţaj znatno viši od anketa-rovog, srazmerno
zavise od toga da li ih je (a) prikupljao anketar koji pripada istoj grupi kao i mnogo ĉešće odbijaju da uĉestvuju u razgovoru nego ispitanici s niţim
ispitanici, ili (b) pripada drugoj, ili ga (c) ispitanici iz obeju grupa smatraju poloţajem. U masovnijim anketama u kojima proseĉni anketar ima
neutralnim licem, jer on nije iz naselja u kome se ispituje ovaj meĊugrupni srednješkolsko ili nepotpuno srednješkolsko obrazovanje i pripada srednjim
odnos. Primer pokazuje da neka društvena karakteristika anketara dobij a sluţbeniĉkim društveno-profesionalnim grupama, relativno najviše odbijaju
razliĉit znaĉaj u odnosu sa ispitanicima u zavisnosti od stanja lokalnih da uĉestvuju u anketi intelektualci i rukovodeći kadrovi. Ponekad se dešava
odnosa. Treba dodati da će od karaktera odnosa izmeĊu društvenih grupa da lice koje neće da o sadrţaju ispitivanja razgovora s anketarom izjavi da je
kojima pripadaju anketar i ispitanici zavisiti širina uticaj a ove okolnosti na spremno da iznese, svoja gledišta neposredno istraţivaĉu, oĉigledno jer
kvalitet prikupljenih podataka. U nekim sluĉajevima treba oĉekivati da će smatra da samo na odreĊenom društvenom nivou moţe da iznosi neka svoja
usled toga biti iskrivljena samo obaveštenja o specifiĉnim meĊugrupnim iskustva. Neposredni društveni odnos u kome se putem razgovora prikupljaju
odnosima, a u drugim da će anketari iz druge grupe nailaziti na teškoće na podaci, i koji moţe da utiĉe na njihovu nauĉnu vred-nost, nastaje, dakle, kao
mnogo širem planu. rezultat delovanja niza ĉinilaca, i objektivna vrednost prikupljenih podataka
Postoje zatim individualne osobine anketara ĉiji uticaj na kvalitet se ne moţe oceniti bez obaveštenja o društvenim uslovima u kojima su oni
podataka zavisi prvenstveno od sadrţaja podataka, a manje je podloţan prikupljani. Ali, prouĉavanje društvenih uslova u kojima se prikupljaju po-
konjunkturnim oscilacijama. Takva su obe-leţja, na primer, pol i starost daci putem razgovora nije u sociologiji vaţno samo kao osnova za ocenu
anketara. Gotovo je neophodno da u raznim ispitivanjima ţena u odreĊenim vrednosti prikupljenih podataka. Pomoću njega se niogu ispitati i razne
kulturnim sredinama ispitivaĉi budu ţene, jer je razlika u polu izrazita osobine simboliĉkog društvenog opštenja. Zbog toga je ĉesto prilikom
prepreka za slobodno saopštavanje odreĊenog iskustva. I starost je takoĊe ne stvaranja plana ankete korisno ek-sperirnentisati. Na primer, u ranije
samo biološka nego i društvena osobina. Na osnovu starosti se stvaraju pretpostavljenom sluĉaju da se ispituju odnosi izmeĊu starosedelaca i
razne društvene grupe i vrlo ĉesto prilikom ispitivanja neke starosne grupe doseljenika ne bi bilo najsrećnije metodološko rešenje da se stvore dve grupe
ili generacije nije beznaĉajno da li anketari pripadaju istoj, starijoj ili mlaĊoj an-jfra êdna od starosedelaca, a druga od doseljenika), i da anketari-
generaciji. Izgleda da nije potrebno šire objašnjavati da nema smisla slati starosedeoci ispituju samo starosedeoce, a anketari-
neisku-
432
433
doseljenici doseljenike. Korisnije je namerno stvoriti ukršten raspored
anketara, u kome će jedan deo anketara iz svake grupe anketirati Ispitivanje anketarske greške ima za cilj da utvrdi obim i
starosedeoce, a drugi doseljenike. Tada se kasnije moţe ispitivati da li vrste grešaka koje anketari unose u izvornu graĊu usled nekih svojih
se i u ĉemu razlikuju podaci koje su ispi. tanici dali anketarima koji objektivnih osobina, subjektivnih shvatanja ili nekih slabosti u radu.
pripadaju istoj odnosno drugoj društvenoj grupi. Ako se utvrde veće Mnoga istraţivanja pokazuju da je anketarska greška ĉesto toliko
razlike u podacima o nekim mišljenjima i stavovima, to moţe biti i velika da znatno utiĉe na kvalitet podataka. Jedno vreme se smatralo
teorijski znaĉajno, ne samo za ocenu pouzdanosti podataka, nego i za da su glavni izvori anketarske greške neke objektivne društvene
ispitivanje odnosa izmeĊu tzv. javnog i uţeg grupnog mnjenja i osobine anketara koje se javljaju kao ĉinilac meĊusobnog odnosa
privatnog mišljenja. Ova tri sloja mišljenja mogu se nalaziti u vrlo izmeĊu njih i ispitanika, i neka njihova subjektivna svojstva,
razliĉitim meĊusobnim odnosima. Ovo je samo jedna ilustracija koja naroĉito23 njihovi stavovi o odreĊenom pitanju o kome se prikupljaju
pokazuje kako prouĉavanje jednog oblika aktivnog prikupljanja podaci. ) Ima podataka koji govore da obaveštenja koja dobijaju
podataka moţe biti poseban izvor socioloških saznanja o društvu.21) razni anketari stoje u pozitivnoj vezi sa njihovim liĉnim gledištima o
odreĊenim pitanjima. Ova iskustva su bila podstrek da se svestranije
ispituje u kojoj meri anketar svojim drţanjem sugestivno utiĉe na
6. ispitanike i na modifikaciju njihovih odgovora. Ovi izvori anke-
tarske greške nesumnjivo postoje i nisu beznaĉajni, naroĉito ako su
ANKETARSKA GREŠKA anketari manje struĉni, ako nisu usvojili nepristrasan profesionalni
stav u svome radu i ako je ispitivani problem izrazi-tije sporan.
Prilikom razmatranja uzroka grešaka ukazano je da su lica Ali to nisu ni jedini a ĉesto ni najvaţniji izvori anketarske
koja prikupljaju podatke jedan od vaţnih njihovih izvora. Naĉin greške.24) Postoji niz drugih okolnosti koje takoĊe mogu znatno da
ispitivanja ove vrste grešaka, radi njihovog spreĉavanja ili naknadnog utiĉu na obim grešaka koje anketar unosi u podatke. To su na primer
otklanjanja, jeste stoga sastavni deo svakog metodološki razvijenijeg nedostaci u izboru ispitanika i nedovoljno nastojanje da se doĊe u
oblika prikupljanja nauĉnih izvornih oba-veštenja. U prikupljanju dodir sa onim licima koje je teţe pronaći. Pokazalo se, zatim, da
podataka razgovorom greške ispitivaĉa i anketara mogu biti još sugestivni uticaj anketara na ispitanike ne mora da zavisi od
opasnije, a sem toga u mnogim sluĉajevima se teţe otkrivaju. njegovih liĉnih gledanja na odreĊen problem, nego od njegovog
MeĊutim, delovanje ovog izvora grešaka nije podjednako ispitivano u pristupa. Da bi dobili pristanak ispitanika da uĉestvuje u razgovoru,
svim oblicima razgovora. Sistematska ispitivanja odnose se uglavnom anketari ĉesto zauzimaju ranije pomenuti stav trgovaĉke ljubaznosti.
samo na tipiĉno anketne oblike razgovora; saznanja o izvorima Izrazito naglašena an-ketarova ljubaznost izaziva prirodnu reakciju
grešaka u sloţenijim oblicima razgovora kliniĉko-dubinskog tipa su ispitanika da se ponaša na isti naĉin, tim pre što se razgovor obiĉno
još uvek vrlo nesreĊena, iako postoji velika opasnost da, s obzirom na vodi u ispitanikovoj kući. Ispitanik poĉinje da pazi da ne bi neĉim
manju standardizaciju ovih razgovora, individualne osobine ispitivaĉa uvredio jednog ljubaznog i finog ĉoveka. Iako ne zna šta anketar
više iskrivljuju podatke i uĉine ih neuporedivim. Stoga je ovaj prikaz misli o nekim pitanjima, ispitanik stvara o tome neke pretpostavke i
ograniĉen na tzv. anketarsku grešku.22) ne iznosi svoje stvarno gledište ili podatke o svom stvarnom
21
) Još uvek nema sistematskih teorijskih analiza društvenih odnosa koji
ponašanju, nego ono što pretpostavlja da bi anketar ţeleo da ĉuje,
nastaju u prikupljanju podataka nauĉnim razgovorom. Nekoliko ĉlanaka objavljenih odnosno da on smatra ispravnim ponašanjem. Ovaj oblik anketarske
u American Journal of Sociologu, vol. 62 (1956) NQ 2, sadrţe dosta zanimljivih greške nastaje jer se pogrešno shvata ideja dobrih odnosa sa
podataka i ideja o ovom metodološkom problemu. Vid. i A. Strauss, L. Schatzman, ispitanikom. Sa nauĉnog stanovišta ovi su odnosi dobri kad
Cross-Class Inter-viewing: An Analvsis of Interaction and Communicative Stvles, u uspostavljaju meĊusobno poverenje i ukla-
knjizi R. N. Adams, J. J. Preiss (eds.), Human Organization Research, The Dor-sey
Press, Homewood, 111., 1960, eh. XVII. 23
) Vid. H. Cantrill, Gauging Public Opinion, Princeton Univer-sity
**) Pod anketarskom greškom se podrazumeva „greška u odgovorima ili Press, Princeton, 1944, p. 113-119.
zabeleţenim obaveštenjima koja je direktan rezultat delovanl3 anketara". (Vid. M. G. , . 24
) Najobimniji i najsvestraniji rad o anketarskoj grešci jeste
Kendall, W. R. Buckland, A Dictionary of Stati-stical Terms, Oliver and Boyd, ™Jiga H. Hyman, Interviewing in Social Research, Chicago vUniversity £ ress,
London, 1957, p. 144.) 1954. Vid. i S. S. Zarkovich, Sampling Methods and Censuses, °l- II, Quality of
Statistical Data, FAO, Roma, 1963, eh. XIII i XIV.
Sociološki metod
434
435
njaju prepreke za iskreno iznošenje podataka. U ovom sluĉaju „dobri gova razvijenost. Razlike u tom pogledu nisu beznaĉajne. One,
odnosi" postaju sami sebi cilj i oni se nastoje odrţati, ĉak i na štetu pored ostalog, pokazuju ko aktivnije utiĉe na oblikovanje i odr-
kvaliteta prikupljenih podataka. ţavanje kolektivnog stava i mišljenja, a ko ga samo pasivno prima,
Poreklo brojnih anketarskih grešaka nalazi se u nepaţljivom iza ĉega se mogu kriti razliĉite stvari (nezainteresova-nost,
obavljanju anketarske duţnosti. Na primer, u tome što anketar ne pokolebanost, konformizam i si.). Ali anketari ĉesto odmah na
postavlja sva pitanja, jer nije dovoljno pribran, što namerno izbegava poĉetku ispitivanja izgrade neka oĉekivanja i neke pretpostavke o
da postavi neka delikatna pitanja da ne bi izazvao muĉnu i neprijatnu strukturi pojedinih stavova i meĊusobnim vezama izmeĊu odgovora
situaciju, ili zato što smatra da zna odreĊene podatke. Netaĉno i na pojedina pitanja i te pretpostavke pretvore u shemu. Tada se
nedovoljno potpuno beleţenje odgovara, usled površnosti ili dešava da oni slušaju jedno, a pišu po svojoj shemi, ili da smatraju
nesposobnosti anketara da dovoljno shvati pojedine odgovore takoĊe da, pošto su pitali i dobili odgovore na nekoliko pitanja o nekoj
moţe biti znaĉajan izvor anketarske greške i osiromašenja izvornih stvari, dalja pitanja ne treba ni da postavljaju, jer mogu predvideti
obaveštenja. Isti smisao imaju nedostaci pamćenja u onim oblicima odgovore, pošto se oni u njihovoj shemi nalaze u odreĊenoj vezi sa
razgovora kad se podaci ne beleţe odmah. odgovorima na prethodna pitanja. Otkrivanje nekih strukturalnih
Novija ispitivanja, koja je izveo H. Hajmen (H. Hyman) sa pravilnosti u sadrţaju odgovora moţe da bude korisno, ako ĉini
svojim saradnicima, ukazala su na vaţnost jednog posebnog oblika anketara osetlji-vijim za razne protivreĉnosti i podstiĉe ga da, kad
anketarske greške ĉiji se koren nalazi u oĉekivanjima i naiĊe na neku protivreĉnost u odgovorima, paţljivo ispituje njene
pretpostavkama anketara o pojedinim tipovima ispitanika,25) U toku uzroke. Ali shematiĉna oĉekivanja oteţavaju prikupljanje stvarnih
rada anketari vrlo brzo stvore ovakva oĉekivanja. Navešću jedan izvornih podataka, i mogu biti znaĉajan izvor grešaka.
primer iz vlastitog iskustva. Prilikom nedavnog ispitivanja jednog Napokon, ne treba zaboraviti i na svesnu obmanu kao izvor
sela studenti koji su u njemu uĉestvovali došli su posle razgovora sa anketarske greške. Ponekad se, naime, dešava, naroĉito u anketama
nekoliko ljudi do zakljuĉka da se svi ispitivaĉi slaţu u svojim u kojima rad anketara nije dovoljno kontrolisan, da ovi unose
odgovorima na mnoga pitanja. Objašnjavao sam da nema društva u pojedine podatke u obrasce napamet, pa da ĉak i ĉitave upitnike
popunjavaju proizvoljno pošto su saznali samo neka objektivna
kome se ljudi ne bi u mnogim stvarima manje-više slagali. Bez te obeleţja ispitanika.
saglasnosti društvo se moţe odrţavati samo na brutalan naĉin. Sasvim
je prirodno da će ova opšta saglasnost biti izrazitija u relativno malo
izdiferenciranoj seoskoj zajednici sa snaţnim ostacima tradicionalne 7.
narodne kulture. Ipak je poĉetni utisak studenata-ispitivaĉa o stepenu
kolektivne saglasnosti bio preuranjen i suviše pojednostavljivao stvar- PISMENI UPITNIK
ne prilike. Jer, pored u osnovi istovetnih gledišta nalazili smo i
mnogobrojne razlike, koje se nisu uvek sastojale u tome što bi Pismeni upitnik, koji se šalje poštom ili na neki drugi naĉin deli
pojedinci o neĉem imali razliĉit stav, nego što se neki kolektivni stav ispitanicima i na koji oni pismeno odgovaraju ima u poreĊenju sa
javljao u više ili manje razraĊenim individualnim oblicima. Evo
jednog sasvim konkretnog primera. Pored ostalog, ispitivano je što razgovorom niz osobenosti. Sa formalnog stanovišta, on ima mnoge
seljaci misle o merinizaciji ovaca i o vred-nosti tradicionalne sorte prednosti, naroĉito ako se uporeĊuju ĉvršće strukturisani oblici
ovaca u poreĊenju sa merino-ovcama. Na poĉetno, opšte pitanje dobij razgovora i upitnika. (1) Pomoću pismenog upitnika je daleko lakše
ao se gotovo jednodušan odgovor da je domaća ovca bolja. To je bio obezbediti anonimnost ispitanika i diskreciju podataka, što se u
kolektivni stav. MeĊutim, kad se pitalo za razloge, individualne prikupljanju podataka pomoću razgovora moţe samo više ili manje
razlike su jasno izlazile na videlo. Bilo je ispitanika koji su samo
ponavljali poĉetnu tvrdnju. Nasuprot njima, pojedini ispitanici su osigurati, ali se nikad ne moţe apsolutno garantovati. Potpuno
mogli da „odrţe predavanje" o prednostima domaće ovce nad merino strukturisani oblici pismenog upitnika u kojima ispitanik ne mora
ovcom. Stav je u osnovi isti, ali nije isto i mišljenje, njegova sadrţina, ispisati ni jednu jedinu reĉ, već se popunjavanje sastoji u okruţavanju
nje- pojedinih brojki uz navedene mogućne odgovore, do kraja obezbeĊuju
25
) H. Hyman, op. cit., p. 83-128. anonimnost ispitanika. (2) U pismenom upitniku nestaje brojnih indi-
vidualnih posrednika u procesu prikupljanja podataka, što je
nesumnjivo prednost ako su pitanja i njihova objašnjenja ispisa*
436 437
drugim sluĉajevima, na primer u ispitivanju raznih porodiĉnih

tanicima dovoljno jasna, jer se iskljuĉuje uticaj anketarske greške. A problema, vaţno je znati ko je popunio upitnik i u kakvim -uslovima.
ĉitav proces prikupljanja podataka se u tom sluĉaju moţe lakše Mnogi od nedostataka pismenog upitnika mogu se otkloniti
potpuno standardizovati. -(3) U izvesnom smislu se pomoću ako se on popunjava grupno, tj. u prisustvu lica koje rukovodi
pismenog upitnika smanjuju i neke društvene teškoće u prikupljanju grupnim popunjavanjem. Tada se moţe utvrditi ne samo ko je i u
podataka koje se javljaju kad anketar ima izrazito niţi društveni kakvim uslovima dao podatke, nego se moţe i pomoći ispitanicima
poloţaj od ispitanika. Jer, ovde se podaci daju neposrednije da bolje razumeju neka pitanja i smisao traţenih obaveštenja.
organizatorima ankete. Ako su organizatori ankete nauĉnici, s U zakljuĉku treba još jednom naglasiti da sociologija ne
obzirom da je ugled nauĉnika u savremenom društvu vrlo visok, ni raspolaţe boljim i elastiĉnijim sredstvima od razgovora i upitnika za
jedna grupa ispitanika nema izrazito viši društveni poloţaj i ugled. sistematsko prikupljanje podataka potrebnih za svestrano nauĉno
(4) Napokon, upotreba pismenog upitnika moţe znatno smanjiti osvetljavanje liĉnog aspekta raznih društvenih pojava, specifiĉnog
troškove prikupljanja podataka, naroĉito kad se ispitivanje izvodi na liĉnog udela pojedinaca u raznim oblicima društvenog ţivota i
širem geografskom podruĉju i upotrebljavaju uzorci sa raspršenim njihovog subjektivnog odnosa prema vlastitom ţivotnom iskustvu.
rasporedom ispitanika. U ovakvim ispitivanjima su putni troškovi Ali, s obzirom na razliĉit karakter obaveštenja koja su u pojedinim
anketara jedna od većih stavki u ukupnim troškovima istraţivanja. sluĉajevima potrebna, kao i u zavisnosti od struĉnosti kadrova koji će
Ali pismeni upitnik ima i mnogo ograniĉenja i nedostataka. obaveštenja prikupljati, raspoloţivog vremena i finansijskih
Pre svega, njegova upotreba je ograniĉena samo na one društvene sredstava, treba traţiti naj-adekvatnije oblike razgovora ili upitnika.
sredine u kojima je razvijena navika pismenog opšte-nja. U sredini Osnovni cilj ovog poglavlja bio je da pokaţe kako je lepeza tih oblika
koja svakodnevno u praktiĉnom ţivotu pismeno ne opšti nema vrlo široka, i kako pojedini oblik razgovora, iako prikladan za
nikakvog smisla traţiti podatke pismenim putem. I u pismenijim odreĊene ciljeve i u odreĊenim uslovima, moţe da bude sasvim
sredinama postotak lica koja odgovaraju pismenim putem je znatno neadekvatan za neka druga ispitivanja. Ako je pri tom zauzet naroĉito
niţi od postotka koji pristane da uĉestvuje u razgovoru. Ponovnim kritiĉan stav prema nekim Uprošćenim i strogo formalizovanim
slanjem upitnika moţe se postotak odgovora znatnije povećati, ali on oblicima ankete, to nije uĉinjeno zato što bi se potpuno odbacivala
gotovo uvek zaostaje za postotkom koji se obuhvata pomoću njihova nauĉna vrednost, nego zato što se ĉini da se danas, i kod nas i
usmenog razgovora. Manji odziv na pismeni upitnik je istovremeno u svetu, taj oblik ankete precenjuje i upotrebljava i tamo gde ne moţe
vrlo selektivan. Ispitanici se ne odazivaju sluĉajno, nego su meĊu dati nauĉno korisnije rezultate. Treba se nadati da neko ko posle
onima koji odgovore natproseĉno zastupljena lica naroĉito izvesnog vremena bude analizirao naĉin upotrebe razgovora i upitnika
zainteresovana za sadrţaj ankete, i koja većinom imaju o njemu u sociologiji neće morati toliko da kritikuje ove jednostranosti.
izgraĊeno mišljenje. Na osnovu ovakvih podataka ne moţe se
pouzdanije zakljuĉivati o tome kako se na predmet ispitivanja gleda
u široj sredini. Zatim, prilikom popunjavanja pismenog upitnika
nedostaje pomoć koju anketar moţe da pruţi ispitaniku, a koja je
ĉesto vrlo znaĉajna kao podsticaj da on potpunije iznese neko svoje
mišljenje ili neko ĉinjeniĉko obaveštenje. U nekim sluĉajevima je
nedostatak pismenog upitnika i to što se ne moţe utvrditi ko je
stvarno popunio upitnik, da li ispitanik ili neko drugi-Naroĉito je
velika verovatnoća da upitnik neće popuniti sami ispitanici kad se
anketiraju rukovodeći kadrovi. Poznato je da oni malo pišu, i da se
njihova uloga u stvaranju raznih dokumenata sastoji u davanju
osnovnih ideja i konaĉnoj redakciji-Pisanje dokumenta se prenosi na
razne saradnike. S obzirom na uslove rada velikih organizacija ovo je
sasvim prirodno i neophodno. Ali je vrlo nepovoljno za nauĉno
ispitivanje, ukoliko se ţele dobiti neka liĉna gledišta rukovodilaca,
ako su upitnike popunili njihovi liĉni sekretari ili neki drugi
saradnici- I u
4
3
X 439
mentaciju koja će sluţiti kasnijem istoriĉaru prilikom obrade

UPOTREBA ISTORIOGRAFSKIH PODATAKA pojedinih dogaĊaja. Ali, s obzirom na Ĉitavo podruĉje intere-sovanja
istorijskih nauka, ovo je ipak samo jedan mali delić, onaj deo
istorijskih dogaĊaja koji pripada najbliţoj prošlosti. Prouĉavajući
ranije periode, istorija se mora osloniti na izvore nastale nezavisno od
nauke, kao i na već postojeće njihove nauĉne analize. Metodološka
iskustva istorijskih nauka steĉena u korišćenju ovakvih podataka su
stoga vrlo dragocena za sociologiju. To se, na ţalost, nedovoljno
Cilj ovog poglavlja jeste da iznese osnovne postupke uviĊa. U većini priruĉnika o metodologiji socioloških istraţivanja
pomoću kojih istorijske nauke dolaze do svojih izvornih podataka. posvećuje se vrlo mala paţnja problemima upotrebe istoriografskih
Nije neophodno šire raspravljati o tome zašto su sociologiji podataka. Tipiĉan je u tom pogledu najnoviji nemaĉki Priručnik
neophodni podaci do kojih se moţe doći samo istoriografskim putem. empirijskog društvenog istraživanja, koji je uredio R. Kenig (R.
Sve društvene pojave imaju svoju istorijsku stranu i što su znaĉajnije, Konig). Priruĉnik je vrlo obiman i ima poglavlje „Društvena istorija i
to je ova po pravilu, dublja. Zbog toga se njihovi savremeni oblici ne istorijska sociologija", ali u njemu se prikazuju razna strujanja u
mogu dovoljno nauĉno objasniti ako se ne poznaje njihov razvoj. društvenoj i kulturnoj istoriji i istorijskoj sociologiji posled-njih
Pored toga, već je istaknuto da se mnoge društvene pojave ne mogu decenija, dok se gotovo uopšte ne razmatraju metodološki postupci
dovoljno svestrano nauĉno ispitivati, in vivo, u svom ţivom stanju, i istorijskih istraţivanja i mogućnosti primene istoriografskih metoda u
da postaju pristupaĉne nauci tek kada se pretvore u istoriju. Ali ovo sociologiji.1) Od ostalih metodoloških priruĉnika jedino su u knjizi
nisu jedini razlozi zbog kojih se u sociologiji moraju poznavati i M. Diverţea (M. Duverger) Metodi društvenih nauka šire obraĊeni
koristiti metodološka iskustva istorijskih nauka. Sociologija se u problemi korišćenja istorijskih podataka.2) Kao pravnik po uţem
svojim istraţivanjima ne moţe ograniĉiti na izvorne podatke koje obrazovanju, Diverţe dovoljno oseća koliko se neka osnovna
sama stvara za specijalno nauĉne potrebe, nego mora koristiti i razne saznanja o institucionalnim i globalnim oblicima društva ne mogu
druge izvore podataka što u društvu nastaju nezavisno od nauke. Pri- steći bez svestranog prouĉavanja istorijske graĊe. Zapostavljanje
likom upotrebe ovakvih podataka u nauĉne svrhe javlja se niz upotrebe istorijskih podataka i svestranije analize istoriografskih
metodoloških teškoća. Istorijske nauke se uglavnom sluţe podacima metoda su posle-dica suţavanja delokruga sociologije i njenog gotovo
koji su nastali nezavisno od kasnijeg istorijskog istraţivanja. Zbog iskljuĉivog usredsreĊivanja na prouĉavanja nekih pojava u savre-
toga su u njima najviše razvijeni i u najpotpunijem obliku dolaze do menom društvu. Ali, to savremeno društvo ima svoje korene u
izraţaja metodološki postupci koji odgovaraju upotrebi u nauĉne prošlosti i bez prouĉavanja tih korena mnoge se stvari u njemu ne
svrhe raznih, zbog vannaucnih razloga nastalih, podataka o društvu. mogu razumeti. S druge strane, i u prouĉavanju sa-vremenog društva
Doista, s vremena na vreme se i u istoriji javljaju pokušaji neka metodološka iskustva istorijskih nauka su neophodna.
da se aktivnom nauĉnom intervencijom i prema nauĉnim kriterijima Dalje, ĉak i ako se sociolog ne sluţi istoriografskim
stvori odreĊena istorijska graĊa. Već je veliki helenski istoriĉar metodima i ne prouĉava samostalno na izvornim podacima razvoj
Tukidid ispitivao mnoge ţive uĉesnike peloponeskog rata da bi od nekog procesa, on mora, hteo ne hteo, da koristi istorijske radove. Da
njih dobio neka obaveštenja o pojedinim dogaĊajima. Ova pojava da bi, pak, mogao solidnije oceniti vrednost pojedinih istorijskih dela,
se u istoriji na sistematski naĉin od uĉesnika prikupljaju podaci ĉije podatke ili zakljuĉke koristi, on treba da se upozna sa postupkom
potrebni za obradu pojedinih istorijskih dogaĊaja kasnije se ĉešće kojim se dolazi do istorijskih sinteza. Istorija prouĉava društvo
ponavlja. Postoji, zatim, naroĉito u po-slednje vreme, još jedan posredno putem raznih izvora u kojima su ranija društvena stanja i
pokušaj da se istorijska graĊa o pojedinim dogaĊajima sreĊuje u toku razne ljudske delatnosti osta-
njihovog zbivanja. Najĉešće se to dešava u savremenim armijama, 1
) G. Salomon-Delatour. Sozialgeschichte und Geschichtssozio-logie, u R. Konig
koje obiĉno u svojim većim jedinicama (armijama, korpusima, (red.). Handbuch der empirischen Sozialforschung, P. Enke, Stuttgart, 1962, S. 601-638.
divizijama) imaju oficire koji još u toku rata prikupljaju po 2
) M. Duverger, Methodes Ċes sciences sociales, Presses univer-sitaires de France,
odreĊenom planu doku- Pariš, 1961,-p. 95-136.
4
3
440 441
mrtvo, nego i kao aktivni sadrţaj kasnijih istorijskih stanja kome se

vile svoj trag. Po svom obimu, potpunosti i nauĉnoj vrednosti, izvori ona pojavljuje u obliku istorijskog pamćenja prouĉavanih društava i
na osnovu kojih se prouĉava neki istorijski dogaĊaj ili period znatno njihovih uţih klasnih i etniĉkih delova.
se razlikuju od jedne do druge istorijske epohe, pa ĉak i u raznim Svako potpunije nauĉno osvetljavanje društvenog ţivota
konkretnim društvima koja pripadaju istim epohama. Razne nekog prošlog vremena mora sjediniti sva tri navedena elementa, koji
okolnosti mogu uticati da istorijska graĊa o jednom društvu bude se, meĊutim, u istraţivanjima s ograniĉenijim ciljevima mogu i
znatno potpunija nego graĊa o nekom drugom društvu iz istog delimiĉno osamostaliti. Osnovno je da se shvati da ovi razliĉiti
vremenaa. Naravno da usled razliĉite potpunosti i razliĉite nauĉne saznajni ciljevi zahtevaju modifikacije istraţivaĉkog pristupa i
vrednosti izvora i istorijska rekonstrukcija raznih perioda moţe da se razliĉit odnos prema pojedinim vrstama istorijskih izvora. Na primer,
izvede s razliĉitom potpu-nošću i preciznošću. izvor sasvim nepouzdan za opis nekog dogaĊaja ili istorijskog
MeĊutim, s obzirom na sloţenost društveno-istorijskog perioda, moţe — pod odreĊenim uslovima — imati najveću nauĉnu
procesa, u njegovom nauĉnom prouĉavanju dolaze do izraţaja vrlo vrednost za ispitivanje jednog oblika istorijske svesti o vremenu u
raznovrsna interesovanja, što pojmu istorije, kao saznanju o prošlosti, kom je nastao, ili za istorijsko pamćenje nekog kasnijeg doba.
daje vrlo raznovrsna znaĉenja. Saznanje o prošlosti pojavljuje se u Upravo zbog toga je bilo potrebno odmah na poĉetku izloţiti
nauci u bar tri osobena vida. (1) Ono se, pre svega, javlja kao rezultat osnovne aspekte nauĉnog prouĉavanja prošlosti.
uspešnih napora da se utvrdi ĉinje- * niĉko stanje o stvarnom toku U potpunijem smislu reci istorijska rekonstrukcija poĉinje sa
nekih istorijskih zbivanja. Poznato Rankeovo naĉelo da istorija pojavom pisma i pisanih izvora. Na osnovu arheoloških prouĉavanja
ispituje „kako se nešto stvarno desilo" naglašava ovaj momenat u ostataka materijalne kulture moţe se dosta zakljuĉiti o društvenom
nauĉnom prouĉavanju prošlosti, koji se moţe smatrati ţivotu nekadašnjih, išĉezlih nepismenih društava. Nešto o prošlosti
fundamentalnim, ali ipak ne dovoljno iscrpnim. (2) Bitna razlika savremenih nepismenih društava kazuje i njihova oĉuvana usmena
izmeĊu prirodnih procesa i istorije kao prirodno-istorijskog procesa tradicija. Ali, samo na osnovu ostataka materijalne kulture i usmene
sastoji se u tome što se u istoriji pojavljuje svest o toku zbivanja, koja tradicije ne moţe se izvesti potpunija i pouzdanija rekonstrukcija
se moţe nalaziti u razliĉitom odnosu prema njihovom stvarnom konkretnog toka istorijskih zbivanja. Samo pomoću ostataka
sadrţaju — biti tom sadrţaju u razliĉitoj meri adekvatna, i biti u vrlo materijalne kulture moţe se vrlo malo saznati o konkretnom toku
nejednakom stepenu delotvoran ĉinilac u opštem toku dogaĊaja — ali dogaĊaja koji saĉinjavaju istoriju jednog perioda. Na prvi pogled
koja je uvek sastavni deo istorijskog procesa. Ispitivanje svesti o izgleda da se na osnovu usmene tradicije mogu o tome izvoditi širi
ĉinjeniĉkom stanju, koja se u raznim oblicima javljala u toku zakljuĉci. Usmena tradicija je prepuna „istorijskih sećanja". Ali
istorijskih zbivanja o aktualnim istorijskim situacijama, takoĊe je cilj poznato je koliko su ta sećanja nesiguran izvor za upoznavanje stvar-
istorijskih istraţivanja. Nijedna oblast kulturne istorije se ne moţe nog toka istorijskih zbivanja. U kolektivnom društvenom pamćenju
potpunije razviti ako se zapostavi ispitivanje odnosa izmeĊu svesti o ne preovladava saznajna, nego pre svega društveno-inte-grativna
istorijsko j situaciji koja se razvila u odreĊenoj oblasti kulturnog funkcija. Kolektivno pamćenje, stoga, s prošlošću uvek postupa vrlo
stvaralaštva (umetnosti, religiji, filozofiji, nauci) i stvarnog slobodno, nastojeći da je što bolje uskladi s dominantnim
istorijskog stanja. Ali, odnos izmeĊu stvarnog sadrţaja istorije i svesti savremenim nastojanjima i teţnjama. Ali, ĉak nezavisno od ove svoje
koja je o njemu postojala u raznim periodima ima za istorijske nauke funkcije, sadrţaj usmene tradicije, pošto se nikad trajno ne fiksira u
još opštiji znaĉaj. Naime, ako se izuzmu saznanja o prirodnim preciznijem obliku, podloţan je stalnim promenama u toku vremena.
uslovima u kojima su se odigrali prouĉavani istorijski dogaĊaji i Saznajna vrednost nekog predaha, ma kako se ono ĉvrsto upeĉatilo u
materijalna kultura u kojoj se opredmetila neka prošla društvena kolektivno pamćenje, snianjuje se u toku vremena. Nije stoga ĉudo da
delatnost, sva ostala saznanja o prošlosti mogućna su jedino se istorija u teţnji za svojim nauĉnim konstituisanjem redovno oštro
posredstvom svesti koja je o njoj postojala dok je ispitivana prošlost sukob-ijavala sa usmenom tradicijom i što su pisani dokumenti njeni
bila ţiva društvena stvarnost. Zbog toga odnos izmeĊu stvarnog sa- najznaĉajniji izvori. Jedino u njima se mogu trajno oĉuvati iscrpna
drţaja istorijskih zbivanja i svesti koja o njima nastaje u njihovom obaveštenja o raznim istorijskim dogaĊajima.
toku ima za nauĉno prouĉavanje prošlosti najopštiji teorijski i Istorijsko prouĉavanje se sastoji iz tri meĊusobna povezana osnovna
metodološki znaĉaj. (3) Napokon, prošlost ne intere-suje nauku samo zadatka. Prvi od njih je pronalaţenje izvora radi
kao nešto minulo, što je otišlo u nepovrat
442 443
stvaranja izvorne graĊe koja je neophodna za istorijsku rekon- vanje prirodnog kretanja stanovništva, poreske knjige, zvaniĉna
strukciju. Pronalaţenje izvora se obiĉno naziva istorijskom heu- evidencija svojinskih odnosa i si., pošto sve evidencije ove vrste
ristikom. Ono zahteva mnogo napora i predstavlja stalan zadatak. nastaju radi zadovoljenja nekih potreba postojeće društvene
Izvori o nekom periodu su ĉesto rezultat istraţivaĉkog rada više organizacije. Drugu podgrupu pisanih izvora saĉinjava knjiţevnost,
decenija, pa Ĉak i vekova. Drugi zadatak istorijskog prouĉavanja nauĉna literatura, štampa i ostali pisani proizvodi u kojima su
sastoji se u kritiĉkoj analizi izvora. Cilj kritiĉke analize jeste da iz obraĊeni pojedini sadrţaji društvenog ţivota, ali koji nisu nastali kao
svakog pojedinaĉnog izvora izdvoje ona obave-štenja koja se mogu sastavni deo odreĊenog procesa, nego kao pokušaj da se o nekoj
smatrati istorijskim ĉinjenicama i mogu biti upotrebljena u nauĉnoj društvenoj pojavi stvori odreĊena slika, iznesu neka saznanja,
rekonstrukciji nekog istorijskog dogaĊaja ili neke prošle društvene mišljenja i stavovi. Treću grupu izvora ĉine likovni izvori, u koje
pojave. Treću fazu istorijskog prouĉavanja predstavlja sinteza spadaju svi likovni proizvodi, a ne samo oni koji imaju umetniĉku
istorijskih ĉinjenica kojom se stvara rekonstrukcija nekog istorijskog vrednost. U ovu grupu spada i fotografija u svim svojim oblicima.
dogaĊaja, neke društvene delatnosti, pojedine istorijske liĉnosti, Ĉetvrta grupa izvora je najmlaĊeg datuma. To su zvuĉni izvori. Pored
pojedinog istorijskog perioda u celini, ili nekog duţeg istorijskog muzike, u ovu grupu spadaju i zvuĉni snimci nekog istorijskog
procesa. dogaĊaja.
1. 2.
POJAM I VRSTE ISTORIJSKIH IZVORA PRONALAŢENJE I SREĐIVANJE IZVORA
Kasnije će biti prikazani osnovni metodološki postupci svake Moderne istorijske nauke poĉinju s nastojanjem da se
od navedenih faza istorijskog istraţivanja, ali prethodno je potrebno pronalaţenje, prikupljanje, sreĊivanje, tumaĉenje i objavljivanje
objasniti pojam istorijskog izvora. U naĉelu svaki proizvod neke izvora postavi na što solidniju kritiĉku nauĉnu osnovu. Radi
prošle delatnosti i svako neposredno ili posredno svedoĉanstvo o toj prikupljanja, tumaĉenja i sreĊivanja izvora razvio se ĉitav niz
delatnosti mogu biti istorijski izvor. U naj-opštijoj i najgrubljoj podeli pomoćnih istorijskih nauka. Arheologija se, na primer, bavi pro-
istorijski izvori se dele u ĉetiri grupe. U prvu spadaju materijalni nalaţenjem, sreĊivanjem i objašnjavanjem materijalnih ostataka
ostaci ljudske delatnosti (oruĊa za rad i transportna sredstva, objekti društvene kulture ranijih istorijskih perioda. Arheologija nije,
za stanovanje i sredstva za obavljanje raznih društvenih delatnosti, svakako, samo pomoćna istorijska nauka. Ona je osnovna nauka za
putevi i druge komunikacije, komunalni ureĊaji, nameštaj, odeća, ĉitavu društvenu preistoriju, dok se u ulozi pomoćne istorijske nauke
obuća, nakit, novac, oruţje i druga ratna oprema; zatim razni javlja prilikom prouĉavanja ranijih istorijskih perioda. Radi
materijalni društveni simboli kao što su: grbovi, zastave, religijski prouĉavanja jednog dela ostataka materijalne kulture — novca —
predmeti i sliĉno); ukratko, u ovu grupu spadaju svi materijalni ostaci razvila se numizmatika. Prouĉavanjem novca moţe se dosta zakljuĉiti
ljudske delatnosti, celokupna oĉuvana materijalna kultura. Drugu ne samo o ekonomskim prilikama odreĊenog vremena, nego i o
grupu ĉine pisani izvori. Ovi, po svom sadrţaju vrlo raznorodni, njegovoj tehnologiji. A pošto je novac uvek bio u izvesnom smislu i
izvori mogu se rašĉlanjavati prema raznim sa-drţinskim i formalnim umetniĉka tvorevina, ispitujući njegove estetske karakteristike moţe
kriterijima. Za sada ih je dovoljno po-deliti na dve osnovne podgrupe. se nešto zakljuĉiti i o kulturnom nivou odreĊenog društva, naroĉito
U prvu podgrupu spadaju svi pisani dokumenti koji su nastali kao ako su se slabo oĉuvali ostali proizvodi njegove kulture. Ako se neko
sastavni deo nekog društvenog procesa i neke društvene delatnosti. društvo u kulturnom pogledu razvija i napreduje, to dolazi do
Na primer, ako se prilikom sklapanja nekog ugovora, donošenja neke izraţaja, izmeĊu ostalog, i u umetniĉkom oblikovanju njegovog
odluke, u toku neke organizovane društvene delatnosti o tome novca.
zvaniĉno ili nezvaniĉno oformi dokument (ugovor, naredba, izveštaj i Postoji, zatim, ĉitav niz pomoćnih istorijskih disciplina koje su
si.), takav dokument spada u ovu podgrupu pisanih izvora. U ovu neposrednije ili u širem smislu povezane s nauĉnim korišćenjem
vrstu izvora spadaju i svi ustaljeni oblici registrovanja podataka o
raznim društvenim pojavama, kao, na primer, registro- pisanih izvora. Jedna od njih je paleografija, nauka o starim pismima,
ĉiji se zadatak sastoji u dešifrovanju nerazumljivih pisama ranijih
perioda, kao i ispitivanju ranijih oblika savremenih pisama. Ćirilica i
latinica, na primer, nisu u
444 445
srednjem veku imale svoj sadašnji oblik. Ako se knjige ili rukopisi nim izvorima. U katalozima muzeja i arhiva, ako su potpuni i aţurni,
koji su nastali krajem XVIII veka upcrede sa današnjim videće se da moţe se utvrditi dokle je stigla istorijska heuristika na odreĊenom
su se ova pisma priliĉno izmenila i u ovom kraćem vremenskom podruĉju. To je od izuzetne vaţnosti za svakog istoriĉara, jer mu
razdoblju. Sem toga, u toku vremena se menjaju razne skraćenice. omogućuje da u svojim istraţivanjima koristi svu raspoloţivu
Bez poznavanja znaĉenja pojedinih skraćenica ne moţe se potpuno izvornu graĊu i ne troši uzalud vreme na ponovno otkrivanje
razumeti smisao pojedinih dokumenata. Kao posebna pomoćna podataka koji su u nauci već poznati. Sem toga, stvaranje i
istorijska disciplina razvila se diplomatika, koja prouĉava uobiĉajeni objavljivanje sistematskih zbirki izvora za odreĊeni period je tim
naĉin sastavljanja drţavnih dokumenata i isprava, kao i raznih drugih lakše što je bolje organizovan rad arhiva i muzeja. Nije potrebno šire
javnih isprava. Ova znanja su vrlo korisna za otkrivanje falsifikata i objašnjavati nauĉni znaĉaj izdavanja ovakvih sistematskih zbirki
ispitivanje autentiĉnosti pojedinih dokumenata. Svako vreme i svaka izvora u kojima su sreĊeni i kritiĉki obraĊeni mnogobrojni izvorni
administracija imaju izvesna pravila o sastavljanju dokumenata dokumenti koji su pre toga bili rasuti po arhivima raznih zemalja, a
razliĉitog tipa. Poznavanje ovih pravila jeste jedan od elemenata za objavljivanjem postaju podjednako pristupaĉni svim istoriĉarima koji
ispitivanje da li neki dokumenat stvarno potiĉe iz odreĊene kance- prouĉavaju odreĊeni period.
larije i odreĊenog perioda ili je kasnije nastao falsifikat. Diplomatika Razvoj ovih brojnih pomoćnih istorijskih disciplina pokazuje
se oslanja na niz pomoćnih disciplina. Jedna od njih je sfragistika ili koliko je nauĉno upoznavanje prošlosti, naroĉito dalje prošlosti,
sigilografija, koja prouĉava peĉate. Poznato je da je peĉat jedan od sloţeno. Većina ovih pomoćnih nauka treba da omogući što
simbola autentiĉnosti nekog dokumenta. Bez njega dokumenat nema adekvatni]e tumaĉenje smisla izvora, da olakša njihovo što preciznije
punu zvaniĉnu vrednost. Od ostalih pomoćnih istorijskih disciplina vremensko datiranje i lokalizaciju, tj. da utvrdi vreme i mesto
treba pomenuti heraldiku, koja prouĉava grbove. Na taj naĉin se njihovog nastanka, što pouzdaniju identifikaciju lica i društvenih tela
olakšava uspostavljanje geneo-loških linija raznih feudalnih porodica, koja su ih saĉinila, odnosno po ĉijoj inicijativi su dokumenti nastali,
a i utvrĊivanje geografskog podruĉja na kome su one gospodarile u kako i zbog ĉega je pojedini dokumenat nastao. Razume se da u
nekom periodu. Poseban znaĉaj za upotpunjavanje izvora iz pojedinih prouĉavanju novije istorije nisu potrebne mnoge od navedenih
istorijskih perioda ima epigrafija, koja se bavi prouĉavanjem natpisa pomoćnih istorijskih disciplina Novijoj istoriji ne treba pomoć
na javnim i privatnim zgradama, nadgrobnim i drugim spomenicima. arheologije, paleografije, a ni istorijske filologije. MeĊutim, kad se
U ovim natpisima na raznim objektima saĉuvala su se ĉesto vrlo prouĉava dublja prošlost, koja se u mnogo ĉemu znatno razlikuje od
vaţna obaveštenja o ţivotu odreĊenog vremena, jer su nestali pisani savremenih prilika, stvaranje nauĉno upotrebljive izvorne istorijske
dokumenti izraĊeni na slabijem materijalu, a ostalo je samo ono što je graĊe postaje daleko sloţenije i zahteva vrlo široka pomoćna znanja.
uklesano u kamen ili izraĊeno u nekom drugom trajnijem materijalu. Već je reĉeno da pisani izvori imaju presudnu vaţnost za
Dešifrovanje i sreĊivanje epigrafskih izvora na odreĊenom podruĉju prouĉavanje istorije, jer se pomoću njih mogu oĉuvati neupo-redivo
je stoga vaţan zadatak istorijske heuristike za sva ranija razdoblja. bogatija obaveštenja o prošlosti nego samo putem ostataka
Istorijsko prouĉavanje pisanih izvora oslanja se u jeziĉkom pogledu materijalne kulture i na osnovu usmene tradicije. Zbog ovog
na saznanja istorijske filologije, koja prouĉava razvoj jezika. Kao temeljnog znaĉaja pisanih izvora za prouĉavanje istorije, metodi
sastavni deo društvene kulture i najznaĉajnije sredstvo za njeno istorijske kritike i korišćenja izvora odnose se prvenstveno na pisane
izraţavanje i prenošenje, jezik se stalno menja. Usled toga u toku izvore, pa je dalje razmatranje ograniĉeno na korišćenje ovih izvora.
vremena reci dobijaju nova znaĉenja, a i leksiĉki fond iz raznih Prethodno, ipak, treba proširiti polaznu odredbu izvora objašnjenjem
vremenskih perioda se znatno razlikuje. Poznavanje zakona razvitka epistemološki vrlo znaĉajne podele izvora na pri-rnarne ili
jezika i poznavanje jezika odreĊenog perioda je jedna od bitnih neposredne i sekundarne ili posredne. Po definiciji, istorijsko
pretpostavki za pravilno tumaĉenje istorijskih izvora. saznavanje je posredne prirode. Iskustveni sadrţaj izvornih
U pomoćne istorijske nauĉne discipline spadaju zatirn obaveštenja nije predmet istoriĉarevog ĉulnog opaţanja
muzeologija i arhivistika, ĉiji je zadatak da ĉuvaju, konzerviraju, iposmatranja). O onome što se u istoriji dogodilo istoriĉar, po
katalogizuju i opisuju razne istorijske izvore. Muzeologij 3 se bavi Pravilu, zakljuĉuje na osnovu svedoĉanstava drugih lica, a samo
uglavnom materijalnim ostacima, a arhivistika piša* izuzetno i svoga ranijeg liĉnog iskustva. Ali i u ovim osobenim
Novima istorijskog prouĉavanja nastoji se sprovesti opšte epi-
446 447
stemološko naĉelo da se što je mogućno više skrati put od neposrednog ovim osobinama sloţenih društvenih pojava, koje se ne mogu svesti na
ĉulnog opaţanja odreĊenog iskustvenog sadrţaja do istorijskog izvora. Na delatnosti i neposredne odnose pojedinaĉnih uĉesnika ili uţih kolektivnih
tom odnosu izvornog obaveštenja prema neposrednom doţivljavanju delova šire društvene celine. Oni pojedinci koji se nalaze na kljuĉnim
odreĊenog istorijskog sadrţaja zasniva se podela izvora na primarne i poloţajima u organizaciji odreĊenog kolektiva, u najpovoljnijem su poloţaju
sekundarne. Primarni iH neposredni izvori su svedoĉanstva neposrednih da sagledaju njegovu delatnost u njenim celovitim razmerama i osnovnim
uĉesnika ili oĉevidaca odreĊenih dogaĊaja i drugih iskustvenih pojava. Svi strukturama. Stvarajući sintetiĉke oblike obaveštenja, ova lica, ili organi
ostali izvori, koji nisu nastali na osnovu neposrednog opaţanja ili omogućuju bolje saglsdavanje globalnih razmera pojedinog dogaĊaja,
doţivljavanja njihovih autora, nego putem obaveštenja koja su na bilo koji delatnosti ili organizacije. Izveštaj nekog višeg štaba ili vojnog komandanta
naĉin dobijena od drugih lica, smatraju se sekundarnim ili posrednim. o odreĊenom ratnom dogaĊaju, ili nekog rukovodećeg organa o radu
Istorija, naravno, koristi i ove izvore, ali se pri tom nastoji utvrditi kako su organizacije mogu bitno dopunjavati primarne izvore, iako te dopune nisu
oni nastali ispitivanjem puta koji je odreĊeno obaveštenje prešlo od nastale iskljuĉivo na osnovu posmatranja njihovih autora, nego nastaju
neposrednog opaţanja, odnosno doţivljavanja nekog iskustvenog sadrţaja sreĊivanjem niza elementarnijih izvora, stvorenih od ljudi koji su mogli
do izvora koji ga saopštava. Smatra se da treba oĉekivati da pouzdanost i potpunije sagledati odreĊeni sloţeni dogaĊaj u njegovoj celini. U episte-
preciznost izvora opadaju ako u procesu nastajanja nekog izvora ima više mološkom pogledu ovakav izvor je mešavina primarnih i sekundarnih
posrednika, i ako je prošlo duţe vreme izmeĊu ĉasa u kome je posmatran elemenata. Njegova mogućna velika saznajna vrednost sastoji se u tome što
odreĊeni iskustveni sadrţaj i nastanka posrednog izvora. Oĉigledno je da se su lica koja su sreĊivala podatke delimiĉnih primarnih izvora raspolagala
radi samo o većoj verovatnoći a ne izvesnosti, jer pouzdanost i preciznost vlastitim neposrednim i posrednim iskustvom o globalnim osobinama
izvornih obaveštenja ne zavise samo od pomenute dve okolnosti. odreĊenih pojava, koje je nedostajalo autorima delimiĉnih primarnih izvora.
Ova epistemološki fundamentalna podela izvora nije ipak u Za nauĉnu upotrebu ovakvih sintetiĉkih izvora svakako je vrlo povoljno ako
stvarnosti tako odseĉna kao što bi u prvi mah moglo izgledati. Dovoljno je se raspolaţe što većim brojem primarnih izvora o pojedinim delovima
samo malo razmišljanja da se shvati da izmeĊu primarnih i sekundarnih sloţenog dogaĊaja. Tada se moţe bolje oceniti iskustvena zasnovanost
izvora postoje mnogobrojni pre-lazni oblici, kao i da o mnogim društvenim sintetiĉkog izvora. Ali potceniti a priori neki takav izvor zato što nije
pojavama gotovo uopšte ne mogu postojati striktno shvaćeni primarni izvori, potpuno primaran, bio bi ĉist formalizam.
ili bar da zbir takvih izvora ne bi predstavljao naj adekvatni je nauĉno Ponekad se, meĊutim, izvori dele prema drugim kriterijima. Na
obaveštenje o tim pojavama. Misli se, pre svega, na izvorna obaveštenja o primer, B. Grafenauer deli izvore po njihovom odnosu prema odreĊenom
sloţenim društvenim oblicima, na primer o raznim društvenim iskustvenom sadrţaju na izvore iz prve i druge ruke. 3) Izvori iz prve ruke
organizacijama ili ustanovama i mnogim društvenim zbivanjima širih odgovaraju pojmu primarnih, a izvori iz druge ruke pojmu sekundarnih
razmera u kojima svi uĉesnici nisu povezani neposrednim odnosima, i koji u izvora. Kad bi se razlika sastojala samo u ovom, ona bi bila samo
celini ne ulaze u neposredno iskustvo nijednog pojedinca. Opis nekog ratnog terminološka. No Grafenauer upotrebljava i pojmove primarni i sekundarni
dogaĊaja koji se odigrao na velikom prostoru, ili delovanja neke izvori, ali u jednom drugom znaĉenju. Ova podela, po njegovom mišljenju,
opštedruštvene organizacije ne moţe se zasnivati samo na sve-doĉanstvima ne sluţi za oznaĉavanje odnosa izvora prema njegovom istorijskom
neposrednih uĉesnika i ĉlanova. Zbir atomizovanih svedoĉanstava ne bi dao sadrţaju, nego pokazuje odnos izvora prema istori-caru. Primarni izvor, po
celovitu sliku sloţenog dogaĊaja ili delatnosti odreĊene organizacije. U Grafenaueru, je najbolji postojeći izvor o odreĊenom istorijskom dogaĊaju.
mehaniĉkom povezivanju pojedinaĉnih svedoĉanstava, koja mogu biti Nauka teţi da primarni izvori . V4uv izvori iz prve ruke. Ali, ako su izvori iz
dragocena za prouĉavanje individualnih iskustava i raznih neposrednih prve ruke nestali "i još nisu otkriveni, najbolji sekundarni izvor („izvor iz
odnosa izmeĊu pojedinaca, mogle bi se izgubiti upravo neke globalne, druge ruke") ima ulogu primarnog. Ukoliko se kasnije pronaĊe neki
kolektivne osobine sloţenog dogaĊaja, odnosno organizacije-Trajniji Pouzdaniji izvor, raniji primarni izvor postaje sekundaran. Ĉini
istorijski znaĉaj ovih pojava ĉesto odluĉujuće zavisi upravo od ovih njihovih 3
) B. Grafenauer, Struktura in tehnika zgodovinske vede, Filo-zotska
globalnih, kolektivnih osobina. Svi uĉesnici nemaju podjednake mogućnosti fakulteta, Ljubljana, 1960, str. 252-258.
za sticanje iskustava o
448 449
nekog istorijskog perioda u celini, naroĉito ako su izvori oskudni i ne

se da ovakva podela nema opravdanja. Ona, u stvari, samo na jedan sadrţe dovoljno konkretnih obaveštenja o odreĊenim pojavama.
komplikovaniji naĉin kazuje ono što podela na primarne i Tumaĉenje izvornog smisla istorijskih izvora naziva se
sekundarne vrlo jasno izraţava, naime, da nauka nastoji da svoja hermeneutikom ili egzegezom.4)
izvorna obaveštenja, kad god je mogućno, zasniva na neposrednom Hermeneutika (egzegeza) nema dovoljno pouzdanu osnovu i uvek
doţivljavanju i posmatranju. postoji ozbiljna opasnost da će se pretvoriti u jalov filološki
formalizam, ako nauĉnik koji tumaĉi izvore, pored dobrog
poznavanja jezika odreĊenog perioda a nekad i specifiĉnog jezika
3. nekog pisca ili neke ustanove, nije solidno obave-šten o opštim
prilikama odreĊenog vremena, ako ne poznaje dovoljno njegovu
KRITIĈKA ANALIZA IZVORA opštu kulturu, kao i društvenu delatnost na koju se izvor neposredno
odnosi. Teško je zamisliti da bi neko ko solidno ne poznaje opšte
Upravo zbog toga što je u istorijskim istraţivanjima odnos društvene prilike odreĊenog vremena, a uz to i istoriju i teoriju prava,
prema stvarnosti posredan, kritiĉka analiza izvornih obaveštenja je mogao da svestrano i taĉno tumaĉi smisao pojedinih pravnih
neophodnija, ali i mnogo teţa nego u istraţivanjirna-nekih savremnih dokumenata iz toga vremena. Isto vaţi za tumaĉenje dokumenata
pojava. Sem toga, kritiĉka analiza izvora ima u istorijskim naukama koji su nastali kao sastavni deo bilo koje druge društvene delatnosti.
dugu tradiciju s nesumnjivim metodološkim dostignućima, pa je Ako istoriĉar ne poznaje strukturu odreĊene politiĉke organizacije,
neophodno upoznati, makar samo u najopštijim crtama, njena naĉela i njen opšti poloţaj u društvu, njenu osnovnu ideologiju i politiĉku
postupke. doktrinu, teško je verovati da će on moći da pravilno protumaĉi
Uobiĉajeno je da se kritiĉka analiza istorijskih izvora deli na pojedine dokumente o njenom radu i da dublje shvati njihov izvorni
dva dela: (1) spoljnu kritiku, ĉiji je osnovni zadatak da utvrdi poreklo smisao. Hermeneutiĉko tumaĉenje izvornog smisla pojedinaĉnog
i autentiĉnost izvora, i (2) unutrašnju kritiku, koja ispituje izvora ili grupe srodnih izvora mora se zasnivati na odreĊenim
verodostojnost izvora i taĉnost u njemu sadrţanih obaveštenja. Ovi pretpostavkama o celini u koju su se uklapali dogaĊaji ili postupci o
uobiĉajeni izrazi nisu smisaono adekvatni. Odmah će se videti da se kojima izvori govore. Pri tom ova celina nije samo opšta istorijska
unutrašnja kritika nipošto ne svodi na unutrašnju analizu doslednosti situacija, nego i posebne uţe oblasti društvenog ţivota i delatnosti, sa
izvora i da je njen najvaţniji i najjaĉi postupak poredjenje svojim većim ili manjim osobenostima; na primer, privreda, politiĉki
ispitivanog izvora s nekim nezavisnim obaveštenjima. Ali nema ţivot, pravo, umetnost, religija itd.5) Zadatak hermeneutike je
smisla menjati ove termine pošto su oni u metodologiji istorijskih posebno sloţen u onim sluĉajevima kad pisac neće ili ne moţe da
nauka gotovo opšte usvojeni. Na kraju krajeva, u nauci je uvek otvoreno izrazi svoju misao, već je iznosi vrlo zavijeno i samo
vaţnije od terminoloških rešenja da li je jasno znaĉenje odreĊenih nagoveštava podtekstom, sluţeći se tzv. ezopovskim naĉinom
pojmova. izraţavanja. U takvim tekstovima su pišĉevo mišljenja i stav vrlo
ĉesto sadrţani u aluzijama na neke savremene dogaĊaje. Te aluzije su
Prvi korak u kritiĉkoj analizi izvora koji nuţno prethodi savreme-nici mogli lako razumeti, ali njihov smisao moţe ostati
spoljnoj i unutrašnjoj kritici jeste tumaĉenje njihovog stvarnog sasvim nejasan nauĉniku koji ne poznaje dovoljno dogaĊaje
prvobitnog smisla. Svi ostali postupci ne mogu dovesti do ţeljenog odreĊenog perioda i razne difuzne i neformalne reakcije savremenika
cilja ako nema dovoljno garantija da je izvorni smisao pojedinog koje
dokumenta pravilno shvaćen. Ovo je iz više razloga ĉesto vrlo teţak 4
) Izraz „egzegeza" ima i jedno uţe, pogrdno znaĉenje. Njime em
zadatak. Pre svega, usled nedovoljno odreĊenog i višestrukog °,zn,aâva suţavanje nauĉnog interesovanja na prepriĉavanje i do-ematsko
znaĉenja pojedinih izraza i menjanja njihovog znaĉenja u toku komentarisanje nekih strogo odreĊenih tekstova, koji se sma-(,avin
vremena mogućna su razliĉita tumaĉenja pojedinih tekstova. Koren .nePrikosnovenim, i zapostavljanje teţnje da se metodiĉnim prou-tlman;lem
mnogih spornih pitanja i nauĉnih poleniik3 nalazi se ponekad u tome stvarnosti izgrade nova, originalna saznanja. Ovde, meĊu-
n
što se raznim kljuĉnim izrazima pri" pisuju razliĉita znaĉenja. A i > Pojam egzegeze nema ovo znaĉenje.
stvarno izrazi „rob", „kmet", mnogi pravni termini i si. nisu imali na] ) Mnoge zanimljive ideje o naĉelima istorijske hermeneutike
Enttt»i,Se U raznim Diltajevim delima. Vid., na primer, W. Dilthev, Die Tenhm ? der
isto znaĉenje u raznim istorijskim periodima i zemljama. Od toga Hermeneutik, u Gesammelte Schriften, Bd. 5, B. G.
kakvo se znaĉenje prida nekim kljuĉnim izrazima u odreĊenim UDner
> Leipzig-Berlin, 1924, S. 316-331. -
izvorima mogu da zavise n^ samo vrlo razliĉita tumaĉenja opšteg
smisla tih izvora, nego i
450 451
se nisu uspele kristalizovati niti izraziti u brojnijim pismenim više pribliţi. Drugi poĉetni zadatak spoljne kritike, sastoji se u
izvorima. utvrĊivanju porekla izvora, bilo zato sto o tome u njemu nema
O ulozi hermeneutike u nauĉnom saznavanju prošlosti voĊene podataka ili što se identifikacijskim podacima izvora ne moţe
su u istorijskim naukama i filozofiji mnogobrojne diskusije koje nije pokloniti puno poverenje.
ni mogućno ni neophodno podrobnije izlagati. Ocena uloge i Uspešno rešavanje ovih zadataka je od izuzetnog znaĉaja za
domašaja hermeneutiĉkog postupka zavisi od dve razliĉite okolnosti: otkrivanje krivotvorenih izvora, koji se podmeću nekim liĉnostima
(a) od prirode saznajnog cilja koji je postavljen istraţivanju, i (b) od ili ustanovama, kao i raznih drugih oblika falsifikata. U istoriji su se
shvatanja istorijskog procesa i njegovog nauĉnog objašnjavanja. stalno javljali apokrifni dokumenti i falsifikati.6) gto je neka vrsta
Hermeneutiĉki pristup je neophodan za celovitije razumevanje dokumenata imala u nekom periodu veći društveni znaĉaj, ona je
istorijske svesti ispitivanog vremena. I ako se stane na stanovište da bila izloţena brojnijim pokušajima falsifikovanja. Poznato je da su
je uţivljavanje u neko prošlo društveno stanje, posredstvom njegove se kroz ceo srednji vek pojavljivali apokrifni verski spisi, zatim
vlastite svesti, izraţene u društvenoj kulturi, osnovni cilj istorijskog falsifikovane povelje i si. Motivi falsifikovanja su takoĊe vrlo
prouĉavanja, hermeneutika dobij a središnju ulogu u istorijskom raznovrsni. Prošlost je uvek imala magiĉno dejstvo na ljude, i
istraţivanju, a naroĉito u sintezi njegovih rezultata. U tom sluĉaju pozivanjem na nju su se ĉesto nastojali ostvariti neki savremeni
se istorijsko prouĉavanje, u stvari, svodi na heuristiku, ispitivanje interesi i podrţati neki savre-meni zahtevi. Ne retko se u istoriji
autentiĉnosti izvora i hermeneutiku. Problem u kojoj je meri susreće jedan prividan paradoks da se pozivanjem na stare pravice i
samosvest ispitivanog vremena adekvatna njegovoj istorijskoj na sasvim fiktivna istorijska prava u stvari vodi borba za nove
stvarnosti, ostaje gotovo sasvim izvan domašaja ovako društvene oblike. Ĉesto se borba za neke reforme vodi pod plastom
zamišljenih istraţivanja. Hermeneutiĉkim metodom se, zatim, moţe uspostavljanja izvornog znaĉenja pojedinih dokumenata (u najširem
utvrditi smisaoni sadrţaj pojedinih delatnosti i njihovih tvorevina, smislu reci), koji su stekli izuzetan društveni ugled. Na primer, Luter
na primer, organizacije privrednog i politiĉkog ţivota, prava, i drugi voĊe reformacije proklamuju kao glavni cilj pokreta vraćanje
knjiţevnosti i drugih oblika duhovne kulture. Ovo je, svakako, izvornom smislu osnovnih hrišćanskih ideja. Mnoge seljaĉke bune i
znaĉajan zadatak. Ali, ĉim se kao sintetiĉki cilj istorijskih pokreti kod nas i drugih naroda su isticale zah-tev za
prouĉavanja postavi ukljuĉivanje tih delatnosti u društveno-istorijske „uspostavljanjem starih pravica". I danas se razni politiĉki zahtevi i
celine u kojima su one postojale, i ove celine shvate na teţnje pokušavaju legitimisati toboţnjim istorijskim pravima na
deterministiĉki naĉin, hermeneutiĉki postupak postaje nedovoljan, odreĊenu teritoriju i sliĉno..
upravo kao što u prvom sluĉaju razumevanje konkretne istorijske Pored toga, u istoriji se vrlo ĉesto pribegavalo falsifikatima
samosvesti nije dovoljno za nauĉni opis i objašnjenje društveno- da bi se narušio ugled vlastitih protivnika, da bi se oni diskreditovali,
istorijske stvarnosti u kojoj je samosvest nastala. Hermeneutika je, da bi se opravdalo njihovo fiziĉko uništenje „legalnim" sredstvima.
dakle, s?mo jedna od bitnih komponenti istoriografskog postupka, Uzmimo jedan primer iz naše novije istorije. Na Fridjungovom
neophodna ne samo za razumevanje izvornog smisla pojedinaĉnih procesu u Beĉu pred Prvi svetski rat bilo je dokazano da su
izvora nego i za opisno sintetizovanje podataka koji se odnose na uţe dokumenti na osnovu kojih su se optuţi- -vali F. Šupilo, vodstvo
i šire smisaone celine u društvenoj delatnosti, ĉije objašnjavanje, hrvatsko-srpske koalicije i vlada Srbije bili obiĉni falsifikati. Cilj tih
meĊutim, prevazilazi njene mogućnosti. falsifikata bio je da se u iskrivljenom svetlu prikaţe politika Srbije, i
Spoljna kritika izvora. Ispitivanje autentiĉnosti pojedinih da se pred domaćim i meĊunarodnim javnim mnenjem opravdaju
izvora, što je osnovni zadatak spoljne kritike, moţe se podeliti na otvorene agresivne mere koje su protiv nje bile pripremane. Poznato
nekoliko uţih zadataka. Najpre treba utvrditi da li je neki istorijski je, zatim, da su se Hitler, a i mnogi antisemiti, pozivali na jedan
izvor na zadovoljavajući naĉin uspostavile«; Vrlo ĉesto se nailazi izrazito falsifi-kovani dokument, tzv. Protokole sionskih mudraca, u
na okrnjene izvore, koji su oštećeni i" iz bilo kog drugog razloga kome se
nisu potpuni. Jedan takav nepotpun izvor se ponekad javlja u više
varijanti, od kojih nijedna nije izvorna jer je original nestao ili još
nije otkriven. Zadata* spoljne kritike jeste da po mogućnosti
uspostavi iz\ror u njeg°" vom prvobitnom obliku, ili bar da se
ovome što je moguć«0
452 453
tvrdilo kako snaţna meĊunarodna organizacija Jevreja kuje planove mogu da nedostaju iz raznih razloga. U raznim istorijskim periodima
i priprema zavere radi uspostavljanja svetske dominacije, iako je još zauzima se sasvim razliĉit stav prema oznaĉavanju individualnog
poĉetkom ovog veka nesumnjivo dokazano da je taj dokument ĉist autorstva. Karakteristiĉno je za noviji period evropske istorije da se
falsifikat. navodi autorsko i koautorstvo svake, ĉak i sasvim beznaĉajne
Ponekad su falsifikati istorijskih dokumenata nastajali i iz kulturne tvorevine. Nasuprot tome, postoje brojna vrhunska kulturna
ĉisto trgovaĉkih interesa. Prošli vek je uopšte bio doba dela srednjeg veka ĉiji su autori nepoznati, jer se nije smatralo da je
neverovatnog porasta interesovanja za istoriju. Nije ĉudo što se vaţna autorova liĉnost pošto je funkcija odreĊenog dela bila da izrazi
pojavila prava manija prikupljanja raznih istorijskih izvora. U neko kolektivno mišljenje ili osećanje, stav neke organizacije ili
snobovskim krugovima bilo je naroĉito razvijeno intereso-vanje za ustanove, na primer, odreĊenog manastira ili opatije, nekog staleţa, i
izvore koji su se odnosili na neke znaĉajne liĉnosti. Javio se krug si., pa je otkrivanje autorstva pojedinih dokumenata vrlo sloţeno.
imućnih ljudi koji su smatrali da treba imati takve izvorne Zatim, u uslovima društveno-politiĉkog pritiska i jaĉih
dokumente u svom vlasništvu, kao što se i tada i kasnije smatralo da unutardruštvenih sukoba javljaju se pseudonimi kao sredstvo liĉne
treba nabavljati najvrednije umetniĉke slike. U Parizu, kao i u zaštite. Iz istorije društveno-politiĉkih teorija je poznato da je i danas
drugim zemljama, razvio se pravi zanat falsi-fikovanja raznih sporno ko je napisao pojedina vaţna dela u XVIII veku. Neizvesno
istorijskih dokumenata. Pojavili su se iz trgovaĉkih pobuda brojni je, na primer, da li je Holbah stvarno napisao sve što mu se pripisuje,
falsifikatori Napoleonovih memoara, kao i memoara drugih i da li će ikad biti taĉno utvrĊeno šta je sve napisao Volter?
znaĉajnijih liĉnosti iz bliţe i dalje istorije. Tehnika falsifikovanja Zbog nastojanja da se pouzdano utvrdi autentiĉnost izvora i
istorijskih dokumenata i starog novca se usavršila gotovo do otkriju apokrifni dokumenti i falsifikati razvijao se niz metodoloških
savršenstva i trebalo je mnogo struĉnih napora da bi se dokazalo da postupaka. Postoje, pre svega, tehniĉki postupci za utvrĊivanje
su pojedini dokumenti ili primerak novca falsifikati. autentiĉnosti izvora. Oni se oslanjaju na prouĉavanje vrste hartije,
Pri tom treba imati na umu da se falsifikat ne sastoji uvek u mastila, njegovog hemijskog sastava koji se menja u toku vremena,
stvaranju potpuno novog izmišljenog dokumenta. Mnogo suptilniji na osnovu ĉega se moţe dosta pouzdano utvrditi bar okvirni period u
oblik falsifikovanja jeste tzv. interpolacija. U neki autentiĉni kome je dokument nastao. Zatim, ispituje se oblik pisanih ili
dokumenat se ubacuju novi stavovi, ĉak i samo pojedine reci koje štampanih slova i pravopis koji se takoĊe menjaju, a njihovi osobeni
menjaju njegov smisao, i pošto su ti umeci inte-grisani u jedan u oblici u odreĊenim periodima su prouĉeni i poznati. Ispitivanje
osnovi autentiĉan dokumenat, ova vrsta falsifikata se teţe otkriva. rukopisa i potpisa je naroĉito vaţno za utvrĊivanje autorstva pisanih
Od ovih interpolacija i umetaka u tekst treba razlikovati takozvane ili samo potpisanih dokumenata. Paţljivo prouĉavanje rukopisa moţe
zabeleške na marginama, kao i za-beleške na koricama starih knjiga da otkrije kasnije umetke (interpolacije). Pored toga se ispituje peĉat
ĉiji se samostalni dodatni karakter ne prikriva, nego se jasno vidi da koji se nalazi na dokumentu, kao i da li dokument odgovara uobiĉa-
njihov autor ţeli pomoću njih da dopuni odreĊeni izvor, ali to ne jenoj tradiciji odreĊene ustanove.
prikriva i ne. pripisuje svoju dopunu originalu. U drugu grupu postupaka za ispitivanje autentiĉnosti izvora
Jedan osoben oblik falsifikata javlja se prilikom objav- spada prouĉavanje njihovog jezika, da bi se utvrdilo da li jezik nekog
ljivanja zbirki dokumenata. On se sastoji u pristrasnom skraćivanju dokumenta ima poznate osobine jezika odreĊenog vremena. Prilikom
izvornih dokumenata kojim se menja njihov stvarni smisao. Ovo otkrivanja apokrifnih dokumenata i falsifikata obraća se posebna
pristrasno skraćivanje dokumenata je takoĊe falsifikat, ukoliko se u paţnja na to da li se u dokumentu ne nalaze neki anahroniĉni jeziĉki
uvodu publikacije ne objasne opšta naĉela po kojima je skraćivanje izrazi za koje se pouzdano zna da su se pojavili kasnije, a nisu
izvedeno; ukoliko se mesta gde je izvršeno neko skraćivanje jasno postojali u vreme u kome je toboţe nastao neki apokrifni spis ili
primedbama ne oznaĉe i ne navede osnovni sadrţaj izostavljenog falsifikat. Dalje vaţno sredstvo za otkrivanje falsifikata i utvrĊivanje
dela teksta. I u našoj novijoj isto-riografiji postoje primeri autorstva pojedinog dokumenta je tzv. semantiĉka analiza. Jezik
falsifikata ove vrste.7) svakog pisca, kao i jezik na kome se sastavljaju dokumenti raznih
Poseban problem utvrĊivanja autentiĉnosti dokumenata ustanova "na neke stilske osobenosti. U njemu se s odreĊenom
jeste dešif rovanje pseudonima. Podaci o autoru nekog dokumenta uĉestalošću Pojavljuju neke reci, neki izrazi i reĉeniĉke konstrukcije.
7
Semantiĉkom analizom jezika niza dela pojedinog pisca, ili niza
) Vid. B. Grafenauer, op. cit., str. 375-76.
454 455
dokumenata neke ustanove, mogu se dosta precizno i kvantitativno ispituje istorijske tokove, istorija, kao uostalom i druge društvene
utvrditi njegove osnovne strukture i osobenosti. Pore« Ċenjem nauke, mora najpre što taĉnije postaviti svaku pojavu u njen stvarni
poznate semantiĉke strukture jezika odreĊenog pisca ili ustanove sa vremenski i prostorni okvir. Ali, i pored svih napora, datiranje
semantiĉkom strukturom ispitivanog dokumenta, moţe se pouzdano mnogih istorijskih izvora ostaje samo pribliţno. Na osnovu analize
zakljuĉiti da li je on falsifikat ili apokrif. Semantiĉka analiza jezika formalnih osobina i sadrţaja mnogih izvora moţe se zakljuĉiti jedino
je relativno novi postupak spoljne kritiĉke analize izvora, ali je ona da oni nisu mogli nastati pre niti posle odreĊenog momenta. (Ovo se
omogućila da se rese neki gotovo vekovni sporovi oko autentiĉnosti obiĉno naziva terminus non ante- quem, i terminus non post quem).
pojedinih knjiţevnih dela i dokumenata. Teţnja da se jšto preciznije datira nastanak nekog dokumenta se ĉesto
Treća vrsta postupaka za utvrĊivanje autentiĉnosti sastoji se mora zadovoljiti time što će se na što manji interval suziti vreme u
u ispitivanju konkretnog sadrţaja dokumenata, da bi se utvrdilo ne kome je dokument verovatno nastao-, ali taćan moment njegovog
pominju li se u njima neki dogaĊaji koji su se desili posle istorijskog nastanka ostaje i dalje nepoznat.
momenta koji se u dokumentu nalazi kao vreme njegovog nastanka. Unutrašnja kritika izvora. Reĉeno je da je osnovni zadatak
Na primer, ako se u nekom dokumentu, na kome stoji da je napisan unutrašnje kritike izvora ispitivanje koliko je neki izvor verodostojan
1490. godine, nalazi podatak o otkriću Amerike, odnosno o i koliko su taĉni u njemu sadrţani podaci. Ovo je završna faza
Kolumbovom putovanju i srećnom dolasku u Indiju, to je oĉigledan kritiĉke analize izvora, i sve prethodne faze, u stvari, treba da je
dokaz da dokumenat nije taĉno datiran, jer on nije mogao da nastane pripreme i olakšaju. U suštini se unutrašnja kritika svodi na
pre 1492. godine. Na istom se naĉelu zasniva i ispitivanje da li se u ispitivanje spremnosti i sposobnosti lica koje je stvorilo izvor da kaţe
dokumentu ne govori o nekim predmetima, tehniĉkim pronalascima, istinu. Ovo je nesumnjivo najsloţeniji zadatak kritiĉke analize izvora,
oruĊima i si., koji su se pojavili posle trenutka kada je dokumenat naroĉito zato što, usled izrazito posrednog naĉina istorijskog
formalno datiran.Ponekad je pouzdano i precizno datiranje, tj. što saznavanja, ne postoji mogućnost neposrednog suoĉavanja izvora sa
taĉnije odreĊenje momenta kada je dokument nastao vaţniie od utvr- njegovim iskustvenim sadrţajem. Unutrašnja kritika izvora je u još
Ċivanja njegovog neposrednog autora. Iako se datiranje nastanka većoj meri izrazito stvaralaĉki postupak koji se ne moţe svesti na
dokumenta ne srne poistovetiti sa datiranjem istorijskih dogaĊaja, rutinsku primenu nekih pravila. Pa ipak, kao plod dugotrajnog
ipak su ova obaveštenja uvek u meĊusobnom odnosu koji je iskustva iskri-stalisalo se nekoliko njenih opštih naĉela. Ali pre
metodološki neobiĉno vaţan. (1) Mnogi dokumenti nastaju u izlaganja tih naĉela treba ukratko izneti osnovne epistemološke
neposrednom toku odreĊenih dogaĊaja kao njihov sastavni element, pretpostavke unutrašnje kritike. Njen cilj je otkrivanje stvarnog
bilo da oznaĉavaju poĉetak, ishod ili poiedinu fazu nekog procesa i sadrţaja minulog društvenog ţivota, kao i njegovih nedruštvenih
odnosa. Poznavanje momenta nastanka dokumenta se u tom sluĉaju spolj-nih uslova. S obzirom na posredni karakter istorijskog saznanja
poklapa sa datiranjem odreĊenog dogaĊaja. Kao primeri ovakvih i presudnu ulogu pisanih izvora, a pre svega onih koji su nastali u
dokumenata mogu se navesti zapovesti, nareĊeni a, uputstva u toku prouĉavanih istorijskih zbivanja, ovaj cilj se nastoji ostvariti
pojedinim granama društvene organizacije, proklamovanje kritiĉkom analizom svesti uĉesnika i savremenika tih zbivanja.
zakonskih i administrativnih odluka, dokumenti o raznim Unutrašnja kritika, dakle, pretpostavlja da isto-riĉar moţe
ugovorima, izveštaji koji nastaju neposredno posle nekog dogaĊaja i retrospektivno više da zna o stvarnom sadrţaju, uzrocima i znaĉaju
si. (2) Ali i .u onim drugim, takoĊe brojnim, sluĉajevima, kad istorijskih dogaĊaja o njihovom savremeniku. Ova, na prvi pogled
dokument ima naglašen retrosp^ktivni karakter, njegovo datiranje je svakako neobiĉna pretpostavka je, pod odreĊenim uslovima,
metodološki vrlo znaĉajno. Već ranije je istaknuto da vremensko opravdana. Nekoliko okolnosti olakšavaju potpunije i dublje
rastojanje izmeĊu momenta kada se desio iskustveni sadrţaj retrospektivno saznanje o društvu, (a) Isto-riĉaru su obiĉno
odreĊenog obaveštenja i momenta kada je nastalo obaveštenje pristupaĉni razni izvori o istorijskim dogaĊajima koji u vreme kad su
redovno utiĉe na kvalitet obaveštenja-Odmah će se videti da se dogaĊaji dešavali nisu zbog ograniĉene društvene vidljivosti bili u
celini pristupaĉni nijednom savremeniku. Ovo se naroĉito odnosi na
unutrašnja kritika izvora redovno nastoji da uzme u obzir ovu izvore o razliĉitim društvenim sukobima i društvenim proces'ma koje
okolnost. O nauĉnom znaĉaju preciznog datiranja dogaĊaja za opis se namerno nastojalo uĉiniti što manje vidljivim, (b) Zato što
istorijskih dogaĊaja oĉigledno nije potrebno šire govoriti. Bilo da prouĉava dogaĊaje retrospektivno, pošto su se već ispoljili pravci nji-
stvara strukturalne preseke ih
456 457
se ne mogu šire razmatrati specifiĉne osobine pojedinih grupa
hovog kasnijeg razvoja i njihove posledice, istoriĉar moţe lakše od izvora, kao i njihova prikladnost za razliĉite istraţivaĉke ciljeve u
savremenika da objektivno zakljuĉuje o njihovom pravom smislu i ispitivanju prošlosti o kojima je već bilo reci.
znaĉaju, (c) Zahvaljujući napredovanju nauĉnog saznanja o ĉoveku, (1) U prvu grupu spadaju izvori koji su nastali u ne-
istoriĉar moţe imati adekvatnije pretpostavke o prirodi veza izmeĊu posrednom toku društvenog ţivota usled donošenja neke opšte
raznih društvenih pojava nego njegovi nekadašnji savremenici. Treba normativne odluke, na primer, donošenja nekog zakona, neke
istaći da ove pretpostavke ne utiĉu samo na sintetiĉka uopštavanja o zakonske uredbe ili administrativnog propisa, statuta, pravilnika i si.
društvenom ţivotu nego i na tumaĉenje mnogih elementarnih Izolovano uzeti, izvori ove vrste govore u najboljem sluĉaju samo
iskustvenih podataka. Napokon, (d) zbog istorijske udaljenosti što su htele društvene snage koje su imale najviše uticaja na
prouĉavanih dogaĊaja, istoriĉar se obiĉno nalazi pod manje oštrim normativne odluke, a ne i što se stvarno dešavalo. Odnos izmeĊu
pritiskom društvenih interesa i njihovih ideoloških izraza, koji utiĉu htenja i mogućnosti da se ono ostvari vrlo je razliĉit u raznim
na iskrivljeno prikazivanje i objašnjavanje istorijskih dogaĊaja. Svi istorijskim situacijama. Osobena vrednost ovih izvora sastoji se u
ovi preduslovi mogućnosti potpunijeg i dubljeg retrospektivnog tome što pokazuju normativne okvire opšte društvene organizacije ili
saznanja o društvu, od kojih vrlo mnogo zavisi uspeh unutrašnje pojedinih njenih uţih delova. Ali i ovde istraţivaĉ mora da bude vrlo
kritike izvora, ne postoje, naravno, u svim konkretnim isto-rijskim oprezan. Istorija je prepuna pravnog cinizma.
istraţivanjima u podjednakoj meri. No ove okolnosti treba imati na
umu prilikom ocene vrednosti svake konkretne kritiĉke analize (2) DrUgi, vrlo brojni i neobiĉno korisni izvori nastaju kao
izvora.8) zabeleške neposredno posle nekog društvenog ĉina. Takve su, na
Prelazeći na konkretne postupke unutrašnje kritike tre-. ba primer, zabeleške o pojedinim odlukama nekog drţavnog organa,
reći da je jedan od njenih prvih zadataka da pokuša utvrditi da li je sudske presude, poslovni ugovori. U ovu grupu izvora spadaju
autor odreĊenog izvora bio oĉevidac nekog dogaĊaja i u sluĉaju da redovne evidencije o raznim društvenim pojavama; evidencija
nije, kako je za njega saznao. Već je objašnjeno da se na ovom sporova koje je razmatrao neki sud, evidencija odluka koje je donosio
kriteriju zasniva i osnovna podela izvora. Naredni zadatak, povezan neki upravni organ i si. Ĉak i ako dokumenti ovih odluka nisu
sa datiranjem nastanka izvora, jeste ocena duţine vremena koje je saĉuvani, njihova administrativna registracija sa saţetim navoĊenjem
proteklo od dogaĊaja na koji se izvor odnosi do njegovg-oblikovanja. sadrţaja, mnogo govori o delatnosti odreĊenog organa i o raznim
Ĉesto se, naime, naroĉito u memoarskoj literaturi, ali i drugim društvenim odnosima, što su u nekom društvu sa više sistema,
retrospektivnim izvorima, dešava da pisac po svojem sećanju ili doslednosti i taĉnosti voĊene evidencije o raznim pojavama, to
uspomenama pokušava da nekoliko dece-nica posle dogaĊaja ove izvorna graĊa pruţa veće mogućnosti za preciznija nauĉna
rekonstruiše u svim njihovim pojedinostima. Prema ovakvim uopštavanja. Na primer, ako su oĉuvane uredno voĊene matiĉne
pokušajima rekonstrukcije nauka je vrlo skeptiĉna jer je teško oĉuvati knjige o raĊanju i umiranju, knjige o sklopljenim brakovima
u sećanju konkretne pojedinosti jednog davno prošlog iskustva. stanovništva pojedine teritorije, mogu se sa velikom preciznošću
Zatim, naroĉito je vaţno ispitivati i utvrditi zbog ĉega je nastao neki prouĉavati istorijski tokovi demografskog razvoja, kao i razni
dokument koji se kasnije koristi kao istorijski izvor. Od prvobitne etnogenetski procesi. Isto tako sreĊene knjige o imovinskim
društvene funkcije izvora u velikoj meri zavisi njegova nauĉna odnosima su najdragoceniji izvor za ekonomsku istoriju. Ako neko
upotrebljivost. Izgleda da je prvobitna društvena funkcija najbolja društvo, zbog svojih neposrednih organizacijskih potreba, urednije,
osnova za klasifikaciju istorijskih izvora i da je daleko pouzdanija od obimnije i sistematiĉni je vodi evidenciju o raznim društvenim
njihovih formalnih osobina. Zbog toga treba sa ovog stanovišta dogaĊajima i ta se evidencija oĉuva, moţe se izvesti potpunija
upotpuniti ranije iznete klasifikacije izvora koje su uzimale u obzir rekonstrukcija njegovog društvenog ţivota u prošlosti. U tim
samo njihov najopštiji tip (materijalni predmeti, pisani, likovni, sluĉajevima rekonstrukcija se ne mora ograniĉiti samo na
zvuĉni izvori) i osnovnu epistemološku karakteristiku (primarni i najglobalnija društvena zbivanja, pre svega politiĉka, diplomatska i
sekundarni izvori). Pri tom neće biti izneta iscrpna klasifikacija vojna; ona moţe pokazati stanje i razvoj društvene strukture i
izvora prema njihovoj prvobitnoj društvenoj funkciji, nego samo organizacije i postati u pravom smislu reci društvena istorija. Takva
njeni osnovni elementi. TakoĊe društvena istorija, koja ne treba da izgubi smisao za dramatiku
e
) Sire o ovom problemu vid. M. J. Đhond, Histoire et recon-stitution du
osnovnih istorijskih tokova, najkorisnija je za sociologiju. Ona
passe, Revne de VInstitut de sociologie, Bruxelles, (1963), N° 4. predstavlja podjednako graĊu
459
458
za sociološka teorijska uopštavanja i osnovu za iskustveno pro- mnogi ekspresivni izvori imaju i naglašenu mobilizacijsku funkciju,
veravanje već postojećih teorijskih pretpostavki. ali je ostvaruju manje odreĊeno nego izvori iz prethodne grupe, a i
(3) Posebna vrsta dokumenata nastaje kao nalog ili drukĉijim sredstvima.
uputstvo za odreĊenu akciju. U ovu grupu spadaju nareĊenja, Pored ove podele istorijskih izvora prema njihovim pr-
uputstva i direktive koje viši organi u raznim granama društvene vobitnim društvenim funkcijama, ĉesto se susreće i druga po-dela po
organizacije upućuju niţim. Kao i normativne odluke, i ovi izvori su formalnim karakteristikama izvora, na primer, na dokumenta
nedovoljna obaveštenja o onome što se stvarno zbilo. Ali i oni administracije, štampu, memoare i druge liĉne dokumente i sliĉno.9)
pokazuju namere, a da li su one ostvarene treba saznati iz drugih Sa šireg nauĉnog stanovišta ovakva podela je manje pogodna. Jer, na
izvora. Na sreću (4) ovu vrstu dokumenata dopunjava jedna druga primer, u jednom istom broju novina mogu se naći obaveštenja
grupa izvora koju saĉinjavaju pover-ljivi interni izveštaji o delatnosti sasvim razliĉitog karaktera: napise ĉiji je osnovni zadatak da utiĉu na
pojedinih organa u raznim granama društvene organizacije, (drţavna odreĊene kolektivne postupke, dokumente o raznim normativnim
uprava, privredne organizacije, kulturno-prosvetne ustanove, crkva i odlukama, ali i ĉinjeniĉka obaveštenja o raznim društvenim
si.). Kad se zdruţe ove dve vrste dokumenata (nareĊenja, direktive i dogaĊajima. Ova podela izvora je korisna za organizovanje njihovog
uputstva s poverljivim internim izveštajima o delatnosti pojedinih arhivskog, muzejskog ili biblioteĉkog sreĊivanja, ali nema veću
organa neke organizacije), stvara se mogućnost celovitog sagle- epistemološku vrednost.
davanja i onoga što se htelo i onoga što se postiglo. Podatak o Posle ovog okvirnog nacrta klasifikacije izvora, treba se
namerama je, meĊutim, vrlo vaţan za dublje razumevanje svih vratiti ponovo naĉelima njihove unutrašnje kritike. Reĉeno je da je
ĉvršće organizovanih oblika društvene delatnosti. jedan od njenih zadataka da utvrdi koliko je autor izvora bio sposoban
(5) U narednu grupu spadaju javni dokumenti o nekoj da kaţe istinu. Ova sposobnost ne zavisi samo od objektivnih uslova
delatnosti, kojima razni drţavni organi, druge društvene ustanove ili posmatranja odreĊenih pojava i posrednog obaveštavanja o njima
neka privatna tela obaveštavaju o svojoj delatnosti širu javnost. nego i od struĉnosti autora izvora. Ispitivanje struĉnosti ovih lica je
Razumljivo je da je istorijska vrednost ovih dokumenata mnogo stoga jedan od elemenata unutrašnje kritike. Po pravilu se, ceteris
manja nego onih što nastaju radi neposrednih potreba cruštvene paribus, pridaje veća vrednost izvorima ĉiji su autori struĉnjaci nego
organizacije. Zatim dolaze (6) dokumenti koji sluţe prvenstveno radi ako su ih napisali laici. Obaveštenja koja je o nekoj epidemiji dao
podsticanja na neku kolektivnu delat-nost, pomoću kojih se nastoji lekar, o nekom vojnom dogaĊaju struĉno vojno lice će verovatno biti
uticati na ljude i razne kolektive i pokrenuti ih na izvršavanje nekih pouzdanija od obaveštenja laika, jer struĉnost pomaţe da se dublje
zadataka. U ovu grupu spadaju razni oblici propagande. Dosta se sagleda osobena priroda odreĊenog dogaĊaja i odreĊene aktivnosti.
ĉesto izvori ove vrste potcenjuju više nego što zasluţuju. Ne treba Ali, u izvorima ĉiji su autori struĉna lica redovno ima pored
naroĉito objašnjavati njihovu vrednost za prouĉavanje raznih opisivanja više elemenata objašnjavanja odreĊenih pojava. Kritiĉka
problema sociologije saznanja. Nezavisno od toga, ovi izvori imaju analiza ovakvih izvora stoga zahteva veću struĉnost istraţivaĉa. U
odreĊenu vrednost i za upoznavanje ĉinjeniĉkog stanja. Ako se zna protivnom se takav izvor ne moţe taĉno protumaĉiti.
kome je prvenstveno upućen odreĊeni propagandni sadrţaj, ciljevi Nadalje se u unutrašnjoj kritici redovno uzima u obzir kome
društvenih snaga koje ga odašilju i njihova doktrina propagandnog je izvor namenjen. Polazi se od pretpostavke da se moţe oĉekivati da
uticanja, onda paţljiva analiza ove vrste izvora omogućuje da se će informativna vrednost izvora biti manja što je širi krug ljudi kome
izgrade pretpostavke o raznim objektivnim-društvenim stanjima i je on prvobitno bio namenjen. Ova pretpostavka je iz više razloga
odnosima. dosta opravdana. (1) Ako je izvor bio namenjen uţem krugu dobro
I, napokon, (7) postoje istorijski izvori koji su po svojoj obav^štenih i struĉno osposobljenih ljudi, on se moţe nalaziti na
prvobitnoj društvenoj funkciji prvenstveno ekspresivni. Njihov višem stepenu infor-mativnosti. Ovo je od prvorazrednog zaĉaia kad
osnovni cilj nije iznošenje nekih ĉinjeniĉkih obaveštenja, nego da izvor sluţi za rekonstruisanje nekog ĉinjeniĉkog stanja. (2) Zatim,
izraze odreĊena raspoloţenja i shvatanja. U ovu grupu, pored ako je izvor bio namenjen uţem krugu ljudi koji su obavljali
najvećeg dela umetnosti, spadaju verski i ideološki izvori. Naravno odreĊene funk-
da se ovi izvori u pogledu svoje sadrţine, usmerenosti i stepena ") Vid., na primer, L. Gottschalk, op. Cit., 86—117. W. Bauer, Einfuhrtmg
racionalnosti mogu neobiĉno razlikovati. Sem toga, in das Studium der Geschichte, Minerva, Frankfurt, 1961, S. 226-328.
460 461
ĉije u nekoj organizaciji, moţe se oĉekivati da će se u njemu nalaziti i njega nekog da obmane da bi zadovoljio neki svoj liĉni ili grupni
neka obaveštenja koja su u datom društvu smatrana poverljivim i interes; (2) da li se nalazio u situaciji koja ga je prisiljavala da
tajnim u vreme kada je izvor nastao. Ako je, pak, izvor bio namenjen netaĉno prikazuje neke ĉinjenice; (3) da li se pisac izvora rukovodio
najširim krugovima, u njemu će se naći samo javna obaveštenja. Obe nekim svojim simpatijama ili antipatijama prema odreĊenoj
okolnosti, dakle, govore u prilog izvora namenjenih uţem krugu ljudi. društvenoj grupi, naciji, klasi, partiji, sekti, gradu, pokrajini, ustanovi
Iza iznete klasifikacije izvora, kao i ostalih naĉela unutrašnje i usled toga ih ili ulepšavao ili nastojao da prikaţe u što crnjem
kritike oĉigledno stoji odreĊeno shvatanje o njihovoj razliĉitoj svetlu; (4) da li se u izvoru ne javljaju neki netaĉni, izmišljeni ili
nauĉnoj upotrebljivosti. Ali ove razlike se ne smeju shvatiti u preuveliĉani podaci zbog liĉne taštine ili sujete njegovog autora i
apsolutnom smislu. Ni jedna vrsta izvora ne sadrţi samo gotove njegove teţnje za samoopravdanjem ili samoisticanjem; (5) da li
istorijske ĉinjenice, i ni jedan se pojedinaĉni izvor ne moţe upotrebiti pisac izvora nije hteo da se njime dopadne odreĊenoj publici ili bar da
bez prethodne kritiĉke analize. A, s druge strane, gotovo da nema ne vreĊa neke njene predrasude; i konaĉno, (6) ĉesto dolazi do
izvora koji bi bili sasvim neupotre-bivi, naravno ako su autentiĉni, a iskrivljavanja ĉinjenica zbog toga što je pisac izvora ţeleo da poveća
ne falsifikovani. Jedno od vaţnih naĉela ispitivanja verodostojnosti i njegovu upecatijivost i izraţajnu vrednost, pa se u tome cilju sluţio
taĉnosti izvora jeste da se ne uzima samo kao celina, nego da se raznim preteriva-njima (govorniĉka, epska, dramska, lirska
ispituje i vrednost njegovih pojedinih delova. Odavno se smatra da je iskrivljavanja). Pisci ĉak istiĉu kao pravilo da neku tvrdnju treba
u kritici izvora neodrţivo naĉelo jalsus in uno, jalsus in omnibus, što smatrati tim sumnjivijom što je ona zanimljivija sa umetniĉkog
znaĉi, da je neki izvor netaĉan uopšte ako je netaĉan u nekim stanovišta.10)
pojedinostima. Istorijska kritika nastoji da stvori sud o opštoj Sve okolnosti koje mogu negativno uticati na iskrenost
vrednosti izvora kao celine, ali se ne zadrţava na tome, nego nastoji autora izvora neposredno utiĉu i na njegovu taĉnost, jer je iskrenost
da iz izvora izdvoji sve one pojedinosti kojima se moţe pokloniti vaţan preduslov taĉnosti. MeĊutim, prilikom ispitivanja taĉnosti
poverenje. Ovo je naroĉito vaţno imati na umu jer se ĉesto u uzimaju se u obzir još neke okolnosti, kao, na primer, uslovi u kojima
izvorima, koji su u celini uzev ili u nekim svojim delovima vrlo je pisac izvora mogao da posmatra izvesne iskustvene pojave i
dragoceni, nalaze krajnje naivne stvari. Na pri-mer, u mnogim dogaĊaje, paţnja sa kojom ih je posmatrao, njegova struĉnost, uzrast,
srednjevekovnim izvorima, koje su u glavnom pisali monasi, kaluĊeri, zdravstveno stanje, ranije pomenuto vremensko rastojanje izmeĊu
nalaze se razni religijski elementi, govori se o raznim ĉudima i dogaĊaja i nastanka izvora, naroĉito ako se radi o memoarskoj
drugim fantastiĉnim stvarima koje su odgovarale shvatanjima toga literaturi koju piše ĉovek ĉije je zdravlje već oronulo i pamćenje
vremena. Ako bi se verodostojnost i kompetentnost izvora sudila popustilo.
samo po tome, moglo bi se smatrati da oni nemaju nikakve vrednosti. MeĊu ĉiniocima koji utiĉu na stepen taĉnosti i preciznosti
MeĊutim, posle uvoda koji moţda predstavlja praznu izvora javljaju se, meĊutim, pored liĉnih osobina njihovih pisaca i
konvencionalnost odreĊenog vremena, izvor poĉne da vrlo realistiĉko razne opšte kulturne karakteristike odreĊenog vremena i odreĊene
iznosi razne podatke o stvarnom ţivotu. Mora se, dakle, pored ocene sredine. Poznato je da su mnogi brojĉani podaci u izvorima pre XVIII
izvora u celini, uzeti u obzir i vrednosti svakog njegovog dela, ĉak veka krajnje nepouzdani i obiĉno znatno preuveliĉani. U izvorima se
svakog pojedinaĉnog obaveštenja. I kao što su retki izvori koji su ĉesto nalaze toliko preuveliĉani brojĉani podaci o vojnim snagama
taĉni u svim pojedinostima, tako je malo izvora koji nemaju nikakve koje su uĉestvovale u raznim bitkama da tolike vojne snage ne bi
vrednosti, ako su originalni, tj. ako nisu ĉiste kopije ili prepri-ĉavanja mogle da stanu na prostor u kome su se one odigrale. Pored toga
nekih već poznatih izvora. podaci o stanovništvu, ekonomskim pojavama, uĉincima neke
O tome kako konkretno treba ispitivati iskrenost i taĉ-nost kolektivne delatnosti takoĊe su ĉesto vrlo nerealistiĉni, jer su osećaj
izvora postoje razliĉita mišljenja, ali i pokušaji da se izgrade neka za kvantitativnu stranu pojava i stepen preciznosti u izraţavanju
opšta pravila. Na primer, Langloa i Senjobos u svom poznatom delu kvantitativnih odnosa bili vrlo nerazvijeni. Sem toga, mogućnost
„Uvod u istorijska prouĉavanja" smatraju da prilikom ispitivanja preciznog kvantitativnog izraţavanja masovnih pojava za-v.*.s* ?^v
iskrenosti autora izvora treba uzimati u obzir niz okolnosti. U organizacije prikupljanja podataka. Opšti kulturno-isto-njski ĉinioci
njihovom podsetniku za analizu iskrenosti stoji da treba ispitati: (1) su uzrok što se u izvorima pojavljuju razna sasvim neodrţiva
da li pisac izvora nije hteo pomoću verovanja odreĊenog vremena, priĉe o ĉudima, o ve-
10
) Ch. V. Langlois, Ch. Seignobos, Introduction aux etudes nistonques,
Hachette, Pariš, 1898, p. 137-145.
462 463
šticama i drugim nemogućnim stvarima, kao i razne legende. nim pitanjima nema ravnodušnosti. Za ispitivanje verodostoj-nosti i
Kulturno-istorijski uslovljeni nedostaci se, naravno, javljaju i u taĉnosti izvora mnogo je, stoga, vaţnije da li su se razliĉita gledišta,
savremenim izvorima, a ne samo u ranijim, samo što neki njihovi u kojima su dolazila do izraţaja razliĉita miš.jenja i razliĉiti interesi,
raniji oblici lakše padaju u oĉi. u odreĊenoj istorijskoj situaciji mogla di fiksiraju i oĉuvaju u obliku
Pored već pomenutih, još neke osobine autora izvora mogu nezavisnih izvora, nego da li je pisac pojedinaĉnog izvora bio
negativno da utiĉu na taĉnost podataka. Vrlo ĉesto dolazi do ravnodušan prema njegovom sadi ţaju. Jer u poreĊenju nezavisnih
iskrivljavanja podataka usled egocentriĉnosti uĉesnika-po-smatraĉa izvora, u stvari, leţi najveća mcguć-nost proveravanja njihove
koji u prikazivanju nekog sloţenijeg dogaĊaja pridaje sasvim verodostojnosti i njihove taĉnosti. Sem toga, što su potpunije
nesrazmernu vaţnost onom njegovom iseĉku u kome je sam oĉuvane sve društvene perspektive koje su postojale u nekoj
neposredno uĉestvovao. U razgovorima sa bivšim ratnicima ĉesto se istorijskoj situaciji, ona se kasniju moţe nauĉno taĉnije rekonstruisati
moţe primetiti da oni, priĉajući o nekom širem dogaĊaju, istiĉu da su i bolje objasniti. Nauĉna saznanja o raznim znaĉajnim istorijskim
baš njihovi vodovi, ĉete ili brigade — donekle u zavisnosti od nivoa pojavama će, izgleda, zauvek ostati nepouzdana jer ih raspoloţivi
na kome su uĉestvovali u dogaĊaju — bili na odluĉujućem pravcu, izvori pokazuju samo iz iedne društvene perspektive.
tamo gde se desilo nešto izuzetno vaţno za ceo dogaĊaj. Ovo Najvaţniji postupak za ispitivanje verodostojnosti i taĉ-.
egocentriĉno preuveliĉavanje šireg znaĉaja neposredno doţivljenog nosti istorijskih podataka jeste poreĊenje nezavisnih izvora. Treba
iskustva moţe biti sasvim nesvesno i dešavati se bez nekog liĉnog nastojati da se svako pojedinaĉno istorijsko obaveštenje proveri
cilja, prosto zbog toga što uĉesnik nije mogao da sagleda dogaĊaj u putem što većeg broja nezavisnih izvora. To je jedno od osnovnih
široj perspektivi, a u pamćenje su mu se usekli samo liĉni doţivljaji. metodoloških naĉela unutrašnje kritike izvora. Ĉesto, meĊutim, za
Ovo i jeste razlog što prosto sabiranje svedoĉanstva uĉesnika ne daje ranije periode nema dovoljno nezavisnih izvora, a zatim razni izvori
punu sliku o nekom sloţenom društvenom zbivanju. su samo prividno a ne stvarno nezavisni. Društveno opštenje je više
Sledeći problem u ispitivanju taĉnosti izvora jeste otkrivanje ili manje povezan sistem, sa posebno organizovanim središtima u
u njemu sadrţanih pogrešnih anticipacija i oĉekivanja. Dešava se da kojima se prikupljaju i stvaraju razna obaveštenja i iz kojih se zatim
pisac izvora tvrdi da se već desilo nešto što on s velikom sigurnošću odašilju mnogobrojne poruke u raznim pravcima. Poruke upućene iz
oĉekuje ili strasno ţeli, iako se njegova oĉekivanja ili ţelje kasnije nekog središta se kasnije reprodukuju, ali se time ne stvaraju novi
nisu ispunili. nezavisni izvori već se samo prenose, i pri tom obiĉno u izvesnoj
Naĉela unutrašnje kritike izvora se prirodno ne ograniĉavaju rneri menjaju poruke prvobitnog izvora. Ovo se moţe ilustrovati
na analizu ĉinilaca i uslova koji mogu negativno uticati na nj;hovu jednim primerom iz savremenih prilika. Neka agencijska vest se
iskrenost i taĉnost. Nastoji se da se utvrde i uslovi koji pozitivno pojavljuje u nizu novina, ali njeno objavljivanje u pet razliĉitih
deluju na saznajnu vrednost izvora. Obiĉno se kao najvaţniji takav listova ne znaĉi pet nezavisnih izvora; ono samo pokazuje in-
uslov istiĉe da je neka pojava bila gotovo opštepoznata, pa se nije stitucionalizovani lanac u kom se u sistemu društvenog opšten-ia šire
mogla sakriti.11) Pouzdanost obgvešte-nja se. dakle, dovodi u vesti i obaveštenja koja potiĉu iz istog izvora. Ista pojava, samo u
zavisnost od stepena društvene vidljivosti njihovog realnog sadrţaja. drugim institucionalnim oblicima, postojala je i u prošlosti. Jedan
U osnovi je ovo taĉno. Samo ne treba izgubiti iz yida da i najjavniji izvor stiĉe popularnost i zatim se u celini ili samo u nekim
sloţeni oblici ponašanja obiĉno imaiu dimenzije koje nisu javnog poiedinostima prepriĉava u drugim prividno nezavisnim izvorima.
karaktera, a koje mogu da budu izuzetno znaĉajne za njihov nauĉni Utisak o toboţnjoj nezavisnosti izvedenih izvora još više se povećava
opis. ako njihovi pisci ne navode osnovni izvor^ Zbog toga je u nastojanju
Zatim se kao osobito povoljan preduslov verodostojno-sti i da se uporeĊuju nezavisni izvori pre svega neophodno utvrditi da li su
taĉnosti izvora ponekad istiĉe i, ĉini se, precenjuje da li autor izvora neki izvori stvarno ili samo prividno nezavisni. Ovde se opet javlja
zauzima nezainteresovan stav 12ravnodušnog posma-traĉa prema jedan prividni paradoks, jer jedan od znakova stvarne nezavisnosti
njegovom iskustvenom sadrţaiu. ) Ne treba zaboraviti da je većina izvora, koji se odnose na isti iskustveni sadrţaj, naroĉito ako je on
istorijskih izvora nastala iz praktiĉnih potreba, a ne zbog nauĉnih, sloţenije prirode, jeste meĊusobno razlikovanje izvora u nekim
teorijskih razloga. U znaĉajnim ţivot- pojedinostima. Ako se dva ili više izvora slaţu u svim pojedinostima,
to je znak da oni verovatno nisu nezavisni. Postoji više izgleda
") Ibidem, p. 158-159; L. Gottschalk, OD. Cit, 161-63. 12) Ch. V. Langlois, Ch.
Seignobos. op. cit., p. 159. L. Gottschalk, op. cit., p. 161.
464 465
da su meĊusobno nezavisni izvori koji se u mnogim, ili bar u nekim širokog teorijskog obrazovanja, nauĉnik nije u stanju da na
znaĉajnim pojedinostima razlikuju, jer su njihovi autori sa razliĉitih sintetiĉan naĉin prikaţe razne strane društvenog ţivota u nji
taĉaka i sa razliĉitim interesima posmatrali ili prouĉavali neki hovoj meĊusobnoj vezi i mora se ograniĉiti na faktografsko
dogaĊaj. opisivanje. .! :•
Drugo ne manje vaţno naĉelo ispitivanja verodostoj-nosti i igj
taĉnosti istorijskih podataka polazi od njihovog meĊusobnog Sva izneta naĉela istorijske kritike izvora imaju usme-
povezivanja. Ako razni analitiĉki izdvojeni podaci, kad se povezu u ravajući karakter, a stepen njihovog ostvarivanja zavisi u velikoj meri
neke šire strukturalne ili razvojne celine, daju sliku odreĊenog od postojećih objektivnih uslova za istorijska prouĉavanja, što u
istorijskog sadrţaja koja ne protivreĉi relevantnim saznanjima, to je prvom redu znaĉi od koliĉine i kvaliteta postojećih izvora. Više
jedan od razloga da im se pokloni poverenje. Napokon, što se više pisaca naglašava da se ne mogu postaviti opšte vaţeći zahtevi u
razvija teorija o ĉoveku i društvu, i o oso-benostima društvenog ţivota pogledu strogosti pridrţavanja naĉela kritike izvora, koji bi bili
u pojedinim razvojnim etapama i istorijskim tipovima, teorijska obavezni u prouĉavanju svih istorijskih perioda. Prividno se u
saznanja mogu da sluţe kao pouzdanije sredstvo za proveravanje primeni ovih naĉela javlja jedan paradoks: što o nekom vremenu
vrednosti svakog pojedinaĉnog izvora. Nesumnjivo utvrĊena i postoji manje izvora i £to su ovi slabiji, blaţi su ušlo vi za njihovu
proverena nauĉna saznanja o prirodnim pojavama omogućuju upotrebu u nauci. Lako je naći primere da o ĉitavim vekovima u
jednostavno i lako odbacivanje priĉa o raznim ĉudima, pošto se zna ţivotu nekog naroda nema ni jednog izvora koji bi zadovoljavao
da su takvi „dogaĊaji" nemogućni. Što o nekom aspektu društvenog stroţije zahteve istorijske kritike, ali da se ipak koriste izvori s
ţivota postoje pouzdanija i proverenija saznanja, poreĊenjem oĉiglednim i poznatim nedostacima (apologetski pisane biografije
odgovarajućeg pojedinaĉnog podatka sa tim saznanjima moţe se sa vladara, hro-nike sastavljene znatno posle dogaĊaja, pravni izvori bez
više vero-vatnoće oceniti da li je pojedinaĉni podatak taĉan ili podataka o tome koliko su pojedini pravni propisi bili efikasno
netaĉan. Ali, naravno, nikad ne treba preuveliĉavati ulogu teorije u ostvarivani i si.). U stvari se i ovde primenjuje opšte epistemo-loško
pro-veravanju pojedinaĉnih podataka. Konaĉna reĉ u proveravanju naĉelo korišćenja najboljih postojećih a ne samo idealnih izvornih
podataka na kraju krajeva uvek pripada preciznom utvrĊivanju obaveštenja. Bitno je samo da raspoloţivi izvori budu savesno
ĉinjenica. Ako se precizno utvrĊene ĉinjenice sukobljavaju sa nekom ocenjeni, jer se u protivnom sluĉaju gubi kritiĉko-saznajni duh
teorijom, to ne mora da znaĉi da su ĉinjenice netaĉne, nego da teoriju nauke.13)
treba podvrći novom preispitivanju. Apsolutizo-vanje dostignutog
teorijskog znanja i njegovo kruto suprotstavljanje novim precizno
utvrĊenim iskustvenim ĉinjenicama jeste bitna karakteristika
dogmatizma. 4.
Oĉigledno je da je istorijska kritika izvora sloţen i
stvaralaĉki nauĉni, a ne rutinski posao, kao i da je svestranije moţe NAĆIN PRIKUPLJANJA ISTORIJSKIH PODATAKA
izvoditi samo nauĉnik koji poseduje neophodna tehniĉka znanja I SOCIOLOGIJA
(tehniĉka, ne apsolutno, nego sa stanovišta osnovnog nauĉnog cilja),
kao što je poznavanje jezika, paleografije i drugih pomoćnih Ranije su izneti teorijski razlozi zbog kojih je potrebno da se
istorijskih nauka. Sticanje ovih neophodnih pomoćnih saznanja je vrlo u sociologiji koriste razni istoriografski podaci, a isto tako i da
teško, naroĉito ako se prouĉava neki davno prošli period. Za našu metodološka iskustva istorijskih nauka mogu mnogo pomoći u
nacionalnu istorijsku nauku je, na primer, vrlo nepovoljno što vrlo prouĉavanjima savremenih oblika društvenog ţivota u kojima takoĊe
malo istoriĉara zna solidno turski i arapski, i zbog toga jedan obiman treba koristiti razne izvore obaveštenja što u društvu nastaju
period naše istorije ostaje nedovoljno prouĉen. Ovaj primer je nezavisno od nauĉne delatnosti, kako bi se izbeglo da se ovi izvori
naveden da bi se pokazalo kako su nekad nedostaci u tehniĉkim upotrebljavaju nekritiĉno, diletantski. Svi ovi razlozi, ipak, ne bi
znanjima smetnja istorijskom prouĉavanju odreĊenog perioda morali da ubede sociologa u korisnost poznavanja metodoloških
prošlosti. Ali, pored ovih tehniĉkih znanja, neophodno je iscrp.no iskustava istorijskih nauka, ukoliko on smatra da sociologija treba da
poznavanje istorije odreĊenog perioda i široka opšta nauĉna kultura, prouĉava samo savremene društvene pojave i samo na osnovu
ne samo istorijska već i sociološka, ekonomska, psihološka, pravna. izvornih podataka stvorenih specijalno za
Bez 1S
) šire o ovom vid. J. Stengers, Unitš et diversite de la critique
historique, Revue de l'Institut de sociologie, Bruxelles, (1963), Ni 4.
466 467
njih prilaziti pojedinaĉno na odreĊen naĉin. Pored toga u novijoj

nauĉne svrhe. Ne ponavljajući ono što je već reĉeno, treba se, stoga, istoriji javljaju se i neki sasvim novi oblici izvora. Jedain od takvih
osvrnuti na još neke prednosti razmene metodoloških iskustava novih izvora su statistiĉki podaci o najrazliĉitijim stranama
istorije i sociologije u stvaranju iskustvene evidencije. Pre svega, društvenog ţivota. Upotreba statistiĉkih podataka zahteva osobene
istorijska iskustva u nauĉnom korišćenju izvora imaju širi znaĉaj, i postupke kritiĉke analize. U sociologiji, ekonomskim i drugim
dobro je imati ih na umu i kad se upotrebljava-u izvori stvoreni u društvenim naukama metodi kritiĉke analize statistiĉkih izvora više
nauĉne svrhe. Od istorijskih nauka se moţe nauĉiti kako se prilikom su se razvili, dok istoriĉari tek u poslednje vreme poĉinju da pokazuju
upotrebe nekog izvora polazi od njegove celine, i najpre nastoji šire interesovanje za ovaj problem. Zatim, nikad u istoriji nije
oceniti njegova opšta upotrebljivost, prouĉavanjem ĉitavog niza postojalo toliko institucionalizovanih oblika masovnog simboliĉkog
uslova u kojima je izvor nastao, ispitivanjem njegove prvobitne opštenja, jedna prava industrija stalnog proizvoĊenja i odašiljanja
društvene funkcije, ţelje i sposobnosti njegovog autora da kaţe vesti i obaveštenja. Svaka radio stanica i redakcija nekog većeg lista
istinu, itd. I tek pošto je ocenjena vrednost pojedinaĉnog izvora u mogla bi se shvatiti kao jedno industrijsko preduzeće za neprekidno
celini, prelazi se na analitiĉko izdvajanje pojedinih u njemu sadrţanih proizvoĊenje raznih obaveštenja. A s obzirom na dţinovske razmere
obaveštenja. Ovai naĉin korišćenja izvora je nauĉno mnogo institucionalizacije većine društvenih delatnosti, na tradicionalan
zasnovaniji cd nekih površnih naĉina obrade izvora, koji su se istoriografski naĉin se ne moţe izaći na kraj sa savremenim
priliĉno odo-maćili u savremenoj sociologiji. Vrlo ĉesto je osnovna koliĉinama raznih dokumenata i oĉigledno je potrebno traţiti nove
izvorna graĊa nekog sociološkog istraţivanja anketni materijal, koji postupke njihovog sreĊivanja i analize. U prouĉavanju ogromnih
predstvlja, u stvari, masu individualnih izvora, od kojih je svaki koliĉina poruka koje se šalju u savremenom društvu raznim kanalima
nastao kao rezultat jednog specifiĉnog iskustva i usled toga ima masovnog opštenja, razvila se tzv. analiza sadrţaja, kao jedan novi
odreĊenu vrednost. Vrednost pojedinaĉnih obaveštenja koja su istraţivaĉki postupak. Ali ona još nije dovoljno prilagoĊena za šira
sadrţana u iskazima jednog ispitanika, ne moţe se pouzdano oceniti istorijska prouĉavanja. Ovo je samo nekoliko pri-mera koji pokazuju
bez svestranog ispitivanja izvora u celini. To se, meĊutim, vrlo ĉesto da istoriĉar savremenog društva moţe mnogo da nauĉi od sociologa u
ne ĉini, nego se posle površnog opšteg sreĊivanja pojedinaĉnog pogledu adekvatnog naĉina stvaranja iskustvene evidencije.
izvora, izvorna graĊa pretvara u masu pojedinaĉnih podataka koja se Sem toga, saradnja izmeĊu istoriĉara i sociologa je korisna
zatim statistiĉki analizira. Usled nedovoljno temeljitog kritiĉkog na još jednom zajedniĉkom zadatku. Razumljivo je da se svi izvori ne
ispitivanja vrednosti svakog pojedinaĉnog izvora, u statistiĉkim mogu ĉuvati, a to nije ni potrebno, jer svi zapisi što nastaju u
tabelama su zdruţeni podaci vrlo razliĉite vrednosti, a ĉesto nije ni iz društvenom ţivotu nemaju istorijsku vrednost. Ĉuvanje i sreĊivanje
daleka iskorišćen sadrţaj iskustvenih obaveštenja koja se istorijskih izvora pretpostavlja izvesno odabiranje. U svim
potencijalno nalaze u anketnoj graĊi. Prema tome, o naĉinu kritike i civilizovanim zemljama postoje odreĊena naĉela za odabiranje onog
korišćenja izvora sociologija moţe mnogo više da nauĉi od istorije, što će u beskrajnom moru pisanog materijala da se ĉuva jer se
nego što se to poslednju\ decenija ĉinilo. pretpostavlja da je istorijski znaĉajno. Na osnovu tih naĉela donose se
Ali iz tešnje saradnje sociologa i istoriĉara na podruĉju i zakonski propisi o tome koji deo svoje arhivske graĊe pojedine
kritiĉke analize izvora mogu proizaći i obostrane koristi, tj. ta drţavne i druge društvene ustanove treba da trajno ĉuvaju i posle
saradnja moţe da bude vrlo korisna i za istoriografiju, naroĉito za odreĊenog vremena predaju istorijskim arhivima, MeĊutim, što moţe
istoriografiju novijeg vremena, koje se uslovno moţe odrediti kao da predstavlja nauĉnu vrednost za kasnije istorijsko prouĉavanje
period od poĉetka prošlog veka. U prouĉavanju toga perioda savremenog društva, nije nimalo jednostavno utvrditi. O tome se
metodološki problemi korišćenja istorijskih izvora se javljaju u moţe doneti razumna odluka samo na osnovu solidnog poznavaja i
sasvim novom obliku. Premda i u ovom periodu ĉesto nedostaju neki teorijskog razumevanja bitnih struktura i organizacije raznih
izuzetno znaĉajni izvori, nedostatak izvora nije više prvorazredni delatnosti savremenog društva. U ovom nastojanju da se sistematski
problem. Razni izvori se javljaju u tako velikim koliĉinama da saĉuvaju dovoljni izvori o savremenom društvu neophodna je sa-
tradicionalni metodi njihove kritike nisu više adekvatni. Ovi radnja istoriĉara sa sociolozima i sa nauĉnicima iz niza drugih
tradicionalni metodi su se razvili pod pritiskom iskustava istorijskog društvenih nauka.
prouĉavanja ranijih perioda o kojima je koliĉina izvora mnogo
manja, praznine u njima mnogo veće i gde se, zbog relativno malog
broja izvora, moţe svakom od'
468 469
Napokon, ne bi trebalo izgubiti iz vida da će i savre-mena premaju graĊu za nauĉnike koji stvaraju šire istorijske sinteze, u
sociološka istraţivanja današnjeg društva, kao i sliĉna istraţivanja kojima tek napori istorijskog prouĉavanja dolaze do potpunijeg
drugih nauka, sluţiti kao jedan od izvora budućim istoriĉarima. Bilo izraţaja. Istorijske sinteze, meĊutim, nema bez teorije. Što sinteza
bi prirodno da ona budu najsolidniji i najkompetentniji izvori u ĉijem ima šire vremenske razmere i svestraniji karakter, tj. ne odnosi se na
se stvaranju nastojalo da se sve ĉinjenice utvrde po najstroţijim pojedine dogaĊaje i strane društvenog ţivota nego na društvo
nauĉnim kriterijima datog vremena. Pri tome, današnja istraţivanja odreĊenog perioda ili odreĊenog tipa uopšte, to su neophodne šire
mogu sluţiti budućim istoriĉarima kao graĊa ne samo svojim teorijske pretpostavke. Teorijske pretpostavka na kojima se temelji
objavljenim konaĉnim rezultatima, nego i svojim izvornim istorijska sinteza nisu izvedene iz istorije, kao nauke u uţem smislu
materijalom, ako se on saĉuva. Sociolog bi morao uvek prilikom reci, nego se njihovo poreklo nalazi u filozofiji i raznim teorijskim
ispitivanja nekog društvenog problema da postavi sebi pitanje: šta će, društvenim naukama. Kad se u raznim studijama o metodu istorijskih
verovatno, o tom problemu interesovati nekog budućeg istoriĉara? nauka poĉnu razmatrati problemi istorijske sinteze, iznose se ideje
Ma koliko da se na ovo pitanje ne moţe odgovoriti sa nekom većom koje po svom karakteru spadaju ili u filozofiju istorije 14ili u
izvesnošću, ono je vrlo opravdano, bar kao ispitivanje ima li ono sociologiju, ekonomske, pravne ili neke druge teorijske nauke. ) To
ĉime se ĉovek bavi neki trajniji smisao. Svest da svojim je sasvim prirodno, jer se istorijska sinteza mora oslanjati na teorijska
istraţivanjima izmeĊu ostalog treba da stvaraju graĊu kasnijim saznanja raznih drugih nauka. Malo je, na primer, verovatno da će
istoriĉarima polako prodire meĊu sociologe-istraţivaĉe. Nedavno je sintezu istorije prava nekog perioda uspeti da stvori istoriĉar koji nije
P. Lazarsfeld objavio jedan dosta zanimljiv ĉlanak o tome što bi solidno pravno i sociološki obrazovan. Nemo-gućno je stvoriti
trebalo da imaju na umu savremeni ispitivaĉi javnog mnenja da bi sintezu u istoriji umetnosti bez svestranog poznavanja njenih
svojim rezultatima omogućili kasnijim istoriĉarima da svestranije estetskih i struĉno-tehniĉkih problema, njene organizacije i
prouĉe neke odnose u društvenoj svesti i društvenoj kulturi. To vaţi, društvenih funkcija u datom periodu. Bez šire nauĉne kulture i
meĊutim, i za sva ostala sociološka prouĉavanja. No u svakom specifiĉnog teorijskog obrazovanja u uţoj oblasti koju neposredno
sluĉaju njihovi rezultati će doći pod nemilosrdnu lupu istorijske prouĉava, istoriĉar nema ĉvršćeg kriterija za izboi konkretnog
kritike. sadrţaja u svom istraţivanju i za objašnjavanje raznih utvrĊenih
istorijskih ĉinjenica. Drugo je pitanje koliko jt pojedini istoriĉar
svestan teorijskih pretpostavki na kojima su zasnovani njegovi
5. ISTORIJSKA SINTEZA sintetiĉki zahvati i kolike su te pretpostavke eksplicitno izraţene u
njegovom delu.
Treći i završni korak istorijskog prouĉavanja odreĊenog Osnovne pretpostavke na kojima se grade istorijske sinteze
dogaĊaja, delatnosti, perioda ili nekog razvojnog istorijskog kretanja odnosi se na osobenu prirodu raznih društvenih pojava: privrede,
jeste istorijska sinteza. Pre svega, treba naglasiti da se u procesu d'ţave i društvene organizacije uopšte, prava, umetnosti, religije itd.;
istraţivanja analiza i sinteza ne mogu razdvojiti, jer one nisu misaoni zatim, na ulogu pojedinih delatnosti u društvenom ţiv )tu kao celini;
oblici koji slede jedan za drugim nego se stalno naizmeniĉno na karakter društvenog determinizma, uţe ili opštije zakone
smenjuju. Neke sintetiĉke ideje, naslućivanja, pretpostavke i vizije o istorijskog razvitka; i, konaĉno, na kompleksnu tipološku osobenost
celini istorijskog sadrţaja koji se prouĉava, u stvari, su rukovodeće prouĉavanog istorijskog društvenog oblika. Pri tome, teorijske
niti dugotrajnog analitiĉkog prouĉavanja raznih istorijskih izvora, iz pretpostavke dobrog istoriĉara nisu a firiori date, krute i statiĉne. U
kojih se izdvajaju iskustveni podaci koji će omogućiti da se toku istraţivanja koje ĉesto traje godinama one se stalno suoĉavaju
neodreĊene i samo globalne poĉetne vizije razviju u konkretne sa novim isto-rijskim podao ma, u tom odnosu razvijaju, menjaju i,
sadrţajne i dovoljno odreĊene sinteze. Istoriĉar koji nije u stanju da stapajući s istorijskom graĊom, sve više konkretizuju. A pošto
stvori plodne i široke sintetiĉke zamisli ili vizije ne moţe da se istoriĉa-rev neposredan zadatak nije da razvija nauĉnu teoriju nego
razvije dalje od istoriĉara-erudite. Istraţivaĉka delatnost istoriĉara- da sto dublje osvetli odreĊeni istorijski sadrţaj, on moţe tokom
erudita se svodi na otkrivanje nekih izvora, njihovo tumaĉenje i
komenta-risanje. I ovakvi istoriĉari su korisni, ali uglavnom zato što ") J. G. Droysen, op. cit., Die Systematik, S. 188—264; 345—352: °h. V.
pri- Langlois, Ch. Seignobos, op. cit., p. 181—306; H. Berr, Synthese «i histoire, A.
Michel, Pariš, 1953.
470 471
vremena sasvim da zaboravi prvobitne izvore nekih svojih istra-
ţivaĉkih pretp astavki, pošto su ove u njegovoj svesti potpuno opet sluĉajno ili zahvaljujući svesnom nastojanju nauĉnika-
sjedinjene sa lezultatima vlastitog prouĉavanja, i on je subjektivno istraţivaĉa ponovo izbiju na svetio dana. Još jedan vaţan, izrazito
ubeĊen da su one u celini nastale pod utiskom prikupljene graĊe. društveni ĉinilac utiĉe na nepotpunost izvora. Ne retko se izvori o
Ovo je samo jedan primer šire pojave da ĉovek pošto je dobro vlastitom radu namerno uništavaju, kad god zapreti opasnost da će
savladao neku veštinu moţe bez veće štete da zaboravi njena pasti u ruke neprijatelja ili da će uopšte doći u javnost pre nego što
formalna pravila. Opasnije je ako se teorijske pretpostavke ne se to ţeli, pre nego što njihov sadrţaj prestane da bude tajna.
integrišu sa konkretnim nauĉno utvrĊenim istorijskim podacima. (3) Ali nepotpunost istorijskih izvora je posledica još jednog
Tada one vode u shematizovanje, uprošćavanje, pa ĉak i grublje vrlo opšteg društvenog uzroka. Nisu nepotpuni samo ostaci izvora
iskrivljavanje stvarnih istorijskih zbivanja. koji se o nekom istorijskom periodu oĉuvaju upr-kos svih
Ali istorijska sinteza, kao i istorijsko objašnjavanje uop- uništavanja u toku vremena. Izvori i nastaju nepotpuni. I to ne samo
šte, pod uslovcm da se ţele izvesti na odreĊenom nivou egzakt- zbog toga što u njima nije sadrţano sve ono što bi o društvenom
nosti, nailaze na izuzetne objektivne teškoće. Osnovni uzrok tih ţivotu bilo zanimljivo sa nauĉnog stanovišta, nego i zbog toga što je
teškoća leţi u nepotpunosti i nauĉnoj neadekvatnosti izvornih i ono što se u njima nalazi više ili manje pristrasno. U klasnom
podataka. A ovi su nepotpuni i nauĉno neadekvatni iz više razloga. društvu vladajuće klase i uţe društvene grupe imaju daleko veću
mogućnost da u istorijske izvore unesu svoj ugao gledanja, da
(1) Već je u poglavlju o elementima izvornog nauĉnog aktivno suzbijaju razna drukĉija obaveštenja o tim pojavama i ona
obaveštenja reĉeno da su razna društva imala razliĉite mogućnosti, tumaĉenja koja ne odgovaraju njihovim shvatanjima i njihovim
a i razliĉite praktiĉne potrebe da o svom ţivotu stvaraju trajnije interesima. Zbog toga je poznati argumentum ex silentio, koji tvrdi
oblike obaveštenja koja mogu sluţiti kao istorijski izvor. da nešto o ĉemu izvori ne govore verovatno nije ni postojalo,
Nepismena i segmentarno ureĊena društva nemaju ni većih izolovano uzet, najslabiji oblik istorijskog zakljuĉivanja.
mogućnosti a ni većih potreba da stvaraju sistematska obaveštenja Argumentum ex silentio ima izvesnu vrednost samo u onim
o sebi i svojim delatnostima. Zatim, obaveštenja koja su efikasno sluĉajevima kad postoje jaki razlozi da se pretpostavi (1) da
zadovoljavala praktiĉne potrebe nekog ranijeg društva i teorijske verovatno suprotni izvori nisu ni postojali, i (2) da su u odreĊenim
kriterije ranijih perioda, daleko su od idealnih nauĉnih obaveštenja društvenim uslovima takvi suprotni izvori uopšte mogli da se
u savremenom smislu reci. oforme, dobiju javan karakter i iziĊu iz neposrednog individualnog
(2) Istorijski izvori su, zatim, nepotpuni iz još jednog iskustva i najuţih i najzatvorenijih društvenih delova.
razloga. Oni nastaju, ali i propadaju, u toku vremena. Misao našeg Iz mnogih razloga, kvalitet i kvantitet izvorne istorijske
narodnog pesnika da vreme gradi kule i gradove, ali da ih i graĊe se znatno razlikuju od istorijskog perioda do perioda i od
razgraĊuje, vaţi ne samo za materijalne tekovine društvene zemlje do zemlje, a usled toga i iskustvena zasnovanost pojedinih
delatnosti, nego i za svaki drugi oblik u kome se ĉuvaju podaci o istorijskih sinteza i objašnjenja ne moţe da bude jednaka. Jer, taĉnost
prošlosti. Zub vremena nagriza i najsavesnije ĉuvane izvore, bilo da sinteza zavisi od potpunosti i vrednosti njenih analitiĉki utvrĊenih
se radi o predmetima materijalne kulture, pisanim ili likovnim elemenata, a taĉnost nauĉnog objašnjenja ne zavisi samo od
izvorima. Njegovo delovanje je utoliko brţe ukoliko se ne ispravnosti u njemu sadrţanih opštih stavova, nego i od mogućnosti
preduzimaju aktivne mere da se pojedini izvori specijalno ĉuvaju i da se taĉno rekonstruiše objašnjavani dogaĊaj. Ranije je reĉeno da se
odrţavaju. Ali, pored ovog fizikalnog dejstva vremena, u istoriji samo iz opštih teorijskih stavova, pa makar oni bili apsolutno taĉni,
ĉesto dolazi do ubrzanog masovnog uništavanja istorijskih izvora u ne moţe izvesti ni jedan zakliuĉak koji se odnosi na pojedinaĉan
ratovima, unutardruštvenim sukobima, usled porobljavanja drugih dogaĊaj. A istorijska objašnjenja se uvek odnose na neke
naroda, bilo namerno jer se svesno ţeli uništiti svaki trag postojanja pojedinaĉne dogaĊaje, u širem ili uţem smislu. Prema tome, da bi
nekog ranijeg društva, ili zbog samog karaktera odreĊene društvene istorijsko objašnjenje bilo osnovano, pored taĉnosti teorije mora
delatnosti. Nova istorijska zbivanja ponekad prosto brišu izvore za postojati i moguć' nost što potpunijeg opisa odreĊenog dogaĊaja.
prouĉavanje dugotrajnih perioda ranijeg istorijskog razvoja, i samo Ipak su stvorene istorijske sinteze izvanredne snage i dubine, kao i
se na pojedinim mestima delovanjem sluĉajnih okolnosti saĉuvaju
njihovi delovi. Vekovima, pa ĉak i milenijima kasnije, fragmenti tih sinteze vrlo širokog obima. I ovde ukazivanje na teškoće ne vodi u
izvora skepsu. Gotovo da nema nauĉnih problema
472
XI ANALIZA SADRŢAJA
o kojima nauka ne bi mogla da u toku vremena izgradi bolja
i savršenija rešenja. Velike istorijske sinteze su plod dugotraj¬nih Analiza sadrţaja se razvila kao naĉin sreĊivanja kvantitativnih
ĉesto vekovnih istraţivanja. Na primer, novije sinteze o an¬tiĉkoj podataka o najrazliĉitijim vrstama simboliĉkog društvenog opštenja,
helenskoj i rimskoj istoriji ne bi bile uopšte mogućne da od renesanse koje se u nauci obiĉno naziva društvenom komunikacijom.1)
vrlo ţiva nauĉna misao nije stalno prouĉavala ta društva i postepeno, Simboliĉko opštenje je neophodan sastavni deo svakog kolektivnog
kamen po kamen, prikupljala podatke koji predstavljaju izvornu graĊu oblika delatnosti. Poznato je kakvu je ulogu odigrao rad, kao jedna od
savremenih sinteza. Pri tome ne treba izgubiti iz vida da svaka šira osnovnih i najstarijih kolektivnih delatnosti u razvijanju jezika,
istorijska sinteza preva-zilazi zbir pojedinaĉno uzetih istorijskih osnovnog i najrazvijenijeg sredstva simboliĉkog opštenja. Pošto se
ĉinjenica, da ona na¬staje misaonim dopunjavanjem ĉinjenica na simboliĉko opštenje u svojim mnogobrojnim oblicima stalno javlja u
osnovu pretpo¬stavki o njihovim meĊusobnim vezama i zakonima društvu, i pošto je ono nerazdvojno povezano sa najrazliĉitijim
koji su otkri¬veni u strukturi datog društva. Što je izvorna graĊa za oblicima delatnosti, svako potpunije prouĉavanje društva mora da
neki period oskudnija i manje potpuna, udeo ovih misaonih uzme u obzir i ovu njegovu dimenziju, vrlo bogatu oblicima i sa
dopu¬njavanja i pretpostavki je veći i usled toga postoji veća izrazito masovnim razmerama. Analiza sadrţaja je nastala kao
opasnost da se istorijske sinteze ne pretvore u spekulativna rezultat praktiĉnih i teorijskih potreba da se o pojedinim oblicima
domišljava-nja i konstrukcije. Osnovni metodološki zahtev koji se, društvenog simboliĉkog opštenja dobiju objektivniji i potpuniji
stoga, postavlja svakoj istorijskoj sintezi jeste da što potpunije pokaţe podaci. Ova teţnja da se dobije taĉnija slika o masovnim oblicima
svoju iskustvenu osnovu, drugim recima, da pokaţe svoje iz¬vore. A simboliĉkog opštenja objašnjava razvoj izrazito kvantitativnih
sociolozi, koji u svojim prouĉavanjima osnovnih zako¬nitosti postupaka u analizi sadrţaja, pomoću kojih se ţeli utvrditi uĉestalost
istorijskog razvoja moraju koristiti rezultate ovih sin¬teza, treba da pojedinih elemenata i sadrţaja simboliĉkog opštenja.
nastoje da se što bolje obaveste o njihovoj ĉinje¬niĉnoj osnovi. Kao
što je reĉeno, ova je od perioda do perioda silom prilika u razliĉitoj 1.POJAM ANALIZE SADRŢAJA
meri potpuna.
Analiza sadrţaja nije jedino sredstvo za prouĉavanje simboliĉkog
društvenog opštenja. Što se pomoću nje ţeli i moţe postići postaće
jasnije ako se proces društvenog opštenja rašĉlani na osnovne
sastavne delove. Svaki potpun oblik društvenog opštenja sastoji se od
tri elementa: (1) odašiljaĉa odreĊene poruke, (2) primaoca poruke i
(3) sadrţaja poruke. Pod porukom se podrazumeva svaki simboliĉki
sadrţaj, koji ima
1
) Uobiĉajeni izraz „komunikacija" zamenjen je izrazom „simboliĉko
opštenje".
474 475
širem meĊunarodnom planu. Pored toga, podaci o sadrţaju simboliĉkog
odreĊen smisao ili bar njegov odašiljaĉ to pretpostavlja, a upućen je sa opštenja koje je bilo sastavni deo odreĊene društvene delatnosti i situacije
nekom namerom drugim licima. Cilj nekih poruka moţe da bude omogućuju da se o tim delatnostima i situacijama izvode razni nauĉni
odašiljaĉeva ţelja da iznese neka svoja iskustva, da uskladi svoju delatnost zakljuĉci. Analiza sadrţaja, kao odreĊen postupak prikupljanja podataka je
sa drugima, da utiĉe na ponašanje primaoca poruke i si. I sadrţaj poruka je ipak uglavnom sredstvo za opisivanje sadrţaja simboliĉkog opštenja.
beskrajno raznolik u zavisnosti od oblika društvene delatnosti i društvenih Pojedine veze simboliĉkog opštenja sa društvenim ţivotom u širem smislu
situacija u kojima se javlja simboliĉko opštenje. Odašiljaĉi i primaoci poruka mogu te objašnjavati jedino pomoću nekih socioloških, socijal-no-
u neposrednom meĊuliĉnom opštenju su pojedinci, ali u raznim psiholoških ili drugih nauĉnih teorija. Iako je nesumnjivo izgraĊena na
institucionalnim oblicima društvenog opštenja to mogu da budu i društvene nekim pretpostavkama ove vrste, mada više implicitnim nego sistematski
grupe, organizovani društveni oblici, a primaoci poruka mogu da budu ĉitavi formulisanim, analiza sadrţaja kao istraţivaĉki postupak ne sadrţi teorijske
narodi, a potencijalno ĉak ĉitavo savremeno ĉoveĉanstvo. Iako se u svakom stavove kojima bi se objašnjavali podaci o simboliĉkom društvenom
potpunom pojedinaĉnom ĉinu simboliĉkog opštenja mogu razlikovati oda- opštenju. Ona se uglavnom ograniĉava na sreĊivanje i sintetiĉko,
šiljaĉ i primalac poruke, simboliĉko opštenje u društvu nije gotovo nikad kvantitativno opisivanie tih podataka.
jednosmeran proces. U zavisnosti od svog poloţaja i uloge u nekom obliku Potrebno je zatim ukazati da je analiza sadrţaja, kao poseban
društvene delatnosti, u kojoj se javlja simboliĉko opštenje, pojedinci dobijaiu istraţivaĉki postupak, nedovoljna za celovito upoznavanje sistema
aktivniju ili pasivniju ulogu. Ali u većini sluĉajeva aktivnija strana u nekom simboliĉkog društvenog opštenja. bilo što u svoiim sadašnjim oblicima nije
procesu simboliĉkog opštenja, koja se javlja kao njegov inicijator i odašilje prilagoĊena za pojedine vrste opštenja, ili što se na neke njegove oblike
odreĊene poruke, istovremeno paţljivo prati reakcije individualnih ili uopšte teško moţe primeniti. Analiza sadrţaja se relativno lako primenjuje
kolektivnih primalaca poruka. Ova saznanja na razne naĉine utiĉu na na organizovane oblike društvenog opštenja u kojima se poruke iavliaju u
ponašanje odašiljaĉa poruka u narednim fazama opštenja. Razvijen proces ĉvršće strukturisanom vidu. Organizovani oblici društvenog opštenja
simboliĉkog opštenja predstavlja stoga jedno kolo u kome se odašiljaĉ i stvaraju svoje kanale koji stalno odašilju odreĊene simboliĉke sadrţaje.
primalac naizmeniĉno smenjuju. U neposrednom razgovoru je ovo sasvim Odašiljanje poruka, iako masovno po koliĉini i širini svoje narriene,
oĉigledno. Ali i u posrednom opštenju, naroĉito kada je ono sastavni deo usredsreĊeno je u manjem broiu izvornih mesta, koia su ĉesto prema raznim
neke trajne društvene delatnosti, odašiljaĉi poruka uvek prate, a ponekad kriterijima specralizovana, deluju u poznatom vremenskom ritmu i sa
nastoje da sistematski prikupljaju podatke o odgovorima onih kojima su priliĉno ĉvrstom strukturom. Sem toga. mnogi od ovih kanala odašiliu svoje
poruke bile upućene. Bez podataka o tome kako su odreĊene poruke poruke u trajnije fiksiranim oblicima, na primer u obliku štampe, fotografije,
primljene, da li su shvaćene, prihvaćene, kakav je stav zauzet prema njima, a zahvaliujući savremenim fonografskim sredstvima i zvuĉne poruke
gotovo je nemogućno organizovati trajnije simboliĉko opštenje. Sve ove masovnih sredstava za simboliĉko opštenje mogu se trajnije oĉuvati, što
tvrdnje imaju u vidu potpune oblike simboliĉkog društvenog opštenja. olakšava prouĉavanje sadrţaja nekog procesa simboliĉkog opštenia i kad je
Postoje i njegovi nepotpuni oblici u kojima se odašiljaĉ poruka ne interesuje on već odavno završen. Ovo Je od oresudnog znaĉaja za analizu sadrţaja
za njihovu dalju sudbinu. Ponekad on nije ni u stanju da to ĉini, jer više kao koia kao istraţivaĉki postupak ne sadrţi sredstva za aktivno prikupljanje
fiziĉka liĉnost ne postoji. Tipiĉan primer su umetniĉka i kulturna dela trajne izvornih obav°štenia. Ali kako se u savremenom društvu vrlo obiman
vrednosti koja deluju kao stalan izvor poruka, iako njihovi stvaraocu već sadrţaj društvenog ooštenia poiavb'uie u traino fiksiranim obli-ejma i
vekovima i mileniiima nisu ţivi. institucionalizovanim kanalima, delokrug primene analize sadrţaja je vrlo
Analiza sadrţaja kao sredstvo za prouĉavanje simboliĉkog opštenja širok. Mnogo je teţe analizom sadrţaja pro-u?ava+i nor,rekidni tok
odnosi se. pre svega, na sadrţaj poruka. Na. osnovu prouĉavanja sadrţaja neposrednog simboliĉkog opštenja izmeĊu Dojedinaca. koie se javlja kao
poruka, koje kroz razne kanale struje u društvu u raznim pravcima, izvode se sastavni elemenat njihovih stalnih svakodnevnih odnosa i niihovog
zakljuĉci o shva-tanjima, stavovima, vrednostima, namerama odašiljaĉa neposrednog uĉešća u pojedinim organizovanim oblicima društvene
poruka; o njihovim odnosima prema drugim društvenim grupama, orga- delatnosti. Na ovom nodruĉju analizi sadrţaja nedostaje potrebna izvorna
nizacijama, društvenim zajednicama unutar nekog društva i na graĊa, koja se eventualno moţe prikupiti drugim sredstvima, u
476
477
prvom redu razgovorom, ali je daleko teţe stvoriti sistematsku graĊu ĉitih oblika i razliĉitih ciljeva u koje se upotrebljava, dosta je tešk'o na
o ovim difuznim procesima. jedinstven naĉin definisati analizu sadrţaja. B. Berelson daje
Postoji, zatim, jedno drugo podruĉje društvenog simboliĉkog sledeću"definiciju: „Analiza sadrţaja je istraţivaĉka tehnika za
opštenja koje je po svojim objektivnim karakteristikama pristupaĉno objektivan, sistematski2 i kvantitativan opis oĉevidnog sadrţaja
analizi sadrţaja, ali na kom ona ipak do sada nije šire upotrebljavana, simboliĉkog opštenja". ) Sa sociološkog stanovišta, ova definicija je
bar ne u nauĉne svrhe. Misli se na prouĉavanje toka simboliĉkog iz više razloga jednostrana. Zbog toga što se po definiciji ograniĉava
opštenja unutar pojedinih grana društvene organizacije, na primer, na oĉevidni ili otvoreni sadrţaj ispitivanih poruka, analiza sadrţaja bi
unutar drţavne administracije, u privredi, prosveti i si. IzmeĊu morala u mnogim sluĉajevima ostati na površini društvenog opštenja i
pojedinih organizacijskih jedinica, kao ĉlanove pojedine grane ĉesto bi prolazila pored pravog smisla i stvarnih dubljih motiva raznih
društvene organizacije, neprekidno struje razne poruke, od kojih je oblika simboliĉkog opštenja. Sem toga, definicija ne sadrţi ni jedan
većina, a posebno najvaţnije, pismenog karaktera. Sem toga, ovo element koji bi analizi sadrţaja dao karakter sociološkog
simboliĉko opštenje je u formalnom pogledu vrlo ĉvrsto istraţivaĉkog postupka. Ona ne ukazuje ni na kakve društvene okvire
strukturisano, još ĉvršće od kanala javnog masovnog opštenja, što u kojima nastaju i od kojih zavise razni procesi simboliĉkog opštenja,
znatno olakšava primenu analize sadrţaja. Ipak ona još nije šire što znaĉi da definicija nije dovoljno specifiĉna za analizu sadrţaja kao
upotrebljavana na ovom nauĉno vrlo znaĉajnom podruĉju sociološki istraţivaĉki postupak. Berelson izgleda nije ni hteo da
simboliĉkog opštenja. definiše njenu sociološku varijantu. Mnogo je prihvatljivija jedna
Ako se ovo što je reĉeno o mogućnostima i ograniĉenjima nova„definicija 2. Vandersmisana (G. Vandersmissen) koja glasi:
primene analize sadrţaja poveţe sa pomenutim kolom u kome se „Pod analizom sadrţaja podrazumevamo u sociologiji skup istra-
odvija razvijen oblik simboliĉkog opštenja, postaje razumljivije zašto ţivaĉkih tehnika koje omogućuju objektivan, sistematski i kvan-
se ona uglavnom ograniĉavala na ispitivanje poruka koje se odašilju titativan opis „emanacija" ljudskog ponašanja, (bilo da su one
iz nekih institucionalizovanih središta, a mnogo manje se ovaj deo namenjene ili ne simboliĉkom opštenju) radi zakljuĉivanja o
opštenja dopunjavao prouĉavanjem reakcija na poruke, naroĉito kad motivima i sociološkim osobinama autora tih emanacija i izvoĊenja
su reakcije difuzne po svojoj strukturi. Relativno je jednostavno socioloških reakcija koje su ovi podsticaji u stanju da izazovu".3) I
prouĉavati sadrţinu nekih novina, pošto se radi o jednom izvoru ovoj definiciji se mora staviti jedna terminološka zamerka koja se
poruka koji trajno deluje. Mnogo je teţe doći do podataka o tome odnosi na neodreĊen pojam „emanacije". Emanacija znaĉi nešto što
kako razni ĉitaoci reaguju na pojedine poruke. Ovo drugo zahteva proistiĉe iz neke stvari, nešto što iz nje zraĉi. Simboliĉko opštenje nije
prethodno sloţenije prikupljanje izvornih podataka, dok je o sadrţaju samo neki sporedni nuzprodukt raznih oblika društvene delatnosti,
lista dovoljno raspolagati njegovim kompletima za odreĊeni period. nego njihov integralan deo, bez koga se one ne mogu zamisliti, a još
Termin analiza sadrţaja ne odgovara sasvim verno ovom manje ĉvršće organi-zovati. Pored toga, mnoge društvene delatnosti
istraţivaĉkom postupku. Ne ispituje se samo sadrţaj poruka, već se su simboliĉke prirode i simboliĉko opštenje je njihov osnovni sadrţaj.
gotovo uvek uzima u obzir i njihov oblik, tj. ne samo ono što je U ovu grupu spadaju sve delatnosti kojima se stvara, odrţava i
reĉeno, napisano, naslikano, nego i kako: da li na miran, objektivan prenosi duhovna društvena kultura. Ipak, prednost ove definicije jeste
naĉin, ili je u neku poruku uneto više emocionalnosti, više strasti, sto ukazuje da je simboliĉko opštenje rezultat odreĊenih društvenih
više liĉnog ili grupnog angaţovanja. Odvajanje sadrţine poruka od delatnosti i nekih objektivnih društvenih odnosa izmeĊu odašiljaĉa i
njihovog oblika, stila i drugih osobina koje pokazuju kako su one primaoca poruka, i da od toga zavise njegovi konkretni sadrţaji i
unete u neki oblik društvenog opštenja znaĉilo bi gotovo uvek uĉinci. Prouĉavanje sadrţaja simboliĉkog opštenja se na taj naĉin
njihovo znatno osiromašenje, jer se sadrţaj i oblik poruke nalaze u ĉvršće ukljuĉuje u odreĊeni društveni okvir i usled toga istraţivaĉki
većini sluĉajeva u neraskidivom jedinstvu, prilagoĊenom cilju koji postupak dobij a sociološki karakter, kojim se primena analize
odašiljaĉ poruke ţeli postići. Samo radi specijalnih analitiĉkih sadrţaja u sociologiji razlikuje od
zadataka mogu se u pojedinim istraţivanjima ispitivati samo sadrţaj
ili formalne osobine pojedinih oblika društvenog opštenja. s
) B. Berelson, Content Analysis in Communication Research, The Free Press,
Posle ovih uvodnih razmatranja treba pobliţe odrediti pojam Glencoe,
3
111., 1952, p. 18.
) A. Silbermann, Systematische Inhaltsanalyse, u knjizi R. Komg (red.), Handbuch
analize sadrţaja kao posebnog istraţivaĉkog postupka, imajući pri der empirischen Sozialforschung, F. Enke, ktuttgart, 1962, S. 572.
tom u vidu njenu upotrebu u sociologiji. Zbog razli-
478 479
štampa piše o radniĉkom samoupravljanju, to znaĉi da treba videti u kakvim
njene upotrebe u druge svrhe. Analiza sadrţaja se koristi kao sredstvo za
kvantitativnim odnosima stoje u pojedinim listovima napisi o radniĉkom
ispitivanje raznih problema koji nisu sociološke prirode. Na primer, kad se samoupiavljanju pêma drugim sadrţajima, koliko se piše o pojedinim
pomoću nje ispituju osobine stUa nekog knjiţevnika, ili da li je neki tekst njegovim problemima, odnos izmeĊu iznošenja pozitivnog iskustva i
razumljiv za odreĊene kategorije ĉitalaca, radi toga da bi se utvrdilo kako nedostataka, uĉestalost komentarisanja postojećih zakonskih propisa i
treba pisati odreĊene popularne sastave i si., ta ispitivanja ne spadaju u predloga za njihovu izmenu, itd. Svi prouĉavani aspekti simboliĉkog
sociologiju. Analiza sadrţaja postaje sociološki postupak tek kad se opštenja nastoje se što taĉnije kvantitativno opisati, a ne samo analizirati
simboliĉko opštenje, koje je neposredni predmet prouĉavanja, posmatra kao kvalitativno.
jedan od elemenata odreĊenih društvenih delat-nosti, odnosa i stanja.
Analiza sadrţaja u sociologiji je, dakle, istraţivaĉki postupak kojim
Ipak, ovim analiza sadrţaja još ne bi bila dovoljno odreĊena i
se ţeli izgraditi sistematska iskustvena evidencija o simboliĉkom opštenju,
jasnije razgraniĉena od nekih drugih oblika prouĉavanja simboliĉkog
kao jednom cd aspekata društvenog ţivota. Ovom teţnjom za sistematskom
opštenja. Specifiĉno je za analizu sadrţaja da se sadrţaj simboliĉkog
evidencijom, analiza sadrţaja se razlikuje od kompleksnog prouĉavanja
opštenja nastoji prouĉavati na što (1) objektivniji, (2) sistematiĉniji i (3), po
pojedinaĉnih tvorevina društvene kulture, na primer od analize pojedinaĉnih
pravilu, kvantitativan naĉin. (1) Bitna pretpostavka objektivnosti ovog
umetniĉkih dela, kao i od raznih pokušaja da se na manje-više
postupka jeste stvaranje sistema jednoznaĉnih kategorija, koje se upotreblja-
'impresionistiĉki naĉin zakljuĉuje o „duhu nekog vremena" ili naroda, o
vam za razvrstavanje sadrţaja ispitivanog opštenja. Ako se, na primer,
ideologiji nekog pokreta ili njegovoj propagandi. Ne treba potcenjivati
prouĉava sadrţaj i naĉin kako se kroz štampu prikazuje društveno
dublje kvalitativne, a ĉesto ni impresionistiĉke analize ovih problema. One
samoupravljanje i raspravlja o njegovim problemima, ova opšta tema se
mogu biti izvanredno duboke i u osnovi taĉne. Ali njima nedostaje dokazna
mora rašĉlaniti na ĉitav niz uţih kategorija. Sve ove kategorije moraju biti
snaga sreĊene sistematske evidencije. Šta više, analiza sadrţaja treba da se
dovoljno jednoznaĉno odreĊene, tako da se, kad ih razni struĉno
osloni na rezultate kvalitativnih analiza odreĊenih oblika simboliĉkog
osposobljeni klasifikatori pri-mene na isti sadrţaj, dobiju manje-više
opštenja da bi proverila njihovu taĉnost, uĉinila ih preciznijim i ubedlji\ijim.
istovetni rezultati. (2) Sistematiĉnost se postiţe na taj naĉin što se ne
analiziraju proizvoljni iseĉci odreĊenog oblika simboliĉkog opštenja, nego ili
niegov celokupan sadrţaj, ili na metodiĉan naĉin stvoreni uzorci. Na primer,
2.
ako se hoće prouĉiti odreĊeni deo štampe u nekom društvu (dnevni listovi,
zabavna štampa, struĉna, popularno-nauĉna štampa i si.), najpre se OBLASTI PRIMENE ANALIZE SADRŢAJA
identifikuju svi listovi i druge periodiĉne publikacije koje spadaju u taj deo
štampe. Zatim še donosi odluka o uzorku listova i drugih publikacija koje će U svojim savremenim tehniĉki razvijenim oblicima analiza
se analizirati. Pošto su ove odluke donete, stvara se uzorak sadrţaja koji će sadrţaja se javila krajem 30-tih godina, a naroĉito masovne razmere je
biti analiziran. Odredi se postotak od ukupnog broja publikacija iz dobila u toku prošlog svetskog rata. Ali istovremeno ona je u toku drugog
odreĊenog perioda koji će biti analiziran, a datumi izlaska tih brojeva se svetskog rata tematski znatno ograniĉena. Najobimnija i najuticajnija
utvrĊuju sluĉajno. U analizi ĉitave izvorne graĊe primenjuje se isti istraţivanja usredsredila su se na prouĉavanje politiĉke propagande. I ne
klasifikacijski okvir. MeĊusobno povezana ova dva postupka omogućuju, samo to. Pošto su pome-nuta istraţivanja bila najtešnje povezana sa
ako je klasifikacijski okvir adekvatan, da se dobiju sistematiĉni izvorni odreĊenom politikom SAD, prouĉavana je preteţno propaganda
podaci i da se na osnovu prouĉavanja izabranog uzorka izvode šira protivniĉkih zemalja, u toku rata fašistiĉkih, a u posleratnim godinama
uopštavanja. (3) Napokon, za analizu sadrţaja je karakteristiĉno da se njeni propaganda SSSR-a. Neposredni ciljevi istraţivanja bili su najĉešće
rezultati izraţavaju u kvantitativnim veliĉinama. Uĉestalost pojedinih politiĉko-operativne, a u pojedinim sluĉajevima i obave-stajne prirode bez
elemenata simboliĉkog opštenja (izraza, simbola, tema, likova) naston se dubljih teorijskih ciljeva, a ĉesto i bez šire nauĉne osnove. Ovo se moralo
kvantitativno izmeriti, da bi se na taj naĉin upotpunila saznanja kvalitativne negativno odraziti i na razvijanje metodološke strane ovog postupka.
analize prouĉavanog simboliĉkog opštenja. U navedenom primeru Naglašavajući ovu dominantnu tendenciju, ne gubi se iz vida da se analiza
prouĉavanja kako naša sadrţaja
480 481
zakljuĉuje ne na osnovu neposrednih podataka, koji nisu oĉuvani,

poĉela u ovom periodu sa uspehom primenjivati i na mnogim drugim nego posredno, analizom sadrţaja obaveznih uputstava za
podruĉjima simboliĉkog opštenja. svakodnevnu delatnost lica koja su bila organizatori ili sprovodnici
MeĊutim, ideja sistematskog prouĉavanja simboliĉkog toga oblika opštenja. Ovaj postupak ima vrlo širok znaĉaj u
opštenja i društvene kulture uopšte ima duţu predistoriju. Već Diltaj istorijskim prouĉavanjima masovnog simboliĉkog opštenja, jer se
je istakao potrebu da se statistiĉkim metodom ispituje sadrţaj ovo, sve do pojave masovne štampe, odvijalo gotovo iskljuĉivo u
društvene kulture da bi se izmerio intenzitet duhovnih kretanja u usmenom obliku i zbog toga ostavilo malo fiksiranih podataka.
odreĊenom društvu i vremenu i utvrdili pravci glavnog interesovanja Najgrandiozniji pokušaj primene analize sadrţaja u
neke civilizacije.4) U tehniĉki manje razvijenim i manje sistematiĉnim sociološkom prouĉavanju gotovo svih aspekata društvene kulture
oblicima, ideja analiza sadrţaja se javljala i ranije. Ovde će biti raznih društava i perioda predstavlja Sorokinovo delo Društvena i
navedena samo dva karakteristiĉna, iako po svom postupku razliĉita kulturna dinamika.6) Moţe se reći da je Sorokin pokušao da u
primera. Prvo od njih je M. Ve-berovo istraţivanje veza izmeĊu istraţivanju najširih istorijskih razmera ostvari Diltajevu ideju o
protestantske etike i specifiĉnih osobina evropskog kapitalizma.5) statistiĉkom opisivanju svih strana društvene kulture, dopunjavajući
Veber je smatrao da je protestantska etika, a naroĉito etika nekih ih statistiĉkim opisom raznih drugih društvenih pojava, na primer,
protestantskih struja, neobiĉno pogodovala razvijanju kapitalistiĉkog ratova, revolucija i politiĉkih prevrata. Polazeći od svoje teorije o
duha i aktivno doprinela da u zapadnoj Evropi preovladaju cikliĉnom smenjivanju tri osnovna tipa kulture: ideacionalnog,
kapitalistiĉki odnosi, koji su, po Veberovom mišljenju, kao elementi idealistiĉkog i senzualnog, i smatrajući da se u osnovi svakog tipa
postojali u raznim ranijim društvima. Ovde nije potrebno da se nalazi drukĉiji stav prema stvarnosti i ţivotu, Sorokin je analizom
razmatra da li je taĉna ova mnogo diskutovana Veberova sadrţaja najraz-liĉitijih kulturnih tvorevina raznih perioda pokušao da
pretpostavka, nego samo kako se on u njenom dokazivanju sluţio dokaţe postojanje jedinstvenog duha odreĊene kulture. On je, na pri-
izmeĊu ostalog i osnovnom idejom analize sadrţaja. Pošto je mer, ispitivao kako se menja uĉestalost religiozne i svetovne tematike
analizom protestantskih dogmi i iz. njih izvedenih naĉela svetovne u evropskoj likovnoj umetnosti i muzici, da bi dokazao kako se u toku
etike pokazao njihovu vezu sa, po njegovom mišljenju, bitnim oso- vremena uporedo sa promenom tipa kulture sve više povećava uĉešće
binama zapadnoevropskog kapitalizma, Veber se nije na tome izrazito svetovnih tema, a da religiozne odlaze sasvim u pozadinu;
zaustavio. On je smatrao da treba dokazati da su ta etiĉka shva-tanja, zatim, kako se uporedo sa tim u umetnosti i knjiţevnosti kreće
putem organizovane crkvene delatnosti, svakodnevno bila unošena u uĉestalost asketskog, neutralnog i ero-tiĉkog sadrţaja, i odnos izmeĊu
najšire slojeve. U protivnom sluĉaju, pretpostavka o širem uticaju tih optimistiĉkog i pesimistiĉkog stava. U oblasti filozofije Sorokin je
etiĉkih shvatanja ne bi bila osnovana. Neukljuĉena u svakodnevno ispitivao kretanje osnovnih ontoloških, gnoseoloških, etiĉkih,
masovno simboliĉko opštenje, ona su mogla postojati bez većeg politiĉko-filozofskih i socioloških stanovišta, trudeći se da pokaţe
društvenog uticaja. Zbog toga je Veber ispitivao sadrţaj mnogih u kako postoji izrazit paralelizam u svim oblastima duhovne kulture
svoje vreme vrlo rasprostranjenih priruĉnika za crkvenu delatnost uslovljen cikliĉnim promenama njenog osnovnog tipa. Da bi došao do
protestantskih pastora s osnovnim ciljem da na taj naĉin proveri da li preciznijih podataka o društvenom uticaju pojedinih ideja i teorijskih
su ovi u svom neposrednom radu sa vernicima razvijali upravo one stanovišta, Sorokin se nije ograniĉio na prosto prebrojavanje pisaca,
etiĉke stavove za koje je on smatrao da su pogodovali razvoju koji su ih zastupali i dela u kojima su odreĊena stanovišta došla do
kapitalistiĉkog duha i kapitalizma kao sistema. Veberova varijanta izraţaja, pošto bi ovo bio suviše grub i mehaniĉki naĉin
primene analize sadrţaja nije mnogo tehniĉki razvijena. Iako se javlja kvantifikacije. Njegovo merilo društvene uticajnosti pojedinih
više kao ideja nego kao razvijen oblik analize sadrţaja, Veberov mislilaca uzima u obzir (1) koliko se pojedini mislilac pominje i citira
pristup je metodološki vrlo zanimljiv. On, naime, predstavlja pokušaj u delima drugih savremenih i kasnijih pisaca i u udţbenicima, (2) da
da se o sadrţaju jednog institucionalizovanog oblika masovnog li su dela toga mislioca objavljivana i prevoĊena i posle njegove
simboliĉkog opštenja u prošlosti (etiĉki uticaj crkve) smrti, (3) da li je on tvorac celovitog i origi-
4
) W. Dilthey, Einleitung in die Geisteswissenschaften, Gesam-melte • P. Sorokin, Social and Cultural Djmaraics, vol. 1—3, American Book
Schriften, Bd. 1, B. G. Teubner, Leipzig und Berlin, 1923, S. 115. Company, New York, 1937.
6
) M. Weber, Die Protestantische Ethik und der Geist des Kapi-talismus, u
Gesammelte Aufsatze zur Religionssoziologie, Bd. I. J. C. B. Mohr (P. Siebeck), 31 Sociološki metoĊ
Tubingen, 1947.
482 483
nalnog filozofskog sistema, (4) da li je osnivaĉ filozofske škole i, vremena šire razraĊene pojave u obliku knjige, ĉesto najpre iznesu u
ako jeste, koliko je imao sledbenika, (5) koliko je o njemu napisano ĉlanku ili raspravi u nekom nauĉnom ĉasopisu. Sem toga, u
monografija. Na osnovu ovih elemenata stvaran je indeks uticajnosti prikazima nauĉnih dela u ĉasopisima dolazi do izraţaja mišljenje
pojedinih mislilaca ĉije se vrednosti kreću od 1 — 12. Time se htelo struĉne javnosti o njima. UtvrĊene promene u tematskom sadrţaju
da ideje uticajnih mislilaca dobiju veću specifiĉnu teţinu u neke nauke u odreĊenom periodu nastoje se povezati s njenim
kvantitativnom opisu opšteg stanja društvene kulture odreĊenog izmenjenim zadacima u odreĊenom društvu' usled prebacivanja
vremenskog perioda. U jednem ranijem radu7 ukazao sam šire na teţišta društvenog interesovanja, a s druge strane se ispituje koliko
neke nedostatke ovog Sorokinovog postupka. ) Ovde je on naveden neki uticajni nauĉni pravci takoĊe doprinose da se dublje menja
kao primer pokušaja da se na vrlo širokom istorijskom planu tematski sadrţaj nauĉnih istraţivanja. Vrlo ĉesto se u istraţivanjima
svestrano primeni analiza sadrţaja radi kompleksnog prouĉavanja ove vrste prouĉavanje sadrţaja nauĉne delatnosti povezuje s
društvene kulture, i da se na osnovu toga izvedu odreĊeni zakljuĉci o prouĉavanjem metodoloških karakteristika objavljenih radova.
karakteru društva i o tendencijama njegovog razvoja. U drugu grupu prouĉavanja raznih pojava, kretanja i
Novija istraţivanja u kojima se primenjuje analiza sadrţaja promena u društvenoj kulturi spadaju ispitivanja tzv. masovne
imaju obiĉno znatno ograniĉenije ciljeve, ali u njima dolazi vidljivo kulture. Ova prouĉavanja pomoću analize sadrţaja naroĉito olakšava
do izraţaja teţnja za većom preciznošću. U tim novijim pokušajima okolnost što su u savremenom društvu razni instituciona-lizovani
analiza sadrţaja se upotrebljava na vrlo razliĉite ali redovno kanali masovnog simboliĉkog opštenja glavni prenosioci sadrţaja
parcijalne probleme.8) masovne kulture. Na osnovu analize sadrţaja raznih kanala masovnog
(1) Prvu grupu tih problema ĉine prouĉavanja raznih opštenja, i naroĉito onih njegovih izvora koji imaju najširu
kretanja u oblasti kulture. Tu spadaju ispitivanja tematskog sadrţaja popularnost, u ovoj oblasti se ispituju vrlo raznovrsni problemi: poĉev
knjiţevnosti, likovnih umetnosti, filma, karakteristiĉnog „štimunga" od opšte raspodele prostora (ili vremena u radio-televizijskim
i stava prema savremenim prilikama, prošlosti i budućnosti koji emisijama), koji je namenjen za odašiljanje poruka o pojedinim
preovladavaju u pojedinim granama umetnosti i odreĊenim oblastima društvenog ţivota (politiĉka pitanja, privredni ţivot,
umetniĉkim pravcima. Najtešnje je povezano sa ovim ispitivanje knjiţevno-umetniĉki, nauĉno-prosvetni, senzacionalno-kriminalni
društvenih osobina i karakternih crta glavnih junaka, pozitivnih i sadrţaji, sport, moda, razonoda i si.), preko naĉina kako se pojedini
negativnih likova, naroĉito onih koji uţivaju širu popularnost u sadrţaji odašilju, pa do prouĉavanja raznih fluktuacija društvene
nekoj društvenoj sredini. Rezultati ovih ispitivanja su naroĉito ideologije koje dolaze do izraţaja u oblasti masovne kulture. Jedan od
zanimljivi kad se ona postave na uporedni plan, bilo da se poredi uţih problema iz ove oblasti jeste ispitivanje društvenih funkcija i
sadrţaj umetnosti iz raznih perioda u istom društvu ili iz istih liĉnih karakteristika liĉnosti koje razni kanali masovnog opštenja naj-
perioda ali u raznim društvima.9) Ispitivanja ove vrste su neophodna više popularišu. Nastoji se utvrditi uĉestalost popularizovanja
u sociologiji umetnosti. nosilaca raznih društvenih uloga: politiĉara, privrednika, organizatora
Sliĉno je po svojim ciljevima prouĉavanje tema objavljenih drugih društvenih delatnosti, aktivnih stvaralaca u raznim oblastima
radova iz raznih nauĉnih disciplina. Kao osnova ovih prouĉavanja društvene kulture, sportista, filmskih glumaca, pevaĉa zabavne
najĉešće se uzima sadrţaj uglednih i uticajnih nauĉnih ĉasopisa, u muzike i si.; zatim kriteriji prema kojima se odabiraju pojedinci iz
kojima se najbrţe ispoljavaju promene u nekoj nauci. Poznato je da raznih oblasti kojima će se dati širi publicitet i njihove najĉešće
se nauĉne ideje, koje se tek posle izvesnog isticane liĉne osobine i biografski podaci. S obzirom da se ove
) Metasociologija Pitirima Sorokina, Književnost, god. (1955),
7 liĉnosti obiĉno uzimaju kao primeri izrazitog individualnog uspeha u
br. 12.
sticanju društvene afirmacije i ugleda, najĉešće isticane liĉne osobine
8
) Iscrpan pregled podruĉja i ciljeva primene analize sadrţaja i biografski podaci su znaĉajni za prouĉavanje kako se u masovnoj
moţe se naći u B. Berelson, op. cit.; I. de Sola Pool (ed), Trends in kulturi prikazuje delbvanje mehanizama društvenog odabiranja.
Content Analysis, University of Illinois Press, Urbana, 1959. Sociološki bolje zasnovana ispitivanja bilo kog oblika
kretanja i promena u oblasti društvene kulture nastoje da sva tri
9
) Kao vrlo zanimljiv primer uporednog ispitivanja moţe se
navesti rad D. V. McGranahan, J. Wayne, A. Comparative Study of
National Characteristic, u knjizi J. G. Miller (ed.), Experiments in Social
osnovna elementa simboliĉkog opštenja (odašiljaĉ poruke, primalac
Process, McGraw-Hill, New York, 1950, eh. 7. U radu se iznose raz poruke i njen sadrţaj) stave u što odreĊeniji društveni
like utvrĊene u sadrţaju domaćih dramskih dela koja su bila najpopu
larnija u SAD i Nemaĉkoj - krajem dvadesetih godina.
484 485
Prouĉavanje propagande pomoću analize sadrţaja moţe se
okvir 4a bi se utvrdilo kako razni društveni ĉinioci utiĉu na po svpjim ciljevima podeliti u dve grupe: u prvu spadaju ispitivanje
nastajanje, širenje i prihvatanje raznih elemenata društvene kulture. nekih trajnijih ciljeva odreĊene propagande, dublje povezanih sa
(2) Druga vrlo široka oblast u kojoj je, kao što je već reĉeno, osnovnim ideološkim stanovištem odreĊenih pokreta i prouĉavanje
analiza sadrţaja bila upotrebljavana u najširim razme-rama, jeste strukturalnih osobina njihovih propagandnih metoda, a u drugu
ispitivanje politiĉke propagande. U ovoj oblasti je najveću teorijsku i ispitivanje neposrednih propagandnih ciljeva. I jedno i drugo
metodološko-tehniĉku aktivnost10razvila grupa nauĉnika okupljenih prouĉavanje se u velikoj meri zasniva na ispitivanju parola, simbola i
oko H. Lasvela (H. Lassvvell). ) Iako njihovi neposredni motivi i stereotipa, kojima se u razradi svojih osnovnih tema sluţi odreĊena
ciljevi najĉešće nisu bili nauĉni, ova ispitivanja su ipak u izvesnom propaganda. Najĉešće upotrebljavani simboli daju specifiĉnu
smislu nastavljala tradiciju prouĉavanja ratne propagande u prvom propagandnu boju njenom sadrţaju, a u obliku stereotipa dolazi
svetskom ratu koja su dvadesetih godina bila vrlo intenzivna i donela vidljivo do izraţaja iskrivljeno ili uprošćeno prikazivanje nekih bitnih
dosta nauĉno zanimljivih rezultata. S obzirom da su bila organizovana objektivnih ĉinjenica, ali ono ipak, zahvaljujući upecatijivosti
s neposredno praktiĉnim ciljevima, u prvim posleratnim godinama se stereotipa, moţe da bude psihološki vrlo ubedljivo. Prouĉavanje
kao dokaz njihove vrednosti obiĉno najviše isticalo da je analiza stereotipa je, stoga, vaţan elemenat analize odreĊene propagande pa
nemaĉke i italijanske ratne propagande omogućila da se izvedu razni ĉak i njenih dubljih ideoloških korena. Od brojnih ispitivanja stereo-
zakljuĉci o stanju u tim zemljama i o politiĉkim name-rama njihovih tipa navešće se radi ilustracije istraţivanje Berelsona i Šaltera. Ovi
rukovodstava. Naroĉito je karakteristiĉno da su na osnovu pisci su ispitivali veliki broj kratkih priĉa koje su izmeĊu 1937. i
sistematskog prouĉavanja strukture i metoda Gebel-sove propagande 1943. godine objavljene u osam ameriĉkih popularnih magazina sa
izvedena neka predviĊanja koja su se posle rata pokazala kao taĉna; najvećim tiraţem, da bi utvrdili kako se prikazuju osobine pripadnika
na primer, o tome da li Nemci raspolaţu nekim tajnim oruţjem i kada raznih nacionalnih manjina, i otkrili su da se to ĉini na izrazito
treba oĉekivati da će ga pri-meniti; zatim o raspoloţenju pojedinih stereotipan naĉin kojim se redovno ţele naglasiti neke osobine koje
slojeva nemaĉkog stanovništva, o meĊusobnim odnosima Berlina i pojedine nacionalne manjine ĉine inferiornim u poreĊenju sa tipiĉnim
Rima i o povezanosti nemaĉke i italijanske propagande. Zanimljivo je Amerikancem. Na primer, o Italijanima se obiĉno govorilo kroz
da su doneti taĉni zakljuĉci o raznim napetostima koje su postojale stereotip gangstera; stereotip Jevreja naglašavao je lukavost i
izmeĊu Nemaĉke i Italije, kao i da njihove propagande nisu bile prepredenost; Irci su prikazivani kao preosetljivi, lako uvredljivi,
organizacijski koordinirane. S druge strane, pošto su fašistiĉke zemlje, impulsivni ljudi, a Crnci su stereotipizirani kao smešno glupi. Do
a naroĉito Nemaĉka, stalno nastojale da u SAD preko štampe svojih sliĉnih zakljuĉaka je došlo i jedno drugo ispitivanje likovnih
agentura propagandno deluju, analiza sadrţaja je upotrebljavana za stereotipa, u kome se ispitivalo kako se u karikaturama i
otkrivanje ovakvih pokušaja. Sistematskim poreĊenjem sadrţaja i fotografijama u fotomontaţama prikazuju Belci i Crnci. Prema
stavova ameriĉkih profašistiĉkih listova sa sadrţajem opšte nacistiĉke rezultatima tog istraţivanja u 80 do 90% sluĉajeva veliĉane su neke
propagande nastojalo se utvrditi da li su neki listovi direktno zavisni osobine belih Amerikanaca. Oni su obiĉno bili prikazivani kao ljudi
od neprijateljskih propagandnih centara. Jer, ako su se u njima višeg društvenog poloţaja, dok je u slikama i karikaturama Crnaca
odreĊene teme i stavovi javljali vremenski ĉvršće sinhronizovano sa naglašavan stereotip sluge, tj. ĉoveka najniţeg društvenog poloţaja.
opštim tokom nemaĉke propagande i specifiĉnim sadrţajem koji je Sliĉna ispitivanja stereotipizacije su vršena i na drugim podruĉjima.
ona oda-šiljala prema SAD, bila je opravdana pretpostavka o Na primer, na koji naĉin se stereotipno pokazuje tzv. poslovni ĉovek,
zavisnosti, a u pojedinim sluĉajevima i organizacijskoj povezanosti tj. kapitalist ili menadţer, rukovodilac kapitalistiĉkog preduzeća;
odreĊenih listova. Ovih nekoliko primera ilustruje neposredno prak- zatim kako se stereotipiziraju nosioci nekih drugih društvenih
tiĉno-politiĉke ciljeve pomenutih istraţivanja, što ne znaĉi da na funkcija.
osnovu prikupljenih podataka nisu, uglavnom posle rata, prouĉavani i (3) Naredna oblast u kojoj se analiza sadrţaja dosta
razni teorijski problemi politiĉke propagande. primenjivala jeste prouĉavanje školskih udţbenika, i to naroĉito
w
) Metodološka shvatanja, kao i rezultati nekih istraţivanja ove grupe udţbenika iz predmeta koji su tešnje povezani sa vladajućom
izloţeni su u knjizi H. D. Lasswell (i dr), Language of Politics, G. W. Stewart, New ideologijom, da bi se utvrdilo kako ova utiĉe na prikazivanje
York, 1949. odreĊenih ĉinjenica i njihovu ocenu. Najpoznatija ispitivanja ove
vrste odnose se na uporednu'analizu prikazivanja istorijskih
486 487
vost uputstava, priruĉnika i udţbenika u raznim tipovima škola,

dogaĊaja u kojima su uĉestvovale dve ili više zemalja. Došlo se do popularno-nauĉne literature i si.
vrlo ubedljivih zakljuĉaka da se razni istorijski dogaĊaji, na primer, Ova ispitivanja nemaju neposredniji sociološki znaĉaj sve
ameriĉki rat za nezavisnost, Napoleonovi ratovi, dogaĊaji iz prvog dotle dok se na osnovu njih ne izvode zakljuĉci o osobeno-sti jezika i
svetskog rata i mnogi drugi, u ameriĉkim, engleskim, francuskim i simboliĉkog opštenja u pojedinim uţim delovima društva. Ako se
nemaĉkim školskim udţbenicima nacionalne istorije u sadrţinskom prošire u tome pravcu, ova ispitivanja mogu da budu sociološki vrlo
pogledu razliĉito prikazuju, a još više se razlikuju objašnjenja znaĉajna. Jer jezik i sposobnost za simboliĉko opštenje u pojedinim
njihovih uzroka i stav koji se zauzima prema pojedinim dogaĊajima. sadrţinskim oblastima i na razliĉitim nivoima apstraktnosti su tesno
Po pravilu svi udţbenici nastoje da u lepšem svetlu, odstupajući od povezani sa stepenom op-šteg obrazovanja, obavljanim društvenim
ĉinjeniĉnog stanja, prikaţu uĉešće vlastitog naroda u odreĊenim funkcijama i uţom društvenom kulturom pojedinih društvenih slojeva
dogaĊajima. Udţbenici su prouĉavani i iz jednog drugog aspekta, ili klasa koja je nastala kao rezultat njihovog osobenog istorijskog i
dosta znaĉajnog za ispitivanje savremenosti školstva. Ispitivano je aktualnog poloţaja u društvu. Ispitivanje kako se unutardruštvene
kojom brzinom novi znaĉajni rezultati nauĉnog istraţivanja i nova kulturne razlike ispoljavaju u jeziku sociološki je vrlo znaĉajno.
teorijska shvatanja ulaze u udţbenike za razne stupnjeve škola, da bi MeĊutim, ako se razumljivost ispituje samo radi nekih uţih tehniĉkih
se taj vremenski interval što je mogućno više skratio, naroĉito u višim ciljeva, da bi se znalo kako treba pisati sastave name-njene odreĊenoj
oblicima struĉnog obrazovanja. Poznato je da i u naj-egzaktnijim publici, ispitivanje ne donosi sociološki znaĉajne rezultate, nego u
naukama proĊe izvesno vreme od pojave znaĉajnijih nauĉnih otkrića najboljem sluĉaju neka obaveštenja koja se mogu naknadno
ili nauĉnih teorija do njihovog ukljuĉivanja u univerzitetske sociološki šire protumaĉiti.
udţbenike. Na niţim nivoima školstva ovaj vremenski razmak je (5) Napokon, analiza sadrţaja je korisno sredstvo za
prirodno sve duţi. Srodno po svom cilju je ispitivanje koja se nova sreĊivanje izvornih podataka u sociološkim i drugim istraţivanjima.
nauĉna dostignuća popularišu putem štampe, radia, televizije i razne Do sada je ona korišćena najviše za sreĊivanje podataka dobij enih
nauĉno-popularne literature, i na koji naĉin. • putem slobodnih oblika razgovora. Nauĉni razgovori slobodnog tipa
(4) Analiza sadrţaja ima vrlo široku primenu u raznovrsnim nemaju ĉvrsto standardizovan oblik nego su usmereni samo opštim
prouĉavanjima jezika, meĊu kojima se istiĉe (a) ispitivanje stilistiĉkih sadrţinskim programom ispitivanja. Ovo, svakako, mnogo utiĉe na
osobina knjiţevnih dela i (b) ispitivanje ste-pena razumljivosti raznih karakter prikupljenih izvornih podataka. Nastoji se da podaci o
pismenih sastava. Ispitivanja pi-ve vrste dobij aj u sve širi znaĉaj u svakom pojedinaĉnom sluĉaju budu dovoljno konkretni. Ali usled
istorijskim i estetiĉkim prouĉavanjima knjiţevnosti. Ona su pomogla toga što podaci nisu već u procesu prikupljanja standardizovani, oni
da se rese razna sporna pitanja o autorstvu pojedinih knjiţevnih dela ne dozvoljavaju neposrednije izvoĊenje nekih opštijih zakljuĉivanja.
iz prošlosti. U prethodnom poglavlju je pomenuta vaţnost analize Izvorna graĊa, raznovrsna po formi i konkretnom sadrţaju, mora se
jezika i stila isto rij skih dokumenata u sluĉajevima kada je njihova najpre srediti prema nekim opštim kriterijima. U tu svrhu je vrlo
autentiĉnost sporna. Ispitivanje razumljivosti raznih pismenih ili korisna analiza sadrţaja kao klasifikacija pomoću koje se iz izrazito
govornih sastava ima neposrednije praktiĉne ciljeve. Donekle se ovaj kvalitativnog izvornog materijala izvode uporedivi izvorni podaci.
problem javlja i na izrazito struĉnom nivou. U nauĉnim oblastima Kad god se pomoću slobodnog razgovora, ili na osnovu nekog
koje se brzo razvijaju ĉak i struĉnjaci mogu naići na teškoće u drugog kvalitativnog izvornog materijala, ţeli doći do sistematskih
kvantitativnih podataka, korisno je u sreĊivanju podataka primeniti
razumevanju odreĊenih radova u kojima su upotreb-ljeni neki novi analizu sadrţaja.
nauĉno-istraţivaĉki postupci. Ali postizanje dovoljne razumljivosti Iako nije iscrpan, ovaj pregled oblasti u kojima se pri-
postaje daleko sloţenije kada odreĊeni sastav nema struĉnu nego menjuje analiza sadrţaja pokazuje da je delokrug njene prime-ne vrlo
mnogo širu funkciju u simboliĉkom op-štenju, pošto se pomoću njega širok. Mnogo je teţe izneti neke opšte osobine istraţivanja u kojima
neki struĉni ili bar specifiĉni sadrţaji ţele saopštiti i objasniti širem je ona primenjivana, a koja su imala neposrednije sociološke ciljeve.
krugu ĉitalaca ili slušalaca. Razumljivost je ispitivana u raznim Te osobine, uostalom, ne zavise samo, pa ĉak ni preteţno od analize
konkretnim oblicima simboliĉkog opštenja, na primer razumljivost sadrţaja kao istraţivaĉkog postupka, nego od opšteg nauĉnog
sastava u novinama, u drugim kanalima masovnog simboliĉkog pristupa odreĊenim problemima. Ipak se moţe ukazati na neke dosta
opštenja, razumlji- uoĉljive nedostatke i jednostra-
488 489
nosti ovih istraţivanja. Pre svega, mnogi radovi u kojima je Ako hoće da taj izbor bude metodiĉan, on bi morao da upotrebljava
upotrebljena analiza sadrţaja ostaju na ĉisto opisnom planu. metod uzoraka. MeĊutim, da bi se na osnovu brojnih dokumenata
Izdvajajući samo otvoreni sadrţaj pojedinih oblika simboliĉkog mogla izvesti ispravna uopštavanja treba prethodno na sistematiĉan
opštenja i ne povezujući ga sa širim kompleksom društvenih odnosa u naĉin izdvojiti iz njih odreĊene podatke. U tome bi analiza sadrţaja
kojima se on pojavljuje, njegovom društvenom funkcijom i mogla da bude neobiĉno korisna. Izdvajanje podataka iz
posledicama, mnoga istraţivanja ne prilaze simboliĉkom društvenom istoriografskih dokumenata je analogno sreĊivanju podataka
opštenju dovoljno sociološki. Upravo zbog toga se prikupljeni podaci dobijenih slobodnim razgovorom. Ali, istoriĉar ne moţe da upotrebi
nedovoljno koriste za prouĉavanje i dalje razvijanje raznih problema ni jedan-dokument a da prethodno ne ispita njegovu saznajnu
sociologije kulture. Za ovo je neophodno da se odreĊeni oblici vrednost. U ispitivanjima u kojima se do sada koristila analiza
simboliĉkog opštenja razmatraju sa stanovišta odnosa njihovih poruka sadrţaja obiĉno se nije mnogo ispitivala taĉnost i autentiĉnost izvora.
prema objektivnom sadrţaju, kao i odnosa prema društvenim To je, izgleda, jedan od razloga što profesionalni istoriĉari još nisu
uslovima u kojima poruke nastaju. Na primer, jedan od osnovnih uvideli dovoljno njene velike tehniĉke mogućnosti i ĉak njenu
problema sociologije saznanja sastoji se u ispitivanju kako društveni neophodnost za sistematsko izdvajanje podataka iz-ogromnih koliĉina
uslovi utiĉu na razne osobine onih oblika simboliĉkog opštenja koje dokumenata o savremenom društvu.11)
imaju prvenstveno saznaj ne funkcije. Ovo je, meĊutim, samo uţi deo Ali, iako nije dovoljno povezana sa iskustvima i tradicijama
opštijeg odnosa izmeĊu društvene kulture, društvenog simboliĉkog istorijskih istraţivanja, analiza sadrţaja se ponekad istiĉe kao jedno
opštenja i aktualnog stanja društva. Simboliĉko opšte-nje je, naime, od glavnih sredstava za prouĉavanje društva na daljinu, tj. za
medij um pomoću koga se sadrţaji kulture — kako oni nastali u prouĉavanje društva o kome istraţivaĉ ne moţe neposredno da
prošlosti, tako i oni što se stvaraju — povezuju sa stvarnim prikuplja podatke, pa ĉak ni da dospe u njega, prvenstveno zbog
društvenim ţivotom. Ţivi, aktivni deo društvene kulture mora da bude nekih društveno-politiĉkih razloga. Smatra se da javni sadrţaj
ukljuĉen u aktualno društveno simboliĉko opštenje. Stoga se samo simboliĉkog društvenog opštenja, koji se ispo-ljava putem štampe i
sistematskim ispitivanjem simboliĉkog opštenja moţe u oblasti drugih masovnih kanala, sadrţi vrlo dra-gocena obaveštenja o
kulture izvršiti podela na njen ĉisto istorijski i savremeni deo. A tek društvu. Ovo je, donekle, nesumnjivo taĉno. Pošto je simboliĉko
pošto se ovo uĉini, moţe se odreĊenije ispitivati odnos izmeĊu opštenje sastavni deo raznih oblika društvene delatnosti, i onaj njegov
aktualnog društvenog stanja i društvene kulture, kako onog njenog deo što ima najširi javni karakter svakako nešto o društvu govori. Ali
dela što se stvara u aktualnim uslovima, tako i onih sadrţaja kulture nikad ne treba izgubiti iz vida da simboliĉko opštenje ni u jednom
koji su nastali u prošlosti, ali su ukljuĉeni u ţivu savremenu kulturu. društvu nije u celini javno, kao i da se u raznim društvima njegovi
Dok se bar pribliţno ne izvede ova podela u oblasti kulture, odnos javni, poverljivi i tajni sadrţaji nalaze u razliĉitim srazmerama i
društvo-kultura ne moţe biti dovoljno odreĊen, a ni ispitivanja prenose putem razliĉitih kanala. Svako istorijsko istraţivanje je
meĊusobnih uticaja izmeĊu pojedinih delova kulture takoĊe nemaju istraţivanje „na daljinu". Samo je ono ĉesto u povoljnijim prilikama
ĉvršću osnovu. Razumljivo je da istraţivanja ove vrste zahtevaju vrlo jer su bar neki izvori, koji su u vreme svoga nastajanja bili poverljivi
kompleksnu upotrebu analize sadrţaja. Ali u tom sluĉaju pokušaji ili tajni, kasnije postali javni. Bez dovoljno zasnovanih pretpostavki o
uopštavanja dobijenih rezultata ne moraju ostajati na nivou odnosu izmeĊu sadrţaja potpuno javnog simboliĉkog opštenja i
konjukturno shvaćenog javnog mnenja i opisa metoda rada raznih drugih društvenih pojava mogu se na osnovu javnog opštenja
savremenih sredstava za masovno simboliĉko opštenje i njihovih izvoditi vrlo neosnovani i naivni zakljuĉci. Evo jednog primera.
uticaja, kao što se to obiĉno dešava u novije vreme. Treba zatim Ponekad se Lasvelova analiza kretanja prvomajskih parola CKSKP
naglasiti da se mogućnosti analize sadrţaja još uvek malo koriste za (b) od 1918. do 1943. godine navodi kao primer kako se na osnovu
sreĊivanje istoriografske izvorne graĊe. U prethodnom poglavlju je potpuno javnog sadrţaja mogu prouĉavati dublje ideološke i politiĉke
ukazano da se izvori u istorijskim prouĉavanjima novijeg i najnovijeg
vremena moraju koristiti na drukĉiji naĉin nego prilikom n
O mogućnostima primene analize sadrţaja u biografsko-isto-rijskim
prouĉavanja- ranijih perioda, jer dok istoriĉar ranijih vremena ĉesto istraţivanjima vid. J. A. Garraty, The Aplication of Content Analvsis to Biography
ima nedovoljno dokumenata, istoriĉar modernog doba ima ih na and History, u knjizi I. de Sola Pool, op. cit., eh. 6.
pretek, toliko da s njima ne moţe izaći na kraj, i zato mora vršiti neki
izbor.
490 491
su, na primer: socijalizam, kapitalizam, demokratija, jednakost,

promene.12) Parole, meĊutim, više pokazuju kako se menjalo glavno sloboda, radniĉka klasa, burţoazija, seljaštvo. Ţeli se utvrditi koji se
teţište neposredne društvene akcije, a manje se iz njih moţe atributi i predikati najĉešće javljaju uz te reci. Ispituje se, zatim, i
zakljuĉivati o promenama dubljih slojeva ideologije, šta-više, u sintaksiĉka struktura stila, duţina reĉenica, njihova sloţenost i
pojedinim sluĉajevima bi zakljuĉivanje na osnovu sadrţaja parola o uobiĉajeni oblici meĊusobnog povezivanja. Kao što je već reĉeno,
promenama odreĊenog dela partijske ideologije bilo sasvim pogrešno. kvantitativno-semantiĉka ispitivanja su sociološki vrlo korisna ako
Neke od parola su unošene ili izostavljane iz ĉistog spoljnopolitiĉkog sadrţe egzaktniji opis jezika pojedinih društvenih slojeva i otkrivaju
taktiĉkog oportuniteta. Na primer, u vreme postojanja ugovora o opšti leksiĉki fond kojim se neki sloj ili klasa sluţe u svakodnevnom
nenapadanju s Hitlerom, nestaju parole protiv fašizma. Zakljuĉivati ţivotu, kao i specijalni fond reci koji uţi profesionalni delovi sloja
na osnovu toga da je došlo do ideoloških promena u stavu prema upotrebljavaju u meĊusobnom sporazumevanju u svojoj
fašizmu bilo bi besmisleno. Uopštavajući smisao ovog primera treba profesionalnoj aktivnosti.. Poznato je da svaka ĉvršće organizovana
ukazati da gotovo svaka ili bar većina organizacija ima, pored svoje profesija, na primer. bravari, le-kari, šoferi, itd., ima i svoj
javne propagande, i manje ili više izgraĊenu svoju unutrašnju profesionalni ţargon. Ne manje je zanimljivo ispitivanje sintaksiĉkih
ideologiju i operativnu doktrinu. U javnoj propagandi takoĊe postoje osobina jezika kojim se u govoru i pismu sluţe pojedini društveni
trajniji slojevi, dublje povezani sa karakterom ideologije, i izrazito slojevi, pošto u obe ove dimenzije jezika dolaze vidljivo do izraţaja
konjunkturni sadrţaji, vrlo elastiĉno prilagoĊeni nekom kratkotrajnom kulturne osobenosti slojeva. Druga oblast primene kvantitativne
i sasvim epizodnom taktiĉkom potezu. Ne uzme li se ovo u obzir semantike ima preteţno metodološki znaĉaj i sastoji se u utvrĊivanju
prilikom prouĉavanja javnog dela simboliĉkog "op-štenja, neizbeţni autentiĉnosti pojedinih izvora.
su pogrešni zakljuĉci i krajnje nesigurna predviĊanja. Primera ove Upravo zato što prilazi izvornoj graĊi vrlo atomistiĉno i
vrste ima u publicistici neobiĉno mnogo. sastoji se u detaljnom rašĉlanjavanju celokupne leksiĉke sadr-ţine
simboliĉkog opštenja, kvantitativna semantika zahteva neobiĉno
velike napore. Na široj izvornoj graĊi ona je iz vodljiva samo uz
3. primenu elektronskih mašina u sreĊivanju i obradi podataka, pošto se
ogromna masa pojedinaĉnih izvornih obavešte-nja ne moţe ruĉno
NAĈIN IZVOĐENJA ANALIZE SADRŢAJA savladati.
Vrlo razliĉiti ciljevi u koje se moţe upotrebiti analiza Ostali oblici analize sadrţaja su tehniĉki jednostavniji jer se
sadrţaja sasvim oĉigledno zahtevaju i raznolike tehniĉke postupke. U upotrebljava znatno manji broj klasifikacijskih jedinica, koje su u
tehniĉkom pogledu, analiza sadrţaja se kreće izmeĊu kvantitativne sadrţinskom pogledu obiĉno sloţenije. Ĉesto su osnovne
semantike na jednoj, i predmetnog registra, na drugoj strani.13) klasifikacijske jedinice sa kojima operišu ovi oblici analize sadrţaja
Semantika je deo opšte filologije i logike i prouĉava znaĉenje reci. pojedinaĉne reci, ali ne kao u kvantitativnoi semantici ĉitav leksiĉki
Pod predmetnim registrom se ovde podrazumeva otkrivanje samo fond nego samo odreĊeni broj najvaţnijih reci, koje imaju kljuĉnu
osnovnih sadrţaja nekog simboliĉkog opštenja. U svojim najĉešće ulogu u odreĊenom simboliĉkom opštenju. Ĉim se smanji broj reci
upotrebljavanim oblicima, analiza sadrţaja je bliţa predmetnom koje se upotrebljavaju kao samostalne klasifikacijske jedinice za
registru nego kvantitativnoj semantici. sreĊivanje podataka, rad na njihovom izdvajanju iz izvorne graĊe se
Kvantitativna semantika je statistiĉka analiza reĉnika i stila, znatno smanjuje.
koja ide do krajnjih elemenata reĉnika, tj. do pojedinih reci, i ispituje U osnovi svakog oblika analize sadrţaja nalazi se kla-
uĉestalost pojedinih reci po njihovim morfološkim vrstama i grupama sifikacija osnovnih jedinica sadrţaja. Ako se izuzme kvantitativna
znaĉenja; zatim najĉešće kontekstualne veze izmeĊu pojedinih reci, semantika koja uzima u obzir ĉitavu leksiĉku graĊu, ove osnovne
naroĉito onih što imaju kljuĉnu ulogu u ispitivanom obliku jedinice mogu biti: (1) pojedine reci, tj. skup izabranih pojmova ili
simboliĉkog opštenja, kao što simbola, (2) teme i (3) karakteri.14) Pored izbora osnovnih jedinica
analize, potrebno je utvrditi i odreĊene prirodne ili formalne celine
la ispitivanog oblika simboliĉkog opštenja koje će predstavljati
) H. D. Lasswell, Trend: May Day Slogans in Soviet Rusia, 1918— iskustveni okvir analize. Izbor
1943, u knjizi H. Lasswell (i dr.), Language of Politics, eh. 10.
ls
) Na ovaj neobiĉno širok raspon oblika analize sadrţaja ukazuje M. 14
) B. Berelson, op. cit. p. 134-141.
Duverger, Methodes des sciences sociales, Presses universitaires de France, Pariš,
1961, p. 136—147.
492
493
ovih celina zavisi od prirode sadrţaja koji se analizira. To mogu, na dovoljno odreĊen, tj. da sve osnovne klasifikacijske jedinice budu što
primer, da budu knjige, drame, pripovetke, filmovi, pojedine rubrike jasnije definisane.
odleĊenih listova, na primer, uvodnici, spoljno-poiitiĉki komentari, Struktura klasifikacijskog sistema zavisi od karaktera
privredna rubrika i si. Analiza sadrţaja se prime-njuje na kvalitativno izabranih osnovnih jedinica. U nekim sluĉajevima klasifikacijski
razliĉite oblike simboliĉkog opštenja koji uz to imaju razliĉite sistem se moţe sastojati iz spiska izabranih pojmova i simbola, u
društvene funkcije. Jedan od prvih pred-uslova njenog uspeha jeste drugim samo od osnovnih tema. Ali obiĉno on predstavlja
pravilno shvatanje osobenih struktura onog vida simboliĉkog opštenja kombinaciju više vrsta osnovnih jedinica, na primer, tema, pojmova,
kojem pripada neposredni predmet istraţivanja. Sasvim je oĉigledno simbola, ili tema i karaktera. Bez sloţenijeg klasifikacijskog sistema
da se bez filozofskog, nauĉnog ili umetniĉkog obrazovanja ne mogu nemogućna je dublja analiza, jer obiĉno nisu dovoljni podaci o
analizirati ovi osobeni oblici simboliĉkog opštenja. Temeljna temama koje su došle do izraţaja u opštenju, nego treba ispitati i kako
fenomenološka analiza njihovih bitnih struktura jeste neophodna su one izloţene, za što je potrebno da se pojmovni aparat i simboli
pretpostavka stvaranja smisaono adekvatne kategorijalne osnove opštenja mogu povezati sa odreĊenim temama. Kada je, pak, karakter
analize sadrţaja. osnovna jedinica analize, najvaţnije jedinice klasifikacijske sheme su
U mnogim sluĉajevima pojedinaĉna prirodna celina opštenja karakterne crte. Prikaz, karaktera se sastoji od niza uţih crta i
(novinski ĉlanak, umetniĉko delo i si.) sadrţi jednu osnovnu poruku, osobenog naĉina kako su one sjedinjene u nekoj liĉnosti. Jedan, vrlo
kao svoju središnu temu sa kojom su svi ostali elementi tesno ĉest oblik stereotipa nastaje apsolutizovanjem i preuveliĉavanjem
povezani. Stoga je prvi zadatak analize da jasno utvrdi osnovnu temu jedne kombinacije karakternih crta.
pojedine celine. Uopšte je tema, tj. poruka sa odreĊenim smislom i Razvijeniji oblici analize sadrţaja ne zaustavljaju se na
ciljem najvaţnija jedinica analize sadrţaja, bez obzira u kom se kvantitativnom opisu sadrţaja poruka koje se odašilju u nekom obliku
obliku ona javljala, i koliko se osnovna tema, naroĉito u razvijenijim simboliĉkog opštenja. Pored sadrţaja poruka, nastoji se utvrditi i
oblicima simboliĉkog opštenja, dalje rašĉlanjavala i granala. Ostale odnos odašiljaĉa prema njima. U vezi s tim se ispituje da li se i na
jedinice — pojmovi, simboli, karakteri — sluţe za izraţavanje teme. koji naĉin porukom samo konstatuje ĉinjeniĉno stanje: da li
Ovo ne znaĉi da je njihovo prouĉavanje nevaţno. Upotrebljeni pozivanjem na neki autoritet, neke ĉinjenice za koje se pretpostavlja
simboli i likovi ĉesto više od teme daju osoben peĉat odreĊenom da su poznate, iznošenjem ĉinjeniĉ-kih dokaza ili golim tvrdnjama,
simboliĉkom opšte-nju, odreĊujući njegov tip i saznajni, estetiĉki ili kao i da li se iskazi o ĉinjenicama iznose kao sigurni, samo verovatni,
voljno-ekspre-sivni nivo. Ali smisao odreĊene celine simboliĉkog odnosno nedovoljno provereni. Još više pokazuje odnos odašiljaĉa
opštenja sadrţan je u poruci njegove teme. prema nekoj poruci ispitivanje stava koji on zauzima prema poruci:
Da bi analiza sadrţaja mogla doneti sistematiĉne podatke o da li je taj stav izrazito pozitivan, negativan ili neutralan; optimistiĉan
nekom simboliĉkom opštenju, potrebno je da klasifi-kacijski sistem ili pesimistiĉan, odluĉan ili kolebljiv i si.; da li se odašiljaĉ poruke
njenih osnovnih jedinica bude što potpunije izgraĊen pre nego što poistovećuje sa njenim sadrţajem, tj. smatra da je njen sadrţaj nešto
poĉne analiza. Ova klasifikacijska shema se, naravno, moţe izgraditi krajnje znaĉajno za njega, nešto od ĉega se on ne moţe odvojiti, jer je
samo ako se prethodno dobro upozna sadrţaj na koji će ona biti s njim srastao.
primenjena, i ako je sasvim jasno u kom pravcu treba da se kreće Drugu grupu problema predstavlja ispitivanje intenziteta
odreĊeno ispitivanje. Neki list moţe se pomoću analize sadrţaja poruke, tj. stepen u njoj sadrţane emotivnosti, koja treba da poruci
ispitivati u razliĉitim pravcima i s razliĉitim ciljem. Ali u svakom obezbedi jaĉi uticaj na one kojima je upućena, njihova specifiĉna
sluĉaju, istraţivaĉ mora taj list dobro poznavati i imati jasno odreĊen osećanja. Ipak, intenzitet pojedinaĉnih poruka je ĉesto teško
konkretni cilj svoga ispitivanja, pošto oba ova elementa ulaze u objektivisati i izmeriti na odreĊeniji i meĊusobno samerljiv naĉin.is)
osnovu klasifikacijskog okvira analize. Jedan od osnovnih zahteva u tom cilju se ispituju specifiĉni simboli koji su u poruci upotrebljeni,
dobrog klasifikacijskog okvira jeste da bude dovoljno iscrpan sa sta- retoriĉka sredstva i razni propagandni trikovi kojima se ţeli povećati
novišta postavljenog cilja i ispitivanog sadrţaja simboliĉkog opštenja, psihološka ubedljivost odreĊene poruke i povećati njena uticajnost. O
tako da bude što manji broj sluĉajeva da neki sadrţaj nije mogućno na intenzitetu pojedinih poruka moţe se, donekle, zakljuĉivati i
dovoljno odreĊen naĉin razvrstati. Da se ovo ne bi dešavalo, potrebno posredno, na osno-
je, zatim, da klasifikacijski okvir bude 15
) B. Berelson, op. cit. p. 160—161.
494 495
vu toga koliko se ĉesto ona u istom ili razliĉitim oblicima nalazi u ispitivanog kanala ili oblika opštenja moglo potpunije prouĉavati.
ispitivanom simboliĉkom opštenju. Poznato je da je jedan od zakona Sem toga, uzorak treba da omogući da svi delovi nekog kanala
propagande da nastoji postići ţeljeni efekat upornim ponavljanjem simboliĉkog opštenja, koji su znaĉajni za ispitivani problem, budu
odreĊenih sadrţaja. Pored toga, misli koje snaţnije zaokupljaju neku obuhvaćeni, i da bude poznata verovatnoća sa kojom je sadrţaj
društvenu grupu ili organizaciju moraju se ĉešće javljati u sistemu pojedinog dela ispitivanog kanala ušao u uzorak. Na primer, ako se
njenog simboliĉkog opštenja, pa se i stoga o intenzitetu pojedinih ispituje dnevna štampa, pošto je stvoren uzorak listova, mora se
poruka moţe donekle zakljuĉivati i na osnovu uĉestalosti. I mesto, stvoriti uzorak dana, tj. pojedinih brojeva. U zavisnosti od ciljeva
odnosno vreme koje neka poruka dobij a u nekom organizovanom istraţivanja, uzorak se moţe još dalje stepenovati u uzorak odreĊenih
sistemu opštenja, takoĊe govori o znaĉaju koji joj se pridaje. Poznato strana, pa ĉak i iseĉaka sa pojedinih strana. Ali, bilo kako da se
je da razna me-sta u strukturi lista, ili razni vremenski iseĉci dnevnog uzorak postavi, on treba da se oslania na prethodna znanja o strukturi
radio-programa imaju vrlo razliĉitu teţinu. O znaĉaju koji se pridaje ispitivanog sadrţaja simboliĉkog opštenja, i da postoje dovoljno
nekoj poruci govori takoĊe i njena tehniĉka oprema, na primer, tip ubedljivi dokazi da uzorak ne iskrivljava ispitivani sadrţaj.
slova, likovne ilustracije, i si., koja ne sluţe samo za lakše U zakljuĉku treba još jednom podvući osnovnu ideju ovog
razumevanje, nego treba da privuku paţnju i povećaju psihološku poglavlja. Kao sredstvo za prouĉavanje raznih oblika simboliĉkog
uticajnost pojedine poruke. Za oeenu znaĉaja koji odašiljaĉ pridaje društvenog opštenja, analiza sadrţaja je vrlo vaţan i neophodan
nekoj poruci i njenog intenziteta mora se, dakle, uzeti u obzir više istraţivaĉki postupak u svakom kompleksnijem prouĉavanju društva.
elemenata. Ali, da bi taj postupak bio po svom karakteru sociološki, ne sme se
Poseban je zadatak da se utvrdi u ĉije ime se odašilje neka simboliĉko opštenje odvojiti od realnih društvenih okvira i stanja u
poruka. Vrlo ĉesto, naime, onaj ko neposredno odašilje neku poruku kojima ono nastaje i u kojima ima odreĊene društvene funkciie. Ako
ne ĉini to u svoje ime, nego u ime neke druge liĉnosti, ustanove, ili u istraţivanju poĊe za rukom da se razni tokovi simboliĉkog opštenja
organizacije koja je na njega prenela kompetenciju da neku poruku ukljuĉe u njihove realne društvene okvire, saznanja o simboliĉkom
uputi. I, napokon, ĉesto je vrlo znaĉajno da se utvrdi kome je poruka opštenju će omogućiti dublje sagledavanje i samih tih okvira. Druga
upućena; da li ona ima opštije zamišljenog primaoca ili je primalac pretpostavka uspešne primene analize sadrţaja na bilo koje podruĉje
specifiĉnije odreĊen. simboliĉkog društvenog opštenja jeste temeljito poznavanje njegovih
U analizi sadrţaja se, kao i kod svakog drugog istraţivaĉkog imanentnih strukturalnih osobina. Samo se u tom sluĉaju moţe
postupka, mora ispitati stepen pouzdanosti. Pouzdanost zavisi, pre izgraditi dovoljno adekvatan kategorijalni sistem analize.
svega, od toga da li je klasifikacijski okvir dovoljno odreĊen i da li je
dovoljno iscrpan sa stanovišta postavljenog cilja. Ovo su, meĊutim,
samo opšti preduslovi pouzdanosti. Ona zavisi i od toga koliko su
upotrebljeni klasifikatori osposobljeni da klasifikacijsku shemu
pravilno shvate i uspešno primenjuju prema opštim uputstvima. U
širim razmerama se analiza sadrţaja ne moţe izvoditi bez većeg broja
tehniĉkih saradnika, kla-sifikatora. Ako je shema dovoljno odreĊena,
potpuna i razumljiva klasifikatorima, samo od njihove savesnosti
zavisi da li će ona biti primenjena na jedinstven naĉin bez brojnih
grešaka.
Od najvećeg znaĉaja za sistematiĉnost podataka dobije-nih
analizom sadrţaja jeste koliko je izabrani uzorak reprezentativan za
ukupni sadrţaj prouĉavanog simboliĉkog opštenja, pošto se u
obimnijim istraţivanjima ne moţe analizirati ĉitava izvorna graĊa.
Stvaranje reprezentativnog uzorka nije nipošto formalan postupak.
Ono se mora osloniti na postojeća znanja o ukupnoj graĊi, na primer
o strukturi odreĊenog kanala (štampa) ili odreĊenog oblika
simboliĉkog opštenja (knjiţevnost). Najĉešće je potreban duţi
vremenski uzorak da bi se delovanje
XII klasifikacije su jedino sredstvo za sreĊivanje podataka. Ipak razlika izmeĊu
pojava koje ĉine skup diskretnih kvalitativnih ĉlanova i pojava koje se
javljaju u kontinuiranom nizu nije od-seĉna. Pojedine kvalitativne osobine
KLASIFIKACIJA I MERENJE mogu se u okviru istih diskretnih ĉlanova odreĊenog skupa javljati u
razliĉitim veliĉinama i intenzitetima. U tim sluĉajevima se pojedini kvalita-?
tivni ĉlanovi klasifikacije mogu dalje precizirati na osnovu nekih
kvantitativnih odredbi. Na primer, preduzeća istog tipa mogu se
rašĉlanjavati prema veliĉini na osnovu broja zaposlenih, obima proizvodnje,
vrednosti osnovnih sredstava; neko kvalitativno odreĊeno zanimanje, na
primer bravari ili knjigovoĊe, moţe se pobliţe odrediti na osnovu stepena
U poglavlju o elementima teorije nauĉnog obaveštenja pokazano je struĉne spreme. Povezivanje diskretnih kvalitativnih obeleţja sa
da u procesu prikupljanja podataka i stvaranja iskustvene evidencije postoje kvantitativnim omogućuje taĉniji i kompleksniji opis pojava. Ovo je samo
tri faze: u prvoj se prikupljaju izvorna obaveštenja i stvara izvorna graĊa; u nekoliko momenata koji ukazuju na srodnost i meĊusobnu povezanost
drugoj se iz izvorne graĊe izdvajaju izvorni podaci; a u trećoj se, na osnovu klasifikacija i merenja. Treba se stoga najpre osvrnuti na osnovna naĉela
relativno homogenih i meĊusobno uporedivih podataka, stvaraju sintetiĉki klasifikovanja.
oblici iskustvene evidencije. Klasifikacije i merenja su osnovna pojmovna i
tehniĉka sredstva za izdvajanja izvornih podataka, a pored toga sluţe kao
pojmovni okviri sintetiĉkih oblika iskustvene evidencije. Već je objašnjeno 1.
da se samo pomoću odreĊenih i preciznih kriterija iz izvorne graĊe mogu
izvesti homogeni i uporedivi podaci, i da je to jedan od preduslova za NAĈELA NAUĈNOG KLASIFIKOVANJA
stvaranje sintetiĉkog opisa i izvoĊenje preciznih iskustvenih uopštavanja.
Klasifikacija i merenje podjednako sluţe ovom cilju. Merenje je, u stvari,
Svaka nauĉna klasifikacija, kao uostalom i svako medio, jeste
samo usavršavanje i pre-ciziranje klasifikacija. Pomoću merenja se mogu sredstvo za otkrivanje reda meĊu pojavama i rezultat nastojanja da se otkriju
izvesti razvijenije podele iskustvenog materijala i postići veća preciznost i neke dublje osnove toga reda, kako prouĉavanje ne bi ostalo na površini, na
elastiĉnost u njegovom korišćenju. Zahvaljujući merenju, veliĉina razlika samo spoljašnjim osobinama pojava. Otuda teţnja da se prilikom stvaranja
meĊu pojavama se moţe taĉnije utvrditi, mogu se primetiti sitnije razlike klasifikacija uzmu u obzir bitne, konstitutivne osobine odreĊenih pojava.
koje su još uvek teorijski zanimljive, naroĉito kada se u njima ispoljavaju Kao sredstvo za otkrivanje reda meĊu pojavama, klasifikacija se stvara na
prelazni oblici izmeĊu pojedinih opštijih ĉlanova klasifikacije, a zatim, pošto osnovu njihovih već poznatih osobina. Ona treba da olakša sistematizovanje
su podaci pomoću merenja detaljnije rašĉlanjeni, mogu se preciznije ispi- postojećeg saznanja o odreĊenim pojavama i da sluţi za otkrivanje nekih
tivati razni iskustveni odnosi izmeĊu pojava. novih još nepoznatih njihovih osobina i odnosa s drugim pojavama. Osnovni
Ipak, merenje ne moţe da zameni kvalitativne klasifikacije kad se logiĉki postupak kojim klasifikacija nastaje jeste deoba, kojom sfe obim
neke pojave javljaju u izrazito diskretnim kvalitativnim oblicima, ili izrazito nekog opštijeg pojma deli na svoje uţe delove. Pojam' ĉiji se obim deli na
imaju takve osobine. Pol, narodnost, braĉno stanje, mnogobrojne svoje uţe delove naziva se u logici rodom ili logiĉkom klasom, a uţi
funkcionalno razliĉite de-latnosti, organizacije i drugi društveni oblici, na pojmovi koji nastaju deobom nazivaju se vrstama ili logiĉkim potklasama.
primer kvalitativno odreĊena zanimanja, samo su nekoliko primera kvali- Svaka razvijena klasifikacija polazi od nekog najopštijeg pojma, koji svojim
tativno diskretnih pojava i obeleţja. Pojedini opštiji tipovi zanimanja, kao što obimom obuhvata ĉitav iskustveni skup pojava na koje se klasifikacija od-
su lekari ili društvene delatnosti, na primer privreda, mogu se dalje nosi. Taj najopštiji pojam od koga poĉinje deoba, naziva se u logici najviši
rašlanjavati na svoje uţe specijalnosti, odnosno grane, ali svaka uţa rod (summum genus). On se rašĉlanjava na naj-opštije vrste. Razne
specijalnost ili grana ostaje kvalitativno diskretna, jer pojava ima ili nema klasifikacije imaju razliĉit broj stupnjeva, u zavisnosti od toga koliko je
odreĊenu osnovnu strukturu ili neko osnovno obeleţje. U svim ovakvim izdiferenciran opšti skup iskustvenih pojava za koji je klasifikacija
sluĉajevima, koji su u prouĉavanju društva vrlo brojni, kvalitativne izgraĊena. Na primer, Li-
498 499
razne klasifikacijske jedinice stvaraju na osnovu razliĉitih kriterija,

neova biološka klasifikacija, koja je u svoje vreme bila jedna od klasifikacija nije dosledna i stvara se samo zbrka. U praksi ovo
najrazvijenijih klasifikacija uopšte, ima sedam stupnjeva, od kojih naĉelo ĉesto nije lako sprovesti, naroĉito ako je kriterij um deobe
svaki ima posebno ime. Kasnije je, usled potrebe još detaljnijeg apstraktne ili vrlo opšte prirode i ispoljava se u razliĉitim pojavnim
rašĉlanjavanja biljnih i ţivotinjskih vrsta u klasifikaciju ukljuĉeno još oblicima. Klasifikacije mogu usled toga na pojavnom nivou izgledati
nekoliko novih stupnjeva. U društvenim naukama postoje takoĊe vrlo nedosledne, a u stvari biti sasvim dosledne, i obrnuto. Na primer,
primeri vrlo razgranatih klasifikacija. Jedna od najrazgranatijih jeste u klasifikaciji zanimanja se obiĉno kao kriterij javlja „vrsta posla"
svakako klasifikacija zanimanja. Naša klasifikacija zanimanja je koja se u stvarnosti ispoljava u neobiĉno raznolikim oblicima
podeljena na ĉetiri osnovna stupnja (grupe, podgrupe, skupine i konkretnog rada.
vrste), koji u logiĉkom pogledu nemaju na j adekvatni je nazive. Ali (3) Drugi logiĉki zahtev koji se postavlja svakoj kla-
nazivi nivoa nisu toliko bitni pošto su oni i u mnogim drugim sifikaciji jeste da bude potpuna, što znaĉi da zbir obima vrsta ili
klasifikacijama priliĉno konvencionalnog karaktera. Vaţnije je da, potklasa na koje se rašĉlanjava obim pojma, koji je u klasifikaciji
zbog vrlo razgranate podele rada u pojedinim oblastima, postojeći njihov rod ili klasa, treba da se poklapa sa obimom pojma roda,
broj stupnjeva stvara znatne teškoće u detaljnom rašĉlanjavanju odnosno klase. Naĉelo potpunosti, kao uostalom i sva druga logiĉka
zanimania. naĉela klasifikovanja, vaţi podjednako za sve stupnjeve klasifikacije.
Pojmovi roda i vrste, odnosno klase i potklase imaju u okviru Pri tome ne treba izgubiti iz vida da je efekat greške tim veći što je
klasifikacije relativno i moţe se reći formalno znaĉenje. Ono što je sa ona uĉinjena na višem stupnju. Najtešnje povezan sa naĉelom
stanovišta višeg stupnja u klasifikaciji vrsta, postaje rod sa stanovišta potpunosti jeste (3) zahtev da klasifikacija bude što iscrpnija, tj. da se
narednog niţeg stupnja. Na primer, „metaici" su vrsta šireg roda u ovom rašĉlanjavanju što manje upotrebljava tzv. rezidualne grupe,
„industrijski i zanatski radnici", a rod uţe vrste „bravari". „Bravari" ĉiji je smisao nedovoljno odreĊen jer su one obiĉno mešavina razno-
se opet mogu rašĉlanjavati na narednom stupnju klasifikacije na svoje rodnijih delova. Ukoliko je ovakvih grupa, koje se obiĉno oznaĉavaju
vrste. Najniţa kla-sifikacijska grupa, koja se dalje ne rašĉlanjava nego „razni", „ostali" i si. više, i ukoliko se u njih mora razvrstati znatan
se u nju neposredno ukljuĉuju pojedinaĉne iskustvene pojave, zove se deo konkretne izvorne graĊe, klasifikacija je manje iscrpna i
najniža vrsta (infima species). Pojedinaĉne pojave se klasifi-kuju na odreĊena. (4) Naredni zahtev jeste da se sve klasifikacijske grupe na
taj naĉin što se ukljuĉuju u jednu od najniţih vrsta klasifikacije, jer istom stupnju moraju meĎusobno isključivati. Ako se, naime,
samo u tom sluĉaju dobijaju dovoljno odreĊeno mesto u pojedine klasifikacijske grupe na istom stupnju ne iskljuĉuju nego se
klasifikacijskom sistemu. Neka se pretpostavi da treba klasifikovati njihov obim delimiĉno ukršta, postaje neizvesno u koju od njih treba
jedno odreĊeno zanimanje, na primer „strugar na karusel strugu". razvrstati pojedine pojave, i u takvim sluĉajevima razni pojedinci koji
Kako su u našoj klasifikaciji najniţe kla-sifikacijske jedinice skupine, se sluţe klasifikacijom razvrstavaju pojedine sluĉajeve prema svom
to znaĉi da treba odrediti skupinu kojoj ovo zanimanje pripada. Ako nahoĊenju, a ne prema jasno utvrĊenim opštim pravilima. Napokon,
je skupina „metalostrugari na automatskim i poluautomatskim (5) posled-nji zahtev, koji nije sasvim logiĉke prirode jer se u njemu
strugovima", u koju je ovo zanimanje razvrstano, pravilno odreĊena, logiĉki kriteriji kombinuju sa odreĊenim teorijskim potrebama,
poloţaj zanimanja je utvrĊen u klasifikacijskom sistema kao celini. sastoji se u teţnji da klasifikacija ima dovoljnu sposobnost za
Jer ova skupina spada u vrstu „metalostrugari", podgrupu „metalski razlikovanje klasifikovanih pojava ili dovoljnu diskriminacijsku
radnici" i grupu „industrijski i zanatski radnici", a ova poslednja ĉini oštrinu. Već prilikom razmatranja preciznosti videlo se da nema
jednu od osnovnih vrsta najvišeg pojma „zanimanja". Dok se nekog univerzalnog standarda nauĉne preciznosti. Stoga je zahtev za
konkretna pojava ne ukljuĉi u najniţu klasifikacijsku jedinicu dovoljnom diskriminacijskom sposobnošću klasifikacije zadovoljen
odreĊenog klasifikacijskog sistema, ona nije na dovoljno precizan i ako je ona toliko razUĊena da u izvesnoj graĊi otkriva teorijski
dosledan naĉin razvrstana. znaĉajne razlike. Prilikom nastojanja da se postigne diskriminacijska
Svaka klasifikacija treba da zadovolji izvesne logiĉke i oštrina klasifikacije mogućne su greške u suprotnim pravcima. Prva
teorijske zahteve. MeĊu logiĉke zahteve spada (1) doslednost. U vrsta grešaka nastaje kad su klasifikacijske grupe suviše nehomogene
doslednoj klasifikaciji se sve klasifikacijske grupe na svim i usled toga ostaju prikrivene neke znaĉajnije razlike meĊu pojavama,
stupnjevima stvaraju na osnovu istog kriterija deobe, koji se obiĉno pa se odreĊene pojave i odnosi ne mogu dovoljno ĉisto prouĉavati.
naziva fundamentum ili principium divisionis. Ako se Druga vrsta
500 501
grešaka sastoji se u preteranom formalistiĉkom cepkanju nekih celovitih tinje i biljke razvrstavaju, na primer, na šumske insekte, na ptice koje ţive u
iskustvenih pojava, usled ĉega mogu ostati nezapaţene neke njihove moĉvarama, na tropske biljke i sliĉno. Ove klasifikacije imaju nesumnjivo
izrazito globalne karakteristike. izvesnu nauĉnu vrednost, naroĉito u ispitivanju rasprostranjenosti raznih
Navedeni logiĉki zahtevi, koji bi se mogli dalje razvijati, vaţe za sve pojava. Ali, one oĉigledno ne mogu da budu osnovne, fundamentalne
klasifikacije. Ali svaka klasifikacija ima i odreĊeniji cilj da na nekom klasifikacije, jer nisu izgraĊene na kriteriju s najširim sistematskim
podruĉju stvarnosti omogući dublje sagledanje postojećeg reda ili rezultata znaĉajem. Druge klasifikacije, koje se vrlo mnogo upotrebljavaju u pri-
nekog razvojnog procesa. U vezi s tim se postavljaju i teorijski zahtevi. Već menjenim naukama, izgraĊene su na pragmatiĉko-teleološkim kriterijima, tj.
je reĉeno da ima mnogo više izgleda da će neka klasifikacija moći da bude sa stanovišta neke specifiĉne korisnosti i praktiĉne upotrebljivosti odreĊenih
sredstvo za otkrivanje postojećih pravilnosti ako se zasniva na nekim pojava, pa se, na primer, biljke razvrstavaju na jestive, otrovne, lekovite,
znaĉajnim konstitutivnim osobinama odreĊenih pojava. Svaka pravilnost i ukrasne i si.; domaće ţivotinje na one koje sluţe za rad, za ishranu,
red na odreĊenom delu stvarnosti nastaju u postojećim deterministiĉkim odbranu, ukras i si. Moţe se analogno tome pretpostaviti da neko
strukturama i odnosima, ili su rezultat njihovog delovanja u prošlosti. Što ministarstvo spoljnih poslova klasifikuje druge drţave na prijateljske, nepri-
neka klasifikacija omogućuje prodor u dublje slojeve determinizma na jateljske i neutralne, i ne moţe se osporiti da ovakva klasifikacija moţe
odreĊenom podruĉja stvarnosti, to se pomoću nje mogu otkrivati trajniji i imati praktiĉnu vrednost. Ali obe navedene vrste klasifikacija se ne
opštiji odnosi. Zbog toga je osnovno epistemološko naĉelo izrade zasnivaju na bitnim genetiĉko-strukturalnim osobinama pojava; one ne ĉine
klasifikacija da kriteriji na kojima se one stvaraju pokazuju neku genetiĉku klasifikacijsku osnovu teorijskog sistema neke nauke, nego su stvorene sa
vezu meĊu pojavama, ili neku njihovu bitnu i trajnu strukturalnu osobinu. U mnogo ograniĉenij im ciljem i mogu se solidnije zasnovati ako postoje neke
idealnom sluĉaju isto-rijski zasnovane klasifikacije sjedinjuju oba ova osnovne, fundamentalne klasifikacije istih pojava. 1)
kriterija: genetiĉki kriterij nastajanja sa kriterijem bitnih aktualnih struk- Da bi se razumeo naĉin nastajanja i uloga klasifikacija u nauci
turalnih osobina. Ovakve klasifikacije se zasnivaju na nekim nauĉnim treba imati na umu da se iste pojave mogu klasifiko-vati na vrlo mnogo
saznanjima o tome kako aktualna struktura pojava, odnosno neka njihova razliĉitih naĉina, u zavisnosti od toga koje su njihove osobine i veze sa
bitna strukturalna osobina, proizilaze iz njihovog prethodnog razvoja. drugim pojavama u središtu inte-resovanja. Konkretne iskustvene pojave su
Klasifikacije zasnovane na gene-tiĉko-strukturalnim kriterijima se ponekad redovno sloţene, imaju razliĉite osobine i stoje u razliĉitim vezama sa
nazivaju prirodnim klasifikacijama. Ovakve klasifikacije se, po pravilu, drugim pojavama. Za pojedinu od tih veza relevantna je, ili je od odlu-
nalaze na višem nivou opštosti i sistematiĉnosti od klasifikacija koje se sluţe ĉujućeg znaĉaja samo neka njihova osobina. Kad se neka klasifikacija
nekim opisnim ili pragmatiĉko-teleološkim kriterijima. Ovo se moţe stvara da bi se pomoću nje utvrdilo postojanje i po-sledice neke specifiĉne
ilustrovati jednim primerom iz istorije nauke. Lineova klasifikacija stvorena veze izmeĊu klasifikovanih i nekih drugih pojava, klasifikacija se mora
pre teorije evolucije nije u klasifikovanju biljnih i ţivotinjskih vrsta mogla da zasnivati na onoj njihovoj
se zasniva na genetiĉkom kriteriju, već joj je preostajalo samo ispitivanje
njihovih aktualnih struktura, i stoga je prilikom klasifikovanja pojedinih po- ') U svakoj nauci koja prouĉava vrlo raznovrsne pojave, stvara- ' nje
java bilo teţe izbeći da se neke pojavne osobine smatraju njihovim bitnim sistematskih klasifikacija jeste jedan od najvaţnijih i istovremeno neobiĉno teških
strukturalnim karakteristikama. Kasnija klasifikacija biljnih i ţivotinjskih zadataka. Naĉelima klasifikacije bavi se posebna nauĉna disciplina, taksonomija. U
sociologiji je ovaj zadatak još uvek sasvim slabo rešen. Ne samo da ne postoji
vrsta mogla je, koristeći saznanja teorije evolucije, daleko više uzeti u obzir teorijski zasnovan jedinstven takso-nomski sistem za razvrstavanje društvenih
genetiĉki momenat. Ali, iako je upotreba genetiĉkih i strukturalnih kriterija pojava nego su ni klasifikacije pojava na uţim podruĉjima društvenog ţivota obiĉno
najvaţnije teorijsko naĉelo stvaranja klasifikacija, ove mogu nastajati i na nepotpune, • . .ê Postignuta šira saglasnost o njihovoj upotrebi. S obzirom na
drugim osnovama, radi nekih uţih i specifiĉnijih teorijskih ili praktiĉnih istoriĉnost društvenih pojava, razumljivo je da se sistematske klasifikacije mogu
stvarati jedino na uporedno-istorijskoj osnovi. Zbog toga, verovatno, postoji dublja
ciljeva. Jedan primer ove vrste su klasifikacije na osnovu ekoloških kriterija, veza izmeĊu zapostavljanja uporednih istraţivanja i nedovoljnih nastojanja da se na
tj. uzimanja u obzir ekoloških uslova u kojima se javljaju odreĊene pojave. U sistematski naĉin rešava takso-nomski problem. Ne treba zaboraviti da su biološke
biologiji postoje razne ekološke klasifikacije u kojima se ţivo- klasifikacije takoĊe nastale uporeĊnim putem. (Sire o naĉelima taksomanije vid. G.
G. Simpson, Principles of Animal Taxonomy, Columbia University Press, New
York 1961.)
502 503
osobini koja je u toj vezi najvaţnija. Ali ta osobina ne mora imati
isti znaĉaj u drugim vezama iste vrste pojava. Stoga su za razne bine uzimati kao osnova za stvaranje specijalnih klasifikacija, što
istraţivaĉke ciljeve potrebne razliĉite klasifikacije. Pri tom se ne pokazuje da se i ovde polazi od konkretnog istraţivaĉkog problema i
ispušta iz vida da su bitne strukturalne osobine odreĊenih pojava poznavanja prirode odreĊenih iskustvenih odnosa. Pri tom,
redovno relevantne za najveći broj njihovih veza meĊutim, ne treba zaboraviti da je nauka izrazito siste-motvorna
s drugim pojavama. delatnost i da ona nastoji stvoriti sve šire jedinstvene teorijsko-
Ovi stavovi se mogu ilustrovati na primeru klasifikacije sistematske okvire za objašnjavanje što većeg broja posebnih pojava
zanimanja, koje je izrazito sloţena društvena pojava koja deluje kao i problema. U taksonomiji se ova osobina nauke ispoljava kao
vrlo aktivan ĉinilac u mnogobrojnim vezama sa drugim pojavama. nastojanje da se stvore što šire upotrebljive osnovne klasifikacije
Zbog toga su u nauci potrebne razliĉite klasifikacije zanimanja. Neke zasnovane na najhitnijim osobinama odreĊenih pojava.
od njih uzimaju u obzir prvenstveno funkcionalni sadrţaj zanimanja, Elementarne klasifikacije i kompleksne tipologije. U
ne vodeći pri tom raĉuna o struĉnosti pojedinih vrsta zanimanja koja mnogim udţbenicima logike naĉela klasifikovanja iskustvenih
pripadaju istom funkcionalnom tipu, jer struĉnost u nekim pojava se ne razmatraju dovoljno svestrano, jer se uzimaju u obzir
ispitivanjima nema veću vaţnost. Na primer, kad se ispituju uzroci uglavnom osobine tzv. elementarnih klasifikacija. Ove su izrazito
profesionalnih oboljenje ili neke druge osobine lica odreĊenih analitiĉkog karaktera i zasnivaju se na jednoj osobini ili obeleţju
zanimanja, a koje proizilaze iz njihovog funkcionalnog sadrţaja, klasifikovanih pojava. Ponekad se ĉak eksplicitno postavlja zahtev
potrebno je, pre svega, znati u ĉemu se sastoji funkcionalna delatnost da osnova klasifikacije mora da bude samo jedna osobina. Ova
pojedinih zanimanja i u kakvim se uslovima ona obavljaju. Ako se, shvatanja nisu u skladu s nauĉnim iskustvom, naroĉito s iskustvom i
meĊutim, prouĉava kako se u društvenoj strukturi obrazuju razni potrebama društvenih nauka. Elementarne jednodimenzionalne
društveni slojevi, funkcionalni sadrţaj zanimanja postaje manje klasifikacije su, naime, ĉesto suviše apstraktno-analitiĉke i
vaţan, a raste znaĉaj njihovih drugih osobina, kao što je njihov nedovoljne za razvrstavanje kompleksnih pojava, kao i za
struĉni nivo, karakter proizvodnog odnosa, veliĉina dohotka i si., jer prouĉavanje raznih sloţenih iskustvenih odnosa. Tek ukrštanjem više
ovi ĉinioci više od funkcionalnog sadrţaja zanimanja odreĊuju razliĉitih obeleţja odreĊenih pojava mogu se stvoriti klasifikacije
društvenu pripadnost pojedinih ljudi. Pojedini slojevi radništva koje omogućuje dublje nauĉno prouĉavanje raznih kompleksnih
stvaraju se prvenstveno na bazi razliĉitog struĉnog nivoa, jer je s tim pojava i procesa. Usled toga se, pored elementarnih
obiĉno povezano razliĉito obrazovanje, razliĉito proizvodno iskustvo, jednodimenzionalnih klasifikacija, vrlo ĉesto stvaraju i tzv.
razliĉit dohodak, a s tim u vezi i razliĉit društveni ugled i ţivotni stil. kompleksne tipologije, koje su, u stvari, višedimenzionalne
U detaljnim ispitivanjima društvene podele rada neophodno je da se klasifikacije. Tipologije nastaju na razne naĉine, ali najĉešće
vrlo konkretan funkcionalni karakter zanimanja poveţe sa nivoom ukrštanjem nekoliko elementarnih klasifikacija, i u svojim
struĉne spreme. Navedeni primer nije neki izuzetak, nego ilustracija jedinicama — tipovima — zdruţuju nekoliko osobina sloţenih
ĉeste potrebe da se sloţene pojave klasifikuju na više naĉina. Da bi se pojava.
to pokazalo, navešće se još jedan primer. Škole, kao obrazovne Izgleda da kompleksne tipologije imaju daleko veći znaĉaj u
ustanove i školska sprema pojedinaca mogu se razvrstati takoĊe na nauĉnom prouĉavanju društva nego u prouĉavanju raznih prirodnih
bar dva razliĉita naĉina, uzimajući, prvo, u obzir nivo školovanosti pojava, upravo zbog toga što su u društvu deterministiĉki spletovi i
(osnovni, srednji, viši i visoki), a, drugo, vrstu struĉne delatnosti za njihovi sastavni delovi mnogo sloţeniji. Priroda raznih vrsta
koiu odreĊene škole osposobljavaju. U ovom drugom sluĉaju opšta kompleksnih pojava i njihova uloga u sloţenim deterministiĉkim
kategorija „srednje škole" jeste sasvim nedovoljno odreĊena, jer je spletovima moţe se obiĉno sagledati i preciznije utvrditi ako se na
potrebna konkretni ja podela srednjih škola na gimnazije, tehniĉke, sintetiĉan naĉin uzme u obzir nekoliko njihovih meĊusobno
ekonomske, medicinske, škole za nastavni kadar, vojne, i si. Isto povezanih osobina. Upravo ovo se postiţe pomoću kompleksnih
vredi i za klasi-fikovanje individualne školske spreme. tipologija. Konkretnom zanimanju je mnogo bliţa tipologija koja
Prema tome, u zavisnosti od odreĊenih osobina sloţenih povezuje njegovu funkcionalnu sadrţinu sa struĉnom spremom i
pojava koje su od odluĉujućeg znaĉaja za uspostavljanje nekih dohotkom, a za izvesne potrebe i društvenim ugledom, nego niz
njihovih veza sa drugim pojavama moraju se razne njihove oso- elementarnih klasifikacija koje zanimanja razvrstavaju samo prema
jednom obeleţju. Naselja mnogo odreĊenije prikazuje kompleksna
tipologija koja se ne zasniva na samo jednoj njihovoj osobini, na pri-
504 505
mer broju stanovnika, nego pored toga uzima u obzir niz drugih na precizniji naĉin analizirati razni njihovi odnosi, nego što se moţe
elemenata, na primer strukturu podele rada i ulogu naselja u uţem ili pomoću ĉisto kvalitativnih klasifikacija. Merenje koje ne usavršava
širem geografskom prostoru. Na taj se naĉin u pojedinim grupama kvalitativne klasifikacije jeste ĉist formalizam; stvaranje takvog
naselja po veliĉini utvrĊuju njihovi konkretniji tipovi. Na primer, merila je nepotreban posao, a njegova upotreba moţe da bude ĉak i
meĊu naseljima srednje veliĉine mogu se nalaziti upravni, trgovaĉki i štetna jer stvara privid toboţnje egzaktnosti. Ako se epistemološka
prosvetni centri odreĊenih uţih re-jona, jednofunkcionalna uloga merenja u nauci shvati na ovaj naĉin, oĉigledno je da se ne radi
industrijska središta u kojima preo-vladava jedna grana industrije, ali ni o kakvom oboţavanju broja, ni o kakvoj „numerologiji" i
koja nemaju širih kulturnih i upravnih funkcija u svojoj neposrednoj „kvantofreniji", nego o objektivnoj oceni mogućnosti usavršavanja
okolini, zatim polu-samostalna predgraĊa velikih gradova. Isto tako, nauĉnog saznanja pomoću merenja. Jer, merenje je tamo gde je
klasifikacija koja treba da izraţava konkretne osobine najĉešćih izvodljivo jedno od najefikasnijih sredstava za preciziran je i
privrednih organizacija mora da se zasniva na nekoliko njihovih objektivizaciju nauĉnog saznanja. Pri tom, ne treba nikad
obeleţja, kao što su: funkcionalni tip, tj. grana delatnosti, veliĉina i kvantitativne podatke dobijene merenjem odvajati od kvalitativnog
svo--jinska osnova. Na taj se naĉin dolazi do raznih tipova privrednih prouĉavanja pojava.
organizacija, na primer: veliko metalno industrijsko preduzeće, Najopštije se pojam merenja moţe odrediti na sledeći naĉin:
krojaĉka zadruga, mali privatni poljoprivredni posed i si. Dakle, merenje je oznaĉavanje iskustvenih pojava (kompleksnih pojava,
tipologija koja zdruţuje više obeleţja moţe se mnogo više pribliţiti pojedinih njihovih osobina, odnosa ili procesa) pomoću brojĉanih
realnim kompleksnim pojavama, koje su upravo kao takve nosioci simbola koji se merenim pojavama pridaju na osnovu precizno
odreĊenih bitnih osobina i uticaja. Dalja karakterisitka većine nauĉnih utvrĊenih pravila. Pravila na osnovu kojih se raznim veliĉinama
tipologija jeste da se one dele na manji broj klasifikacijskih jedinica mernih pojava pridaju odgovarajući brojĉani simboli su vrlo razliĉita.
— tipova. Pojedine kombinacije razliĉitih obeleţja na kojima se Videće se da od toga zavise formalne i matema-tiĉko-statistiĉke
tipologija zasniva mogu se u stvarnosti iskljuĉivati. Na primer, u osobine pojedinih tipova merila. Ali, ta pravila u svakom sluĉaju
našoj zemlji nije mogućno privatno industrijsko preduzeće. U ovoj moraju biti jasna, što preciznija, strogo uniformna i u svojoj primeni
većoj zgusnutosti tipoloških klasifikacija se najbolje ogleda njihov što manje podloţna mogućnim iskrivljavanjima, pod pretpostavkom
sintetiĉki i uopštavajući karakter. Nauĉna vrednost tipologija zavisi da merilo upotrebljavaju struĉno osposobljena i savesna lica. I u
od toga da li one adekvatno odraţavaju sve postojeće nauĉno merenju se pojavljuje liĉna jed-naĉina lica koje ga upotrebljava, jer
iskustvene komplekse na nekom podruĉju. pojedinci prilikom upotrebe i najpreciznijih merila unose u proces
Izrada tipologija je znatno olakšana ako već postoje merenja elemenat subjektivnog. Ali, što je neko merilo preciznije,
elementarne klasifikacije za sve njihove dimenzije. U tom sluĉaju se moţe se taĉnije odrediti koliki je udeo subjektivnog u njegovoj
prilikom stvaranja tipologije moţe izvesti formalno ukrštanje tih primeni, a ovaj udeo je kod preciznijeg merila, ako njime rukuje
klasifikacija, da bi se utvrdile sve apstraktno mogućne kombinacije i struĉno osposobljeno i savesno lice, minimalan i ne utiĉe znaĉajnije
analizom tih apstraktnih mogućnosti ispitalo koje od njih realno na dobijene rezultate.
postoje, odnosno koje su teorijski zanimljive. Sistematski pregled Već iz ovih opštih stavova o merenju moţe se zakljuĉiti da je
apstraktnih mogućnosti smanjuje verovat-noću da će se prevideti pogrešno gledište koje je 20-tih godina bilo dosta popularno da je
neki realno postojeći tip klasifikovanih kompleksnih pojava. nauka merenja, tj. da se najvaţniji deo nauĉnog posla sastoji u
merenju. Nauĉna delatnost niti poĉinje niti se iscrpljuje merenjem,
upravo kao što se ne iscrpljuje ni klasifikovanjem pojava. Kao i
2. POJAM I FUNKCIJE MERENJA klasifikovanje, merenje je samo jedan deo nauĉno-istraţivaĉke
delatnosti koji ima svoje osobene zadatke, ali je najtešnje povezan s
Već je reĉeno da je svako merenje samo manje ili više nauĉno-istraţivaĉkom delatnošću, kao celi-nom. U tom sklopu
preciznija klasifikacija, i da je opravdano jedino ako se pomoću merenje ima tri epistemološke funkcije: (1) opisnu, (2) pojmovnu i
njega postiţe precizniji i objektivniji opis pojava i ako se mogu (3) analitiĉku. Iako su ove funkcije meĊusobno povezane, ipak ih je
korisno rašĉlaniti da bi se jasnije shvatio m'ihov epistemološki
smisao.
Opisna funkcija merenja. Precizan opis pojava i njihovih
meĊusobnih odnosa je preduslov za izvoĊenje taĉnih uopštavanja
506
507
i objašnjavanje nekih utvrĊenih odnosa. Povezivanje posma-tranja sa

merenjem omogućuje da se poveća preciznost i upore-divost oblika, koji se zasniva na nekim osnovnim strukturalnim i dina-
pojedinaĉnih podataka, a zatim i sintetiĉnijih oblika opisa koji se miĉkim odnosima u okviru zajednice. Kompleksniji opis lokalne
izgraĊuju na tim podacima. Usled toga što se merenjem povećava zajednice morao bi uzeti u obzir bar sledeće elemente: (1) prirodno i
preciznost i uporedivost opisa, u nauci postoji teţnja da iskustveni mehaniĉko kretanje stanovništva, osnovne demografske strukture, kao
podaci budu što ĉešće izraţeni u obliku vrednosti nekih standardnih i obrazovnu, profesionalnu, ekonomsku nacionalnu strukturu
merila. Ali opisna vrednost merenja je naroĉito velika u teorijskim stanovništva; (2) institucionalnu strukturu lokalne za-jedinice, tj.
naukama, zbog osobenog naĉina njihovog opisivanja iskustvenih razne ustanove i organizacije koje u njoj deluju i rezultate njihove
pojava. U opisnim naukama, u kojima preovladavaju klasifikacijski delatnosti; (3) odnose izmeĊu pojedinih kolektivnih delova strukture;
interesi i zadaci, opisuju se preteţno pojedine vrste pojava i opis se (4) podatke o stepenu moralne integracije zajednice; i (5) meĊusobne
kreće uglavnom na fenomenalnom nivou. U teorijski razvijenim odnose lokalne zajednice i njene uţe i šire društvene sredine odnosno
naukama, teţište istraţivanja se pomera ka otkrivanju i objašnjavanju okoline. Ako se većina elemenata, koji treba da sluţe za kompleksan
iskustvenih odnosa meĊu pojavama i opisivanje stoga dobij a opis lokalne zajednice, moţe izraziti u merljivim veliĉinama, opis se
naglašen rela-cioni karakter. Teorijsku nauku ne interesuju izolovane moţe pretvoriti u strukturalno-dinamiĉki model u kome se mogu ispi-
osobine pojedinih vrsta pojava. Pojedine osobine pojava su samo tivati razni aktualni strukturalni odnosi izmeĊu pojedinih njenih
sredstvo da bi se utvrdili neki njihovi meĊusobni odnosi. Ispitivanje i delova i delatnosti i kako promene što poĉinju na jednom podruĉju
objašnjavanje odnosa izmeĊu iskustvenih pojava je glavni zadatak društvenog ţivota zajednice utiĉu tokom vremena na njene ostale
teorijskih istraţivanja, bilo da se ispituju (1) strukturalni odnosi delatnosti i delove. Naravno, u ovakvom opisu kvantitativni elementi
izmeĊu raznih osobina sloţenih pojava, (2) neki odnosi izmeĊu se prepliću sa kvalitativnim. Kvalitativni elementi ĉesto odreĊuju
relativno nezavisnih pojava ili (3) sistem odnosa na nekom uţem ili osnovni okvir u kome se kreće opis pojedinih delatnosti i odnosa u
širem podruĉiu stvarnosti. Ali u sva tri sluĉaja opis polazi od zajednici. Podaci o njenoj društvenoj organizaciji odnose se na
analitiĉkog rašĉlanjavanja sloţenih iskustvenih kompleksa, sa ciljem kvalitativno odreĊene tipove društvenih ustanova i organizacija
da se u njima otkriju neke osnovne komponente i njihovi meĊusobni (politiĉke, upravne, privredne, prosvetne, zdravstvene, zabavne itd.).
odnosi. Ovo, naravno, ne znaĉi da neke od tih komponenti ne mogu Kvantitativni podaci o raznim procesima nastaju takoĊe
da budu i same sloţene od više elementarnih osobina. Što se za više prebrojavanjem nekih izrazito kvalitativnih pojava, kao što su, na
komponenti ispitivanih iskustvenih kompleksa mogu izgraditi primer: roĊenja, smrtni sluĉajevi, doseljenja, odseljenja, razne
standardizovana merila. ispitivanje njihovih raznih odnosa moţe da kolektivne manifestacije u ţivotu zajednice, kvalitativno razliĉiti
bude preciznije. U teţnji da otkrije neke stalne opšte odnose teorijska oblici kršenja normi (pravnih i moralnih) kojima je regulisan ţivot
nauka se sluţi apstrakt-no-analitiĉkim postupcima,-i u svom zajednice, itd. Isticanje vaţnosti merenja kao sredstva za opisivanje
opisivanju pojava udaljuje se od neposredne opaţaj ne konkretnosti a društvenih pojava ne znaĉi, prema tome, da se potcenjuju kvalitativni
usredsreĊuje se na neke osnovne poznate ili pretpostavljene — elementi opisa. Ali slabost mnogih opisnih radova sastoji se upravo u
iskustvene ĉinioce, njihove meĊusobne odnose i dejstva na ostale tome što im nedostaju precizni kvantitativni podaci o uĉestalosti
pojave. Ako se raspolaţe merilima za ove bitne iskustvene ĉinioce i raznih pojava. Mnogobrojne teorijske analize su mogućne i bez siste-
razliĉite odnose izmeĊu njih i drugih pojava, ispitivanje raznih odnosa matskih i taĉnih podataka o uĉestalosti pojedinih pojava. I na manjem
meĊu pojavama je znatno olakšano. Teorijski opis pojava je, dakle, broju sluĉajeva moţe se stvarati tipološka klasifikacija postojećih
nuţno selektivan, i „potpuna" pojavna konkretnost opisa nema oblika neke pojave i mogu graditi hipoteze o nekim niihovim
samostalan znaĉaj. Pojavna konkretnost opisa je korisna samo u onoj meĊusobnim odnosima i uzrocima. Ali ovo nije dovoljno za potpun
meri u kojoj sluţi kao iskustvena graĊa za analitiĉki opis i za opis, nego moţe da bude samo njegov polazni pojmovno-hipotetiĉki
proveravanje raznih teorijskih zakljuĉaka. Merenje predstavlja okvir. Da bi opis bio potpun i precizan uĉestalost pojedinih vrsta
formalizaciju ove nuţne selektivnosti nauĉnog opisa u teorijskim pojava mora biti kvantitativno izraţena, tj. izmerena; na primer,
naukama, koja treba da osigura što veću uporedivost podataka. tipološka analiza oblika odstupanja od društvenih normi mora biti
. Radi ilustracije iznosi se skica modela za opisivanje lokalne potkrepljena podacima o broju pojedinih tipova odstupanja. Bez
zajednice, tj. jednog izrazito kompleksnog društvenog preciznih kvantitativnih podataka, opis se pribliţava nekontrolisanom
liĉnom utisku istraţivaĉa. Ovaj je ipak prinuĊen da iznosi razne
prividne kvanti-
508 509
došlo do izraţaja u operacionalizmu. Operacionalisti su mnogo uĉinili

tativne i kvazi-statistiĉke tvrdnje, na primer da se mnogo sveta u u pogledu razvijanja tehnike merenja, ali su krivi i za mnogobrojna
naselje doselilo sa svih strana, da su stambene prilike teške, ali da se lutanja. Naglašavajući da merenje ĉini nauĉne pojmove objektivnijim
poboljšavaju, da plodnost stanovništva opada, itd. ĉita^ lac ovakvih ijpreciznijim jer ih na jednoznaĉajniji naĉin povezuje sa iskustvom,
opisa ne moţe da utvrdi ni koliko istraţivaĉevi utisci verno operacionalisti su izgubili iz vida da se iskustveni sadrţaj nekog
odraţavaju stvarno stanje, ni koliko se u njegovim tvrdnjama mesa pojma ne odreĊuje samo njegovim preciznim povezivanjem sa
opis ĉinjeniĉkog stanja s njegovim shvatanjima o tome šta bi trebalo iskustvenim pojavama. Nauĉni pojmovi obiĉno ne nastaju izolovano,
da bude. Jer, recimo, neko moţe da smatra da je plodnost nego u nekoj široj teorijskoj zamisli ili teorijskom sistemu. U toj široj
stanovništva u lokalnoj zajednici niska zato što ne odgovara misaonoj celini pojam dobija odreĊeno znaĉenje i smisao, a njegova
njegovim shvatanjima o optimalnom tempu prirodnog priraštaja, a da nauĉna vrednost i plodnost sastoje se prvenstveno" u tome koliko se
ta njegova shvatanja nemaju opštiju i objektivniju podlogu. Još manje on u široj teorijskoj zamisli ili sistemu moţe upotrebi ti za ispitivanje
se na osnovu impresionistiĉkih opisa mogu sistematski proveravati i razliĉitih nauĉno znaĉajnih iskustvenih odnosa. Odvojen od neke šire
"dokazati neki opštiji stavovi. Dakle, opisna funkcija merenja sastoji teorijske zamisli ili teorijskog sistema nauke, pojam nema veću
se u omogućavanju preciznijeg opisa sloţenih pojava i raznih odnosa nauĉnu vrednost, ma koliko bio precizan. Smisao nekog nauĉnog
izmeĊu razliĉitih vrsta pojava, kad god opis mora da sadrţi neke pojma postaje jasan kad se, pored njegovog neposrednog iskustvenog
koliĉinske odredbe. sadrţaja, poznaju njegove veze sa ostalim pojmovima u odreĊenoj
Pojmovna funkcija merenja i operacionalizam. Ako se nauci.
zanemari naĉelni stav da li je merenje društvenih pojava uopšte Operacionalisti su sasvim potcenili uticaj širih teorijskih
mogućno i nauĉno korisno, verovatno da ni o jednom episte- momenata i potreba na nastajanje znaĉenja pojedinog pojma, i
mološkom svojstvu merenja nije bilo više spora i jednostranijih njegovo znaĉenje izjednaĉili sa postupcima operacionalizacije. Zbog
shvatanja nego o njegovoj pojmovnoj funkciji. Ovo je, na prvi toga su oni mogli smatrati da su izradom merila za neki pojam rešeni
pogled, tim neobiĉni]e jer se gotovo svi slaţu da se ova funkcija svi problemi njegovog stvarnog znaĉenja. Evo šta je o tome tridesetih
merenja sastoji u tome što je teorijski adekvatno,i pouzdano merilo godina pisao Landberg (Lundberg), jedan od najpoznatijih
preciznija a eventualno i idealna operacionalna definicija odreĊenog predstavnika operacionalizma u sociologiji: „Nijedna glupost nije u
pojma. Ranije je pokazano da operacionalne definicije sluţe za sociologiji više rasprostranjena od primedbe da moramo, da bismo
metodiĉnije povezivanje pojmovnog aparata nauke sa iskustvom. Ovo mogli meriti, najpre definisati, opisati ili „znati" šta merimo. Ova
je od izuzetnog znaĉaja za usavršavanje nauĉnog jezika koje ne zavisi tvrdnja se obiĉno smatra oĉiglednom ĉinjenicom koju ne treba
samo od pravilnog rešavanja semantiĉkih i sintaksiĉkih problema, ispitivati. Izgleda da se gubi iz vida da je merenje jedan naĉin
nego i od povećanja operativno-tehniĉkih mogućnosti da se u nauci definisanja, opisivanja i saznavanja".2) Pošto je merilo shvaćeno kao
doĊe do preciznih podataka o odreĊenim iskustvenim sadrţajima. najbolja, pa ĉak i jedina definicija predmeta merenja, Landberg i
Logiĉko-semantiĉka analiza moţe ukazati na mnoge logiĉke ostali operacio^ n-alisti su smatrali da je besmisleno pitati šta se
nedostatke nauĉnog jezika, štetne uticaje vansaznajnih momenata, nekim merilom meri i u kakvom odnosu rezultati toga merenja stoje
predloţiti bolja rešenja raznih terminoloških teškoća, ali iskustvena sa drugim nauĉnim saznanjima o odreĊenim pojavama. Vrlo ĉesto se,
preciznost nauĉnog jezika odluĉujuće zavisi od naĉina na koji se u na primer, govorilo da je inteligencija ono što meri neki test za njeno
nauĉnim istraţivanjima uspostavlja odnos prema odreĊenim ispitivanje. Smatralo se da nema potrebe za nekom širom definicijom
pojavama u stvarnosti. Znaĉaj pojmovne funkcije merenja sastoji se u inteligencije. Isto tako se govorilo da je društveni poloţaj ono što
stvaranju tehniĉkih mogućnosti preciznijeg povezivanja nauĉnih meri neka lestvica izgraĊena u tu svrhu. Ovi primeri govore da su
pojmova sa stvarnošću. postojala mišljenja, koja ni danas nisu sasvim išĉezla, da je mogućno
U ovom se uglavnom slaţu svi epistemolozi koji pozitivno izraditi nauĉno upotrebljivo merilo bez prethodne teorijske analize
ocenjuju nauĉni znaĉaj merila. Nesporazumi se odnose na shvatanje predmeta merenja.
na koji naĉin merenje ostvaruje svoju pojmovnu funkciju. Ima,
naime, pokušaja da se ta funkcija izdvoji iz celine nauĉno-
istraţivaĉke delatnosti, i da se, ovako izdvojena, znatno preceni, .. , e) G. Lundberg, Foundations of Sociologv, Macmillan, New York, 1939.
ponekad toliko da se nauka gotovo izjednaĉi s mere-njem. Ovo
precenjivanje pojmovne funkcije merenja je najviše
510 511
razvijanje novih, teorijski plodnih pojmova. Svaki takav pojam jeste
Ipak nije naroĉito teško dokazati da je operacionalistiĉko shvatanje izraz jednog više ili manje novog naĉina gledanja na neke iskustvene
pojmovne iunkcije merenja pogrešno.3) Na primer, i pored pojaveî njihove iskustvene cdnose. On nastaje u sukobu novog
mnogobrojnih pokušaja da se meri inteligencija, još uvek su nerešena iskustva sa ranijim teorijskim saznanjima i pretpostavkama. Tek
mnoga bitna pitanja njenog definisanja i merenja. Jedno od tih pitanja pošto je stvaralaĉki rad na odreĊivanju osnovnog sadrţaja nekog
jeste kako prilikom merenja eliminisati uticaj ranije steĉenog znanja i novog pojma završen, dolazi u prvi plan usavršavanje pravila
iskustva. Ako se inteligencija definiše kao sposobnost snalaţenja u korespondencije, operacionaiisanje pojma, eventualno stvaranjem
novim situacijama, nesumnjivo je da je obim iskustva i steĉenih jednog novog merila. Ovo, naravno, ne znaĉi da se potcenjuje uloga
znanja, koja se mogu upotrebiti u nekoj novoj situaciji, takoĊe jedan merenja i njegov uticaj na teorijska shvatanja o odreĊenim pojavama
od ĉinilaca koji utiĉu na pronalaţenje adekvatnog rešenja. Pored toga, i na promenu teorijskih definicija pojmova. Primenom preciznijeg
prilikom primene testova inteligencije, naroĉito testova verbalnog merenja sadrţaj odreĊenog pojma postaje iskustveno odreĊeniji;
karaktera, javlja se i jedna druga teškoća. Jezik koji se u njima upo- mogu se jasnije uoĉiti iskustveni stupnjevi u kojima se javljaju
trebljava, i pojedini upotrebljeni pojmovi, ne moraju biti podjednako pojave na koje se pojam odnosi; egzaktnije se mogu ispitivati razni
pristupaĉni licima razliĉitog obrazovanja, kao i licima odraslim u odnosi pojava na koje se pojam odnosi; ukratko, dolazi do novih i
razliĉitim društvenim sredinama, pa je i ovu okolnost teško eliminisati preciznijih iskustvenih saznanja koja lako mogu dovesti u pitanje
iz nekih merenja inteligencije kao specifiĉne, iako po definiciji vrlo opravdanost ranijih teorijskih definicija odreĊenog pojma.
opšte psihiĉke sposobnosti. Nadalje, prilikom ispitivanja inteligencije Polazeći od iznetih shvatanja uloge merenja u odreĊivanju
postavlja se pitanje o njenom odnosu prema stvaralaštvu. Poznato je sadrţaja nauĉnih pojmova, operacionalizam je prirodno naglasio
da ima vanredno bistrih ljudi, koji iz raznih razloga nemaju preteţno tehniĉku stranu merenja, a zapostavio ispitivanje njegove
stvaralaĉkih sposobnosti. Pojam inteligencije ostaje vrlo neodreĊen teorijske adekvatnosti i nauĉno sistematske znaĉajnosti. Ovo, moţda,
ako se ne razmatra u vezi s ostalim ĉovekovim psihiĉkim u odreĊenom momentu nije bilo loše jer je uticalo na podizanje
sposobnostima. Ako se, pak, inteligencija, ili predmet nekog drugog tehniĉke kulture sociologa i nauĉnika iz drugih društvenih nauka, ali
merenja, analizira i definiše na teorijski zadovoljavajući naĉin, je svoĊenje problema merenja na tehniĉku stranu prouzrokovalo i
stvaraju se mnogo povoljniji uslovi za izradu merila, kao i za mnoge naivnosti i nepotrebna lutanja. Epistemološka osnova svih
ispitivanje njegove teorijske adekvatnosti i nauĉne upotrebljivosti. jednostranosti opera-cionalizma jeste izrazito empiristiĉko shvatanje
Traţenje bilo kakvog kriterija adekvatnosti merenja znaĉi napuštanje nauke. Evo kako Landberg izraţava i dovodi do apsurda empiristiĉko
opera-cionalistiĉkog stanovišta da je predmet merenja onojštg_merilo shvatanje nauke: „Ukoliko nauka napreduje nalazimo sve manje i
meri, tj. da se on moţe odrediti jedino strukturom samog merila. manje interesovanja za pitanja, kao na primer „što" je elektricitet.
Nastanak nauĉnih pojmova i odgovarajućih merila upravo je Izuzev nekih filozofa, dece i drugih više ili manje semantiĉki
suprotan operacionalistiĉkim shvatanjima. Ne polazi se u stvaranju poremećenih lica (s nauĉnog gledišta), većina ljudi nalazi da je
nauĉnih pojmova od gotovih merila, nego se me-rilo izgraĊuje za dovoljno da se elektricitet definiše pomoću onog što on ĉini. On je
odreĊen pojam na osnovu shvatanja odnosa izmeĊu tog pojma ono što u izvesnim uslovima ubija ljude, ĉini da vozovi idu, ševa u
iskustvnih ĉinjenica i drugih nauĉnih pojmova. Merilo, kao i svaka oblacima, osvetljava svetiljke, ĉini da se kazaljka voltometra kreće
operacionalna definicija, sluţi za usavršavanje pravila do izvesne brojke itd."4) Kad bi nauka samo na ovaj pojavni naĉin
korespondencije. Ova pravila ne utvrĊuju sadrţaj pojma, nego ga odreĊivala svoje pojmove i iskustvene pojave, ona nikad ne bi uspela
samo preciznije povezuju sa podacima o stvarnostima. MeĊutim, da stvori tako apstraktan pojam kao što je elektricitet. Treba se
stvaranje nauĉnih pojmova se ni izdaleka ne iscrpljuje usavršavanjem znatno udaljiti od neposredne pojavne ravni da bi se došlo do ideje
pravila korespondencije. Najveću meru stvaralaĉke sposobnosti da je ono što ševa u oblacima i ono što pokreće vozove ista prirodna
zahteva upravo pronalaţenje i 3) Najiscrpnija kritiĉka studija o pojava. Ovo se, ostajući na opaţajnom planu i zadrţavajući se na
operacionalizmu, kao epistemološkom stanovištu, jeste knjiga A. G. Benjamin, ispitivanju posledica raznih pojavnih oblika elektriciteta, nikad ne bi
Operationism, Ch. Thomas, Springfeld, 111., 1955; vid. i C. G. Hempel, moglo zakljuĉiti. Da bi se iz niza raznovrsnih pojavnih oblika mogle
Fundamentals of Concept Formation in Empirical Science, International 4
Enc^clopedio of Vnified Science, vol. II, N° 7, Universitv of Chicago Press, Chicago, ) G. Lundberg, op. cit., p. 62.
1956, p. 39-50.
512
513
izvesti neke njihove zajedniĉke osobine neophodne su, prema tome, štvenih pojava mogu se takoĊe upotrebiti neka osnovna merenja.
izvesne dublje pretpostavke o prirodi pojava. Te pretpostavke su srţ Primeri osnovnih merenja: merenje veliĉine raznih društvenih
definicija teorijskih pojmova. oblika brojem njihovih ĉlanova; merenje dohotka nekom novĉanom
Analitička funkcija merenja. Ukoliko se prilikom pri- jedinicom, merenje trajanja odreĊenog društvenog procesa u
kupljanja izvornih obaveštenja i izdvajanja izvornih podataka jedinicama vremena; razna antropometrijska merenja visine, teţine,
upotrebljavaju precizniji postupci, mogu se u kasnijoj analizi obima pojedinih delova tela, itd.
podataka upotrebiti jaĉa matematiĉko-statistiĉka sredstva. U svakom Pomoću osnovnih neposrednih merenja moţe se obiĉno
savremenom udţbeniku statistike se uz prikaz matematiĉkih osobina postići vrlo velik stupanj preciznosti. Ta merila imaju prirodnu nultu
nekog statistiĉkog postupka objašnjava na kakve se on izvorne taĉku, tj. taĉku u kojoj merena pojava išĉezava, odnosno uopšte ne
podatke moţe primeniti. Sasvim je razumljivo da sredstva postoji. Osnovno u njihovoj primeni jeste da se postigne dogovor o
matematiĉko-statistiĉke analize ne mogu iz podataka izvući više standardnoj jedinici merenja. Ali ĉak ni to nije presudno, jer ako su
obaveštenja, nego što je prilikom stvaranja podataka u njih uneto. standardne jedinice u raznim mernim sistemima precizno odreĊene,
Ako se u analizi primenjuju neadekvatna matematiĉko-statistiĉka vrednosti dobijene jednim naĉinom merenja mogu se pretvoriti u
sredstva, kojima ne odgovara nivo preciznosti podataka, stvara se adekvatne vrednosti nekog drugog naĉina merenja. Najvaţnije je da
samo privid veće egzaktnosti. Ako se izvorni podaci stvaraju pomoću se izabrana standardna jedinica moţe kroz vreme odrţavati u
preciznijih merenja, mogu se primenom jaĉih matematiĉko- nepromenjenom stanju. Ovo ponekad nije lako postići. Kao primer
analitiĉkih postupaka preciznije ispitati razni iskustveni odnosi. U osnovnog merenja pome-nuto je merenje dohotka pomoću novca.
tome se sastoji analitiĉka funkcija merenja. Lako je shvatiti da je glavna teškoća ovog merenja stvaranje
jedinstvene jedinice merenja koja bi imala istu vrednost u raznim
vremenskim periodima, ĉak i ako se ta jedinica izraţava u odreĊenoj
3. VRSTE MERENJA koliĉini zlata, jer se i vrednost zlata menja u toku vremena. Zbog
toga preti opasnost da se ne upotrebljava standard koji nije istovetan
u razliĉitim situacijama, jer nema stabilnu jedinicu. Da bi se ovo
izbeglo, potrebna su komplikovana prouĉavanja radi svoĊenja na
Mnogi nesporazumi o epistemološkoj vrednosti merenja zajedniĉki imenitelj nominalnih vrednosti novca u razliĉitim
uopšte, ili o mogućnosti merenja na nekom uţem podruĉju nastaju periodima i stvaranja relativno istovetnog standarda za merenje
zbog toga što se merenje poistovećuje s nekom svojom vrstom, dohotka ili nekih drugih ekonomskih pojava u razliĉitim periodima.
obiĉno sa merenjem s najpreciznijim posmatraĉkim svojstvima i U svim naukama postoji relativno mali broj osnovnih
najvećim analitiĉkim mogućnostima. U stvari se pojedine vrste merenja. ali se ona vrlo široko upotrebljavaju u izradi izvedenih
merenja meĊusobno znatno razlikuju. Pošto se apstra-huje razlika u merila. Na primer, u većini demografskih merenja upotrebljava se
sadrţaju pojedinih merenja, merila se obiĉno klasifikuju prema kao osnova ukupno stanovništvo, odnosno stanovništvo nekog uţeg
sledećim kriterijima: (1) po naĉinu kako se merenje izvodi, a s tog dela društva koje je dobijeno osnovnim merenjem, u stvari
stanovišta se merenja dele na osnovna i izvedena; (2) po formalnim prebrojavanjem. Vrednost osnovnih merenja se, meĊutim, u epi-
karakteristikama svojih lestvica, tj. kakve razlike lestvice utvrĊuju stemologiji ĉesto precenjivala. Smatralo se da su izvedena merila
meĊu merenim pojavama, da li samo razlike u redosledu ili u nuţno manje pouzdana i precizna, što ne mora da bude taĉno. Neke
apsolutnim veliĉinama; i (3) prema kompleksnosti merenja, tj. da li su pojave se mogu meriti preciznije na izveden nego na neposredan ili
merila prosta ili sloţena. osnovni naĉin. A posebno je vaţno da se one mogu meriti na
Osnovna i izvedena merenja. Prema naĉinu svoga izvoĊenja posredan naĉin i u uslovima u kojima je osnovno meriloûopšte
merenja se dele na osnovna i izvedena. U osnovnim mere-njima neizvodljivo. Na primer, astronomske udaljenosti se uopšte ne mogu
metriĉki standard i jedinica merenja su istog kvaliteta kao i predmet meriti na osnovni naĉin, nego samo pomoću izvedenih merenja.
merenja, pa se merenje izvodi neposredno. Evo nekoliko primera: (a) Duţina se moţe meriti na razne naĉine: trigonometrijski, pomoću
duţina, kad se meri pomoću metra; (b) merenje mase ili teţine radara, zvuka se izvedenim putem mogu dobiti brţe isto toliko
pomoću teţine nekog utvrĊenog metriĉkog standarda; (c) merenje precizni, pa ĉak i precizniji, podaci nego ako se ona meri
vremena pomoću nekog utvrĊenog vremenskog intervala, koji je neposredno. Veliki znaĉaj osnovnih me-
obiĉno izgraĊen na osnovu nekih astronomskih cikliĉnih ponavljanja. 33 Sociološki metod
I u prouĉavanju dru-
514 515
pomeranja na duţa nego na kraća odstojanja.6) Postoje i drugi naĉini
renja sastoji se u tome što ona sluţe kao osnova mnogih izvedenih merenja 7 društvene udaljenosti, koji polaze od raznih psiholoških
merenja i kao kriterij za proveravanje njihove taĉnosti. Izvedenih stavova. ) Taĉnost i preciznost merila ove vrste zavisi od ĉvrstine i
stabilnosti uzroĉno-funkcionalnih veza izmeĊu predmeta merenja i
merenja ima mnogo više nego osnovnih, a u njih se ubrajaju sva pojava koje se neposredno mere.
merenja u kojima se metriĉki standard i predmet merenja razlikuju, pa U merenju prirodnih pojava, merila na osnovu zakona imaju
se merenje izvodi posredno i o predmetu merenja se zakljuĉuje na širi domen upotrebe nego u društvu u kome je deterministiĉka
osnovu nekih drugih pojava. Prema naĉinu svoga izvoĊenja ova konstelacija sloţenija i izloţena mnogo većim istorij-skim
merenja se dele na dve osnovne vrste: (a) merenja koja se izvode na promenama. Zbog toga je u prouĉavanju društva teţe izgraditi
osnovu nekog zakona, tj. stabilne uzroĉno-funkcionalne veze izmeĊu jednostavna i široko primenjiva merila na osnovu zakona. Sem toga,
predmeta merenja i pojava pomoću kojih se merenje izvodi; i (b) pošto su u društvu deterministiĉki odnosi sloţeni i mnogostrani,
merenja koja se izvode na osnovu dogovora.5) teško je naći proste uniformne uzroĉno-funkcionalne veze meĊu
Merenja na osnovu zakona se zasnivaju na nekom utvrĊenom pojavama. Merila se, stoga, moraiu zasnivati na većem broju
zakonskom odnosu izmeĊu predmeta merenja i neke druge pojave (ili elemenata i njihovi rezultati izraţavaju samo odreĊen odnos
više njih) za koje već postoje standardizovana merila. Preciznost verovatnoće, koji se retko kada pribliţava potpunoj izvesnosti. Sve
ovih merila zavisi (1) od stabilnosti zakonske veze, i (2) od toga da li to oteţava stvaranje šire primenjivih socioloških merila na osnovu
se ona moţe izraziti u obliku precizne matematiĉke funkcije. zakona.
Najpoznatiji primer ovakvog merenja jeste merenje toplote pomoću Merila na osnovu dogovora ili konvencije izraţavaju
termometra. Merenje se izvodi na osnovu zakona o rastezanju ţive matematiĉki odnos izmeĊu predmeta merenja i jedne ili više vrsta
pod uticajem toplote, a neposredno se meri duţina ţivinog stupca. drugih merljivih pojava. U ovu grupu spadaju, na primer, razna
Ali, pošto je poznata zakonska veza izmeĊu rastezanja ţive i toplote, merila na osnovu koliĉnika, koja pokazuju kolika je relativna
na osnovu duţine ţivinog stupca mogu se donositi taĉni zakljuĉci o uĉestalost odreĊene vrste pojava u nekoj društvenoj sredini. Većina
toploti. U sociologiji i drugim društvenim naukama postoje takoĊe demografskih stopa spada u ovu vrstu merenja. Na primer, stopa
mnogobrojna merenja koja se zasnivaju na ovom naĉelu. Kad se, na nataliteta pokazuje koliko se dece raĊa u nekoj društvenoj sredini u
primer, društveni poloţaj pojedinaca meri pomoću vrste i ugleda toku jedne godine na hiljadu njenih stanovnika. IzmeĊu sastavnih
njihovih zanimanja, visine dohotka, stepena obrazovanja, o predmetu delova merila — broja roĊenih i ukupnog stanovništva — ne postoji
merenja (društvenom poloţaju) se zakliuĉuje posredno na osnovu neki stalan uzroĉno-funkcionalni odnos. Ali merila ove vrste su vrlo
pretpostavki o postojanju uzroĉno-funkcionalnih veza izmeĊu njega i široko primen-Ijiva i korisna jer omogućuju precizna poreĊenja
pojava koje se neposredno mere. Na istom osnovnom naĉelu se relativne uĉestalosti odreĊenih pojava u raznim društvenim
zasnivaju i mnoga druga merenja, na primer, kad se opšti nivo ţivota sredinama.
meri proseĉnim trajanjem ljudskog veka i smrtnošću odojĉadi, ili kad Drugu vrstu merila po dogovoru ĉine merenja izvedena na
se stepen društvene integracije neke zajednice meri pomoću osnovu podataka o unutrašnjoj strukturi nekih pojava. Razna
uĉestalosti i rasprostranjenosti raznih oblika kriminala i drugih sociometrijska merila su primer ovakvih merenja. Ona se zasnivaju
društveno-patoloških pojava. Jedan primer merenja ove vrste u na podacima o izborima koje su prema raznim kriterijima izvršili
sociologiji u kojoj je pretpostavljena zakonska veza jasno ĉlanovi ispitivanih grupa. Na osnovu ukupnog broja izbora, broja
eksplicirana jeste merenje društvene udaljenosti izmeĊu pojedinih uzajamno uzvraćenih i neuzvraćenih izbora, broja x pojedinaca koji su
delova društvene strukture na osnovu uĉestalosti unutar generacijskih izrazito natproseĉno birani i onih koje niko nije birao, itd., razna
i meĊugeneracijskih pomeranja izmeĊu tih delova. Merilo se zasniva sociometrijska merila pokazuju strukturu
na sledećim pretpostavkama: (1) da što je udaljenost izmeĊu
pojedinih delova u društvenoj strukturi veća, to se ona moţe teţe 6
) Sire o ovom naĉinu merenja društvene udaljenosti vid. G. Carlsson, Social
savladati u toku aktivnog društvenog ţivota pojedinaca i izmeĊu Mobility and Structure, Gleerup, Lund, 1958.
dveju generacija istih porodica; i (2) da otpor protiv društveno ne- ') Jedno od najpoznatijih merila ove vrste je Bogardusova les-tvica društvene
poţeljnih pravaca pokretljivosti relativno uspešnije spreĉava udaljenosti. (Vid. E. S. Bogardus, Introduction to Social Research, Suttonhouse,
New York, 1936, p. 99-101.) Lestvica postoji u više varijanti u kojima se nešto
6
) C. G. Hempel, op. cit, p. 70. razlikuju pojedini njeri pokazatelji. Jedna takva varijanta nalazi se u knjizi W. J.
Goode, P. K. Hatt, Methods in Social Research, McGraw Hill, New York, 1952, p.
244.
516 517
unutar-grupnih odnosa, grupnu ekspanziju, koheziju, koherentnost, vog sklapanja ne vodi raĉuna o profesionalnim, obrazovnim,
integraciju, homogenost, odnosno unutrašnji rascep na više nacionalnim i raznim drugim društvenim karakteristikama lica s
podgrupa i si.8) kojim se brak sklapa. Pretpostavka je oĉigledno vrlo apstraktna. Ali
U treću vrstu merenja na osnovu dogovora spadaju razna kad se s ovim teorijskim modelom uporedi stvarna struktura
brakova prema zanimanju supruţnika, njihovoj školskoj spremi,
merila koja se zasnivaju na nekom modelu verovatnoće. Me-renje narodnosti, ranijem braĉnom stanju, i si. moţe se na osnovu
društvene pokretljivosti na osnovu pretpostavki o savršenoj odstupanja stvarnih struktura od teorijskih oĉekivanja dosta
pokretljivosti spada u merenja ove vrste. Pojam savršene precizno izmeriti koliko pojedini društveni ĉinioci selektivno deluju
pokretljivosti ima matematiĉko, a ne sociološko ili etiĉko znaĉenje; na izvor braĉnih drugova.
ne tvrdi se da je matematiĉki savršena pokretljivost savršena i u Prilikom upotrebe raznih modela verovatnoće kao metriĉkih
društvenom pogledu, ili da je ona etiĉki ideal. Savršena pokretljivost standarda za merenje nekih društvenih pojava od presudne je vaţnosti
pokazuje kako bi izgledala struktura društvenih pomeranja izmeĊu koliko je primenjeni model verovatnoće realistiĉan, tj. koliko on
dveju generacija u nekoj društvenoj strukturi pod pretpostavkom da stvarno odgovara realnim uslovima u kojima se zbivaju odreĊene
društveni poloţaj roditelja nema nikakvog uticaja na društveni pojave. Ovo se moţe lako objasniti na primeru sklapanja brakova.
poloţaj njihove dece. Na pri-mer, ako je 71% stanovnika nekog Neka se pretpostavi da se ispituje uticaj nacionalnosti na sklapanje
društva poljoprivrednog porekla, na osnovu savršene pokretljivosti bi brakova i u tu svrhu koristi model savršene nacionalne heterogamije,
trebalo oĉekivati da će 71% stanovnika u svim društvenim slojevima ĉije su teorijski oĉekivane vrednosti izraĉunate na osnovu podataka o
biti toga porekla. Kao što se vidi, savršena pokretljivost pretpostavlja globalnoj nacionalnoj strukturi lica koja su sklopila brak u ĉitavoj
potpuno ravnomeran i proporcionalan raspored meĊugeneracijskih zemlji. Zakljuĉak da su sva odstupanja u stvarnoj strukturi brakova
pomeranja. PoreĊenjem stvarne meĊugeneracijske pokretljivosti sa prema nacionalisti supruţnika od teorijski oĉekivanih vrednosti
teorijski oĉekivanim vrednostima moţe se utvrditi u kojim pravcima modela posledica selektivnog uticaja narodnosti na izbor braĉnog
stvarna pomeranja zaostaju za teorijski oĉekivanim, a gde je stvarna druga moţe da bude vrlo nerealistiĉan i neosnovan. Poznato je da se
pokretljivost veća od teorijski oĉekivane.9) većina brakova sklapa u okviru istih naselja, a još se veći njihov
Ovaj naĉin merenja je vrlo široko primenljiv. Na pri-mer, prilikom postotak sklapa u okviru iste opštine, što je sasvim prirodno, jer brak
ispitivanja ekološke strukture pojedinih naselja moţe se primenom najĉešće nastaje kao rezultat prethodnih duţih i bliskih meĊusobnih
modela ravnomerne raspodele utvrditi da li i koliko odreĊeni odnosa. Ako u zemlji postoje velika nacionalno homogena podruĉja u
društveni ĉinioci ometaju ravnomeran raspored svih kategorija kojima se usled toga stvarno mogu sklapati samo homogamni
stanovništva po svim delovima naselja, i utiĉu na koncentraciju brakovi, model verovatnoće zasnovan na globalnoj nacionalnoj
stanovništva s odreĊenim društvenim karakteristikama u pojedinim strukturi ĉitave zemlje je nerealistiĉan za ocenu selektivnog uticaja
uţim rejonima naselja.10) Jedna druga oblast u kojoj se merila ove nacionalnosti na sklapanje brakova. On je utoliko realistiĉniji što je
vrste takoĊe ĉesto upotrebljavaju jeste ispitivanje koliko razne nacionalna struktura svakog konkretnog uţeg podruĉja, u kojima se
društvene osobine ljudi utiĉu na sklapanje brakova.11) Pojam savršene brakovi preteţno sklapaju, sliĉnija nacionalnoj strukturi ĉitave
društvene hete-rogamije pretpostavlja da je sklapanje brakova zemlje koja je uzeta kao osnova za izraĉunavanje teorijske raspodele.
nezavisno od nekih društvenih osobina supruţnika, tj. da se prilikom Ako su regionalne razlike u nacionalnom sastavu velike, mnogo su
njiho-8) Razna sociometriĉka merila pokazana su u radu C. H. Proctor, C. P. realistiĉniji modeli verovatnoće koji uzimaju u obzir regionalne
Loomis, Analysis of Sociometric Data, u knjizi M. Jahoda, M. Deutsch, S. W. nacionalne strukture. Ovaj primer je samo ilustracija opšteg
Cook, Research Methods in Social Relations, The Dryden Press, New York, 1954, metodološkog naĉela da prilikom odluke o upotrebi nekog tehniĉkog
vol. II. sredstva treba uvek prethodno paţljivo oceniti da li je ono adekvatno
8
) Šire o ovom vid. u mom radu Qsvrt na društvenu pokretljivost u za ispitivanje odreĊenih pojava.
Jugoslaviji, Statistička Revija, god X (1960), br. 3—4, u kome se nalazi Merila prema formalnim osobinama svojih lestvica. Za
literatura o ovom naĉinu merenja društvene pokretljivosti. razumevanje raznih oblika merenja ova njihova podela je moţda
10
) Vid. E. Shevkv, W. Bell, Social Area Analysis, Stanford So- najvaţnija, ĉesto se, naime, smatraju merenjem samo merila s
ciological Series, Stanford University Press, Stanford, 1955. najjaĉim formalnim karakteristikama. Ameriĉki psiholog Stivens
") Vid. moje radove Sklapanje i razvod braka prema zanimanju, (S. Stevens) je dosta doprineo potpunijem shvatanju
Statistička revija, god. VII (1957), br. 1.; Sklapanje 1 razvod braka prema
školskoj spremi, Sociologija, god. I (1959), br. 1.
518 519
prirode merenja svojom klasifikacijom razliĉitih tipova lestvica. U vima, ovi mogu razvrstati na osnovu intenziteta uĉestalosti u ĉisto
Stivensovoj klasifikaciji lestvice se dele na: (1) 12nominalne, (2) kvantitativan niz. A i na brojĉane podatke o kvalitativnim pojavama
ordinalne, (3) intervalne i (4) lestvice koliĉnika. ) Ova po-dela mogu se primeniti razni statistiĉki postupci. Prebrojavanje udruţeno
dozvoljava da se pojmom merenja obuhvate svi njegovi tipovi, poĉev sa kvalitativnim klasifikacijama ili nominalnim lestvicama jeste,
od kvalitativnih klasifikacija do merila sa najpreciznijim prema tome, vaţan oblik merenja.
kvantitativnim osobinama. Nominalna lestvica je, u stvari, drugi naziv U drugu vrstu lestvica spadaju tzv. ordinalne lestvice,
za kvalitativnu klasifikaciju. Ĉlanovi te lestvice su kvalitativne grupe pomoću kojih se utvrĊuje samo redosled duţ nekog kontinuuma, ali
i merenje se sastoji13u prebrojavanju sluĉajeva što pripadaju odreĊenoj ne i razlike u apsolutnim veliĉinama. Ranije upotrebljavani naĉin
kvalitativnoj grupi. ) Klasifikacija zanimanja, koja se sastoji od niza merenja tvrdoće pomoću Mohove lestvice zasnivao se na izboru
kvalitativnih grupa, jedna je nominalna lestvica. Njene klasifikacijske nekoliko fizikalnih tela, od kojih svako naredno moţe da zapara
jedinice nisu stupnjevane prema nekom kvalitativnom obeleţiu za- prethodno. Lestvica tvrdoće ima deset stupnjeva; na najniţem mestu
nimanja, nego su kvalitativno diskretni ĉlanovi. Opštiji ĉlanovi se nalazi talk, sa lestviĉnom vrednosti „1", a na najvišem dijamant sa
klasifikacije se dalje rašĉlanjavaju, ali na specifiĉnije kvalitativne lestviĉnom vrednosti „10". Lestvica, naravno, ne pretpostavlja da
ĉlanove. Povezane sa prebroiavanjem pojedinaĉnih sluĉajeva, postoji ista koliĉinska razlika u tvrdoći izmeĊu talka i kamene soli,
kvalitativne klasifikacije, ili nominalne lestvice, mogu biti neobiĉno koja se u njoj nalazi na drugom mestu, i izmeĊu dijamanta i korunda,
precizna merenja, štaviše jedina mogućna merenja raznih pojava. koji se nalazi na devetom mestu. Lestvica, prema tome, utvrĊuje
Zbog toga je pogrešno što se ponekad nominalne lestvice iskljuĉuju iz samo poloţaj u odreĊenom redosledu, a ne i apsolutnu veliĉinu
merenja. Ako se neka pojava javlja u diskretnim kvalitativnim razlika u mere-noj osobini. U sociologiji, a naroĉito u psihologiji,
oblicima, upotreba nominalnih lestvica jeste jedino mogućan naĉin većina merila pokazuje uglavnom redosled, a ne i apsolutne razlike
merenja. Ovo, svakako, ne bi bio dovoljan argumenat, jer bi se moglo izmeĊu pojedinih ĉlanova kontinuuma. Kad neko ima koliĉnik inte-
tvrditi da se takve pojave uopšte ne mogu meriti. Zbog toga je mnogo ligencije 95, a neko drugi 105, razlika od 10 poena na ovom mestu
vaţnije pokazati da se rezultati prebrojavanja pojedinaĉnih sluĉajeva, lestvice ne mora biti u koliĉinskom pogledu istovetna sa razlikom
koji su razvrstani prema nekoj nominalnoj lestvici mogu — ako ova izmeĊu dva lica ĉiji su koliĉnici 125 i 135. Koliĉnici pokazuju
zadovoliava sve zahteve klasifikacije — pretvoriti u najpreciznije poloţaj pojedinog sluĉaja u jednom odreĊenom nizu, koji nema
oblike merenja. Primera bi se moglo navesti bezbroj. Neka se uzme da jednake jedinice.
je utvrĊen broj doseljenika u nekom mestu i vreme njihovog Mnogo preciznije su intervalne lestvice i lestvice koliĉnika.
doseljavanja. Već time je izmeren obim doseljavanja u apsolutnom Pomoću tih lestvica moţe se utvrditi ne samo redosled pojava u
smislu. Delenjem broja doseljenika sa ukupnim stanovništvom mesta odreĊenom nizu već i apsolutna veliĉina razlika. Ove lestvice imaju
izraĉunava njihova srazmera, dakle, jedna nova mera. I zatim se razna jednake, ili tzv. ekvidistantne jedinice. Razlika izmeĊu intervalnih
naselja mogu porediti prema srazmerama doseljenika na krajnje lestvica i lestvica koliĉnika sastoji se samo u tome što lestvice
egzaktan naĉin, idući u pogledu preciznosti poreĊenja toliko, daleko koliĉnika imaju i prirodnu nultu taĉku. Poznato je da je nulta taĉka
koliko nam dozvoljava taĉnost izvornih podataka i koliko je za nekih lestvica izabrana konvencionalno. Na primer, nulta taĉka u
odreĊenu svrhu potrebno. Primer pokazuje da se kad je uobiĉajenom merenju toplote nije prirodna, nego je toplota na kojoj
prebrojavanjem utvrĊena uĉestalost nekih ĉisto kvalitativnih pojava u se dešava jedna fizikalna pojava izabrana ckao nulta taĉka. Zbog toga
odreĊenim kolekti- nije opravdano tvrditi da je toplota od +10 dvaput veća od toplote od
1J + 20c, nego samo da je za deset stupnjeva veća. Kad je nulta taĉka
) S. S. Stevens, On the Theory of Scales of Measurement, Science, vol.
103 (1946), p. 677—680; isti, Mathematics, Measurement and Psychophysics, u nekog merila prirodnog karaktera, tj. kada u njoj merena pojava
knjizi S. S. Stevens (eĊ), Handbook of Experimental Psycholoay, J. Wiley, New uopšte ne postoji, mogućna su poreĊenja raznih rastoja-nja na lestvici
York. 1951, p. 23-29. U svojim kasniiim radovima Stivens je nešto proširio svoju i u apsolutnom smislu. Karakteristiĉno je da se intervalne lestvice
klasifikaciju. Vid. S. S. Stevens, Measurement. Psychophysics and Utility, u knjizi obiĉno vremenom pretvaraju u lestvice koliĉnika. Na primer, podaci
C. W. Churchman Ph. Ratoosh (eds.), Measurement, J. Wiley, New York, 1959, eh.
2.
o toploti dobijeni uobiĉajenim naĉinom merenja mogu se izraziti i
1S
) Mišljenje da kvalitativne kvalifikacije ne mogu biti osnova merenja
kao vrednost lestvice koliĉnika, P°što ^se moţe utvrditi temperatura
zastuna i M. Djurić u knjizi Problemi sociološkog metoda, Savremena škola, apsolutne nule i izgraditi lestviĉni niz koji polazi od teorijski
Beograd, 1962, str. 107. utvrĊene apsolutne nule.
520 521
Merenja prema stepenu složenosti. Treća podela mere-nja i loše je ako se usled mehaniĉke' upotrebe kompleksnog merila
uzima u obzir stepen njihove sloţenosti. Postoje merenja koja se društvenih poloţaja izgube podaci o raznim nekristalizovanim
zasnivaju na uzroĉno-funkcionalnom ili konvencionalnom odnosu poloţajima. Evo još jednog sliĉnog primera. Za ocenu društvenog
dveju promenljivih, to su tzv. prosta merila, i druga merila u kojima poloţaja uzima se u obzir niz elemenata i jedan od njih je dohodak.
se ĉitav niz ĉinilaca dovodi u vezu sa predmetom merenja. U MeĊutim, dešava se da dohodak bude vrlo nesraz-meran s ostalim
prouĉavanju društvenih pojava se vrlo ĉesto moraju stvarati razna elementima nekog društvenog poloţaja, ĉak i kolektivnog
kompleksna merila iz istih onih razloga zbog kojih se za društvenog poloţaja nekog sloja. Moţe postojati, na primer, neka
razvrstavanje kvalitativnih pojava moraju, pored elementarnih, grupa zanatlija ĉije zanimanje nema veći društveni ugled i znaĉajniju
upotrebljavati kompleksne tipologije. £1) Pojedini društveni ĉinioci i društvenu funkciju, ali da grupa ipak sticajem okolnosti ima stvarni
društvena stanja koja se nastoje me-riti su vrlo sloţeni (društveni dohodak znatno iznad dohotka mnogih društveno-profesionalnih
poloţaj, ţivotni nivo, moralna integracija i sliĉno); (2) grupa. Ako se o ovom ne vodi raĉuna, i vrednosti pojedinih sastavnih
Deterministiĉki spletovi u društvu su takoĊe sloţeni, pojedine delova sloţenog merila prosto saberu, ova i sliĉne anomalije, koje su
uzroĉno-funkcionalne veze stoga nisu proste i strogo uniformne i vaţne za razne analize društvene strukture, mogu ostati sasvim
retko je mogućno izgraditi dovoljno pouzdana merila na uzroĉno- nezapaţene. Ukratko, iste indeksne vrednosti sloţenih merila mogu
funkcionalnoj povezanosti predmeta merenja sa jednim drugim biti rezultat razliĉitih kombinacija njihovih sastavnih delova. Stoga je
ĉiniocem. Ĉesto je radi povećanja pouzdanosti nekog prostog merila ĉesto potrebno, pored opšte indeksne vrednosti, poznavati i vrednosti
pojedinih njegovih sastavnih delova, naroĉito kad se pojedini delovi
neophodno, pored osnovnog, ukljuĉiti u merilo još neke druge ne kreću u jedinstvenom pravcu, nego su manje ili više divergentni i
ĉinioce. odstupaju od opštih pravilnosti. Opštije reĉeno, u opravdanom
U upotrebi kompleksnih merenja moţe se, meĊutim, pojaviti nastojanju da se pomoću merila stvore sintetiĉki oblici iskustvene
jedna ozbiljna teškoća. Obiĉno se teţi da rezultati kompleksnih evidencije treba paziti da se ne izgubi analitiĉki neophodna
merenja budu izraţeni u jedinstvenom sintetiĉkom indeksu, izmeĊu konkretnost opisa.
ostalog i zato što se u tom sluĉaju u daljem radu lakše operiše s
podlacima. MeĊutim, upravo zbog pomenute sloţenosti i raznolikosti
mogućnih iskustvenih spletova, ovaj sintetiĉki postupak moţe da 4.
zamagli neke osobene odnose. Izraţavanje rezultata kompleksnih
merenja u obliku jedinstvenog indeksa polazi od pretpostavke da NAĈIN IZRADE MERILA
razne komponente sloţenog deterministiĉkog spleta, ĉije se delovanje
nastoji izraziti pomoću indeksa, deluju na merenu pojavu sasvim Raznovrsnost oblika merenja prirodno zahteva da se u
nezavisno. Indeksna vrednost je stoga zbir njihovih odvojeno uzetih njihovoj izradi primenjuju razliĉiti tehniĉki postupci. Ipak se u izradi
vrednosti. Ova pretpostavka ne mora uvek biti taĉna. Pojedini ĉinioci svakog merila mora resiti nekoliko opštih metodoloških zadataka:
se u raznim spletovima mogu ponašati na razliĉit, a ponekad ĉak su- (1) što preciznije, i po mogućnosti teorijski, definisati predmet
protan naĉin. Jedan takav primer su nekristalizovani društveni merenja; (2) pronaći teorijski adekvatne i iskustveno pouzdane
poloţaji, tj. poloţaji ĉiji se sastavni elementi javljaju u meĊusobnim iskustvene pokazatelje pomoću kojih će se izvesti me-renje; (3) kad
odnosima koji znatnije odstupaju od društvenih prošeka.14) Tipiĉan god se upotrebljava neko sloţeno merilo mora se odrediti specifiĉna
nekristalizovan poloţaj jeste kad lice koje obavlja neko zanimanje teţina svih njegovih sastavnih delova (pon-derisanje pokazatelja); i
ima obrazovanje znatno ispod proseĉnog za to zanimanje. Na primer, (4) ispitati adekvatnost i iskustvena pouzdanost merila. Svi ovi
kad struĉni, a ne politiĉki, rukovodilac nekog struĉnog tela ima manje zadaci se odnose na izradu mernog instrumenta. Uspešnost merenja,
struĉno obrazovanje od ostalih struĉnih kadrova (tehniĉar — struĉni meĊutim, ne zavisi samo od osobina merila, nego i od kvaliteta
rukovodilac biroa u kome je zaposlen veći broj inţenjera). Jedan izvornih podataka na koje se ono primenjuje, jer je bez podataka
ovakav nekristalizovan poloţaj moţe u radu struĉnog tela, a i u ţivotu odreĊenog kvaliteta me-renje neizvodljivo. Mnoga merila u
tog rukovodioca da bude uzrok raznih napetosti, sukoba, nesigurnosti prirodnim, a i društvenim naukama, predstavljaju jedinstvo
i sliĉno, osobenog sredstva za prikupljanje podataka i lestvice za njihovo
merenje, a usavršavanje merenja je ĉesto rezultat napretka u naĉinu
14
) G. E. Lenski, Status Cristalization: A. Nonvertical Dimension of Social
prikupljanja poda-
Status, American Sociological Review, vol. 19, (1954), p. 405-413.
522 523
taka. Ali, pošto je o povezanosti teorijskih pretpostavki i iskustvenih broja pokazatelja pokušava se zakljuĉivati o predmetu merenja u
podataka već raspravljano u prethodnim poglavljima, izlaganje se celini. Osnovanost i preciznost ovih zakljuĉivanja zavisi od toga da li
moţe ograniĉiti na naĉin izrade mernih instrumenata i ispitivanje je uzorak izabranih pokazatelja dovoljno reprezentativan za predmet
njihove teorijske adekvatnosti i pouzdanosti. Prilikom razmatranja merenja, i to reprezentativan za sve njegove teorijski i praktiĉno
pojmovne funkcije merenja i u kritici operacionalizma izneti su znaĉajne iskustvene stupnjeve. Ovo je lako postaviti kao opšti
osnovni razlozi zašto je neophodno da predmet merenja bude jasno, i zadatak, ali je u mnogim merenjima vrlo teško praktiĉno ostvariti.
po mogućnosti teorijski, definisan. Videli smo da nauĉno-sistematski Iskustvo pokazuje da razna merila nemaju podjednaku sposobnost za
znaĉaj nekog merila zavisi od uloge koju u nauci ima njegov predmet, razlikovanje, ili podjednaku diskriminacijsku moć na raznim
odnosno pojam koji se na taj predmet odnosi. Ali, teorijska analiza delovima svoje lestvice; neka su preciznija na krajevima svojih
predmeta merenja ima širi znaĉaj. Na osnovu nje se ne rešava samo lestvica, gde su razlike meĊu pojavama izrazitije, a slabije pokazuju
šta će se meriti, nego i kako će se meriti. Ovo naroĉitp vaţi za razlike oko sredine, gde pojedine nijanse merene pojave neprimetnije
stvaranje izvedenih merenja u kojima se o predmetu merenja prelaze jedna u drugu; druga merila, opet, podbacuju upravo na
zakljuĉuje posredno, na osnovu njegovih veza s nekim drugim jednom od svojih krajeva, gde se predmet merenja javlja u najslabijim
pojavama. Predmet ove vrlo široke grupe merenja jeste neki latentni ili najjaĉim intenzitetima.
ĉinilac, a pojave pomoću kojih se merenje izvodi su njegovi U pridavanju razliĉite specifiĉne teţine, s kojom će pojedine
pokazatelji (indikatori). Adekvatnost merenja odluĉujuće zavisi od komponente nekog sloţenog merila uticati na konaĉne rezultate
izbora pokazatelja i taĉnosti pretpostavki o njihovim vezama sa merenja (tzv. ponderisanje), dolazi do izraţaja svest da svi
latentnim predmetom merenja; od toga da li su izabrani pokazatelji, upotrebljeni pokazatelji ne stoje u podjednako znaĉajnom odnosu sa
ĉije su veze sa predmetom merenja, najstabilniji; i da li je izabran predmetom merenja. Na primer, u sociologiji se obiĉno smatra da
dovoljan broj pokazatelja da bi se na osnovu njih mogli izvoditi zanimanje jaĉe utiĉe na društveni poloţaj nego obrazovanje; da
precizni zakljuĉci o latentnom predmetu merenja, ili ĉak i o predmetu obrazovanje uglavnom samo u pojedinim sluĉajevima pojaĉava ili
merenja koji nije latentan, ali se ispoljava u mnogim pojavnim nešto umanjuje osnovni i bitni uticaj zanimanja na društveni poloţaj;
oblicima koji se svi ne mogu uzeti kao pokazatelji merila, već treba da zanimanje ima veći uticaj na društveni poloţaj od dohotka, kad
odabrati samo izvestan broj najosnovniiih. Osnovno naĉelo jeste da se god se ono ne obavlja na osnovi privatne svoiine nad sredstvima za
odaberu najstabilniji pokazatelji i njihov optimalan broj za merenje proizvodnju, u kom sluĉaju je uz podatke o zanimanju potrebno i
ĉitavog iskustvenog raspona u kome se pojavljuje predmet merenja. obaveštenje o veliĉini svojinske osnove zanimanja, ali da dohodak
MeĊutim, ponekad je o iskustvenim pojavama koje bi teorijski bile ipak ima i nezavisan uticaj na društveni poloţaj. Ako se poĊe od ovih
najbolji pokazatelji, teško doći do pouzdanih obaveštenja jer su one pretpostavki uzeće se u obzir, prilikom stvaranja sintetiĉkog indeksa
(a) manje vidljive, (b) ili se nisu oĉuvala pouzdana obaveštenja o društvenog poloţaja i obrazovanje i dohodak, kao uzgredni ĉinioci,
njima iz ranijih perioda, a potreban je istorijski pristup, (c) jer bi ali će im se odrediti manje specifiĉne teţine nego zanimanju, što
prikupljanje podataka o njima u savremenim prilikama moglo da znaĉi manji uticaj na ukupnu vrednost indeksa. Specifiĉna teţina koja
naiĊe na veće društvene prepreke i otpore, i najzad, jer (d) o nekim se pridaje sastavnim delovima sloţenog indeksa zavisi, prema tome,
pojavama ne postoje dovoljno precizna merila i klasifikacije. Zbog od pretpostavki koliko neki pojedinaĉni ĉinilac utiĉe na pojavu koja
toga se kao pokazatelji moraju upotrebiti teorijski slabija, ali se posredno meri pomoću sloţenog merila.15)
istraţivaĉki pristupaĉnija iskustvena obaveštenja. Dakle, idealni
teorijski zahtevi za izradu nekog merila ne mora da budu i praktiĉno u 15
) U knjizi W. L. Warner, M. Mecker, K. Eells, Social Class in America, A Manual
punoj meri ostvari] ivi. Ali teorijska analiza mora u svakom sluĉaju of Procedure for the Measurement of Social Status, Science Research Associates, Inc., Chicago,
da pokaţe u kakvom iskustvenom odnosu stoje konaĉno izabrani 1949 prikazan je vrlo iscrpno naĉin izrade i proveravanja jednog sloţenog merila društvene
pokazatelji s predmetom odreĊenog merenja. slojevitosti.
Pošto je broj mogućnih pokazatelja u nekim sloţenim
mereniima vrlo velik, i oni se svi ne mogu ukljuĉiti u merilo,
odnos izmeĊu ukupnog broja mogućnih i izabranih pokazatelja
jeste odnos izmeĊu osnovnog skupa i uzorka. Na osnovu manjeg
524
525
5. (1) Analitiĉkim osobinama odreĊenih društvenih kolektiva
INDIVIDUALNE I KOLEKTIVNE OSOBINE U smatraju se one njihove osobine koje se izvode iskljuĉivo iz podataka
SOCIOLOŠKIM KLASIFIKACIJAMA I MERENJIMA o individualnim osobinama njihovih ĉlanova. Na primer, kad se
proseĉni dohodak nekog društvenog sloja izvodi iz podataka o liĉnom
Odnos izmeĊu individualnih i kolektivnih osobina jeste dohotku svih ĉlanova sloja; ili kad se. stopa sklapanja brakova nekog
vaţan problem stvaranja socioloških klasifikacija i mere-nja. Razna grada ili nekog uţeg podruĉja izraĉunava na osnovu ukupnog broja
nominalistiĉka shvatanja društva, zatim iskustva klasiĉne statistike, sklopljenih brakova na njihovoj teritoriji; ili stopa nekih maloletnih
koja je u većini svojih postupaka polazila od izolovano shvaćenih prestupa na osnovu njihovog ukupnog broja u nekoj gradskoj ĉetvrti
pojedinaca, kao i uticaji raznih psiholoških merenja, u kojima je ili u nekom društvenom sloju; ili kad se stalnost stanovništva nekog
pojedinac osnovna jedinica prouĉavanja, doprineli su da u stvaranju naselja meri srazmerom doseljenika u njegovom ukupnom stanov-
socioloških klasifikacija i merila budu zapostavljene kolektivne ništvu, dobijaju se obaveštenja o nekim analitiĉkim osobinama
osobine raznih društvenih oblika, i da se mnoga sociološka merenja odreĊenih kolektiva.
ograniĉe na merenje samo nekih izrazito individualnih osobina ljudi. (2) Strukturalne kolektivne osobine se ne izvode iz
Ĉesto, pak, individualne osobine ljudi nisu dovoljne za prouĉavanje izolovano uzetih individualnih obeleţja ĉlanova kolektiva, nego iz
mnogih društvenih odnosa i poloţaja ljudi u raznim društvenim nekih njihovih odnosa unutar kolektiva. U sociometriji postoji ĉitav
oblicima i situacijama. Ne treba šire objašnjavati da je sociologiji niz merila za razne strukturalne osobine malih društvenih grupa. Na
neophodno precizno klasifikovanje i merenje raznih kolektivnih primer, merilo grupne ekspanzije se zasniva na tome koliko je od
osobina mnogobrojnih realnih društvenih oblika i stanja, tim više što mogućnih pozitivnih izbora neka grupa iskoristila u toku ispitivanja.
se u sociološkoj teoriji obiĉno upravo te kolektivne osobine pojavljuju Poznato je da se prilikom so-ciometrijskih ispitivanja broj
kao kljuĉni teorijski ĉinioci. S druge strane prilikom stvarania dozvoljenih pozitivnih i negativnih izbora moţe ograniĉiti, time što se
klasifikacija i merila za kolektivne osobine raznih društvenih oblika, od ispitanika traţi da navedu, na primer, najviše dva svoja najbolja
ĉesto se ne uzimaju dovoljno u obzir individualne karakteristike prijatelja ili najviše tri ĉlana grupe s kojima bi najradije neposredno
njihovih ĉlanova, pomoću kojih se mogu odrediti razne kolektivne saraĊi-vali u nekom poslu i si. U drugim ispitivanjima broj dozvo-
osobine. Iako je. kao što će se odmah videti, odnos izmeĊu ljenih izbora nije ograniĉen. Ispitivane grupe ne moraju da iskoriste
kolektivnih i individualnih osobina vrlo raznovrstan, ponekad je sve mogućnosti ako ne postoji teţnja za uspostavljanjem bliţih
dovoljno sabrati individualne osobine svih ĉlanova nekog kolektiva odnosa s većim brojem ostalih ĉlanova grupe, pa se zakljuĉuje da
da bi se dobili potrebni izvorni podaci o nekoj njegovoj kolektivnoj stepen korišćenja mogućnih izbora pokazuje grupnu ekspanziju. Ili,
osobini. Poslednjih godina pojavilo se je nekoliko radova koji posmatra se da broj uzajamno uzvraćenih izbora u odnosu prema
kušavaju da šire rasvetle razliĉite odnose izmeĊu kolektivnih i ukupnom broiu izbora koji je u grupi uĉinjen pokazuje grupnu
individualnih osobina. Pionirska uloga pripada svakako P, La- koheziju. Sledeće strukturalno obe-leţje, izvedeno iz odnosa izmeĊu
zarsfeldu i grupi njegovih saradnika.16) ĉlanova grune, pokazuje da li su izbori skoncentrisani na nekoliko
Najpre će se razmatrati osnovne vrste kolektivnih osobina, „zvezda", tj. nekoliko naiuticajnijih ili omiljenijih ĉlanova, ili se
koje se mogu podeliti na (1) analitiĉke, (2) strukturalne i (3) globalne. grupa razdvaja u nekoliko meĊusobno slabije povezanih, a ponekad
Moţda ovi termini Lazarsfelda i Mencela (Men-zel) nisu sasvim meĊusobno gotovo nepovezanih podgrupa ili klika. Uĉestalost
adekvatni, ali to nije od presudne vaţnosti. Osnovno je shvatiti njihov prijateljskih odnosa u nekom naselju, indeks anonimnosti, tj. raspro-
smisao i oceniti nauĉnu korisnost ovih distinkcija. stranjenost liĉnog nepoznavanja ljudi koji ţive prostorno vrlo blisko
I6
) P. F. Lazarsfeld, H. Menzel, On the Relation between Indi-vidual and
jedni s drugima su dalji primeri strukturalnih osobina.
Collective Properties, u knjizi A. Etzioni (ed.), Complex Orga-nizations, Holt. (3) Globalne kolektivne osobine su neposredne osobine
Rinehart and Winston, New York, 1961, p. 422-^40; K. C. Selvin, W. H. Hagstrom, kolektiva, potpuno nezavisne od individualnih obeleţja njegovih
The Empirical Classification of Formal Groups, American Sociological Revievo, vol.
28 (1963), No. 3; R. Bondon, Proprietes individuelles et proprietes collectives, Revue ĉlanova, na primer, razvrstavanje naselja prema tome da « u njima
jrancaise de sociologie, 4e an., (1963), No. 3. postoji neka društvena ustanova (škola, bolnica, privredno preduzeće
odreĊenog tipa, i si.). Ili, ako se naselja raz-
526 527
lektiva; na primer, stanovnik velikog grada, stanovnik etniĉke oaze ili

vrstavaju prema svojoj udaljenosti od nekog većeg centra, što se vrlo geta u nekom naselju, radnik na beskrajnoj traci, student filozofskog
ĉesto ĉini stvaranjem koncentriĉnih zona koje se prostiru na razliĉitoj fakulteta, borac Prve proleterske itd. Neko globalno obeleţje
udaljenosti od centra, dobija se obaveštenje o jednoj njihovoj kolektiva pridaje se svakom njegovom ĉlanu zato jer se smatra da
kolektivnoj osobini, koja je, doduše, izvedena iz njihovog pripadnost tom kolektivu moţe da ima širi znaĉaj za razne oblike
strukturalnog odnosa prema drugom naselju, ali je nezavisna od ponašanja i razne individualne osobine njegovih ĉlanova.
individualnih osobina bilo kog stanovnika pojedinih naselja. Kao što se vidi, povezivanjem individualnih i kolektivnih
Ali ne samo "da se iz podataka o pojedinaĉnim ĉlanovima osobina znatno se proširuju mogućnosti da se: (1) upotpuni registar
nekog kolektiva i njihovim meĊusobnim odnosima mogu izvesti nauĉno korisnih individualnih i kolektivnih obeleţja; (2) potpunije
mnoge osobine kolektiva, već i obratno, mnogobrojne osobine prikaţe poloţaj pojedinaca u odreĊenim kolektivima koji za njih
pojedinaca proizilaze iz odreĊenog odnosa prema nekim osobinama moţe biti vrlo znaĉajan, a sociološki ĉesto znaĉajniji od njihovih
kolektiva, ĉiji su oni ĉlanovi. Na osnovu odnosa prema kolektivnim apsolutnih individualnih obeleţja; i (3) da se razne kolektivne
osobinama individualna obeleţja se dele na: (1) apsolutna, (2) osobine odrede potpunije i preciznije, nego ako se u tu svrhu
relaciona, (3) uporedna i (4) kontekstualna. upotrebljavaju samo globalne kolektivne osobine, ili samo zbir
(1) Apsolutna individualna obeleţja su potpuno nezavisna od individualnih obeleţja njihovih ĉlanova.
bilo kakvih osobina kolektiva kome pojedinac pripada i od
meĊusobnih osobina pojedinaca. Na primer, starost, zanimanje, ili
obrazovanje su apsolutna individualna obeleţja. Sva ostala 6.TEORIJSKA ADEKVATNOST I
individualna obeleţja izraţavaju neki odnos prema odreĊenim POUZDANOST MERILA
kolektivnim osobinama. (2) Relaciona individualna obeleţja se izvode
iz nekih meĊusobnih odnosa pojedinca i kolektiva. Jedno takvo Ispitivanje teorijske adekvatnosti i pouzdanosti jeste
relaciono obeleţje je sociometrijski poloţaj koji pokazuje kakav metodološki bitan deo izrade svakog merila. Prilikom razmatranja
poloţaj ima pojedinac u neposrednim meĊuliĉ-nim odnosima u nekoj odnosa izmeĊu teorijskih i operacionalnih definicija objašnjeno je da
grupi. Neko moţe po svom sociometrijskom poloţaju da bude se pod teorijskom adekvatnošću podrazumeva da li op<=racionalna
„zvezda", omiljena centralna liĉnost odreĊene grupe. Neki drugi definicija verno izraţava iskustveni sadrţai odreĊenog pojma, koji
pojedinac moţe biti izolovani ĉlan iste grupe, da ga gotovo niko ne ovaj ima usled svoga mesta u nekom širem teorijskom okviru. Pošto
primećuje, da se niko iz grupe prema njemu ne odnosi ni pozitivno ni je merilo jedan naĉin operacionalnog definisanja, ovo vaţi i za
negativno. Takav pojedinac je samo prividno ĉlan grupe. A nekog njegovu adekvatnost. Prema tome, neko merilo društvenog poloţaja
svog ĉlana grupe moţe vrlo aktivno da odbaci, jer se nije pokoravao je adekvatno ako njegov iskustveni sadrţaj odgovara teorijskom
njenim normama, jer nije bio spreman da se zaloţi u nekoj znaĉenju pojma društvenog poloţaja, njegovoj upotrebi u teorijskom
zajedniĉkoj aktivnosti grupe, jer je naneo štete ugledu grupe, i si. objašnjavanju raznih drugih društvenih odnosa i mestu u odreĊenoj
Sociometrijski poloţaj pojedinca, kao individualno obeleţje, pokazuje teoriji o društvenoj strukturi.
njegovo mesto u strukturi meĊuliĉnih odnosa u odreĊenom kolektivu. Ispitivanje adekvatnosti je dosta sloţeno i u tu svrhu se
(3) Podaci o uporednim individualnim obeleţjima dobijaju se upotrebljavaju razni postupci, koji nemaju istu epistemološku
poreĊenjem neke osobine pojedinca sa opštom raspodelom iste vrednost. Obiĉno se najviše ceni proveravanje na osnovu
osobine u kolektivu u kome on ţivi. Najprostije takvo obeleţje jeste prognostiĉke vrednosti podataka dobijenih merenjem, tj. da li se na
„najmlaĊe dete" porodice. Ako se tvrdi da neki pojedinac, neka osnovu tih podataka mogu bolje predviĊati neki budući dogaĊaji ili
porodica ili neki sloj spadaju po svome dohotku u 10% stanovništva s osobine odreĊenih pojava, nego što se to moţe uĉiniti bez merenja.
najniţim dohotkom u naselju; da neki pojedinac po svom uspehu u Na primer, ako neko merilo braĉne integracije pokaţe da su se
školi ili profesionalnom napredovanju spada u 10% onih koji su brakovi, koji su prema tom merilu ocenjeni kao ĉvrsto integrisani,
postigli najbolji uspeh, odnosno najviše napredovali, ili u 20% onih posle kraćeg vremena raspali, moţe se sma-
koji su postigli najslabiji uspeh, odnosno najmanje napredovali,
upotrebljavaju se uporedna individualna obeleţja. (4) U
kontekstualnim individualnim obeleţjima se pojedincu pridaju neke
globalne osobine odreĊenog ko-
528 529
trati da merilo nije teorijski adekvatno, jer se pretpostavlja da ĉvršće nuţno njihovo uprošćavanje. Kompleksna analiza merenih pojava je,
integrisani brakovi imaju više sposobnosti da se odrţe i u stoga, korisno sredstvo za ispitivanje da li je uprošćavanje na kom se
nepovoljnijim prilikama. Ili, ako se prilikom primanja na posao merenju zasniva opravdano*.
upotrebljavaju razni testovi da bi se pomoću njih ocenilo koliko su Ovaj naĉin upotrebe struĉnjaka ulazi kao sastavni deo i u
pojedinci po svojim sposobnostima i sklonostima prikladni za proveravanja na osnovu predviĊanja i pomoću „poznatih ' grupa", ali
obavljanje odreĊenih poslova, a zatim se pokaţe da lica ĉije je se nekad pojavljuje i u samostalnom obliku. Na primer, za vreme
testiranje dalo dobre rezultate postignu kasnije u praksi slabe drugog svetskog rata u ameriĉkoj vojsci se pokušalo da se, prilikom
rezultate, budu izloţeni većem broju povreda i si., to je znak da regrutovanja, eliminišu psihoneurotiĉari za koje se moglo oĉekivati da
merilo nije adekvatno. neće izdrţati ratne napore. MeĊutim, kako nije bilo dovoljno struĉnih
U stvari se na istom postupku zasniva i proveravanje psihijatara koji bi mogli obaviti detaljan i svestran psihijatrijski
adekvatnosti merila putem primene na tzv. poznate grupe, tj. grupe pregled svih regruta, pristupilo se stvaranju jedne lestvice za koju se
ĉije su odreĊene osobine pouzdano utvrĊene. Ako bismo, na primer, pretpostavljalo da će takoĊe da otkrije najveći deo psihoneurotiĉara.
na ovaj naĉin hteli proveravati adekvatnost nekog merila braĉne Prednost ovog postupka bila je u tome što se lestvica mogla primeniti
integracije, trebalo bi da se ono primeni (a) na lica koja su se razvela i u masovnijim razmerama lakše i brţe, bez angaţovanja velikog broja
(b) na grupu brakova za koje postoji opšte uverenje i dosta podataka psihijatara. U cilju proveravanja da li je i koliko ova*, postupak
da vrlo sreĊeno ţive i skladno obavljaju razne svoje funkcije. Merilo merenja adekvatan, naknadno je podvrgnut sistematskom
ĉiji podaci ne diferenciraju dovoljno jasno ove dve polarne grupe, psihijatrijskom ispitivanju jedan uzorak lica, koja su na osnovu
nego one dobijaju pribliţno iste vrednosti, nije teorijski adekvatno, ne lestvice ocenjena kao potencijalni ili akutni bolesnici, odnosno, kao
meri ono što se pretpostavlja da treba da meri. Ili, oĉigledno nije ade- zdrava, a17zatim je kliniĉki nalaz uporeĊen sa rezultatima prethodnog
kvatno neko merilo stava prema religiji, koje, kad se primeni na merenja. ) Kontrolisanje rezultata dobi-jenih merenjem putem
ĉlanove neke organizacije u ĉijoj ideologiji je ateizam jedan od svestrane struĉne analize metodiĉno izabranih pojedinaĉnih sluĉajeva
konstitutivnih elemenata i na stalne posetioce raznih crkvenih obreda, ne bi trebalo da bude ograniĉeno samo na predispitivanja njegove
nedovoljno razdvaja ove dve grupe. adekvatnosti, nego da bude stalan sastavni deo upotrebe merila.-
U ispitivanju teorijske adekvatnosti merila upotrebljava se, Na ovaj naĉin, meĊutim, nije lako ispitivati adekvatnost svih
zatim, mišljenje struĉnjaka, tj. ljudi za koje se opravdano merila, naroĉito onih ĉiji su sadrţaj neke izrazito masovne pojave,
pretpostavlja da dobro poznaju odreĊene pojave i da mogu da ocene pre svega jer je ovakav postupak vrlo skup i stoga primenljiv samo u
da li merilo daje zadovoljavajuće rezultate kad se upotrebi u praksi. U ograniĉenim razmerama. Zbog toga se stvaranje kriterija, koji je
metodološkom pogledu ovaj postupak ima najmanju vrednost, s teorijski i proceduralno bolje zasnovan od proveravanog merila —
obzirom da su pojam „struĉnjaka" i naĉin na koji oni treba da što je epistemološki bitan problem svakog proveravanja adekvatnosti
ocenjuju adekvatnost merila vrlo neodreĊeni. U pojedinim — nastoji resiti izradom upo-rednih merila, od kojih se ono koje će
sluĉajevima jedina „struĉnost" ovih lica sastoji se u poznavanju sluţiti kao kriterij adekvatnosti neposredni je odnosi na predmet
odreĊenih pojava iz svakodnevnog praktiĉnog iskustva, bez ikakve merenja i zasniva na pouzdanijim podacima. Na primer, uobiĉajena
šire teorijske osnove, a naĉin ocenjivanja merila se sastoji u merila društvene udaljenosti se zasnivaju na podacima o stavovima
nedovoljno kontrolisanom poreĊenju njegovih rezultata s vlastitim ispitanika prema licima koja pripadaju nekom drugom društvenom
utiscima. U ovom obliku postupak je sasvim neprikladan za sloju ili etniĉkoj grupi. Ovakva merila su svakako manje pouzdana
ispitivanje adekvatnosti merila. Po svojoj saznaj-noj vrednosti, on se od jednog drugog naĉina merenja društvene udaljenosti, koje je
nalazi ispod minimuma zahteva koji se moraju postaviti svakom mnogo teţe izvesti jer zahteva daleko mnogobrojnija obaveštenja, ali
merilu. Merenje, koje ne daje adekvatni je, pouzdanije i preciznije koje se ne zasniva na stavovima nego podacima o raznim realnim
rezultate od onih što se mogu postići neposrednim praktiĉnim odnosima izmeĊu odreĊenih društvenih grupa. Ako se,
iskustvom, ne moţe imati nauĉnu vrednost.
Struĉna ocena rezultata merenja na osnovu svestrane analize 1T
) Vid. S. A. Star, Screening of Psychoneourotics in the Army; Technical
metodiĉno izabranih uzoraka merenih pojava jeste odliĉan naĉin Development of Tests, u knjizi S. A. Stouffer (ed.), Measure-ment and Prediction,
ispitivanja adekvatnosti merila. Svako merenje, naroĉito merenje Princeton University Press, Princeton, 1950.
kompleksnijih iskustvenih sadrţaja, sadrţi gotovo
531
530
Ima više konkretnih naĉina ispitivanja pouzdanosti merila
radi proveravanja jednostavnijih, ali manje osnovanih psiholoških koji se sastoje ili (a) u njegovoj uzastopnoj primeni na isti iskustveni
merila, izradi merilo koje društvenu udaljenost meri mnogo sadrţaj, ponekad od strane razliĉitih meraĉa, ili (b) u stvaranju dva
neposrednije i na osnovu niza realnih odnosa, pa zatim u više ekvivalentna oblika merila i njihovoj istovremenoj ili sukcesivnoj
sluĉajeva upotrebi uporedo s jednostavnijim merenjem stavova, upotrebi. Prednost jednog ili drugog postupka zavisi u prvom redu od
stvara se vrlo pouzdana osnova za ocenjivanje adekvatnosti prirode predmeta merenja, a zatim i od njegovog procesa. Ako je
jednostavnijeg merenja udaljenosti pomoću stavova. U literaturi predmet merenja izloţen brţim promenama, i ako se moţe
nema mnogo primera stvaranja uporednih merila specijalno radi pretpostaviti da proces merenja znaĉajnije na njega utiĉe, istovremena
ispitivanja teorijske adekvatnosti. Najpoznatiji je primer Ver- primena ekvivalentnih merila je mnogo prikladnija. Ovaj se problem
nerovog (Warner) proveravanja merila društvene slojevitosti. ĉesto pojavljuje prilikom merenja raznih psihiĉkih pojava, naroĉito
Osnovno merilo (indeks društvenih karakteristika) uzima u obzir stavova i mišljenja. Razlike što se utvrde uzastopnim merenjem
svega nekoliko osobina pojedinaca: zanimanje, izvor dohotka, tip pomoću istog merila mogu u znaĉajnijoj meri biti posledica promena,
kuće, rejon stanovanja, o kojima je relativno lako prikupiti izvorna nastalih u meĊuvremenu, ili svesnog nastojanja ispitanika da prilikom
obaveštenja. Drugo merilo, tzv. indeks društvene participacije, drugog ispitivanja budu dosledni, tj. da prema sećanju daju iste
izraĊeno samo radi proveravanja adekvatnosti osnovnog merila, odgovore kao i prvog puta. Upravo zbog toga se za merenje stavova
zasniva se na vrlo svestranim ispitivanjima društvenog poloţaja ĉesto stvaraju ekvivalentne varijante odreĊene lestvice, pa ĉak i
pojedinaca i njihovih porodica.18) istovremeno primenjuju, kako bi se iţbe-gao vremenski interval
Jedno od metodoloških naĉela u ispitivanju adekvatnosti izmeĊu uzastopnih merenja. Na primer, u lestvicama za merenje
merila jeste kombinovana primena raznih postupaka, pošto ni jedan stavova Terstonovog tipa obiĉno se svaki lestviĉin stupanj odreĊuje
od njih nema aspolutnu vrednost. Pored toga, svakom obliku pomoću dva ekvivalentna iskaza (stavke), upravo zbog toga da bi se
proveravanja mora prethoditi pojmovna analiza predmeta merenja. mogla oceniti pouzdanost lestvice putem uporedne analize rezultata
Merilo, naime, moţe biti teorijski adekvatno, ali ipak imati malu odgovora na njene ekvivalentne delove.19)
prognostiĉku sposobnost jer su odreĊena predviĊanja izvedena iz Ukoliko nema razloga da se pretpostavi da proces me-renia
teorijski neosnovanih pretpostavki. moţe da utiĉe na merene pojave, naroĉito kad je merenje odvojeno od
Dok se pod adekvatnošću merila podrazumeva njegov odnos prikupljanja izvornih podataka a ovi trajno fiksirani nezavisno od
prema odreĊenom teorijskom sadrţaju, pouzdanost pokazuje odnos merenja, nema potrebe da se — zbog ispitivanja pouzdanosti —
izmeĊu neposrednog sadrţaja merila, kao i utvrĊenog proceduralnog stvaraju ekvivalentna merila. U tom sluĉaju je osnovno ispitati da li je
postupka njegove primene, i stvarnosti. Iako pojam pouzdanosti ima merilo dovoljno jasno i odreĊeno i da li omogućuje da ga razliĉiti
više dimenzija, obiĉno se o pouzdanosti zakljuĉuje na osnovu meraĉi (ĉesto su to klasifikaton kvalitativnih podataka) primenjuju na
stabilnosti rezultata koji se dobijaju pomoću merila. Smatra se da je istovetan naĉin i dobi-jaju taĉne rezultate. Razna merenja u primeni
merilo pouzdano ako ono, kad ga struĉno kompetentna lica prema analize sadrţaja su tipiĉan primer, pošto se jednom fiksiran sadrţaj
utvrĊenim proceduralnim pravilima primene na isti iskustveni simboliĉkog opštenja ne menja, bez obzira koliko puta bio naknadno
sadrţaj, daje istovetne rezultate, ili taĉnije rezultate ĉija.se greška meren. Pouzdanost svih kasnijih merenia zavisi od osobina klasifika-
kreće u dozvoljenim granicama. Pouzdanost merila zavisi od niza cijske sheme i sposobnosti raznih klasifikatora da je pravilno, tj. u
okolnosti od kojih se jedne odnose na naĉin prikupljanja potrebnih skladu s proceduralnim pravilima primene.
izvornih obaveštenja, a druge na osobine mernog instrumenta.
Prilikom ispitivanja pouzdanosti merila mora se stoga uzeti u obzir: Pored stabilnosti ponekad se, meĊutim, kao osobina po-
(a) da li je naĉin prikupljanja izvornih podataka dovoljno pouzdan; uzdanosti merila istiĉe i njihova unutrašnja doslednost. U skalo-
(b) da li je njegova lestvica dovoljno odreĊena i raspolaţe potrebnom gramskoj analizi ovo je jedan od središnih problema. Kad god
diskriminacijskom sposobnošću; (c) da li su procedu-ralna pravila odgovori na pojedine sastavne elemente skalograma nemaju
dovoljno jasna i iscrpna, tj. da li se odnose na sve postupke iz kojih 19
se sastoji proces merenja. ) Sire o naĉinu izrade Terstonovih i drugih tipova socijalno
Psiholoških lestvica vid. u knjizi R. Supek, Ispitivanje javnog mnjenja. Naprijed,
i8
1961, pogl. X, XI.
) W. L. Warner, M. Mecker, K. Eells, op. cit. Vornerov indeks
društvenog poloţaja je iscrpno prikazan u knjizi R. Supek, Ispitivanje javnog 34*
mnjenja, Naprijed, Zagreb, 1961, str. 341—351.

532 533
ĉvrstu unutrašnju strukturu, treba ispitati da li je tome uzrok što sloţenih društvenih pojava. Sem toga, povezivanje postojećih merila
predmet merenja uopšte nije jednodimenzionalan, ili što skalogram omogućuje da se bolje uoĉe najveće praznine u postojećem sistemu, a
nije dovoljno dosledan. I neki drugi pisci, na primer T. Adorno i i lakše naĊu rešenja u stvaranju novih merila. (2) Od ne manjeg je
njegovi saradnici, ukljuĉuju takoĊe unutrašnju do-slednost u pojam nauĉno-strategijskog znaĉaja da se prilikom stvaranja novih merila
pouzdanosti merila, iako u ispitivanju stavova nisu primenjivali više razmišlja kako da se odreĊeno merilo uĉini upotrebljivim na
skalograme nego lestvice Likertovog tipa.20) Ĉini se ipak da širem uporednom planu, pošto je uporedni pristup neophodan u
unutrašnja doslednost merila više spada u njegovu teorijsku teorijskim prouĉavanjima društva. Mnoga postojeća merila suviše su
adekvatnost. Nedosledno merilo ne moţe biti adekvatno, ali moţe vezana za specifiĉne uslove odreĊenih društava i specifiĉne osobine
davati vrlo stabilne rezultate. pojedinih kultura i gotovo su neupotrebljiva na širem meĊunarodnom
planu, a izgleda da to nije neophodno. Napokon, (3) prilikom
stvaranja merila treba izbegavati da se ona grade ad hoc, za teorijski
7. ZAKLJUĈAK sasvim neodreĊene sadrţaje i za sadrţaje koji se nalaze na
nedovoljnom nivou apstraktnosti, pa se zbog toga brţe menjaju u toku
vremena. Na mesto toga, osnovni napori u razvijanju sociološkog
Danas više nije potrebno upuštati se u opšta razmatranja da merenja trebalo bi da se usmere ka stvaranju teorijski zasno-• vanih i
li je merenje društvenih pojava mogućno i nauĉno korisno. Postoji što šire uporedno primenjivih merila za one iskustvene ĉinioce kojima
gotovo opšta saglasnost da je merenje, u svojim razliĉitim oblicima, se pridaje veći znaĉaj u sociloškoj teoriji.
bitan naĉin usavršavanja i preciziranja nauĉnog opisa i analize
raznih društvenih pojava, a time i sredstvo za povećanje egzaktnosti
društvenih nauka. Osnovni metodološki zadatak je, stoga,
usavršavanje naĉina merenja. Uspeh u tom pogledu zavisi od niza
okolnosti, a u prvom redu od: (a) pravilnog shvatanja epistemološke
uloge merenja, (b) razumevanja razliĉitih oblika u kojima se ono
javlja u zavisnosti od osobe-nosti svoga iskustvenog sadrţaja i (c)
nauĉno opravdane strategije u pogledu daljeg razvoja i usavršavanja
merenja u odreĊenoj nauci.
Zbog toga je osnovni cilj ovog poglavlja bio da se, iznoseći
metodološke probleme merenja u sociologiji, ne ograniĉi na prikaz
raznih konkretnih merila, nego da objasni da je merenje integralni
deo nauĉne aktivnosti, i da je sterilni formalizam gotovo neizbeţan
ĉim se ono poĉne posmatrati nezavisno od teorijskih saznanja i
potreba odreĊene nauke. Vrednost nekog merila, naime, ne zavisi
samo od njegove preciznosti, nego i od nauĉne znaĉajnosti njegovog
predmeta, a ova se moţe svestrani je razmotriti i oceniti samo iz
perspektive teorijsko-sistemat-skih potreba i praktiĉnih zadataka
odreĊene nauke.
Za strategiju daljeg razvijanja socioloških merenja naj-
vaţnije je (1) upornije nastojanje da se razna, do sada nedovoljno
povezana pojedinaĉna merila, koja već postoje u sociologiji i
drugim društvenim naukama, povezuju u kompleksnije i teorijski
zasnovane metriĉke sisteme, prilagoĊene za ispitivanje
20
) T. W. Adorno, E. Frenkel-Brunswik, D. J. Levinson, R. N. Sanford,
The Authoratarian Personality, Harper, 1950, p. 76—83.
5
3
XIII 535
nosti nesumnjivo uţa od opštije ontološke kategorije determinizma ili
OSNOVI UZROĈNO-FUNKCIONALNE uslovljenosti, ona se odnosi na aktivno jezgro determinizma i izvore
ANALIZE promena što nastaju u odreĊenim deterministiĉkim strukturama. Što
je determinizam u nekom podruĉju stvarnosti dinamiĉniji, izloţen
brţim promenama, tj. što je njegova istoriĉnost više naglašena,
poznavanje uzroĉnih odnosa dobija veći nauĉno-teorijski znaĉaj; a
ukoliko se ljudska delat-nost moţe pojaviti i kao aktivni ĉinilac u
nekoj deterministiĉkoj strukturi, i veću praktiĉnu vrednost.
MeĊu iskustvenim pojavama postoje razni.odnosi koji mogu 1. POJAM I OSOBENOSTI DRUŠTVENOG DETERMINIZMA
da interesuju nauku, ali su meĊu njima nauĉno najznaĉajniji oni u
kojima dolazi do izraţaja determinizam u prouĉavanom delu Pošto je uzroĉnost uţi deo determinizma ili uslovljenosti, u
stvarnosti. Treba se podsetiti da je nauĉni zakon definisan kao opšti, njenom razmatranju treba poći od aksioma determinizma. Prvi
nuţan i konstantan odnos meĊu pojavama; zatim da se razvijeno aksiom determinizma tvrdi da ni jedna stvar ne nastaje ni iz ĉega niti
nauĉno objašnjenje sastoji u otkrivanju neophodnih i dovoljnih uslova se pretvara u ništa, što znaci da je ovaj aksiom oso-bena formulacija
objašnjavanja pojava. Stoga je sasvim razumljivo da središno mesto u zakona oĉuvanja materije i energije. Drugi aksiom determinizma
nauĉnoj slici o stvarnosti ima otkrivanje i objašnjavanje njenih tvrdi da se ništa ne dešava bez odreĊenih uslova i uzroka, proizvoljno
deterministiĉkih odnosa. Tom cilju treba da sluţe sve faze i nezakonito.1) Zakon se shvata kao ontološka kategorija u smislu
istraţivanja. Stvaranje pojmovno-hipotetiĉkog okvira za prikupljanje opšteg.i nuţnog odnosa, a ne kao ljudska norma, jer su uvek mogućna
podataka i njihovo sreĊivanje mora se rukovoditi nekim hipotezama o ponašanja koja su suprotna bilo kojoj normi što su je stvorili ljudi.
postojanju deterministiĉkih odnosa meĊu pojavama i omogućiti da se U ovoj opštoj uslovljenosti ili determinizmu kategorija
te hipoteze na pouzdanom izvornom materijalu što potpunije pro-vere uzroka ima izrazito dinamiĉko i specifiĉno dejstvo. Ove osobenosti
i dalje razvijaju. Opisivanje stvarnosti na neposredno pojavnoj ravni uzroĉnosti mogu se ukratko objasniti na sledeći naĉin. Dinamiĉki
nema u teorijskoj nauci, pa prema tome ni u sociologiji, samostalnu karakter uzroka proizilazi otuda što se iz nekog Šireg spleta uslova,
nauĉnu vrednost. Ono je samo iskustvena osnova za objašnjavanje koji su neophodni da bi se poiavila odreĊena stvar ili desila neka
pojava. Prirodno je stoga da se u svakoj nauci koja nema ĉisto opisno- promena, izdvajaju jedan ili nekoliko ĉinilaca koji najaktivnije utiĉu
klasifikacijske zadatke naroĉito cene oni oblici istraţivanja i na odreĊenu pojavu i koji je na odreĊen naĉin proizvode, dok se ostali
istraţivaĉki postupci koji su po-desniji za upoznavanje dubljih slojeva ĉinioci, koji samo omogućuju delovanje uzroka, shvataju kao opšti ili
determinizma. A kako se priroda determinizma na pojedinim posebni uslovi. Izdvajanjem najaktivnijih ĉinioca ĉije je dejstvo
podruĉjima stvarnosti znatno razlikuje, i jer postoje razliĉite odluĉujuće za
mogućnosti za njihovo nauĉno prouĉavanje, razumljivo je što su
pojedine nauke razvile razliĉita sredstva i postupke pomoću kojih
1
) Vid. M. Bunge, Causaiitv, Harvard University Press, Cam-bridge,
nastoje da u svoiim osobenim uslovima resavaju ovaj opšti i kljuĉni Mass,, 1959, p. 25—26. O društvenom determinizmu i uzroĉnosti postoji svega
nekoliko sistematskih studija meĊu kojima su najpoznatije knjige E. M. Mac Iver,
epistemološki zadatak. I u sociologiji se razvio ĉitav niz oblika Social Causation, Ginnet Co., New York, 1942; P. Sorokin, Socio-Cultural
istraţivanja koji su stvoreni prvenstveno s ciljem da olakšaju Causalitv, Space. Time, Duke Universitv Press, Durham, 1943; G. Gurvitch,
ispitivanje deterministiĉkih odnosa.O njima će se opširnije Determinismes sociaux et liberte humaine, Presses universitaires de France, 1955.
raspravljati u narednim poglavljima. Ali, pre nego što se preĊe na Gurviĉev prikaz Mekiverove i Sorokinove knjige objavljen je u Cahiers
internationaux de sociologie, vol. II (1947). O Sorokinovom shvatanju društvenog
posebne metodološke pristupe i postupke, treba se osvrnuti na neke determinizma vid. i u mom: radu Metasociologija Pitirima Sorokiria, Književnost,
osnovna karakteristike društvenog determinizma, jer od shvatanja nje- 1955, br. 12.
gove prirode i nekih osobenosti zavisi rešenje niza najopstijih
metodoloških problema, pa ĉak i opšta ocena prikladnosti pojedinih
istraţivaĉkih pristupa. Pri toni je izlaganje usredsreĊeno na probleme
društvene uzroĉnosti. Jer, iako je kategorija uzroĉ-
536 537
odreĊenu pramenu daje se kategoriji uzroka izrazito dinamiĉno znaĉenje. gove prirodne sredine i u društvenoj delatnosti u toj oblasti prirode
Razlika izmeĊu uzroka i uslova je ipak samo relativna. Skup dovoljnih preovladava fizikalno-hemijski determinizam. Sva tehnologija, stvorena radi
uslova u kojima se neka pojava nuţno javlja moţe se s punim pravom menjanja i korišćenja neţive prirode zasniva se na odreĊenim saznanjima o
smatrati njenim uzrokom. Ipak izgleda da je opravdano ograniĉavanje fizikalno-hemijskom determinizmu i njegovom uspešnom korišćenju za
znaĉenja pojma uzroka na aktivne Ĉinioce u opštim uslovima, naroĉito kad odreĊene ljudske svrhe. Svako efikasno oruĊe i tehnika u celini
se ispituju i objašnjavaju neke promene. U isticanju dinamiĉnog karaktera predstavljaju uspehe ĉovekovog nastojanja da, koristeći jedne prirodne sile
uzroka postoji svakako opasnost da se uzrok ne poistoveti sa ontološki i protiv drugih, poveća svoju moć i svoju kontrolu u odreĊenom delu prirode.
epistemološki neuporedivo manje znaĉajnom kategorijom povoda. Povod se Biološki determinizam dolazi u društvu do izraţaja u dva donekle razliĉita
ĉesto ispoljava na dramatiĉan naĉin. On oznaĉava poĉetak aktivnog vida. On se javlja u ĉovekovim odnosima prema ţivoj prirodi u kojima se
odvijanja nekog procesa, ili bar njegovo vidljivo ispoljavanje, iako nema razvija jedan poseban oblik društvene tehnologije. Pored toga, biološki
veĉi uticaj na nastanak njegovih osnovnih deterministiĉkih komponenata. determinizam se ispoljava u vidu mnogostranih uticaja ĉovekovih bioloških
Povod obiĉno samo olakšava da neki latentno postojeći uzroĉni ĉinioci stupe osobina na društvo i u procesu menjanja tih osobina pod uticajem dru-
u otvoreniji oblik delovanja. Štaviše, vrlo ĉesto dublja "analiza situacije štvenog ţivota. Društvene uloge koje pojedinac preuzima u svakom društvu
otkriva da povod uopšte nema samostalan uzroĉni uticaj, nego je posledica zavise i od nekih njegovih bioloških osobina, na primer, njegove starosti i
odreĊenog latentnog ĉinioca koji ga stvara da bi sebi prokrĉio put. biološke zrelosti, donekle i pola, a s druge strane, u toku istorijskog razvoja
Dinamiĉki karakter kategorije uzroka znaĉi, prema tome, njegovu menjaju se mnoge biološke vrste, pa i ĉovek. Najsintetiĉnije se te promene
sposobnost da stvara odreĊene promene, što pretpostavlja odreĊenu koliĉinu izraţavaju u progresivnom produţavanju trajanja ljudskog veka, što
nekog oblika energije. pokazuje kako društveni ţivot uspeva da utiĉe na neke osnovne ĉovekove
Već time što se iz šireg deterministiĉkog spleta u kome se dešava biološke osobine.
odreĊena promena izdvajaju i smatraju uzrocima oni ĉinioci koji imaju Psihiĉki determinizam je takoĊe vrlo znaĉajna komponenta
izrazito dinamiĉko dejstvo, kategorija uzroka dobija specifiĉno znaĉenje. Ali društvenog determinizma, utoliko osobenija jer se u njemu javlja svest kao
specifiĉnost uzroka ima koren u još jednoj bitnoj osobini determinizma. U specifiĉno ljudska osobina ĉoveka i njegove delatnosti. Sve što se odnosi na
opštem determinizmu postoje relativno samostalna uţa deterministiĉka pod- meĊusobno sporazumevanje, bez kojeg nema društvene delatnosti, ha uĉešće
ruĉja. Pojedini uzroci deluju u okviru odreĊenih deterministiĉkih spletova, u pojedinaca u toj delatnosti, individualne motive, ciljeve, planove, podloţno
koje spadaju svi ĉinioci koji mogu ispoljiti bilo kakav znaĉajniji uticaj na je nekim zakonima psihiĉkog determinizma. Nema sumnje da konkretne
odreĊene pojave. Ĉvršće strukturisani i trajni spletovi nazivaju se psihiĉke osobine nastaju pod snaţnim uticajem društvenih prilika, naroĉito
deterministiĉkim sistemima. Za ispitivanje uzroĉnih odnosa je od vrlo ako se njihovo delovanje posmatra u duţim istorijskim razdobljima u kojima
velikog znaĉaja da li su realistiĉno utvrĊeni okviri specifiĉnog se obrazuje odreĊena kulturna tradicija i društveni mentalitet. Društvo i
deterministiĉkog spleta ili sistema u koji su oni ukljuĉeni, kao i koliko su ti pojedini njegovi kolektivni delovi raspolaţu neobiĉno snaţnim sredstvima
sistemi već nauĉno prouĉeni. Ali, pošto su uzroĉni ĉinioci upravo osnovni i pomoću kojih se razne Ĉovekove psihiĉke osobine mogu na odreĊen na ĉin
najdinamiĉniji delovi odreĊenih uţih deterministiĉkih sistema, njihovo oblikovati i razvijati u odreĊenim pravcima, ali se ovi uti-caji preteţno
ispitivanje najviše doprinosi dubljem upoznavanju determinizma na nekom ostvaruju posredstvom specifiĉno psihiĉkih deter-minizama. Biološke i
podruĉju stvarnosti. psihiĉke osobine ĉovekove, uzete u svom jedinstvu, predstavljaju, u stvari,
Pojedine uţe oblasti stvarnosti i pojedini njihovi sastavni delovi, antropološku ĉovekovu prirodu, koja nastaje i menja se u toku istorije; koja
meĊutim, mogu pripadati razliĉitim relativno samostalnim deterministiĉkim se upravo zato u raznim društvima dosta razlikuje, zahvaljujući njihovoj
sistemima, što su neka oblast i vrsta pojava sloţenije, u njima, i u uslovima osobenoj društvenoj organizaciji i njihovim razliĉitim konkretno-istorijskim
njihovog postojanja, se ukršta više razliĉitih deterministiĉkih sistema. U razvojnim linijama i razliĉitim kulturnim tradicijama. Ali bez obzira na sve
društvu, kao istorijski datom organizovanom sistemu ljudske delatnosti, te sociološki ĉesto vrlo znaĉajne razlike, ĉovekova antropološka priroda je u
ukrštaju se svi oblici determinizma koji uopšte postoje u stvarnosti: mnogim svojim bitnim crtama i opšteljudska. I ne samo to. Upravo zato što
fizikalno-hemijski, biološki, psihološki i društveni u uţem smislu reci. U su
odnosima društva prema „neţivim" nje-
538
vrlo trajne i duboko ukorenjene u njegovoj prirodi, osnovne 539
antropološke ĉovekove osobine su vrlo aktivne, sposobne za snaţno
reagovanje i na prirodne i na društvene uslove. Pogreška raznih kaţe, spadaju svi ĉovekovi pokušaji da kroz svoje shvatanje lepote
sociologistiĉkih pravaca sastojala se upravo u tome što su izrazi vlastito ţivotno iskustvo i stvarnost u kojoj ţivi. Poznato je da
pretpostavljali da je antropološka ĉovekova struktura krajnje je Marks vrlo ĉesto ovu mogućnost estetskog odnošenja prema
plastiĉna, kao od voska naĉinjena, i da društvo moţe da joj svakog stvarnosti isticao kao jednu od bitnih ljudskih osobina ĉovekovih.
ĉasa daje odreĊeni ţeljeni oblik, tj. da je potpuno oblikuje prema Sve ove oblasti i slojevi društvenog determinizma su
svojim aktualnim potrebama. Ovo vrlo jednostrano,' a u sociologiji meĊusobno povezani i izmeĊu njih dolazi do raznih meĊusobnih
dosta rasprostranjeno, shvatanje karaktera društvenog determinizma uticaja. Pokušaj rašĉlanjavanja društvenog determinizma na njegove
dovodi do raznih krupnih zabluda, ne samo u teoriji. osnovne sfere ima izrazito analitiĉki a ne opisni cilj. Ne radi se ni o
U oblasti društvenog determinizma u uţem smislu reci mogu kakvom hipostaziranju bilo koje sfere i njenom odvajanju od
se razlikovati tri meĊusobno povezane sfere. U prvu od njih, konkretnih ljudi, konkretnih društvenih oblika i njihove delatnosti.
tehnološku, spadaju oruĊa i ostala tehniĉka sredstva, tehniĉke veštine Upravo ovi realni ljudi i raznovrsni društveni oblici su izloţeni
i znanja koja sluţe za obavljanje proizvodne i ostalih društvenih uticaju razliĉitih determinizama, a istovremeno se, kao ţarišta
delatnosti. Druga sfera moţe se nazvati dru-štveno-organizacijskom, energije koja proizilaze iz njihove unutrašnje strukture, pojavljuju sa
a sastoji se iz društvenih odnosa koji se uspostavljaju prilikom svojom delatnošću kao aktivni ĉinioci u raznim objektivno
obavljanja raznih društvenih delatnosti i, u vezi s tim, u postojećim deterministiĉkim strukturama. Konkretni ljudi, konkretni
unutardruštvenoj raspodeli materijalnih i drugih vrednosti koje se u društveni oblici i njihove delatnosti su jedini mogućni egzistencijalni
društvu stvaraju. U ovu oblast spada, zatim, sistem odnosa na kojima okviri za ispitivanje društvenog determinizma i društvene uzroĉnosti
poĉiva unutardruštvena kontrola pomoću koje se društvo integriše i kao njegovog najaktivnijeg dinamiĉkog jezgra. U svakom pojedincu,
odrţava u odreĊenom organizacijskom obliku. I, napokon, u ovu u svakom društvenom obliku i svakoj društvenoj delatnosti ukrštaju
društveno-orga-nizacijsku oblast spada sistem odnosa odreĊenog se razne sfere determinizma; ljudi su u svojoj individualnoj i
društva sa drugima. Pod ovim se podrazumevaju ne samo sredstva kolektivnoj delatnosti integratori njihovih raznorodnih i ĉesto vrlo
pomoću kojih se odreĊeno društvo štiti od drugih i brani svoje posto- protivreĉnih uticaja, odnosno ţrtve neuspelih pokušaja ove
janje, odnosno nastoji da se proširi na raĉun drugih društava, nego i integracije. A integracija se izvodi na svim nivoima na kojima se
sve ostale manje ili više razgranate trajne i povremene veze koje se stvaraju razliĉiti društveni oblici, poĉev od globalnog društva do
uspostavljaju izmeĊu njega i ostalih društava. Posredstvom ovih veza oblika koji nastaju u neposrednim meĊuliĉnim odnosima, i svake
s drugim društvima u svako konkretno društvo struje razni uticaii koji konkretne ljudske liĉnosti. Odvojeno od realnih ljudi i realnih
se prilikom ispitivani a pojedinih procesa u nekom društvu moraju društvenih oblika ispitivanje društvenog determinizma i društvene
uzeti u obzir. Treća sfera društvenog determinizma jeste kulturna. U uzroĉnosti ne spada u sociologiju kao iskustvenu nauku. Ovo ne znaĉi
njoj se mogu razlikovati tri meĊusobno tesno povezana sloja. Prvi od da se društveni determinizam moţe sociološki ispitivati samo u
njih je društveni saznajno-orijentacijski sistem u koji spadaju znanja i celini, nego samo da se prilikom prouĉavanja bilo kog oblika
pretpostavke o stvarnosti, kao i s njima tesno povezane vred-nosne društvene delatnosti mora svestrano osvetliti sloţena deterministiĉka
ocene pojedinih delova stvarnosti i delatnosti, i opštiji i specifiĉni situacija u kojoj su se nalazili pojedinci i društveni kolektivi koji su u
ciljevi delatnosti. Drugi sloj ima izrazito normativno integrativnu njoj uĉestvovali i stvarali. Izolovano ispitivanje pojedinih oblasti
funkciju; on se najtešnje oslanja na institucionalne mehanizme unutar društvenog ţivota i pojedinih delatnosti je korisno za otkrivanje
društvene kontrole koji su pomenuti u prethodnoj sferi, a sastoji se iz njihovih unutrašnjih struktura, ali se na taj naĉin one ne mogu
tradicija, obiĉaja, etiĉkih i pravnih normi koje treba da utiĉu da deterministiĉki objasniti. Pretvoreno u prouĉavanje hipostaziranih
društvo, odnosno neki njegov kolektivni deo, na usklaĊen naĉin sfera društvenog ţivota i društvene delatnosti, prouĉavanje
obavlja svoje razne delatnosti i u raznim pravcima kolektivno društvenog determinizma lako postaje osoben oblik mitologije.
angaţuje svoje snage. Napokon, u ovoj sferi postoji i treći sloj, koji Analitiĉko izdvajanje pojedinih sfera društvenog determinizma
bi se mogao nazvati društvenim estetsko-izraţajnim sistemom, u koji, korisno je, meĊutim, za potpunije sagledavanje njihove osobene
kao što već sam izraz prirode i realistiĉnije razumevanje izvanredne sloţenosti opšte
deterministiĉke situacije u društvu i osobenosti pojedinih uţih dru-
štvenih oblika i delatnosti.
540 541
2.
RAZNE JEDNOSTRANOSTI U SHVATANJU
DRUŠTVENOG DETERMINIZMA
Isticanje isprepletenosti razliĉitih determinizama u društvu,
naravno, ne znaĉi da su za društveni ţivot svi oblici determinizma Osvrt na neka dosta rasprostranjena jednostrana shva-tanja
podjednako znaĉajni. U najširoj istorijskoj perspektivi preovladava društvenog determinizma i društvene uzroĉnosti olakšaće bolje
znaĉaj onih elemenata deterministiĉkog spleta koji omogućuju razumevanje njihove osobene prirode. (1) Najĉešća jednostranost
odrţanje društva u datim prirodnim i istorijskim uslovima i sastoji se u apsolutizovanju neke od relativno samostalnih
opredeljuju raspodelu stvorenih materijalnih vred-nosti i društvene deterministiĉkih sfera i shvatanju da samo ĉinioci koji iz nje
moći koja se u nekom društvu razvija. MeĊu te najznaĉajnije proizilaze uzroĉno utiĉu na društveni ţivot. Razni pravci u
elemente spadaju: stepen tehnološke razvijenosti i sistem ekonomskih sociološkoj teoriji razlikuju se meĊusobno pre svega po tome što su
i politiĉkih odnosa. Treba istaći da uti-caj ovih ĉinilaca preovladava razliĉitim oblastima determinizma pridali iskljuĉivo aktivno uzroĉno
što ne znaĉi (a) da oni imaju iskljuĉivo uzroĉno dejstvo; (b) da nisu znaĉenje. U geografskim pravcima takvo znaĉenje se pripisuje
takoĊe podloţni uticaju uzroĉnih ĉinilaca koji izviru iz drugih sfera spoljnoj prirodnoj sredini; u demografskim nekim osobinama
društvenog ţivota i ĉovekovih antropoloških osobina; (c) da su prirodnog i mehaniĉkog kretanja stanovništva, a pre svega njegovoj
nezavisni od prirodnih uslova i spoljnih uticaja drugih društava; masi i gustini; rasistiĉki pravci su apsolutizovali neke, najĉešće
konaĉno, (d) ovi osnovni deterministiĉki ĉinioci nisu svemoćni. Oni sasvim fiktivne, biološke osobine pojedinih de-lova ĉoveĉanstva;
mogu uticati na razvoj neke posebne društvene delatnosti samo po- razni individualno i kolektivno-psihološki pravci iskljuĉivi uzroĉni
sredstvom osobenih determinizama na kojima se ona zasniva. Ostali znaĉaj pridaju nekim ĉovekovim psihiĉkim osobinama ili mentalitetu
determinizmi nisu pasivna emanacija ĉinilaca koji na njih presudno konkretno-istorijskih društava; vulgarni ekonomizam i tehnologizam
utiĉu usmeravajući ih u odreĊenim pravcima. U tome se i sastoji pokušavaju da ekonomske odnose, odnosno razvoj tehnologije
njihova relativna samostalnost i objašnjenje zašto se u društvu, odvoje od povratnog uzroĉnog dejstva ostalih društvenih ĉinilaca i
naroĉito razvijenijem, sve oblasti ţivota i delatnosti ne razvijaju na vrlo sloţene konkret-no-istorijske situacije. Teorijske stranputice,
apstraktno paralelan naĉin sa razvojem deterministiĉki najznaĉajnijih nastale usled ovih apsolutizacija, svedoĉe da, iako kvalitativno
društvenih odnosa. Objašnjavajući odnos izmeĊu razvoja filozofije i razliĉiti determinizmi nemaju podjednak uzroĉni uticaj na društveni
ţivot u celini, ipak ni jedna oblast društvenog ţivota i društvene
privrede, Engels je istakao oba ova momenta: (a) u imanentnom delatnosti nije samo pasivan odraz ili emanacija ĉije bi se osobenosti
razvoju sadrţanu relativnu samostalnost filozofije i (b) sloţenost i povratno uzroĉno dejstvo mogli zanemariti. Od konkretno-istorijske
prenošenja uzroĉnih uticaja iz jedne oblasti društvenog determinizma situacije i opšteg stupnja razvoja nekog društva zavisi konkretno-
u druge. „Ali kao odreĊena oblast podele rada, filozofija svake epohe istorijska teţina uzroĉnog uticaja ĉinilaca što izviru iz pojedinih
ima za pretpostavku odreĊen misaoni materijal, koji je nasledila od oblasti njegovog ţivota.
svojih prethodnika i od koga polazi. Otuda to da ekonomski zaostale
zemlje ipak mogu da vode prvu reĉ u filozofiji... Ekonomija ne stvara (2) Mnoge jednostranosti u shvatanju društvenog deter-
tu ništa neposredno iz sebe, ali ona odreĊuje način izmene i dalji minizma nastaju usled njegovog mehanicistiĉkog i biologistiĉkog
tumaĉenja. Posledice ovih gledišta su vrlo vidljive u savremenoj
razvitak zateĉenog misaonog materijala, i to većim delom posredno, sociologiji. U istorijskom uvodu je istaknuto da je pozitivizam
pošto su politiĉki, pravni i moralni odrazi ti koji vrše najveće istakao kao jedno od svojih programskih epistemoloških naĉela
neposredno dejstvo na filozofiju".2) Jedan od najsloţenijih problema zahtev da se u ispitivanje društva prenesu metodi i postupci prirodnih
ispitivanja društvenog determinizma sastoji se upravo u nauka, smatrajući da će ti metodi koji su omogućili veliku egzaktnost
objašnjavanju naĉina kako se uzroĉni uticaji prenose iz jedne u prouĉavanju prirode dati iste rezultate u ispitivanju društva. Premda
relativno samostalne oblasti determinizma u drugu. je netaĉno da neki najistaknutiji predstavnici pozitivizma u
sociologiji nisu imali razumevanja za osobenosti društvenog ţivota i
nisu uviĊali neophodnost razvoja posebnih metoda njegovog
2 prouĉavanja, oni su ipak obiĉno
) F. Engels, Pismo K. Šmitu, od 27. X 1890, u K. Marks, F. Engels,
Izabrana dela, t. II, Kultura, Beograd, 1950, str. 482-83. (Podvlaĉenja se nalaze u
izvornom tekstu).
542 543
stemologiji kategorija uzroĉnosti ĉesto svodi na dejovanje efi-
zastajali na pola puta, dok je mehaniĉko prenošenje metodoloških cijentnih spoljnih uzroka.3)
postupaka prirodnih nauka dosta karakteristiĉno za pozi-tivizam kao
opštu struju u društvenim naukama. Već ovo je epistemološki (c) Sledeća jednostranost u tumaĉenju društvenog de-
jednostrano, jer metod mora da bude prilagoĊen specifiĉnim terminizma ogleda se u shvatanju da izmeĊu poĉetka delovanja nekog
osobinama sadrţaja koji se pomoću njega ispituje. Obiĉno je. uzroka i pojave njegove posledice postoji ili odnos isto-vremenosti ili
meĊutim, prenošenie metoda bilo posledica pokušaja da se teorije o samo 'kratak vremenski interval. Ovo je stvarno karakteristiĉno za
društvu stvaraju po analogiji sa raznim prirodno-nauĉnim teorijama. mehaniĉku uzroĉnost, gde posledica sledi odmah posle nastupanja
Nije stoga ĉudno da se društveni determinizam ĉesto tumaĉio, a i nekog uzroka, i išĉezava posle prestanka njegovog delovanja. Već
danas se tumaĉi, na naĉin koji mnogo više odgovara prirodi sholastiĉka filozofija je postavila naĉelo causa cessante cessat
mehaniĉkog ili biološkog, nego osobeno-stima mnogo sloţenijeg effectum, koje odgovara ispitivanju ove vrste uzroĉnih odnosa.
društvenog determinizma i osobenom naĉinu uspostavljanja MeĊutim, već u biološkoj oblasti vrlo ĉesto nema ovakvog
uzroĉnih odnosa u društvu. neposrednog nastupanja posledice posle dejstva uzroka. Pojedini
Evo nekoliko konkretnijih oblika u kojima se ogleda ova uzroĉni ĉinilac mora dugo da deluje da bi uspeo da proizvede
odreĊenu promenu u strukturi nekog organizma, što je ĉesto
jednostranost, (a) Vrlo ĉesto se odnos uzroka i posledice shvata povezano sa slamanjem njegovog aktivnog otpora, na primer protiv
iskljuĉivo asimetriĉno i ireverzibilno, što znaĉi da se smatra da infekcije u toku perioda inkubacije. Proces izazvan delovanjem nekog
uzroĉni uticaj struji samo u jednom pravcu. Posledica se shvata kao uzroka je, dakle, izvesno vreme latentan i treba da proĊe odreĊen
pasivni efekt delovanja nekog uzroĉnog ĉinioca na odreĊeni objekt. vremenski interval da. bi se ispoljile njegove posledice. Sem toga,
Ovaj objekt nema nikakve mogućnosti da se aktivno suprotstavlja jedna od bitnih oso-benosti biološke, a još više društvene uzroĉnosti
tom delovanju, niti da znaĉajnije povratno utiĉe na preovlaĊuj ući jeste njen naglašen kumulativni karakter. Mnoga uzroĉna dejstva, kad
uzroĉni ĉinilac u nekom društvenom odnosu, (b) Druga se posmatraju u uţim vremenskim intervalima, na prvi pogled su
jednostranost, takoĊe mehaniĉkog porekla, og!eda se u gotovo neznaĉajna. Ali u strukturi organizma, odnosno nekog
prenaglašavanju znaĉaja spoljnih ĉinilaca prilikom objašnjavanja društvenog oblika i njihovom iskustvu ĉuvaju se posledice ovog
raznih društvenih pojava, dok se potcenjuje ispitivanje unutrašnjih dugotrajnog delovanja, i nagomilavanjem malih posledica kroz duţe
ĉinilaca koji se takoĊe javljaju kao uzroci odleĊenog delovanja vreme nastaju odreĊene strukture koje, jednom oblikovane, mogu
pojedinaca i pojedinih društvenih oblika. Delovanje ovih unutrašnjih imati vrlo trajan, velik i aktivan uticaj na ponašanje bilo pojedinca
ĉinilaca se uglavnom svodi na sposobnost za uspešno prilagoĊavanje. bilo nekog društvenog oblika. Nesumnjivo je, na primer, da su razne
Naturalistiĉko poreklo ideje o preteţno pasivnom prilagoĊavanju na bitne karakteristike liĉnosti posledica odreĊenog naĉina njenog
spoljne uslove ne bi bilo teško dokazati. Prenaglašavanje uzroĉnog vaspitanja i opštih ţivotnih uslova. Vaspi-tanje je dugotrajan proces;
znaĉaja spoljnih ĉinilaca dovodi do potcenjivanja odnosa u kojima se ako se prouĉavanje njegovih uticaja ograniĉi samo na neke kraće
kao aktivni ĉinilac ispoljava neki oblik samoodreĊenja i aktivne intervale (dane, nedelje, mesece), upravo najdublje i najtrajnije
samode-latnosti pojedinaca, neke društvene organizacije ili neke njegove posledice mogu ostati izvan domašaja istraţivanja. Jer, tek
difuz-nije organizovane društvene grupe. Samodelatnost na osnovu kad odreĊen proces vaspi-tania traie duţe vreme, nagomilavanjem
samoodreĊenja, a ne pasivnog prilagoĊavanja spoljnim uslovima je posledica sitnih ali stalnih vaspitnih uticaja obrazuju se neke osnovne
mogućna usled toga'što su i pojedinci i svi društveni oblici aktivna navike i shva-tanja koja, jednom ĉvrsto strukturisana. mogu da
središta energije i mogu da se tom energijom u izvesnoj meri ispoljavaju svoje dejštvo u ĉitavom kasnijem ţivotu liĉnosti. Na prvi
samostalno koriste, odreĊujući pravce i naĉine njenog ispo-ljavanja i mah izgleda da je ovo sasvim razumljivo. Ali, u raznim pokušajima
pojaĉavajući je raspoloţivim tehniĉkim sredstvima. Ovo ispitivanja društvene uzroĉnosti koje pretenduju na veliku egzakt-
samoodreĊenje i samostalnost proizilaze iz unutrašnje de- 3
terministiĉke strukture pojedinca, odnosno društvenog oblika i ) Na primer M. Bunge. ovako definiše uzrok: „Kao što je bilo uobiĉajeno
'od poĉetka moderne nauke, mi ćemo od sada ograniĉiti znaĉenje termina „uzrok"
njihove sposobnosti da se na osnovu samostalnog, više ili manje na eficijentni uzrok, ili spoljni pokretaĉki ĉinilac, ili spoljni uticaj koji proizvodi
stvaralaĉkog korišćenja svojih ranijih iskustava svesno i aktivno promenu — nasuprot drugim vrstama uzroka, kao što je finalni, unutrašnji (ili causa
odnose prema aktualnim uslovima. O tome koliko ovo shvatanje sui) itd. (M. Bunge, op. cit. p. 33).
uzroĉnosti ima duboku tradiciju u prirodnim naukama Novog veka,
nešto svakako govori i okolnost da se u epi-
544 545
noj strani nekog uzroĉnog odnosa posledica samoodreĊenja i slobode,

nost gubi se iz vida ova osobenost društvenog determinizma. Postoje, na obiĉno se na njegovoj drugoj strani pojavljuje kao aktivni spoljni ĉinilac.
primer, eksperimenti pomoću kojih se ţeli ispitati kako na neĉija shvatanja Usled mehanistiĉkog shvatanja društvenog determinizma, koje potcenjuje
utiĉe relativno kratkotrajno izlaganje nekom uticaju. Na primer, stvori se momenat svesti i svrsishodnog odnosa prema stvarnosti, ima dosta pokušaja,
eksperimentalna grupa kojoj se prikazuje nekoliko filmova, a zatim se posle naroĉito u pozitivistiĉkoj epistemologiji, da se uzroĉnost potpuno
izvesnog vremena nastoji utvrditi uticaj filmova na promenu nekih njenih suprotstavi teleologiji. Teleologija, tj. usklaĊivanje delatnosti sa odreĊenim
shvatanja. Naravno da gledanje filmova, kao kratkotrajan i epizodi-ĉan svesno postavljenim ciljevima, smatra se negacijom uzroĉnosti, i stoga se
uticaj, ne moţe da ima šire i samostalnije dejstvo, nezavisno od odreĊenih potcenjuje znaĉaj ispitivanja teleoloških elemenata u nauĉnom prouĉavanju
struktura što su već stvorene u prethodnom iskustvu i koje svakako na društva. Nasuprot tome spiritualistiĉki i in-deterministiĉki pravci u ime
odreĊen naĉin aktivno reaguju i na sadrţaj filmova. Ukoliko teleologije osporavaju postojanje društvenog determinizma. Teleologija,
eksperimentalni podsticaj uopšte preĊe prag trajnijeg uticaj a, eksperiment meĊutim, nije antipod društvenog determinizma i uzroĉnosti, nego, naprotiv,
ima vrednost samo kao sredstvo za ispitivanje poiedinaĉnih iseĉaka jednog jedna od njihovih osobenosti. Teleološki momenat postoji u svakoj svesno j
trajnog kumu-lativnog procesa. Ovaj primer ne ilustruje sve jednostranosti delatnosti koja izvire iz unutrašnje strukture pojedinca ili nekog društvenog
koje se pojavljuju kad se prilikom ispitivanja raznih uzroĉnih odnosa u oblika, i u kojoj dolazi do izraţaja njihov pokušaj da aktivno utiĉu na
društvu ne uzima u obzir vreme koje je potrebno da bi se ispoljilo dejstvo objektivno postojeću deterministiĉku situaciju u cilju njenog prilagoĊavanja
nekog uzroĉnog ĉinioca. Jer, ne samo da je delovanje raznih uzroĉnih svojim potrebama. U odeljku o nauĉnom objašnjenju je istaknuto da uspeh
ĉinilaca postepeno i kumulativno, nego ih pojedine njihove posledice mogu svrsishodne delatnosti zavisi od više okolnosti, meĊu kojima su svakako
duţe vreme nadţiveti ako su dublje integrisane u neke psihiĉke, društvene i najvaţnije sledeće: (1) da li je taĉno shvaćena priroda deterministiĉke
kulturne strukture. situacije u koju se odreĊena delatnost ukljuĉuje i (2) da li onaj ko
(d) Upravo usled shematskog prenošenja nekih tipiĉnih osobina svrsishodno dela raspolaţe uzroĉno adekvatnim sredstvima da u datoj
prirodnog determinizma pojavljuje se u prouĉavanju društvenog objektivnoj situaciji izvede pro-mene koje su u skladu s njegovim ciljevima.
determinizma vrlo izrazito potcenjivanje svesnog i svrsishodnog odnosa Ovaj pokušaj da se svrsishodna delatnost objasni kao jedna od bitnih
prema stvarnosti u ĉovekovom individualnom i društvenom ponašanju. osobenosti društvenog determinizma omogućuje da se realistiĉnije shvati i
Svesna svrsishodnost je jedan od bitnih preduslova stvaralaĉke protumaĉi stvarni naĉin uspostavljanja raznih uzroĉnih odnosa u društvu.
samodelatnosti, a ova je uvek u većoj ili manjoj meri samoodreĊenje, tj. Dosledno sprovedena mehanicistiĉka tumaĉenja društvenog determinizma
glavni uzroci delatno-sti se nalaze u nekim unutrašnjim osobinama i svode ceo društveni razvoj na stihijni tok dogaĊaja, u kome se ĉovek uopšte
potrebama pojedinca ili neke društvene grune. A ako je uspešno, ne pojavljuje kao znaĉajniji svestan i stvaralaĉki aktivan ĉinilac.
samoodreĊenje je istovremeno sloboda. Sloboda, naime, nije negacija deter- (3) Preteţno biološkog porekla su neke druge jednostranosti u
minizma i uzroĉnosti. Ona se sastoji i moţe se meri ti stupnjem u kome je tumaĉenju društvenog determinizma. Najvulgarnije je svakako analoško
mogućno uspešno samoodreĊenje pojedinaca ili nekog kolektivnog prenošenje ţivotnog ciklusa organizma na razvoj ljudskih društava i
društvenog oblika. Ovo, pak, zavisi od toga koliko su oni u stanju da ljudskih kultura, koje dolazi do izraţaja u raznim teorijama o cikliĉnom
svojom delatnošću prilagoĊavaju neke objektivno date uslove imanentnim, razvoju pojedinih društava i pojedinih kultura. Još ĉešća druga jednostranost
iako istorijski nastalim. osobinama i potrebama svoje prirode i njenog mnogobrojnih organicistiĉkih teorija sastoji se u shvatanju društva kao
daljeg razvoja.4) Nema nikakvog ni ontološkog ni epistemološkog suviše jedinstvene celine koja raspolaţe nekim spontanim mehanizmima za
opravdanja da se ĉinioci koji izviru iz imanentnih deterministiĉkih struktura odrţavanje svoje ravnoteţe i svog obnavljanja, po^ analogiji sa
individualnih i kolektivnih nosilaca odreĊene delatnosti i njihove posledice homeostatiĉkim i regenerativnim svojstvima biološkog organizma. U
iskljuĉe iz pojma uzroĉnosti. Poreklo ovih ĉinilaca i njihove posledice biološkom organizmu postoji tzv. homeo-stazis kojim organizam spontano
mogu se naĉelno odrediti sa istim stepenom pouzdanosti kao i spoljni nastoji da se vrati u ravnoteţu ukoliko je ova narušena delovanjem nekih
uzroci. Pored toga, ono što je na jed- spoljnih ĉinilaca, kao i s ovim povezani regenerativni mehanizmi koji na
4
) Na ovom mestu se ne moţe ulaziti u šire filozofsko razmatranje slobode.
Oĉigledno je, ipak, da se njena vrednost moţe oceniti samo prema delima koja nastaju u
samoodreĊenju.
546 547
odreĊen naĉin osveţavaju i vraćaju u normalno stanje ceo organizam ili od toga da li su društvena organizacija i vladajuća kultura društva
pojedini njegov iscrpljeni deo. Društvo, meĊutim, nema sliĉnih sasvim zasnovane na religioznim ili antireligioznim naĉelima, kao i da crkva ne
spontanih mehanizama za uspostavljanje svoje unutrašnje ravnoteţe, nego moţe biti znaĉajniji, a još manje osnovni moralni integrator u ovom drugom
je ova sloţena funkcija uvek manje ili više svesno organizovana. Dalje, u sluĉaju. Razne organicistiĉke jednostranosti u tumaĉenju društvenog
organizmu su pojedine funkcije gotovo nerazdvojno povezane s odreĊenim determinizma i društvene uzroĉnosti imaju dugu tradiciju. U savremenoj
organima i retko se u normalnim uslovima dešava da istu funkciju obavljaju sociologiji one dolaze najviše do izraţaja u raznim varijantama funkcionali-
razliĉiti organi. Obiĉno se ovo dešava samo ako je neki organ uništen ili zma, teorijsko-metodološkog pravca koji je nesumnjivo pokušao da na
teţe oštećen. Poznato je da slepi pomoću izoštrenog sluha i ĉula pipanja sintetiĉan naĉin ispituje razne sfere i delatnosti koje postoje u društvu, ali je
zamenjuju u većoj meri nego ostali ljudi svoju znatno smanjenu sposobnost pri tom obnovio neke osnovne teze ranijih organskih socioloških teorija. 5)
orijentacije u prostoru. Ipak, po pravilu, funkcije u organizmu su ĉvrsto Ova kritika jednostranih, po svom poreklu uglavnom
srasle sa pojedinim organima. U društvu, meĊutim, razni društveni delovi naturalistiĉkih shvatanja, ili taĉnije, neshvatanja osobenog karaktera
mogu obavljati iste funkcije potrebne za njegovo odrţanje u odreĊenom društvenog determinizma ne sme odvesti u drugu krajnost. A to bi se desilo
obliku, pošto je zamenljivost delova koji će neposredno obavljati odreĊenu ako bi se, na primer, osporavalo da u društvu uopšte postoje i izrazito
funkciju u društvu neuporedivo veća nego u biološkom organizmu. Na asimetriĉni i ireverzibilni uzroĉni odnosi, u kojima sasvim preovladava
primer, društvu je svakako neophodno da na odreĊen naĉin socijalizuje dejstvo nekog uzroka na neki objekt koji se pojavljuje kao njegova
svoje novo pokolenje, da mu da i opšte društveno vaspitanje i da njegovim bespomoćna posledica i nema praktiĉno nikakve mogućnosti da povratno
pojedinim grupama obezbedi specifiĉno struĉno obrazovanje koje će ih utiĉe na odreĊeni uzrok; ili ako se ne bi uzelo u obzir da se u raznim
osposobiti za obavljanje sasvim odreĊenih društvenih funkcija. Ali u raznim društvenim odnosima uticaji spoljnih ĉinilaca, tj. uslova u kojima ţivi
društvima ovu funkciju obavljaju razliĉite društvene ustanove. Ĉak i u istom odreĊeni društveni oblik, i unutrašnjih ĉinilaca, koji proizilaze iz njegove
društvu ova sloţena funkcija retko kad pripada samo jednoj speci imanentne strukture, nalaze u vrlo razliĉitim razmerama, što znaĉi da je
jalizovanoj ustanovi, već moţe da se deli. Na primer, u opštem društvenom stupanj samoodreĊenja vrlo promenljiva veliĉina. Nema takoĊe nikakve
vaspitanju novog poko-lenja uĉestvuju i porodica i škola i razne politiĉke i sumnje da odnos izmeĊu u prošlosti stvorenih sklonosti, navika i tradicija i
društvene organizacije. U struĉnom vaspitanju takoĊe odnos izmeĊu poro- uzroĉnog dejstva aktualnih ĉinilaca moţe u raznim situacijama da bude vrlo
dice, redovnih škola, profesionalnih organizacija, raznih ustanova za razliĉit. Nekad je neki aktualni dogaĊaj samo povod da stupe u dejstvo već
vaspitavanje odraslih moţe biti, od sluĉaja do sluĉaja, vrlo razliĉit. Funkcija ranije ĉvrsto formirane deterministiĉke strukture koje su se nalazile u
prema tome ostaje, ali postoji velika mogućnost stvaranja razliĉitih organa latentnom stanju. Ali, nasuprot ovim sluĉajevima, postoje drugi kad je
pomoću kojih će ona biti zadovoljena. dejstvo nekog aktualnog uzroĉnog ĉinioca gotovo nezavisno od prethodnog
U rašĉlanjavanju ovog problema treba ići još jedan korak dalje. iskustva. Ovo se dešava naroĉito kad u nekoj oblasti još nema šireg
Funkcija je objektivni odnos izmeĊu delatnosti nekog dela odreĊene celine i prethodnog individualnog ili kolektivnog iskustva. Po-
njenog stanja, potreba i ciljeva. Funkcija ne zavisi samo od izolovano
5
uzetih osobina organa i njegove delatnosti nego i od pomenutih osobina ) Sire o funkcionalizmu vid. u knjizi M. Đurić, Problemi sociološkog
celine. Zbog toga isti organ moţe u razliĉitim društvima, a i u istom metoda, Savremena škola, Beograd, gl. X. Vrlo iscrpan prikaz razvoja i raznih
varijanti funkcionalizma nalazi se u knjizi Don Mar-tindale, The Nature and Types
ukoliko se pro-meni njegovo opšte stanje, da ima sasvim suprotne funkcije. of Sociological Theory, Honghton Mif-flin Co., 1960, eh. 17—19. Znaĉajan pokušaj
Jedan dosta poznat primer iz sociološke teorije vrlo ubedljivo pokazuje da se proširi i sistematizuje funkcionalistiĉko stanovište uĉinio je R. K. Merton u
kako se do jednostranih zakljuĉaka dolazi ako se ovo nema u vidu. Dirkem raspravi Manifest and Latent Functions, u knjizi Social Theorv and Social Structure,
je smatrao da je religija, a u prvom redu u obliku crkve organizovana The Free Press, Glencoe, 111., 1957, eh. I. Funkcionalizam nije u teorijskom
pogledu jedinstven pravac i izmeĊu teorijskih shvatanja, npr., B. Malinovskog i T.
religija, najznaĉajniji ĉinilac društvene integracije. Pri tom je izgubio iz Parsonsa postoje znatne razlike. Još uvek ne postoji iscrpna kritika raznih varijanti
vida: (1) da crkva u ver-ski mešovitom društvu moţe biti jedno od funkcionalizma. Najzanimljivije su kritiĉke rasprave R. Darendorfa (R. Dahrendorf),
sredstava njegovog razaranja; (2) da se funkcija crkve iz osnova menja u prikupljene u njegovoj knjizi Gesellschaft und Freiheit, R. Pipper, Miinchen, 1962,
zavisnosti mada se one odnose preteţno na Parsonovu teoriju.
549
548
grešno bi bilo preceniti ulogu svesti i aktivne svrsishodne stvaralaĉke minizma specifiĉan zadatak sociologije? (1) Najširu osnovu sociološkog
delatnosti i ne uoĉiti da se ĉisto tradicionalistiĉki oblici ponašanja, koji se prouĉavanja društvenog determinizma ĉini ispitivanje meĊusobnih odnosa
rukovode ustaljenim normama i ĉvrstim navikama pretvorenim u gotovo izmeĊu razliĉitih deterministiĉkih sistema na kojima se zasniva društvo s
ciljem da se što potpunije osvetli uloga izrazito društvenih ĉinilaca u tome
uslovne reflekse, i ponašanja koja predstavljaju pokušaj da se na
širem deterministiĉkom spletu. Ovaj opšti zadatak moţe se zatim rašĉlaniti
originalan stvaralaĉki naĉin odnosi prema novonastaloj situaciji nalaze u
na: (2) prouĉavanje uticaja izrazito društvenih ĉinilaca na uspostavljanje
razliĉitim srazmerama u raznim društvima, u zavisnosti od stepena odnosa društva prema prirodnoj okolini i njeno menjanje i korišćenje; (3)
njihovog razvoja i njihove organizacije. prouĉavanje delovanja osobe-nih društvenih ĉinilaca, koji proizilaze iz
Ali, ako se u društvenom determinizmu i uzroĉnosti vide samo strukture, organizacije i kulture društva, na oblikovanje i menjanje biološko-
one osobine koje ih ĉine sliĉnim raznim vrstama prirodnog determinizma, psihiĉkih ljudskih osobina i povratnog dejstva ĉovekovih antropoloških
izvan vidokruga ostaju upravo neke najbitni-je njihove ljudske osobenosti, osobina na razne oblike društvene delatnosti; (4) prouĉavanje uticaja
zahvaljujući kojima se u odreĊenim deterministiĉkim strukturama javljaju specifiĉno društvenih ĉinilaca na opšte stanje i tempo razvoja raznih tipova
nove originalne pojave, kao rezultat individualnog i kolektivnog društva, kao i na razvoj pojedinih uţih delatnosti. Stepen unutardruštvenih
stvaralaštva u razliĉitim oblastima društvenog ţivota. Društveno suprotnosti, sukoba, borbi, kao i društvene saglasnosti i moralne integracije
stvaralaštvo, nastajanje novog i originalnog u isto rij i treba, pre svega, ob- razlikuje se u društvima razliĉitog tipa i u raznim uţim vremenskim perio-
jašnjavati, iako je ove pojave nesumnjivo teţe objasniti nego razne dima njihovog postojanja; društva razliĉitog tipa razvijaju se razliĉitim
tradicionalne oblike ponašanja. Prilikom objašnjavanja stvaralaštva mora ritmom i postoji, po Gurviĉevim izrazima, „vreme dugog trajanja" i
se voditi raĉuna o ulozi svesti i svrsishodne delatnosti. „eksplozivno vreme" brzih skokova, od kojih prvo dosta verno izraţava
sporo odvijanje najrazliĉitijih društvenih procesa u tradicionalistiĉki
organizovanom društvu, dok brţe i neprekidno menjanje raznih društvenih
3. pojava odgovara društvima izgraĊenim na razvijenijoj tehnološkoj osnovi i
OSNOVNI METODOLOŠKI PRISTUPI U PROUĈAVANJU drukĉijoj društvenoj organizaciji. Napokon, (5) u delokrug sociološkog
prouĉavanja društvenog determinizma spada ispitivanje kako unutrašnji,
DRUŠTVENE UZROĈNOSTI specifiĉno društveni, ĉinioci utiĉu na odnose izmeĊu raznih konkretnih
Već je reĉeno da je ispitivanje uzroĉnih veza onaj deo društava, kako u pogledu društvenog karaktera tih odnosa, tako i u pogledu
determinizma koji nauku prvenstveno interesu je, a iz prethodnog izlaganja njihovog sadrţaja.
se moţe zakljuĉiti da se traţenje specifiĉnih i izrazito delatnih uzroĉnih U prouĉavanju društvenog determinizma razvila su se dva osnovna
ĉinilaca ne moţe odvojiti od svestranog prouĉavanja opšte deterministiĉke metodološka pristupa. Prvi od njih je analitiĉko ispitivanje uzroĉnog dejstva
strukture odreĊenog podruĉja stvarnosti. Pre izlaganja najvaţnijih osobina pojedinih ĉinilaca na odreĊene društvene pojave i stanja da bi se što taĉnije
razliĉitih metodoloških pristupa za prouĉavanje uzroĉnih veza u društve- utvrdila specifiĉna teţina pojedinih ĉinilaca od kojih se sastoje neophodni i
nom ţivotu treba odreĊenije izneti u ĉemu se sastoji specifiĉni zadatak dovoljni uslovi tih pojava i stanja. Bitna je karakteristika svih, ili bar
sociološkog prouĉavanja društvene uzroĉnosti. Prethodno rašĉlan javan je najvećeg dela društvenih pojava da se javljaju u vrlo sloţenim iskustvenim
je pokazalo da se u društvu i njegovoj delatnosti ukrštaju gotovo svi oblici okolnostima. Otkrivanje neophodnih i dovoljnih uslova neke pojave
determinizma koji postoje u stvarnosti. Oĉigledno je da sociologija ne pretpostavlja njihovo izdvajanje iz ostalih iskustvenih okolnosti, koje su za
prouĉava, ili bar nije prvenstveno njen zadadatak da prouĉava sve te odreĊenu po^ javu irelevantne. Ali ovim izdvajanjem nekog
determinizme. Na primer, fizikalno-hemijski i biološki determinizam, na deterministiĉkog spleta nije završeno njegovo prouĉavanje. Većina
kojima se zasniva društvena tehnologija, prouĉavaju pre svega razne deterministiĉkih spletova je u društvenom ţivotu sloţena. Analitiĉko ispiti-
teorijske i primenjene prirodne nauke. Ĉovekove biološke osobine vanje društvenog determinizma se ne ograniĉava na otkrivanje njihovih
prouĉavaju ljudska biologija i antropologija, kao i razne medicinske nauke. sastavnih elemenata koji ĉine neophodne i dovoljne uslove odreĊenih
Psihiĉke determinizme takoĊe prouĉava, pre svega, psihologija. Šta je onda pojava, nego nastoji da utvrdi i specifiĉnu uz-
u prouĉavanju društvenog deter-
550 551
roĉnu teţinu pojedinih elemenata. Tek kad je i ovo na relativno se u njihovim meĊusobnim odnosima utvrdi pravac preovlaĊu-jućeg
zadovoljavajući naĉin utvrĊeno, moţe se pretpostaviti da su nastanak uzroĉnog uticaja i obim povratnog dejstva. Taj odnos se prikazuje po
pojave, njeno menjanje, neka njena osobina ili njeno išĉezavanje nauĉno analogiji sa matematiĉkom funkcijom, u kojoj se na osnovu podataka o
objašnjeni. Analitiĉko ispitivanje društvene uzroĉnosti, koje se usredsreĊuje jednoj promenljivoj moţe predvideti vred-nost druge. Stoga se smatra da se
na pojedine uzroĉne veze u društvu, izvodi se na razne naĉine, koji se mogu funkcionalni odnosi mogu utvrditi i bez poznavanja deterministiĉkih
podeliti na eksperimentalne i neeksperimentalne. Eksperiment se razvio kao struktura celine, koje dolaze do izraţaja u njenim odnosima s pojedinim
najsnaţnije istraţivaĉko sredstvo za prouĉavanje pojedinaĉnih uzroĉnih delovima.
odnosa u raznim oblastima prirode. Ima pokušaja da se on primeni i u Postoje, meĊutim, mnogobrojni razlozi zbog kojih je ovo
ispitivanju društvene uzroĉnosti, ali ovde njegova primena nailazi na razdvajanje uzroĉne i funkcionalne analize neosnovano.7) Kao i mnogi drugi
mnogobrojne teškoće i ograniĉenja. Upravo zbog toga što je mogućnost opšti pojmovi i pojam funkcije ima u nauci razna znaĉenja. 8) Ali ako se
eksperimentalnog ispitivanja uzroĉnih odnosa u društvu vrlo ograniĉena, funkcija ne shvati u formalno-opisnom smislu matematiĉkog odnosa izmeĊu
uzroĉna analiza neeksperimentalnih podataka dobij a naroĉito velik nauĉni dve ili više pro-menljivih, ili kao apstraktan naziv za oznaĉavanje delatnosti
znaĉaj. U ovim oblicima analize pojedini deterministiĉki spletovi se ne nekog sistema, nego kao realan odnos izmeĊu neke organizovane celine i
rašĉlanjavaju operativno, nego misaonim analitiĉkim sredstvima, na osnovu nekog njenog dela, ĉijim se ispitivanjem ţeli saznati kakav znaĉaj ima taj
podataka o predmetu istraţivanja dobijenih bez operativnog uticanja. deo za odreĊenu osobinu celine, oĉigledno je da nauĉno utvrĊivanje funkcija
Drugi pristup u prouĉavanju društvenog determinizma razvio se u pojedinih delova mora polaziti od nekih teorijskih pretpostavki o osnovnim
obliku funkcionalne analize. U središtu paţnje nije otkrivanje pojedinaĉnih deterministiĉkim strukturama date društvene celine i o uzroĉnom znaĉaju
uzroĉnih odnosa, nego je osnovni zadatak da se kompleksno utvrde funkcije pojedinih njenih delova za njeno odrţavanje, za njenu sposobnost da obavlja
raznih delova neke sloţene društvene celine u njenom odrţavanju, opštem odreĊenu delatnost, za neko stanje celine ili neku drugu njenu osobinu.
ili nekom posebnom delovanju, menjanju, ili nestajanju. Ovde se, dakle, u Privredno preduzeće moţe da posluţi kao primer jedne takve celine koja se
ispitivanju društvenog determinizma polazi od nekog društvenog oblika kao sastoji iz ĉitavog niza organi-zovanih i povezanih funkcionalnih delova.
sloţene celine, koja je na odreĊen naĉin organizo-vana u uţi ili širi sistem.6) Preduzeće postaje nesposobno da obavlja neku svoju delatnost, ako odnos
Pojedina uţa sloţena celina je nosilac jedne ili mnogih društvenih delatnosti izmeĊu njega kao celine i pojedinog njegovog dela nije na odreĊen naĉin
i funkcija u nekom širem društvenom sistemu. MeĊutim, da bi mogla da usklaĊen. Na koji naĉin pojedini deo mora ili moţe da bude usklaĊen sa
deluje i da ostvaruje odreĊene funkcije, ona mora da bude na neki naĉin celinom, da bi ova mogla da obavlja odreĊenu delatnost, zavisi od opšte
organi-zovana i da zadovolji niz svojih potreba, od kojih zavisi njen deterministiĉke strukture celine, spolj-nih uslova u kojima ona postoji,
opstanak ili sposobnost da obavlja odreĊenu delatnost. prirode delatnosti i uzroĉne odreĊene uloge nekog dela u njenom obavljanju.
Vrlo ĉesto se funkcionalna analiza pokušava odvojiti od uzroĉne, Na primer, ako u preduzeću ne funkcioniše organ ĉiji je osnovni zadatak
pa ĉak i suprotstaviti uzroĉnoj. Odnos izmeĊu celine, kao sloţenog sistema, realizacija proizvoda na trţištu, i preduzeće ostane bez neophodnih obrtnih
i dela koji u njoj obavlja odreĊenu funkciju pokušava se svesti na odnos sredstava ili sredstava potrebnih za razvijanje delatnosti, dolazi do
simetriĉne, potpune reverzibilne meĊuzavisnosti: deo nastaje u okviru poremećaja u njemu kao celini. Ovaj odnos je
celine, ali i doprinosi njenom odrţavanju. Nema ni mogućnosti ni potrebe 7
) Na neophodnost poznavanja uzroĉnih odnosa za dublju funk
da cionalnu analizu ukazuje N. Luhman (N. Luhmann) u raspravi Funktion
und Kausalitat, Kolner Zeitschrift ftir Soziologie und Sozialpsvchologie,
6
) Pojmovi celine i sistema nemaju istovetno znaĉenje, a i potiĉu iz Jhrg. 14, (1962), H. 4. R. Braun takoĊe ubedljivo pokazuje da su
razliĉitih idejnih pravaca. U pojmu celine je obiĉno više naglašena ideja organskog funkcionasni odnosi poseban vid uzroĉnih. (R. Brown, Explanation in
jedinstva i „prirodnog", više ili manje spontanog nastanka i razvoja. U pojmu Social Science, Routledge and Kegan Paul, London, 1963, eh. IX, naro
sistema se u prvi plan istiĉe osobina organizovanosti koja se moţe zasnivati na ĉito p. 109-11.)
8
razliĉitim osnovama i biti izgraĊena na razliĉitim naĉelima od kojih su neki sasvim ) O razliĉitim znaĉenjima pojma funkcije, od kojih je većina
suprotni pojmu organske „prirodne" celine. Ali, i pored ovih razlika, u daljem sasvim neupotrebljiva u sadrţinskoj sociološkoj funkcionalnoj analizi
izlaganju će pojmovi „celina" i „sistem" biti upotrebljavani naizmeniĉno, u istom vid.
E
M. Đurić, op. cit, 271—275; Don Martindale, op. cit, p. 442-446.
znaĉenju. - Nagel, The Structure of Science, Routledge and Kegan Paul,
!961, p 522-26.
552 553
ĉisto uzroĉnog karaktera. Realizacija proizvoda treba da donosi da analiza usklaĊenih ili poremećenih funkcionalnih odnosa otkriva u
preduzeću finansijska sredstva potrebna za obnavljanje svih ĉinilaca njima odreĊene uzroĉne veze izmeĊu sistema i njegovih delova.
od kojih zavisi novi ciklus proizvodnje. Uzroci poremećaja, u nekoj Ako se ne zasniva na pretpostavkama o deterministiĉkoj
celini mogu biti vrlo razliĉiti, ali njihove posledice nisu podjednako strukturi sistema, funkcionalna analiza se (1) pretvara u prosto
znaĉajne za celinu. Ako preduslovi postojanja i delovanja nekih opisivanje istovremeno postojećih razliĉitih osobina sistema. Svedena
celina nisu bar relativno taĉno otkriveni, ne moţe se sa dovoljno na ovaj opisni pojavni nivo, funkcionalna analiza omogućuje
razloga zakljuĉivati koje su funkcionalne potrebe neophodne za stvaranje samo ĉisto fenomenalistiĉkih tipologija, u kojima se na
njihovo odrţavanje, uspešno obavljanje odreĊene delatnosti i druge pojavnom nivou uopštavaju neke pravilnosti u odnosima izmeĊu
njihove osobine. sistema i njegovih delova. (2) Nemajući ĉvršćih osnova za ispitivanje
Iz više razloga ispitivanje funkcija treba da polazi od stvarnih funkcija raznih pojava, funkcionalnoj analizi preti opasnost
osnovnih deterministiĉkih struktura celina. (a) Deo koji obavlja neku da prihvati u datom društvu, nekom društvenom sloju ili klasi
funkciju ne moţe nastati sam od sebe. Celina, ili sistem, mora da ga rasprostranjeno mišljenje o njihovim funkcijama, što znaĉi opasnost
izgradi, a to je mogućno samo u skladu s nekim Uzroĉnim odnosima, ideologizacije, na koju su razni kritiĉari pojedinih varijanti
(b) Celina mora, zatim da obezbeĊuje potrebne uslove za opstanak i funkcionalizma opravdano ukazivali.9) (3) Ali ĉak i ako se
delovanje delova koji obavljaju neke funkcije, (c) Dejstvo dela- pretpostavi da je otklonjena ova opasnost i da su funkcije pojedinih
funktora na celinu zavisi, takoĊe, ne samo od uzroĉnih osobina toga delova sistema u osnovi taĉno odreĊene, odvojena od ispitivanja
dela nego i od karaktera potreba koje on treba da zadovolji u okviru deterministiĉkih struktura i uzroĉnih odnosa, funkcionalna analiza ne-
celine kao sistema. Usled toga se karakter odnosa izmeĊu dela i ma ĉvršće epistemološke osnove za dokazivanje taĉnosti svojih
celine (sistema) moţe izmeniti iz više razloga. Ako se primeni stanje pretpostavki. Dokazati da neki deo ima odreĊenu funkciju u datoj
sistema, neki njegov deo, iako je ostao neizmenjen, moţe da izgubi celini moţe se samo na osnovu utvrĊenih deterministiĉkih osobina
svoju raniju funkciju, jer u izmenjenom stanju sistema ona više nije celine. Zbog toga izgleda opravdano funkcionalnu analizu smatrati
potrebna. Ali do gubitka funkcije odreĊenog dela dolazi i ako novo jednim i to preteţno sintetiĉkim vidom uzroĉne. Polazeći od
stanje sistema traţi da se u osnovi ista funkcija zadovoljava na proverenih saznanja o priroda nekog celovitog sistema, ona ima
izmenjen naĉin, a raniji njen nosilac nije u stanju da ispuni te nove zadatak da ispita uzroĉni znaĉaj njegovih delova, njihovih delatnosti i
zahteve. Sledeći primer će ttelimiĉno ilustrovati ove odnose. meĊusobnih odnosa za odreĊene osobine celine.
Obrazovanje kadrova sa odreĊenim profesionalnim profilom za neku Moţe se, sasvim opravdano, postaviti pitanje da li je i zašto
društvenu delatnost moţe da ima vrlo razliĉite posledice za sistem, u neophodan ovaj sintetiĉki pristup u ispitivanju društvenog
zavisnosti od naĉina na koji se ta delatnost u njemu organizuje. determinizma. Osnovni razlog jeste što se društvo zasniva na
Jednom formirani kadrovi s odreĊenim profesionalnim osobinama delatnosti, a za delatnost su sposobni samo pojedinci i razni formalno
mogu uticati da se delatnost unapredi, ako su neke njene slabosti bile ili difuzno organizovani društveni oblici, a ne izolo-vano uzete
posledica nedostatka potrebnih kadrova, kao nosilaca odreĊenih njihove pojedine osobine. Pojedine osobine, na primer, bistrina, opšte
funkcija. Ali profesionalni kadrovi mogu postati i sasvim suvišni ako obrazovanje, struĉna sprema, svojina i si. (za pojedinca), poloţaj u
se u meĊuvremenu delatnost poĉne organizovati na novi naĉin, a podeli rada, raspodeli i društvenoj organizaciji, veliĉina, ekološki
njihov profesionalna sprema ne odgovara tim uslovima i oni se ne raspored, ideologija i si. (za neki društveni oblik) mogu biti izuzetno
mogu lako i brzo profesionalno prekvalifikovati. Drugi oblik znaĉajne za njihovo delovanje. Ali ipak nosioci delatnosti su
funkcionalnih poremećaja nastaje ako kadrovi, koji nisu dovoljno pojedinci i društveni oblici, a ne njihove posebne osobine. Neka
profesionalno pripremljeni za novi naĉin obavljanja neke delatnosti, osobina, na primer školska sprema pojedinca, moţe da se ostvari u
pruţaju spontan ili organizovan otpor njenom savremenijem orga- delatnosti samo ako on postoji kao jedinka i ako u tu svrhu angaţuje
nizovanju. Ali okolnost da neka profesionalna grupa gubi svoju odreĊenu koliĉinu svoje ţivotne energije. To isto vaţi i za svaki dru-
raniju društvenu funkciju moţe postati izvor još dubljih poremećaja štveni oblik.
ako se njen znatniji deo uopšte ne moţe zaposliti. Ako ova pojava
dobije šire razmere, ili je usredsreĊena u uţim de-lovima sistema, to ») Vid. R. K. Merton, op. cit., p. 37-46.
moţe biti uzrok unutrašnje nestabilnosti sistema kao celine, ili
pojedinih njegovih delova. Primer pokazuje
555
554
delova i delatnosti, kao i o osobenostima pojedinih delova i delatnosti. Na
Ovo ne znaĉi da su razne posebne osobine pojedinca ili nekog osnovu ovih osnovnih teorijskih pretpostavki funkcionalna analiza mora da
društvenog oblika neka njihova dodatna oruĊa, koja oni mogu, ali ne moraju resi nekoliko svojih specifiĉnih i kljuĉnih teorijsko-metodoloških problema,
upotrebi ti u svojoj delatnosti, kao ni da su sve posebne osobine podjednako u koje spadaju: (a) odreĊivanje osobina i granica sistema u kojima će se
vaţne. Naprotiv, te osobine su deo odreĊene celine, a konstitutivne osobine kretati analiza; (b) izbor polaznih kriterija za utvrĊivanje funkcionalnih
predstavljaju ĉak njena bitna neophodna svojstva, bez kojih ona nije ono što odnosa; (c) ispitivanje naĉina na koji se uspostavljaju funkcionalni odnosi u
jeste. Ali pojedine osobine dobijaju delatni karakter, pa prema tome i sistemu i pojedinim njegovim uţim oblastima; i (d) razvijanje postupka za
sposobnost da ostvare neko uzroĉno dejstvo tek ako celina ili sistem, kao dokazivanje taĉnosti izvedenih zakljuĉaka. U rešavanju svih ovih problema
nešto što realno postoji, upotrebi odreĊenu koliĉinu svoje energije radi mogućna su jednostrana stanovišta, a treba reći da ima i mnogo nerešenih
njihovog ispoljavanja u nekom obliku delatnosti. Nosilac delatnosti, pa pitanja.10)
prema tome i uzroĉnog dejstva, uvek je pojedinac odnosno konkretni (a) OdreĎivanje osobina i granica sistema. Svaki sloţeni
društveni oblik. A da bi ovi mogli da obavljaju svoje razne delatnosti i u iskustveni sistem, koji kao celina ostvaruje odreĊene delatnosti, moţe biti
njima ispolje svoja deterministiĉka svojstva, mora da bude zadovoljen ĉitav predmet funkcionalne analize. Svaki takav sistem sastoji se od većeg ili
niz preduslova koji omogućuju pre svega njihovo postojanje, a zatim i koji manjeg broja delova, koji su na odreĊen naĉin meĊusobno povezani. Dublje
ih osposobljavaju za neku specifiĉnu delatnost. Pri tom uzroĉno- promene strukture tih odnosa izazivaju menjanje sistema, povećavaju ili
funkcionalni odnosi, izmeĊu niza osobina sistema, odreĊuju njegovo Smanjuju njegovu sposobnost za obavljanje odreĊene delatnosti, izazivaju
unutrašnje stanje i mogu da u raznim pravcima modifikuju uzroĉno dejstvo menjanje njenog kvaliteta, a u pojedinim sluĉajevima, kad promene zadiru u
pojedinih njegovih uţih osobina. Gde god se, dakle, kao ţarišta delatnosti osnovne odnose sistema, i njegovo išĉezavanje. Nadalje, svaki ovakav
javljaju sloţeni iskustveni sistemi, funkcionalna analiza je neophodna sistem, da bi bio sposoban za trajnije delovanje, mora biti povezan s nekom
dopuna analitiĉkog prouĉavanja uzroĉnih svojstava pojedinih njihovih širom sredinom, jer svaki sistem koji dela gubi energiju, i mora da je na
osobina, koje u stvari mogu da ispolje svoje uzroĉno dejstvo samo odreĊen naĉin ponovo crpe iz okoline. Zbog toga ni jedan takav sistem nije
zahvaljujući privlaĉenju odreĊene energije sistema. apsolutno i trajnije samodovoljan, nego je nuţno povezan s odreĊenom
Funkcionalna analiza se ne primenjuje samo u prouĉavanju okolinom koju ĉine kako istorodni tako i raznorodni sistemi. Ako je u
društva. Ona je podjednako neophodna i u prouĉavanju bioloških pitanju neki društveni sistem, u njegovu okolinu spada i prirodna sredina i
organizama, jer i biološki organizam nije mehaniĉki zbir delova, nego drugi društveni sistemi. Funkcionalno razmatranje stoga ne srne nikad da
njihova na odreĊen naĉin organizovana celina. Stanje te celine zavisi od izdvoji prouĉavani sistem od ostalih s kojima se on nalazi u znaĉajnijim
raznih specifiĉnih funkcija pojedinih njihovih delova, a istovremeno utiĉe vezama, odnosno koji se u njemu ukrštaju.11)
na pojedine uţe osobine i delatnosti svojih delova. Funkcionalna analiza se i Pojam dela u sloţenom sistemu je prazna i samo formalna
u psihologiji razvila kao kritika asocijalionistiĉkog atomizma i u raznim kategorija ako se pobliţe ne odredi. Ona postaje mnogo odreĊenija kad se
pokušajima stvaranja kompleksnih teorija o liĉnosti, nasuprot mehaniĉkom pojedini delovi rašĉlane prema sadrţini svojih funkcija, kao i prema tome
drobljenju psihiĉkog ţivota na razliĉite sposobnosti i osobine. koliko funkcija obavljaju u širem sistemu. Po ovom drugom kriterijumu
delovi sloţenih sistema
10
4. ) Pored već navedene Mertonove studije i L/uhmanovog rada, zanimljivi
su kao pokušaji da se sistematizuje metod funkcionalne analize radovi C. G.
Hempel, The Logic of Functional Analysis, u L. w>ss (ed.), Symposium on
PROBLEMI SOCIOLOŠKE FUNKCIONALNE Sociological Theorv, Row, Peterson and Co., tvanston, 111., 1959, eh. 9; E. Nagel,
ANALIZE A Formalization of Functionalism, U knjizi E. Nagel, The Logic without
Metaphvsics,u
The Free Press, Glencoe, 111., 1956, eh. 10.
ia ) Sire o ovom vid. u R. Bastide, La Causalite externe et
Polazne teorijske pretpostavke funkcionalne analize pro-izilaze iz causalite interne dans Texplication sociologique, Cahiers interna-"onaux de
postojećih saznanja o prirodi nekog društva i osnovnih odnosa koji u tom sociologie, vol. 21 (1956).
tipu društva postoje izmeĊu raznih njegovih
556 557
se dele na jednofunkcionalne, koji obavljaju samo jednu, ili preteţno samo funkcije naĉini delatnosti koje ona naizmeniĉno vrši".12) Ovaj stav, koji
jednu funkciju, zadovoljavajući samo jednu potrebu šireg sistema, i na ukazuje na bitno višefunkcionalnu prirodu ĉoveka pojedinca, neobiĉno je
višefunkcionalne, koji zadovoljavaju više potreba. Prilikom razmatranja znaĉajan za funkcionalnu analizu. On moţe da bude polazna osnova za
pojedinih delova sistema treba gotovo uvek uzeti u obzir i naĉin njihove kritiku u funkcionalizmu dosta rasprostranjenog ispitivanja pojedinca samo
unutrašnje organizacije. U tom pogledu treba razlikovati, pre svega, kao nosioca odreĊene društvene funkcije, bez uzimanja u obzir da je on, bar
formalno organizovane delove koji imaju do pojedinosti razraĊenu-orga- po svojim mogućnostima, svestrano ljudsko biće.
nizacijsku shemu i pravila po kojima obavljaju svoju delatnost sve njihove Već je ranije reĉeno da sistem mora da zadovolji neke svoje
organizacijske jedinice, i difuzne delove, bez ovako ĉvrste organizacijske potrebe da bi mogao da postoji i dela. Stoga je sasvim razumljivo da
strukture. Dovoljno je uporediti, na primer,-naĉin na koji je organizovana pojmovi potreba i nuţnih preduslova postojanja sistema, odnosno neke
proizvodnja u nekom razvijenom preduzeću i u masi malih seoskih njegove specifiĉne delatnosti, spadaju meĊu središne kategorije
gazdinstava, da bi se uvidelo u ĉemu se sastoji ova razlika izmeĊu funkcionalne analize. IzmeĊu ovih pojmova postoji vrlo tesna veza, pošto se
formalno-organi-zovanog dela i dela koji je organizovan na 'difuzan naĉin, u minimalnim potrebama sistema ogledaju preduslovi neophodni za
iako oni obavljaju istu ili sliĉnu funkciju. Neka grana proizvodnje koja je od odrţavanje i razvoj njegovih osnovnih struktura i obavljanje njegovih
vrha do svojih elementarnih organizacijskih jedinica na jedinstven naĉin osnovnih i specifiĉnih delatnosti. Zbog toga se potrebe sistema mogu grubo
organizovana, predstavlja jedan do kraja formalno organizovani deo podeliti u dva osnovna dela: (1) opšte potrebe, bez kojih sistem, kao celina
društveng sistema. A masa meĊusobno samo preko trţišta povezanih sposobna za delovanje, ne moţe trajnije da postoji; (2) specifiĉne potrebe,
proizvoĊaĉa jeste primer difuzno organizovanog dela, koji takoĊe obavlja bez ĉijeg zadovoljenja sistem ne moţe da obavlja neku svoju specifiĉnu
jednu privrednu funkciju u društvenom sistemu. IzmeĊu izrazito delatnost.
jednofunkcio-nalnih i izrazito višefunkcionalnih delova postoji niz prelaza. U teorijskom razmatranju neophodnih preduslova i potreba
Saobraćaj, pošta, sudstvo i si. su tipiĉni jednofukcionalni de-lovi. Na drugoj sistema treba imati na umu da biološki, a naroĉito društveni sistemi
strani postoji lokalna zajednica (neki grad, grupa meĊusobno tesno pokazuju u tom pogledu daleko veću elastiĉnost od mehaniĉkih. Opšte je
povezanih naselja, opština), kao izrazito više funkcionalan deo sistema, u poznato da je dovoljno da nedostaje samo jedan toĉkić u nekom sloţenom
kome se odvija ĉitav niz delatnosti koje mogu da imaju veći ili manji znaĉaj mehanizmu, pa da ceo mehanizam stane. Potrebe bioloških organizama nisu
za šire društvene celine, a istovremeno se u lokalnoj zajednici zadovolja- ni izdaleka toliko bezuslovno odreĊene pošto oni mogu da podnesu mnogo
vaju najrazliĉitije potrebe njenog stanovništva. veće strukturalne Doremećaje. Vrlo sloţen organizam moţe da ţivi bez svog
Treba naglasiti da je pojedinac, kao najelementarniji deo pojedinog organa, ĉak moţe da ţivi i bez niza organa, s potpuno oštećenim
društvenog sistema, po svojoj prirodi i svojim mogućnostima izrazito pojedinim ĉulima, a da se ipak odrţava i do izvesne mere dela. Štaviše,
višefunkcionalan. Po pravilu on ima niz društvenih uloga; on je i nosilac organizam moţe vrlo aktivno reagovati na neko svoje funkcionalno
odreĊenog zanimanja, roditelj u porodici, ĉlan raznih politiĉkih i drugih oštećenje. Smanjujući njegovu sposobnost za odreĊenu delatnost, oštećenje
društvenih organizacija i sliĉno. Razne uloge su oblici trajnijeg uĉešća moţe biti podsticaj za restrukturisanje organizma, koje ga osposobljava za
pojedinca u vrlo razliĉitim društvenim delatnostima, a sluţe neposredno ili neku drugu delatnost. U društvenoj istoriji se moţe naći još više primera ove
posredno za zadovoljavanje njegovih raznolikih potreba. Marks je naroĉito vrste. Da li bi, na primer, u nekoliko decenija na prekretnici XVIII i XIX
naglašavao da višefunkcionalnost, tj. uĉešće pojedinca u najrazliĉitijim veka nastala veliĉanstvena nemaĉka klasiĉna filozofija da su bili povoljniji
oblastima društvenog ţivota i društvene delatnosti, odgovara svestranoj uslovi za politiĉko rešavanje nekih drugih društvenih problema u tadašnjem
ĉovekovoj prirodi, i da svako veće ograniĉavanje toga uĉešća ili njegov nemaĉkom društvu? Ponekad se i organizam i društvo mogu odrţati ili brţe
neprikladan oblik vodi osakaćenju ili otuĊivanju pojedinih ĉovekovih spo- razviti u odreĊenom pravcu jedino tako što će privremeno ili trajno smanjiti
sobnosti. I dalje, Marks je smatrao da je istorijski razvoj podele rada stvorio na minimum svoje potrebe, kako bi zadovoljili samo naj neophodni] e
nuţne preduslove „da se delimiĉna individua, koja je samo nosilac jedne preduslove svog postojanja. Pri tom, ovo suţavanje potreba moţe da bude
delimiĉne društvene funkcije, zameni svestrano razvijenom individuom, za pri-
koju su razliĉne društvene
12
) K. Marks, Kapital, t. I, Kultura, Beograd, 1947, str. 399.
558 559
nudno ili dobrovoljno. Prinudno, kad se na primer u sarhood-brani društvo ima, a ne samo za globalna društva. Iz nekog preduzeća, koje ne moţe da
dobrovoljno lišava ĉitavog niza potreba, koje se u normalnim prilikama stvori ekonomske uslove podjednake s ekonomskim uslovima u drugim
smatraju neophodnim, da bi svu raspoloţivu energiju usmerilo u preduzećima, najpre će odlaziti oni pojedinci koji su najslabije integrisani u
odreĊenom pravcu. Dobrovoljno suţavanje potreba je takoĊe vrlo ĉesta preduzeće kao društveni sistem, a ne samo kao ekonomsku ustanovu.
pojava u istoriji. Jedan takav primer jeste ograniĉavanje i svoĊenje Mogućnost pronalaţenja funkcionalnih zamena ili ekvivalenata ne zavisi,
potrošnje na neophodan minimum, pa ĉak i ukidanje pojedinih društvenih zatim, samo od objektivnih uslova, a pre svega od stepena kontrole nad
delatnosti kako bi se povećala akumulacija i obezbedila potrebna sredstva prirodom, nego i od napona stvaralaĉkih snaga koje postoje u nekom
za brţi privredni razvoj, naravno ako ove odluke uz masovnu podršku sistemu. Pronalaţenje svake originalne zamene za neku neophodnu potrebu
donosi organ koji je nosilac legitimne vlasti u sistemu. Usled ovakvih je, naime, stvaralaĉko delo.
ograniĉavanja sistem moţe da privremeno ili trajno ne bude u stanju da u Funkcionalna analiza u sociologiji je ĉesto izvoĊena po analogiji
punoj meri obavlja neke svoje delatnosti, ali ona omogućuju da se postigne sa funkcionalnom analizom biološkog organizma. Iako je već Spenser
neki osnovni aktualni cilj. teorijski obrazloţio niz bitnih razlika izmeĊu društva i organizma, mnoge
Drugi vid elastiĉnosti potreba sastoji se u tome što se one mogu jednostranosti i greške koje se javljaju u raznim varijantama funkcionalizma
zadovoljavati na razliĉite naĉine i razliĉitim sredstvima. Ova plastiĉnost posledica su nedovoljnog uzimanja u obzir bitnih razlika izmeĊu organizma
potreba analogna je plastiĉnosti ponašanja koja omogućuje da se isti ciljevi i raznih društvenih sistema. Najvaţnija od tih razlika sastoji se u tome što su
ostvare razliĉitim sredstvima i putevima. Na primer, u ishrani je presudna delovi biološkog organizma, ĉim se izdvoje iz celine, nesposobni za bilo
kaloriĉna vrednost i biohemijski sastav hrane, a daleko je manje vaţna kakvu samostalnu delatnost, pa ĉak i za ţivot, dok se delovi sloţenog
konkretna vrsta namirnica i tehnološki proces njihove prerade. U proiz- društvenog sistema mogu iz njega izdvojiti i pri tome se odrţati i oĉuvati
vodnji je neophodna sirovinska baza, ali je sporedno da li će se ona sposobnost za delovanje. Na ovome se zasniva daleko veća relativna
sastojati od prirodnih sirovina ili će se ove zamenjivati veštaĉkim, koje samostalnost delova u društvu, nego u bilo kom organizmu. Odnos celine i
mogu biti gotovo isto tako dobre kao i prirodne. Veštaĉka sirovina je delova u društvenim sistemima se ĉesto vrlo uprošćeno razmatra i svodi na
tipiĉan primer u društvu vrlo rasprostranjene funkcionalne zamene putem odnos društvo-pojedinac. Pojedinci su, meĊutim, samo elementarni delovi
pronalaţenja ili stvaranja novih ekvivalenata. Dalje, društvena kontrola svakog društvenog sistema. Sloţeni društveni sistemi se sastoje i od izrazito
takoĊe moţe da se organizuje na razne naĉine i pomoću raznih sredstava, kolektivnih delova, što se obrazuju na osnovu razliĉitih trajnih strukturalnih
kao i da u raznim dolovima sistema, na primer u gradskim i seoskim i funkcionalnih odnosa u sistemu. Na primer, delovi nekog šireg globalnog
naseljima, bude razliĉito organizovana, ali podjednako efikasna. 13) društvenog sistema mogu da budu ĉitava teritorijalna podruĉja, društvene
Ali mogućnost suţavanja potreba i stvaranja funkcionalnih klase i slojevi, etniĉke grupe, organizovane grane delatnosti i si. Relativna
zamena ili ekvivalenata za zadovoljavanje neke potrebe nije neograniĉena, samostalnost delova dolazi naroĉito do izraţaja na ovom kolektivnom nivou.
nije jednaka u svim oblastima sistema, kao ni u svim sistemima. A ovi kolektivni delovi društva imaju svoje znatno razvijene relativno
Odrţavanje i delovanje nekog sistema u uslovima jaĉeg suţavanja potreba samostalne strukture i svoje posebne potrebe i interese.
zavisi od ĉvrstine njegove unutrašnje organizacije. Suţavanje potreba Funkcionalna analiza sloţenih društvenih sistema je usled toga
stavlja sistem pred povećane teškoće i, kada preĊe jednu istorijski datu a ne daleko komplikovanija nego što je funkcionalna analiza biološkog
apsolutnu taĉku, podstiĉe razne centrifugalne i razorne tendencije. organizma. (1) Ona se moţe, i ĉak mora, prime-niti na svaki relativno
Delovanje ovih tendencija koje u oteţanim uslovima njegovog postojanja samostalni deo sloţenog sistema. Taj deo moţe da zadovoljava odreĊenu
narušavaju sistem, ili moţda teţe da ga sasvim razbiju, treba utoliko više potrebu šireg sistema, u ĉijem se okviru javlja kao nosilac odreĊene
oĉekivati što je sistem slabije moralno integrisan. Ovo pravilo vaţi za funkcije. Ali svaki posebni deo društva, koji je istovremeno i relativno
društvene sisteme na svim nivo- samostalni sistem, mora zadovoljiti i niz svojih specifiĉnih potreba da bi
13
) Više pisaca ukazuje na znaĉaj ekvivalentnih funkcionalnih
mogao da postoji i da ispunjava odreĊenu funkciju u okviru šireg sistema.
zamena. Vid. naroĉito N. Luchrnann, op. cit. Porodica, na primer, ima u okviru raznih širih sistema u društvu odreĊene
funkcije. Ali, ona je i sama trajna društve-
560 561
na grupa i uţi društveni sistem, sa nizom svojih potreba od kojih
zavisi i njen opstanak, a i uspešno obavljanje odreĊene funkcije. Ako Funkcionalna analiza pojedinog sistema treba da uzme u obzir sve
porodica u organizaciji društva ima neku funkciju, ali nema dovoljno nivoe na kojima se u njemu pojavljuju relativno samostalni delovi.
snage da je na odgovarajući naĉin obavlja, to moţe biti uzrok raznih Jednostranost mnogih varijanti funkcionalizma, povezana sa
poremećaja i u širem sistemu, a ne samo u porodici. Usled toga što njihovom biologistiĉkom usmerenošću, sastoji se upravo u tome što
pojedini uţi delovi sistema imaju relativnu samostalnost i sloţene su suviše globalne, što ispituju funkcionalne odnose uglavnom samo
potrebe, širi sistem mora da se brine da se njihove potrebe zadovolje, sa stanovišta potreba i preduslova opstanka i stabilnosti globalnog
bar u najminimalnijem obimu. Sistem moţe to da ĉini na vrlo društva. Ĉesto se smatralo da je samo globalno društvo sposobno da
razliĉite naĉine: (a) da sam zadovoljava potrebe svojih snaţnije uzroĉno utiĉe na svoje de-love, da ih oblikuje prema svojim
specijalizovanih organa, ili (b) da sam stvara opšte društvene uslove potrebama. U stvari, sposobnost za uzroĉno uticanje na razne
u kojima pojedini uţi delovi, koji su istovremeno njegovi organi, društvene odnose je vrlo široko rasporeĊena u društvu. Izvesnu
mogu samostalno da zadovoljavaju svoje osnovne potrebe. IzmeĊu koliĉinu te sposobnosti nosi u sebi i svaki pojedinac. Od stepena moći
ovih krajnosti postoje vaţni prelazni oblici. Izrazit primer prve vrste i sposobnosti da utiĉe na razne druge procese u svojoj okolini zavisi
jeste finansiranje upravnih ili prosvetnih organa, ako ovi poslednji ne intenzitet uzroĉnog delovanja pojedinca i pojedinih uţih društvenih
rade na komercijalnoj osnovi. Sistem u tom sluĉaju odvaja deo oblika, koji su delovi globalnog društva. Iz ovog suviše globalnog
materijalnih sredstava stvorenih u drugim delatnostima i stavlja ih na pristupa društva proizilazi druga, dosta rasprostranjena jednostranost
raspoloţenje ovim svojim organima da bi mogli normalno da funkcionalizma, koja se sastoji u apstraktnom homo-loškom
obavljaju svoje funkcije. Na sasvim drugi naĉin se u sistemu shvatanju odnosa delova i celine. Pošto se smatra da je globalno
obezbeĊuje zadovoljavanje ekonomskih potreba privrednih društvo nosilac gotovo ĉitavog uzroĉnog delovanja u svom okviru,
organizacija. Ove treba da same svojom delatnošću stvore izvodi se zakljuĉak da se njegove osnovne karakteristike na istovetan
materijalna sredstva za zadovoljavanje svojih potreba, a zadatak i jedinstven naĉin ogledaju u svim njegovim delovima bez izuzetka.
osnovne društvene organizacije sastoji se u stvaranju opštih uslova Pojedinac je samo otisak globalnog društva, manje ili više uspela
povoljnih za razvijanje njihove privredne delat-nosti. Ali, ni kopija njegove modalne liĉnosti; takoĊe se smatra da svaki uţi
privredne organizacije ne zadovoljavaju samostalno sve svoje društveni oblik, bez obzira na svoju specifiĉnu funkciju, sadrţi na
potrebe. Formiranje kadrova, jedna od neophodnih potreba za istovetan naĉin osnovne osobine globalnog društva. Usled ovog
normalno funkcionisanje raznih privrednih organizacija, uprošćenog apstraktno homološkog shvatanja odnosa izmeĊu celine i
organizovano je u savremenim društvima na globalnom društvenom njenih raznih uţih i specijalizovanih delova nisu se dovoljno uviĊale
planu, a u pojedinim preduzećima eventualno samo delimiĉno, strukturalne osobenosti pojedinih delova sistema koje proizilaze iz
stipendiranjem ili organizovanjem struĉnog osposobljavanja u specifiĉnosti njihovih funkcija, kao ni njihove raznolike potrebe i
kolektivu. Tako preduzeća samo delimiĉno zadovoljavaju svoje razliĉiti, ĉak suprotni interesi. Suviše globalan i apstraktan naĉin
kadrovske potrebe. Preteţno ovaj zadatak preuzima osnovna primene funkcionalne analize ne otkriva unutrašnje pro-tivreĉnosti,
društvena organizacija, a privredna preduzeća uglavnom samo sukobe i poremećaje u globalnom društvu do kojih dolazi zato što iz
pronalaze i odabiru već obrazovane struĉne kadrove. bilo kojih razloga pojedini delovi ne mogu zadovoljiti svoje osobene
Iz dosadašnjih razmatranja proizilazi sledeći osnovni potrebe koje su, pored ostalog, neophodne da bi oni uspešno obavljali
metodološki zakljuĉak. U sloţenim sistemima, kakvo je.društvo, svoje specifiĉne delatnosti. Homološka shema, naime, ne dopušta da
funkcionalna analiza se mora primeniti na više nivoa. Najviši od se shvate relativna samostalnost i funkcionalne specifiĉnosti14pojdinih
tih nivoa je neko konkretno globalno društvo sa svojim delova koje postoje i u okviru najĉvršće integrisanih sistema. )
meĊunarodnim odnosima, a u izrazito teorijskim analizama neki Granice sistema. Posebno pitanje u primeni funkcionalne
opšti tip globalnog društva, dok je najniţi nivo na kome je analize na prouĉavanje društva jeste odreĊivanje prostornih i
funkcionalna analiza neophodna,-., ĉovek-pojedinac u razliĉitim vremenskih granica društvenih sistema u kojima funkcio-
društvenim poloţajima. IzmeĊu ova dva krajnja nivoa (globalnog u
) Ova homološka shematika je vrlo izrazita u Parsonsovoj teoriji (Vid. A.
društva i pojedinca) pojavljuje se niz meĊuĉlanova koji odgovaraju L. Baldwin, The Parsonian Theory of Personalitv, u knjizi M. Black (ed.),- The
razliĉitim uţim sloţenim društvenim oblicima, a koji su Social Theories of Talcott Parsons, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, 1963,
istovremeno relativno samostalni delovi globalnog društva. naroĉito p. 185-189).
\
562 563
nosti potrebna su što šira i pouzdanija saznanja o tome koje su promene
nalna analiza treba da se kreće. Ponekad se u kritici upotrebe funkcionalne
mogućne u sistemu, a da se bitno ne naruši njegova stabilnost. U protivnom
analize u prouĉavanju društva tvrdi da granice sistema u društvu nisu
sluĉaju, unošenje nekih delimiĉnih pramena moţe izazvati dublje
dovoljno jasne i odreĊene, za razliku od organizma koji se u odreĊenom
poremećaje u sistemu nego što su njihovi pozitivni efekti, i ono je sa
momentu raĊa i u odreĊenom momentu prestaje da ţivi, pa su, prema tome,
stanovišta svojih ciljeva neracionalno. Ipak, ideja statiĉke ravnoteţe nije
vremenske granice njegovog postojanja dovoljno odseĉne. I prostorno se
jedini kriterij kompleksne funkcionalne analize pojedinih sistema.
orga~ nizam moţe relativno lako odvojiti od svoje okoline. Nesumnjivo je
Ako se shvati kao sintetiĉko ispitivanje deterministiĉkih struktura nekog
da granice pojedinih društvenih sistema ĉesto nije lako odrediti. Ali kao
sistema i uzroĉnih odnosa izmeĊu raznih njegovih delova, u širim uslovima
što se moţe utvrditi ĉas kad se neki organizam raĊa, moţe se utvrditi i kad je
njegovog postojanja, sasvim je oĉigledno da se funkcionalna analiza moţe
sklopljen neki brak, kad poĉinje da deluje neka organizacija ili neko
upotrebiti u razliĉite svrhe. Njen osnovni cilj moţe da bude (1) ispitivanje
preduzeće. MeĊutim, daleko je teţe utvrditi kad prestaje da postoji odreĊeni
na koji naĉin se društveni sistem s odreĊenom deterministiĉkom strukturom
društveni sistem, jer se u toku vremena u njemu mogu desiti tako velike
moţe u postojećim spoljnim uslovima, razvijati u odreĊenom pravcu. Ideja
promene da nije uvek lako odrediti da li se još uvek radi o istom ili o novom
ravnoteţe se zadrţava, ali dobij a dinamiĉko obeleţje. Ţeli se da osnovna
sistemu. Prilikom rešavanja ovog problema treba poći od nekih teorijskih
ravnoteţa sistema ne bude poremećena, ali da ona omogućuje menjanje
kriterija. Sistem je isti dok ima u osnovi identiĉnu unutrašnju strukturu i
njegove strukture. (2) Polazeći od shvatanja deterministiĉke strukture
organizaciju. Ako se unutrašnja struktura i organizacija sistema radikalno
sistema i uslova u kojima on ţivi, moţe se kao osnovni kriterij funkcionalne
promene, moţe se smatrati da se pojavio jedan novi sistem. Sporedno je, pri
analize uzeti ispitivanje pramena koje treba uneti u sistem da bi se iz njega
tom, da li su razni pojedinaĉni delovi starog sistema ukljuĉeni u novi. Kad,
otklonile neke nepoţeljne aktualne osobine; na primer, da bi se eliminisalo
na primer, usled uspešne revolucionarne borbe doĊe do radikalne izmene
nešto što smanjuje njegovu sposobnost da deluje u odreĊenom pravcu i s.
tipa organizacije i strukture globalnog društvenog sistema u odreĊenoj
odreĊenim efektom. (3) Cilj funkcionalne analize moţe takoĊe da bude
zemlji, nesumnjivo nastaje novi društveni sistem, iako se on javlja u istim
predviĊanje kakve promene treba oĉekivati u nekom sistemu ako se on naĊe
teritorijalnim okvirima kao i prethodni, sa istim stanovništvom, pa ĉak i s
u izmenjenim uslovima, na primer, ako bude izloţen odreĊenom obliku
mnogim društvenim ustanovama starog sistema. Jer osobenost društvenog
špoljnog prtiska. Da li će spoljni pritisak pojaĉati neke unutrašnje
sistema se sastoji u njegovoj strukturi, organizaciji i njegovoj strukturalno
suprotnosti u sistemu i umanjiti njegovu odbrambenu sposobnost; u kojoj će
uslovljenoj opštoj usmerenosti u odreĊenim pravcima. Zbog toga se ĉini da
meri odbrana sistema od špoljnog pritiska zahtevati suţavanje pojedinih
u svim sluĉajevima, kad nije mogućno da se sasvim odseĉno odredi trenutak
njegovih normalnih funkcija i kakve to posledice moţe imati za obavljanje
nestajanja jednog i nastanka drugog sistema, treba polaziti od toga da li su
pojedinih delatnosti i opšte stanje sistema? Ovaj primer se odnosi na
se u njegovoj strukturi i organizaciji desile
ispitivanje posledica dubljeg, mada privremenog, funkcionalnog
radikalne promene. prestrukturisanja sistema koje je izazvano spoljnim uslovima. U drugim
(b) Izbor polaznih kriterija funkcionalne analize. Ĉesto se pod sluĉajevima prestrukturisanje sistema moţe biti posledica unutrašnjih
funkcionalnom analizom podrazumeva ne samo statiĉan, nego i krut, pa ĉinilaca. Jedan od zadataka daljeg razvoja funkcionalne analize jeste
ĉak i konzervativan postupak, jer se smatra da njen osnovni kriterij mora sistematizovanje njenih mogućnih polaznih kriterija. Ali već ovih nekoliko
da bude ideja odrţavanja statiĉke ravnoteţe i stabilnosti odreĊenog primera pokazuje kako se funkcionalna analiza, kao pokušaj sintetiĉkog
sistema. Funkcionalna analiza u biološkom svetu stvarno polazi od ove sagledanja deterministiĉkih struktura odreĊenog sistema i njegovih spoljnih
pretpostavke, s ciljem da ispita što je sve potrebno da bi se odreĊeni uslova, ne mora rukovoditi samo idejom statiĉke ravnoteţe, nego se moţe
organizam odrţao ili vratio u stanje unutrašnje ravnoteţe i stabilnosti. koristiti za naj razlicitije teorijske i praktiĉne ciljeve. (4) Napokon, u
Kad bi zaista ideja statiĉke ravnoteţe i statiĉke stabilnosti sistema bila funkcionalnoj analizi se ne mora polaziti od apstraktno shvaćenih potreba
jedini mogućni polazni kriterij za ispitivanje postojećih odnosa u njemu, najšireg sistema na koji se primenjuje, bilo to globalno društvo ili neki uţi
nauĉni znaĉaj funkcionalne analize bio bi priliĉno uzak, premda je sloţeni društveni oblik. Pomoću nje se neki sistem moţe ispitivati
ispitivanje uslova stabilnosti sistema vrlo znaĉajan teorijski i praktiĉan
problem. Praktiĉnoj društvenoj delat-
564 565
s ciljem da se utvrdi šta u njemu treba izmeniti da bi se popravio poloţaj njenog razvoja. Kont je u sociologiji uneo ideju idejne i moralne
pojedinih njegovih delova. saglasnosti^ kao prirodnog stanja društva, smatrajući patološkim svaki
Ukratko, funkcionalna analiza, kao sintetiĉan naĉin ispitivanja dublji poremećaj moralne saglasnosti, koja spontano obez-beĊuje društveno
deterministiĉke strukture odreĊenog sistema, moţe stvoriti pouzdaniju jedinstvo. U nešto izmenjenom vidu ovo shva-tanje, da društvo odrţava
saznajnu osnovu za razne praktiĉne društvene mere. Deterministiĉki svoje jedinstvo na spontan naĉin, javlja se i u Dirkemovoj teoriji o
spletovi u društvu su toliko sloţeni da se gotovo nikad pomoću jedne kolektivnoj svesti kao, pre svega, moralnoj, a zatim idejnoj osnovi društva.
delatnosti ne postiţe samo ĉist ţeljeni cilj. Praktiĉno uplitanje u neki sloţeni A od Dirkema su ideju spontanog idejnog i moralnog jedinstva, kao osnove
deterministiĉki splet gotovo uvek ima i neke nepoţeljne popratne posle- na kojoj se društvo odrţava i osposobljava svoje delove za zajedniĉko
dice. Razumnost ponašanja ogleda se u nastojanju da se ţeljeni ciljevi delovanje, preuzeli mnogi funkcionalisti. Mnogo je realistiĉnije gledište,
ostvare sa što manje angaţovanih sredstava i da se izazove što manje koje se oslanja na Marksovu osnovnu viziju društva, da je ono sloţen sistem
negativnih popratnih posledica. Pošto od opšte strukture deterministiĉkog sa relativno samostalnim delo-vima koji imaju razliĉit poloţaj i u obavljanju
sistema u koji se ukljuĉuje odreĊena delatnost zavise i mogućnosti društvenih delatnosti i u raspodeli raznih društvenih vrednosti, pre svega,
ostvarivanja postavljenog cilja, ali i pomenute nepoţeljne posledice, ekonomskih i politiĉkih, i usled toga raspolaţu razliĉitom koliĉinom
pouzdana sintetiĉka saznanja o deterministiĉkoj strukturi globalnih društvene moći. Zahvaljujući neravnomernoj raspodeli društvene moći,
društvenih sistema kao celina i njihovih sloţenih delova nesumnjivo su naj- moćniji društveni delovi mogu da se nametnu, da vladaju nad slabijima,
dragoceniji doprinosi nauke unapreĊivanju praktiĉne delatnosti. Naravno, stvarajući raznovrsne mehanizme prinude koji sluţe za odrţavanje
sasvim je drugo pitanje u kojoj meri savremena sociologija moţe odreĊenog oblika globalnog društvenog sistema. U tim okvirima
funkcionalnom analizom pruţiti pouzdane saznaj ne elemente za razne suprotstavljanja i borbe društvenih delova sa razliĉitim interesima i
oblike društvene prakse. Na pojedinim podruĉjima nauĉna znanja su tako razliĉitom društvenom moći ne treba izgubiti iz vida istorijski uslovljene
oskudna i krhka da je teţnja da se izgradi dublja teorijska osnova društvene moralne ĉinioce. Što je organizacija nekog društva više usklaĊena sa
prakse još uvek samo ideal i program, dok postojeća sociološka saznanja istorijski nastalim moralnim shvatanjima o tome kako društvo treba da bude
nemaju veću neposrednu praktiĉnu vrednost. Negde, meĊutim, već danas na ureĊeno, to njegovo odrţavanje moţe više da se oslanja na unutar-društvenu
tim saznanjima organizovana društvena praksa moţe da izbegne razna saglasnost, a manje na fiziĉku prinudu. Ova okolnost je sociološki izuzetno
lutanja, iluzije i nepoţeljne popratne posledice. znaĉajna. Ali nikad, ĉak ni u sluĉaju najveće moralne saglasnosti, društvena
(c) Ispitivanje načina uspostavljanja funkcionalnih odnosa. organizacija nije savim spontana. Više ili manje spontani mogu da budu
Pokazano je da funkcionalni odnosi izviru iz unutrašnje deterministiĉke pojedini njeni uţi delovi, u zavisnosti od prirode društvenih odnosa na
strukture sistema kao celine i njegovih odnosa prema široj društvenoj i kojima se zasnivaju.
prirodnoj okolini, i da je odnos izmeĊu pojave-funktora i sistema, odnosno Prilikom ispitivanja naĉina kako se uspostavljaju razni
neke njegove osobine, u osnovi uzroĉnog karaktera. Ali funkcionalni funkcionalni odnosi treba uvek imati u vidu bitnu razliku izmeĊu prirodnog
odnosi se u raznim društvenim sistemima i na raznim podruĉjima istog i društvenog determinizma. Prirodni determinizam je, bar kako ĉoveku
društva ne uspostavljaju na isti naĉin, iako je determinizam uvek njihova izgleda, stihijan, šlep, neumitan. U društvu se stihijno delovanje
osnova. Najvaţnije razlike se odnose: (1) na naĉin odrţavanja nekog (uţeg determinizma prepliće s planskim, svrsishodnim menjanjem stihijnih
ili šireg) društvenog sistema kao celine; (2) na shvatanja koja postoje u deterministiĉkih odnosa i tokova pomoću drugih prirodnih i društvenih sila
odreĊenom društvu o stvarnoj prirodi pojedinih uzroĉno-funkcionalnih koje je ĉovek uspeo da stavi pod svoju kontrolu. Ĉitava ljudska kultura, sve
odnosa; i (3) na naĉin orga-nizovanja i meĊusobnog povezivanja razliĉitih promene koje je ĉovek uspeo da ostvari u prirodi i društvu, nastale su
funkcionalnih delatnosti u sistemu. njegovim više ili manje svesnim uplitanjem u razne stihijne prirodne i
Za sociološko ispitivanje naĉina kako se odrţavaju razni društveni društvene procese. Ali, ĉovek stvara mnoge nove predmete i odnose u
sistemi sasvim su neprikladne biološko-organske analogije. U društvu se prirodi i u društvu na naĉin koji mu nije dovoljno jasan. Ĉesto on nije
javljaju novi originalni oblici odrţavanja sistema, kvalitativno razliĉiti od svestan ni društvenih funkcija raznih svojih materijalnih i duhovnih
biološkog homeostazisa. U sociologiji se ovo ĉesto nije uzimalo dovoljno u tvorevina, nego o tome ima sasvim pogrešne, iskrivljene predstave, kao što
obzir. Na poĉetku vrlo ĉesto
567
566
nije svestan ni stvarnih dubljih motiva raznih svojih stavova i postupaka. uticaja na neke delove društva povezuju sa nezvaniĉnim predstavnicima
Na ovom saznanju se zasniva razlikovanje tzv. otvorenih i polusveta, pa ĉak i sa gangsterskim organizacijama. Sa svoje strane,
skrivenih funkcija.15) Otvorenim funkcijama se smatraju one što nastaju partijske mašine pomaţu magnatima da preko institucionalnih oblika
sasvim svesno, jer se pomoću njih ţeli postići odreĊen cilj, a predstave o društvene organizacije, i mimo njih, ostvare neke svoje interese, a svoje
njihovoj ulozi u odrţavanju nekog sistema manje ili više odgovaraju pristalice u polusvetu štite od pritiska društvene kontrole. U tome se sastoji
njihovoj stvarnoj ulozi. Pojam skrivenih ili latentnih funkcija nije u teoriji njihova skrivena funkcija. Naravno, nema nikakve sumnje da je ljudima koji
još dovoljno odreĊen. Pod skrivenim funkcijama se podrazumevaju dve rade u partijskim mašinama sasvim jasno što ĉine, jer se ne radi o
sasvim razliĉite stvari. Obiĉno se ovim pojmom oznaĉava da neka društvena nepoznavanju stvarnog smisla neoficijelnih, polule-galnih postupaka. Njihov
sredina ne zna stvarne funkcije odreĊenih pojava i delatnosti i sasvim ih smisao je jasan i ljudima kojima partijska mašina ĉini odreĊene usluge. Kao
pogrešno tumaĉi. Evo jednog primera koji se ĉesto navodi u literaturi. što se vidi, znaĉenje pojma skrivene funkcije u ovom sluĉaju sasvim je
Primitivne poljoprivredne zajednice kad su vrlo ugroţene nepovoljnim drukĉije nego u prvom.
atmosferskim prilikama, na primer sušom, pribegavaju u borbi protiv njih Loše je kad u nauci jedan pojam ima razliĉita znaĉenja. Ali oba
raznim magijsko-religij-skim postupcima. U zajednici je rasprostranjeno znaĉenja skrivene funkcije su korisna za razumevanje naĉina kako se
mišljenje da će ta sredstva izmeniti i poboljšati prirodne uslove. To je,
uspostavljaju pojedini funkcionalni odnosi. Prvo znaĉenje skreće paţnju na
meĊutim, samo prividno društvena funkcija ovih kolektivnih obreda.
ispitivanje u kojoj meri odreĊeno društvo raspolaţe relativno taĉnim
Njihova stvarna funkcija, bar po mišljenju mnogih nauĉnika, sastoji se u
tome što u oteţanim ţivotnim uslovima zajednica mora posvetiti mnogo znanjem o prirodi društvenog determinizma, a drugo na potrebu prouĉavanja
veću paţnju uĉvršćivanju svoje integracije. U tom cilju treba ublaţiti kako se u njemu prikrivaju delatnosti koje narušavaju njegov zvaniĉni
povećanu nesigurnost i neizve-snost; spreĉiti pojaĉavanje unutrašnjih institu-cionalno-normativni poredak. Pored toga, za upoznavanje naĉina
sukoba u zajednici koji se mogu oĉekivati u teţim ţivotnim prilikama; treba, kako se uspostavljaju razni funkcionalni odnosi vaţno je ispitivati u kojoj
na kraju, spreĉiti osipanje zajednice, njeno napuštanje zbog povećanih meri društvene funkcije nastaju stihijno, bez obzira da li su zakoni stihije
teškoća opstanka u njoj. U tome se sastoji stvarna funkcija kolektivnih koja u njima dolazi do izraţaja poznati. Samo saznanje zakona neke stihije
obreda, iako je ona nepoznata zajednici, a njihova proklamovana funkcija je nije dovoljno da bi se njom ovladalo. Pored poznavanja zakona, kao prvog
ĉista iluzija.16) preduslo-va efikasne kontrole, treba raspolagati i odreĊenom koliĉinom
MeĊutim, ponekad se pojmu skrivene funkcije daje sasvim energije koja je potrebna za menjanje toka stihijnog odvijanja odreĊenih
drukĉije znaĉenje. Neke društvene ustanove ne obavljaju samo one procesa. Mogu se, na primer, znati uzroci ratova, a da to ipak ne bude
delatnosti koje im zvaniĉno, normativno pripadaju, ili se u svojoj delatnosti dovoljno da se spreĉi njihovo izbijanje ako se njihovi uzroci ne mogu
ne pridrţavaju društvenih normi i institucionalno dozvoljenih sredstava, otkloniti, ili kanalisati u nekim drugim manje razornim pravcima. Ova
nego sluţe i kao sredstvo da se izvesne polulegalne pa ĉak i legalne razlika u naĉinu uspostavljanja funkcionalnih odnosa ne odnosi se prema
delatnosti lakše sprovedu. O tome govori vrlo poznati Mertonov primer. 17) tome samo na nivo saznanja o prirodnom i društvenom determinizmu, nego i
On je analizirao skrivene funkcije partijskih mašina vodećih politiĉkih na stepen u kom je društvo uspelo da njime ovlada na pojedinim podruĉjima
stranaka u SAD i pokazao kako one odrţavaju razne „nezvaniĉne" odnose i i da na tim podruĉjima ostvari svoje samoodreĊenje, sto istovremeno znaĉi
obavljaju institucionalno nedozvoljene delatnosti. Te partijske mašine slobodu, tj. u kojoj meri je uspelo da razne spoljne stihijne determinizme
finansiraju razni kapitalistiĉki magnati, a one se radi potĉini svojim unutrašnjim, istorijski nastalim determinizmima.
I5
(d) Dokazivanje točnosti zaključaka funkcionalne analize.
) Po svom poreklu ovo saznanje je prastaro. Ono leţi u ko-renu prvih oblika Napokon, svaki oblik nauĉnog istraţivanja stoji pred zadatkom da dokaţe
racionalne i kritiĉke misli o društvu kao znak ĉove-kovog buĊenja iz stanja potpune
utonulosti u savremene prilike. Razlika izmeĊu otvorenih i skrivenih funkcija je taĉnost svojih pretpostavki i zakljuĉaka koje na osnovu tih pretpostavki
jedna od osnovnih teza Mertonove studije navedene u prim. 5). izvodi iz ĉinjeniĉnog materijala. Specifiĉni problemi dokazivanja taĉnosti
" lfl) Vid. R. K. Merton, op. cit., p. 64-65. ") Ibidem, p. pojedinih pretpostavki o postojanju raznih funkcionalnih odnosa nisu u
72-82. sociologiji ni
568 XIV
izdaleka dovoljno razraĊeni. ) Ali, pošto je funkcionalna analiza
18
svedena na jedan i to sintetiĉki oblik ispitivanja društvenog EKSPERIMENT

determinizma, oĉigledno je da naĉin dokazivanja taĉnosti pret-
postavki o postojanju nekih funkcionalnih odnosa mora da se zasniva
na postupcima kojima se inaĉe utvrĊuje postojanje deterministiĉkih
odnosa. Ovo ne znaĉi da na ovom planu dokazivanje pojedinih
zakljuĉaka nije teţe nego u izrazito analitiĉkom ispitivanju
uzroĉnosti, koje se ograniĉava na pojedinaĉne uzroĉne odnose. U tim
istraţivanjima se nastoji eliminisati sve što nije neposredno
relevantno za uspostavljanje prouĉavanog uzroĉnog odnosa. Razmatranje posebnih oblika istraţivanja koji su se razvili radi
Funkcionalnom analizom se takoĊe ispituju i pojedinaĉni društveni ispitivanja društvenog determinizma i uzroĉnosti po-ĉeće s
odnosi, ali u okviru nekog sistema kao kompleksne celine. Svakako eksperimentom. Ne zato što bi on bio najznaĉajniji oblik ovih vrsta
je u ovom kompleksnom okviru teţe pokazati taĉnost pojedinih istraţivanja, jer je primena eksperimenta u prouĉavanju društvene
pretpostavki. Ali, ma koliko ovo bilo teško, i mada će još generacije uzroĉnosti dosta ograniĉena, već zato što on ima vrlo razvijenu
nauĉnika morati da rade na usavršavanju funkcionalne analize kao logiĉku strukturu koja se obrazovala u toku vekovne prakse prirodnih
istraţivaĉkog pristupa, ona je neophodna za dublje razumevanje nauka, u kojima se eksperiment pokazao kao nesumnjivo
naĉina kako se u društvu uspostavljaju razni deterministiĉki i uzroĉni najefikasnije sredstvo uzroĉne analize. Upravo nauĉni rezultati
odnosi. dobijeni u eksperimentalnom ispitivanju raznovrsnih prirodnih
pojava bili su povod da mogućnost upotrebe eksperimenata u
18) Vidi, N. Luhmann, op. cit, S 635-638.
prouĉavanju društva postane već u prvoj polovini prošloga veka
predmet ţive i stalne diskusije u društvenim naukama koja ni do
danas nije prestala. Nasuprot pre-ovlaĊujućim shvatanjima da
eksperiment nije primenjiv u ispitivanju društvenog ţivota, stalno su
se pojavljivali pisci koji su zastupali potrebu njegovog uvoĊenja u
društvene nauke. Po-slednjih decenija poĉela su u socijalnoj
psihologiji i sociologiji da se izvode razna eksperimentalna i kvazi-
eksperimentalna istraţivanja, pa je diskusija o mogućnosti
eksperimenta izgubila ĉisto apstraktni karakter, pošto se mora uzeti u
obzir već postojeće iskustvo istraţivanja ove vrste.1)
v
) MeĊu najznaĉajnije monografske radove o primeni eksperimenta u
sociologiji spadaju: E. Greenwood: Experimental Sociology, A Study in Method,
King's Crown Press, New York,. 1945, i F. S. Chapin, Experimental Designs in
Sociological Research, Harper, New York, 1947, rev. edit., 1955. Priliĉno je
sistemaĉna i neopterećena suvišnim tehniĉkim pojedinostima i knjiga J. C.
Townsend, Introduction to Experimental Method for Psychology and the Social
Sciences, McGraw-Hill, New York, 1953. Iako se, odnosi prvenstveno na socijalno-
psihološke probleme, zbog svojih metodoloških kvaliteta zasluţuje paţnju knjiga C.
J. Hovland, A. R. Lumsdaine, F. D. Sheffield, Experiments on Mass
Communications, Studies in Social Psychology in World War II, vol. III, Princeton
University Press, Princeton, 1949. Kao što je reĉeno, gotovo sva novija opšta dela o
metodologiji sociologije imaju i posebna poglavlja o eksperimentalnim
istraţivanjima. MeĊu njima treba istaći ĉešće navoĊena zbirna dela L. Festinger, D.
Katz (ed.), Research Methods in Behavioral Sciences, The Dryden Press, New York,
1953; C. Selltiz, M. JahoĊa, M. Deutsch, S. W. Cook, Research Methods in Social
Relations, Holt, Rine-
570 571
1. laća, za koje se moţe teorijski oĉekivati da takoĊe utiĉu na ispitivanu

promenu eksperimentalnog objekta. Pri tom je obiĉno unapred specifikovana
POJAM I EPISTEMOLOŠKA FUNKCIJA promena koja se oĉekuje na eksperimentalnom objektu. Eksperimentalni
EKSPERIMENTA objekt u eksperimentima društvenih nauka je skup pojedinaca, neka realna
društvena grupa ili organizacija. Pojava koja se oĉekuje kao rezultat
Ali pod pojmom eksperimenta se u sociologiji podrazumevaju delovanja eksperimentalnog ĉinioca je obiĉno neka uţa osobina te grupe
dosta razliĉite stvari, i prvo treba pobliţe odrediti pojam eksperimenta da bi pojedinaca, odnosno nekog kolektivnog društvenog oblika, na primer,
se moglo sigurnije oceniti da li su neka istraţivanja koja se nazivaju promena u nekom njihovom stavu ili obliku ponašanja, recimo promena u
eksperimentalnim to zaista ili samo prividno. Najtešnje je s ovim povezana i stavu prema nekoj drugoj društvenoj grupi, promena u proizvodnosti rada
osobena epistemološka funkcija eksperimenta u nauĉnom istraţivanju. grupe ili u unutargrupnoj koheziji. Ako prilikom stvaranja eksperimentalne
Naime, ni u najeksperimentalnijim naukama nauĉna delatnost se ne sastoji situacije poĊe za rukom da se izoluju ostali relevantni ĉinioci, za koje se
samo u izvoĊenju eksperimenata. I u tim naukama se stalno javljaju opisno- moţe pretpostaviti da takoĊe utiĉu na odreĊenu promenu eksperimentalnog
klasifikacijski zadaci, kao i potreba stvaranja širih teorijskih sinteza radi objekta, postaje opravdan zakljuĉak da su promene nastale za vreme
razvijanja teorijskog sistema odreĊene nauke, pa i u eksperimentalnim eksperimenta posledica delovanja eksperimentalnog ĉinioca.
naukama eksperiment ima dosta specifiĉnu ulogu. U najopštijem smislu U fizikalnim i hemijskim eksperimentima ostali pretpostavljeni
eksperiment se moţe definisati kao nauĉno posmatranje u precizno' relevantni ĉinioci se, po pravilu, izoluju mehaniĉki, time što se iskljuĉuju iz
odreĊenim i kontrolisanim uslovima, s ciljem da u ispitivanoj oblasti utvrdi eksperimentalne situacije. Mehaniĉki naĉin stvaranja eksperimentalne
ili proveri postojanje i prirodu nekog pretpostavljenog uzroĉnog odnosa. situacije je u ovim oblastima na vrhuncu. Već u eksperimentima sa ţivim
Karakteristiĉno je za nauĉni eksperiment da se njime proveravaju unapred bićima u biologiji ne moţe se eksperimentalna situacija u tolikoj meri
postavljene hipoteze o postojanju odreĊenog uzroĉnog odnosa. Svojim uprostiti da se gotovo ograniĉi na elemente ispitivanog uzroĉnog odnosa.
izrazito odreĊenim hipoteti-ĉkim karakterom eksperiment se razlikuje od Opstanak organizma, biljke ili ţivotinje, zahteva niz sloţenih preduslova.
sliĉnih pokušaja u praktiĉnom ţivotu da se ispitaju posledice raznih aktivnih Ovi preduslovi predstavljaju krajnju granicu upro-šćavanja eksperimentalne
intervencija na odreĊenom delu stvarnosti, ali koje prilikom svog izvoĊenja situacije, jer bi dalje njeno uprošća-vanje onemogućilo opstanak organizma,
nisu bile postavljene u ĉvršće odreĊen hipotetiĉki okvir. s kojim se eksperimen-tiše. MeĊu ovim nuţnim preduslovima opstanka
Dalja bitna osobenost nauĉnog eksperimenta jeste teţnja da se organizma mogu se nalaziti razni relevantni ĉinioci, koji se zbog toga ne
pretpostavljeni uzroĉni odnos ispituje u što je mogućno ĉistijem vidu. U mogu kontrolisati mehaniĉkim izolovanjem iz eksperimentalne situacije.
prethodnom poglavlju je istaknuto da su deterministiĉki odnosi obiĉno Mehaniĉka izolacija relevantnih ĉinilaca se u ovoj oblasti zamenjuje
sloţeni, i da je neka pojava ĉesto po-sledica spleta ĉitavog niza ĉinilaca. kontrolom pomoću odrţavanja ostalih relevantnih ĉinilaca u nepromenjenom
Eksperimenat se zasniva na ideje da se iz sloţenog deterministiĉkog spleta stanju za ĉitavo vreme eksperimenta. Ako se u toku eksperimenta menja
izdvoji jedan uzroĉni ĉinilac radi ispitivanja njegovog specifiĉnog samo eksperimentalni ĉinilac, opravdana je pretpostavka da promena na
dejstva^na odreĊenu pojavu. Onaj ĉinilac ĉije se pretpostavljeno uzroĉno eksperimentalnom objektu nastaje kao posledica njegovog uticaja, jer ono
dejstvo ispituje dobij a u eksperimentu ulogu eksperimentalnog ĉinioca ili, što se nije promenilo u toku eksperimentalne situacije nije moglo ni da utiĉe
statistiĉki reĉeno, nezavisne promenljive, a pojava na kojoj se ispituje na promenu. Ĉesto ni ovaj naĉin kontrole relevantnih ĉinilaca nije mogućno
njegovo dejstvo postaje eksperimentalni objekt ili zavisna promenljiva. sprovesti jer se spoljni uslovi u kojima se stvara eksperimentalna situacija ne
Stvaranjem eksperimentalne situacije nastoji se odnos izmeĊu mogu, ili bar delimiĉno ne mogu kontrolisati putem odrţavanja u
eksperimentalnog ĉinioca i eksperimentalnog objekta što više izolovati od konstantnom stanju. Ovo će postati jasnije na jednom primeru. Kad agronom
uticaja drugih ĉini- izvodi neke eksperimente ne u ĉisto laboratorijskim, nego u prirodnim
hart and VVinston, New York, 1962; R. Konig, Handbuch der empiri-schen uslovima, na primer, na odreĊenim parcelama, jer ga interesuje kako u tim
Sozialforschung, F, Enke, Stuttgart, 1962. Kao detaljan opis istraţivanja prirodnim uslovima deluju razni ĉinioci, niz ĉinilaca
interesantna je knjiga F. Pollock-a, Gruppenexperiment, Frankfurter Beitrage zur
Soziologie, Bd. 2, Europaische Verlaganstalt, Frankfurt, 1955.
573
572 roĉni spletovi. Treba podsetiti da se objašnjenje sastoji u otkrivanju
spoljne sredine u kojoj se stvara eksperimentalna situacija, a pre neophodnih i dovoljnih uslova neke pojave zbog toga što ona nije
svega atmosferski, ostaju izvan domašaja njegove kontrole. Prilikom posledica samo jednog uzroka. Nešto moţe neophodno da prethodi
stvaranja eksperimentalne situacije on kontroliše kva-litet zemljišta, pojavi, ali da ne bude dovoljno da ona nastane. Tek kad se neki takav
sve relevantne agrotehniĉke mere u njegovoj pripremi i obradi, seme neophodan uslov zdruţi sa još nekim drugim ĉiniocima u kompleksan
itd., ali atmosferske prilike ne moţe menjati ni drţati u konstantnom uzroĉni splet, nastaju u stvarnosti odreĊene promene. Upravo zbog
stanju. U ovakvim sluĉajevima se uticaj spoljnih uslova kontroliše toga što ĉesto deterministiĉki ĉinioci kad deluju zdruţeno, imaju
stvaranjem jedne ili više kontrolnih grupa koje su izjednaĉene sa kvalitativno razliĉito dejstvo, koje nije jednako zbiru njihovih
eksperimentalnom u pogledu niza relevantnih osobina, a za vreme pojedinaĉnih uticaj a, faktorijalni eksperimenti, u kojima se delovanje
eksperimenta ţive u istim prilikama kao i eksperimentalna grupa, nekih uzroĉnih spletova ispituje istovremeno, imaju znatnu nauĉnu
sem što se u njih ne uvodi eksperimentalni ĉinilac. Iako vrednost.2)
eksperimentator ne moţe kontrolisati delovanje nekih' relevantnih Prilikom razmatranja od ĉega zavisi mogućnost uspešnog
spoljnih uslova, pošto su oni istovetni za eksperimentalnu i kontrolne eksperimentisanja na odreĊenom podruĉju stvarnosti obiĉno se uzima
grupe, moţe se pretpostaviti da oni podjednako deluju u svim u obzir samo priroda ispitivanih pojava, ili, još konkret-nije, samo da
sluĉajevima, i da razlike koje se posle eksperimenta utvrde izmeĊu li eksperimentator moţe da prema odreĊenim nauĉnim
eksperimentalne i kontrolnih grupa nisu posledice nekontrolisanih pretpostavkama stvara eksperimentalne situacije i u njima slobodno,
uslova, nego eksperimentalnog ĉinioca koji je delovao samo u ekspe- u skladu s nauĉnim potrebama, manipuliše sa ispitivanim pojavama.
rimentalnoj grupi. Na ovaj naĉin, tj. upotrebom izjednaĉenih Nema sumnje da je operativna intervencija u ispitivani deo stvarnosti
kontrolnih grupa, kontrolišu se ne samo spoljni uslovi nego i druge jedna od bitnih osobina eksperimentalnih istraţivanja, najaktivnijeg
relevantne osobine eksperimentalnih grupa, koje se ne mogu ni oblika nauĉnog prouĉavanja kojim se stvarnost u izvesnom smislu
mehaniĉki izolovati ni odrţati u nepromenjenom stanju u toku prisiljava da odgovori na odreĊeno nauĉno pitanje. Ali, mada je ovaj
eksperimenta. Kasnije će se videti da se ovaj naĉin kontrole operativno-manipulantni momenat jedna od konstitutivnih osobina
relevantnih ĉinilaca najĉešće primenjuje u raznim sociološkim eksperimenata, on nije jedini preduslov uspešnog eksperimentisanja.
eksperimentima. Ni najobimnije ĉovekove intervencije u prirodi ili društvu još nisu
Klasiĉni eksperiment je naglašavao ideju maksimalne eksperimenti. Ako se pod eksperimentom podrazumeva oblik
jednostavnosti eksperimentalne situacije i maksimalne homogenosti istraţivanja koji treba da odgovori na pitanje o postojanju nekog
eksperimentalnog objekta radi obezbeĊenja što veće sigurnosti u uzroĉnog odnosa, vaţniji od manipulisanja sa ispitivanim pojavama
zakljuĉivanju o postojanju i intenzitetu odreĊenog uzroĉnog odnosa. jeste cilj zbog kojeg se izvodi operativna intervencija i naĉin kako se
Smatralo se (1) da u toku eksperimenta treba pro-veravati dejstvo ona izvodi. U eksperimentu je taj cilj otkrivanje nekog uzroĉnog
samo jednog eksperimentalnog ĉinioca, i (2) da eksperimentalni odnosa, a naĉin izvoĊenja treba da omogući što pouzdanije zakljuĉke
objekt treba da bude što je mogućno više homogen. Treba imati u u tom pogledu. Oĉigledno je da uspeh u otkrivanju ili dokazivanju
vidu da se eksperiment najpre razvio u fizici i herniji, na ĉijem su postojanja nekog uzroĉnog odnosa ne zavisi samo od toga da li se u
podruĉju deterministiĉki spletovi jednostavniji, a mogućnost stvarnosti mogu izvesti neke promene, nego i od toga koliko je već
mehaniĉke izolacije eksperimentalnih situacija je neuporedivo veća. nauĉno ispitana i poznata opšta deterministiĉka struktura odreĊenog
Sem toga, zahtev za većom jednostavnosti i homogenosti u podruĉja. OdreĊivanje hipoteze o postojanju nekog konkretnog
planiranju i izvoĊenju eksperimenata bio je ranije povezan s uzroĉnog odnosa moţe proizaći samo iz već postojećih saznanja o
nepostojanjem preciznijih analitiĉkih postupaka za prouĉavanje prirodi determinizma na odreĊenom podruĉju. Ove hipoteze su
diferencijalnog uticaj a više ĉinilaca koji deluju istovremeno. teorijska osnovica za stvaranje adekvatne eksperimentalne situacije,
Moderna statistiĉka teorija eksperimenta omogućuje njihovo prikladne za proveravanje
izvoĊenje u sloţenijim tipovima. U tzv. faktorijalnim 2
) O prednostima faktorijalnog eksperimenta nad nizom eksperimenata u
eksperimentima prouĉava se istovremeno uticaj nekoliko ĉinilaca na kojima se odvojeno ispituje delovanje pojedinaĉnih ĉinilaca nekog uzroĉnog spleta
eksperimentalne grupe koje nisu homogene. Ovo omogućuje da se vid. R. A. Fisher, The Design of Experiments, Haffner Publishing Co., New York,
eksperimentalna situacija više pribliţi stvarnim uslovima i šire 1951, p. 91—106. Treba reći da Fišer ima najviše zasluga za razvoj savremene
uopštavaju dobij eni eksperimentalni rezultati. Sem toga, faktorijalni statistiĉke teorije eksperimenta.
eksperiment moţe imati veću analitiĉku vrednost od niza prostih, ako
se ispituju sloţeni uz>
574 575
uspeha. A u sociologiji, kao i drugim društvenim naukama, u ispunjavanju

neke polazne hipoteze. Prethodna saznanja o deterministiĉkim odnosima na ovih preduslova se ĉesto pojavljuju znatne teškoće. Nema dovoljno
podruĉju na kome se eksperiment organizuje omogućuju da se pouzdanije pouzdanih sredstava za prikupljanje podataka o mnogobrojnim iskustvenim
oceni što treba smatrati relevantnim ĉiniocima, tj. što sve moţe da utiĉe na pojavama, ni dovoljno preciznih merila, pa i to utiĉe da rezultati
odreĊenu promenu eksperimentalnog objekta, što u vezi s tim treba eksperimentalnih istraţivanja znatno odstupaju od poţeljnog stepena
kontrolisati da bi se ispitalo stvarno specifiĉno uzroĉno dejstvo preciznosti.
eksperimentalnog ĉinioca. Razvijenost nauĉnog saznanja o ispitivanom Po svom postupku eksperiment je izrazito operativan oblik
podruĉju jeste, dakle, takoĊe jedan od preduslova uspešnog izvoĊenja analitiĉkog ispitivanja uzroĉnih odnosa. Operativnim karakterom svog
eksperimenta. Što su znanja o tome šta sve moţe da izazove odreĊenu istraţivaĉkog postupka on se najviše razlikuje od drugih metoda ispitivanja
promenu manje pouzdana, teţe je stvoriti adekvatnu eksperimentalnu uzroĉnih odnosa na osnovu neekspe-rimentalnih podataka dobijenih o toku
situaciju, da bi se na osnovu rezultata eksperimenata moglo s većom odreĊenih procesa, koji je nezavisan od nauĉnog istraţivanja. Gotovo je
sigurnosti zakljuĉiti da je nastala pro-mena posledica uvoĊenja odreĊenog sigurno da eksperiment neće nikad postati najvaţniji oblik nauĉnog prouĉa-
eksperimentalnog ĉinioca. Ona, naime, moţe da bude rezultat delovanja vanja društvene uzroĉnosti. To je uslovljeno prirodom društvene uzroĉnosti,
drugih ĉinilaca koji nisu kontrolisani, jer se nije pretpostavljalo da su rele- a i društvenim granicama koje se u eksperimenti-sanju sa ljudima ne mogu i
vantni. ne smeju preći. Pa ipak, sociolozi treba da poznaju logiku eksperimentalnih
Preciznost eksperimenata zavisi, zatim, od metodološko-tehniĉkog istraţivanja. Ne samo zbog toga što su ta istraţivanja na ograniĉenim
nivoa odreĊene nauke. Po svojoj prirodi eksperiment je vrlo dinamiĉan podruĉjima izvodljiva, nego još više što u raznim drugim oblicima uzroĉne
oblik istraţivanja u kome se ispituju promene, koje se namerno izazivaju u analize neeksperimentalnih podataka treba imati na umu razne logiĉke
stvarnosti, a zatim on je po svojoj osnovnoj zamisli precizan oblik sheme eksperimenata. Ĉesto se ostali postupci nastoje što više pribliţiti
istraţivanja. Naravno, kao što je već više puta istaknuto, u metodologiji ne logiĉkoj shemi eksperimenta kao svom idealu, iako taj ideal nije u
valja apsolutizovati ni jedan od epistemoloških postulata. Usled toga i nema potpunosti dostiţan.3) No, upravo zbog toga što niz teorijskih i društvenih
nekog jedinstvenog kriterija o preciznosti koji bi vaţio za sva podruĉja razloga ne dozvoljavaju širu pri-menu eksperimenata u prouĉavanju raznih
nauĉnog istraţivanja. Ali, ipak, svaka nauka nastoji da eksperimentom doĊe društvenih pojava, u razvijanju metoda ispitivanja društvenog determinizma
do svojih najpreciznijih saznanja o odreĊenim pitanjima. Preciznost i uzroĉnosti ne treba se suviše kruto pridrţavati analogije sa logiĉkom
eksperimenata zavisi od toga koliko se precizno mogu utvrditi sve njegove shemom eksperimenta. Logiku eksperimenta treba poznavati, ali upravo
komponente, što znaĉi: razlozi zbog kojih je on neprimenljiv u rešavanju odreĊenih nauĉnih
(1) stanje eksperimentalnog objekta pre poĉetka eksperimenta; zadataka govore da u ispitivanju društvene uzroĉnosti treba traţiti nove
(2) razne osobine eksperimentalne situacije u kojoj se kontrolišu odreĊeni originalne postupke i druga sredstva koja se od eksperimenta, bar u onim
relevantni ĉinioci; (3) spoljni uslovi u kojima se nalazi eksperimentalna oblicima u kojima se on do sada razvio, dosta razlikuju.
situacija; (4) jaĉina delovanja eksperimentalnog ĉinioca; i (5) veliĉina
promena na eksperimentalnom objektu koje su nastale u toku eksperimenta.
Ako se svi ovi elementi na kojima se zasniva eksperiment ne mogu 2.
preciznije odrediti, odgovor na postavljeno pitanje, koji se dobija ekspe-
rimentom, ne moţe da bude precizan i eksperimentalna saznanja se znatnije OSVRT NA STAVOVE PREMA EKSPERIMENTU U
ne razlikuju od saznanja do kojih se moţe doći i neeksperimentalnim putem. DRUŠTVENIM NAUKAMA
Za izvoĊenje preciznijih eksperimenata potrebni su odgovarajući postupci
za prikupljanje podataka, kao i precizna ili pouzdana merila za raznovrsne Reĉeno je da je eksperiment već na poĉetku XIX veka postao
iskustvene pojave koje se u eksperimentu javljaju direktno, kao kontrolisani predmet stalne diskusije i polemike u društvenim naukama. Sada će se nešto
relevantni ĉinioci, ili kao sastavni elementi opštih uslova u kojima se on šire izneti najuticajnija gledišta. Odmah se
izvodi. Kad se raspravlja o teškoćama upotrebe eksperimenta u prouĉavanju 3
) Misao da treba teţiti da se razni tipovi istraţivanja što više pribliţe
društvenih pojava, obiĉno se nedovoljno uzimaju u obzir ovi izrazito nauĉni eksperimentu zastupa S. A. Stouffer u ĉlanku Some Observations on Study Design,
preduslovi njegovog American Journal of Sociologu, vol. LV, (1950), N» 4.
576 577
moţe reći da je teško naći neki drugi metodološki problem o kome bi desilo nešto što se stvarno nije dogodilo, ali se moglo desiti. Misaoni
se toliko slagali nauĉnici, koji su inaĉe zastupali vrlo razliĉita, ĉak eksperiment se, dakle, sastoji u uvoĊenju jedne apstraktno mogućne
sasvim opreĉna, teorijska shvatanja, kao što su se slagali da pretpostavke u stvarni tok nekog razvojnog procesa, da bi se na taj
eksperiment, u pravom smislu reci, nije primenljiv u prouĉavanju naĉin bolje razumelo kakav su znaĉaj u njemu imali odreĊeni
društvenih pojava. Vrlo dobro je poznato mesto iz predgovora za dogaĊaji.
prvu svesku „Kapitala" gde Marks, izlaţući oso-benosti svog metoda, Kako Marks, Kont, Mili, Dirkem i Veber pripadaju naj-
piše da baš zbog toga što se u prouĉavanju društva ne moţe razliĉitijim teorijskim pravcima u sociologiji XIX i XX veka, mora se
primenjivati eksperiment, analitiĉka apstrakcija ima izuzetan znaĉaj u postaviti pitanje gde leţi najdublji koren njihovog slaganja u pogledu
društvenim naukama. Apstrakcija obezbeĊuje misaonim sredstvima mogućnosti eksperimentisanja u društvenim naukama? Izgleda da
ono što se u eksperimentu postiţe operativnim putem. Reĉeno je da osnovni razlog ovog dosta jedinstvenog stava treba traţiti u tome što
se u eksperimentu nastoji što je mogućno više izdvojiti jedan svi ovi teoretiĉari smatraju da se do znaĉajnih saznanja o društvenom
pretpostavljeni uzroĉni odnos od ostalih relevantnih ĉinilaca, kako bi ţivotu moţe doći samo ako se društvo prouĉava u njegovim
se on prouĉavao u što ĉišćem vidu. Istom tom cilju, misaonim globalnim oblicima. U globalnim društvenim strukturama se
sredstvima teţi apstrakcija. I pomoću nje se iz jednog sloţenijeg uspostavljaju osnovni društveni odnosi, od kojih zavise i pod ĉijim se
spleta veza i odnosa u stvarnosti nastoji privremeno eliminisati ĉitav uticajem menjaju i dobijaju konkretne oblike svi ostali uţi odnosi i
niz elemenata, da bi se u apstrakciji zadrţali samo najosnovniji oblici u društvu. Na tom globalnom nivou eksperiment kao sredstvo
odnosi i prouĉavali u što ĉišćem vidu. Kont takoĊe smatra da je istraţivanja stvarne nije izvodljiv; s globalnim strukturama
eksperiment u prouĉavanju društva neupotrebljiv. On se javlja samo „eksperimentiše" samo istorija. Ako se iz navedenog teorijskog
kao tzv. prirodni eksperiment, a ovim pojmom Kont oznaĉava razne stanovišta izvede metodološki zakljuĉak da se sva istraţivanja moraju
poremećaje u normalnom stanju društva, koji su po njegovom kretati u globalnim društvenim razmerama, mišljenje o
mišljenju patološke prirode, ali mogu biti vrlo korisni za otkrivanje neprimenljivosti i nauĉnoj nekorisnosti eksperimenta postaje sasvim
osnovnih zakona društvene statike i dinamike. Namerne razumljivo. To je opšti razlog teorijske prirode. Pored ovog opšteg
eksperimentalne intervencije u društveni ţivot, i kad bi bile moguće, teorijskog razloga postojali su, svakako, i izvesni specifiĉni razlozi
bile bi samo štetne jer bi remetile njegov spontani razvoj. Jedna od koji su uticali da pojedini teoretiĉari i pravci zauzmu negativan stav
osnovnih pretpostavki metodologije društvenih nauka. Dţona Stjuarta prema eksperimentu. Na primer, dosta je verovatno da su organsko
Mila jeste da eksperiment nije izvodljiv u prouĉavanju društva, zato shvatanje društva, pa ĉak i konzervativno politiĉko stanovište mogli
što se nigde u stvarnosti ne mogu naći dva društva koja bi se ili u uticati na Kontov stav prema eksperimentu, koji su kasnije prihvatili
svemu slagala, a razlikovala samo u jednoj osobini, ili koja bi se u mnogi drugi pozitivisti. Pristalice organskog shvatanja društva su
svemu razlikovala, a slagala samo u jednoj osobini. A usled toga što smatrali da je društveni razvoj spontan, i da je spontanost uslov
se društvena uzroĉnost ne moţe ispitivati neposredno, svi zakljuĉci o njegove normalnosti; da svesna intervencija moţe biti korisna samo
društvenim zakonima moraju se izvoditi posredno iz nekih dok se ograniĉava na otklanjanje pojedinaĉnih nedostataka i slabosti
eksperimentalno utvrĊenih psihiĉkih zakona. Dirkemova shvatanja o spontanog razvoja, ali da ona postaje štetna iluzija ĉim se pokuša
eksperimentu nastala su pod neposrednim uticajem Kontovih i radikalnije uplitati u ovaj spontani tok. S toga stanovišta je i
Milovih ideja. On je takoĊe smatrao da eksperiment u klasiĉnom operativni zahvat u cilju istraţivanja morao prirodno da izgleda
obliku nije primenjiv u ispitivanju društva, ali da sociologija ima u nekoristan.
uporednim istraţivanjima odliĉnu zamenu za njega. Napokon, Ali i suprotno mišljenje o mogućnosti i korisnosti ekspe-
Veberovo gledište je vrlo sliĉno Dirkemovom. Maks Veber je rimenta u prouĉavanju društva javlja se takoĊe na prelazu iz XVIII u
zastupao ideju tzv. misaonog eksperimenta. Ali kad se pogleda šta on XIX vek; teorijski, u delima velikog matematiĉara i astronoma
pod tim podrazumeva, videće se da to nije eksperiment u pravom Laplasa (Laplace), a zatim više kao praktiĉna zamisao i pokušaj
smislu reci. Da bi se u prouĉavanju istorijskog razvoja nekog društva ostvarenja kod nekih socijalista, utopista, pre svega Furijea (Fourier).
pravilno ocenio znaĉaj nekih prelomnih istorijskih dogaĊaja, Karakteristiĉno je da neki socijalisti-utopisti odluĉno zastupaju
društvenih odluka ili ustanova, stvaraju se odreĊene misaone potrebu eksperimentisanja, što je. u skladu sa njihovim shvatanjem o
pretpostavke o tome kako bi taj razvojni proces tekao da se u njemu u naĉinu izvoĊenja društvenih reformi. Iz istorije socijalnih i politiĉkih
odreĊenom momentu teorija je poznato da neki socijalisti-utopisti smatraju da društveni
preobraţaj ne treba da
578 579
bude posledica politiĉke borbe i revolucionarnih sukoba, nego pozitivnog
prifnera malih socijalistiĉkih i komunistiĉkih kolonija, koje će ljiv. On spada u grupu eksperimenata koji se organizuju da bi se preciznije
eksperimentalno dokazati preimućstva na nov naĉin ureĊenog društva. Zbog ispitali efekti odreĊenih praktiĉnih društvenih mera. Vrlo ĉesto je dosta
toga su Furije, kao i neki drugi socija-listi-utopisti pristalice društvenog teško oceniti stvarne efekte pojedine praktiĉne intervencije. Primena
eksperimentisanja. Ove njihove ideje nisu zbog raznih razloga imale većeg eksperimentalnih ispitivanja u postepenom uvoĊenju raznih praktiĉnih mera
uticaja na razvoj sociologije, pa ĉak nisu ni dovoljno metodološki i eksperimentalno prouĉavanje njihovih rezultata mogu dati odreĊenija
prouĉene.4) Stav ovih socijalista-utopista je zanimljiv jer pokazuje da saznanja o tome šta se stvarno postiţe nekom praktiĉnom merom.
mišljenje o eksperimentu zavisi i od odreĊenog gledišta o najpodesnijim
oblicima praktiĉnog politiĉkog delovanja.
MeĊutim, pored ovih opštih razmatranja o mogućnosti ili nemogućnosti 3.
primene eksperimenata u prouĉavanju društvenih pojava, a ĉesto i nezavisno VRSTE EKSPERIMENTALNIH I KVAZI-
od njih, sredinom prošlog veka poĉinju da se izvode eksperimentalna nauĉna EKSPERIMENTALNIH ISTRAŢIVANJA U
istraţivanja. Najpre u psihologiji, napose u uţoj njenoj oblasti koja se naziva SOCIOLOGIJI
psihofizikom i bavi prouĉavanjem nekih elementarnih psihofiziĉkih
sposobnosti ljudi: osobina raznih ĉulnih organa, pamćenja i si. Ova Eksperimentalna istraţivanja se u sociologiji javljaju u razliĉitim
ispitivanja nisu imala neki veći uticaj na uvoĊenje eksperimenta u sociologiji konkretnim oblicima koji se mogu razvrstati u dve osnovne grupe: (1)
jer su po svom sadrţaju bila priliĉno daleko od osobenih socioloških laboratorijski eksperiment i (2) eksperimentalna istraţivanja u prirodnim
problema. Tek izmeĊu dva rata eksperimentalna istraţivanja poĉinju se uslovima. Ovo su eksperimentalna istraţivanja u pravom smislu reci. Pored
gotovo istovremeno šire organizovati u socijalnoj psihologiji i u sociologiji, toga se u sociologiji ĉesto upotrebljava kao osoben oblik kvazi-
mada su u socijalnoj psihologiji nesumnjivo mnogobrojnija. Dva nauĉnika eksperimentalnih ispitivanja, (3) tzv. prirodni eksperiment, a Ĉapin je (4)
najviše utiĉu na razvoj eksperimentalnim istraţivanjima u ovim naukama: zastupao ideju tzv. ex post facfo eksperimenta. Svaki od ovih oblika istra-
Stjuart Ĉapin (S. Chapin) u sociologiji i Kurt Levin (R. Lewin) u socijalnoj ţivanja ima posebne probleme i teškoće koje treba ukratko razmotriti.
psihologiji. Pored mnogih njihovih sledbenika, eksperimentalnim (a) Laboratorijski eksperiment. U ovim eksperimentima se
ispitivanjima poĉinje da se bavi i širi krug nauĉnika. Kao primer prvih soci- ispitivanje izvodi u veštaĉki stvorenim uslovima. U granicama u kojima to
oloških eksperimenata neka posluţi istraţivanje koje je u toku 1931—33. dozvoljava nauĉna etika, eksperimentator ima u laboratorijskim
godine izveo Stjuard Dod (Dodd) u Siriji. Dod je ispitivao na koji naĉin eksperimentima vrlo veliku slobodu stvaranja eksperimentalnih situacija u
odreĊena organizacija sluţbe zdravstvenog prosvećivanja utiĉe na promene skladu sa sasvim odreĊenim nauĉnim potrebama. Ni jedan oblik nauĉnog
shvatanja o higijeni i zdravstvenoj zaštiti stanovništva. U tu svrhu je koristio istraţivanja nije delikatniji od eksperimenta, jer ne unosi neposredno tolike
jednu putujuću zdravstvenu kliniku, koja je dve godine periodiĉno pose- promene u ţivot ljudi, i nigde se ne mora biti toliko osetljiv prema osnovnim
ćivala eksperimentalno selo. Pre poĉetka eksperimenta, on je našao još tri naĉelima nauĉne etike kao prilikom organizovanja eksperimenta. Poznato je
gotovo istovetna naselja u kojima se organizacija zdravstvene sluţbe nije da su za vreme prošlog svetskog rata u nacistiĉkim koncentracionim
menjala. Zatim je, posle dve godine eksperimentisanja, izveo novo snimanje logorima vršena strašna eksperimentisanja s ljudima, koja su kasnije
mišljenja, stavova i navika o zdravstvenim problemima i uĉestalosti osuĊena kao jedan od najgorih oblika ratnih zloĉina. Prema tome, naĉela
praktiĉnog ko-rišćenja savremenih oblika zdravstvene zaštite u tim selima, da nauĉne etike, a pre svega naĉelo pune dobrovoljnosti uĉesnika i
bi utvrdio koliko se eksperimentalno selo razlikuje od kontrol-nih.s) Dodov odgovornost nauĉnika da uĉešće u eksperimentu neće imati nikakve štetne
eksperiment, iako jedan od prvih, dosta je zanim- posledice za pojedince i društvene grupe sa kojima eksperimentiše, moraju
4
biti stalno na umu svakom eksperimentatoru. Laboratorijski eksperimenti se
) Na njih je skrenuo paţnju R. Paţes (R. Pages) u svom vrlo za obiĉno izvode s manjim grupama, radi ispitivanja raznih unutargrupnih
nimljivom radu o sociološkom eksperimentu. (Vid. R. Pages, Das Experi- odnosa i grupne delatnosti. Najĉešće se ispitivanje ograniĉava na kraće
riment in der Soziologie, u knjizi R. Konig, op. cit., S. 419—421.)
5
) Vid. F. S. Chapin, op. cit., p. 53-57. vreme, na svega nekoliko sastanaka grupe, premda ima primera da su
laboratorijski eksperimenti trajali i duţe vremena (eksperimentalni
omladinski klubovi, odmarališta i sliĉno).
580 581
jalnog nauĉnog prouĉavanja. S obzirom na veštaĉki karakter većine
Jedna od najvećih teškoća ovih eksperimenata jeste po laboratorijskih eksperimentalnih situacija, javlja se teškoća prilikom
stizanje da veštaĉki stvorena situacija odgovara analognoj prenošenja rezultata dobijenih u laboratoriju na realne društvene
situaciji u stvarnom ţivotu. Grupama se ĉesto postavljaju odreĊeni situacije. Obiĉno se smatra da ni jedan zakljuĉak dobijen u
kolektivni zadaci i ţeli se postići da se one u njihovom rešavanju laboratoriju nema veću teorijsku vaţnost nego da je samo
angaţuju bar pribliţno onoliko koliko bi se angaţovale da su oni pretpostavka koju treba dalje ispitivati, proveravati i konkretizovati u
postavljtni u stvarnom ţivotu. Ali, pošto je ispitanicima poznata više razliĉitih realnih društvenih situacija.7) (b) Eksperimenti u
veštaĉka priroda eksperimentalne situacije, Ĉesto se ovo ne postiţe i prirodnim uslovima. I u ovim istraţivanjima, koja se izvode u realnim
eksperiment nailazi na veliku prepreku u tzv. apatiji uĉesnika. Svest o uslovima, eksperimentalna situacija se stvara prema odreĊenim
veštaĉkom karakteru situacije utiĉe da pojedinci i grupe kolektivno istraţivaĉkim potrebama i eksperimentator ima kontrolu nad
ne pridaju eksperimentalnom ĉiniocu onaj znaĉaj koji bi mu vrlo eksperimentalnim ĉiniocem. Ovakva ispitivanja su, naravno,
verovatno pridavali u analognim realnim situacijama, i zbog toga mogućna samo ako neka društvena ustanova koja ima društvene
eksperimentalni ĉinilac nema onu uzroĉnu teţinu koju istovetni kompetencije za izvoĊenje odreĊenih pramena da saglasnost za
ĉinilac ima u stvarnom ţivotu. Lakše je postići da se ne primeti eksperimentisanje. Na primer, da bi se mogli izvesti odreĊeni
veštaĉki karakter eksperimentalne situacije i da se ona shvati kao eksperimenti u oblasti organizacije rada neophodno je da se dobije
normalna u eksperimentima koji se obavljaju sa decom, jer je kod saglasnost rukovodećih organa nekog preduzeća ili ustanove. Što je
dece granica izmeĊu realnog i veštaĉkog, izmeĊu društvenih zadataka eksperimentator dobio veću slobodu u pogledu stvaranja
i igre mnogo manje odseĉna nego kod odraslih i zrelih ljudi. eksperimentalne situacije i manipulisanja s eksperimentalnim
Da bi se izbegla ova teškoća, ponekad se prikriva postojanje ĉiniocem, ovaj tip eksperimenta se više pribliţava laboratorijskom jer
eksperimenta. Ljudi se angaţuju za obavljanje nekog toboţnjeg se njegov plan moţe više prilagoditi sasvim odreĊenim nauĉnim
stvarnog kolektivnog posla, koji se organizuje kao da treba izvršiti pretpostavkama, a ima pred laboratorijskim eksperimentom veliku
neki stvarni zadatak, i tek kasnije, pošto se postiglo da se oni u toku prednost u tome što se izvodi u normalnim uslovima. Usled toga se
eksperimenta ponašaju kao u normalnim prilikama, otkriva se smanjuje opasnost da će se ljudi u eksperimentalnoj situaciji ponašati
uĉesnicima osnovna ideja i plan eksperimenta. Na primer, ako se ţeli izveštaĉeno, i postoje veći izgledi da će ponašanje, koje se ispolji u
ispitati kako na obavljanje odreĊenog grupnog zadatka utiĉe razliĉita eksperimentu, biti njihovo uobiĉajeno ponašanje u analognim
organizacija grupe, pojedinci se angaţuju i plate kao da obavljaju normalnim prilikama. Vrlo sloţen metodološki zadatak u
neki redovni posao i zatim se rad organizuje na razliĉite naĉine; ili se eksperimentima koji se obavljaju u prirodnim uslovima sastoji se u
utiĉe da se grupa strukturiše na odreĊen naĉin, da bi se videlo kako postizanju i odrţavanju normalnosti situacije, što je u mnogim
razliĉita unutrašnja organizacija grupe i stvaranje razliĉite klime u sluĉajevima mogućno samo ako se prikrije eksperiment, ili bar
njoj utiĉe na brzinu, efikasnost ili neke druge karakteristike izvr- njegova osnovna zamisao1. Stoga se mora nastojati da ljudi sa kojima
šavanja postavljenog kolektivnog zadatka.6) U svakom sluĉaju, u se eksperimentiše to što manje pomete za vreme eksperimenta. Jer,
laboratorijskim uslovima se ne mogu ispitivati svi problemi, a primete li eksperiment, situacija se odmah poĉne tumaĉiti na nov
naroĉito se ne mogu ispitivati u svim svojim intenzitetima. Kad se u naĉin i ponašanje eksperimentalne grupe moţe da ne odgovara ili
eksperimentalnim grupama, na primer, stvara veštaĉka podvojenost manje odgovara njihovom normalnom ponašanju u sliĉnim uslovima.
da bi se videlo koliko ona utiĉe na njihovo kolektivno delovanje, O tome što znaĉi narušavanje normalne situacije za uspeh
etiĉki razlozi ne dozvoljavaju da se u tom pogledu ide do. one mere u eksperimenta doneli su klasiĉna saznanja Majoovi (Mayo)
kojoj se unutrašnji sukobi i razdor mogu spontano da razviju u nekoj eksperimenti. Elton Majo je sa svojim saradnicima vrlo mnogo
realnoj društvenoj grupi. Zbog toga se pojedini odnosi i pojedini upotrebljavao eksperiment u prouĉavanju raznih industrijskih odnosa.
procesi u laboratorijskim eksperimentima po pravilu mogu ispitivati Neki njegovi eksperimenti pokazali su da se u eksperimentalnim
samo u svojim manje intenzivnim oblicima, koji se mogu ili smeju uslovima ponašanje ljudi moţe iz osnova da izmeni ako oni shvate da
stvoriti zbog speci- se sa njima eksperimentiše. Majo je u svojim ispitivanjima posao od
6
) Lep primer jednog ovakvog eksperimenta opisan je u radu M. Zelditch, 7
) Šire o laboratorijskim eksperimentima vid. u radu L. Festin-ger,
Jr., Th. K. Hopkins, Latoratory Experiments with Organi-zations, u knjizi A. Etzioni Laboratory Experiments, u L. Festinger, D. Katz (ed.), op. cit,, eh. IV.
(eĊ.), Complex Organizations, Holt, Rinehart and Winston, New York, 1961, p.
464—78.
582 583
tada opšteprihvaćenih shvatanja psihofiziologije rada da razni objektivni kao lice koje neposredno stvara eksperimentalnu situaciju i unosi u nju
ušlo vi u radnoj situaciji presudno utiĉu na proizvodnost i ispitivao je kako odreĊene promene. On stvara plan eksperimenta a kasnije ga, prema
utiĉu osvetljenje, temperatura, vlaţnost vazduha, raspored prekida za odmor njegovim uputstvima, sprovode lica koja u ispitivanoj sredini imaju
u toku dana i si. Pri tom je eksperimentalnu grupu izdvajao iz hale u kojoj su odgovarajuće redovne funkcije. Eksperimentator se ograniĉava na kontrolu
radili ostali radnici, i podvrgavao je detaljnom posmatranju svojih sarad- sprovoĊenja plana eksperimenta i posmatranje njegovog toka.
nika. Šta se desilo? Eksperimenti su obarali jednu za drugom sve Oĉigledno je da u ovakvim sluĉajevima istraţivaĉ dobrovoljno,
pretpostavke o uticaju spoljnih uslova na proizvodnost rada, jer, iako su radi uspeha istraţivanja, preuzima na sebe veliku etiĉku odgovornost. I da bi
pogoršavani objektivni uslovi neposredne radne situacije, produktivnost skinuo sa sebe svaku pomisao i mogućnu mrlju obmane, on je duţan da, po
eksperimentalne grupe ne samo da se nije smanjivala nego se, naprotiv, završenom eksperimentu, objasni uĉesnicima njegove ciljeve, osnovnu
povećavala. Ove sasvim neoĉekivane rezultate trebalo je objasniti. Grupa je zamisao i rezultate.9)
postala svesna da se s njom eksperimentiše. Na osnovu svakodnevnog (c) Prirodni eksperimenti. U većini sluĉajeva ovo nisu eksprimenti
prisustva posmatraĉa s kojima je uspostavila dobre odnoe, ona je bar mogla u pravom smislu reci, nego kvazi-eksperimentalna istraţivanja, što ne znaci
da uvidi da joj se pridaje posebna paţnja. U tim uslovima se uĉvrstila njena da se oni ne zasnivaju na jednoj vrlo plodnoj istraţivaĉkoj ideji. Prirodni
unutrašnja kohezija, stvorili su se novi vrlo dobri meĊusobni odnosi a i ţelja eksperimenti predstavljaju prouĉavanje nekog društvenog procesa u
grupe da pokaţe da zasluţuje poklonjenu paţnju. Sve ovo je moralo njegovom spontanom toku, ali na onim mestima i onim vremenskim
povoljno uticati na njenu proizvodnost. Premda nisu potvrdili polazne momentima gde i kada se odreĊeni proces pojavljuje u svojim najizrazitijim
hipoteze, ovi eksperimenti su bili nauĉno vrlo znaĉajni, jer su ubedljivo oblicima. Ne postoje uvek i svugde podjednako povoljni uslovi za
pokazali kako tzv. ljudski faktor, tj. priroda unutargrupnih odnosa, na kojima prouĉavanje svih društvenih pojava. Ako treba prouĉiti ĉinioce što utiĉu, na
se zasniva kohezija i jedinstvenost grupe mogu da utiĉu na njenu kolektivnu primer, na visoku fluktuaciju rada, najpovoljnije je da se ispituje tamo gde je
delatnost, kojom grupa aktivno savlaĊuje izvesne objektivne teškoće znatno ona vrlo izrazita. Ako se ţele prouĉiti reakcije ljudi na odreĊene promene
iznad prošeka, odnosno znatno više nego ako unutargrupni ĉinioci nisu koje nastaju u njihovom ţivotu, treba birati one taĉke gde se odreĊena
povoljni. To je bio teorijski rezultat eksperimenata. Njihov metodološki promena najne-posrednije i vrlo izrazito dešava, gde ima najakutniji
rezultat nije bio manje znaĉajan. Eksperimenti su pokazali da narušavanje karakter, što znaĉi da se ljudi na nju još nisu privikli. (Kasnije će se videti da
normalnosti eksperimentalne situacije podstiĉe ponašanja koja se razlikuju pored tih situacija treba ispitivati i suprotne, u kojima se ispitivana pojava ili
od ponašanja u sliĉnim objektivnim uslovima.8) Ĉovek se ne ponaša kao uopšte ne javlja, ili se javlja u suprotnim oblicima.),Ima niz praktiĉno i
zamorĉe; on se u svom ponašanju ne rukovodi samo nekim ĉisto spoljnim teorijski vrlo znaĉajnih pojava i procesa koje je korisno prouĉavati upravo na
osobinama objektivnih prilika, nego se prema prilikama u kojima se nalazi osnovu prirodnih eksperimenata. Jedan takav primer je prouĉavanje raznih
odnosi aktivno, i iste spoljne karakteristike prilika mogu biti na razliĉit naĉin po-sledica preseljavanja jedne društvene grupe ili većeg broja pojedinaca,
protumaĉene. Ponašanje ljudi neposredno zavisi od njihovog tumaĉenja koje bi poĉelo od njihovog spremanja za odlazak i trajalo bar dotle dok se ne
objektivnih uslova. Ako je, stoga, cilj eksperimenta da utvrdi normalno stišaju osnovni potresi izazvani preseljavanjem. Ovaj prirodni eksperiment je
ponašanje ljudi u odreĊenim uslovima, neobiĉno je vaţno da oni podesan za prouĉavanje teorijski i praktiĉno vrlo znaĉajnih društvenih
eksperimentalnu situaciju protumaĉe kao situaciju iz svakodnevnog ţivota. promena koje nastaju kad se grupa ili pojedinci izdvoje — dobrovoljno ili
Upravo zato se u ovim eksperimentima eksperimentator obiĉno ne pojavljuje protiv svoje volje — iz jedne društvene sredine i moraju da ukljuĉe u neku
novu sredinu.10) Prouĉavanje procesa nastajanja
8
) O Majoovim eksperimentima postoji vrlo obimna literatura. Oni 9
) Šire o eksperimentima u prirodnim uslovima vid. u radu J.
su vrlo opširno opisani u knjizi F. J. Roethlisberger, W. J. Dickson, R. P. French, Jr., Experiments in Field Settings, u L. Festiger, D. Katz,
Managernent and the Worker. Harvard Universitv Press, Cambridge, Mass, <ed.), op. cit., eh. III.
1939. Metodološka analiza ovih eksperimenata moţe se naći u knjigama J. 10) Jovan Cvijić je u našoj nauci skrenuo paţnju na preselja
Madge, The Tools of Social Science, Longmann, Green and Co. ; London, vanje stanovništva kao prirodni eksperiment, iako nije šire razradio
1953, p. 282—89; J. Madge, The Origins of Scientific Sociology, The Free
metod ovog oblika istraţivanja. (Vid. J. Cvijić, Balkansko poluostrvo i
Press, Glencoe, 111., 1962, p. 171—189.
juţnoslovenske zemlje, knjiga II, G. Kon, Beograd, 1931, str. 3—4.)
584 585
jednog novog naselja koje se naglo stvara, da bi se videlo kroz koje procese Ukratko, prirodni eksperimenti su naroĉito povoljne konjukturne
ljudi, koji u prvo vreme stanuju u novim kućama, postaju u društvenom situacije za prouĉavanje odreĊenih društvenih pojava, i svaka dalekovidnija
pogledu jedna nova lokalna zajednica; prouĉavanje nastajanja nove fabrike, istraţivaĉka strategija nastoji da ove konjukturne situacije u što većoj meri
da bi se ispitalo kako ona postaje novi kolektiv; prouĉavanje kako se jedan iskoristi. Nije ovo oso-benost samo društvenih nauka. I druge nauke imaju
već postojeći kolektiv privikava na neku znaĉajniju pramenu, koju u njega svoje konjukturne situacije i prirode. Rat je, na primer, konjukturna situacija
unosi radikalna izmena tehnološkog procesa; a sve se ovo ĉesto dešava u za hirurgiju, jer se u ratu, na ţalost, u ogromnim masama pojavljuju sve
svakom razvijenijem društvu, ali je samo nekoliko pri-mera prouĉavanja mogućne povrede najrazliĉitijih organa, pa i one što se u normalnim
raznih dinamiĉkih društvenih procesa, u njihovom toku, tj. metodom uslovima vrlo retko javljaju ili se gotovo uopšte ne mogu naći. Prema tome,
prirodnog eksperimenta, u vrlo povoljnim uslovima za rešavanje raznih ta inaĉe tragiĉna ljudska situacija predstavlja konjukturu za nauĉno
nauĉnih problema. Još dramatiĉniji oblik prirodnog eksperimenta je prouĉavanje odreĊenih problema.
prouĉavanje katastrofalnih situacija, koje spontano nastaju u ţivotu nekog Ali u prirodnim eksperimentima su sadrţane i izvesne krupne
uţeg ili šireg društvenog oblika, a ispitivanje reakcije razliĉitih društvenih metodološke teškoće zbog kojih većina ovih istraţivanja nisu eksperimenti u
grupa i zajednica na iznenadne katastrofalne situacije (potresi, poplava, pravom smislu reci. Iako su priliĉno opšte, ove teškoće se ne pojavljuju u
grad, poţar većih razmera i si.) jeste i teorijski i praktiĉno vrlo znaĉajno. podjednakoj meri u svim sluĉajevima. Prva od njih je organizacijske prirode.
Ima, zatim, prirodnih eksperimenata, koji se po svom karakteru Pošto se ĉesto ne zna unapred gde i kada će poĉeti da se razvija odreĊen
gotovo uopšte ne razlikuju od laboratorijskih, s tom razlikom što se u proces, ne mogu se na vreme izvršiti sve pripreme za eksperimentalno
laboratoriju ili prirodnim uslovima ne mogu veslaĉki stvori sliĉne ispitivanje. Jedna od vrlo znaĉajnih priprema sastoji se u taĉnom snimanju
eksperimentalne situacije. No, ţivot ih sam stvara, i treba ih nauĉno koristiti. poĉetne situacije, koja je postojala neposredno pre nego što je u njoj poĉeo
Poznato je, na primer, da je jedno od drevnih pitanja društvene misli, a i da deluje ĉinilac ĉije se dejstvo ţeli ispitati. Poĉetna situacija se mora
savremene sociologije, u kojoj meri na opšti razvoj ĉoveka-pojedinca i nje- usopstavljati retrospektivno, što je uvek nepouzdanije. Dalje, vrlo ĉesto se
govih raznih sposobnosti utiĉe ono s ĉim on dolazi na svet, tj. njegove prvi poĉeci razvoja nekog procesa teško primećuju, pa se kasni u tom
nasleĊene osobine, a u kojoj meri odreĊeni društveni uslovi u kojima on pogledu. Za organizaciju nauĉnog istraţivanja uopšte, a naroĉito
stiĉe odreĊene osobine i razvija nasleĊene sklonosti. Razliĉite ocene eksperimentalnog, vrlo je povoljno ako se unapred moţe utvrditi gde treba
relativnog uticaja nasleĊa i društvene sredine u najširem smislu reci, od da se organizuje posmatranje i da li se moglo temeljno pripremiti. Ova
antiĉke misli do danas, gotovo da su neprekidno predmet sporova. Postoji teškoća se znatno smanjuje ako se u prirodnom eksperimentu prouĉavaju tok
jedna situacija u kojoj se ovaj problem moţe gotovo eksperimentalno i posledice nekog procesa koji nastaje kao rezultat namernog i planskog
ispitati. To su oni retki, ali ipak postojeći sluĉajevi kad se identiĉni blizanci, unošenja odreĊenih promena u društveni ţivot. Istraţivanje se moţe mnogo
tj. deca roĊena iz oplodnje istog jajeta, koja imaju potpuno istovetnu bolje pripremiti ako društvena ustanova, koja namerava da izvodi odreĊene
naslednu konstituciju, rano razdvoje i produ-ţavaju da ţive u razliĉitim pro-mene, na vreme saopšti istraţivaĉu svoju nameru i upozna ga sa svojim
društvenim uslovima. Polazna situacija je u ovim sluĉajevima ista, i jedan planom, tako da ovaj unapred zna neke bitne koordinate budućih situacija.
od dva ĉinioca je izjednaĉen. Ako se moţe naći — ne obavezno u istom Epistemološki je ipak mnogo znaĉajnija jedna druga teškoća
momentu, nego i kroz duţe vreme — u više sluĉajeva da se zbog raznih prirodnih eksperimenata koja je naroĉito izrazita kad se prouĉava potpuno
ţivotnih razloga identiĉni blizanci rano razdvajaju i ţive u razliĉitim spontani tok odreĊenih društvenih procesa. Upravo zbog te teškoće većina
društvenim uslovima, uporedno ispitivanje razlika u njihovim raznim prirodnih eksperimenata nema eksperimentalni karakter u pravom smislu
osobinama omogućuje da se dosta precizno oceni kakvu ulogu imaju reci. A evo u ĉemu se ona sastoji. Pošto nedostaje mogućnost operativnog
društveni uslovi i društveno iskustvo u razvijanju liĉnosti, odnosno raznih stvaranja eksperimentalne situacije, ne moţe se iskljuĉiti, niti posredno
ljudskih osobina.11) dovoljno efikasno kontrolisati delovanje samoizbora. U prethodnom
11
) U knjizi F. Osborn, A. Preface to Eugenics, Harper, New York, 1951, poglavlju je istaknuto da društvena uzroĉnost deluje kumulativno, kao i da
p. 85—102. moţe se naći prikaz rezultata niza istraţivanja ove vrste. se ona javlja u obliku aktivnog samoodreĊenja,
586 587
a ne samo kao delovanje spoljnih uzroka. Jednom stvorene unutrašnje izvršena osnovna selekcija putem samoizbora; jer su, na primer, ljudi s
strukture pojedinaca i nekog kolektivnog društvenog oblika kasnije se otvorenijim stavom prema ţivotnom iskustvu, sa više inicijative, sa više
aktivno odrţavaju u raznim oblicima njihovog ponašanja. Ljudi sa sklonosti da prihvate ţivotni rizik u većoj meri napuštali rodni kraj, a ljudi
odreĊenim navikama svesno se izlazu uticaju izvesnih ĉinilaca da bi tim ĉvršće ukorenjeni u tradicionalnu kulturu svoga kraja, oprezniji i s raznim
daljim izlaganjem podrţavali i uĉvrstili neku već -postojeću svoju osobinu. drugim razliĉitim osobinama u većoj meri ostajali da ţive u rodnom kraju.
Jedan sasvim obiĉan primer će ovaj opšti stav uĉiniti jasnijim. Ljudi s odre- Dakle, pre poĉetka procesa koji se smatra uzrokom utvrĊenih promena,
Ċenim politiĉkim shvatanjima, odreĊenom ideologijom, ili odreĊenim mogli su da deluju neki ĉinioci koji su presudno uticali ko će sve izloţiti
neposrednim ciljevima i interesima selektivno se odnose prema raznim dejstvo 'OdreĊenog uzroka, kako bi pomoću njega razvili neke svoje latentne
postojećim izvorima novih obaveŠtenja. Po pravilu, oni su skloni da koriste osobine, a ko će nastojati da ga izbegne. Kad bi eksperimentator mogao da
one izvore obaveŠtenja koji podrţavaju njihovo već izgraĊeno trajnije pomoću sluĉajnog odabiranje obrazuje grupu odseljenika i grupu koja-
stanovište. Oni ĉitaju novine koje su bliske njihovom politiĉkom stanovištu, ostaje, uticaj samoizbora bi se mogao iskljuĉiti. Ali razumljivo je da on to ne
verskom ubeĊenju, umetniĉkom ukusu i si. Ako je neko veran pristalica moţe. Upravo zbog teškoće da se kontroliše samoizbor, mnogi prirodni
neke crkve, on će vrlo verovatno ĉitati njena glasila, njene kalendare; eksperimenti nisu eksperimentalna istraţivanja u pravom smislu reci, nego
pristalica odreĊene politiĉke stranke će verovatno odabrati listove koji su samo izuzetno' povoljni uslovi za prouĉavanje odreĊenih društvenih pojava i
pod uticajem te stranke. Dakle, ĉovek, društvene grupe i organizacije se procesa, na mestima gde su oni najizrazitiji i najkarakteristiĉniji.
namerno izlaţu jednoj novoj situaciji, a Ĉesto je i sami vrlo aktivno stvaraju (d) Još manje su eksperimentalna istraţivanja Ĉapinovi ex post
da bi podrţali razvoj nekih već oformljenih svojih osobina, koje su se obra- facto eksperimenti.12) Oni su to samo po imenu. U stvari se radi o
zovale kroz duţe vreme. Ako neki istraţivaĉ o tome ne vodi raĉuna, nego razvijenom statistiĉkom prouĉavanju nekih procesa pošto su se oni već
zakljuĉuje da neko ima odreĊena shvatanja o nekom pitanju zato što je prošli desili. U vezi sa tim se moţe pomenuti da se, naroĉito u sociološkoj
mesec ĉitao neki list, ĉesto kao uzrok moţe uzeti njegovu posledicu i doći literaturi pre drugog svetskog rata, pojam „eksperimentalno istraţivanje"
do sasvim neosnovanih zakljuĉaka. Ĉovek je moţda taj list ĉitao prošlog ĉešće upotrebljava u suviše širokom i nespecifiĉnom znaĉenju. Pod tim
meseca zato što je već imao izgraĊeno opštije gledište iz koga logiĉki proizi- pojmom se ponekad podrazumeva svako metodiĉno i egzaktnije iskustveno
lazi ispitivano konkretnije shvatanje, i zbog toga nije ĉitao drugi list koji o istraţivanje, nasuprot izrazito spekulativnom bavljenju teorijom. Ovim se,
tom istom pitanju zastupa suprotno stanovište. Ali, iako su odreĊene meĊutim, ništa ne dobija, a gubi se iz vida osobenost eksperimenta kao
strukture već ĉvrsto formirane i aktivne, to naravno, ne znaci da one nisu posebnog oblika istraţivanja.
podloţne novim uticajima. Teorijski je zanimljivo ispitati delovanje Pre prelaska na konkretne probleme organizovanja eksperimenata,
uzroĉnih ĉinilaca koji su suprotni nekim već ustaljenim navikama. Samo da moţe se iz dosadašnjeg izlaganja izvesti opšti zakljuĉak da je eksperimenat
bi se ovo moglo pouzdanije utvrditi, vrlo je korisno da eksperimentator operativni oblik analitiĉkog istraţivanja, specijalno izgraĊen za ispitivanje
moţe izlagati ispitanike uticaju eksperimentalnog ĉinioca, a ne da ovo pojedinaĉnih uzroĉnih odnosa u situacijama koje se u tu svrhu u većoj ili
izlaganje bude prepušteno njihovom samoizbora U mnogim eksperimentima manjoj meri namerno stvaraju. Teţi se stvaranju takvih eksperimentalnih
to nije mogućno. situacija iz kojih je delovanje ostalih relevantnih ĉinilaca, tj. ĉinilaca koji
Primer je uzet iz ispitivanja stavova, ali sliĉnih primera se moţe takoĊe mogu uticati na odreĊenu promenu eksperimentalnog objekta, ili
naći u najrazlicitijim oblastima društvenog ţivota. Evo u ĉemu se sastoji iskljuĉeno ili se bar na dovoljno pouzdan naĉin moţe posredno kontrolisati.
teškoća eliminisanja .samoizbora u ispitivanju posledica preseljavanja. Ako Istraţivanja u kojima nedostaje šira mogućnost stvaranja eksperimentalnih
se o tome zakljuĉuje na osnovu poreĊenja raznih osobina grupe lica, koja su situacija su obiĉno kvazi-eksperimentalnog karaktera, što ne znaĉi da ne
nastavila da ţive u odreĊenom naselju, i grupe lica koja su se iz njega mogu biti nauĉno vrlo korisna.
dobrovoljno iselila, i sve utvrĊene razlike pripišu uticaju preseljavanja,
zakljuĉak ne mora biti osnovan. Ostaje otvoreno pitanje da li neke bitne, ali
nepoznate razlike nisu uticale na samu osnovnu odluku o preseljavanju; da li
već tom odlukom nije 12
) F. S. Chapin, op. cit., p. 95-134; 223-247.
588 589
4. od kojih se jedne odnose na karakter konkretnog uzroĉnog odnosa
koji će biti prouĉavan, tj. na prirodu eksperimentalnog ĉinioca i
PLANIRANJE I IZVOĐENJE SOCIOLOŠKIH eksperimentalnog objekta i unutrašnju strukturu uzroĉnog odnosa, za
EKSPERIMENATA koji se pretpostavlja da postoji izmeĊu njih. Druge hipoteze se
odnose na osobine neposrednog deterministiĉkog sistema u kome se
Razmatranje ovih problema će se pridrţavati opŠte logiĉke taj odnos nalazi i njegove veze sa širim sistemima u kojima se stvara
sheme eksperimenta, i nastojati da objasni kako se ona ostvaruje u eksperimentalna situacija. Treće hipoteze se odnose na naĉin
sociološkim eksperimentima usled osobenosti njihovog sadrţaja, ne prikupljanja podataka i na opštu organizacija eksperimenta, s ciljem
ulazeći u razne modifikacije koje shema doţivljava u konkretnim da bude što više oĉuvan normalni karakter eksperimentalne situacije.
planovima pojedinih eksperimenata.13) Svi konkretni tipovi Treba napomenuti da se u sociološkoj teoriji vrlo retko nalaze gotove
eksperimenata polaze od njegove osnovne sheme, i u njima se u hipoteze koje se mogu neposredno eksperimentalno proveravati.
raznim vidovima moraju rešavati neki opšti metodološki problemi. Obiĉno teorijski stavovi zahtevaju dugotrajnu misaonu preradu i
Planiranje i izvoĊenje eksperimenata sastoji se od ĉetiri osnovna konkretizaciju da bi se pretvorili u sasvim odreĊene eksperimentalne
zadatka: (a) izbora problema, (b) uspostavljanja ili pronalaţenja hipoteze. Šira nauĉna vrednost us-pešno izvedenog eksperimenta
najadekvatnije eksperimentalne situacije, (c) stvaranja plana zavisi od teorijskog znaĉaja njegove hipoteze. U protivnom,
posmatranja toka eksperimenata i (d) analize i teorijskog tumaĉenja eksperiment se svodi na veštinu tehniĉkog manipulisanja. Tek pošto je
dobijenih rezultata. U okviru svakog od ovih opštih zadataka moraju razraĊena hipotetiĉka osnova eksperimentalnog istraţivanja, moţe se
se rešavati razni kon-kretniji metodološki problemi. pristupiti uspostavljanju eksperimentalne situacije, jer hipotetiĉka
(a) Izbor problema. Već je istaknuto da je kumulativnost osnova sadrţi direktive za njeno stvaranje ili eventualno pronalaţenje.
jedno od epistemoloških naĉela nauĉnog istraţivanja. Povezivanjem (b) Stvaranje ili pronalaženje eksperimentalne situacije. Već je reĉeno
svakog novog istraţivanja s postojećim saznanjima o odreĊenom da u eksperimentalnom ispitivanju društvenih pojava ne postoji
problemu, pojedinaĉno istraţivanje se nastoji što potpunije integrisati mogućnost maksimalnog izdvajanja prouĉavanog uzroĉnog odnosa iz
u zajedniĉke napore koji se preduzimaju radi proširenja nauĉnog šireg spleta deterministiĉkih odnosa. Pre svega, pojedinci i društvene
znanja. Ali ni u jednom obliku nauĉnog istraţivanja nije potrebna grupe, koje uĉestvuju u eksperimentu, obiĉno se ne mogu pomoću
toliko odreĊena i tesna veza sa postojećom teorijom kao u mehaniĉke kontrole trajnije izolovati iz šire društvene sredine, ako se
eksperimentu. Za stvaranje plana eksperimenta nije dovoljno samo hoće oĉuvati prirodan tok eksperimenta. Na primer, ljudi, Ĉije se
postaviti eksperimentalnu hipotezu. Ona mora biti ukljuĉena u što ponašanje prouĉava u nekoj fabrici, nastavljaju da izvan radnog
odreĊeniji okvir nauĉnih saznanja o deterministiĉkim odnosima na vremena ţive u istim uslovima kao i pre eksperimenta. Veća
odreĊenom podruĉju stvarnosti. Inaĉe, ako se ne iskoriste sva mogućnost izolovanja eksperimentalne situacije iz šire društvene
postojeća nauĉna saznanja o prirodi deterministiĉke situacije u kojoj sredine postoji samo izuzetno, na primer kad se eksperimenti
se eksperiment name-rava izvesti, smanjuje se mogućnost taĉne obavljaju, u zatvorima ili u nekim privremeno izolovanim društvenim
ocene relevantnosti raznih iskustvenih ĉinilaca, koji, pored grupama (osamljena radniĉka naselja, izolovani kampovi i si.). A ni
eksperimentalnog Ĉinioca, mogu da utiĉu na odreĊenu promenu tada se eksperimentalna situacija obiĉno ne moţe potpuno izolovati od
eksperimentalnog objekta za koju se pretpostavlja da je posledica šireg uticaja sredine, ako, na primer, u kamp stiţu pošta i štampa,
delovanja eksperimentalnog ĉinioca. Objašnjeno je da su što postoje radio i televizijski aparati. U nekim eksperimentima ĉak i ove
preciznija saznanja o specifiĉnom uzroĉnom dejstvu odreĊenog posredne veze sa širom društvenom sredinom mogu da budu
eksperimentalnog ĉinioca osnovni cilj eksperimentalnih istraţivanja, i relevantne. Zbog toga u većini socioloških eksperimenata treba
da se zbog toga nastoje eliminisati ili kontrolisati svi ostali ĉinioci razlikovati neposrednu eksperimentalnu situaciju, koja se manje ili
koji bi mogli uticati na odreĊenu promenu eksperimentalnog objekta. više stvara prema planu istraţivanja, od delovanja širih društvenih
Radi toga se plan eksperimenta zasniva na ĉitavom nizu hipoteza, uslova, na koje ekspe-rimentator ne moţe uticati. Eksperimentalna
situacija je uţi deo jednog šireg deterministiĉkog sistema, ĉije se
13
) O razliĉitim modifikacijama plana eksperimentalnih istraţivanja delovanje ne moţe iskljuĉiti niti neposrednije kontrolisati.
ĉitalac se moţe obavestiti u knjizi C. Selltiz, M. Jahoda, M. Deutsch, S. W. Cook,
op. cit, p. 103—122.
590 591
Ali i sama eksperimentalna situacija je sloţena. Pojedinci i deti da li se one u njemu nalaze u istovetnom poloţaju, imaju li podjednak
društvene grupe s kojima se eksperimentiše imaju niz osobina koje mogu uticaj na razne njegove organe, isti stav prema preduzeću kao kolektivu i sl.
biti relevantne u odreĊenom uzroĉnom odnosu, a koje se ne mogu mehaniĉki Razlike u tom pogledu mogu ponekad biti znaĉajnije od raznih individualnih
izolovati da bi se ispitao specifiĉni znaĉaj pojedine osobine. osobina ĉlanova grupa i neposrednih grupnih uslova rada. MeĊutim, na ono
Eksperimentalna situacija mora, zatim, naroĉito u istraţivanjima koja se što se zbiva u eksperimentalnim i kontrolnim grupama mogu vrlo snaţno
izvode u prirodnim uslovima i duţe traju, da obezbedi raznovrsne uticati ĉinioci koji deluju i u njihovoj široj društvenoj sredini, na primer
preduslove od kojih zavisi mogućnost da eksperimentalna grupa opstane i ţivotni uslovi u lokalnoj zajednici. Jedna od jednostranosti mnogih
obavlja odreĊenu delatnost. Mnogobrojne okolnosti, dakle, utiĉu da je istraţivanja u industrijskoj sociologiji, sastoji se u priliĉno krutom odvajanju
deterministiĉka situacija u sociološkom eksperimentu obiĉno dosta sloţena i onog što se dešava unutar pre-duzeća od društvenih odnosa i prilika u
da se razni njeni elementi mogu samo posredno kontrolisati, što, naravno, ne lokalnoj zajednici. Stambene prilike, udaljenost stana od mesta rada,
znaci da teţnja za što je mogućno većim uprošćavanjem ne ostaje neformalni odnosi izmeĊu ĉlanova grupe u slobodnom vremenu, stepen
metodološki ideal. njihove društvene integracije u lokalnu zajednicu i si. mogu znatno uticati na
Kao sredstvo posredne kontrole ostalih relevantnih Ĉinilaca u ponašanje grupa, u pojedinim sluĉajevima više od neposrednog dejstva
sociološkim eksperimentima se najĉešće primenjuju tzv. kontrolne grupe. eksperimentalnog ĉinioca. Ujednaĉavanje, koje uzima u obzir samo
Pored eksperimentalne grupe stvara se jedna ili više kontrolnih grupa koje se neposredne elemente eksperimentalne situacije, a ne i njene šire društvene
izjednaĉavaju s eksperimentalnom u svim svojim osobinama i spoljnim uslove moţe, stoga, biti nepotpuno.
uslovima koji se smatraju relevantnim za ispitivani uzroĉni odnos. Razumljivo je da se zbog sloţenosti deterministiĉke situacije i
Nepoznati, pak, mogućni relevantni ĉinioci kontrolišu se na taj naĉin što se ĉesto nedovoljnog poznavanja relevantnih ĉinilaca, u sociološkim
prepušta sluĉajnom odabiranju da odluĉi koji će ĉlan ujednaĉenog para biti eksperimentima teško mogu postići idealni uslovi, tj. da se eksperimentalna i
ukljuĉen u eksperimentalnu, a koji u kontrolnu grupu. Oĉekuje se da će kontrolna grupa meĊusobno razlikuju samo po tome što u eksperimentalnoj
sluĉaj ove nepoznate relevantne ĉinioce ravnomerno raspodeliti u obe grupi deluje eksperimentalni ĉinilac ĉije je dejstvo iskljuĉeno iz kontrolne.
grupe.14) Ako ujednaĉavanje grupe uspe, jedina razlika meĊu njima, Primer jednog poznatog Ĉapinovog eksperimenta će pokazati teškoće što
znaĉajna za ispitivani odnos, jeste što je u eksperimentalnoj grupi delovao nastaju ako se ne vodi raĉuna o širim društvenim uslovima eksperimenta.15)
eksperimentalni ĉinilac. On se stoga moţe smatrati uzrokom razlika koje se Istraţivanje je bilo organizovano s ciljem da se proveri u kojoj meri
posle eksperimenta utvrde izmeĊu eksperimentalne i kontrolne grupe. Ideja stambene prilike utiĉu na društveni ţivot porodica. U tu svrhu je grupa
kontrolnih grupa poĉiva na Milovom ..kanonu razlike". porodica preseljena iz teških stambenih prilika u bednoj gradskoj ĉetvrti u
bolje stambene uslove u modernoj stambenoj koloniji. Obrazovana
Ujednaĉavanje grupa polazi od teorijskih pretpostavki o prirodi kontrolna grupa produţila je da ţivi u lošim stanovima bedne ĉetvrti.
odreĊenog uzroĉnog odnosa i šireg deterministiĉkog okvira u kome se on Oĉigledno je da poboljšanje stambenih prilika nije jedina pramena, koja je u
pojavljuje. Na osnovu toga se zakljuĉuje što moţe da bude relevantno za taj toku eksperimenta uneta u ţivot eksperimentalne grupe, a moţe biti
odnos i što treba kontrolisati. Ali, s obzirom na sloţenost uslova u kojima se relevantna za njihov društveni ţivot. Njenim preseljavanjem u drukĉiju
izvode sociološki eksperimenti, pošto se eksperimentalna situacija obiĉno ne gradsku ĉetvrt promenio se i neposredni ekološki okvir, a time i niz uslova
moţe mehaniĉki izolovati od uticaja neposredne i šire društvene sre-dine, za društveni ţivot porodica koji su nezavisni od stambenih prilika. Što je
ujednaĉavanje grupa se mora kretati na nekoliko nivoa, i nije dovoljno, da se neka osobina društvenog ţivota porodica više uslovijena ekološkim
ovo ograniĉi samo na one ĉinioce što se neposredno pojavljuju u prilikama, to je povezivanje promene stambenih uslova s pramenom ekolo-
eksperimentalnoj situaciji. Na primer, ako se eksperimentiše sa radnim ške sredine moglo manje da pokaţe specifiĉni uticaj stambenih uslova. Plan
grupama u nekom preduzeću, koje je njihova najneposrednija društvena eksperimenta bi bio daleko podesniji za ispitivanje specifiĉnog uticaja
sredina, potrebno je vi- stambenih prilika da njihovo poboljšanje u
14
) UvoĊenje sluĉajnog odabiranja u stvaranje eksperimentalnih i kontrolnih grupa 15
) F. S. Chapin, op. cit, p. 58-79.
jeste jedna od znaĉajnih zasluga R. Fišera u razvijanju teorije eksperimenta.
592
593
eksperimentalnoj grupi nije pratila promena opštih ekoloških uslova, tj. da
eksperimentalna grupa nije preseljena u drukĉiju gradsku ĉetvrt. primeru to znaĉi da grupe mogu biti sastavljene od podgrupa razliĉitog pola,
Glavni cilj ovog poduţeg razmatranja jeste da skrene paţnju na starosti, struĉne kvalifikacije i sl., ali da eksperimentalna i kontrolna grupa
potrebu svestranije teorijske analize ne samo neposredne eksperimentalne imaju što sliĉniju strukturu svih osobina. Ponekad je neophodno da se
situacije nego i njenih veza sa širom društvenom sredinom da bi grupe bile strukture raznih obeleţja na sliĉan naĉin ukrštaju, tj. da ne samo opšte
stvarno ujednaĉene u pogledu osnovnih ĉinilaca koji su relevantni za strukture starosti i kvalifikacije budu istovetne u obe grupe , nego da takve
ispitivani uzroĉni odnos, kao i da naĉin uvoĊenja eksperimentalnog ĉinioca budu i starosne strukture svake pojedine kvalifikacijske grupe, jer se, na
ne bi uneo u eksperimentalnu grupu niz novih nekontrolisanih ĉinilaca. primer, mladi i stariji kvalifikovani radnici mogu u svom struĉnom
Ukazivanje na višedimenzionalnost determinizama u kojima se javljaju obrazovanju i reakcijama na razliĉite naĉine rukovoĊenja znaĉajnije
odreĊeni uzroĉni odnosi u društvenom ţivotu ne znaĉi da je ta razlikovati.
višedimenzionalnost uvek podjednako razvijena. Ima nesumnjivo odnosa U eksperimentima ovog tipa se istovremeno ispituje mnogo
koji se obrazuju gotovo iskljuĉivo u pojedinim relativno samostalnim uţim sloţeniji uzroĉni splet. Nije napušten osnovni cilj da se utvrdi koliko
deterministiĉkim sistemima, na primer u okviru tehnološke i društvene odreĊeni naĉin rukovoĊenja grupom utiĉe na njenu kolektivnu proizvodnost.
organizacije odreĊenog preduzeća, kao i drugih sluĉajeva kad šira sredina na Ali, taj opšti odnos se specifikuje i dovodi u vezi s razliĉitim kvalitetima i
vrlo uniforman naĉin utiĉe na neki uţi deterministiĉki sistem, pa se njeni intenzitetima drugih Ĉinilaca koji takoĊe utiĉu na proizvodnost. Ponekad
uticaji mogu zanemariti. Ako su ove pretpostavke osnovane, lakše je postići ova specifikacija moţe da bude izuzetno vaţna. Promena naĉina rukovo-
ujednaĉenost eksperimentalne i kontrolne grupe. Ċenja moţe znatno da utiĉe na proizvodnost kvalifikovanih radnika, jer oni u
Ali, iako je cilj stvaranja ujednaĉenih eksperimentalnih i tom obliku organizacije rukovoĊenja mogu više da doĊu do izraţaja, a da
kontrolnih grupa da se dobije što pouzdaniji odgovor o spe cifiĉnoj teţini istovremeno gotovo uopšte ne utiĉe na proizvodnost nekvalifikovanih
uzroĉnog dejstva izabranog eksperimentalnog ĉinioca, ujednaĉavanje ne radnika jer ne menja znaĉajnije njihov poloţaj u organizaciji rada, jer njima
zahteva da grupe budu homogene u svim svojim relevantnim obeleţjima. nedostaju potrebni preduslovi da u novom naĉinu rukovoĊenja šire uĉe-
Ranije je reĉeno da se klasiĉni eksperiment zasniva na ideji maksimalne stvuju. Vaţno je, dakle, da se u eksperimentalnoj i kontrolnoj grupi stvore
homogenosti eksperimentalnog objekta i maksimalne jednostavnosti što istovetnije strukture svih relevantnih osobina koje se kontrolišu, ali nije
eksperimentalne situacije. Teţilo se da na potpuno homogen eksperimen- potrebno, a Ĉesto ni korisno da one budu u svojim relevantnim osobinama
talni objekt utiĉe samo jedan eksperimentalni ĉinilac. Sloţeniji oblik potpuno homogene. Koliko se daleko moţe ići u rašĉlanjavanju grupa, i
eksperimentisanja, koji se naziva faktorijalnim, polazi od drukĉije zamisli. koliko se, na osnovu diferenciranja raznih relevantnih osobina, moţe u gru-
Eksperimentalne grupe ne moraju biti homogene, a i eksperimentalni ĉinilac pama stvarati podgrupa zavisi od veliĉine eksperimentalne i kontrolne
moţe da bude sloţen. Neka se pretpostavi da se ispituje kako naĉin grupe. Što su grupe manje, njihovo rašĉlanjivanje je više ograniĉeno, jer se
rukovoĊenja utiĉe na proizvodnost grupa. Oĉigledno je da ova ne zavisi vrlo brzo dolazi do toliko malih podgrupa da statistiĉka analiza postaje
samo od naĉina rukovoĊenja i da grupe treba izjednaĉiti u nizu drugih nepouzdana, pa ĉak i nemogućna.
relevantnih osobina, na primer, tehniĉkim sredstvima kojima se sluţe, Prilikom ujednaĉavanja eksperimentalnih i kontrolnih grupa u
raznim objektivnim uslovima rada, kvalifikacijama, specifiĉnom sociološkim eksperimentima treba uvek imati na umu teorijsku i praktiĉnu
proizvodnom iskustvu i sl. Ali grupe ne moraju, biti homogene u pogledu potrebu da se ujednaĉavanje ne izvodi samo na osnovu individualnih
svih tih osobina, na primer u struĉnoj kvalifikaciji i proizvodnom iskustvu osobina njihovih ĉlanova, nego da se uzmu u obzir i kolektivne osobine
svojih ĉlanova, njihovoj starosti, polu i si. Sve te osobine mogu varirati u grupa. U poglavlja o klasifi-kovanju i merenju je istaknuto da se mnoge
okviru grupa, i one se svojom unutrašnjom strukturom mogu sasvim kolektivne osobine grupe ne mogu izvesti iz zbira individualnih osobina
pribliţiti realnoj organizaciji proizvodnih grupa odreĊenog tipa. Osnovno je njihovih ĉlanova. Vrlo Ĉesto je teorijski od odluĉujućeg znaĉaja neka ko-
da se ujednaĉavanjem postigne da eksperimentalne i kontrolne grupe imaju lektivna osobina grupe. Ne toliko, na primer, njena kvalifikacijska struktura,
što istovetniju strukturu svih relevantnih osobina. U ovom koliko stepen njene sloţnosti, da li je ona jedinstvena ili je razaraju neki
unutrašnji sukobi, da li je izgradila svoje ĉvrste grupne norme i efikasna
sredstva unutargrupne kontrole, ili je sastavljena od mnoštva meĊusobno
slabije pove-
594 595
zanih pojedinaca. Ovo, naravno, ne znaĉi da prilikom ujednaĉavanja grupa jedan mali delić odluke; naime, sluĉajno se odreĊuje samo koja će od
ne treba uzeti u obzir i individualne osobine njenih ĉlanova, nego da je ujednaĉenih grupa biti eksperimentalna, a koja kontrolna. Glavni
jednostrano ograniĉiti se samo na njih, što se u istraţivaĉkoj praksi ĉesto ■metodološki nedostatak ovog naĉina ujednaĉavanja jeste što je sluĉaju
dešava, izmeĊu ostalog i zato što su merila za kolektivne osobine grupa ostavljena suviše mala mogućnost da ujednaĉava ono što je moţda
slabije razvijena. Sem toga, ĉesto nije lako ostvariti zahtev da se relevantno, ali nije nepoznato. Ranije je istaknuto da je glavni razlog što se
izjednaĉavanje na osnovu individualnih osobina pojedinaca poveţe sa
većina prirodnih eksperimenata ne smatra eksperimentalnim istraţivanjima
kolektivnim osobinama grupe. Kolektivne osobine grupa nastaju kao
rezultat njihovog duţeg postojanja. Ako se prilikom ujednaĉavanja grupa u pravom smislu, upravo što se u njima ne mogu sluĉajnim odabiranjem
uzimaju striktno u obzir individualne osobine njihovih ĉlanova, redovno se kontro-lisati nepoznati relevantni ĉinioci i na taj naĉin odstraniti uticaj
dešava da se neke spontano nastale grupe moraju razbijati, da bi se dobile aktivnog samoizbora. MeĊutim, ako se eksperiment izvodi s više
istovetne strukture raznih individualnih osobina u eksperimentalnoj i eksperimentalnih i kontrolnih grupa, slabost ovog naĉina njihovog
kontrolnoj grupi, i neki pojedinci se moraju prebacivati iz jedne grupe u ujednaĉavanja se znatno smanjuje.
drugu, ili uopšte iskljuĉiti iz grupa za vreme eksperimenta. Iz svakodnevnog Naredna teškoća u stvaranju eksperimentalne situacije sastoji se u
iskustva je, meĊutim, dobro poznato da svaka veća promena u sastavu grupa tom što je ĉesto teško postići identiĉnost eksperimentalnog ĉinioca, naroĉito
redovno utiĉe na razne njihove kolektivne osobine i stanja. Ponekad je ako eksperiment duţe traje, i ako se ponavlja u više konkretnih istraţivanja.
dovoljno da iz grupe ode nekoliko ĉlanova koji su u njoj imali znaĉajniju A svaki eksperiment se mora ponavljati, da bi se proverila taĉnost njegovih
ulogu, pa da se stanje grupe osetno izmeni. Ali grupe imaju sposobnost da rezultata. To je naĉelo eksperimentalnih istraţivanja u svim naukama.
se vrlo aktivno na nov naĉin strukturišu, samo je za to potrebno duţe ili Naroĉito je teško postići identiĉnost eksperimentalnog ĉinioca ako se
kraće vreme. Ako izmeĊu obrazovanja grupa na osnovu individualnih pokušava eksperimentalno ispitati posledice nekih praktiĉnih društvenih
osobina i poĉetka eksperimenta proĊe izvesno vreme, ovi protiv-reĉni mera na širem planu. Pretpostavimo da su neki rukovodeći društveni organi
zahtevi se, izgleda, mogu u priliĉnoj meri pomiriti. eksperimentalno ispitivali, na primer, odreĊeni oblik organizacije
U dosadašnjim sociološkim eksperimentima preovladava kancelarijskih sluţbi u nekoliko izabranih ustanova, da bi utvrdili kakve će
ujednaĉavanje grupa na osnovu individualnih osobina. Ono se obavlja ili (1) posledice imati nameravana reorganizacija kancelarijskog poslovanja, i da
pomoću ujednaĉenih parova ili (2) pomoću ujednaĉenih struktura su u tom cilju uputili izabranim eksperimentalnim ustanovama jedinstvena
relevantnih obeleţja. Prvi naĉin ujednaĉavanja je svakako precizniji. On se uputstva, prepustivši rukovodećim organima tih ustanova da prema
sastoji u tome što se pronalaze po dva pojedinca sa istovetnim svim uputstvima sprovedu reorganizaciju. Ali, teško je postići da se u raznim
relevantnim osobinama, na primer, istog pola, starosti i obrazovanja, konkretnim prilikama odreĊeno uputstvo sprovede na isti naĉin, jer ga ljudi
kvalifikacije, sa istim ţivotnim uslovima u lokalnoj zajednici i si., i zatim sprovode onako kako su ga shvatili, i ponekad je ono što oni dodaju toliko
prepušta sluĉaju da odluĉi koji će od njih biti ukljuĉen u eksperimentalnu a znaĉajno da se sprovoĊenje upustva u dve razliĉite ustanove moţe priliĉno
koji u kontrolnu grupu. Ovaj metod ujednaĉavanja grupa je teško sprovesti razlikovati. Stoga, ako ustanove postignu razliĉit efekt, to ne mora biti
jer nije lako naći dovoljan broj pojedinaca koji bi bili gotovo istovetni u nizu posledica samo razliĉite objektivne situacije, nego i što eksperimentalni
osobina što se smatraju relevantnim. Zato se ĉesto mora primeniti grublji ĉinilac nije bio identiĉan. Ili, moţe se uzeti jedan drugi primer koji se ĉesto
metod ujednaĉavanja kojim se ne ujednaĉavaju pojedinaĉni parovi, nego se susreće u sociološkim eksperimentima. U brojnim eksperimentima s malim
u obe grupe stvaraju sliĉne kolektivne strukture svake pojedinaĉne grupama u industrijskoj sociologiji i drugim oblastima ispituje se kako naĉin
relevantne osobine. Bez obzira što se na ovaj naĉin kontroliše pet ili više rukovoĊenja utiĉe na razne osobine grupa: njihovu proizvodnost, stepen
relevantnih osobina, ipak se ne postiţe da svakom pojedincu u zadovoljstva s poslom, njihovu trajniju vezanost uz odreĊeno preduzeće ili
eksperimentalnoj grupi odgovara u kontrolnoj grupi pojedinac s istovetnim
ustanovu, karakter neposrednih meĊuliĉnih odnosa u grupi i sliĉno. Kao
individualnim osobinama. Smatra se dovoljnim da su sve relevantne osobine
eksperimentalne i kontrolne grupe pribliţno jednake u globalima. Pošto su eksperimentalni ĉinilac se u ovim istraţivanjima javlja ĉovek, odnosno od-
ujednaĉene globalne strukture grupa sluĉaju se ostavlja samo reĊen oblik njegovog društvenog ponašanja. Izabrani rukovodioci grupa se
temeljito obuĉavaju da bi što bolje savladali od-
38*
596 597
reĊen naĉin rukovoĊenja grupom. Ali, (1) ista shema ponašanja paziti da suvišno neposredno uplitanje istraţivaĉa u eksperimentalnu
ne odgovara podjednako svakoj liĉnosti, a još vaţnije je (2) da uticaj situaciju ne naruši njen prirodni tok. Zbog toga u eksperimentima
pojedinca na grupu ne zavisi samo od opšte sheme njegovog koji se izvode u prirodnim uslovima, eksperimentator prenosi niz
ponašanja, nego i od ĉitavog niza gotovo nesamerljivih osobina svojih operativno-manipulativnih, a donekle i posmar traĉkih
njegove liĉnosti. Mogu se dva ĉoveka ponašati po istim pravilima i funkcija na lica koja ih obavljaju u redovnom ţivotu sredine u kojoj
striktno pridrţavati istih naĉela, a da jedan pri tom bude omiljen, a se eksperimenat izvodi.
drugi ostane tuĊ grupi kojom rukovodi, što moţe imati veći uticaj na (d) Analiza eksperimentalnih rezultata. Analiza rezultata
stanje u grupi nego primenjena opŠta shema rukovoĊenja. U cilju eksperimenta je integralni deo njegovog plana i izvoĊenja. Oĉigledno
kontrolisanja uticaj a individualnih crta rukovodilaca mogu se istim je da jedino ako je ceo tok eksperimenta bio paţljivo posmatran, i ako
ljudima davati sukcesivno razliĉita uputstva o naĉinu ponašanja. Ali ima dovoljno razloga da se pretpostavi da se on odvijao u skladu sa
ostaje opet teškoća da ni najbolji glumac ne glumi sve uloge zamišljenim poĉetnim planom, analiza eksperimentalnih rezultata
podjednako ubedljivo. Ovi pri-meri pokazuju da je u pojedinim moţe da stoji na ĉvrstim temeljima. Jer moglo se u eksperimentu
konkretnim sluĉajevima u sociološkom eksperimentisanju teško desiti nešto što je bitno narušilo njegov osnovni plan i da se usled
postići identiĉnost eksperimentalnog ĉinioca a ne samo dovoljnu toga na njegovim rezultatima ne moţe proveravati poĉetna hipoteza.
ujednaĉenost eksperimentalnih i kontrolnih grupa. Ako se, meĊutim, eksperiment odvijao po planu, prvi zadatak analize
(c) Posmatranje toka eksperimenta. Naredni zadatak u jeste statistiĉko provera-vanje eksperimentalne hipoteze na osnovu
izvoĊenju eksperimenata jeste stvaranje plana posmatranja svega što poreĊenja razlika u odreĊenim osobinama koje su posle eksperimenta
se u toku eksperimenta zbiva. Kad se ne bi moralo voditi raĉuna o utvrĊene u eksperimentalnoj i kontrolnim grupama. Razlike se
oĉuvanju normalnog karaktera eksperimentalne situacije, ovaj zadatak ocenjuju pomoću testova statistiĉke znaĉajnosti. Ne upuštajući se u
bi bio daleko jednostavniji. Ali upravo zbog. toga eksperimentator tehniĉku stranu ovih testova, o ĉemu se moţe naći dovoljno oba-
prilikom stvaranj a plana posmatranj a stalno plovi izmeĊu Scile i veštenja u svakom boljem statistiĉkom udţbeniku, treba pod-setiti da
Haribde — potrebe da što preciznije posmatra sve što se za vreme testovi polaze od pretpostavke da su znaĉajne sve razlike koje prelaze
eksperimenta dešava i nastojanja da njegovo prisustvo što manje granice u kojima se na odreĊenom nivou verovat-noće moţe oĉekivati
naruši normalnost eksperimentalne situacije i u pojedinim delovanje sluĉaja. Vrednosti koje se kreću oko praga statistiĉke
sluĉajevima ne otkrije za vreme trajanja istraţivanja njegov plan. znaĉajnosti su obiĉno najniţe vrednosti koje se uopšte mogu uzeti u
Zbog toga se ponekad pre poĉetka eksperimenta ne preduzima iscrpno obzir u teorijskoj analizi. Već prilikom razmatranja problema
snimanje poĉetne situacije, a naroĉito se izbegava prikupljanje proveravanja je bilo reĉeno da su statistiĉki znaĉajne razlike ĉesto
podataka neposredno od ispitanika. Ova opreznost se najĉešće suviše male da bi imale veći teorijski znaĉaj. Ispitivanje statistiĉke
preporuĉuje u ispitivanju raznih psihiĉkih pojava. Na primer, ako se znaĉajnosti razlika je stoga samo poĉetni zadatak analize
pomoću eksperimenta ispituje koliko će neki oblik uticaja na grupu eksperimentalnih rezultata, kojim se njihova analiza i tumaĉenje ne
izmeniti neke individualne i kolektivne stavove, smatra se da nije iscrpljuju.
savetno da se neposredno pre eksperimenta detaljno ispituju poĉetni Ako je eksperimentalna hipoteza prilikom stvaranja plana
stavovi. Prethodno ispitivanje moţe, naroĉito bistrijim ispitanicima eksperimenta izvedena iz neke šire teorije, ova teorija već sadrţi
otkriti plan eksperimenta, a ako on ne traje dugo, odgovori na izvesno njeno hipotetiĉko objašnjenje. Ali nije dovoljno da analiza
prethodno ispitivanje mogu se oĉuvati u pamćenju 16i uticati na utvrdi samo da li se konaĉni rezultat eksperimenta slaţe sa teorijskim
odgovore koji se dobiju posle završenog eksperimenta. ) Oĉigledno oĉekivanjima. Potrebno je ispitati i da li je tok eksperimentalnih
je da su zakljuĉci ovakvih eksperimenata uopšte vrlo problematiĉni. zbivanja u skladu sa teorijskim pretpostavkama o dinamici
Jer, ako je već poznata okolnost da prethodno merenje moţe znaĉajno ispitivanog procesa. Ovo je od velikog znaĉaja za dublje
uticati na rezultate eksperi-meta, svakako je vrlo sumnjivo šta je proveravanje teorije, pošto su ĉesto mogućna podjednako ubedljiva
stvarno novo u njemu stvoreno: Ali nezavisno od toga, u svakom razliĉita objašnjenja istog konaĉnog rezultata. Ali, hipotetiĉka osnova
eksperimentu se mora mnogih eksperimentalnih istraţivanja nije u pojedinostima teorijski
razvijena. U takvim sluĉajevima osnovni zadatak analize jeste da se
16 dobijeni rezultati šire teorijski protumaĉe. Napokon, dešava se da
) Iscrpna analiza ovog problema nalazi se u knjiza C. J. eksperiment ne potvrdi polaznu hipotezu, ili da se u njemu uopšte
Hovland, A. R. Lumsdaine, F. D. Sheffield, op. cit, p. 308—328.
desj. nešto
598 599
sasvim neoĉekivano. Dublja teorijska analiza moţe da utvrdi uzroke ovih

pojava, koje ĉesto mogu biti nauĉno daleko znaĉajnije od nepotvrĊene
polazne hipoteze. 5. ZAKLJUĈAK
Već je reĉeno da svaki eksperiment zahteva ponavljanja. Tek kad više
nezavisnih ponavljanja daju pribliţno iste eksperimentalne rezultate, moţe se Izvodeći iz dosadašnjeg razmatranja zakljuĉke o mogućnosti i
s većom sigurnošću zakljuĉiti da je stvarno otkriven neki uzroĉni odnos. Ali, vrednosti eksperimenta u sociologiji, treba pre svega reći da je on u
eksperiment se mora ponavljati i zbog jednog drugog,, moţda još vaţnijeg, prouĉavanju društvenih pojava već dao nesumnjive rezultate. Mnogi procesi,
razloga, Pokazano je da se svaki eksperiment odvija u nekim opštim, ili bar naroĉito oni što se odvijaju na društvenom mikroplanu, u raznim malim
opštijim, društvenim uslovima koji se ne mogu direktno kontrolisati, nego se grupama postali su jasniji zahvaljujući socijalno-psihološkim i sociološkim
u njima, pored eksperimentalne, stvaraju kontrolne grupe kako bi se eksperimentalnim ispitivanjima. Ali, ipak, ne moţe se oĉekivati da će ekspe-
neutralisao njihov uticaj. MeĊutim, pošto razliĉiti opšti uslovi mogu u riment bilo kada moći da zameni ostale metode prouĉavanja društvenog
razliĉitim pravcima da utiĉu na ono što se zbiva u eksperimentalnoj situaciji, determinizma i uzroĉnosti. To proizilazi iz osobenog karaktera društvene
vaţnost ponavljanja eksperimenta sastoji se i u tome da se on izvodi u razli- uzroĉnosti, kao i ograniĉenih mogućnosti operativne nauĉne intervencije u
ĉitim opštim uslovima. Evo radi ilustracije jednog jednostavnog, ali dosta društveni ţivot. U fizikalno-hemijskoj oblasti uzroĉno delovanje većine
realistiĉkog primera. Pretpostavljeno je da se eksperimentalno ispituje kako ĉinilaca ispoljava se obiĉno vremenski neposredno, odmah posle
odreĊen naĉin materijalnog stimuliranja proizvoĊaĉa utiĉe na njihovu uspostavljanja odreĊenih odnosa. Već u mnogim biološkim, a napose u
proizvodnju. Gotovo je sigurno da ni jedan oblik materijalne stimulacije društvenim, procesima postoji ĉesto priliĉno dug vremenski period izmeĊu
nema apsolutno znaĉenje, već stoji u vezi sa opštim nivoom dohotka i momenta u kome je poĉeo da deluje neki uzroĉni Ĉinilac i neposrednijeg
ţivotnog standarda odreĊene sredine. Ako dohodak u odreĊenoj sredini ispoljavanja njegovih posledica. Najtešnje je sa ovim povezana i druga
preĊe izve-snu granicu, nova dopunska materijalna stimuliranja ne moraju osobina društvene uzroĉnosti koja se sastoji u tome da se delovanje pojedinih
imati ni izdaleka onaj znaĉaj koji su imala dok je nivo dohotka bio znatno uzroĉnih ĉinilaca ne ispoljava jaĉe u relativno kratkim vremenskim
niţi, i dok je jedva omogućavao da se zadovolje najnuţnije ţivotne potrebe. intervalima u kojima se jedino moţe kretati eksperimentalno, ispitivanje. U
U novim opštim uslovima moţe porasti relativni znaĉaj drugih ĉinilaca. uţim intervalima, uticaj pojedinih ĉinilaca moţe biti gotovo neprimetan, a da
Usled toga je vrlo korisno pro-veravati da li se, koliko i u kom pravcu menja ipak usled njihovog kumulativnog delovanja krajnje po sledice budu izuzetno
dejstvo materijalne stimulacije kao eksperimentalnog ĉinioca u razliĉitim op- velike. Usled toga, ako se, na primer, iz dugotrajnog procesa formiranja
štim prilikama. Ako se ovaj i sliĉni eksperimenti mogu izvesti na širem liĉnosti ispituju samo kraći intervali moţe se desiti da se ne uoĉe upravo
meĊunarodnom planu, gde je mogućno naći najrazli-ĉitije opšte situacije, najznaĉajnije osobine procesa. Još duţe traje proces nastajanja raznih
njihovi rezultati dobijaju opštiji znaĉaj, jer dozvoljavaju da se svestranije struktura u društvenom ţivotu i u oblasti društvene kulture i društvenog
osvetli uticaj odreĊenog ĉinioca i dobijeni rezultati teorijski šire protumaĉe. mentaliteta. Svi ti procesi su izrazito istorijski. Na tom podruĉju se
Upravo povezivanje eksperimentalnih ispitivanja, koja su po svojoj prirodi i eksperimentalnim putem malo šta moţe otkriti. Zbog dugotrajnog delovanja
pristupu mikrosociološka, s razliĉitim opštim društvenim uslovima raznih procesa u kojima se ispoljava društvena uzroĉnost, eksperimenti bi
omogućuje da se eksperimentalni rezultati ne odvajaju od saznanja o morali da traju neobiĉno dugo, i trebalo bi pretpostaviti da eksperimentator
dubljim, osnovnijim društvenim odnosima, na koje se eksperimentalnim moţe da stvara neke istorijske situacije. Primera radi, spomenimo da već
putem ne moţe uticati, nego se samo posredno moţe ispitati njihov uticaj na neki biološki eksperimenti traju jedan ili nekoliko vegetacijskih perioda.
ono što se dešava u na-merno stvorenim eksperimentalnim situacijama. Godinu i više eksperimentator odrţava odreĊenu eksperimentalnu situaciju,
jer samo u vegetacijskom periodu kao celini moţe se potpunije ispitati
odreĊeni biološki proces. Sliĉne mogućnosti eksperimentisanja u društvenom
ţivotu neće verovatno nikad postojati, i ispitivanje nastajanja dubljih
deterministiĉkih struktura u društvu će uvek ostati neeksperimentalno.
600 XV
Ali eksperimentu ipak ostaje širok delokrug. Pomoću njega se
mogu ispitivati posledice razliĉitih oblika ponašanja koji su mogućni UZROĈNA ANALIZA
u okviru datih, istorijski nastalih, deterministiĉkih društvenih NEEKSPERIMENTALNIH PODATAKA
struktura. Ovo, svakako, nije jedini ali nije ni beznaĉajan, zadatak u
ispitivanju društvene uzroĉnosti. Naroĉito nije beznaĉajan u
praktiĉnom pogledu. U or'ganizovanju svoje praktiĉne delatnosti
društvo se uvek kreće u okviru istorijski nastalih deterministiĉkih
struktura, i u njima traţi bolje i efikasnije metode delovanja, ĉime
istovremeno u izvesnoj meri i menja te strukture. Kao sredstvo za
egzaktnije ispitivanje po-sledica raznih oblika delovanja u postojećim Zbog ograniĉene mogućnosti primene eksperimenta, is-
društvenim strukturama, eksperiment ima nesumnjivu vrednost, koja pitivanje društvene uzroĉnosti na osnovu neeksperimentalnih
će se gotovo sigurno stalno povećavati. podataka ima u sociologiji i ostalim društvenim naukama izuzetno
Prema tome, pokušaj da se realistiĉno utvrdi saznajni domet velik znaĉaj. Pod ne eksperimentalnim podacima se pod-razumevaju
eksperimenta ne znaĉi da se on potcenjuje. Samo treba biti naĉisto s nauĉna obaveštenja o stanjima, meĊusobnim-odnosima i promenama
tim da se ispitivanje društvene uzroĉnosti ne moţe ograniĉiti na ona ispitivanih pojava koji nisu nastali kao rezultat eksperimentalne
saznanja do kojih se moţe doći eksperimentalnim putem, i da stoga nauĉne intervencije. U pojedinim sluĉajevima, na primer u kliniĉkim
treba razvijati i druga analitiĉka sredstva za njeno prouĉavanje na ispitivanjima povezanim sa tera-peutskim uticajima, granica izmeĊu
osnovu neeksperimentalnih podataka, tj. nastavljati tradiciju koja već eksperimentalnih i neeksperimentalnih ispitivanja nije sasvim
postoji u tome pogledu, i koja je naroĉito došla do izraţaja u delima odseĉna, dok ona postaje sve jasnija i veća Što se istraţivanje više
niza velikih društvenih mislilaca prošloga veka. Neosporno je da pribliţava ispitivanjima istorijskog tipa u kojima su i sama izvorna
prilikom razvijanja ostalih metoda za ispitivanje društvene uzroĉnosti obaveštenja, a ne samo njihovi realni sadrţaji, nastala nezavisno od
treba imati na umu logiku eksperimenta, što ne znaĉi, kao što je već nauĉnog istraţivanja.
reĉeno, da treba apsolutizovati njegove postojeće logiĉke sheme,
naroĉito sheme onih oblika u kojima se on do sada u nauci najviše Uzroĉna analiza neeksperimentalnih podataka izvodi se
primenjivao i razvio. Jer iskustvo pokazuje da je prenošenje obiĉno na statistiĉki naĉin. Ali ona se ne moţe svesti na tehniĉke
eksperimenta u neku novu oblast nauĉnih prouĉavanja gotovo postupke. U osnovi svakog konkretnog analitiĉkog problema moraju
redovno uticalo na modifikaciju ranijih i razvoj novih njegovih oblika. se nalaziti neke teorijske pretpostavke o prirodi odreĊenog uzroĉnog
Statistiĉki eksperiment, upotreba kontrolnih grupa, faktorijalni plan odnosa i šire deterministiĉke situacije u kojoj se on pojavljuje.
eksperimenta pojavljuju se onda kada se eksperiment iz oblasti Statistiĉki postupci su samo više ili manje efikasna sredstva uzroĉne
fizikalno-hemijskih prouĉavanja proširio na prouĉavanje bioloških i analize. Iako se na problemima tzv. multivarijantne statistiĉke
psiholoških pojava, pošto njegovi klasiĉni oblici nisu u tim oblastima analize poslednjih decenija vrlo intenzivno radilo, ipak neki istaknuti
davali veće rezultate. Razvijajući istraţivaĉke postupke za predstavnici teorijske statistike, na primer H. Vold (H. Wold),
prouĉavanje društvene uzroĉnosti, treba, dakle, misliti i na smatraju da su statistiĉki postupci ispitivanja uzroĉnih odnosa na
eksperiment, ali i imati na umu da društvena uzroĉnost ima neke svoje osnovu neeksperimentalnih podataka mnogo manje razvijeni od
osobenosti koje zahtevaju vrlo osobene naĉine prouĉavanja. opisne i eksperimentalne statistike.1) Ovo mišljenje izgleda sasvim
taĉno. Ali, istovremeno, radovi P. Lazarsfelda i njegovih saradnika u
oblasti multivarijantne analize pokazuju kako se u uzroĉnoj analizi
neeksperimentalnih podataka mogu korisno upotrebiti vrlo jed-
nostavna statistiĉka sredstva. Metodološki su ta iskustva do sada
najviše uopštena u knjizi H. Hajmena (H. Hyman) Plan i analiza
1
) H. Wold, Causal Inference from Observational Data, Journal o/ the
Royal Statistical Sodety, v. 119, Ser. A., Parit. 1(1956).
602 603
anketa.2) Upravo ta iskustva govore da je za razvijanje ovog oblika analize
vaţnije dalje usavršavanje njene logiĉke osnove i njeno prilagoĊavanje uoĉava tek pošto se izmeni struktura postojećeg šireg deterministiĉkog
osnovnim teorijskim problemima i uslo-vima istraţivanja odreĊene nauke sistema. Upravo zato se idealnim nauĉnim objašnjenjem smatra otkrivanje
nego stvaranje ĉisto tehniĉkih statistiĉkih postupaka i sredstava. Analitiĉka neophodnih i dovoljnih uslova odreĊenih pojava, a ne samo njihovih
vrednost već postojećih statistiĉkih postupaka moţe se znatno povećati ako najvaţnijih uzroka.
se oni upotrebe u teorijsko-metodološki adekvatnijim istraţivaĉkim Pošto se uzroĉna analiza na osnovu neeksperimentalnih podataka
planovima. redovno izvodi statistiĉki, biće korisno da se pojam neophodnih i dovoljnih
Cilj ovog poglavlja jeste da osvetli osnovne metodološke uslova statistiĉki shematizuje. Izabrana shematizacija je namerno krajnje
probleme uzroĉne analize neeksperimentalnih podataka. Najpre će biti uprošćena. I uslovi i posle-dice dati su dihotomno,tj. kao da postoje ili ne
statistiĉki shematizovani pojmovi neophodnih i dovoljnih uslova, zatim će postoje, bez uzimanja u obzir razliĉitih kvalitativnih oblika i kvantitativnih
na primeru društvene pokretljivosti biti iz-neta opšta zamisao ispitivanja stupnjeva. A u shemi znaci postojanje nekog uslova, B postojanje neke
društvene uzroĉnosti na osnovu neeksperimentalnih podataka, i napokon će posledice; ne-A i ne-B oznaĉavaju njihovo nepostojanje.
biti prikazani i grafiĉki shematizovani razni analitiĉki problemi koji se Pojam neophodnog uslova je ranije odreĊen na sledeći naĉin: A je
najĉešće javljaju u ovakvim ispitivanjima. neophodan uslov pojave B, ako se B nikad ne dešava a da se prethodno ili
istovremeno nije pojavilo A. Statistiĉki se ovo moţe shematizovati na
sledeći naĉin:
1.
B ne-B
STATISTIĉKA SHEMA NEOPHODNIH I
DOVOLJNIH USLOVA
Iz ranijih razmatranja se moglo videti da se ispitivanje uzroĉnih
odnosa kreće u okviru sloţenijih deterministiĉkih sistema s ciljem da se u
njima otkriju što specifiĉniji aktivni, ĉinioci. Pojedini uzroĉni ĉinioci se Shema pokazuje da će polje u kome se kolona B ukršta s redom
obiĉno pojavljuju kao sastavni deo sloţenijih neophodnih i dovoljnih uslova ne-A ostati prazno, jer se B ne javlja ako se ne pojavi A, ukoliko je A
odreĊenih pojava. Samo zbog toga što su ĉesto sastavni elementi ovih uslova njegov neophodan uslov. Ali, B se ne mora javiti uvek kad se javi A, ako je
vrlo stabilni spletovi u trajnijim deterministiĉkim sistemima, ĉešće se stiĉe A samo neophodan deo šireg deterministiĉkog spleta u kome nastaje B.
utisak o monokauzalnim odnosima nego što oni stvarno postoje. Specifiĉni Zbog toga u polju u kome se red A ukršta s kolonom ne-B ne stoji "O".
znaĉaj pojedinog stabilnog elementa neophodnih i dovoljnih uslova se, Treba jedino oĉekivati da će, što je A znaĉajniji uslov pojave B, njegova
stoga, ponekad jasnije prisutnost u većem broju sluĉajeva biti praćena pojavom B, tj. da će se više
2
) H. Hyman, -Survey Design and Analvsis, The Free Press, Glencoe 111.,
frekvencija u prvom redu nalaziti u njegovom levom nego u desnom polju.
1955. Pored ove knjige treba pomenuti i radove P. L. Ken-dall, P. F. Lazarsfeld, Pojam dovoljnog uslova odreĊen je ovako: A je dovoljan uslov
Problems of Survey Analvsis, u knjizi R. K. Mer-ton, P. F. Lazarsfeld (eds.), Studies pojave B, ako se B uvek javlja kad se prethodno ili istovremeno pojavi A.
in the Scope and Method of „The American Soldier'\ The Free Press, Glencoe, 111. Njegova statistiĉka shema izgleda ovako:
1950; P. F. Lazarsfeld, Intrepretation of Štatistical Relations as a Research
Operation, u knjizi P. F. Lazarsfeld, M. Rosenberg (eds.), The Language of Social B ne-B
Research, The Free Press, Glencoe, 111., 1955; E. Dahlstrom, Causal Explanation in
Sociological Research, Acta Sociologica, vol. 2, pas 3 (1957); H. A. Simon,
Spurious Correlation: A Causal Interpretation, u knjizi H. A. Simon, Models of Man,
Social and Rational, J. Wiley, New York 1957; S. Nowak, Some Problems of Causal
Interpretation of Štatistical Relationships, Phi-losophy of Science, vol. 27 (1960), N°
1; R. Supek, Ispitivanje javnog mnjenja, Naprijed, Zagreb, 1961, pogl. XIII—XIV;
M. Đurić, Problemi sociološkog metoda, Savremena škola, Beograd, 1962, pogl.
VIII.
Iz sheme se vidi da je prazno polje u kome se red A ukršta s
kolonom ne-B, što znaĉi da se u svim sluĉajevima kad
604 605
se javlja A pojavljuje i B. Sve frekvencije prvog reda tabele nalaze se 2.
u njegovom levom polju. Ali treba zapaziti da se „O" ne nalazi u
polju u kome se kolona B ukršta s redom ne-A, što znaĉi da nije JEDAN KONKRETAN PRIMER RAZVIJANJA
iskljuĉeno da se B javi i nezavisno od A. To će se desiti u svim UZROĈNE ANALIZE
sluĉajevima kad je B posledica drugih uzroka, nezavisnih od A.
Nauka, meĊutim, nastoji da na sistematski naĉin uzme u obzir ovu
okolnost, što je sasvim razumljivo s obzirom na epistemološki znaĉaj Društvena pokretljivost ĉije je ispitivanje uzeto kao primer
deterministiĉkih odnosa. Otkrivanje razliĉitih nezavisnih uzroka neke uzroĉne analize neeksperimentalnih podataka jeste neprekidan, vrlo
pojave stoga ili (1) dovodi do zakljuĉka da su one samo prividno širok i sloţen društveni proces, na koji utiĉe ĉitav niz uzroka, a koji
istovetne, a da se iza pojavne sliĉnosti kriju razliĉite stvari, ili (2) takoĊe ima raznovrsne posledice. Upravo zbog toga on izgleda vrlo
omogućuje jasnije klasifikacijsko rašĉlanjavanje prvobitno na podesan za prikazivanje raznih opštih problema ispitivanja društvene
jedinstven naĉin shvaćene pojave. Pri tom se pojedine uţe uzroĉnosti na osnovu neeksperimentalnih podataka. Nedostatak
klasifikacijske grupe ili tipovi stvaraju prema njihovim specifiĉnim mnogih metodoloških radova o ovom obliku sociološke analize
uzrocima. Uprošćena dihotomna shema ovo ne pokazuje. sastoji se u tome što se razni analitiĉki problemi i postupci izlaţu i
Napokon A se smatra neophodnim i dovoljnim uslovom ilustruju suviše izolo-vano, na primerima koji su uzeti iz raznih
pojave B ako se B nikad ne pojavljuje, a da se prethodno ili oblasti, a ĉesto nemaju širi teorijski znaĉaj, niti se traţi neko njihovo
istovremeno nije pojavilo A, a istovremeno se uvek javlja kad se dublje nauĉno objašnjenje. Usled toga se ne dobija dovoljno celovita
pojavi B. Radi se, dakle, o spajanju oba prethodna sluĉaja. To će se slika o prirodi ispitivanja društvenog determinizma. Moţe se ĉak steći
jasno videti i na statistiĉkoj shemi, koja izgleda ovako: utisak da je neeksperimentalna uzroĉna analiza rutinski posao i da se
ona moţe uspešno izvoditi ako se nauĉi desetak shema-tizovanih
B ne-B analitiĉkih postupaka. Cilj razmatranja izabranog pri-mera jeste da
povezanije iznese neke opšte osobine ove vrste analize i pokaţe da se
ona ne moţe potpunije izvoditi bez razvijenog teorijsko-hipotetiĉkog
okvira. Pri tom će se izneti i neki ĉinjeniĉki podaci o društvenoj
pokretljivosti u našoj zemlji, ali samo u onoj meri koliko je
neophodno da se prikaţe metodološka zamisao.
Uzročna analiza i opis. Uzroĉna analiza neeksperimentalnih
Shema pokazuje da se sve frekvencije nalaze duţ glavne podataka je najtešnje povezana sa opisom ispitivanih pojava. S
dijagonale. Formalno statistiĉki, shema prikazuje potpunu pozitivnu obzirom da se u ovim ispitivanjima ne mogu stvarati eksperimentalne
statistiĉku korelaciju. U istoriji statistike je bilo pokušaja da se situacije prema idealnim teorijskim potrebama, što precizniji opis
ispitivanje uzroka, kao zastarelo, zameni otkrivanjem ko-relacijskih treba da zameni operativne istraţivaĉke intervencije. Zbog toga je
veza meĊu pojavama. Pokušaj je pretrpeo dovoljno neuspeha da bi potrebno raspolagati pouzdanim obave-štenjima o svemu što se moţe
bilo neophodno šire objašnjavati razloge njegove epistemološke pretpostaviti relevantnim za prouĉavane uzroĉne odnose. Bez
neosnovanosti. U stvari, utvrĊena statistiĉka korelacija jeste samo sadrţinski dovoljno potpunih, teorijski adekvatnih i pouzdanih
poĉetni opis nekog iskustvenog odnosa, ĉiju prirodu tek treba ispitati. iskustvenih obaveštenja, uzroĉna analiza ne moţe sistematski
Stabilnost korelacije mora biti svestrano proverena i sagledana u proveravati svoje pretpostavke, kao što eksperimentator ne moţe sa
svetlu što širih raspoloţivih nauĉnih saznanja o odreĊenom podruĉju više sigurnosti zakljuĉivati o specifiĉnom uzroĉnom dejstvu
stvarnosti da bi bio nauĉno osnovan zakljuĉak da korelacija izraţava eksperimentalnog ĉinioca, ako nije uspeo da efikasno kontroliše
neophodne i dovoljne uslove odreĊenih pojava. To je osnovno naĉelo delovanje nekih drugih teorijski relevantnih ĉinilaca.
uzroĉne analize neeksperimentalnih podataka, jer mnoge korelacije Opisivanje pojava i ispitivanje deterministiĉkih veza meĊu
su samo prividne. Njihova zavisna promenljiva („B" u shemi) nije njima su u teorijskoj nauci nerazdvojno povezani. Stoga opšti okvir
posledica pretpostavljene nezavisne promenljive („A" u shemi), nego istraţivanja treba izgraditi na što odreĊenijim pretpostavkama o
drugih ĉinilaca, koji se u korelaciji ne pojavljuju. postojanju nekih deterministiĉkih odnosa, kako
606 607
bi prikupljeni podaci omogućili da se proveri da li su te pretpostavke izmeĊu dve generacije.3) Do podataka o ovom obliku pokretljivosti
taĉne, odnosno da se one dalje razvijaju i sistematski povezuju. se dolazi poreĊenjem zanimanja i nekih drugih društvenih osobina
Pretpostavkama o postojanju odreĊenih deterministiĉkih i uzroĉnih roditelja i njihove dece.
odnosa rukovode se i sve ostale faze sreĊivanja izvornih obaveštenja. Najglobalniji opis društvene pokretljivosti u Jugoslaviji,
Klasifikacije i merila se stvaraju radi otkrivanja reda u odreĊenom prikazan u tabeli 1, kreće se u okviru tri opšte skupine zanimanja: (1)
delu stvarnosti i nauĉno su tim korisniji što omogućuju da se u poljoprivrednici. (2) manuelni nepoljoprivred-nici i (3) nemanuelna
ĉišćem vidu sagleda delovanje nekog deterministiĉki znaĉajnog zanimanja.
ĉinioca ili ispoljavanje neke njegove posledice. Još neposrednije je
povezan s pretpostavkama o postojanju nekih deterministiĉkih
odnosa plan stvaranja sistematskog oblika iskustvene evidencije.
Svaka tabela, sistematski pregled odreĊenih pojava ili neki drugi
oblik evidencije trebalo bi da imaju što odreĊeniju ulogu u nauĉnom
razmatranju odreĊene pretpostavke. Pošto mogućnost analize
odreĊenih uzroĉnih odnosa zavisi vrlo mnogo od karaktera
pretpostavki na kojima je izgraĊeno prikupljanje i sreĊivanje izvornih
podataka, deduk-tivni momenti imaju, nesumnjivo, vrlo veliku ulogu
u uzroĉnoj analizi.
Ispitivanje uzroĉnih odnosa pomoću neeksperimentalnih
podataka jeste, meĊutim, vrlo postupno. Ono obiĉno poĉinje
najopštijim opisom ispitivanog iskustvenog odnosa u odreĊenom
društvenom prostoru i zatim nastoji da poĉetni globalni opis što više
istanĉa, otkrivajući znaĉajnije kvalitativno razliĉite oblike i
intenzitete u kojima se odreĊeni odnos pojavljuje u razliĉitim
posebnijim društvenim situacijama. Ove uţe društvene situacije
predstavljaju osobene spletove uslova u kojima nastaje ispitivani
odnos. One su pogodne za ispitivanje njegovih specifiĉnih uzroka, i
za rasvetljavanje naĉina na koji nastaje njegov globalni rezultat. Što
su razlike u njegovim sastavnim delovima veće, podatak o
nerašĉlanjenom opštem odnosu ima manju sa-znajnu vrednost, Ĉak i Tabela 1
UKUPNO (4286) (2773) (1648) (8707)
u opisnom, pogledu. Ovo postepeno rašĉla-njavanje opisa moţe se ____________________ 49,2 ___ 31,9 _______18,9 100,0
pokazati na primeru ispitivanja društvene pokretljivosti.
Napomena: Brojke u zagradama su apsolutni brojevi. Ostali podaci su izneti
Ali prethodno treba objasniti osnovne pojmove. Društvena samo u postocima.
pokretljivost predstavlja individualna i kolektivna pome-ranja u
društvenoj strukturi u toku vremena. MeĊu ta pomera-nja spadaju U svakom polju tabele nalaze se dva postotka. Postoci u
prelazi iz klase u klasu, iz sloja u sloj, jedne dru-štveno-profesionalne levim uglovima, koji se sabiraju duţ redova, pokazuju sadašnju
grupe u drugu. Pokretljivost se obiĉno prouĉava u dva osnovna društvenu pripadnost lica odreĊenog porekla; na primer da je 63,8%
vremenska raspona: (1) kao pomeranje u društvenoj strukturi dveju lica poljoprivrednog porekla ostalo u poljoprivredi, da ih se 25,5%
ili više generacija istih porodica, tzv. meĊugeneracijska pokretljivost; nalazi u manuelnim nepoljoprivrednim slojevima a 10,7% u
i (2) kao pomeranje u toku društvene karijere pojedinaca, od nemanuelnim. Postoci u gornjim desnim uglovima polja koji se
momenta njihovog stupanja u aktivni društveni ţivot do izlaska iz sabiraju niz pojedine stupce tabele, pokazuju uĉešće lica odreĊenog
njega tzv. unutargene-racijska pokretljivost. Podaci koji će biti izneti društvenog porekla u sadašnjem sastavu pojedinih grupa. Na primer,
odnose se uglavnom na meĊugeneracijsku pokretljivost u Jugoslaviji, postoci u trećem stupcu, kazuju da je od ukupnog sadašnjeg sastava
ali samo nemanuelnih slojeva 40,4% lica poljoprivrednog, 29,6% manuelnog
nepoljoprivrednog i 30,0% nemanuelnog. porekla. Postoci se mogu
podeliti u tri
3
) Objašnjenje naĉina kako se došlo do ovih podataka, kao njihovu opširniju
analizu ĉitalac'moţe naći u mom radu Osvrt na društvenu pokretljivost u Jugoslaviji,
608
609
osnovne grupe. U prvu spadaju (a) postoci koji pokazuju koliko je lica
ostalo u istoj grupi kojoj su pripadali njihovi oĉevi i (b) postoci što se kreće u suprotnom pravcu od njenog osnovnog toka, koji iz
samoobnavljanja koji pokazuju koliko su u sadašnjem sastavu grupa poljoprivrede preko manuelnih nepoljoprivrednih grupa vodi ka
zastupljena lica koja su se u njima rodila. U tabeli se prvi postoci nalaze u nemanuelnim. Poljoprivredna se grupa stoga naglo smanjuje, a efekt inverze
levim donjim, a postoci samoobnavljanja u desnim gornjim uglovima polja pokretljivosti je znatno manji od svih ostalih njenih oblika.
na glavnoj dijagonali. U drugu grupu spadaju postoci odliva, koji pokazuju Iz dosadašnje analize, koja je potpuno opisnog karaktera, moţe se
relativnu uĉestalost pojedinih vrsta meĊugeneracijskih pomeranja. U svakoj zakljuĉiti (1) da najveći deo lica ostaje u široko shvaćenoj grupi kojoj
grupi postoje dva postotka odliva. Napokon, imamo postotke priliva koji pripada poreklom; (2) da samoobnavljanje ipak pokriva samo oko jedne
pokazuju poreklo lica koja se danas nalaze u odreĊenim društvenim trećine sadašnjeg sastava obe nepoljoprivredne grupe (36,8% i 30,0%) zato
slojevima. Na primer, u grupi manuelnih nepoljoprivrednika 57,3% lica je što su se one naglo povećavale; i (3) da se sastav poljoprivredne grupe obra-
poljoprivrednog, a 5,9% ne-manuelnog porekla, dok samoobnavljanje zuje uglavnom putem samoobnavljanja zbog male inverzne pokretljivosti.
pokriva 36,8% njenog sadašnjeg sastava. Ovaj poĉetni opis je vrlo grub. Ni jedna od njegovih grupa nije u
U analizi tab. 1. najbolje je poći od podataka u poljima duţ društvenom pogledu dovoljno homogena, i opis ne moţe zadovoljiti šire
dijagonale, koji pokazuju koliko se lica nije kretalo iz vrlo širokih grupa analitiĉke potrebe. Jedina njegova vred-nost jeste u tome što dosta jasno
kojima su pripadali svojim poreklom. Odmah se zapaţa da su ti postoci u pokazuje neke osnovne odnose. Zbog toga se u narednom analitiĉkom
svim grupama najviši, i svuda iznose preko 50% (poljoprivrednici — 63,8%; koraku svaka od poĉetnih grupa rašĉlanjava prema onoj svojoj osobini koja
manuelni nepoljoprivred-nici — 58,3% i u nemanuelnoj grupi — 67,3%). je najvaţnija sa stanovišta društvene pokretljivosti. Poljoprivrednici su raš-
Uticaj nepo-kretnosti na samoobnavljanje grupa, meĊutim, zavisi mnogo i ĉlanjeni prema veliĉini poseda, što, svakako, nije idealan pokazatelj njihove
od toga da li se grupa u meĊuvremenu povećala ili smanjila. To će najbolje društveno-ekonomske diferencijacije, ali meĊu raspoloţivim izvornim
pokazati poreĊenje poljoprivrednika i nemanu-elne grupe. Poljoprivredna podacima nije bilo boljeg. Obe nepoljo-, privredne grupe su rašĉlanjene
grupa se u meĊuvremenu smanjivala, a nemanuelna naglo povećavala. Zbog prema stepenu kvalifikacije odnosno struĉne spreme, a pored toga, zanatlije
toga 63,8% lica koja se nisu pomerala iz poljoprivredne grupe pokriva privatnici su izdvojeni iz grupe manuelnih nepoljoprivrednika, koja je
92,6% njenog sadašnjeg sastava, dok nešto veći postotak nepokretnih u postala gotovo iskljuĉivo radniĉka. Odmah će se videti kako rašĉlanja-vanje
nema-nuelnoj (67,3) ne daje ni jednu trećinu njenog sadašnjeg sastava polaznog opisnog okvira omogućuje da se preciznije sagledaju razlike u
(svega 30,0%). pokretljivosti pojedinih druŠtveno-homogeni-jih delova širih grupa.
Pošto je iz oba navedena ugla sagledan obim društvene Pokretljivost lica poljoprivrednog porekla, rašĉlanjenih prema veliĉini
nepokretnosti moţe se preći na ispitivanje odliva. Nešto više od 2/3 odliva iz roditeljskog poseda, prikazana je u tabeli. 2:
poljoprivredne grupe je prelazilo u manuelne nepoljoprivrednike
(industrijski i zanatski radnici, usluţno i saobraćajno osoblje i zanatlije-
privatnici), a manje od 1/3 u nemanuelnu grupu. Kako su u prošlosti
poljoprivrednici bili najbrojnija grupa, ovaj odliv ima veliki uticaj na
obrazovanje sadašnjeg sastava obe ostale grupe. Lica poljoprivrednog po-
rekla ĉine 57,3% sadašnje nemanuelne nepoljoprivredne grupe, a 40,4%
nemanuelne. Zanimljivo je da se i odliv iz drugih grupa deli na sliĉan naĉin
(dve trećine i jedna trećina) samo su pojedini delovi usmereni u drugim
pravcima nego odliv iz poljoprivredne grupe. Dve trećine odliva iz
manuelne nepoljoprivredne grupe nalazi se u nemanuelnoj, a jedna u
poljoprivrednoj. Dve trećine odliva iz nemanuelne grupe nalazi se u
manuelnoj ne-poljoprivrednoj, a jedna u poljoprivrednoj grupi. Ovaj odliv u
poljoprivredu moţe se smatrati inverznom pokretljivošću, po-
610 611
Već letimiĉan pogled na tab. 2 uverava da rašĉlanjava-nje
grupe lica poljoprivrednog porekla prema veliĉini roditeljskog poseda
omogućuje da se otkriju4 znaĉajne razlike u pokretljivosti pojedinih
poljoprivrednih slojeva. ) U pogledu opšte uĉestalosti napuštanja
poljoprivrede vrlo su sliĉne dve krajnje podgrupe, najsiromašnija i
najbogatija, iz kojih je odliv vrlo visok (43,5% odnosno 40,3%), dok
je odliv iz dve srednjaĉke grupe znatno manji (26,8% odnosno
26,6%). MeĊutim, struktura odliva iz dveju krajnjih, vrlo pokretljivih
grupa se dijametralno razlikuje. Svega jedna ĉetvrtina odliva iz
najsiromašnije podgrupe poljoprivrednika je odlazila u nemanuelnu
grupu, dok je u nju odlazilo više od polovine ukupnog odliva iz grupe
sa najvećim posedom. PoreĊenje krajnjih grupa pokazuje ovu razliku
u relativnoj uĉestalosti pomeranja prema manuelnoj i nemanuel-noj
nepoljoprivrednoj grupi u najjaĉem vidu. Ali one se pojavljuju i kao
opšta tendencija, jer odnos odliva iz poljoprivrede u ove grupe postaje Napomena: Sve brojke oznaĉavaju postotke. Postoci ne daju zbir 100,0 jer je
sve povoljniji za nemanuelnu što se povećava veliĉina roditeljskog izostavljen odliv u grupu zanatlija-privatnika.
poseda. Tab. 2 pokazuje tu tendenciju bez ijednog izuzetka. Jer 7 iako
su u dve naredne podgrupe (po-sed od 2,1 — 5,0 ha i 5,1 — 10,0 ha) napomena odnosi se na stvaranje grupe „ostali radnici". U nju je
postoci odliva u nemanuelnu grupu niţi nego u podgrupi sa ukljuĉeno, pored industrijskih i zanatskih radnika, i saobraćajno
najmanjim posedom, daleko se više smanjuju postoci njihovog odliva osoblje i osoblje usluga. To je uĉinjeno iz dva razloga: (1) u uzorku
u manuelnu nepoljopri-vrednu grupu. Tab. 2, dakle, pokazuje da i je bilo premalo lica saobraćajnog i usluţnog porekla, pa statistiĉka
opšta uĉestalost odliva i njegovi osnovni pravci stoje u dosta izrazitoj analiza ne bi dala pouzdanije rezultate; (2) još vaţnije je da su lica
vezi sa veliĉinom poseda. Ta veza se, svakako, u toku vremena tog porekla pokazivala gotovo identiĉnu strukturu pokretljivosti s
menjala. Pre svega, nestale su poljoprivredne grupe sa posedom iznad najbrojnijom radniĉkom grupom, tako da spajanje tih podgrupa s
10 ha. Uslovi školovanja su se takoĊe izmenili. Potrebna izvorna industrijskim i zanatskim radnicima nije povećalo unutrašnju
obaveštenja o tome dobila bi se daljim rašĉlanjavanjem ispitanika nehomogenost stvorene grupe „ostali radnici". Metodološki je sasvim
prema starosti. neopravdano spajanje malih i statistiĉki neupotrebljivih grupa koje se
Grupa lica manuelnog nepoljoprivrednog porekla biće nešto meĊusobno znatnije razlikuju. Prošeci takvih nehomogenih grupa su
Šire rašĉlanjena, tj. ne samo po poreklu nego i u odnosu na njeno veštaĉki i imaju malu opisnu i analitiĉku vrednost.
samoobnavljanje, da bi se pokazale razlike koje se pojavljuju i tamo Ako neke razlike u pokretljivosti grupa postoje, verovatno je
gde poĉetna opštija klasifikacija ne pokazuje nikakvu pokretljivost. da će one doći najviše do izraţaja u njenim krajnjim suprotnim
(Vid. tab. 3). Rašĉlanjavanje nije idealno. Nedostaje precizniji pravcima. Stoga treba najpre pogledati postotke lica poreklom iz
podatak o struĉnoj kvalifikaciji oca, ali ovo obaveštenje namerno nije razliĉitih manuelnih nepoljoprivrednih grupa meĊu sadašnjim
traţeno jer se smatralo da ga mnogi ispitanici ne bi mogli dati. Zato nekvalifikovanim radnicima i u grupama nemanuel-nih zanimanja.
je traţen samo opšti podatak o zanimanju i na osnovu njega su Oni pokazuju dosta izrazite suprotne tendencije. U grupi
izdvojena, kao nekvalifiko-vana, neka radniĉka zanimanja koja se po nekvalifikovanih radnika postoci odliva iz podgrupa „ostali radnici" i
pravilu javljaju u nekvalifikovanom obliku. Na ovaj se naĉin nisu „zanatlije-privatnici" su znatno niţi od postotka njenog
mogli izdvojiti svi nekvalifikovani radnici, i vrlo je verovatno da je samoobnavljanja (20,5% prema 9,4 i 5,7%). Odliv u nemanuelnu
jedan deo njih ukljuĉen u grupu „ostali radnici". Druga metodološka grupu pokazuje obrnutu tendenciju; njegovi postoci se stalno
povećavaju od podgrupe nekvalifikovanog radniĉkog porekla, do
4
) U tab. 2 se nalaze i posedi od preko 20 ha, što ne treba da . iznenadi jer se podaci podgrupe zanatlijskog porekla. Odliv u nemanuelnu grupu iz prve
odnose na posed roditelja u vreme kad su oni izdrţavali ispitanike, a to je u sluĉaju starijih lica
moglo da bude i pre 50 godina.
podgrupe iznosi 24,0%, iz druge 26,8%, a iz grupe zanatlijskog
porekla 37,1%, što pokazuje da su zanatlije u prošlosti imali
najpovoljnije uslove meĊu svim manuelnim nepoljo-privrednim
slojevima da školuju svoj naraštaj i da na taj naĉin omoguće njegov
znatno veći odliv u nemanuelne slojeve.
613
612
visokokvalifikovanih radnika je niţi (25,9), ali je on nadoknaĊen
U inverznoj pokretljivosti, tj. povratnom, odlivu u poljo- njihovim većim odlivom u nemanuelne slojeve.
privredu, pojavljuje sa jedna zanimljiva nepravilnost, koja se, izgleda, Prema tome, osnovni zakljuĉak koji se moţe izvesti iz
moţe objasniti. Inverzna pokretljivost je najveća iz podgrupe lica analize pokretljivosti uţih grupa manuelnog nepolj©privrednog
nekvalifikovanih radnika (postotak odliva 19,5 prema 12,2 odnosno porekla jeste da ukoliko se poreklo kreće od nekvalifikovano
15,8). S obzirom da je priliv iz poljoprivrede najjaĉi u nekvalifikovane radniĉkog prema privatno-zanatlijskom stalno rastu postoci odliva u
radnike (tri ĉetvrtine ovih su poljoprivrednog porekla), ovo je sasvim nemanuelne i najkvalifikovanije radniĉke grupe, a opada inverzna
razumljivo. Nepravilnost se sastoji u većem odlivu u poljoprivredu lica pokretljivost prema poljoprivredi, s jednim izuzetkom u grupi lica
zanatlijskog porekla nego iz grupe „ostali radnici". Ovo je na prvi zanatlijskog porekla. Pretpostavljeno je da ovaj izuzetak nastaje usled
pogled neoĉekivano, pošto je pokazano da je odliv lica zanatlijskog delovanja jednog specifiĉnog ĉinioca — osobenog ekološkog
porekla u nemanuelne slojeve jaĉi nego iz ostalih manuelnih grupa. rasporeda znatnog dela zanatlija.
Ĉini se da uzrok ovog odstupanja treba traţiti u osobenom ekološkom Nemanuelna grupa, tj. treća grupa u polaznoj klasifikaciji
nije rašĉlanjena prema svom odlivu, kao u oba prethodna sluĉaja,
rasporedu zanatlija. U zavisnosti da li ţive i rade na selu ili u gradu nego prema prilivu u njene uţe delove. To znaĉi da se neće ispitivati
zanatlije se meĊusobno vrlo mnogo razlikuju. U mnogim selima kako su lica nemanuelnog porekla rasporeĊena u sadašnjem sastavu
postoje razni tradicionalni zanati, a u nedavnoj prošlosti ih je bilo i svih ostalih grupa, nego kako se obrazovao sadašnji sastav razliĉitih
mnogo više, ĉiji se nosioci nisu nikad potpuno izdvojili iz uţih delova nemanuelne grupe. To je uĉinjeno iz dva razloga: (1) da
poljoprivrede. Mnogi kovaĉ, kolar, opanĉar, berberin i sliĉno bi se pokazalo da je analiza priliva drugi aspekt prouĉavanja
istovremeno je zanatlija i poljoprivrednik. On uporedo sa zanatom radi društvene pokretljivosti, i (2) jer je naĉin obrazovanja nemanuelne
na vlastitom imanju, a i po svom ţivotnom stilu se ĉesto gotovo ne grupe mnogo zanimljiviji od njenog uticaja na sastav manuelnih
razlikuje od ostalih seljaka. U uslovima postepenog odumiranja grupa. Nemanuelna grupa je najmanja, pa već i zbog toga ne moţe
tradicionalnog seoskog zanatstva, sasvim je prirodno da jedan deo tih svojim odlivom naroĉito uticati na sastav druge dve veće grupe. A, s
zanatlija i njihove dece traţi izlaz u povratku u poljoprivredu. TJ druge strane, nemanuelna grupa se povećava najbrţim tempom, što
glavnoj radniĉkoj grupi ima više nego meĊu zanatlijama gradskog uslovljava vrlo obiman priliv iz drugih grupa.
stanovništva koje je raskinulo veze sa poljoprivredom. Iako znatan deo
radništva takoĊe ţivi na selu i u poljoprivrednim domaćinstvima, ipak Tabela 4
je to manji deo ukupnog radništva, nego Što je udeo seoskog zanatstva
u ukupnom zanatstvu. Uticaj osobenog ekološkog rasporeda izgleda
dosta verovatno objašnjenje. Da li je to objašnjenje taĉno, moglo bi se
proveriti daljim rasĉlanja-vanjem opisa — podelom lica zanatlijskog
porekla prema tipu naselja u kojima su nekad ţiveli njihovi roditelji.
Ispitivanje pomeranja prema kvalifikovanijim radniĉkim
grupama treba da pokaţe da li se već utvrĊene razlike u suprotnim
pravcima pokretljivosti pokazuju i na ovom podruĉju. Pogled na
postotke porekla sadašnjih grupa polukvalifikovanih, kvalifikovanih i
visokokvalifikovanih radnika pokazuje da i ovde dolazi do izraţaja
ista tendencija. (1) Postoci odliva u grupu polukvalifikovanih radnika
opadaju poĉev od grupe lica nekvalifikovanog radniĉkog do Tabela 4 pokazuje kako se obrazovao sadašnji sastav
zanatlijskog porekla (11,5, prema 10,9 i 6,3), dok se u grupi osnovnih podgrupa nemanuelne grupe. Radi pojednostavljenja
kvalifikovanih i visokokvalifikovanih radnika nalazi obrnuta analize poreklo je dato samo kao manuelno i nemanuelno. Osnovna
tendencija. Odliv lica nekvalifikovanog radniĉkog porekla je najniţi pravilnost koja se primećuje u obrazovanju podgrupa nemanuelne
(23,5%), Što je znatno niţe od postotka odliva iz glavne radniĉke grupe jeste da postotak priliva lica manuelnog porekla opada ukoliko
grupe (36,9). Postotak odliva lica zanatlijskog porekla u grupu se povećava struĉna kvalifikovanost nema-nuelnih podgrupa. U
kvalifikovanih i podgrupu sluţbenika s najniţom struĉnom
614 615
spremom 84,2% lica je manuelnog porekla. Nasuprot tome, u osnovu raspoloţivih izvornih podataka utvrdi veće odstupanje od neke
podgrupi sluţbenika sa visokom spremom ovaj postotak je skoro opštije pravilnosti ili nekog osnovnog teorijskog oĉekivanja,
upola manji i iznosi 48,9%. Ali, on je i ovde vrlo visok i iznosi skoro neophodno je najpre temeljito ispitati stvarnu nauĉnu vrednost
polovinu sadašnjeg sastava najkvalifikovanije sluţbeniĉke podgrupe. podataka. Oni mogu biti netaĉni ili teorijski neadekvatni. Upravo ovaj
Da bi se ipak ocenio intenzitet samoobnavljanja u ovom delu drugi nedeostatak se javlja u ovom sluĉaju, jer operacionalna
društvene strukture, treba uzeti u obzir da 51,1% ukupnog broja statistiĉka definicija grupe rukovodećih kadrova ne odgovara njenoj
sluţbenika s visokom spremom, koji su nema-nuelnog porekla, potiĉe teorijskoj sociološkoj definiciji. Sem . toga, ranije je naglašeno da
iz svega 8,5% ukupnog stanovništva. postoje raznovrsni izvori grešaka koje se mogu uvući u iskustvenu
Ali i u tab. 4 nalazi se u podgrupi rukovodećih kadrova evidenciju u raznim fazama njenog stvaranja. Odstupanje od opštije
jedan izuzetak od opšte pravilnosti. Moţe se, naime, pretpostaviti da pravilnosti moţe, stoga, biti samo prividno i pojavljivati se usled
se proseĉni društveni poloţaj rukovodećih kadrova nalazi otprilike na neadekvatnih i netaĉ-nih izvornih podataka. Tek pošto je otklonjena
nivou struĉnjaka s visokom spremom. Kad bi tendencija otkrivena u sumnja u nedostatke iskustvene evidencije, opravdano je stvarati nove
obrazovanju sluţbeniĉkih pod-grupa delovala i u podgrupi teorijske pretpostavke da bi se pomoću njih objasnilo neko odstupanje
rukovodećih kadrova, struktura njenog društvenog porekla bi morala od opštije pravilnosti.
da bude najsliĉnija strukturi podgrupe sluţbenika sa visokom Iz dosadašnje analize opisnih podataka o društvenoj po-
spremom. MeĊutim, u podgrupi rukovodećih kadrova postotak priliva kretljivosti moţe se izvesti nekoliko opštih zakljuĉaka: (1) što je veće
lica manuelnog porekla je osetno veći nego u podgrupi sluţbenika s rastojanje izmeĊu odreĊenih društveno-profesionalnih grupa u
najvišom kvalifikacijom (61,6% prema 48,9%), i mnogo je sliĉniji društvenoj strukturi, to je manja relativna uĉestalost meĊugeneracijskih
postotku u podgrupi sluţbenika sa srednjom i višom spremom pomeranja. Duţa pomeranja u društvenoj -strukturi su uvek reda, jer
(64,9%). Kako objasniti ovo odstupanje od opšte pravilnosti? Pre zahtevaju veći napor, odnosno ona se nastoje upornije spreciti, ako se
nego što se iznese pretpostavka o osobenom karakteru društveno- radi o pomeranjima u nepoţeljnom pravcu. (2) Ali, zbog razliĉite
politiĉkog odabiranja, koje utiĉe na obrazovanje podgrupe ru- apsolutne veliĉine pojedinih grupa, ovo ne'mora znaĉiti da aspolutni
kovodećih kadrova, treba uĉiniti jednu metodološku ogradu. obim pomeranja iz neke udaljenije veće grupe ne moţe da bude vrlo
Statistiĉka klasifikacija je u razvrstavanju rukovodećih kadrova dosta velik. (3) Na pojedinim taĉkama društvene strukture specifiĉni Ĉinioci
slaba.5) Pored rukovodećih kadrova, u pravom smislu reci, u ovoj mogu modifikovati ovu osnovnu pravilnost. Analiza je otkrila dva takva
podgrupi se nalazi izvestan broj lica koja su po svojoj društvenoj sluĉaja: (a) u inverznom odlivu lica zanatlijskog porekla u
funkciji u stvari poslovoĊe (rukovodioci manjih trgovaĉkih radnji, poljoprivredu, što se pokušalo objasniti osobenim ekološkim
restorana, rukovodioci najmanjih preduzeća i si.), pa je usled toga rasporedom zanatlija, i (b) u većem prilivu lica manuelnog porekla u
grupa rukovodećih kadrova manje homogena, nego pojedine grupe grupu rukovodećih kadrova nego u najkvalifi-kovaniju grupu
struĉnjaka. Nije poznat konkretni sastav zanimanja podgrupe sluţbenika, što se, uz jednu metodološku ogradu, pokušalo objasniti
rukovodećih kadrova u analiziranoj izvornoj graĊi. Zbog toga se specifiĉnim društveno-politiĉkim ĉiniocima koji deluju u ovom pravcu
Ċelovanje društveno-politiĉkih Ĉinilaca iznosi kao hipotetiĉko društvenog odabiranja. Ali, iako teorijski nesumnjivo zanimljiva, ova
objašnjenje ovog odstupanja od opšte pravilnosti uz ovu prethodnu odstupanja u apsolutnim veliĉinama ne remete osetnije osnovne
metodološku ogradu. Društveno odabiranje rukovodećih kadrova ima pravilnosti društvene pokretljivosti.
naglašen politiĉki karakter. A nije neverovatno da ono daje izvesnu Opis meĊugeneracijskih pomeranja, izveden na osnovu
prednost licima manuelnog porekla, što narušava osnovnu pravilnost postotaka, svako, nije najprecizniji. Zbog razliĉite veliĉine pojedinih
u obrazovanju nemanuelnih podgrupa. grupa postoci odliva, priliva, nepokretnosti i samoob-navljanja, nisu
Kako je cilj Ĉitave ove analize metodološke prirode, treba najpodesniji za taĉniju ooenu jaĉine pojedinih pomeranja, odnosno
naroĉito podvući vrlo širok i naĉelan metodološki znaĉaj iznete pojedinih oblika samoobnavljanja. Društvena pokretljivost se moţe
ograde prema izvornim podacima. Naime, kad god se na mnogo preciznije opisati pomoću tzv. indeksa asocijacije. Indeks
5
) Šire o nedostacima klasifikacije zanimanja, koju upotrebljava jugoslovenska asocijacije je koliĉnik izmeĊu uĉestalosti stvarnih pomeranja u
statistika, za 'prouĉavanje društvene strukture vid. u mom ĉlanku Problemi klasifikacije pojedinim pravcima i uĉestalosti istih pomeranja koju treba teorijski
zanimanja u ispitivanju društvene strukture, Statistička revija, god. XI, (1961), br. 4. oĉekivati pod
616 617
pretpostavkom da društveno poreklo uopšte ne utiĉe na društveni u pogledu razliĉitih postotaka lica koja iz neke društveno-pro-
poloţaj naredne generacije. Formula indeksa asocijacije jeste fesionalne grupe, sloja ili klase prelaze u druge, tako i u pogledu
razliĉitih pravaca i duţina pomeranja lica razliĉitog porekla. Kako će
fpx i drugi analitiĉki postupci uzroĉne analize neeksperi-mentalnih
I ax = ------------ podataka biti grafiĉki formalizovani, iznosi se grafiĉka formalizacija
ftx specifikacije. Naĉin formalizacije je vrlo uprosćen i shematiĉan i ima
iskljuĉivo mnemotehniĉki cilj, da olakša pamćenje osnovnih
pri ĉemu je fpx stvarna uĉestalost pomeranja odreĊenog tipa, na analitiĉkih postupaka. Shema specifikacije moţe se prikazati na
primer izmeĊu nekvalifikovanog radniĉkog porekla i vlastitog sledeći naĉin:
kvalifikovanog zanimanja, a ftx je teorijska uĉestalost istog
pomeranja, pod pretpostavkom da je društveni poloţaj naredne (1)
generacije nezavisan od porekla. Kad se stvarna pokretljivost yi '
podudara sa teorijski oĉekivanom, indeks asocijacije dobija vrednost y2
1,0. Ukoliko je stvarna pokretljivost veća od teorijske indeks raste, i x3 ys
u analiziranom materijalu ponekad dostiţe vrednost od preko 8, što x4 Y4
znaĉi da je veza izmeĊu porekla i vlastitog zanimanja 8 puta
intenzivnija od onog Što bi teorijski trebalo oĉekivati. Kad je stvarna
pokretljivost niţa od teorijski oĉekivane, indeks pada i dobija x6 "' Ye
vrednosti manje od 1. Ovde se neće ulaziti u opis pokretljivosti
pomoću indeksa asocijacije. On je pomenut da bi se ukazalo na
prednosti preciznijeg opisa za dalju analizu. Naime, mera odstupanja I xn -------------------------------------- yn
nekog odnosa od vrednosti koja se dobija pod pretpostavkom da
izmeĊu njegovih promenljivih nema zavisnosti je znaĉajan podatak, Globalni odnos kojim opis poĉinje oznaĉen je sa X i Y.
što je odstupanje veće, opravdanije su pretpostavke da se u njemu Pošto je globalni odnos utvrĊen, on se rašĉlanjava na svoje sastavne
ispoljava delovanje nekog uzroĉnog ĉinioca. Ne iznoseći rezultate delove da bi se videlo da li se on u njima razlikuje i u kojim
dobijene pomoću indeksa asocijacije, dovoljno je reći da oni ne pravcima. Globalni ĉinilac X pretvara se u xl5 x2, x3, x4, x5, x6 i xn i
menjaju osnovne zakljuĉke koji su izvedeni na osnovu postotka, nastoji se utvrditi vrednost y koja odgovara njegovim uţim delovirna.
samo što pojedini odnosi postaju jasniji, odreĊeniji i pravilniji.6) U shemi je to obeleţeno nizom delimiĉnih odnosa izmeĊu x^—ylt
Specifikacija kao sredstvo za usavršavanje opisa. Prikazani x2—y2, x3—y3 itd. Pri tom se ne mora oĉekivati da će se delimiĈni
istraţivaĉki postupak, kojim se poĉetni opis nekog globalnog odnosa odnosi kretati linearno, tj. da će odreĊenoj promeni X odgovarati u
rašĉlanjava da bi se videlo koliko se on razlikuje i modifikuje u istom pravcu promena vrednosti Y. Iako specifikacija po pravilu nije
pojedinim svojim sastavnim delovirna, naziva se u metodologiji dovoljna za dokazivanje postojanja uzroĉnih odnosa, ona obiĉno
specifikacijom. Ako su globalni podaci o pokretljivosti (a) ukupan polazi od nekih uzroĉnih pretpostavki. Pretpostavljeni uzroĉni ĉinilac
broj lica koja su ostala u istoj društvenoj grupi (shvaćenoj u najširem se obele-ţava sa X, a njegova posledica sa Y. Zadatak je dalje analize
smislu reci) kojoj pripadaju poreklom, (b) ukupan broj lica koja su iz da proveri da li su ove pretpostavke bile taĉne. Specifikacija je prvi
te grupe prešla u neku drugu, zadatak specifikacije je da utvrdi koliko korak svake uzroĉne analize. Njen smisao se sastoji u preciziranju
se ovaj odnos razlikuje u pojedinim delovirna društvene strukture, opisa. Što se bolje poznaju sastavni delovi nekog sloţenog
kako iskustvenog odnosa ili procesa koji nastaju u osobenim
deterministiĉkim situacijama, mogu se lakše izgraditi odreĊenije i
6
) Rezultati ove analize izneti su u radu navedenom u prim. 3 Treba napomenuti da taĉnije pretpostavke o njegovim opštim uzrocima i specifiĉnim
indeks asocijacije ima kao merilo jaĉine statistiĉkih veza dosta nedostataka. Vid. o ovom moj uslovima koji ih mogu znatnije modifikovati.
rad Sklapanje i razvod braka prema zanimanju, Statistička revija, god. VII (1957), br. 1, str.
32—34, kao i S. Yasuda, A. Methodological Inquiry into Social Mobility, American U ispitivanju bilo kog sloţenog iskustvenog sadrţaja obiĉno
Sociological Review, vol. 29 (1964), No 1, p. 16—20. se prvo primenjuje postupak specifikacije. Kao primer moţe se
navesti prouĉavanje uzroka samoubistava. Svakako će se najpre
utvrditi njihova opšta rasprostranjenost. Opšta jugo-
613 619
slovenska stopa kreće se negde oko 10,5 na 100 hiljada stanovnika. pre nego što je analiza podataka uopšte poĉela. Usled toga analiza ne
Pošto je utvrĊena opšta uĉestalost sarnoubistava neophodno je da se moţe da bude dovoljno elastiĉna u ispitivanju raznih pretpostavki
ona specifikuje prema nizu relevantnih ĉinilica da bi se dobio što koje se pojave u njenom toku. A u svakoj temeljitoj analizi treba
precizniji opis njihovog rasporeda u društvenom prostoru, što je od oĉekivati dalje razvijanje polaznog hipotetiĉkog okvira.
odluĉujućeg znaĉaja za proveravanje pretpostavki o društvenim MeĊutim, specifikacija ima i svoje granice. One su odreĊene
ĉiniocima koji utiĉu na samoubistvo. Na primer, već specifiĉne stope sadrţajem raspoloţivih izvornih obaveštenja i njihovim obimom. Što
po polu pokazuju da se samoubistva muškaraca dešavaju dvaput se u izvornoj graĊi nalaze podaci o više osobina, relevantnih za
Ĉešće nego samoubistva ţena, što znaĉi da opšta stopa nastaje usled ispitivani problem, specifikacija moţe da bude svestranija. Ne manje
slaganja dveju razliĉitih komponenti: znatno više stope muškaraca, i je znaĉajan obim izvornih obaveštenja. Ako su pojedini stupnjevi
niţe stope ţena, što je za traţenje njegovih uzroka vrlo vaţan specifikacije meĊusobno povezani, što im, daje veću analitiĉku
podatak. Rašĉlanjavajući dalje uĉestalost sarnoubistava po uţim vrednost, svaki naredni korak znaĉi dalje usitnjavanje podataka, pa se
podruĉjima, otkrivaju se još daleko veće razlike. Nasuprot stope u u izvornoj graĊi malog obima brzo doĊe do granica-preko kojih dalje
Sloveniji, koja spada meĊu najviše u Evropi, i kreće se redovno preko rašĉlanjavanje podataka gubi analitiĉki smisao, jer zbog malog broja
20, nalazi se stopa Makedonije, koja spada meĊu najniţe evropske sluĉajeva zakljuĉci postaju vrlo nepouzdani. Ali, kao postupak za
stope, i kreće se oko 2,7, dok su stope Srbije i Hrvatske vrlo sliĉne i preciziranje opisa, specifikacija je neophodna predradnja uzroĉne
nalaze se oko j.ugoslovenskog proseka. Specifikacija po starosti analize neekspe-rimetntalnih podataka.
pokazuje da uĉestalost sarnoubistava poĉev od 18-te godine stalno Razvijanje hipotetičke osnove uzročne analize. Na primeru
raste do kraja pete decenije ţivota, da bi se kasnije stabilizo-vala, ali ispitivanja društvene pokretljivosti moţe se zatim pokazati uloga
na vrlo visokom nivou. Ispitivanje specifiĉnih stopa sarnoubistava teorijsko-hipotetiĉkih momenata u uzroĉnoj analizi. Pored toga što,
prema zanimanju, školskoj spremi, braĉnom stanju, tipu naselja itd. kao i u svakom drugom obliku istraţivanja, ove teorijske
otkriva takoĊe znaĉajna odstupanja od opšte stope.7) Pošto se na ovaj pretpostavke usmeravaju analizu u odreĊenim pravcima, one njenim
naĉin mnogo odreĊenije saznaje od ĉega se sastoji opšta stopa zakljuĉcima mogu dati veću sigurnost time što ih povezuju s nekim
sarnoubistava, raspolaţe se daleko prikladnijom opisnom osnovom za drugim proverenim nauĉnim saznanjima. Nije potrebno iznositi
dalje prouĉavanje opštih specifiĉnih društvenih ĉinilaca koji na njega opširniju kritiku teze da je pravilna sukcesija dveju vrsta pojava (post
utiĉu. hoc ergo propter hoc) jedino na osnovu Ĉega se moţe zakljuĉiti o
Specifikacija je postupan proces. Poĉinjući od nekog njihovoj uzroĉnoj povezanosti. Prilikom statistiĉke shematizacije
globalnog odnosa, ona moţe da ga postepeno sve više rašĉla-njava. U neophodnih i dovoljnih uslova je reĉeno da najstabilnija korelacija,
primeru sa ispitivanjem društvene pokretljivosti specifikacija se izolovana od ostalih pro-verenih saznanja, nije dokaz postojanja
zaustavlja na svom drugom stepenu. Ali, u nekoliko sluĉajeva se uzroĉnog odnosa, a prilikom obj ašnj a van j a strukture nauĉnog
moglo videti da bi za proveravanje pretpostavki o uzrocima nekih zakona j e istaknuta uloga teorijsko sistematskog obrazlaganja
pojava bilo neophodno dalje rašĉlanjavanje odreĊenih odnosa (prema pretpostavki o postojanju neophodnih odnosa. Sve to govori da su na
starosti ispitanika, lica zanatlijskog porekla prema tipu naselja u ĉisto opisnom nivou nemogućni pouzdani zakljuĉci o uzroĉnim
kojima su ţiveli njihovi roditelji, grupe rukovodećih kadrova na odnosima. Razvijanje teorijsko-hipotetiĉnog okvira uzroĉne analize
homogenije podgrupe i si.). Ĉesto se, i pored razvijenog hipotetiĉkog jeste, dakle, neophodno i za njeno usmeravanje, i za objašnjavanje
okvira istraţivanja, ne moţe unapred predvideti u kojim će sve otkrivenih odnosa i za šire zasnivanje zakljuĉaka.
pravcima biti potrebna specifikacija opisa. OdreĊenije se to moţe Društvena pokretljivost je jedan od opštedruštvenih procesa.
oceniti na osnovu temeljite analize podataka svakog njenog Ona nastaje pod uticajem ĉitavog niza oAzroka koji deluju na raznim
prethodnog stupnja. Prilikom stvaranja planova obrade prikupljenih nivoima društvenog determinizma (globalnom, širem i uţem
podataka u mnogim istraţivanjima se o ovoj nuţnoj postupnosti grupnom i individualnom). U ispitivanju društvene uz-roĉnosti
specifikacije ne vodi dovoljno raĉuna, nego se plan obrade stvara sociologija treba da polazi od najosnovnijih globalnih ĉinilaca,
odjednom i završava nastojeći da najpre utvrdi njihov uticaj na odreĊene pojave. Zato će
biti uĉinjen pokušaj da se ukaţe na neke globalne ĉinioce koji utiĉu
7
) Opširnije podatke, koji ilustruju naĉin izvoĊenja specifikacije vid. u mom radu na društvenu pokretljivost. Iz iskustava ispiti-
Samoubistva u Jugoslaviji, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 1959, br. 3-4.
i
620
621
vanja pokretljivosti u raznim zemljama je poznato da se pokretljivost nuţno
povećava ako se više i brţe menja društvena struktura odreĊene zemlje. Već nog stanovništva, što znaĉi da se kretalo znatno više stanovništva nego što je
same tehnološke promene izazivaju veću diferencijaciju podele rada i veću zbog strukturalnih premena u društvu bilo neophodno. Stvarna pokretljivost
diferencijaciju društvene strukture. Najpre će, stoga, biti izraĉunato koliki je je ipak manja od teorijski oĉekivane, tj. od pokretljivosti koju bi trebalo
obim pokretljivosti u jugoslovenskom društvu bio nuţna posledica pramena oĉekivati kad izmeĊu društvenog porekla i vlastitog društvenog poloţaja ne
koje su se desile u njegovoj društvenoj strukturi u zadnje dve ili tri decenije. bi bilo nikakve veze, tj. kad poreklo ne bi uopšte uticalo na kasniji društveni
Proraĉun je, svakako, vrlo grub jer se uzimaju u obzir samo tri najšire grupe poloţaj.8) Teorijski oĉekivana pokretljivost iznosi 56,8% ukupnog
zanimanja, a ne i brojne promene u njihovom unutrašnjem sastavu. Ali, stanovništva. Stvarna pokretljivost se nalazi na sredini izmeĊu strukturalno
pošto je cilj ovog razmatranja iskljuĉivo metodološke prirode, on sasvim neophodnog minimuma i teorijskog maksimuma, pošto iznosi 2/3 teorijski
zadovoljava. oĉekivane a 171% strukturalno neophodne.
Tab. 1 omogućuje da se u osnovnim crtama ocene promene koje su Promene što u toku vremena nastaju u okviru društvene strukture
nastale u strukturi našeg društva poslednjih decenija. U njoj se nalaze dve su, dakle, prvi globalni uzrok društvene pokretljivosti. Te promene mogu
strukture sadašnjeg stanovništva. Zbirni stubac pokazuje strukturu njegovog biti razliĉitog karaktera. II našem društvu, na primer, one svakako nisu samo
porekla, a zbirni red strukturu prema vlastitim zanimanjima (odnosno tehnološke prirode. Zbog oso-benosti revolucionarnih pramena, u strukturi
zanimanju izdrţavaoca) u 1960. godini, kad je ispitivanje izvedeno. Podaci savremenog jugo-slovenskog društva ne postoje razne ranije društvene klase
izraţavaju promene nastale u društvenoj strukturi i pokazuju da se znatno i slojevi. U izvornoj graĊi se nalaze podaci o trgovaĉkom poreklu, nekoliko
smanjilo poljoprivredno stanovništvo. MeĊu ispitanicima se nalazi 71,4% sluĉajeva industrijskog porekla, grupa ispitanika koja potiĉe iz sloja bogatih
lica poljoprivrednog porekla, dok poljoprivrednika prema vlastitim seljaka i si. Te klase su, odnosno društveni slojevi, usled izmene društveno-
zanimanjima ima svega 49,2% Vrlo sliĉan podatak o postotku politiĉkog ureĊenja nestale iz savremene strukture, Što je sa svoje strane,
poljoprivrednog stanovništva u Jugoslaviji dao je i popis stanovništva 1961. pored tehnoloških promena, moralo uticati na pojaĉanje unutargeneracijskih
godine. Dok se poljoprivredno stanovništvo smanjilo, u obe nepoljoprivredne strujanja.
grupe ima danas daleko više stanovnika, koji tim grupama ne pripadaju Globalni ĉinioci utiĉu, zatim, na razvoj raznih pravaca društvene
poreklom. Iz manuelne nepoljoprivredne grupe potiĉe 20,1% ispitanika; u pokretljivosti time Što odreĊene njene kanale ĉine više ili manje
njoj se u vreme ispitivanja nalazilo 31,9%, tj. preko 1/3 više. Još se više pristupaĉnim raznim društvenim slojevima. U društvu u kome privatna
povećala nemanuelna grupa, kojoj po poreklu pripada 8,5% ispitanika, a po svojina nije ĉinilac veće pokretljivosti, jer se njenim povećanjem moţe u
vlastitom društvenom poloţaju 18,9%, tj. preko dva puta više. Ali, kako je najboljem sluĉaju preći iz jedne grupe poljoprivrednika u drugu, ili
ova grupa manja, od grupe manuelnih nepoljoprivrednika, ona se u poboljšati poloţaj u grupi zanatlija-privatnika, što oĉigledno nisu znaĉajniji
apsolutnom smislu, i pored znatno brţeg tempa povećanja, manje povećala pravci društvenih pomeranja, prvenstveni znaĉaj dobijaju drugi kanali. 9) Po
od manuelne nepoljoprivredne grupe. svojoj obimnosti svakako se na prvom mestu nalaze razne društvene
Ovakve promene u društvenoj strukturi nisu mogle nastati bez ustanove koje omogućuju sticanje struĉnih kvalifikacija, potrebnih za
odreĊenog obima društvene pokretljivosti. Bez odliva iz poljoprivrede ne bi obavljanje raznih društvenih funkcija. Samo se po sebi razume da se meĊu
se mogao obrazovati sadašnji sastav nepo-ljoprivrednih grupa, u kojima ima njima po znaĉaju istiĉu škole, u prvom redu redovne, a zatim i oblici
više lica nego što im pripada poreklom. Strukturalno neophodna obrazovanja u kojima se u toku rada stiĉu nova znanja i kvalifikacije za
pokretljivost sastoji se iz viškova sadašnjeg stanovništva u pojedinim odreĊena zanimanja. Ako su razni oblici škola pribliţno podjednako
grupama iznad veliĉine stanovništva koje vodi poreklo iz njih. Ti viškovi pristupaĉni raz-
mogu nastati samo prilivom iz drugih grupa. U analiziranom sluĉaju viškovi 8
) Treba napomenuti da pojam teorijski oĉekivane pokretljivosti, koja se obiĉno
iznose 11,8% u manuelnoj nepoljoprivrednoj i 10,4% u nemanuelnoj grupi, naziva „savršenom", ne znaĉi da se takva pokretljivost smatra teorijski optimalnom.
što znaĉi da se 22,2% ukupnog stanovništva moralo pokrenuti da bi se „Savršena" pokretljivost je matematiĉko-statistiĉki model koji dozvoljava da se izraĉuna obim
sadašnja društvena struktura mogla uspostaviti. Toliko iznosi minimalna, pokretljivosti pod pretpostavkom da društveno poreklo ne utiĉe na kasniji društveni poloţaj
strukturalno neophodna pokretljivost. Stvarna pokretljivost je viša; ona ljudi, tj. da je društvena struktura sasvim otvorena.
9
iznosi 37,0% ukup- ) Naravno privatna svojina moţe posredno uticati na meĊuge-neracijsku
pokretljivost time što olakšava školovanje dece.
622 623
nim društvenim slojevima, treba oĉekivati ravnomerniju pokretljivost. nom ili silaznom pravcu je takoĊe vaţna osobina pojedinih oblika
Drugi kanal je politiĉki. Moţe se pretpostaviti da on rede deluje pokretljivosti. Oĉigledno je da su pomeranja u suprotnim pravcima i
nezavisno, i da se obiĉno njegov uticaj kombinuje sa uticajem kanala vrlo razliĉite duţine posledice razliĉitih uslova, i da ovu podelu treba
pomoću kojih se stiĉu kvalifikacije za odreĊene društvene uloge. imati na umu prilikom ispitivanja specifiĉnih uzroka pokretljivosti.
Uticaj politiĉkog kanala je izrazitije naglašen samo na odreĊenim Na osnovu podataka o razliĉitoj uĉestalosti uzlaznih i silaznih, duţih i
pravcima pomeranja, uglavnom prema raznim rukovodećim kraćih pomeranja, na jednoj, i samoobnavljanja, na drugoj strani, u
funkcijama. Uz ova dva osnovna i vrlo dinamiĉna kanala javlja se, pojedinim društveno-profe-sionalnim grupama i slojevima moţe se
kao popratni kanal, braĉna pokretljivost. Dok god muško i ţensko najbolje oceniti i specifiĉno delovanje uzroka društvene pokretljivosti
stanovništvo u razliĉitoj meri zauzima poloţaj u društvenoj strukturi u pojedinim de-lovima društvene strukture.
na osnovu vlastitih zanimanja i drugih uloga u društvenoj podeli rada, Analiza globalnih ĉinilaca društvene pokretljivosti ukazala je
sklapanje brakova je znaĉajan kanal pokretljivosti ţena. Braĉna na znaĉaj pojedinih njenih kanala i njihove pristupaĉnosti licima iz
pokretljivost je u odreĊenim uslovima nuţan dopunski kanal pomoću razliĉitih slojeva. Dalja analiza treba da pokaţe koliko su pojedini
koga se obez-beĊuje uravnoteţen polni sastav pojedinih društvenih kanali objektivno pristupaĉni raznim slojevima, i koliko ovi koriste
slojeva. Ovo će se lakše razumeti na jednom konkretnom primeru. postojeće mogućnosti. Pošto je pretpostavljeno da je školstvo
Ako iz poljoprivrede odlaze u razne radniĉke i nemanuelne slojeve na najmasovniji kanal pokretljivosti, treba najpre poreĊenjem ekološkog
osnovu vlastitih zanimanja preteţnije muškarci, a znatno manje ţene, razmeštaja raznih škola i ekološkog rasporeda društvenih slojeva
bez odgovarajuće braĉne pokretljivosti polna struktura utvrditi razliĉite objektivne mogućnosti pohaĊanja škola. Jer
nepoljoprivrednih slojeva bila bi nuţno neproporcionalna i ti slojevi oĉigledno da je u povoljnijem poloţaju da koristi odreĊene škole
se ne bi mogli obnavljati. Zbog toga mnoga seoska devojka prelazi u stanovništvo koje ţivi u mestima u kojima one postoje, nego ono koje
radniĉki sloj ili u sloj sluţbenika (nemanue-laca), ne time što poĉinje ţivi u mestima gde škola nema. Specifiĉnim ekološkim uslovima
obavljati radniĉko ili sluţbeniĉko zanimanje, već udajom za nekog moţe se u izvesnoj meri objasniti zašto razni slojevi u razliĉitoj meri
bivšeg poljoprivrednika koji je već profesionalnim kanalima napustio koriste odreĊene škole. Ali, ne srne se na tome zaustaviti. Vaţno je
poljoprivredu.10) utvrditi da li i u istim objektivnim uslovima razni društveni slojevi ne
Pošto su utvrĊeni globalni ĉinioci od kojih zavisi veliĉina koriste u razliĉitoj meri objektivne postojeće mogućnosti za ško-
društvene pokretljivosti i opisani specifiĉni pravci, nastavlja se lovanje svoje dece. U tu svrhu moţe da posluţi poreĊenje strukture
ispitivanje njenih specifiĉnih uzroka. Opšti globalni uzroci koji društvenog porekla uĉenika u školama iz mesta u kojima se nalaze
proizilaze iz promena u društvenoj strukturi i promena u društvenoj škole s društvenom strukturom stanovništva tih mesta. Ako se
pristupaĉnosti raznih njenih kanala, stvaraju samo opšte okvire pretpostavi da u nekom mestu ima 60% manuelnog nepoljoprivrednog
neophodne i mogućne pokretljivosti. Ko će koristiti te mogućnosti, stanovništva i 40% nemanuelnog, i ako obe grupe podjednako koriste
stvorene na globalnom planu, odreĊuju specifiĉni uslovi i uzroci koje školske mogućnosti, treba oĉekivati sliĉnu strukturu društvenog
tek treba utvrditi. Pri tom se u traganju za specifiĉnim uzrocima porekla uĉenika. To znaĉi, u školama bi trebalo da bude otprilike 60%
polazi od nekih osnovnih rezultata globalne analize. Jedan od tih dece manuelnog i 40% nemanuelnog porekla. Ovo ispitivanje je
rezultata jeste da u svakom sloju postoji odreĊen postotak lica koja se naroĉito vaţno u oblasti neobaveznog školovanja, jer su razlike u
nisu pomerala izmeĊu dveju generacija i postotak pokretljivih lica. obaveznim osnovnim školama znatno manje. Ako se otkriju razlike
Pokretljiva lica se zatim moraju podeliti prema osnovnim pravcima i izmeĊu strukture stanovništva i strukture društvenog porekla uĉenika,
duţini pomeranja. Pod osnovnim pravcima se podrazumeva uzlazna i to znaĉi da razliĉiti slojevi i u istim ekološkim uslovima u razliĉitoj
silazna pokretljivost, od kojih prvu ĉine pomeranja prema društveno- meri koriste odreĊene škole. Ali pošto ekološki uslovi nisu jedini
profesi-onalnim grupama i slojevima veće kvalifikacije, višeg element objektivnih mogućnosti školovanja dece, u ispitivanju
dohotka, većeg društvenog ugleda, a najĉešće i veće društvene moći, objektivnih mogućnosti razliĉitih slojeva bi trebalo uzeti u obzir i
a drugi ĉine pomeranja u suprotnom pravcu, tj. prema zanimanjima veliĉinu dohotka po ĉlanu porodice kako bi se utvrdilo da li postoje
niţe kvalifikacije, manjeg dohotka, manjeg društvenog ugleda od razlike u korišćenju škola i izmeĊu onih porodica koje pripadaju
zanimanja roditelja. Duţina pomeranja bilo u uzlaz- razliĉitim društvenim slojevima, a nalaze se u sliĉnim ekološkim i
10
) Sire o braĉnoj pokretljivosti vid. u mom radu Marital Mobi-lity in YugoslaTia, materijalnim uslovima.
International Population Conference, 1961, Paper 72.
624 625
Naša statistika pokazuje da omladina poreklom iz razliĉitih nim osobinama sloja. Proseĉne ambicije idu jedan korak dalje, što znaĉi da
društvenih slojeva u nejednakoj meri pohaĊa škole odreĊenog tipa. U su usmerene prema zanimanjima koja se u društvenoj strukturi nalaze za
srednjim školama seljaĉka deca ĉine najveći postotak ukupnog broja uĉenika jednu stepenicu više. MeĊutim, postoji znatan broj ljudi ĉije teţnje i
u uĉiteljskim školama, a na univerzitetima na agronomskim, šumarskim i ostvarenja idu znatno preko prošeka vlastitog društvenog sloja. Sociološki je
veterinarskim fakultetima, tj. na fakultetima koji pripremaju za zanimanja podjednako vaţno objasniti ne samo slojne i grupne prošeke, nego i osobene
koja su na odreĊen naĉin povezana sa poljoprivredom. Dalje, treba utvrditi uslove u kojima pojedinici i uţe grupe poreklom iz odreĊenih slojeva te
na kom proseĉnom nivou školovanosti napuštaju škole uĉe-, nici poreklom iz prošeke znatnije prevazilaze..
razliĉitih slojeva. Ali dok se grupni procesi mogu objasniti opštim karakterom uţe
Za ova dalja ispitivanja potrebne su nove hipoteze, jer se bez njih grupne situacije, objašnjavanje odstupanja zahteva da se, pored toga, uzmu u
ne zna u kojim pravcima istraţivanje treba da se nastavi, niti kako da se obzir i neki izrazito individualni ĉinioci. Ti individualni ĉinioci su takoĊe
objasne razne pojave. Ovde će biti izneto nekoliko takvih hipoteza, koje se u dosta sloţeni. Pre svega, svako školovanje zahteva odreĊene materijalne
velikoj meri zasnivaju na objektivnim podacima o našem školstvu. 11) Prve napore; razni slojevi imaju razliĉite materijalne mogućnosti, a pokazuju i
hipoteze objašnjavaju razliĉit izbor škole. Na izbor škole utiĉe profesionalna razliĉitu spremnost da te napore podnesu. MeĊutim, objektivne mogućnosti
tradicija odreĊenog sloja i društvenoprofesionalne grupe, jer olakšava nisu jednake u svim pojedinaĉnim sluĉajevima u nekom sloju. Neko ĉiji
profesionalno pripremanje. Zatim, postojeća zanimanja su u razliĉitoj meri brat, sestra ili roĊak, koji ga pomaţe, ţive u mestu gde postoji neka škola,
poznata u raznim slojevima, a pre se biraju ona zanimanja ĉija je sadrţina nalazi se u mnogo boljim objektivnim uslovima da pohaĊa tu školu, nego
poznatija jer postoji manji rizik od nepoznatog, neodreĊenog. Kad bi prostor ostali pojedinci iz njegove sredine koji nemaju sliĉne rodbinske veze.
dozvoljavao, ovo bi se moglo pokazati na izboru zanimanja dece sa sela. Prilikom objašnjavanja izrazitih sluĉajeva prelaţenja grupnih prošeka u
Napokon, dosta sloţeni ĉinioci utiĉu da razna zanimanja nemaju isti ugled u Školovanju treba uvek uzeti u obzir i razlike u nivou individualne
svim slojevima. Na primer, najmanji postotak seljaĉke dece se nalazi u darovitosti. Ali, ni natproseĉna darovitost nije dovoljna ako nema
raznim umetniĉkim školama i akademijama. I to je sasvim razumljivo. objektivnih uslova, i ako se ne razvije za odreĊeni sloj natproseĉna ţelja da
Ĉovek sa sela koji se 8 godina muĉio da školuje sina, neće biti mnogo se školovanje nastavi. Ovu natproseĉnu ţelju i upornost da se školovanje
oduševljen ako ovaj odluĉi da ide na likovnu ili muziĉku akademiju. A u nastavi razvijaju porodice. Najĉešće one to ĉine kad imaju izrazito darovito
izvesnirn gradskim krugovima ukoliko se pokaţe da je dete umetniĉki dete, jer obiĉno upravo uspeh koji je dete postiglo podstiĉe porodicu na
talenat, ne samo da odlazak na neku umetniĉku akademiju ne nailazi na nova sa-mopoţrtvovanja da bi se omogućilo njegovo dalje školovanje.
otpor, nego se moţe smatrati vrlo poţeljnim. Razliĉit ugled pojedinih MeĊutim, ima darovite dece koja ni iz daleka ne ostvare u pogledu duţine
zanimanja u raznim društvenim slojevima, dakle, takoĊe utiĉe na izbor školovanja ono što bi prema svojim sposobnostima i ostalim uslovima
škole, pa, prema tome, i pravca kasnije pokretljivosti. mogla, jer se njihove ambicije zaustavljaju na odreĊenim, za dati sloj
Druge hipoteze se odnose na proseĉan nivo školovanosti na kome proseĉnim granicama. Sociološki je vrlo vaţno ispitati koji specifiĉno
se školovanje prekida u raznim društvenim slojevima. Kritiĉna taĉka u individualni Ĉinioci utiĉu da se u pojedinim porodicama javlja za odreĊeni
proseĉnoj teţnji u pogledu školovanja dece jeste dostizanje onog nivoa koji sloj natproseĉna ţelja za školovanjem.
je potreban za odrţanje istog ili sliĉnog poloţaja u društvenoj strukturi. To Ovo razmatranje nije obuhvatilo sve što treba imati na umu
se ţeli postići pod svaku cenu. Ako je otac bio kvalifikovan radnik, on će prilikom analize sistema redovnog školovanja, kao kanala društvene
osećati kao svoj ţivotni poraz ukoliko njegova deca ne postignu sliĉan dru- pokretljivosti. To nije ni potrebno, jer ono nema teorijske nego metodološke
štveni poloţaj. Ako je neko imao srednju struĉnu spremu, on će se osećati ciljeve. Njime se ţeli pokazati kako se u svestranoj analizi jednog od kanala
neprijatno, ako mu deca ne postignu isti nivo školovanosti. Ova kritiĉka "društvene pokretljivosti moraju uzeti u obzir ĉinioci koji se obrazuju i
taĉka se (1) razlikuje od sloja do sloja i (2) menja u toku vremena, u deluju na raznim nivoima društvenog determinizma, poĉev od globalnog,
zavisnosti od promena u kolektiv- uţeg institucionalog, lokalno ekološkog, grupnog do ĉisto individualnog.
11
) Vid. moj rad Socijalno poreklo uĉenika srednjih škola i studenata, Statistička Iako ti ĉinioci, naravno, nemaju podjednak znaĉaj za obrazovanje odreĊenog
revija, god. IX (1959), br. 1—2. sistema školstva, u svestranijem objašnja-
626 627
van ju njegovog uticaja na društvenu pokretljivost oni se moraju oblike odreĊenog zanimanja više prenese na škole, smanjuje se
uzeti u obzir. mogućnost napredovanja na osnovu uspeha u obavljanju zanimanja. I
Isprepletanost raznih nivoa društvenog determinizma i u organizacijska jedinica u kojoj se obavlja odreĊeno zanimanje moţe
ostalim kanalima pokretljivosti pokazaće sledeći primer. Na takoĊe da bude povoljan ili nepovoljan uslov za unutargeneracijsku
društvenu pokretljivost ne utiĉe samo osposobljavanje za odreĊena pokretljivost. Ako se zanimanje obavlja u razvijenijoj organizacijskoj
zanimanja putem redovnog školovanja, nego i uspeh koji se postiţe u jedinici u kojoj se ono javlja u svim svojim oblicima, profesionalno
toku profesionalne i aktivne društvene delatnosti uopšte. U većini napredovanje u toku rada je obiĉno lakše, nego ako je kvalifikacijska
sluĉajeva i ova pokretljivost u toku društvene aktivnosti zavisi od struktura zanimanja u organizacijskoj jedinici manje razvijena. Vrlo
sticanja viših struĉnih kvalifikacija, bez Ĉega se veći uspeh moţe znaĉajan element objektivnih institucionalnih mogućnosti jeste da li
postići samo prelazom u znatno manji broj rukovodećih zanimanja. su u nekom preduzeću (ustanovi) ili mestu bolje ili slabije organi-
Raspoloţivi podaci o unutargeneracij-skoj ili karijernoj pokretljivosti zovani razni oblici dopunskog školovanja koji ljudima omogućuju da
u Jugoslaviji pokazuju da je ova pokretljivost znatno manje obimna ne prekidajući redovno zaposlenje Stieu višu struĉnu kvalifikaciju.
od meĊugeneracijske, a naroĉito da su u njoj reda pomeranja na duţa Ali, ko će koristiti postojeće objektivne mogućnosti zavisi od
odstojanja, što znaĉi da je polazni društveni poloţaj, steĉen redovnim ĉitavog niza individualnih ĉinilaca; pre svega, od stava prema
školovanjem, znaĉajniji ĉinilac društvenih pomeranja od svih ĉinilaca zanimanju, zatim od prethodnog opšteg i struĉnog obrazovanja,
koji se javljaju u toku kasnije društvene aktivnosti. O obimu unutar- starosti, opštih ţivotnih uslova i si. Na primer, ljudi koji ţive u mestu
generacijske pokretljivosti dovoljno je navesti samo jedan sintetiĉki gde rade mogu lakše pohaĊati razne kurseve i sticati novu struĉnu
podatak. Ova pokretljivost izmeĊu 1939. i 1960, tj. u toku 21. godine spremu, nego oni koji stanuju u udaljenijim naseljima. Dalje, stariji
iznosi samo 35,0% teorijski 12oĉekivane, dok meĊuge-neracijska iznosi ljudi su manje spremni da ulaţu napore da bi stekli nove struĉne
62,2%, tj. skoro dvaput više. ) kvalifikacije od mlaĊih, pred kojima je još ceo ţivot. Stav prema
Ako se ţele svestrano sagledati uzroci ovog oblika po- zanimanju je takoĊe vrlo sloţen. Ţelja za sticanjem novog struĉnog
kretljivosti, mora se pridrţavati iste logike kao i u prouĉavanju obrazovanja odluĉujuće zavisi od toga kako se gleda na zanimanje: da
meĊugeneracijske, tj. najpre utvrditi strukturalno uslovljene li samo kao na dopunski, moţda ĉak samo privremeni izvor prihoda,
objektivne mogućnosti odreĊenih pomeranja, a zatim specifiĉne ili se u zanimanju ne vidi samo dohodak nego i mogućnost stvaralaĉ-
ĉinioce koji utiĉu na to ko će i kako koristiti te mogućnosti-Pri tom, kog delovanja i sredstvo liĉne afirmacije. Na pojavu da se zanimanje
ĉim se napusti razmatranje opšteg obima unutargene-racijske shvata samo kao sredstvo za povećanje dohotka nailazi se u našem
pokretljivosti, strukturalno uslovljene objektivne mogućnosti se društvu u raznim oblicima. Jedan od njih je radnik, još uvek
takoĊe pojavljuju u vrlo razliĉitim stupnjevima, u zavisnosti od niza poluseljak, koji smatra da je korisno da radi u nekoj obliţnjoj fabrici
specifiĉnih okolnosti. Postoje zanimanja koja se u struĉnom pogledu ili u rudniku da bi popravio kuću, prikupio novĉana sredstva za udaju
razvijaju ili su uopšte više rašĉlanjena, i druga zanimanja koja kćerke i si., a nema nikakvih profesionalnih ambicija. Drugi primer je
profesionalno stagniraju i nazaduju ili dosta znatan broj zaposlenih ţena-majki, koje takoĊe rade uglavnom
se obavljaju uglavnom kao nekvalifikovana i polukvalifikovana. samo da bi obezbedile dopunski dohodak svojoj porodici. Razliĉit
Oĉigledno da je pokretljivost u toku profesionalne karijere lakša u stav prema zanimanju mora razliĉito uticati na spremnost da se
zanimanjima prve vrste. Zatim, karijerna pokretljivost je lakša ako je koriste objektivno postojeće mogućnosti za sticanje neke nove šire
manje razvijeno redovno školstvo koje priprema kadrove za struĉne spreme koja je potrebna za unutargeneracijsku pokretljivost.
kvalifikovanije oblike odreĊenog zanimanja. Na primer, do nedavno Pri tom treba posebno naglasiti da se uzroĉna analiza u sociologiji ne
kod nas nije bilo specijalnih upravnih, statistiĉkih i sliĉnih škola. moţe zaustaviti na nivou stavova ili bilo kojih drugih subjektivnih
Tada je bilo lakše bez posebnog školovanja, pola- osobina pojedinaca ili društvenih grupa. Ma koliko da ove osobine,
ganjem raznih ispita, pa ĉak i na osnovu priznavanja spreme steĉene jednom ĉvrsto oblikovane, mogu biti aktivan ĉinilac raznovrsnih
radom, preći iz manje kvalifikovanog u kvalifikovaniji oblik raznih društvenih ponašanja, osnovni zadatak njihove sociološke analize
zanimanja. Ĉim se priprema za kvalifikovanije jeste da objasni uticaj društvenih ĉinilaca na njihovo nastajanje,
12
) Ovaj podatak je dobijen poreĊenjem zanimanja 3926 ispitanika koji su menjanje i odrţavanje. Na sliĉan naĉin bi se
bili aktivni 1939. i 1960. u poĉetnoj i završnoj godini ovog. vremenskog intervala.
Šire o unutargeneracijskoj pokretljivosti vid. u-mom radu navedenom u prim. 3), str.
217—224.
40*
629
628
kapitalistiĉki krugovi imali prema njemu blagonaklon stav i materijalno ga
mogli rašĉlanjavati i uticaji politiĉkih ĉinilaca na pokretljivost i pokazalo bi pomagali. Ali, tvrdi se da su udarnu snagu hitlerizma, njegovo najborbenije
se da su i ovde odnosi jako sloţeni. jezgro, ĉinili oni delovi srednjih slojeva koje su poraz Nemaĉke u prvom
Povratni uticaji društvene pokretljivosti. Treba se, na kraju makar svetskom ratu, posle-ratna inflacija, pokušaj demilitarizacije, nezaposlenost
samo letimiĉno osvrnuti na društvenu pokretljivost i iz ovog drugog ugla. itd., u društvenom pogledu znatno pogodili i ĉiji se poloţaj u društvenoj
Prilikom razmatranja osobenosti društvenog determinizma istaknuto je da u strukturi vrlo pogoršao i postao neizvestan. Ovde se ne tvrdi da je ova
društvu retko postoji jed-nosmeran odnos uzroka i posledice, i da se, stoga, hipoteza taĉna, mada ima podataka koji joj idu u prilog. Ona je izneta da bi
mora 'Obratiti paţnja na povratno dejstvo posledice. Jer, ĉim se neka se videlo u kojim se sve pravcima nastoje ispitivati uzroci pokretljivosti,
društvena pojava ispituje u 'duţem vremenskom trajanju, obiĉno se prvo- koja je najpre prouĉavana kao posledica raznih promena u društvenoj
bitna posledica već u prvom narednom vremenskom ciklusu javlja s strukturi. Nesumnjivo da je svaka pokretljivost najpre posledica. Bez dubljih
relativno samostalnim uzroĉnim dejstvom. Ovo gledište, da posledica promena u strukturi, nema veće pokretljivosti. Ali, kad do nje doĊe,
ispoljava aktivno uzroĉno dejstvo, izrazito se potvrĊuje u prouĉavanju pokretljivost takoĊe ima relativno samostalno uzroĉno dejstvo.
društvene pokretljivosti. Nesumnjivo je da je društvena pokretljivost Izlaganje problema uzroĉne analize na jednom primeru je uĉinjeno
posledica promena koje nastaju u društvenoj strukturi i organizaciji, ali iz nekoliko razloga: (1) Što se smatra da je on vrlo prikladan da se pokaţe da
pošto do nje doĊe, ona povratno utiĉe na društvenu strukturu i društveni dublje ispitivanje uzroka koji deluju na jedan opštiji društveni proces ili
ţivot uopšte. Njene posledice se ispoljavaju na raznim društvenim nivoima: odnos, mora te uzroke traţiti na raznim nivoima, poĈev od globalnog, preko
globalnom, uţem grupnom, individualnom. specifiĉno institucionalnog, uţeg grupnog do individualnog. Svestranija raz-
Ne ulazeći u pojedinosti, treba istaći samo nekoliko problema koji rada ovog sloţenog istraţivaĉkog problema bi još više pokazala da ranije
postoje u sociološkoj teoriji na ovom podruĉju. (1) Jedan od znaĉajnih izneta teza o razliĉitim, slojevima i okvirima društvenog determinizma nije
teorijskih problema jeste ispitivanje u kojoj meri razliĉit obim pokretljivosti i prazna metodološka deklaracija, već nešto što se mora imati u vidu ako se
razliĉiti kriteriji društvenog odabiranja na kojima se ona zasniva deluju na hoće svestranije ispitati društveni determinizam u odreĊenom podruĉju. (2)
moralnu integraciju odreĊenog društva, njegovu koheziju i jedinstvenost. (2) Drugi razlog ograniĉavanja na jedan problem bio je da se pokaţe kako je
Poznato je koliko šarenila moţe da kroz duţe ili kraće vreme postoji u ispitivanje uzroĉnih odnosa vrlo postupan proces i kako svaki naredni ana-
odreĊenom društvenom sloju kad se on naglo poveća prilivom lica iz drugih litiĉki korak zahteva nove sve specifiĉnije hipoteze. Treba se, svakako,
slojeva, kao i da je potreban duţi period vremena da sloj dobije celovitija truditi da sve ove specifiĉne hipoteze budu što ĉvršće povezane i da
specifiĉna društvena obeleţja. (3) Ali, ovaj problem treba sagledati i u proizilaze iz Širih teorijskih stavova. Samo u tom sluĉaju analiza ne cepka
suprotnom aspektu. Jaĉa pokretljivost utiĉe na smanjivanje meĊuslojnih predmet ispitivanja na meĊusobno nepovezane iseĉke, nego celovitije
razlika jer, ako je društvena struktura otvorenija, ni jedan sloj nema osvetljava kako na njega redovno utiĉe vrlo sloţena struktura društvenog
mogućnosti da se zaĉauri u vlastiti okvir i stvara vrlo izrazito svoju osobenu determinizma. U kojoj je meri ovo mogućno ostvariti zavisi, izmeĊu ostalog,
uţu kulturu. (4) Ispitivanje posledica raznih oblika pokretljivosti na ĉisto i od stepena razvijenosti nauĉne teorije o predmetu istraţivanja. Ali, ako
individualnom planu postavlja takoĊe niz teorijskih problema u vezi sa nema teorijskih mogućnosti da se stvaraju nove specifiĉnije hipoteze ili ako
uticajima na razne oblike društvenog ponašanja pojedinaca, koji se pomeraju neki istraţivaĉ nije sposoban za to, uzroĉna analiza se brzo zaustavlja, i
i koji usled toga dolaze u drukĉije situacije i drukĉije društvene slojeve. istraţivaĉ se naĊe pred masama podataka koji bez adekvatnih teorijskih
Teorijski je vrlo zanimljivo ispitivati u kojim se osobinama i raznim hipoteza vrlo malo kazuju. Prema tome, razvijanje i stalno preciziranje
oblicima ponašanja razlikuju nepokretna lica od onih koja su se pokretala u teorijskog okvira u kome se izvodi uzroĉna analiza jeste jedna od bitnih
raznim pravcima. (5) Napokon, već ranije je pomenuto da postoji niz pretpostavki njenog uspeha, koja se ne moţe nadoknaditi nikakvim
hipoteza koje dovode u vezu s društvenom pokretlji-vošću razne pojave u rutinskim analitiĉkim postupcima. U razvijanju tih teorijskih pretpostavki
politiĉkom ţivotu i razne politiĉke pokrete. Jedna od tih pretpostavki jeste da indukcija i dedukcija, analiza i sinteza se stalno dopunjavaju.
je obimna silazna pokretljivost srednjih slojeva u NemaĈkoj znatno uticala
na nastanak i uspeh hitlerizma. Pri tom se ne poriĉe da je hitlerizam bio
jedan oblik oĉuvanja kapitalistiĉkog poretka i da su zbog toga vodeći
630 631
3. do izraţaja delovanje uzroka na posledicu. Izuzetno je u neke sheme
ukljuĉen još jedan vremenski momenat (t3), pošto se inaĉe neki
FORMALIZACIJA NEKOLIKO OSNOVNIH analitiĉki problemi ne bi mogli prikazati.
PROBLEMA UZROĈNE ANALIZE Treće vrlo krupno uprošćavanje ovog naĉina formalizacije
sastoji se u tome što je iz analize iskljuĉen povratni uticaj posledice.
Ma koliko pojedinaĉan primer mogao da bude podesan za Prema tome, u shemama se nikad neće pojaviti znak
prikazivanje sloţenosti uzroĉne analize, na njemu se ne mogu (<--------- >) koji obeleţava da uzrok deluje na posledicu, ali i
objasniti svi istraţivaĉki problemi koji se moraju rešavati u da posledica povratno utiĉe na njega. U stvari, kad se prouĉavanje
ispitivanju uzroĉnih odnosa pomoću neeksperimentalnih podataka. uzroĉnih odnosa ograniĉi na jedan vremenski ciklus ova mogućnost
Stoga je potrebno da se ti problemi prikaţu i sistematski. Pored otpada. Povratno dejstvo posledice moţe da se pojavi tek u narednom
tekstualne analize pojedinih problema, oni će biti i grafiĉki ciklusu, jer posledica mora prethodno biti stvorena da bi mogla
formalizovani, pri Ĉemu se, kao što je već reĉeno, formali-zaciji ne povratno da deluje na svoj uzrok. Sva ova znaĉajna uprošćavanja,
pridaje nikakav samostalan znaĉaj. Ona treba jedino da pomogne da sadrţana u naĉinu grafiĉke formalizacije, ne treba izgubiti iz vida
se lakše zapamte pojedine situacije i problemi koji se ĉesto susreću u prilikom tumaĉenja pojedinih shema.13)
uzroĉnoj analizi. Formalizacija je na-merno uprošćena. Reĉeno je da uzroĉna analiza obiĉno polazi od neke utvr-
Pretpostavljeno je, pre svega, da su spletovi u kojima deluju pojedini Ċene statistiĉke korelacije, i da se ta situacija moţe predstaviti
uzroĉni ĉinioci vrlo prosti i u većini shema se pojavljuju svega tri sa x------------ y (x je statistiĉki povezano sa y). U tome što su
ĉinjenice: x, koji obeleţava pretpostavljeni uzroĉni ĉinilac, ili, kako dve promenljive, koje se nalaze u nekoj statistiĉkoj vezi, imenovane
se u statistici Ĉesto kaţe, nezavisnu promenljivu, y, kojim se sa x i y, već donekle dolazi do izraţaja pretpostavka koja je od njih
obeleţava pretpostavljena posledica i z, pomoću koga se nastoji verovatno uzrok, a koja posledica. Zadatak dalje analize je da proveri
proveriti da li je poĉetni odnos izmeĊu x i y uzroĉnog karaktera. taĉnost te pretpostavke. Osnovno pravilo uzroĉne analize jeste da se
Uzroĉna analiza obiĉno polazi od prethodno utvrĊenog ni jedna statistiĉka korelacija ili statistiĉki odnos ne posmatra
statistiĉkog odnosa, kao svoje opisne osnove. Ta polazna situacija, izolovano, nego da se u njihovoj analizi upotrebi sve raspoloţivo
koja se sastoji u utvrĊenoj statistiĉkoj korelaciji izmeĊu nauĉno znanje o iskustvenim pojavama na koje se korelacija odnosi,
x i y biće oznaĉena ovako: x------------------ y. Poloţena linija koja što je ovo znanje veće i sigurnije, lakše je eliminisati tzv. prividne
spaja pojedine simbole znaĉi da izmeĊu pojava koje ovi oznaĉavaju korelacije u kojima statistiĉka povezanost korelisanih pojava nije
postoji statistiĉka korelacija. Cilj uzroĉne analize jeste da u toj rezultat postojanja uzroĉnih odnosa meĊu njima. Na osnovu
povezanosti utvrdi pravac uzroĉnog dejstva. Pravac uzroĉnog dejstva postojećih nauĉnih znanja analiziraju se iskustveni ĉinioci koji se
biće obeleţen strelicom ( —►). pojavljuju u polaznoj korelaciji, a sem toga se njihov meĊusobni
Jedan od kljuĉnih problema svake uzroĉne analize jeste da se odnos, izraţen u korelaciji, nastoji ukljuĉiti u širi deterministiĉki
utvrdi vremenski redosled u kome se javljaju ĉinioci nekog splet u kome se pretpostavlja da on nastaje. Na osnovu toga se stva-
iskustvenog odnosa, jer uzrok, po definiciji, mora da prethodi raju odreĊene pretpostavke o prirodi odnosa izmeĊu statistiĉki
posledici ili da se pojavljuje istovremeno s njom. Zbog toga u svakoj povezanih pojava, koje se zatim iskustveno proveravaju. Tim
shemi uzroĉne analize moraju postojati bar dva vremenska momenta proveravanjem se ispituje da li se i u kom pravcu menja odnos
(tr i t2) gde t1 prethodi t2. Analiza treba da pokaţe da se izmeĊu x i y iz poĉetne korelacije kad se u analizu ukljuĉe drugi
pretpostavljeni uzroĉni ĉinilac x javlja u t1,, a da pretpostavljena iskustveni ĉinioci za koje se pretpostavlja da takoĊe mogu uticati na
posledica y nastupa, kasnije, u t2. Veliko uprošćavanje sadrţano u y. U upotrebljenim shemama ovi kontrolni ĉinioci su
upotrebljenom naĉinu formalizacije sastoji se i u tome što je vrlo
suţen vremenski raspon u kome se prikazuju uzroĉni odnosi. Većina 13
) Pored grafiĉkog postoje i matematiĉko-statistiĉki metodi formalizacije
uzroĉnih odnosa u društvu imaju procesualan karakter i deluju kao problema uzroĉne analize, koji se mogu povećati. Više o ovom vid. u knjizi H. Simona,
dugotrajnije serije. Usled toga se odreĊeni odnos mora prouĉavati u navedenoj u prim. *) kao i u ĉlanku H. M. Blaloka (H. M. Blalock) objavljenom ti American
nizu sukcesivnih vremenskih momenata, pa bi u shemi moralo, pored Antropologist, vol. 62. (1960). Grafiĉka formalizacija koja je upotrebljena u ovoj knjizi sliĉna
je Simonovoj i Blalokovoj. Vid. H. M. Blalock, Social Statistics, McGraw-Hill, New York,
t2 postojati t3, t4, t5, tn. Shema, meĊutim, uprošćava uzroĉni odnos 1960, p. 337-343.
svodeći ga na samo jedan vremenski ciklus u kome dolazi
632 633
oznaĉeni sa ,,z". Lako je zapaziti da se ovde na drugi naĉin ţeli postići ono se iz dalje analize eliminiŠu sve korelacijske veze za koje se, prema
što se u eksperimentu ostvaruje putem kontrole relevantnih ĉinilaca. Nauĉno proverenim nauĉnim saznanjima, moţe pouzdano smatrati da nisu izraz
poznavanje prirode determinizma na podruĉju na kome se eksperiment nekih deterministiĉkih odnosa meĊu pojavama. Obiĉno se ova eliminacija
izvodi odluĉujuće utiĉe na izbor relevantnih ĉinilaca koji će se kontrolisati. obavi spontano, bez posebnog izraĉunavanja i opovrgavanja oĉigledno
U uzroĉnoj analizi, na osnovu ne eksperimentalnih podataka, prethodna prividnih korelacija.
znanja imaju još veći znaĉaj jer se nepoznati relevantni ĉinioci ne mogu Vremenski redosled pojava. Poĉetni zadatak uzroĉne analize, koji
kontrolisati operativnim izolovanjem ili pomoću sluĉajnog oda--biranja koje je ĉesto izvanredno teško resiti, sastoji se u utvrĊivanju vremenskog
se primenjuje prilikom, stvaranja eksperimentalnih i kontrolnih grupa. redosleda nastupanja promenljivih x i y. Jedna od prednosti eksperimenta
Koincidencija nezavisnih uporednih nizova. Prividne korelacije se sastoji se upravo u tome što se moţe utvrditi ĉas kad je u eksperimentalnu
pojavljuju iz razliĉitih razloga. MeĊutim, najĉišći oblik prividne korelacije situaciju ukljuĉeno delovanje eksperimentalnog ĉinioca. x. Analiza neekspe-
se javlja kad korelacija izmeĊu nekih pojava nastaje usled koincidencije rimentalnih podataka obiĉno poĉinje pošto je x već delovalo, i treba utvrditi
nezavisnih ali uporednih uzroĉnih nizova. Ovaj oblik prividne korelacije u kom se momentu ono pojavilo, jer ako se to desilo posle y, x a priori ne
moţe se grafiĉki formalizovati na sledeći naĉin: moţe biti njegov uzrok. U poglavlju o eksperimentu je istaknuto da su razne
osobine pojedinaca i društvenih grupa, oblici njihovog ponašanja, njihova
mišljenja i stavovi posledice dugotrajnijeg razvoja, ali da sve faze u tim
razvojnim procesima nisu podjednako vaţne u uzroĉnoj analizi. Od najveće
je vaţnosti da se utvrdi u kom periodu se obrazuju ĉvrste sklonosti za
odreĊen oblik individualnog ili kolektivnog ponašanja. Jer, kad su odreĊene
Shema pokazuje da je x statistiĉki povezano sa y, ali da izmeĊu sklonosti jednom izgraĊene, one pokazuju tendenciju aktivnog
njih nema uzroĉne veze, nego da su x i y posledice meĊusobno potpuno samoodrţava-nja i aktivnog uĉvršćivanja, tako da uslovi u kojima se one
nezavisnih uzroka. Zato se u tj pored ĉinioca z, koji je uzroĉno povezan sa y, neposredno ispoljavaju ne moraju imati veći samostalni uzroĉni znaĉaj.
nalazi i od z nezavisan ĉinilac v, koji je uzroĉno povezan sa x. Ako ova dva MeĊutim, ĉesto je vrlo teško utvrditi što ĉemu prethodi u
nezavisna uzroĉna niza teku u istom pravcu i s pribliţno istim ritmom,, mogu dugotrajnim sloţenim procesima. Ovo se moţe pokazati na jednom primeru.
se dobiti vrlo ĉvrste i trajne statistiĉke korelacije izmeĊu x i y koje su sa U svakodnevnom ţivotu se ĉesto uoĉavaju osobene grupne karakteristike
uzroĉnog stanovišta potpuno prividne. U stvarnosti ima neobiĉno mnogo ljudi koji obavljaju odreĊena zanimanja. Kaţe se da su profesori nervozni,
nezavisnih uzroĉnih nizova koji su više ili manje uporedni. Ali, pošto je rasejani, zaboravni, da neka druga zanimanja suţavaju misaoni horizont
sasvim nesumnjivo da mnogi od njih ne stoje ni u kakvoj meĊusobnoj vezi, ljudi koji ih obavljaju, ĉine ih krutim i neosetljivim, itd. Postoje mno-
nikom ne pada na pamet da ispituje korelacije izmeĊu njihovih posledica. U gobrojni podaci o razlikama u ponašanju lica iz raznih društve-
istoriji nauke ima mnogo primera da se odnosima ĉiste koincidencije noprofesionalnih grupa. Nauĉno je, svakako, znaĉajno objasniti poreklo tih
pridavalo uzroĉno znaĉenje i da je eliminisanje prividnih korelacija ove vrste razlika. U vezi s tim se postavlja pitanje da li ljudi koji se opredeljuju za
zahtevalo mnogo napora. Na primer, na osnovu korelacija o kretanju razna zanimanja to ĉine prema nekim svojim već postojećim sklonostima, i
sunĉanih pega i raznih društvenih pojava stvarane su teorije koje su opredeljenjem za odreĊeno zanimanje, u stvari, samo olakšavaju da se te
astronomskim ĉiniocima pridavale najveće uzroĉno znaĉenje u društvenom njihove sklonosti lakše i potpunije ispolje, ili dugotrajnije obavljanje
ţivotu. JoŠ ĉešće se korelacijama nastalim usled koincidencije meĊusobno zanimanja razvija odreĊene nove psihološke osobine?
nepovezanih pojava pridaje uzroĉni karakter u svakodnevnom ţivotu. Što se Metodološki problem sastoji se u pronalaţenju naĉina koji će
bolje poznaje deterministiĉki sistem kome pripadaju xiy, ili veze izmeĊu omogućiti pouzdano utvrĊivanje vremenskog redosleda. Izgleda da bi
razliĉitih sistema u kojima oni nastaju, lakše je eliminisati neku prividnu teorijski bilo najbolje sistematski kroz duţe vreme prouĉavati grupe koje
korelaciju koja proizi-lazi iz ĉiste vremenske koincidencije nezavisnih obavljaju odreĊeno zanimanje, poĉev od poĉetne odluke o izboru škole, jer
uzroĉnih nizova. Ovo je obiĉno najlakši sluĉaj eliminisanja. Treba teţiti da u školi se već stvaraju neke bitne profesionalne karakteristike, a sem toga u
izboru škole
634 635
je ĉesto sadrţana osnovna odluka o izboru budućeg zanimanja. sleda jeste prouĉavanje kako se u njegovom toku menja osobina y,
Prouĉavajući duţe vreme jednu grupu ljudi, moţe se utvrditi poĉetno što u datom primeru znaĉi da treba prouĉavati odreĊene osobine ljudi
stanje raznih njihovih psihiĉkih osobina još pre poĉetka njihovog koji neko zanimanje obavljaju duţe i kraće vreme. Ako se
struĉnog obrazovanja i profesionalne delatnosti, kao i kasniji razvoj poreĊenjem odreĊenih psihiĉkih karakteristika lica koja obavljaju
tih osobina. Pored toga, mogu se prouĉavati lica koja u toku vremena neko zanimanje dve godine s onima koja ga obavljaju, na primer,
napuste odreĊeno zanimanje. PoreĊenjem osobina tih lica i onih što sedam i petnaest godina, utvrdi da se u toku vremena neka
nastavljaju da obavljaju zanimanje, i naroĉito onih koja postignu profesionalna iskrivljavanja stalno pojaĉavaju, to ide u prilog
najviše uspeha u njegovom obavljanju, moţe se oceniti da li pretpostavci o uzroĉnom uticaju zanimanja na formiranje tih osobina.
odreĊeno zanimanje više odgovara ljudima sa odreĊenim psihiĉkim Ali, u retrospektivnim prouĉavanjima se u ovakvim
osobinama, odnosno da li za uspešno obavljanje zanimanja nije zakljuĉcima ĉesto kriju ozbiljne opasnosti. One su naroĉito velike
neophodno da se poĉetne osobine u odreĊenom pravcu menjaju. To kad se posledice procesa prouĉavaju samo na onim pojedincima ili
je dugotrajni tzv. longitudinalni naĉin prouĉavanja. Ispitivana grupa grupama koji su u njemu ostali do kraja. Neka se pretpostavi da je
ili organizacija, koja uĉestvuje u nekom procesu, prouĉava se duţe neko zanimanje poĉelo da obavlja 80 ljudi, a da ga posle 10 godina
vreme da bi se u 14samom toku ispitivale razne promene koje u meĊu- obavlja još samo 65 i da se prouĉava samo ovaj ostatak. MeĊutim,
vremenu nastaju. ) onih petnaest pojedinaca, koji su u meĊuvremenu prestali da
Teţe je prouĉavati ovaj proces unazad, jer retrospek-tivna
ispitivanja treba da poĊu od uslova u kojima su se ljudi opredeljivali obavljaju zanimanje, moţda se vrlo bitno razlikuju od ovih 65 koji su
za odreĊeno zanimanje. Ovaj pristup je vrlo vaţan za bar pribliţno se u njemu odrţali 10 godina. Ovi preostali pojedinci su, moţda,
eliminisanje uticaja samoizbora, tj. odluka koje proizilaze iz neke već stvarno imali u većoj meri prethodno nastale sklonosti potrebne za
oformljene, ali moţda latentne osobine i sklonosti pojedinaca i odrţavanje u tom zanimanju, dok je meĊu onima koji su ga napustili,
društvenih grupa Ako se zna pod kojim se uslovima neko opredelio moţda, bio veći broj lica kojima su te sklonosti nedostajale.
za odreĊeno zanimanje, moţe se utvrditi i ko je u tom pogledu imao Longitudinalna prouĉavanja, u kome se ispitivana grupa prati kroz
veću, a ko manju slobodu. Jer lica koja su imala veću slobodu mogla ĉitavo vreme, što znaci da se prouĉavaju i oni pojedinci koji
su više da se rukovode nekim svojim već formiranim sklonostima; napuštaju grupu, u mnogo su povoljnijim uslovima za zakljuĉivanje o
drugi, koji su iz objektivnih razloga mogli manje da biraju, morali su vremenskom redosledu.
da prihvate ono što su nametali objektivni uslovi. Na primer, mnogo Zatim, u duţim vremenskim poreĊenjima javlja se još jedna
više kazuje o sklonostima pojedinaca izbor škola u mestu gde postoje teškoća. Ne povećava se, naime, samo duţina obavljanja zanimanja,
razliĉite škole, nego tamo gde postoji samo jedan tip škole. Ovaj ili, metodološki reĉeno, duţina izloţenosti dejstvu pretpostavljenog
primer s izborom Škole ima mnogo opštiji znaĉaj. On pokazuje vrlo uzroĉnog ĉinioca, nego se nezavisno od toga menja i biološka starost
razliĉite mogućnosti da se razne kljuĉne ţivotne odluke donose u ljudi, oni u društvenom pogledu sazre-vaju i ţive u razliĉitim opštim
skladu sa prethodno obrazovanim osobinama, sklonostima i okolnostima. Zbog toga mnoge razlike koje se utvrde izmeĊu lica
planovima. Momenat samoizbora, prema tome, nije apsolutan; treba koja zanimanje obavljaju dve godine i onima koja ga obavljaju 15
uvek pokušati da se njegove konkretne mogućnosti i kasniji uticaji u godina, mogu proizi-laziti otuda što su ovi za otprilike 13 godina
ispitivanim sluĉajevima što taĉnije utvrde. PoreĊenje razliĉitih uslova stariji i što su odrasli u drukĉijim opštim društvenim uslovima.
u kojima je došlo do opredeljenja za uĉešće u nekoj aktivnosti, ili u Trebalo bi. dakle, izolovati uticaj biološkog starenja, kao i ţivota u
kojima je uopšte doneta neka odluka sa trajnijim posledicama, moţe razliĉitim opštim društvenim uslovima da bi se ostatak razlika mogao
pomoći da se donekle kontroliše uticaj samoizbora.15) pripisati uticaju razliĉite duţine obavljanja zanimanja.
Pošto su ispitani uslovi u kojima je poĉeo odreĊeni proces, Sem toga, kad se kao obaveštenja o ranijem toku nekog
naredni zadatak u vezi sa utvrĊivanjem vremenskog redo- procesa retrospektivno prikupljaju izjave uĉesnika, nastaju nove
14 teškoće. Ranije je bilo reci o selektivnosti pamćenja, koje ima vrlo
) O istraţivanjima ove vrste vid. N. Goldfarb, Longitudinal Statistical aktivnu funkciju u aktualnom ţivotu liĉnosti. Vrlo ĉesto se, usled
Analysis, The Free Press, Glencoe, 111., 1960.
15
) Opširna razmatranja naĉina utvrĊivanja vremenskog reĊo-sleda toga, na prošlost gleda kroz prizmu sadašnjice. Mnogi ljudi će
promenljivih i samoizbora nalazi se u H. Hyman, op. cit., p. 193-226. ocenjivati svoj raniji profesionalni ţivot na osnovu
636
637
rezultata koje su u njemu kasnije postigli. Ako su ti rezultati pozitivni, u
ruţiĉastijem će se svetlu gledati i ranije prilike, jer ,,sve je bilo dobro što se U ispitivanjima ove vrste mora se prethodno postaviti jedno drugo
srećno svrši", i obrnuto. Niz okolnosti, dakle, utiĉe da su retrospektivni pitanje: koliko je test kojim je inteligencija me-rena bio uopšte adekvatan.
podaci dosta nepouzdani za opis stvarnog toka odreĊenog procesa i Meri se verbalna inteligencija, a poznato je da se jezik pojedinih društvenih
utvrĊivanje taĉnog vremenskog redosleda ispitivanih ĉinilaca. Ova se slojeva i krajeva razlikuje i da su mnoge jeziĉke formulacije bliţe deci s
teškoća znatno smanjuje ako se tok nekog procesa rekonstruiše pomoću odreĊenim ţivotnim iskustvom. Ako razna pitanja u testu više odgovaraju
podataka koji su nastajali u raznim njegovim fazama, na osnovu postojeće ţivotnom iskustvu gradske nego seoske dece, a testom se meri inteligencija i
evidencije o profesionalnom ţivotu ispitanika. jedne i druge dece, gradska deca se nalaze u mnogo povoljnijem poloţaju jer
Pošto je utvrĊivanje vremenskog redosleda ĉinilaca jedan od je test pristrasan u njihovu korist. Manje inteligentnija gradska deca mogu
kljuĉnih zadataka svake uzroĉne analize neeksperimen-taJnih podataka, dobiti više poena, nego inteligentnija deca sa specifiĉnijim seoskim ţivotnim
izneće se, kao primer kako se ovaj problem uspešno rešava, jedno iskustvom. Ali, ako se pretpostavi da je test adekvatan, Klajnbergovi rezutati
istraţivanje ameriĉkog socijalnog psihologa i sociologa O. Klajnberga (O. ostavljaju malo mesta za sumnju da boravak na Severu utiĉe na smanjenje
Klineberg).18) Mnogobrojna testiranja inteligencije crnaĉke i bele dece u razlika u verbalnoj inteligenciji. Klajnberg je, ipak, izgradio još jedan
SAD su pokazala da u verbalnoj inteligenciji meĊu njima postoje manje dopunski dokaz taĉnosti teze o uticaju nove društvene sredine na razvoj
razlike na Severu nego na Jugu, i ova pojava je razliĉito objašnjavana. Ra- inteligencije dece. Ispitivao je uspeh dece u školama na Jugu iz onih
sistiĉki nastrojeni nauĉnici pokušavali su da smanjivanje razlika u crnaĉkih porodica koje su se kasnije odselile na Sever, i onih koje su ostale
inteligenciji na Severu objasne selektivnošću preseljavanja, tezom da Jug da ţive na Jugu. Razlika u uspehu u školi nije bilo. Pošto uspeh u školi stoji
napuštaju preteţno inteligentnije crnaĉke porodice, i da zbog toga Crnci na u izvesnoj korelaciji s inteligencijom, ovo je još jedan elemenat u prilog teze
Severu nisu u pogledu inteligencije reprezentativni za ukupno crnaĉko da preseljavanje s Juga nije toliko selektivno da bi se odseljavanjem
stanovništvo, nego da se meĊu njima nalazi nesrazmerno mnogo inteligentnijih slojeva Crnaca moglo objasniti smanjenje razlika u
inteligentnijih lica. Postojala je i suprotna teza: da razvoj verbalne inteligenciji crnaĉke i bele dece na Severu.
inteligencije crnaĉke dece na Severu znatno olakšava njihov povoljniji Tek pošto je dovoljno ubedljivo utvrĊen vremenski re-dosled
društveni poloţaj, a posebno mnogo veća pristupaĉnost škola. Da bi na promenljivih, mogu se preduzeti dalji postupci uzroĉne analize. Ĉitav ovaj
metodiĈan i pouzdan naĉin proverio taĉnost ovih pretpostavki, Klajnberg je napor da se utvrdi vremenski redosled ĉinilaca izraţava se u grafiĉkoj shemi
primenio vrlo zanimljiv postupak. On je ispitivao verbalnu inteligenciju kao postavljanje ĉinilaca x i y u vreme t1 i t2- Ako se vremenski redosled
jedne grupe crnaĉke dece u Njujorku, koja su u momentu merenja imala 12 promenljivih ne moţe utvrditi, analiza ostaje na poĉetnoj tvrdnji da je x sta-
godina, ali su se razlikovala po tome što su u Njujorku ţivela razliĉito dugo. tistiĉki povezano sa y (x—-——y). U tom sluĉaju moţe se jedino dalje
Bilo je meĊu njima dece koja su u Njujorku ţivela svega jednu godinu i dece upotpunjavati opis ispitivanih pojava.
koja su ţivela 11 godina. Ispitivanje je pokazalo da se razlike izmeĊu Drugi oblik prividne korelacije. Prikazana shema ĉiste
crnaĉke i bele dece u verbalnoj inteligenciji sve više smanjuje što je koincidencije samo je jedan, i to svakako najprostiji oblik prividne
odreĊena podgrupa crnaĉke dece duţe ţivela u Njujorku. A pošto je korelacije. Reĉeno je da su u prividnoj korelaciji dve vrste pojava statistiĉki
vremenski period od dvanaest godina ipak relativno kratak, i nije bilo povezane, ali da do povezanosti ne dolazi zbog toga što bi izmeĊu njih
razloga da se pretpostavi da su u pojedinim godinama bitno razliĉiti ĉinioci postojao uzroĉni odnos. Eliminisa-nje prividnih korelacija zavisi od toga da
uticali na preseljavanje Crnaca s Juga, tj. da su se prvih godina preseljavale li dalja analiza uspeva da dokaţe kako prividna korelacija nastaje usred
preteţno inteligentnije porodice a kasnije da su se odseljenici u tom pogledu delovanja nekog ĉinioca, koji se u prvobitnoj korelaciji ne javlja, a od koga
sve više izjednaĉavali sa ostalim stanovništvom, bilo je opravdano zakljuĉiti zavise njene promenljive x i y. Neka se korelacija moţe smatrati ĉisto
da su boravak u Njujorku i nove društvene prilike uticali na smanjenje prividnom, samo ako (1) novi ĉinilac (z) ne utiĉe na y i posredstvom ĉinioca
razlika u verbalnoj inteligenciji. koji je u poĉetnoj korelaciji obele-ţen sa x, i (2) ako x nema uopšte
samostalan uzroĉni uticaj na y. Od brojnih tipova prividnih korelacija biĉe
16
) Metod i rezultati Klajnberg ovih istraţivanja prikazani su prema H. Hyman, op. formalizovan samo jedan, koji je mnogo sloţeniji od ĉiste koincidencije. On
cit, p. 202—3, 211—12. se
638 639
pojavljuje kad obe promenljive prvobitne korelacije nisu uop-šte razliĉiti slojevi ipak nejednako koriste postojeće školske mogućnosti.
meĊusobno uzroĉno povezane, nego su posledice nekog zajedniĉkog S druge strane, naselja razliĉitog tipa, kao osobeni lokalni segmenti
uzroka, koji se ne pojavljuje u prvobitnoj korelaciji. Shematski to društvene podele rada, utiĉu na razliĉitu ekološku raspodelu raznih
izgleda ovako: društveno-profesionalnih grupa i slojeva, kao i druge njihove osobine
relevantne za odnos prema y. Ukratko, tip naselja (z) utiĉe u izvesnoj
meri direktno na x i y iz prvobitne korelacije, ali pošto se i u istim
ekološkim uslovima pojavljuju meĊuslojne razlike u korišćenju škola
za obrazovanje mladog naraštaja, odnos xy iz prvobitne korelacije
nije prividan. Ova situacija, se moţe formalizovati na sledeći naĉin:
Shema pokazuje da do prvobitne statistiĉke veze izmeĊu x i y
dolazi usled toga što ĉinilac z istovremeno utiĉe na njih. U uzroĉnom
smislu korelacija xy je sasvim prividna. Vrlo prost primer ovog tipa
prividne korelacije, koji se vrlo ĉesto susreće u raznim udţbenicima
jer je upeĉatljiv, pošto je uzroĉna zavisnost x i y od jednog drugog
ĉinioca odmah oĉigledna, jeste visoko pozitivna korelacija izmeĊu X oznaĉava društvene slojeve, y zastupljenost dece iz pojedinih
broja roda na podruĉju nekog naselja i plodnosti njegovog slojeva u odreĊenom tipu škole, a z podelu naselja, prema tome da li
stanovništva, tj. što je veći broj roda, raĊa se više dece. Korelacija se u njima postoje odreĊene škole. Shema jasno pokazuje da x i z
pokazuje Ĉisto prividnom kad se u nju ukljuĉi jedan novi ĉinilac — uzroĉno utiĉu na y, kao i da z to ĉini delimiĉno neposredno, a
tip naselja (z). Ako se prvobitni odnos ukrsti s podelom naselja na delimiĉno preko uticaja na x.
gradska i seoska, videće se da stepen urbanizacije istovremeno utiĉe Uključivanje pojedinačnog uzročnog odnosa u duži uzročni
na smanjivanje broja roda na podruĉju naselja i na opadanje" niz. Od prividnih korelacija treba jasno razlikovati one sluĉajeve kad
plodnosti stanovništva. Prema tome, stvarni uzrok zavisne prose nezavisna promenljiva poĉetne korelacije (x) uspeva ukljuĉiti u
menljive y iz prvobitne korelacije "(plodnost stanovništva) je jedan duţi uzroĉni niz. Time se otkriva uzrok nezavisne promenljive iz
treći ĉinilac z (tip naselja), dok je statistiĉka povezanost sa x (broj prvobitne korelacije, ali se istovremeno dokazuje da je ona
roda) u uzroĉnom smislu prividna. Mogao bi se navesti niz drugih neposredni uzrok pojave y. Poĉetna korelacija, dakle, nije prividna.
primera iz istraţivaĉke prakse koji pokazuju kako ĉesto, kad jedan Razmatranja epistemološkog naĉela sistematiĉnosti nauĉnog saznanja
ĉinilac istovremeno deluje na više pojava, dolazi do vrlo visokih i strukture nauĉnog objašnjenja su pokazala da nauka teţi da
korelacija izmeĊu njegovih razliĉitih po-sledica, ali bi-bilo pogrešno odreĊene uzroĉne odnose sagleda u sve širim deterministiĉkim
te statistiĉke veze protumaĉiti kao uzroĉne odnose. spletovima, povezujući ovo s teţnjom da se utvrde što specifiĉniji
Ukljuĉivanje u analizu novog ĉinioca radi proverava-nja uzroci pojedinih vrsta pojava. Radi shematskog prikazivanja ovog
poĉetne korelacije ne dovodi, naravno, uvek do ovako katastrofalnog analitiĉkog sluĉaja mora se proširiti vremenski okvir upotrebljenog
rezultata za poĉetnu korelaciju. Njegovo uvoĊenje moţe samo naĉina formaliza-oije, time što će se u njega uvesti još jedna
delimiĉno smanjiti prvobitnu vezu, ako ĉinilac z delimiĉno vremenska stepenica (t3). Shema ove analitiĉke situacije izgleda
neposredno utiĉe na posledicu y, a delimiĉno posredno time što ovako:
prethodno utiĉe na promenljivu x iz prvobitne korelacije. Kao primer
moţe se uzeti podatak da razni društveni slojevi u razliĉitoj meri
koriste postojeće škole za vaspitavanje svoje dece. Na osnovu toga bi
se moglo najpre zakljuĉiti da je to neposredna posledica samo nekih
društvenih karakteristika tih slojeva. Kad se, meĊutim, uzme u obzir
da su razni društveni slojevi razliĉito ekološki rasporeĊeni i da su im
usled toga škole u razliĉitoj meri pristupaĉne, ukljuĉivanjem, tipa
naselja u poĉetnu korelaciju, ova će se verovatno smanjiti, ali neće U t1 javlja se novi ĉinilac z. Shema pokazuje da je on uzrok
sasvim nestati. To znaĉi da i u istim, ekološkim uslovima pretpostavljenog uzroĉnog ĉinioca x iz prvobitne korelacije, ali time
nije opovrgnut uzroĉni karakter ovog poslednjeg. Poĉetna korelacija
se pokazala taĉnom, ali je dobila šire obja-
640 641
lac, njegovim iskljuĉivanjem iz analize pojaĉava se prvobitna veza
šnjenje. Konkretnih primera ove vrste ima u istraţivaĉkoj praksi vrlo xy.
mnogo. Na primer, niz društvenih pojava nastaje ili se menja usled Iz situacije prikazane u shemi (6) istraţivanje moţe da se
toga što se dohodak stanovništva povećava ili smanjuje. U tom,
sluĉaju pramena dohotka predstavlja x, a neke njegove-posledice y u kreće u dva razliĉita pravca. Prvi je sliĉan analitiĉkom postupku koji
poĉetnoj korelaciji. Ako se utvrde uzroci promene dohotka (z) dobija se najĉešće primenjuje u eksperimentima. Izolacijom ostalih ĉinilaca,
se odnos koji odgovara ovoj analitiĉkoj shemi. Oĉigledno je da nastoji se u što ĉišćem vidu ispitati specifiĉno dejstvo
analiza u ovakvim sluĉajevima ne mora uvek poĉeti sa odnosom xy; pretpostavljenog uzroĉnog ĉinioca. Na primer, neka je odnos xy
ona moţe poĉeti i sa odnosom zx. izraţen u specifiĉnim stopama razvoda brakova prema obrazovanju.
Specifiĉne stope pokazuju da je razvod utoliko ĉešći što je
Ispitivanje višestrukih uzročnih odnosa. Shema (4) ima obrazovanje više. Ali, postavlja se pitanje da li se sve razlike u
izvesne sliĉnosti s mnogo opštijom shemom u kojoj se prikazuje da uĉestalosti razvoda mogu pripisati samo obrazovanju, tj. ĉiniocu x
pojava y, ĉiji se uzroci ispituju, nastaje usled delova-nja više poĉetne korelacije. Nema sumnje da x prethodi y, jer formalno
meĊusobno nezavisnih uzroĉnih ĉinilaca. Upotrebljeni naĉin obrazovanje je većinom završeno pre nego što je brak sklopljen.
formalizacije ograniĉava broj nezavisnih uzroĉnih Ĉinilaca koji Vremenski redosled ĉinilaca je ovde dosta ĉist, bar za najveću masu
deluju na nastajanje pojave y na dva, ali njih u stvarnosti moţe biti sluĉajeva. MeĊutim, poznate su neke druge okolnosti koje mogu biti
više. Ovo je moţda najtipiĉnija situacija u uzroĉnoj analizi, s relevantne za odnos xy. Zna se, na primer, da razvod opada sa
obzirom, na sloţenost većine deterministiĉkih spletova u društvu. trajanjem braka, a da se broj ljudi s višim obrazovanjem u našem dru-
Delovanje više nezavisnih uzroka moţe se formalizo-vati ovako: štvu poslednjih godina naglo povećava. Usled toga treba oĉekivati da
(6) će u grupi brakova lica s višim obrazovanjem biti nat-proseĉno
mnogo mladih, nedavno sklopljenih brakova. Da bi se ispitalo koliko
ova okolnost utiĉe na poĉetni odnos, razvedeni brakovi se najpre
podele u grupe jednakog trajanja (z), pa se tek potom ispituje kolike
su u ovim grupama razlike u uĉestalosti razvoda prema obrazovanju.
Manje razlike nego u opštoj uĉestalosti razvoda prema obrazovanju
l
2 y znak su da na uĉestalost razvoda utiĉe i razliĉita starosna struktura
brakova lica razliĉitog obrazovanja, a ne samo obrazovanje. Isto tako
Glavna razlika izmeĊu sheme (6) i sheme (4) sastoji se u se zna da se opšta uĉestalost razvoda razlikuje u naseljima razliĉitog
pretpostavci da x i z nisu povezani, što znaĉi da oni pripadaju tipa, a i da se bitno razlikuje ekološki raspored lica iz raznih grupa
razliĉitim uţim deterministiĉkim sistemima. U, upotreb-ljenim obrazovanja. Stoga se u poĉetni odnos xy ubacuje tip na-selia, kao
shemama nigde se eksplicitno ne pokazuje relativni znaĉaj pojedinih novi kontrolni ĉinilac (z-,), da bi se ispitalo da li u istim ekološkim
uzroĉnih ĉinilaca, ali se on ipak prećutno pretpostavlja. Smatra se, uslovima, na primer u velikom graĊu, postoje iste razlike u
naime, da uzroĉna analiza polazi od glavnog ĉinioca, s najvećim uĉestalosti razvoda lica razliĉitog obrazovanja, kao kad se ovaj odnos
specifiĉnim dejstvom, i da zatim ispituje ostale, koji se obiĉno razmatra u globalu. Ako se razlike smanjuju, to znaĉi da je razliĉita
javljaju samo kao uslovi glavnog ĉinioca. Zbog toga je shema (6) uĉestalost razvoda prema obrazovanju delimiĉno posledica toga što
adekvatna jedino ako je uzroĉno dej-stvo x veće od dejstva z ili bilo razliĉite proporcije lica s razliĉitim obrazovanjem ţive u. onim
kog drugog ĉinioca koji utiĉe- na y. ekološkim sredinama koja su središta manje stabilnosti brakova.
Delovanje x i z moţe ići u istom ili suprotnom pravcu. Ako Opravdano je pretpostaviti da su posledica obrazovanja samo one
oba deluju u istom pravcu, z pojaĉava uzroĉno dejstvo x. U tom razlike u uĉestalosti razvoda u raznim obrazovnim grupama, koje
sluĉaju se smatra da je z povoljan uslov za x, i javlja se ono što se u preostanu posle kontrolisanja prvobitnog odnosa xy pomoću niza
logici naziva sabiranjem uzroka. Ponekad udruţeno delovanje dva ili relevantnih ĉinilaca.
više uzroka moţe gotovo mnoţiti njihove pojedinaĉne specifiĉne Navedeni primeri pokazuju logiku analitiĉkog rašĉla-
uticaje. Ako je z povoljan uslov, kad se ono iskljuĉi iz analize dolazi njavanja poĉetnog odnosa. Ali poznato je da mnoge pojave na-
do smanjenja jaĉine prvobitne veze x y. MeĊutim, z moţe da deluje i
u suprotnom pravcu od x. U tom sluĉaju se ono smatra njegovim
nepovoljnim uslovom ili ometajućim ĉiniocem. U sluĉajevima kad je
z ometajući ĉini-
642 643
staju kao rezultat odreĊenih deterministiĉkih spletova, i da se objašnjenja ispitivanog odnosa u šire teorijske celine, razume-vanju
najĉešće i u svojim najrazvijenijim oblicima jave kad zajedno deluje njegove prirode znatno doprinosi upoznavanje njegove unutrašnje
nekoliko ĉinilaca. Potrebno je, stoga, što taĉnije utvrditi konkretne strukture koja je u razvojnim procesima dinamiĉkog karaktera. Ako
uzroĉne spletove u kojima se neka pojava dešava sa najviše ne poĊe za rukom da se izgrade bar neke osnovne pretpostavke o
verovatnoće. U tim sluĉajevima se osnovni zadatak ne sastoji u njegovoj unutrašnjoj strukturi, uzroĉni odnos ostaje nešto spoliašnje,
analitiĉkom rašĉlanjavanju poĉetnog odnosa, radi ispitivanja što se ne moţe shvatiti. Objašnjenie unutrašnje strukture uzroĉnog
specifiĉnog uzroĉnog dejstva pojedinih ĉinilaca, nego u otkrivanju odnosa je utoliko potrebnije ako teorija pretpostavlja da izmeĊu
odreĊenih uzroĉnih spletova koji s najvećom vero-vatnoćom delovanja odreĊenog uzroka i nastupanja njegovih posledica moţe da
izazivaju odreĊene posledice. Shema ovog postupka izgleda ovako: postoji duţi vremenski interval. Ako se stanje u ovom meĊuvremenu
ne moţe ukljuĉiti u analizu, i ako se ne moţe utvrditi što se u tom
rasponu dešava, uzroĉni odnos ostaje nejasan i problematiĉan. Radi
toga je neophodno ispitivati proces razvitka odreĊenog uzroĉnog
odnosa i otkrivati njegove glavne meĊuĉlanove, tzv. posredne
Ĉinioce preko kojih prvobitni uzrok u toku vremena stvara posledicu
Ona pokazuje da ako se x naĊe zajedno sa dodajnim y. Ova analitiĉka operacija se obiĉno u metodološkoj literaturi naziva
ĉiniocima v i z, postoji najveća verovatnoća da će usled njihovog tumaĉenjem,17) a njen osnovni zadatak je da utvrdi preko kojih
sloţenog delovanja doći do posledice y. I ovde se pretpostavlja da x meĊuĉlanova prvobitni uzrok deluje na ispitivanu posledicu. Shema
ima najveće pojedinaĉno uzroĉno dejstvo u datom spletu ĉinilaca. tumaĉenja izgleda ovako:
Istraţivaĉki postupak koji odgovara shemi (6a) najviše se primenjuje
u onim sluĉajevima kad se uzroci ispituju analizom sluĉajeva u
kojima su se već izrazito ispoljile njihove posledice, na primer, kad
se uzroci ili posledice nekog oblika društvene pokretljivosti ispituju
svestranim prouĉavanjem neke grupe lica koja su promenila svoj
poloţaj u društvenoj strukturi i ispoljila odreĊene osobine. Posledica
je nesumnjivo utvrĊena, a smatra se da je njen uzrok sloţen, pa se
retrospektivno nastoje utvrditi spletovi ĉinioca koji do nje najĉešće Prvobitni i osnovni uzrok javlja se u t1. On vremenom
dovode. Da bi se o tome moglo zakljuĉivati s više-sigurnosti, korisno stvara odreĊenu osobinu (z) neke društvene grupe, ustanove
je uvek, pored grupe u kojoj se y pojavilo u vrlo izrazitom obliku, ili pojedinca, ili ih dovodi u odreĊeno stanje, a ova osobina ili
imati i jednu drugu grupu u kojoj se ne pojavljuje y, nego nešto stanje će kasnije neposredno izazvati posledicu y. Ta osobina
suprotno. U datom primeru bi trebalo uporeĊivati grupu lica koâ su ili stanje (z) su neposredni uzrok y. Ali, pošto su oni izrazito
se društveno pomerala i grupu lica ĉiji se poloţaj u društvenoj zavisni od opštijeg uzroka (x), uzroĉno objašnjenje pojave y,
strukturi nije promenio. PoreĊenje ove dve suprotne grupe, ili koje bi uzimalo u obzir samo z, ostalo bi na površini. S druge
antipodne situacije, moţe znatno olakšati da se u grupi, u kojoj se strane, ako bi se y dovodilo u vezu sa x samo direktno, unu
javlja ispitivana posledica, uoĉe njeni specifiĉni uzroci i konkretni trašnja struktura njihovog odnosa bi ostala nedovoljno rasvet-
deterministiĉki spletovi. ljena i pretpostavka o postojanju uzroĉnog odnosa bi vrlo teško
Ova shema je obeleţena sa (6a) jer predstavlja u osnovi mogla da se iskustveno proverava. U metodološkoj literaturi se
takoĊe razvijanje sheme (6), samo u drugom, sintetiĉkom pravcu. obiĉno navode dosta trivijalni primeri tumaĉenja uzroĉnih od
Kao ilustracija je navedeno ispitivanje uzroka društvene nosa. Jedan od takvih primera sastoji se u sledećem. Utvrdi se
pokretljivosti, a moglo bi se navesti gotovo bezbroj drugih pri-mera u da izmeĊu braĉnog stanja zaposlenih ţena i uĉestalosti izosta
kojima se moţe primeniti ovaj postupak. janja sa posla postoji ĉvrsta statistiĉka veza (x ------------- y). Kad se
Otkrivanje posrednih Činilaca. Nauĉno ispitivanje uzroĉnih posmatraju agregatski, udate zaposlene ţene ĉešće izostaju sa posla
odnosa se ne svodi na dokazivanje da je neki odnos nuţan i stabilan. od neudatih. Ispitivanje se nastavlja da bi se otkrio neposredni uzrok
Nauka uvek, pored toga, teţi da odreĊeni Uzroĉni odnos što bolje povećanog izostajanja sa posla, koji zavisi od braĉnog stanja. Nije
objasni. Pored ukljuĉivanja neposrednog teško pretpostaviti da su to povećane porodiĉne
17
) P. L. Kendall, P. F, Lazarsfeld, op. cit., p. 147-158;
41*
644
645
i kućne obaveze udatih ţena. Kad se zatim braĉno stanje ukrsti s specifiĉno utiĉe na odreĊenu pojavu. Traţi se, prema tome, speci-
veliĉinom porodiĉnih i kućnih obaveza, Ċobija se drukĉija slika. fiĉna osobina nekog iskustvenog kompleksa ĉinioca, koja najne-
Udate ţene, koje nemaju mnogo porodiĉnih i kućnih obaveza, ne posrednije utiĉe na odreĊenu posledicu.
izostaju sa posla više od neudatih. Ali, u ukupnoj masi udatih ţena Ovaj oblik analize je neobiĉno vaţan, ne samo teorijski, veĉ
ima malo ovakvih sluĉajeva, dok neudate rede imaju veće porodiĉne i praktiĉno. Po pravilu se ne moţe menjati u celini jedan takav
obaveze. Glavni uzrok veliĉine obaveza je braĉno stanje (x), ali kompleksan ĉinilac, koji ima mnogobrojne funkcije i odreĊeno mesto
uvoĊenjem u analizu posrednog ĉinioca z (obaveze) njegov odnos sa u opštoj organizaciji društva, da bi se izbegla neka njegova
y (izostajanje sa posla) postaje jasniji. MeĊutim, metodološki znaĉaj nepoţeljna posledica. A istovremeno to nije ni potrebno ako on samo
ovog analitiĉkog postupka je daleko širi. Globalni društveni nekom svojom specifiĉnom osobinom stvara nepoţeljne posledice.
deterministiĉki ĉinioci utiĉu na razne društvene pojave obiĉno tek Ako je poznata specifiĉna uzroĉna veza u okviru šireg kompleksa,
posredno, i ako se ne poznaju ovi posredni ĉlanovi, saznanja o ţeljeni cilj se moţda moţe postići pomoću mnogo ograniĉenijih
njihovom delovanju ostaju nepotpuna i neodreĊena. Na primer, praktiĉnih intervencija. Shema ove
razvoj nauke u nekom društvu svakako je odreĊen, pre, svega, nekim analitiĉke
njegovim osnovnim strukturama i stanjima. Ali uticaj ovih opštih
ĉinilaca se ostvaruje posredstvom mnogo specifiĉnijih, kao što je na operacije izgleda ovako:
primer organizacija nauĉnog rada, odreĊena nauĉna politika i si. Pri
tom ovaj posredni ĉinilac (z) nije samo pasivna posledica već ima i Upotrebom simbola xa, xb, xc ţeli se istaći da se radi o
relativno samostalno dejstvo na razvoj i neke osobine nauke (y). bitnim konstitutivnim osobinama iskustvenog kompleksa x, ali se
Pored toga, kad god se u sociologiji prilikom objašnjavanja neke traţi ona njegova osobina koja najviše utiĉe na y, jer druge mogu u
pojave kao neposredni uzroĉni ĉinilac uzimaju neke sklonosti, tom pogledu biti sasvim irelevantne. Ovaj problem se mora dosta
stavovi, planovi, kolektivna tradicija i sliĉno, ovaj uzroĉni ĉinilac ĉesto rešavati, jer mnoga istraţivanja poĉinju na vrlo elementarnom
treba shvatiti kao z iz sheme tumaĉenja, bez obzira što više ne deluje pojavnom nivou, i tek kasnija analiza treba da pojedinim njihovim
uzrok koji je nekad stvorio neku sklonost ili tradiciju. ĉiniocima da odreĊeniji i dublji teorijski smisao.
Tumaĉenje je izrazito dinamiĉan oblik uzroĉne analize. Ono Ovih nekoliko shema, svakako, ne iscrpljuju sve analitiĉke
zahteva da se u ispitivanom uzroĉnom nizu traţe razni vremenski situacije koje se ĉešće javljaju u uzroĉnoj analizi neekspe-rimentalnih
stupnjevi. U ovom obliku analize trebalo bi, pored toga, najviše podataka, nego samo neke koje su do sada metodološki više
uzimati u obzir povratno dejstvo. Posredni ĉinioci (z) ne nastaju prouĉene. Treba naglasiti da se u svakoj kompleksnijoj uzroĉnoj
samo kao pasivne posledice osnovnog Ĉinioca x preko kojih ovaj analizi pojavljuju razni analitiĉki problemi i da se moralu koristiti
utiĉe na y. Na njih utiĉu i aktivne reakcije pojedinaca i društvenih razliĉite analitiĉke sheme. Ali prvi preduslov uspešne analize jeste da
grupa što su duţe vremena izloţene delovanju nekog osnovnog se sam problem pravilno postavi, što znaĉi da se odreĊeni iskustveni
uzroka x. Usled ovog unakrsnog delovanja i samo z se u toku odnos sagleda u sveti u raspoloţivih relevantnih nauĉnih saznanja.
vremena menja. Šira primena ovog tipa ana~ liţe zahteva da se uzme Bez širih teorijskih saznanja i aktivnog, nastojanja da se njihovim
u obzir veći broj vremenskih perioda u kojima se ispitivanom suoĉavanjem s novim iskustvenim podacima stalno razvijaju sve
procesu dešavaju neke znaĉajnije promene. odreĊenije hipoteze, uzroĉna analiza vrlo brzo gubi dah; bez hipoteza
Specifični elemenat složenog uzročnog kompleksa. Po- koje je usme-ravaju i objašnjavaju rezultate pojedinih njenih faza,
slednja analitiĉka operacija koja će biti formalizovana primenju-je se analiza ostaje na nivou više ili manje elementarnog opisa, ĉisto
onda kad analiza poĉinje s nekim kompleksnim Ĉiniocima, koji utiĉu verbalnog ili statistiĉkog.
na odreĊene pojave, s ciljem da se utvrde najneposred-nije specifiĉne Već više puta je bilo istaknuto da uspeh istraţivanja zavisi
uzroĉne osobine tih kompleksa. Dobro su, na primer, poznate veze mnogo od toga koliko je jasna teorijsko-hipotetiĉka zami-
izmeĊu tipa naselja i najrazliĉitijih drugih društvenih pojava, koje u
gradskim naseljima imaju drukĉije oblike ili razliĉit intenzitet nego u
seoskim. Postavlja se pitanje ĉime grad, kao vrlo sloţen društveni
oblik i društvena situacija
646
sao usmeravala prikupljanje i sreĊivanje izvornih obaveštenja. Na XVI

kraju treba skrenuti paţnju na jedan momenat iz te oblasti koji tek
posle ovih konkretnih primera postaje jasniji. Uzroĉna analiza je po UPOREDNA ISTRAŢIVANJA
svojoj prirodi dinamiĉna, i u njoj se uvek javlja vremenska dimenzija.
Moraju se opisivati i istovremeni odnosi, odnosi u jednom
trenutaĉnom preseku, ali samo na osnovu ovakvih statiĉnih preseka
gotovo je nemogućno doći do izvornih obaveštenja neophodnih za
ispitivanje uzroĉnih odnosa. Uzroĉnoj analizi su potrebni dinamiĉki
podaci, tj. ne samo podaci o stanju odreĊenih pojava u datom
momentu, nego i o njihovom razvoju. Idealno je kad se pomoću U novijoj literaturi o sociološkom metodu,"sve do pre ne-
dugotrajnih istraţivanja moţe neposredno pratiti tok razvoja koliko poslednjih godina, problemi uporednih socioloških istraţivanja
ispitivanih pojava kroz duţe vreme. Takvih istraţivanja ima, ali ona gotovo da nisu raspravljani. U većini priruĉnika, koji su se pojavili
zahtevaju vrlo široku i skupu organizaciju, a i oteţana su time što se krajem 40-tih i poĉetkom 50-tih godina i stekli znatnu meĊunarodnu
ljudi u meĊuvremenu preseljavaju i ĉesto se kasnije ne mogu pronaći, popularnost, šira uporedna istraţivanja se . ne pominju. Nešto je
pa se poĉetni uzorak usled toga osipa. Naglašeno je i to da je drukĉije bilo stanje u društvenoj antropologiji u kojoj su se, izgleda,
retrospektivno prouĉavanje uzroĉnih odnosa manje efikasno. Ali u više oĉuvale stare komparativistiĉke tradicije. U svakom sluĉaju dve
nedostatku boljih rešenja, ono se mora primenjivati. Stoga u poznate studije o metodu društvene1 antropologije poklanjaju znatnu
prikupljanju iskustvenih obaveštenja treba uvek nastojati da podaci paţnju uporednim istraţivanjima. ) U sociologiji su poslednjih
sadrţe obaveštenja" o vremenskoj, razvojnoj strukturi. Ako se traţe nekoliko decenija, uporedna istraţivanja bila privremeno isto tako
podaci o zanimanju, bolje je pored toga traţiti obaveštenja i o tome zanemarena, kao i šire korišćenje istorijskih podataka uopšte. Kao što
koliko se dugo zanimanje obavlja, koje je zanimanje prethodno se u novijim sociološkim istraţivanjima do nedavno vrlo malo
obavljano, kao i da li ispitanik namerava u bliţoj budućnosti da koristila istorijska graĊa, tako su isto retka bila istraţivanja na osnovu
promeni zanimanje. Znaĉajna dopuna podatka da je neko stanovnik širih meĊunarodnih poreĊenja. Potpuno je preovladalo ograniĉavanje
velikog grada, jeste obaveštenje kad se i iz kakvog naselja u njega sociološkog prouĉavanja raznih društvenih pojava na njihove
doselio. Više puta je naglašavano da je aktualno ponašanje savremene oblike u odreĊenim zemljama. MeĊutim, poslednjih godina
pojedinaca i društvenih grupa ţiţa u kojoj se stalno preseca prošlost dolazi do vidnog zaokreta i na ovom podruĉju. Ne samo da se ponovo
sa budućnošću. Ako se više zna o onome što je prethodilo aktualnom poĉinju uviĊati neophodnosti širih uporednih istraţivanja raznih
ponašanju, i o perspektivi u kojoj ljudi gledaju na budućnost, dobija društvenih pojava, nego se sve ĉešće organizuju istraţivanja ove
se šira osnova za obiašnienje usled ĉega se u datim objektivnim vrste.2) Ali, kako uporedna istraţi-
uslovima pojedinci i društvene grupe ponašaju na odreĊen naĉin.
Prikupljanje podataka o razvojnim tokovima jeste, prema tome, bitan 1
) S. F. Nade!, The Foundations of Social Anthropology, Cohen and West, London,
pred-uslov šire i egzaktnije primene analitiĉkih postupaka pomoću 1951; R. F. Spenser, Method and Perspective in Anthropology,
Minnesota Press, Minneapolis, 1954.
The University of
kojih se na osnovu neeksperimentalnih podataka nastoje otkriti 2
) Ovo se jasno ogleda i u najnovijim metodološkim priručnicima u kojima se
uzroĉni odnosi. ponovo počinje raspravljati o metodu uporednih istraživanja. Vid. M. Durverger, Methodes
des sciences sociales, Presses uni-versitaires de France, Pariš, 1961, p. 375—85. P. Heintz,
Interkultureller Vergleich, u knjizi R. Konig (red.) Handbuch der empirischen Sozial-
forschung, F. Enke, Stuttgart, S. 639—649. Pored toga, u raznim naučnim časopisima pojavio
se niz radova o metodološkim problemima uporednih istraživanja. Vid. O. Sjorberg. The
Ccmparative Method in the Social Sciences, Philosophy of Science, vol. 22 (1955), No. 2; H. C.
J. Duijker, S. Rokkan, Organizational Aspects of Cross-National Social Research, The Journal
of Social Issues, vol. IX (1954), X» 4; S. Rokkan, Les utili-sations des enquetes par
echantillonnage dans la recherche comparative, Revue Internationale des sciences sociales,
vol. XVI, (1964), No. 1; S. M. Lipset, Problemes poses par les recherches comparatives sur la
mobilite et le development, Revue Internationale des sciences sociales, vol. XVI, (1964), No. 1.
648 649
vanja imaju dugu tradiciju, jer su se u njihovom ranijem razvoju Opšta afirmacija uporednih istraţivanja u društvenim
dosta vidljivo ispoljile prednosti, teškoće i slabosti uporednog naukama poĉinje u prvoj trećini prošloga veka u idejnoj klimi
metoda, kao i razliĉiti stavovi prema njemu, treba bar letimiĉno romantizma, kada uopšte dolazi do naglog oţivljavanja interesa za
prikazati istorijski razvoj uporednog metoda u sociologiji i dru- istoriju. Istupajući s oštrom kritikom neistoriĉnosti prosve-titeljske
štvenoj antropologiji. ideologije, u kojoj se, kao što je istaknuto u analizi Kontove
metodologije, istorijski smisao na ĉudan naĉin mešao sa
konzervativnim ili reakcionarnim idejama, romantizam je dao snaţan
1. podsticaj prouĉavanju istorijske prošlosti i osobene tradicionalne
kulture najrazliĉitijih društava, ali i opštih zakona isto-rijskog razvoja
ISTORIJSKI OSVRT društva i pojedinih društvenih pojava. Pored toga, na opšte
rasprostranjeni pozitivni stav prema uporednom metodu u društvenim
Zaĉeci uporednog prouĉavanja društva gube se u drevnoj naukama dosta je uticala njegova prethodna vrlo uspešna primena u
prošlosti. Moţe se bez preterivanja tvrditi da se prvi tragovi biološkim naukama, a naroĉito u uporednoj anatomiji. Nije, 'stoga,
racionalno-kritiĉke i nauĉne misli o društvu pojavljuju onog ĉasa kad sluĉajno Kont smatrao da je razvoj uporednog metoda specifiĉni
se razne pojave u vlastitom društvu poĉnu uporeĊivati s analognim doprinos bioloških nauka opštoj nauĉnoj metodologiji. U društvenim
pojavama u drugim poznatim društvima. Bilo je u tim poreĊenjima, naukama uporedni metod se najpre afirmisao u uporednoj lingvistici,
svakako, mnogo tesnogrude pristrasnosti. Ali, dok se vlastito društvo u prouĉavanju razvoja pojedinih grana indoevropskog jeziĉkog
ne stane porediti s drugima, teško je prema njemu zauzeti dovoljno stabla, a zatim se preko uporednog prouĉavanja religije, mitologije,
samostalan i kritiĉan stav koji leţi u korenu svakog racionalnog i prava, porodice, raznih obiĉaja, širio prema politiĉkoj ekonomiji i
nauĉnog prouĉavanja društva. Dosta je razumljivo stoga što se vrlo sociologiji. Ranije izneto Kontovo shvatanje uloge i vrednosti
rano pojavljuje i metodološka svest o vaţnosti uporednih ispitivanja, uporednog metoda je dosta karakteristiĉno za prošli vek. Kont smatra
a ne samo praktiĉni pokušaji njihovog izvoĊenja. Već je Aristotelu da je uporedni metod vaţan, ali ne osnovni metod sociologije. Nien
bilo sasvim jasno kakvu vrednost ima primena uporednih istraţivanja osnovni metod je istorijski, ier je najvaţniji teorijski zadatak
u prouĉavanju društva. Poznato je da je on nastojao da na sistematski sociologije da utvrdi opšti tok istorijskog razvoja. MeĊutim, uporedni
naĉin prikupi podatke o drţavnom ureĊenju mnogobrojnih grĉkih dr- metod moţe da bude vrlo koristan time što omogućuje (1) da se u
ţavica, da bi na pouzdanom iskustvenom materijalu razvijao svoju savremenim nerazvijenim društvima prouĉavaju ranije faze opšteg
teoriju o društvu. Iz te velike graĊe oĉuvao se samo jedan fragment, istorijskog razvoja, i (2) da se prouĉavanjem osobenih karakteristika
atinski ustav. Ali vrlo je jasna Aristotelova zamisao da uporednim pojedinih društava ispita koliko na odstupanja od svetskoistorijske
putem ispita u kakvim uslovima nastaju i kakve razvojne tendencije razvojne linije utiĉu neki sporedni ĉinioci. Uporedni metod u prošlom
pokazuju razliĉiti oblici drţavnog ureĊenja, a drţavno ureĊenje je, po veku bio je uopšte najtešnje povezan sa evolucionizmom, obiĉno
njegovom shvatanju, bilo istovetno sa društvenim ureĊenjem uopšte. shvaćenim na dosta uprošćen jednolinijski naĉin. Smatralo se naime,
Nije potrebno iznositi sve istorijske pojedinosti o oblicima u da sva društva prolaze gotovo istovetan razvojni put i da je osnovni
kojima se javljala misao o neophodnosti uporednog prouĉavanja zadatak uporednih istraţivanja prikupljanje podataka koji će osvetliti
društva. Dovoljno je osvrnuti se na stavove prema upo-rednom bilo opšti istorijski razvoj u celini, ili razvojne linije pojedinih
metodu koji su došli do izraţaja u sociologiji i nekim srodnim društvenih pojava u oblasti društvenog ţivota, na primer, jezika,
naukama u XIX veku, jer je on tada bio neobiĉno cenjen i široko porodice, religije, svojine, raznih obiĉaja i sliĉno. Ali. pošto su se o
primenjivan u raznim naukama. Zbog toga se na metodološkim tokovima istorijskog razvoja društva u celini i pojedinih društvenih
shvatanjima i nauĉnim iskustvima prošlog veka mogu da vide pojava donosili preuranjeni zakljuĉci, podaci dobijeni uporednim
prednosti uporednog metoda, a i nedostaci koji su neizbeţni ako se istraţivanjima su ĉesto više sluţili za ilustrovanje raznih shva-
on nedovoljno metodiĉno primeni.3)
Philosophie. Abt. II, Mfinchen-Beiiin. 1927. U radu E. Ackerknecht, On
3
) Još nema celovitije studije o istoriji uporednog metoda u sociologiji i srodnim Comparative Method in Anthropology, u knjizi R. F. Spencer, op. cit, iz-neti su
naukama. Zanimljiv je, mada preteţno ograniĉen na nemaĉke nauke, rad F. Rothacker: Logik samo neki opšti podaci o razvoju shvatanja vrednosti uporednog metoda u socijalnoj
und Systematik der Geistes-wissenschaften, u knjizi A. Baumler, M. Schroeter, antropologiji.
Handbuch der
652 653
na osnovu kojih bi se kasnije mogle da izvode pouzdana nauĉna ţana je u ĉlanku ameriĉkog antropologa Boasa (F. Boas) Ogra-
uopštavanja. ničenja antropološkog uporednog metoda, koji je objavljen 1896.
Ista ova teţnja da se izgrade pojmovni, metodološki i godine, tj. dve godine pre pomenute Štajnmecove rasprave.8) U ĉemu
.organizacijski okviri prikupljanja iskustvenih obaveštenja za su se sastojale Boasove kritiĉke primedbe? On nijebio u naĉelu protiv
uporedno prouĉavanje razvijenih društava ispoljava se vidno i u uporednih istraţivanja i shvatao je da su ona neophodna za izvoĊenje
statistiĉkim krugovima. Već na meĊunarodnom statistiĉkom širih teorijskih uopštavanja, ali je kri-tikovao njihovu površnu
kongresu, koji je 1855. godine odrţan u Briselu, veliki belgijski organizaciju, a naroĉito upotrebu nepouzdanih izvornih podataka. Po
nauĉnik i statistiĉar Ketle (Quetelet) zastupa dosta razvijenu zamisao Boasovom mišljenju, uporednim istraţivanjima treba da prethode
o stvaranju sistema meĊunarodno uporednih statistiĉkih podataka. Od temeljite monografsko-istorij-ske studije pojedinih društava i
tada, izuzev privremenih prekida za vreme velikih ratova, ne prestaje njihovih kultura u kojima će se prouĉavati ne samo savremeno stanje
rad na ujednaĉavanju naĉela i pojmovnih okvira nacionalnih tih društava i kultura nego i istorijski put kojim su se ona razvijala.
statistiĉkih6 ustanova radi postizanja što veće uporedivosti statistiĉkih Boas je naglašavao potrebu istorijsko-genetiĉkog pristupa, jer je
podataka. ) smatrao da se do u osnovi istog ili sliĉnog stanja moţe stići razliĉitim
I u sociologiji krajem prošlog veka ima više pokušaja da se putevima, Sva monografska prouĉavanja su, po njegovom mišljenju,
razviju teorijski zasnovani sistemi za prikupljanje izvornih podataka. trebala da budu što više vremenski odreĊena i geografski lokalizo-
MeĊu tim pokušajima treba istaći nacrt holandskog sociologa vana. Ovakva istorijsko-genetiĉka prouĉavanja raznih društava treba
Rudolfa Štajnmeca (R. Steinmetz), izloţen u studiju Klasifikacija da omoguće da se ne uporeĊuju samo konaĉni rezultati društvenih i
društvenih tipova i kataloga naroda.6) Ta studija je istovremeno kulturnih procesa, nego i njihovi razliĉiti tokovi. Boasove ideje su
kritika brojnih slabosti uporednih istraţivanja Ĉiji je koren u znatno podstakle razvoj monografskog pristupa u ameriĉkoj
nepouzdanim i nesistematskim izvornim podacima. ..Prvi nedostatak antropologiji. Ali u Boasovoj školi, koja je dominirala u socijalnoj
— piše izmeĊu ostalog Štajnmec — koji zapa-njuje svakog kritiĉnog antropologiji SAD sve do sredine 30-tih godina, rezultati brojnih
ĉoveka ĉak i u najboljim sociološkim delima, s vrlo retkim monografskih prouĉavanja se nisu koristili u šire uporedne svrhe.
izuzecima, jeste nedostatak opsteg i sistematski potpunog poznavanja Tek 30-tih godina Dţ. Mardok (Murdock) oţivljava staru
njihovog ĉitavog podruĉja.'. Koliko je retko da se neki sociolog, komparativistiĉku ideju o stvaranju što potpunije nauĉne izvorne
postavljajući neki zakon za sve narode, oslanja na više od jedne dokumentacije o ţivotu najrazliĉitijih ljudskih društava. Pod
kategorije društva i da sa zaista naivnom otvorenošću ne zanemeruje njegovim rukovodstvom nastaje poznata Jelska dokumentacija, koja
sve ostale." Istovremeno Štajnmec istiĉe potrebu stvaranja po broju svojih obaveštenja 9predstavlja do sada najširu izvornu graĊu
kvalifikacije raznih društava prema njihovim osnovnim ekonomskim, o ţivotu raznih društava. ) Na osnovu ove dokumentacije su
politiĉkim, 7 geografskim, intelektualnim i religijskim i drugim izgraĊene brojne regionalne i nekoliko širih uporednih studija.1*")
osobinama. ) Konaĉno, poĉetkom 90-tih godina Dirkem u svojoj Još radikalniji otpor uporeĊnom metodu, u socijalnoj
raspravi Pravila sociološkog metoda svestranije razmatra antropologiji pruţili su neki funkcionalisti, a niroĉito B. Mali-novski
epistemološku vred-nost uporednih istraţivanja i zastupa ideju da su (B. Malinowski), jedan od najuticajnijih predstavnika
ona najbolja zamena za eksperiment u ispitivanju društvene funkcionalizma. Svi funkcionalisti. naime, nisu bili protiv uporednog
uzroĉnosti. metoda. Malinovski. poreklom Poljak, razvio se kao nauĉnik i
Ali u isto vreme, kad se ĉine razni pokušaji da se otklone delovao u Engleskoj u koioj ie komparativistiĉka tradicija bila
slabosti prvih oblika uporednog metoda i uporedna istraţivanja najdublja. On je pošao od jedne metodološki razumne
postave na solidniju metodološku osnovu, javljaju se i odluĉne e
) F. Boas. The Limitations of the Comparative Method of Anthropology,
kritike uporednog metoda. Jedna od najuticajnijih kritika sadr- u knjizi F. Boas, Race, Language and Culture, MacmUlan, New York, 1948.
B
) O strukturi ove dokumentacije, poznate pod nazivom Human Research
5
) Vid. W. F. Wilcox. Development of International Statistics, u knjizi Problems in Area Files vid. G. P. Murdock, An Outline of Cultural Materials, Yale University
the Collection and Comparability of International Statistics. Milbank Memorial Fund. New Press, New Haven, 1945. (Ĉetvrto izdanje knjige je izašlo 1961)
10
York. 1949. ) Jedna od najpoznatiiih uporednih studija je G. Murdock, Social
6
) R. Steinmetz. Classification des types sociaux et catalogue des peuples, L'Annee Structure, Macmillan, 1949.
sociologique, vol. III. (1898—99). D. 43—147.
7
) Šire o Stajnmecovim idejama i uticaju vid. A. J. Kobhen, The Statistical Method
in Anthrooologv, The Journal of the Royal Anthrovological Institute of Great Britain and
Ireland, vol. LXXXII, p. II, p. 129-146.
654 655
i korisne ideje da se kompleksna prouĉavanja pojedinih nerazvijenih izgraditi dovoljno široku graĊu za obimnija poreĊenja koja će biti dobrog
društava ne mogu izvoditi ĉisto kabinetski, na osnovu nepouzdanih izvora iz kvaliteta. Ali, ma koliko teško bilo uskladiti ova dva zahteva, ipak u osnovi
druge i treće ruke, nego da je u tu svrhu neophodno dugotrajno terensko izmeĊu njih nema protivreĉnosti. Jer uporedna zakljuĉivanja imaju
istraţivanje. Bilo je i pre Mali-novskog darovitih terenskih istraţivaĉa. Ali nesumnjivo temeljitiju osnovu ako brojna monografska prouĉavanja izgrade
on je primerom svojih liĉnih istraţivanja dao neobiĉno velik podsticaj o pojedinaĉnim sluĉajevima solidnija i upotrebljivija kompleksna
razvoju kompleksnih terenskih prouĉavanja i uticao da ona postanu mnogo obaveštenja Na poĉetku je istaknuto da su poslednjih decenija uporedna
više rasprostranjena. MeĊutim, metodološka zamisao Ma-linovskog se istraţivanja bila u sociologiji sasvim zapostavljena. U metodološkom
pretvara u vrlo jednostrano stanovište kad smatra da se na osnovu pogledu ovu tendenciju prati nastojanje da se istraţivanja izvode
prouĉavanja pojedinaĉnih društava mogu izvoditi širi teorijski zakljuĉci, intenzivnije, u smislu potpunijeg prikupljanja iskustvenih podataka o
koji daleko prevazilaze okvire prouĉavanog društva. Malinovski je zatim prouĉavanim pojavama, i metodiĉnije, ti. uz jaĉu kritiku izvornih podataka i
kao i mnogi drugi funkcionalisti, zastupao gledišta da treba prouĉavati teţnju da se u većoj meri koriste izvorni podaci stvoreni za specijalne
uglavnom aktualne društvene oblike. Donekle se ovo zapostavljanje isto- potrebe odreĊenog istraţivanja i uz neposredniju kontrolu istraţivaĉa. Prema
rijsko-razvojnih istraţivanja moţe objasniti osobenim uslovima prouĉavanja tome, i stroţiji kriteriji o nauĉnim izvornim podacima utiĉu da splaš-njava
nepismenih društava, u kojima ima malo pouzdanih izvora o prošlosti. Ali teţnja za proširenjem iskustvenog okvira istraţivanja. Bilo bi ipak, pogrešno
kad se ovaj metodološki stav uopšti, i kad se na neistoriĉan naĉin priĊe smatrali da samo nauĉni i metodološki razlozi izazivaju suţavanje
prouĉavanju društava koja su o svojoj prošlosti saĉuvala mnogobrojne vremensko-prostornih okvira socioloških istraţivanja. Naprotiv, daleko više
nauĉno upotrebljive podatke, on postaje krajnje jednostran. u tom pravcu deluje izme-njena društvena funkcija sociologije. Već je
I ovde treba napomenuti da u jugoslovenskoj nauci postoji dosta reĉeno da se od sociologije, kao i od drugih društvenih nauka, poĉinje više
sliĉan razvojni put. Bogišić organizuje svoja glavna ispitivanja na izrazito traţiti da daju odgovore na odreĊena praktiĉna pitanja, da budu što više
uporednom planu. On šalje svoj upitnik širom jugoslovenskog podruĉja, neposredno praktiĉki upotrebljive, ĉak i po cenu zapostavljanja svog
ukljuĉujući i Bugarsku, i prikuplja podatke o pojedinim elementima teorijsko-sistematskog nauĉnog razvoja. Pored ovog nauĉnog prakticizma,
narodnog ţivota, obiĉajnog prava, narodne kulture, ne trudeći se mnogo da uporedna istraţivanja savremenih društava oteţavaju i meĊunarcdno-
ti pojedinaĉni elementi pruţe celovitiju sliku o društvenom ţivotu i politiĉki odnosi.
osobenoj kulturi pojedinih uţih geografskih podruĉja. Nešto kasnije se Ograniĉavanje iskustvenog okvira socioloških prouĉavanja ima
gotovo istovremeno javljaju Jovan Cvijić i Antun Radić s metodološki krupne teorijske posledice, S jedne strane, teorijska uopštavanja o raznim
identiĉnom idejom da osnova prouĉavanja treba društvenim pojavama se svesno ograniĉavaju samo na odreĊeno društvo. Na
. da bude kompleksno ispitivanje uţih lokalnih društvenih celina, koje se primer, u mnogim radovima o porodici, koji nemaju ĉisto opisne ciljeve ima
ponekad sastoje i od grupe meĊusobno tesno povezanih naselja. Oba ova se u vidu porodica u SAD, Francuskoj ili nekoj drugoj zemlji u kojoj radi
nauĉnika smatraju da će opštne sinteze biti mogućno izvesti na egzaktniji odreĊeni sociolog. Ovako postupaju teorijski obrazovaniji nauĉnici. Manje
naĉin tek pošto niz monografija svestrano orikaţu uţe delove podruĉja. kritiĉni, prouĉavajući odreĊenu pojavu na jednom uţem podruĉju, padaju u
Cvijić je u svnm Balkanskom Poluostrvu izneo sintezu svojih dugogodišnjih drevnu grešku mnogih koji su u prošlosti prouĉavali društvo, i poistovećuju
terenskih istraţivanja i brojnih istraţivanja svoje škole. Ali je svakako neko odreĊeno društvo s društvom uopšte. pa ono što u njemu pronaĊu
zanimljivo da i u našoj nauci postoji dosta analogan razvoj shva-tam'a o proglašavaju univerzalnim zakonom ili normom društvenog ţivota, ili bar
naĉinu nastajanja širih nauĉnih sinteza, i u vezi s tim zakonom društva odreĊenog istorijskog tipa. Zbog toga jaĉa etnocentrizam,
' o odnosu izmeĊu monografskih i uporednih prouĉavanja. gledanje na društvo i istoriju kroz prizmu samo vlastitog društva, i to obiĉno
Ako se paţljivo razmotri smisao razliĉitih shvatanja o vrednosti i vlastitog društva u odreĊenom vremenskom periodu. A treba reći da je
najprikladnijim oblicima uporednog metoda, videće se da u polemikama uopšte teško izbeći opasnost da se osobenost neposredne aktuelne situacije
stalno iskrsava protivreĉnost izmeĊu širine uporednog zahvata i dubine ne preĉem i neosnovano ne uopšti ako se ograniĉe uporedno — istorijski
monografskog prouĉavanja pojedinih delova odreĊenog istorijskog perioda i vidici.
geografskog podruĉja. Doista je teško u podjednakoj meri ispuniti ova dva Poslednjih godina ponovo oţivljava interese vanj e za uporedna
zahteva i istraţivanja. Sve veći broj nauĉnika uvida da sociolo-
656 657
gija, kao teorijska nauka, ne moţe da se zasniva na prouĉavanju samo Ċenje društvenih pojava nije uporedni metod. PoreĊenje kao daleko
jednog društva ili jednog tipa društvenog ureĊenja, samo jedne opštija misaona radnja, javlja se u svakom obliku nauĉnog
kulture ili jedne grupe srodnih kultura. Pored toga, nove praktiĉne istraţivanja. Neki pisci, kao na primer O. Luis (O. Le-wis), 12 smatraju
potrebe takoĊe podstiĉu uporedna istraţivanja, iako manje u da nije uopšte opravdano govoriti o uporednom metodu( ). Ovo
sociologiji a više u nekim drugim društvenim naukama, pre svega mišljenje se moţe donekle razumeti kao kritika shvatanja da je
ekonomskim. I na Istoku i na Zapadu se stvaraju razne meĊunarodne uporedni metod potpuno samostalan, ili ĉak jedini metod sociologije.
ekonomske organizacije i trajniji meĊunarodni aranţmani. Za U stvari, uporedni metod je integralni sastavni deo sociološkog
normalnije delovanje postojećih meĊunarodnih organizacija metoda, neophodan za re-šavanje odreĊenih nauĉnih zadataka. Pre
neophodna su uporedna istraţivanja raznih društvenih pojava u nizu svega treba istaći da se izjednaĉavanjem uporednog metoda sa širim
zemalja. Zbog toga praktiĉni interesi zahtevaju široka uporedna logiĉkim postupkom poreĊenja gube iz vida neke bitne osobine
prouĉavanja narodnog dohotka, produktivnosti rada, pojedinih uporednog metoda. Uporedni metod se moţe definisati kao nastojanje
kljuĉnih privrednih grana, opšte organizacije privrede politiĉkog da se odreĊena društvena pojava ili društvo u nekom svom
ureĊenja, prosvete, kulture itd. U sociologiji se zbog praktiĉnih kompleksnom obliku prouĉavaju u svim svojim ili bar u što
potreba za sada uporedna ispitivanja manje organizuju, ali ih mnogobrojnijim, razliĉitim oblicima, koji nastaju usled razliĉitih
nesumnjivo ima sve više. Iako se teško oteti utisku da prakticizam i s društveno-istorijskih i prirodnih uslova. Na primer, u uporednom
njime povezan površni opisni empirizam preovladavaju i u mnogim prouĉavanju porodice nastoje se ispitati svi razliĉiti oblici u kojima se
savremenim upored-nim istraţivaniima. ima dosta znakova koji ona javlja u razvoju društva i otkriti zbog Ĉega, tj. u zavisnosti od
govore o njihovom ponovnom oţivljavanju u sociologiji. To, kakvih opštih društvenih "uslova nastaju pojedini njeni oblici. Ova
naravno, neće biti povratak na klasiĉni uporedni metod prošloga teţnja da se ispita ceo iskustveni raspon kvalitativnih oblika i
veka. Brojni metodološki nedostaci klasiĉnog uporednog metoda su kvantitativnih stupnjeva odreĊene pojave, a ne opštija misaona
dobro poznati. Sem toga, danas postoje metodološka rešenja a i teh- operacija poreĊenja, jeste specifiĉna osobina uporednog metoda.
niĉka sredstva koja omogućuju da se uspešnije rešavaju razni Ako se ovako shvati uporedni metod, postaće jasnije šta se
problemi, koji su u prošlom veku bili gotovo nesavladive pre- jedino pomoću njega moţe istraţivati u društvu. Zadaci uporednog
preke(11). Ponovno oţivljavanje uporednih istraţivanja treba stoga metoda se dele u dve osnovne grupe. U prvu grupu spada sistematsko
shvatiti kao jedan od povoljnih ĉinilaca verovatno brţeg teorijskog opisivanje razliĉitih oblika globalnih društava i pojedinih društvenih
razvoja sociologije u narednom periodu. Kakav će biti njihov bilans u pojava, a u drugu njihovo objašnjavanje. Najpre treba objasniti
bliţoj budućosti, zavisiće, ipak, od opšteg razvoja sociologije kao smisao opisnih zadataka. Uporedni metod se razvio i dao velike
nauke. nauĉne rezultate u prirodnim naukama, naroĉito u biologiji i u herniji.
Samo primenom najširih uporednih postupaka mogle su nastati
sistematske klasifikacije raznih vrsta ţivih bića i raznih hemijskih
elemenata. Te sistematske klasifikacije su omogućile da se srede i na
2. pregledan sistematski naĉin prikaţu mnogobrojni oblici i mnogo-
brojne varijacije raznih pojava, što je bio jedan od preduslova za
OSNOVNI ZADACI UPOREDNIH ISTRAŢIVANJA kasnije izvoĊenje niza nauĉno izuzetno vaţnih teorijskih zakljuĉaka.
Bez prethodnih klasifikacija bioloških vrsta, na primer bez Lineove
Pre razmatranja zadataka koji se u ispitivanju društva mogu klasifikacije, teško da bi ideja evolucionog razvoja biljnih i
rešiti samo uporednim metodom, treba pobliţe odrediti pojam ţivotinjskih vrsta prerasla iz naslućivanja i nedovoljno potkrepljenih
uporednog metoda. Nema sumnje da svako pore- pretpostavki u razvijenu nauĉnu teoriju. SreĊena izvorna graĊa je
pokazivala neke prelazne oblike
11
) Naroĉito su se povećale organizacijske mogućnosti za prikupljanje podataka na
12
uporednom planu, kao i za njihovo sreĊivanje i dalju obradu. Nekoliko zanimljivih radova o ) O. Lewis, Comparisons in Cultural Anthropology, u W. J. Thomas, Jr. (ed.),
ovim problemima objavljeno je u Revue internationale des sciences sociales, vol. XVI (1964) Current Anthropologv, University of Chicago Press, Chicago, 1955, p. 259.
No. 1. Neobiĉno teţak zadatak kritiĉkog ispitivanja izvora u širim uporednim istraţivanjima
razmatra se u studiji R. Naroll, Data Quality Control, Prolegomena to a Cross-Cultural Study 42 Sociološki metoĊ
of Culture Stress, The Free Press of Glencoe, New York, 1962.
658
koji su omogućili da se odreĊenije sagledaju razvojne veze meĊu 659
postojećim vrstama i dokaţe da njihovi savremeni oblici nisu
nepromenjivi i veĉni, nego da su rezultat prethodnog razvoja. Još novrsne i istorijski promenljive pojave ne moţe bez širokog
dramatiĉnija otkrića omogućila je sistematska klasifikacija poznatih uporednog pristupa izgraditi potpuniji klasifikacijski sistem. Ali, iako
hemijskih elemenata u Mendeljejevom sistemu. Poznato je da su, na se iz ovog što je reĉeno moţe videti širina i nauĉni znaĉaj opisnih
osnovu praznina otkrivenih u toj klasifikaciji, izvedena razna zadataka koji se u sociologiji mogu ostvariti samo uporednim
predviĊanja o postojanju nekih još nepoznatih hemijskih elemenata, metodom, njegova puna vrednost se ne ispoljava u opisivanju, nego
koja su usmerila u odreĊenom pravcu dalja istraţivanja i bila relativno prilikom objašnjavanja utvrĊenih veza meĊu pojavama radi
brzo potvrĊena, U društvu postou još mnogo veća raznovrsnost otkrivanja njihovih opštih uslova i uzroka, kao i specifiĉnih uzroka
pojava i brţi tempo promena. Zbog toga se opšti zakljuĉci o bilo kojoj usled kojih se neka pojava javlja u svojim posebnim kvalitativnim
vrsti društvenih pojava ne mogu zasnovati i sistematski proveriti ako oblicima i razliĉitim intenzitetima. Nauĉno objašnjavanje se zasniva
se ne upoznaju svi njeni iskustveni kvalitativni oblici, sve veliĉine i na. otkrivanju deterministiĉkih odnosa izmeĊu pojava, a pre svega
intenziteti. A dinamiĉnost raznih društvenih pojava zahteva da se onih odnosa za koje se s dovoljno' razloga moţe pretpostaviti da su
paţljivo motri-neće li se one u nekoj novoj istorijskoj situaciji javiti u uzroĉnog karaktera. Što se neki od ovakvih odnosa moţe ispitivati u
svom novom obliku i novim osobenim vezama sa drugim društvenim više konkretnih istorijskih situacija i dokazati da se on uvek
pojavama. Bez sistematske opisne osnove, sva uopštavanja moraju uspostavlja, postaje opravdanija pretpostavka da u njemu dolazi do
ostati nemeto-diĉna. Ali, poznavanje ĉitavog iskustvenog raspona izraţaja jedan opštiji društveni zakon. Ranije je objašnjeno da je
neke iskustvene pojave ne sluţi samo za izvoĊenje opisnih eksperiment najsigurnije sredstvo za otkrivanje uzroĉnih odnosa, ali i
uopštavanja. Ovaj raspon je dosta pouzdana opšta iskustvena osnova da je njegova- upotreba u ispitivanju društvenog ţivota vrlo
za oce-nu svih pojedinaĉnih oblika odreĊene pojave. U prethodnom ograniĉena. Uporedna istraţivanja predstavljaju u izvesnom smislu
poglavlju su izneti neki podaci o društvenoj pokretljivosti u ju- zamenu za eksperiment. Pošto se ne mogu u društveni ţivot unositi
goslovenskom društvu. Bez poznavanja podataka o pokretljivosti dublje promene radi nauĉnog prouĉavanja, a još manje se mogu
drugih društava, ne moţe se sa dovoljno sigurnosti oceniti stvarati razliĉite opšte društvene situacije, neobiĉno je korisno ako se
pokretljivost našeg društva. Preostaje samo mogućnost njenog one mogu pronaći na uporednom planu da bi se videlo kako razliĉite
poreĊenja sa nekim apstraktnim standardima, što, svakako, nije opšte društvene prilike utiĉu na odreĊene pojave. Proveravanjem ut-
dovoljno. Isto ovo vredi i za sve ostale pojave. Ako se, na pri-mer, ne vrĊenih iskustvenih odnosa na širem uporednom planu smanjuju se
poznaje raspon u kome se kreće plodnost stanovništva, ne moţe se opasnosti prenaglog uopštavanja. Jedan dosta poznat primer će
oceniti da li je plodnost stanovništva odreĊenog društva visoka, pokazati kako nedovoljno uzimanje u obzir razliĉitih istorijskih
srednja ili niska. Kad se ovaj opšti raspon ne uzima dovoljno u obzir prilika moţe dovesti do pogrešnih uopštavanja. Dirkem je u svom
prilikom ocenjivanja pojedinaĉnog sluĉaja, postou velika opasnost da delu Samoubistvo izneo, kao jedan od zakljuĉaka, da je katoliĉanstvo
ocena bude subjektivna i proizvoljna, da. O'Cenjujući jednu pojavu sposobnije od protestantizna da se suprotstavi društvenim ĉiniocima
kao visoku ili nisku, istraţivaĉ ne polazi od objektivnih elemenata koji utiĉu na veliku rasprostranjenost samoubistava. Iako je inaĉe
nego od nekih svojih liĉnih ili grupnih ţelja. Istraţivaĉ, koji se zalaţe vrlo Široko primeniivao uporedni pristup, Dirkem je izveo ovaj
za brţi razvoj stanovništva, moţe neku stopu plodnosti smatrati zakljuĉak iz poreĊenja stopa samoubistava katoliĉkog i
niskom, dok će ona nekom drugom istraţivaĉu, koji smatra da je bolje protestantskog stanovništva u Nemaĉkoj i na osnovu poreĊenja niţih
da se stanovništvo postepenije razvija, izgledati suviše visoka. Kad se, stopa izrazito katoliĉkih sredozemnih evropskih zemalja sa severnim,
meĊutim, zna da se stope nataliteta, kao najgrublje merilo plodnosti, preteţno protestantskim zemljama. MeĊutim, on nije uzeo u obzir da
kreću izmeĊu 12 i 55, moţe se objektivno oceniti svaka pojedinaĉna neke katoliĉke, ĉak po svojoj istorijskoj tradiciji klerikalno katoliĉke
stopa. Napokon, poznavanje potpunog raspona u kome se u svojim zemlje, imaju vrlo visoke stope samoubistva, koje spadaju u grupu
kvalitativnim oblicima i kvantitativnim intenzitetima javlja odreĊena najviših stopa uopšte. Austrija je najtipiĉniji primer ove vrste. Da je
pojava jeste preduslov za izradu potpunih klasifikacija, koje Dirkem temeljitije analizirao postojeće austrijske podatke, morao bi
omogućuju razvrstavanje svih realnih oblika odreĊene vrste pojava. uvideti da odnoj izmeĊu katoliĉke vere i samoubistava nije onako
Nauka koja prouĉava raz- Ĉist kao što je na osnovu uţeg materijala izgledalo. Podaci o
rasprostranjenosti samoubistava u Jugoslaviji, uz pretpostavku da
postoje jednake mogućnosti slobodnog
42"
661
660
Ako se ovom doda ranije pomenuta korisnost izvoĊenja
verskog delovanja razliĉtih crkava u svim njenim podruĉjima, kompleksnih monografskih istraţivanja u jedinstvenom uporednom
pokazuju odnos upravo suprotan Dirkemovoj pretpostavci. Slovenija, okviru, postaje sasvim oĉigledno kolike prednosti proizi-laze iz
najizrazitiji katoliĉki kraj u Jugoslaviji, ima najviše stope komplementarnog povezivanja raznovrsnih opštih istraţivaĉkih
samoubistava. Slovenaĉkim stopama se pribliţavaju samo stope pristupa. Ranije je istaknut znaĉaj komplementarne upotrebe
Vojvodine, koja ima sasvim drukĉiju versku strukturu. Dakle, i u razliĉitih postupaka i sredstava za prikupljanje iskustvenih podataka.
istim opštim društvenim uslovima katoliĉka vera ne mora uvek da Ova analiza komplementarnosti raznih opštih istraţivaĉkih pristupa
stvara veći imunitet protiv samoubistva. pokazuje da je komplementarnost jedno od najopštijih naĉela
Nadalje, na uporednom planu se uvek moţe naći prime-ra u sociološkog metoda. Ovo se moţe smatrati jednom od bitnih osobina
kojima se ista pojava javlja s razliĉitom uĉestalošću i razliĉitim metodološke zamisli koja je izloţena u ovoj knjizi. Metodološka
intenzitetom i na taj naĉin prouĉavati veći broj ekstremnih sluĉajeva. ideja komplementarnosti svakako je povezana sa ranije izloţenim
Već je bilo reci o metodološkim preimućstvima poreĊenja shvatanjem društva kao polideter-ministiĉke celine s kvalitativno
ekstremnih sluĉajeva, tj. istovremenog ispitivanja us-lova u kojima osobenim i relativno samostalnim delovima.
neka pojava dobija najšire razmere i-najinten-zivnije oblike i uslova
gde ona moţda ili uopšte ne postoji ili se javlja u vrlo blagim
oblicima. Tamo gde su kontrasti u pogledu postojanja kvaliteta ili 3
intenziteta odreĊene pojave najveći, poreĊenje moţe najverovatnije
otkriti njene opšte i specifiĉne uzroke. PoreĊenje ekstremnih ili TRI OSNOVNA NIVOA UPOREDNIH
antipodnih situacija se pribliţava shemi traţenja neophodnih.i ISTRAŢIVANJA
dovoljnih uslova. Ranije se videlo da je u tom cilju potrebno što
ĉešće utvrditi uslove u kojima se nešto javlja i, obrnuto, u kojima se Poĉetna definicija uporednog metoda ima u vidu upo-redna
ne pojavljuje. Kad god se ne moţe eksperimentisati i prema istraţivanja najšireg obima. Ali to ne znaĉi da nauĉnu vrednost imaju
teorijskim kriterijima stvarati kontrastne situacije, treba ih traţiti. Što samo univerzalna uporedna istraţivanja. Ako se prihvati Dirkemova
se šire primeni uporedni postupak, ima više izgleda da će se ovakve podela; uporedna istraţivanja se mogu, prema širini svoga obima,
situacije naći u realnom društvenom ţivotu. podeliti u tri osnovne grupe: (1) istraţivanja u istom društvu, (2)
Pri tom se uporedno istraţivanje i eksperiment ne iskljuĉuju. istraţivanja u razliĉitim društvima istog društveno-istorijskog tipa, i
Naprotiv, ako se eksperimentalna istraţivanja ukljuĉe u uporedni (3) sveopšta poreĊenja koja se u naĉelu odnose na sva istorijski
okvir, ona mogu dati znatno šire rezultate. Kao što je već reĉeno, u poznata društva. Svaki od ovih nivoa prikladan je za ispitivanje
eksperimentu se ne mogu menjati osnovne deterministiĉke društvene odreĊenih problema.
strukture u kojima se stvaraju odreĊene eksperimentalne situacije. (1) Upravo okolnost da se kao najuţi iskustveni okvir
Moţe se samo pretpostaviti da opšti uslovi, na koje se ne moţe uporednih istraţivanja pojavljuje globalno društvo nesumnjivo
uticati, podjednako utiĉu na eksperimentalnu i kontrolne grupe. Usled govori da svako razvijenije sociološko istraţivanje mora uzeti u obzir
toga oni ne mogu biti uzrok razlike koja se posle eksperimenta utvrdi delovanje globalnih ĉinilaca na ispitivane pojave. Moglo bi se stoga
meĊu grupama. MeĊutim, to ne znaĉi da oni ne deluju. Ako se, stoga, postaviti pitanje ĉemu onda sluţe uporedna istraţivanja u okviru
isti eksperiment organizuje u više razliĉitih opštih uslova, pomoću samo jednog globalnog društva. MeĊutim, pojedina globalna društva,
njega se mogu prouĉavati ne samo one uţe intervencije na kojima se naroĉito razvijenija, nisu homogena. Razni odnosi i procesi dobijaju
zasniva stvorena eksperimentalna situacija, nego i uticaj razliĉitih specifiĉne oblike u pojedinim delovima njihove strukture, tj. u
opštih uslova na ono što se dešava u istovetnim eksperimentalnim raznim društvenim slojevima i klasama, u13kvalitativno razliĉitim
situacijama. Dalje, na uporednom planu mogu se lakše naći podesni oblicima njihove društvene organizacije, ) u razliĉitim uţim
..prirodni" eksperimenti, tj. sluĉajevi kad se neki proces nalazi u onoj ekološkim sredinama, na primer gradskim i seoskim naseljima, u
fazi svoga razvoja koja je.teorijski najzanimljivija. Razumljivo je da pojedinim širim teritorijalnim delovima i si. Usled toga su ova
se u raznim društvima to ne dešava istovremeno. Povezivanje uporedna istraţivanja neop-
eksperimentalnih istraţivanja s uoorednim pristupom, dakle,
povećava njihovu istraţivaĉku vrednost 15
) U knjizi A. Etzioni, A Comparative Analvsis of Complex Or-ganizations. The
Free Press, Glencoe,-111., 1961 nalazi se vrlo zanimljiv pokušaj da se izradi pojmovao
hipotetiĉki okvir za uporedno istraţivanje raznih kvalitativno razliĉitih delova društvene
organizacije.
662 663
hodna za objašnjenje unutardruštvenih varijacija raznih pojava, na mogu da dobiju istorijsko-genetiĉki karakter. Ovo gledište nije,
koje pored opštih deluju i osobeni uţi ĉinioci i uslovi u pojedinim izgleda, osnovano. Gde god se primenjuje uporedni metod radi
delovima društva. Moţda treba napomenuti da je jugoslovensko prouĉavanja razliĉitih oblika1 odreĊene pojave moţe se i treba, ako se
društvo, zbog osobenih istorijskih uslova razvoja u prošlosti, naroĉito smatra da je to teorijski korisno i izvodljivo, poreĊenje oĊ ispitivanja
pogodno za uporedna istraţivanja. U mnogim oblastima društvenog strukturalnih stanja proširiti na prouĉavanje razvojnih procesa u
ţivota postoje vrlo znaĉajne pokrajinske razlike. One su, svakako, kojima su nastale strukturalne razlike. Prema tome, poreĊenje u
manje u onim oblastima na koje savremena društvena organizacija naĉelu ne treba nigde da bude ograniĉeno na aktualne strukture, ako
moţe neposrednije interve-nisati. Ali pored tih oblasti, postoje i neki teorijski razlozi zahtevaju da se njihov razvoj uzme u obzir.
druge koje se razvijaju više stihijno, i u kojima dolaze više do Naravno, ĉesto je ovaj zahtev teško sprovesti, jer o pojedinim
izraţaja razliĉite isto rij -ske razvojne linije, razliĉita kulturna društvima i pojedinim pojavama u njima nema dovoljno upotrebljivih
tradicija, kao i razliĉite opšte pokrajinske prilike. Uporedna istorijskih podataka.
prouĉavanja u tim oblastima su znaĉajna ne samo teorijski, nego i za Svaki istraţivaĉ, ako ima na umu znaĉaj uporednog pristupa,
rešavanje niza praktiĉnih društvenih problema, utoliko više što moţe, i kad raspolaţe ograniĉenim materijalnim sredstvima, svoje
pomenute dve oblasti ne postoje u društvenom ţivotu izolovano istraţivanje bar u izvesnoj meri postaviti na uporedni plan. To se,
jedna od druge. meĊutim, ĉesto ne ĉini i zbog toga plan istraţivanja ne pruţa
(2) Drugi nivo na kome su uporedna istraţivanja korisna dovoljno mogućnosti za izvoĊenje pouzdanijih zakljuĉaka. Jedan od
jeste prouĉavanje odreĊenih društvenih pojava u više konkretnih postupaka kojim se ideja poreĊenja moţe vrlo efikasno uvesti u plan
društava koja pripadaju istom društveno-istorijskom tipu, na primer istraţivanja manjeg obima jeste prouĉavanje ekstremnih sluĉajeva,
istoj društveno-ekonomskoj formaciji. Svako društvo ima niz svojih odnosno antipoda odreĊene pojave ĉiji se uzroci ispituju. Pod
obaveznih institucionalnih normi, od kojih doduše postoje pretpostavkom da se ispituju uzroci društvenih sukoba u industriji
odstupanja, ali ova ipak, dok je postojeća organizacija društva nije dobro prouĉavati samo preduzeća u kojima se sukob pojavio u
stabilna, ne dovode u pitanje opšti institucionalni oblik neke pojave. najoštrijim oblicima, već uporeĊo s ovim i druga preduzeća u kojima
Sve društvene pojave ove vrste moraju se uporedno ispitivati i u se unutarnje suprotnosti nisu razvile u jaĉi i trajniji sukob, jer se na
drugim konkretnim društvima istog tipa, da bi se videlo da li je taj naĉin stvara mogućnost za pouzdanije zakljuĉivanje o uzrocima
odreĊeno normativno rešenje stvarno nuţna posledica osnovnih raznih oblika sukoba. Ili, ako se ispituju uzroci malolet-nog
odnosa društvene strukture i organizacije odreĊenog tipa društva, ili prestupnistva, prouĉavanjem maloletnih prestupnika iz neke gradske
je specifiĉnost jednog posebnog društva toga tipa, prouzrokovana ĉetvrti u kojoj je maloletno prestupništvo dosta rasprostranjeno, vrlo
njegovim oso-benim razvojnim putem ili osobenom savremenom je korisno na tom istom podruĉju na meto-diĉan naĉin izabrati grupu
situacijom. Ova istraţivania ponekad nemaju samo teorijsku nego i omladinaca koji se radikalno razlikuju od maloletnih prestupnika u
nepo-sredniju praktiĉnu vrednost. Poznato je da ĉesto postoji ten- pogledu svog ponašanja. Upo-rednim ispitivanjem maloletnih
dencija da se sasvim neosnovano uopštavaju i smatraju neminovnim prestupnika i ove grupe omladinaca stvara se veća mogućnost da se
konkretna rešenja vlastitog društva i da se zatim smatra da su ona otkrije ono što je specifiĉno za prestupnike. Dalje, vrlo ĉesto odreĊeni
apsolutno obavezna norma za sva društva istog tipa. Napokon, (3) ekološki Ĉinioci snaţno utiĉu na razne društvene pojave. Mnoge
postoje najopštra poreĊenja u kojima se uporedno prouĉavaju opšte pojave se ispituju preteţno u gradu, jer su one u njemu najizrazitije.
osobine razliĉitih tipova društva, kao i kvalitativne i kvantitativne Ali, ako se ista pojava moţe naći u bliţoj ili daljoj okolini grada, u
osobenosti i razlike pojedinih vrsta društvenih pojava u razliĉitim seoskim naseljima, biće korisno da se ona prouĉava i u tim drukĉijim
tipovima društva. Oĉigledno je da se poreĊenja ove vrste mogu ekološkim sredinama. Jedno vrlo poznato uporedno istraţivanje R.
egzaktnije izvoditi jedino ako su svestrano prouĉeni pojedini tipovi Redfilda (R. Redfield) izgraĊeno je na ove ideje.14) Redfild je
društva. ispitivao proces menianja autohtone kulture na jednom poluostrvu
Prihvatajući Dirkemovu podelu uporednih istraţivanja, treba srednje Amerike. Kulturne promene su prouĉavane u tri naselja: (a)
izneti jednu bitnu ogradu na njegovo shvatanje. Dirkem je smatrao da najvećem gradu poluostrva, b) jednom
uporedna istraţivanja na prva dva nivoa treba da se zadrţavaju na
poreĊenju aktualnih strukturalnih prošeka, bilo opštih društvenih 11
) R. Redfield, The Folkculture of Yucatan, Ohicago Univer-sity
struktura ili oblika odreĊenih društvenih pojava u razliĉitim Press, Chicago, 1941.
situacijama, a da tek u svom najširem okviru
664
665
, sreskom mestu, i (c) u jednom zabaĉenom selu. Izbor mesta polazio
je od pretpostavke da će promene autohtone kulture biti najobimnije pojavama u odreĊenom društvu, za koje se moţe pretpostaviti da su
u glavnom gradu poluostrva, a da će ih najmanje biti u udaljenom njihovi uzroci. Dakle, meĊunarodno usvojen sistem u koji bi se
zabaĉenom seoskom naselju, da će tamo autohtona kultura još uvek stalno unosili nauĉno neophodni podaci o raznim društvima znatno bi
postojati u svom gotovo netaknutom izvornom obliku. Uporedno olakšao širi razvoj i uporednih istraţivanja koja nisu globalnog
ispitivanje kulturnih promena u ova tri naselja, koja su se u izvesnom karaktera, nego su usmerena na ispitivanje uzroka odreĊenih
smislu nalazila u tri razliĉite faze jednog opšteg procesa, omogućuje društvenih pojava. Bez ovakve šire i stalne organizacijske osnove,
da se bolje sagleda unutrašnja dinamika procesa. Vrlo Ĉesto se i u pojedinaĉna uporedna istraţivanja ne mogu da ispune zadatak
drugim zemljama moţe u prouĉavanju raznih društvenih pojava, ĉak uporednog metoda u sociologiji. Dovoljno je samo uzgred reći, jer je
i na ograniĉenom geografskom podruĉju, primeniti isti istraţivaĉki opšte poznato, da u današnjim meĊunarodnim prilikama nema mnogo
pristup. Pedesetak kilometara od nekog velikog grada moţe se naći nade da će se ovaj nauĉni zahtev uskoro potpunije ostvariti. Ipak, ne
društveni ţivot koji ima mnoge osobine ranijih vekova. Ako se te treba izgubiti iz vida sluĉajeve gde se sistemi pojedinih nacionalnih
razlike uzmu u obzir, specifiĉni uzroĉni ĉinioci i unutrašnja struktura statistiĉkih sluţbi meĊusobno pribliţavaju, a posle drugog svetskog
mnogih procesa mogu se bolje osvetliti. rata je u tom pogledu uĉinjen priliĉan napredak. Doduše, više u
MeĊutim, ako bi se uporedna istraţivanja ograniĉila samo na ispitivanju ekonomskih nego društvenih pojava u širem smislu reci.
to da pojedini nauĉnici prilikom stvaranja planova svojih ispitivanja Ali ove objektivne teškoće ne opravdavaju da sociolozi
uzimaju u obzir neke osnovne ideje uporednog metoda, ona se ne bi skrštenih ruku ĉekaju bolja vremena. Na osnovu raspoloţivih
mogla dovoljno razviti; istraţivanja bi se izvodila od sluĉaja do podataka o našem i drugim društvima, razna istraţivanja mogu se
sluĉaja i ne bi donosila dovoljno sistematskih elemenata neophodnih postaviti na mnogo širi uporedni plan nego što se to obiĉno ĉini. Ako
za globalna poreĊenja. Stara ideja iz prošlog veka, da je za razvoj istraţivaĉ prilikom stvaranja plana svog istraţivanja nastoji da se što
širih uporednih istraţivanja potrebno raspolagati sistemom trajnog potpunije obavesti o oblicima i intenzitetu u kojima se prouĉavana
prikupljanja podataka o nauĉno najvaţnijim društvenim pojavama, pojava javlja u našem i u drugim društvima, ako se potrudi da u tu
kao zahtev je vrlo aktuelan i danas. Obimnija i egzaktnija uporedna svrhu potpunije iskoristi postojeće nauĉne podatke, i ako
sociološka istraţivanja biće znatno olakšana i podstaknuta ako se saopštavajući rezultate svoga istraţivanja ne iznosi samo svoje
ubrza stvaranje sistema obaveštenja o sociološki najvaţnijim originalne podatke nego ih poveţe sa onim što se o odreĊenim
društvenim pojavama i ukoliko jedan takav sistem bude prihvaćen od pojavama već zna, verovat-no je da će njegovo istraţivanje dati' veći
nauĉnika koji pripadaju raznim teorijskim pravcima. A naroĉito je doprinos osvetljava-nju odreĊenog problema. Treba se samo
vaţno da jedan takav sistematski okvir za prikupljanje podataka osloboditi sasvim pogrešnog shvatanja da se istraţivaĉki radovi
prihvate statistiĉke sluţbe što većeg broja zemalja. U nauĉnim zasnivaju samo na vlastitim originalnim podacima. Nauka je stalan,
krugovima se stalno istiĉe zahtev da bar u onim zemljama koje imaju izrazito društveni proces u kome svako novo saznanje treba da se na
moderno organizovanu statistiĉku sluţbu, statistiĉke ustanove ukljuĉe aktivan, stvaralaĉki naĉin povezuje s onim što se već znalo ili
u program svojih istraţivanja i u sistem objavljivanja podataka više pretpostavljalo. Upravo u toj organskoj vezi sa poznatim, novi
sociološki neophodnih obaveštenja i pruţe ih na nauĉno upotrebljiv rezultati pojedinaĉnog istraţivanja dolaze punije do izraţaja. Pritom
naĉin. Tek kad se raspolaţe jednim ovakvim sistemom obaveštenja, i treba imati na umu da je zasnivanje istraţivanja na uporednom planu,
kad se taj sistem iz godine u godinu dopunjuje novim podacima, ĉak i samo na osnovu postojećih izvornih podataka, vrlo ĉesto
mogu se izvoditi egzaktnija globalna uporedna istraţivanja i u sistem preduslov širih teorijskih sinteza.13)
objavljivanja podataka više sociološki neop-tija uporedna ispitivanja
uţih delova društva. Svakako nije dovoljno znati da se uĉestalost
nekih pojava razlikuje u raznim zemljama, kao i u uţim delovima 13
istih zemalja. Takvi podaci mogu eventualno sluţiti samo kao ) Uporedna istraţivanja velikih civilizacija i svetskih religija Maksa
Vebera su najbolji primer. Knjiga S. N. Eisenstadt, The Political Systems of Empires.
elementaran orjis. MeĊutim, kad se ţeli ispitati usled Ĉega nastaju The Free Press of Glencoe, Macmillan, New York,' 1963, jeste primer jednog
pojedine razlike, neophodna su, pored podataka o samoj pojavi, znaĉajnog teorijskog istraţivanja koje je izvedeno na širokom uporednom planu, na
obaveštenja o drugim osnovu korišćenja samo postojećih istorijskih izvora.
VOJIN MILIĆ SOCIOLOŠKI METOD Korektori
VERA SPASOJEVIĆ i ANKA TEOFBANOVIĆ
Tehniĉki urednik JOVAN

NEDELJKOVlC Štampa
ŠTAMPARIJA „KULTURA", BEOGRAD, MAKEDONSKA 4

Vojin Milic - Soc. Metod

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Vojin Milic - Soc. Metod

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Mihailo Marković čitao je dve ranije verzije ovog rada i oba puta mi

1.POLAZNA ODREDBA METODOLOGIJE

Lako je zapaziti da su u brojnim priruĉnicima o metodologiji socioloških 5. METODOLOGIJA I NAUĈNA STRATEGIJA

je po osnovnom obrazovanju bio matematiĉar, ali je bio odluĉan

20)Isticanje neophodnosti konkretnih istraţivanja za razvijanje marksistiĉke

'•) Ibidem, p. 219-221. ") Ibidem, p. 213-214, 226.

i zahtevao da se definisanje izvodi iz što šire uporedne perspektive.

šnjavanje utvrĊenih opisnih uopštavanja. Kritiĉko prevazila-ţenje 3.

voljna garantija za ostvarivanje naĉela objektivnosti u prouĉavanju 2.

organizacija jeste spreĉavanje i ţigosanje takvih zloupotreba, VI

vanja. Naroĉito je ovo korisno za nauku koja prouĉava pojave što se

ţnja je usredsreĊena na svestrano osvetljavanje konkretnog sluĉaja.

i stepena sloţenosti. Što su sloţenije operacionalne definicije

i W- Dickson).12 Prvo pravilo je da anketar mora slušati ispitanika

drugim sluĉajevima, na primer u ispitivanju raznih porodiĉnih

mentaciju koja će sluţiti kasnijem istoriĉaru prilikom obrade

mrtvo, nego i kao aktivni sadrţaj kasnijih istorijskih stanja kome se

nekog istorijskog perioda u celini, naroĉito ako su izvori oskudni i ne

njih prilaziti pojedinaĉno na odreĊen naĉin. Pored toga u novijoj

zakljuĉuje ne na osnovu neposrednih podataka, koji nisu oĉuvani,

vost uputstava, priruĉnika i udţbenika u raznim tipovima škola,

su, na primer: socijalizam, kapitalizam, demokratija, jednakost,

razne klasifikacijske jedinice stvaraju na osnovu razliĉitih kriterija,

i objašnjavanje nekih utvrĊenih odnosa. Povezivanje posma-tranja sa

došlo do izraţaja u operacionalizmu. Operacionalisti su mnogo uĉinili

lektiva; na primer, stanovnik velikog grada, stanovnik etniĉke oaze ili

mnjenja, Naprijed, Zagreb, 1961, str. 341—351.

noj strani nekog uzroĉnog odnosa posledica samoodreĊenja i slobode,

svedena na jedan i to sintetiĉki oblik ispitivanja društvenog EKSPERIMENT

1. laća, za koje se moţe teorijski oĉekivati da takoĊe utiĉu na ispitivanu

uspeha. A u sociologiji, kao i drugim društvenim naukama, u ispunjavanju

sasvim neoĉekivano. Dublja teorijska analiza moţe da utvrdi uzroke ovih

sao usmeravala prikupljanje i sreĊivanje izvornih obaveštenja. Na XVI

Tehniĉki urednik JOVAN

You might also like