Obrazovna televizija

 Televizija svojim snažnim audio-vizuelnim efektima spada u najuticanija sredstva masovne

komunikacije.Ona je dinamička sinteza elemenata filma, radio-emisije, fotografije, crteža shema
i teksta.

 Televizija se upotrebljava u svim nastavnim oblastima,zato što se prikazivanjem pogodnog

televizijskog programa stiče bolje, brže i dugotrajnije znanje, takodje utiče na razvoj
intelektualnih sposobnosti, samostalnosti i kritičnosti u radu.

Uspeh u korišćenju televizije u nastavi zavisi od:

 uslova rada škole

 primerenosti emisije predznanju učenika

 pripremljenosti učenika za prijem programa

 obučenosti i spremnosti nastavnika da koristi televizijski program

 kvaliteta programa

Obrazovna televizija se može primenjivati na različite načine u savremenoj nastavi. Ona može biti izvor
informacije, dopunjavati se klasičnim vidivima nastave, dopisnom nastavom ili samo dopunjavati ono što
ne može dati klasična nastava.

Američki pedagog Tiler ima veoma pozitivno mišljenje o televizijskim programima namenjenim školi:

Televizija je jedini činilac u izvođenju nastave, dok nastavnik, manje ili više,obezbeđuje uslove za
praćenje programa, organizuje razne aktivnosti, održeva disciplinu i interveniše u procesu sticanja znanja
samo u izuzetnim slučajevima.

Obrazovna moć televizije je znatno veća onda kad se temeljno pripremaju sadržaji, kad se pripreme
nastavnici i učenici i kad se u najpovoljnije vreme emituje program. Kvalitetu obrazovne televizije
doprinosi marljiva priprema nastavne građe,koja se zasniva na odgovarajućim didaktičkim principima,
koja se detaljno pedagoški analizira, do najnužnijih detalja planira, bogato ilustruje, uklapa u celokupni
vaspitno-obrazovni rad u prodici i školi. Pedagoški efekti obrazovne televizije se postižu lakše ako je
ostvarena dvostrana komunikacija. Ako se dobro programiraju sadržaji obrazovne televizije, onda ona
daje bolje pedagoške efekte.

 Kvalitetu obrazovne televizije doprinosi i vreme kad se daje određeni program. Npr. Ako se
daju TV sadržaji onda kad se logički uklapa u nastavni program, obezbeđuje se temeljita i
potpunija obrada, više se doprinosi podizanju kvaliteta nastave kao celine.

 Priprema učenika je veoma značajan činilac koji doprinosi podizanju kvaliteta obrazovne
televizije. Pripremanje se izvodi s ciljem da se oni pripreme za uspešno praćenje programa,
 beleženje onoga što je najvažnije, razumevanje delova i celine sadržaja, uočavanje zadataka i
zaključaka koji iz gledanog programa proizilaze.

Nastavnik i obrazovna televizija

 Možemo sa sigurnošću reći da televizija obogaćuje rad u školi, ali njenom upotrebom nastavniku
se nameću nove brige i obaveze. Upotreba televizijskih emisija zahteva preciznu pripremu i
razlikuje se od pripreme za uobičajnu vrstu nastave.

 Priprema nastavnika počinje upoznavanjem programa i sadržine emisije. U državama gde je

obrazovna moć televizije razvijena, na početku godine izlaze priručnici sa potpunim planom i
programom televizijskih emisija.

 Sledeće što mora da uradi je da smesti emisiju u najbolju poziciju u nastavnom procesu.

 Treba da osmisli niz aktivnosti pomoću kojih će pripremiti atmosferu i izazvati interesovanje za
emitovanu emisiju.

Takođe treba da preuzme na sebe organizacione i tehničke zadatke,naročito kad škola ne raspolaže
najpovoljnijim uslovima.

 Kod nas još uvek ne postoje adekvatni programi koji bi se permanentno, logički uključivali u
nastavni program. Ne daju se u odgovarajuće vreme i na onaj način kako bi se pedagoški efekti
mogli kvalitetno iskoristiti. Stoga, konkretna primena televizije još uvek nije pogodna ni dovoljna
za njenu adekvatnu i profitabilnu upotrebu u nastavi i učenju, a nastavnici samim tim nisu
dovoljno svesni obrazovne moći televizije i njenih olakšica prilikom upotrebe.

Uslovi koje televizija pruža nastavniku:

 Usavršava, osavremenjuje i dinamizira oblike,sredstva i metode rada

 Racionalnije koristi vreme, sredstva i prostorije u nastavi

 Kreira uslove u kojima će nastava biti atraktivnija za učenike, bliža njihovim potrebama i
spsobnostima

 Podstiče i razvija stvaralaštvo i entuzijazam učenika u procesu učenja

Nastavnik treba da:

 Stalno radi na svom stručnom i pedagoškom usavršavanju

 Proučava programe koji se daju da bi ih mogao uključiti u realizovanju nastavnih sadržaja

 Izučava granice i moći obrazovne televizije

 Priprema učenika za gledanje odgovarajućih programa

  Učestvuje u sastavljanju i valorizovanju televizijskih programa

 Analizira mogućnosti najboljeg iskorišćavanja onoga što su učenici gledali

Postoji pet faktora koje nastavnik treba da razmotri u vezi sa upotrebom televizijskog materijala:

 Pripremanje učenika (motivacija)

 Prisustvo ili odsustvo interesovanja u učenju je najvažniji faktor koji određuje uspeh ili neuspeh
u radu.

 Pripremanje učenika se obavlja uglavnom u okviru nastavnog časa, i njegova uloga je dvostruka.
Ono se može odvijati uz kratko objašnjenje, ali se može pretvoriti i u pravu diskusiju.

 Ako je svrha učenicima pružiti opšti pogled i probuditi interesovanje, priprema će teći u smeru
celine.

 Ako se želi razjasniti određeni pojam, onda se teži da učenici u okviru pripreme budu spremni za
odgovore na specifična pitanja

 Gledanje emisije (doživljavanje)

 Čitajući neko poglavlje iz udžbenika, učenik koji ima usmenu ideju o tome šta želi da postigne
ima više izgleda da ostvari svoj cilj.

 Isti je takav slučaj i sa učenikom koji gleda televizijsku emisiju.

 Stoga dobra priprema i osposobljavanje učenika da ima na umu plan uvešće ga u ono što je
značajno, a istovremeno će smanjiti aktivnost nastavnika za vreme gledanja emisije.

 Tada do njegove intervencije dolazi povremenokada je zaista potrebno usmeriti pažnju na

značajne scene.

 Analiza (rasčlanjivanje građe)

 Gledajući televizijsku emisiju učenici su stekli celovit pojam o objektu koji se izučava.

 Međutim, svako doživljavanje odlikuje se time što zahteva da bude na neki način istaknuto.

Zadatak nastavnika u ovom delu časa jeste da usmerava razgovor učenika. Tada on proverava u kojoj je
meri emisija pomogla učenicima u rešavanju problema, utvrđuje njihovo interesovanje i stepen
razumevanja

 Sinteza (uopštavanje građe)

 Prilikom čulnog percipiranja predmeta i pojava obično učestvuje više analizatora u raznim
kombinacijama. Uporedo sa tim u percepciji se vrši sinteza različitih nadražaja, pa se kao rezultat
dobija celovit i slikovit pojam o izučavanom objektu.
  U ovom delu bitno je istaći analitičku i sintetičku povezanost. Ona se pojavljuje već prilikom
analize gledanog materijala.

 Iz ovoga dalje proizilaze mnoge aktivnosti.

 Domaći rad

 Imajući u vidu da gledanje televizijske emisije predstavlja jedan vid saznajnog doživljaja, kao
takav on mora biti uključen u nastavne i peogramom utvrđene zadatke.

 Zadaci mogu biti razni:

-likovno prikazivanje,

-pisani radovi,

-izrada tabela,

-skica,

-grafikona,

-karata,

-čitanje literature i sl.

Sistem televizije otvorenog kruga

• Ona se priprema u televizijskim studijima jednog centra.

• Televizija otvorenog tipa ima širu opšteobrazovnu funkciju, namenjen je gledaocima svih
područja koji mogu pratiti taj program, daje se u isto vreme, pretenduje da ima šire i
opšteobrazovno značenje, širi kulturnu misiju i univerzalniju prihvaćenost.

• Ova vrsta programa omogućuje velikom broju televizijskih gledalaca da upotpunjuje svoje opšte
i stručno znanje kod kuće, u slobodno vreme. Ona ima snažno dejstvo na sve kategorije
gledalaca.

• Televizija otvorenog kruga se može uključiti u vaspitno- obrazovni proces na dva načina:
1. Kada se obrazovni program uključuje u svakodnevne programe, ali kao specijalan deo koji se
emituje u određeno vreme. Takav program priprema posebna redakcija sastavljena od stručnog
tehničkog osoblja, nastavnika, pedagoga i psihologa.
2. Kad čitav studio ima isključivo obrazovnu funkciju po kadrovima, sredstvima i programskoj
orijentaciji i vremenu emitovanja. Obrazovni program javnih televizija možemo podeliti u dve
grupe:
-Specijalni školski obrazovni program i
-program vaspitno obrazovnog karaktera.
Veću pažnju zauzima školski obrazovni program, jer se on oslanja na nastavne programe škole,
svakodnevno se uključuje u program, tokom cele školske godine. Vreme za emitovanje programa je uvek
ograničeno i ne može se prilagoditi rasporedu časova, nastavnici imaju teškoće prilikom usklađivanja
emitovanog sadržaja sa planom rada i pripremama učenika za gledanje emisije, tehnički su u
nemogućnosti ponavljati emisiju ili zaustaviti emitovanje programa radi davanja dodatnih uputstava i
slično.

Sistem televizije zatvorenog kruga

 Ovakva vrsta televizije predstavlja takav tip čiji se program emitujue od studija do ograničenog
broja prijemnika, pomoću kabla ili ultrakratkih talasa i ostaje u sistemu zatvorene mreže.

Pomoću televizije zatvorenog kruga moguće je:

 Direktno emitovanje svega što se snima,

 Magnetoskopsko registrovanje direktnih emisija i njihovo reprodukovanje,

 Emitovanje filma, demonstracija i eksperimenata,

 Ostvarenje direktne dvosmerne komunikacije predavača i slušalaca.

Vrednost upotrebe televizije zatvorenog kruga u nastavi potvrdila su istraživanja Univerziteta

Džordža Vašingtona Sjedinjenim Američkim državama, od kojih posebno ističemo:

 TV nastava nije manje efikasna nego obična nastava

 Pri obučavanju manje sposobnih slušalaca, televizijska nastava daje bolje rezultate

 Znanje usvojeno uz pomoć televizijske nastave se mnogo duže pamti

 Vreme obuke putem televizije je znatno kraće

Istraživanja fiziologa su pokazala da delovanje televizijske emisije na učenike određuje prvenstveno

njena dužina trajanja posmatranja, tj. Veličina i udaljenost televizijskog prijemnika od učenika,
kvalitet emitovanja, osvetljenje, ugao posmatranja kao i broj učenika posmatrača.

 Da bi se stvorili povoljni uslovi za percepciju televizijske slike i zvuka potrebno je izvršiti

optimalan raspored.

 Najveći ugao koji je dozvoljen od središnje ose gledanja iznosi 45 levo i desno. Što je ugao manji,
tj. što su sedišta bliže centralnoj osi, slika je bolja i jasnije se vidi.

 Veliki značaj ima i visina postavljanja televizijskog prijemnika, koja treba da bude u visini očiju
učenika.
Danas se proizvode veliki televizijski prijemnici, tzv. Video-zidovi, specijalno pravljeni za projekciju
kojima prisustvuje veći broj ljudi.

Raspored mesta za učenike može se postaviti na više načina:

 lepezasti raspored

 kvadratni raspored

Tendencije daljeg razvoja

 Modernizacija nastave iziskuje borbu protiv, pretežno, jednosmerne komunikacije u domenu

nastavnikovih aktivnosti, a da se koncentracija didaktičke funkcije transformiše u savremeno
razvijenom sistemu komunikacija u kome istaknuto mesto pripada poslednjoj tehnici.

Danas se govori o kablovskoj i satelitskoj televiziji, o povezivanju televizije sa kompjuterskim

sistemima, o projekcionoj televiziji i sl.

 Prijem satelitskih signala moguć je na tri načina:

-individualni prijem

-centralni prijem

-kombinovani prijem

Sistemi visoke definicije

o Razvoj i usavršavanje televizijskih prijemnika ide u pravcu da se broj linija na ekranu sa

dosadašnjih 525 poveća na 1100-1400 linija. Na taj način se poboljšava kvalitet slike, a sistemi
koji emituju takve slike omogućavali bi emitovanje na veliko platno.

Nastavni filmovi

o Nastava se može značajno poboljšati upotrebom zvučnog filma.

o Za prikazivanje filmova koriste se kinoprojektori od 16mm i 8mm.

Po svom karakteru i nameni filmovi mogu biti:

-nastavni(obrađuju određenu nastavnu temu)

-dokumentarni(kao dopuna redovnoj nastavi)

-propagandni(sredstva za propagiranje, reklamni karakter)

-informativni(pružaju učenicima informacije o savremenoj nastavi).

• Posebna vrednost nastavnog filma ogleda se u tome što postavlja nastavnicima određene
metodičke zahteve.

• Pre svega, nastavnik ne sme da prikazuje učenicima film koji prethodno nije gledao, jer treba da
anlizira njegove mogućnosti za nastavni rad.

• Filmu treba, pre svega, obezbediti funkcionalno mesto u nastavnom procesu.

• Pre prikazivanja filma učenike treba pripremiti i dati im određene zadatke.

• Posle prikazivanja nastavnog filma ptrebno je proveriti koliko su učenici shvatili film i kako su
realizovali unapred postavljene zadatke.

Sledeći faktori čine nastavni film pogodnim i upotrebljivim nastavnim sredstvom:

-film je audio-vizuelni medij

-nastavni film uglavnom poseduje i auditivnu komponentu

-u nastavnom filmu se koristi govor koji prati pokretne slike

-boja je efikasno sredstvo ako se filmom prikazuju pojave i događaji u kojima je ona važan element.

 Israživanjem je utvrdjeno da filmovi podstiču interesovanje učenika za nastavne sadržaje,

motivišu ih i potpuno čulno angažuju.

 Istraživanja su takođe pokazala da nastavni filmovi podstiču čitalačka interesovanja učenika.

 Posle gledanja filma učenici žele da pročitaju knjigu vezanu za temu filma.

Nastavni film je dinamično vizuelno, odnosno, audio-vizuelno nastavno sredstvo koje ima svoje
specifične psihološke, pedagoške i tehničke elemente. Psihološke mogućnosti filma se sastoje u
prikazivanju predmeta, pojava i bića u slici, što omogućava neposredno opažanje i lakše pamćenje,
odnosno učenje.

Pedagoškim elementima učenicima se omogućava stvaranje potrebnog kontakta sa životom, izaziva

interes i motivacija predstavljajući im specifične vaspitno-obrazovne situacije.

• Tehničkim elementima film omogućava saznavanje i doživljavanje onoga što je često

nedostupno u direktnom posmatranju:modelovani trikovi, vremensko usporavanje i ubrzanje,
mikrosnimci, makrosnimci, snimci iz aviona i sl.

Realizacija časa primenom audio-vizuelnih medija

• Audio-vizuelni mediji (AVM) ne mogu bitno odrediti strukturu nastavnog casa, ali mu ipak moze
dati određenu specifičnost. Ta specifičnost časa sa korišćenjem AVM izražava se u rešavanju niza
metodičkih pitanja.
• Prikazivanje AVM treba da se usmeri na to da se ostvari cilj nastavnog časa.

Na časovima na kojima se učenici upoznaju sa novim sadržajima AVM se može uklopiti:

-Kao uvod u izlaganje

-Kao demonstracioni materijal u toku rada na usvajanju novih saznanja

-Kao sredstvo za naknadnu ilustraciju nekog programskog područja(nastavne teme).

 Pre prikazivanja AVM neophodno je u uvodnom delu upoznati učenike sa sadržajem i istaći
njegove glavne elemente.

 Pored toga važno je da se navede naziv AVM, odredi njegov odnos prema nastavnom gradivu, i
ukaže na pitanja koja možemo naći kao odgovor u filmu.
Značaj vizuelizacije postoji od praistorije do danas, kako u svakodnevnom životu tako i u vaspitno-
obrazovnom procesu. Pokret za vizuelizaciju nastave bio je među prvima koji je isticao važnost
neverbalnih audio-vizuelnih materijala, nastavnih mašina i uređaja.

Njihov osnovni cilj je da osposobe učenike da vide i čuju, gledaju i slušaju potpunije, jasno uočavajući
razlike i sa većim razumevanjem. Pravilan izbor nastavnih sredstava zahteva pažljivo proučavanje i
celovitu analizu metoda rada, kao i iznalaženje adekvatne primene u nastavnoj situaciji.