Akademsko pisanje

Vladimir D ami vdzamic@singidunum.ac.rs

ta je akademsko pisanje?
Pod akademskim pisanjem podrazumeva se pisanje tekstova u akademsko-nau ne svrhe; To su tekstovi razli itog obima, forme i sadr aja:
1. 2. 3. 4. 5. esej; seminarski rad; prikaz (knjige); diplomski rad; master/doktorski rad.

Ko bira formu akademskog teksta?

Akademski tekst mo e birati sam autor ili forma i sadr aj mogu biti nametnuti od strane akademske zajednice; npr. seminarski rad se mo e pisati na odabranu ili unapred zadatu temu; bez obzira na to da li temu bira autor ili je ona nametnuta, pravila za pisanje akademskog rada se uvek dosledno po tuju i primenjuju.

Elementi akademskog rada

naslovna strana; stranica teksta; odabir slova; sadr aj: problematizacija teme; citiranje; literatura; napomene; jezi ka uputstva.

Naslovna strana
svaki akademski tekst mora imati naslovnu stranu; u vrhu naslovne strane treba da stoji naziv institucije (npr. Univerzitet Singidunum, Poslovni fakultet u Beogradu); na sredini strane stoji naslov rada, tj. naziv teme koja se obra uje u akademskom tekstu; u donjem levom uglu je ime mentora (npr. prof. dr Milan Miljevi ); u donjem desnom uglu je ime autora (npr. student Marko Markovi ); u dnu strane obavezno stoji mesto i godina izrade teksta (npr. Beograd, 2009.).

Stranica teksta tehni ka uputstva

stranica treba da ima standardne margine od 2,5cm gore i dole, odnosno 3 cm levo i desno (ovo su obi no standardna pode avanja u programu za pisanje na ra unaru); ako se menjaju veli ine margina, uvek je va no voditi ra una da margine gore i dole moraju biti uvek manje od margina sa strane, zbog estetskog izgleda samog akademskog teksta; razmak izme u redova je srednji, tj. tako da na jednu stranicu teksta stane izme u 35 i 40 redova (obi no standardno pode eno u programu za pisanje teksta na ra unaru).

Odabir i karakteristike slova

osnovno na elo pri izboru slova (font-a) je da bude lako itljiv; slova mogu imati svoj osnovni izgled, kao u prvom delu ove re enice, ili mogu biti ispisana u kurzivu, boldirana, odnosno podvu ena; kurziv i poja ana (boldirana) slova koriste se za nagla avanje odre enog dela teksta ili isticanje klju nih pojmova, tj. njihovih definicija; tip (font) slova koji se naj e e koristi je: Times New Roman, veli ine 12; napomena: vodite ra una o veli ini i tipu slova, koliko god delovalo nebitnim, forma je jednako va na kao i sadr ina.

Sadr aj: problematizacija teme

ovo je najbitniji deo akademskog teksta koji pi ete; na osnovu njega e mentor mo i da proceni da li se i na koji na in razumeli problem i kako ste interpretirali problem u svom tekstu; u akademskoj zajednici nedopustivo je kori enje tu ih tekstova (plagijatstvo), odnosno prepisivanje ud benika i sli no, bez dozvole autora; plagijat je ka njiv u skladu sa zakonom, te ukoliko krenete tim putem mo ete imati problema sa zakonom i pravilima fakulteta.

Sadr aj: problematizacija teme

pre nego to krenete da pi ete rad, pripremite se za to pro itajte ne to od literature koja se ti e teme; dobar akademski tekst se mnogo lak e i bolje pi e ukoliko ste se za to dobro pripremili; sadr inski elementi akademskog rada:
1. 2. 3. 4. uvod; deo sa definicijama; analiti ki deo; zaklju ak.

Uvod
obi no predstavlja najve i problem ( kako da po nem? ); uvod treba sadr i cilj rada, definiciju problema, sa et pregled prethodnih razmatranja problema, tezu koja se nastoji izvesti radom; uvod rada koji ima par stranica ne sme biti du i od pola strane, dok uvod obimnijih radova mo e biti obimniji (stranica, dve ili vi e ukoliko je re recimo o doktoratu); u uvodu nema mestauspomenama iz detinjstva, voljenoj osobi i sli nim privatnim stvarima ukoliko ona nemaju neki poseban zna aj, a ni napomenama tipa: Ljudi oduvek tragaju za istinom, ili Moja ljubav prema nauci datira od detinjstva.

Deo sa definicijama
deo sa definicijama sadr i odre enje gra e, metoda, modela i terminologije u radu. ovaj deo ne sme biti du i od nekoliko re enica i obi no je deo uvoda; primer: seminarski rad na temu: Poslovna etika u savremenim poslovnim procesima

Analiti ki deo
analiti ki deo = razrada problema; va no je da na osnovu pro itanog, imate svoj stav i argumentaciju (stav bez argumenata nema veliku nau nu vrednost); argumentacija mo e uvek biti za i protiv, pa se trudite da je izlo ite, ukoliko je tema rada za to pogodna; analizirajte problem, poku ajte da ga pove ete sa drugim problemima i pitanjima (npr. ekonomske promene sa dru tvenim, politi kim i sli no); kvalitet Va eg teksta zavisi e upravo od pristupa problemu i na inu njegovog izlaganja, a za to je neophodno i znanje i ume e pisanja akademskog teksta.

Zaklju ak teksta
va an je isto koliko i ostali delovi teksta bez dobrog zaklju ka, tekst gubi na svom kvalitetu; mora biti logi ki smislen (npr. ako ste u analiti kom delu izneli stav i argumente da je ekonomska globalizacija pozitivna pojava, u zaklju ku ne mo ete tvrditi suprotno); drugim re ima, zaklju ak treba da proisti e iz analiti kog dela i stava i argumentacije iznetih u njemu.

Citiranje
citati se stavljaju u znake navoda Krajem 19. veka po inje proces industrijalizacije u Zapadnoj Evropi ; ukoliko iz citata izostavljate nekoliko re i onda taj deo stavite u zagradu i tri ta ke unutar njih: (...) po inje proces industrijalizacije u Zapadnoj Evropi ; ukoliko izostavite nekoliko re enica iz citata, izostavljeni deo se zamenjuje zagradom i trima crticama (---); citati iz dela napisanih na stranom jeziku, prevode se osim ukoliko ne postoje posebni nau ni razlozi da se tekst zadr i u originalu citati Va em tekstu daju poseban kvalitet, ako su upotrebljeni ispravno, na pravim mestima; izbegavajte preteranu upotrebu citata ukoliko oni nisu od su tinskog zna aja za tekst koji pi ete.

Literatura
na kraju svog rada navodite literaturu kojom ste se koristili tokom pisanja to je obavezni deo svakog akademskog teksta; literatura ne sme da bude izmi ljena (u radu moraju postojati jasne naznake da ste se njome koristili, poput citata, fusnota i sli no); spisak literature se pravi po azbu nom redu (ukoliko je tekst pisan irilicom), odnosno abecednom (ukoliko je pisan latinicom); ukoliko ima 4 ili vi e autora koji su pisali jedno delo, navodi se samo ime i prezime prvog, dok se imena drugih zamenjuju skra enicom i dr. ukoliko je delo na srpskom, odnosno et al. ukoliko je re o bilo kom stranom jeziku;

Literatura
spisak literature se tako e mo e praviti po zna aju literature koju ste koristili; Va e pravo je da odaberete na in navo enja literature.

Pravilno navo enje literature

Primeri: Gidens Entoni, Sociologija , Prevod, Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd, 2007. (ukoliko je re o knjizi); Gidens Entoni i dr., Sociologija , Prevod, Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd, 2007. (ukoliko ima 4 ili vi e autora); Miljevi I. Milan, Poslovna etika i komuniciranje , Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008. Izazovi globalne ekonomske krize, Ve ernje novosti, etvrtak, 8. oktobar 2009. (ukoliko je re o lanku iz novina); ukoliko je literatura elektronska (kori ena sa sajta) obavezno navesti potpunu adresu i datum kada ste sajt posetili (google, wikipedia i sli ni sajtovi ne mogu biti navedeni kao literatura).

Fusnote i endnote
ukoliko elite da napomenete ne to u svom tekstu ili da navedete referencu koju ste citirali, to inite tako to napomenu (naznaku) smestite u dno strane (tzv. fusnota); fusnote se jednostavno dodaju i automatski numeri u odabirom opcije u programu za pisanje na ra unaru (Insert/Footnotes); ukoliko se u fusnoti ponavlja ista referenca, onda se umesto itave reference stavlja naznaka Isto ili Ibidem (Ibid). endnote na kraju teksta.

Primeri fusnota
Adam Smit, Bogatstvo naroda , BIGZ, Beograd, 1985, str. 46; Ibidem, str. 56; Karl Marks, Kapital , BIGZ, Beograd, 1989, str. 15; Isto, str. 19-21; Entoni Gidens, Sociologija , Prevod, Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd, 2007, str. 78-85.

Jezi ka uputstva
pridr avajte se va e eg pravopisa srpskog jezika; ukoliko imate dilemu, konsultujte pravopis (da li, ne znam, sa mnom, predsednik, prof. dr Marko Markovi , mr Petar Petrovi ); pre nego to predate tekst pogledajte ima li pravopisnih gre aka, one uvek odnose jedan deo Va e ocene;

Spisak tema
1. Zna aj poslovne etike za savremene poslovne odnose; 2. Da li postoji poslovna etika u savremenim poslovnim odnosima? 3. Eti ka dimenzija globalizacije; 4. Globalizacija poslovne etike; 5. Poslovna etika u bankarstvu; 6. Poslovna etika u trgovini; 7. Zna aj poslovnih komunikacija u savremenim ekonomskim odnosima; 8. Globalizacija i poslovno komuniciranje; 9. Zna aj odnosa s javno u u funkcionisanju savremenih poslovnih organizacija;

Spisak tema
11. Pojam poslovnih informacija i njihov zna aj u funkcionisanju savremenih poslovnih organizacija; 12. Poslovna etika i multinacionalne kompanije; 13. Poslovna etika u Srbiji? 14. Aristotelovo poimanje etike; 15. Za i protiv poslovne etike u uslovima savremenog dru tva.

HVALA NA PA NJI