1.

DEFINISANJE PRAVA; OBLIK DEFINICIJE Pri definisanju pojma prava, prvo ga treba razlikovati od istorodnih pojmova,npr od pravila o ljudskom ponaanju. Mora se utvrditi ta pravo jeste i tako se otklanja mogunost da se snaga prava prida nekim drugim pravilima ponaanja kao to su morala,obiajna... I razliiti strunjaci razliito definiu pravo u skladu sa tim iz kog ugla posmatraju (npr pravni praktiari i strunjaci za istoriju pravne nauke). Definisanje samo po sebi znai povlaenje granice izmeu predmeta definisanja i srodnih stvari. Postoje standardni pravni sluajevi,dok meunarodno pravo npr. pripada graninom i diskutabilnom pravnom fenomenu. Neki naunici smatraju da se pravo ne moe definisati, ve se moe dati samo njegova metapravna definicija. Prvi korak pri odreivanju pojma prava jeste pomou Aristotelovog per genus et differentiam naina. Prvo se navede najblii rod GENUS PROXIMUS ,a zatim osobena razlika DIFFERENTIA SPECIFICA na osnovu koje je ovaj pojam naroita vrsta u odnosu na srodne pojmove. Kao rodni pojam se navode pravila ljudskog ponaanja,dok se za vrsnu razliku koja ih ini pravnim pravilima uzima pretnja,tj prinuda ukoliko se ona ne potuje i neprimenjuje. Ovakvo definisaje prava svodi se na zajednikog imenitelja ime se dobija deskriptivna definicija. Pravo se, po njoj, identifikuje na osnovu svojstava koja nisu podlona vrednosnim procenjivanjima. Do razliitih deskriptivnih definicija dolazi kada se razliito razmilja o tome ta je bitno i znaajno.Aristotel je uveo i sredinju,arinu definiciju pro hen ili aph henos homonim-Veberovi idealni tipovi. arino znaenje ne pretpostavlja traganje za jednim zajednikim imeniteljem. On to pokazuje na primerima definisanja prijatelja i graanina. Cilj je da se razlikuju sredinja od perifernih graninih sluajeva pravnih fenomena (prelazak iz deskriptivne u preskriptivnu definiciju.).Preskriptivna definicija predstavlja ono ta bi pravo trebalo da bude. Sv. Avgustin- nepravedan zakon nije zakon. 2.POJAM PRAVA Pojam prava definie se iz razliitih uglova na razliite naine. Ono kako je moda najjednostavnije defiisati pravo jeste deskriptivno i preskriptivno. Deskriptivno,pravo je drutvena ija pravila o ponaanju regulie i garantuje drava. Definisali smo ga tako da smo odredili ta je pravo u odnosu da druga pravila ponaanja,a da pri tome naa definicija da jasan odgovor ta pravo jeste. Ukoliko se pravo definie na preskriptivan nain,mogo bi se rai da je pravo hijerarhijski siste pravnih normi iji je cilj uspostavljanje pravednog drutvenog poretka u skladu sa moralnou. Ovakvom def smo odg na pitanje ta je pravo i kakvo treba da bude,tj emu tei.

3. VRSTE DRUTVENIH NORMI Treba razlikovati pravna pravila o ljudskom ponaanju od ostalih pravila ponaanja. Pravne norme garantovane su prinudom drave,to ih razlikuje od drugih. Norme mogu biti i one nastale zbog morala,obiaja ili mode. Tako se stvaraju ustaljene konvencije koje vae odreeno vreme.Npr modne karakteristike se relativno brzo menjaju i tako iz godine u godinu prave nove konvencije o oblaenju. U demokratskim drutvima karaktristino je postojanje konvencija o ponaanju politiara,novinara i drugih javnih linosti----Moralna pravila o ponaanju najee se temelje na zadovoljavanju opteg dobre ouvanja zajednikog ivota.Ova pravila sva spadaju u drutvene norme,ali ne i u pravne norme i ove termine treba razlikovati. 4.ODNOS PRAVA I MORALA Pravo je teko zamisliti bez elementarne pravde i minimuma moralnosti. Neki smatraju da moral odreuje osnovne vrednosti-ciljeve drutva, dok pravna pravila treba da obezbede uslove za ostvarivanje moralnih ideala-sredstvo. Pravo se definie kao minimum morala koje dato drutvo bez izuzetaka prihvata. U pravnim sistemima postoje i moralno indiferentna pravila. Osnovne razlike: 1. Pravo nastoji da unapredi podeavanje izmeu 2 ili vie volja,a moral uspostavlja subjektivni etiki poredak unutar pojedinca. 2. Pravo pretpostavlja drutvo,a moral je stvar pojedinca 3. Moral obavezuje pred sudom vlastite svesti forum internum,a pravo ped sudom drugih forum externum 4. Pravna pravila nameu ne samo obaveze ve i ovlaenja,a moral samo dunosti 5. Pravna pravila su stroa i obaveznija od moralnih.

5.ISTA TEORIJA PRAVA

Ovo je teorija Hansa Kelzena koja se temelji na pozitivnom pravu,a nastala je kao odgovor na pravni realizam,koji on smatra da je isto socioloki pristup pravu. On smatra da pravo samo po sebi pretpostavlja izvesno treba,ali se dri pozitivistikog stava da treba izuavati pravo onakvo kakvo jeste. Zamera pravnim realistima to to su toliku utonuli u realitet da nisu u stanju da se uzdignu do "treba". Pravne norme imaju preskriptivni,a pravna pravila deskriptivni karakter. Preskriptivni karakter pravne norme ogleda se u sankcij kojom se potkrepljuje "treba". Pravo je odgovarajui skup zapovesti koji treba da obezbedi mir. Kelzen smatra da je pravna norma razdvojena u 2 norme: 1.odreeno lice treba da se ponaa na odreen nain+-sekundarna norma 2.drugo lice treba da izvri sankciju ukoliko je prva norma prekrena-primarna norma(jedina pravna norma) Sutinsko meril, koje opisuje i oznaava fenomen prava, sastoji se u prinudnoj meri kojom se iznuuje poeljno ponaanje. On naglaava normativne elemente prava,a zanemaruje moralne i socioloke,pre svega pravdu (kao i svi pozitivisti). Njegov pravni pozitivizam zasiva se na pukoj pretpostavci-osnovnoj normi. Dovoljno je da pretpostavimo osnovnu normu i njoj prilagdimo sve ostale norme,ukljuujui i ustav. Hijerarhijski je organizovao norme i sve ih uskladio sa osnovnom,tj prvim ustavom.Osnovna norma je uslov pozitivnosti.Ukoliko suverena vlast izvrava naredbe,onda ON ima smisao. To predstavlja pitanje efikasnosti,a ne normativnosti,tj usklaenost stvarnog ponaanja sa vaeim sistemom normi,a suverena drava je omoguava. Napetost izmeu "treba" i "jeste" ne sne da ode ispod odreenog minimuma niti da pree neki maximum. 6. POZITIVNO PRAVO I PRAVNI POZITIVIZAM Nastalo je od latinske reci pono,ponere,a do termina pozitivno doslo je zbog lose transkripcije u 12. veku. Kada se o govori o pozitivnom pravu,treba prvo napraviti razliku izmeu optih i posebnih,tj univerzalnih i partikularnih zakona.Ovu razliku napravio je Aristotel.Opti zakoni su prirodni zakoni koji vae za sve ljude i opte su prihvaeni nezavisno od toga to su nepisani. Posebni zakoni su pozitivni zakoni odreene drave i imaju karakter prinude.Obaveznost pozitivnih zakona mora biti potkrepljena dravnom prinudom.Glavni sukob izmeu prirodnopranog i pozitivistikog stanovita-samo pravedno moe biti zakonito i pravedno je ono to je zakonito. Postavljeni zakoni su oni koje donosi unapred postavljeni dravni organ. Jedan d neophodnih elemenata pozitivnog prava jeste suverenost. Bez nje se pokornost vaeim zakonima ne moe iznuditi. Zakonodavac je u svim dravama samo suveren.Pozitivne zakone neophodno je razlikovati od moralnih ili prirodnihHobs.Pozitivno pravo je volja onog organa kome ustav drave poverava najviu vlast.Osnovne karakteristike pozitivnog prava: To je uvek vaee pravo koje u datom trenutku obavezuje prinudnim karakterom..Efikasna primena datog prava je neophodna.Uvek je posebno pravo u Aristotelovom smislu. Pravni pozitivizam Pristup pravu ije razvijanje se unapreuje od 19.veka, ali je o njemu u nekom obliku razmiljao i Platon. Polazi od razlike od toga ta pravo JESTE i ta bi TREBALO da bude. Pravni pozitivisti smatraju da jedino pozitivno pravo moe da se nazove pravom. Konano stvoreno pravo koje se primenjuje predmet je njegovog istraivanja-Kelzenovog. Ogranienost pozitivnog pristupa pravu ogleda se u zanemarivanju sadrine pravnih normi. Kelzen smatra da je sadrina bitna i izuava je jedino kod osnovne normi,od koje zavisi njena validnost. Suverenost je osnova pozitivnog prava. Ukoliko je suverenost bitan element,onda se prirodno pravo ne moe smatrati pravim pravom. Suverenost je za pozitiviste iskljuivo pravni pojam,a ne filozofski.Pozitiviste nastoje da razgranie pravo od sociologije,morala metafizike...Krajnji cilj pozitivista jeste red i poredak,njih ne zanima priroda tog poretka nego efikasnost. Pravne norme mogu imati bilo kakvu sadrinu-Kelzen.Pravedno je ono to je zakonito,to znai da je volja zakonodavca izvor pravde. 7.ULOGA I DOMILJAJ IDEJE PRIPODNOG PRAVA Ovo je osoben nain definisanja prava iji je predmet izuavanja znatno iri od pozitivnog prava. Osnovne tri razlike su: 1. Predmet izuavanja je svako ponaanje,a ne samo ono iznueno dravnom prinudom,a propisano dravnom vlau. 2.Prirodno pravne mislioce ne zanima toliko forma,ve sadraj pravne norme koja je legitimni predmet morala.Oni ne izuavaju moralno indiferentna pravila. 3. Razlikuju se u nainu definisanja pojma prava. Pozitivisti koriste per genus et differentiam,tj deskriptivnu definiciju. Sredinje,arino znaenje je u centru prirodnopravnih mislioca,tj preskriptivna definicija Po PP sutina prava jeste pravda,pa se nepravednom zakonu moe otkazati poslunost.Sutina ovog uenja nije u dravnoj sili ili prinudi sankcijama,ve u uenju ta valja initi. Toma Akvinski-zakon je pravilo i merilo ljudskog ponaanja.Cilj prava je da procenjuje moralnu ispravnost onoga to se smera ili je ve uinjeno.Pravo po PP nije zapovest onih koji vladaju,ve ono to je po sebi ispravno i pravedno. Cilj prirodnog prava je da se napravi neraskidiva veza izmeu prava i morala i da se valjanost vaeeg prava uslovi njegovnom moralnom ispravnou. 8.SVRHA PRAVA GUSTAVA RADBRUHA

Radbruh je bio predstavnik relativistikog stanovita u filozofiji prava. Sastavna tri elementa koja ine ideju prava,po njemu su:pravda, svrsishodnost i pravna sigurnost. Pravo je za njega kulturna pojava pre svega povezana sa pravdom-Pravo je skup naloga za zajedniki ivot ljudi. Pravda je drutvena i objektivna i uvek se tie odnosa meu ljudima, ija je svrha da ivot u drutvu uini moguim. Da bi se stiglo do sadrine prava neophodna je ideja svrsishodnosti. Sama svrha odreena je odgovarajuim vrednostima kojima pored pravde pravo treba da slui. Pravna sigurnost je sinonim za pozitivno pravo i temelji se na ideji da,ukoliko niko ne moe da utvrdi ta je pravedno,mora se propisati ta e biti po pravu i to od strane organa koji je u stanju da to i sprovede. Osnovne tri ideje koje ine ideju prava u stalnoj su antinomiji. Prva antinomija odnosi se na odnos pravde i svrsishodnosti; pravda je uvek vezana za jednakost i zajednicu, dok je svrsishodnost olienje nejednakosti i individualnosti. Pravda i pravna sigurnost dolaze u sukob onda kada se nalae da se zakon mora potovati ak i kada je nepravedan,u smislu da pozitivno pravo moe dovesti do najvee nepravde. Trea antinomija je izme u svrsishodnosti i pravne sigurnosti. Pravna sigurnost zahteva postojanje strogo formlisanih pravila koja se kose sa individualizmom svrsishodnosti. Radbruhov relativizam i reavanje ovih sukoba menjalo se kroz istoriju. Iako se zalagao za stav da je mir cilj svakog pravnog poretka i da se zakon mora potovati pa makar bio i nepravedan,nakon Drugog svetskog rata on menja miljenje i na prvo mesto stavlja pravdu kao primarno naelo prava. On je ovim svojim stavovima oiveo prirodno pravo koje je u 20.veku zamrlo zbog jaanja pravnog pozitivizma. 9. ODNOS PRAVA I PRAVDE Pravda je trei nerazdvojni pojam koji se vezuje za pravo,pored morala i zakona. Iako mnogi poistoveuju ova dva pojma,odnos prava i pravde dvosmislen je i sporan.Pozitivisti smatraju da je pravedno ono to je zakonito, dok prirodnopravni mislioci smatraju da je pravda merilo ispravnosti zakona. Pravda se uvek vezuje za vie ljudi,zahteva drutvo,a ne pojedinca.Njena glavna uloga je da regulie odnose meu ljudima i podeli dunosti i prava vie lica. Ona je inersubjektivna i usmerena prema drugima. Njena priroda je drutvena. Nije najbolji onaj koji primenjuje vrlinu prema sebi,nego onaj ko to radi prema drugima-Aristotel. Pravda se sastoji u tome da svako radi samo svoje,to jest da izvrava svoje zadatke-Platon.Pravda je vrlina koja usklauje i upravlja postupanjima,kako pojedinaca tako i njihovih skupina.Pravda dovodi u red i mir vie vrlina i daje im odgovarajui sklad,harmoniju savrenstvo i lepotu. Vrlina je morlno stanje pojedinca,dok se pravda uvek ispoljava prema drugome. Intersubjektivnost pravde pretpostavlja uzajamnost prava i obaveza. Jo jedan element pravde je odgovarajua jednakost. Odgovarajua zbog toga to u razliitim prilikama pravda nalae razliitu vrstu jednakosti. Ideja pravde se sastoji iz dva dela: stalnog i promenljivog; stalni-svodi se na zahteve promenljivi- razliita merila kojima se utvruje koji su sluajevi isti,a koji razliiti. Jednakost po Aristotelu moe biti aritmetika i geometrijska.Aritmetika-sredina izmeu suvie i premalo. Ono to je velika mana koju Aristotel zapaa jeste optost zakona,zbog koje dolazi da nepravde. Tu se postavlja pitanje pravinosti i pravednosti.Pravino-primat nad pravednim;ono to je pravedno propisano je zakonom; ukoliko je zakon nepravedan prema nekom pojedinanom sudiji u skladu sa pravinou nepistrasni i nezavisni sudija ima pravo da donese odluku koja nije u potpunosti u skladu sa zakonom. Tri vrste pravde po Aristotelu: zakonska,tj opta pravda- dovodi u vezu graane sa dravom; distributivna-odnos drave prema graanima; komutativna- ureuje odnose meu graanima. Zakonska je osnovna,pravedo je ono to je po zakonu(kao pozitivisti), ali sudija moe postupati po pravinosti ukoliko je takav sluaj. Odnos izmeu prava i pravde je sloen i varira meu teoretiarima,ali je sigurno da se nikako ova dva pojma ne mogu poistoveivati.

10. GLAVNA SHVATANJA O PRAVU Pravo kao sloen pojam moe se izuavati iz vie uglova. Razliite nauke razliito tumae ovaj pojam,ali to ne znai da svaka izoluje ovu drugu, ve razliite pravne fenomene stavljaju u prvi plan. Tri predmeta se u savremenoj pravnoj nauci nazivaju pravom: sistem normi, poredak drutvenih odnosa i sistem vrednosti. NORMATIVISTIKI PRISTUP Ukoliko se pravo odredi kao sistem normi,onda je to normativistiki princip. Norma je pravilo o ljudskom ponaanju,ali i logiko-jezika tvorevina.Norma je idealna pojava koja postoji van vremena i prostora. Ovim se iskazuje idealna,a ne realna strana prava. Kelzen je u istoj teoriji prava dao najpotpuniji izraz normativizmu . Pravo je hijerarhizovan dinamiki sistem normi kojim se propisuje kakvo treba da bude ponaanje subjekta,a ukoliko se prekri sledi sankcija.Sutina pravnog poretka odreena je vaenjem,a ne efikasnou pravne norme. PSIHOLOKO UENJE

Bazira se na utvrivanju realne strane prava kao psiholoke pojave. Lav Petraicki definisao je pravo kao skup imperativnoatributivnih preivljavanja i podelio pravo na intuitivno (pravedno) i pozitivno.Oba sadre skup imperativno-atributivnih preivljavanja,ali pozitivno se poziva na autoritativno-normativne fakte,za razliku od intuitivnog. Norma nastaje kao psiholoki proces i postoji u svesti-aktuelno ili u pamenju-virtuelno. I to predstavlja psihiki vid prava. Vaenje norme nezavisno je od njegovog postojanja u psihi. SOCIOLOKI PRAVAC Kao i sva socioloka uenja,i ovo uenje svodi se na postavljanje drutva u epicentar istraivanja. Sledbenici sociolokog pravca (Dirkem,Erlih) smatraju da je norma drutvena tvorevina. Drutveno pravilo ponasanja prerae u pravnu normu onda kada drutveno mnjenje da saglasnost da povreda ponaanja bude sankcionisana. Norma su podreena pravilima socijalnim po poreklu. Pravom se izraava soccijalna ideja,opta svest,pravno oseanje,pravednost...Drava svojim prorisima izraava drutveno miljenje i drutvenu reakciju.Pravo ima tri realno postojea oblika (Stuka) : jedan konkretan i dva apstraktna.Konkretan oblik poklopase sa ekonomskim odnosima. Apstraktna forma,za razliku od konkretne ne poklapa se sa ekonomsim odnosima. Intuitivan oblik je unutranji psiholoki doivljaj o drutvu. Za socioloko shvatanje prava,bitna je efikasnost norme,koja i dalje ostaje idealni pojam. PRIRODNOPRAVNA DOKTRINA Prirodno pravo se suprotstavlja iskustvenom, pozitivnom pravu koje je vaee i u celini efikasno u dravi odreeno vreme. Za Aristotela je to ono pravo koje svuda ima istu vanost bilo da je usvojeno ili ne. Postojee drutvene ustanove,zakoni i obiaji nesavreni su poto su ih stvorili ljudi. Prirodnopravna teorija podrazumeva postojanje pozitivnog,trenutno vaeeg zakona koje mora biti u skladu sa prirodnim zakonom.Ukoliko nije,to nije pravi zakon i moe mu se odbiti poslunost. On je hijerarhijski jai od pozitivnog prava-Toma ivanovi. INTEGRACIJA UMESTO APSOLUTIZACIJE S' obzirom na postojae stanje i razliite teorije prava,javila se ideja o integraciji tih teorija,umesto potrebe da se apsolutizuje samo jedna.Pravni fenomen je sloen,pa se svaka definicija moe uzeti za dobru u nekim pogledima,te ih treba spojiti,a ne integrisati. Pravo je jedinstvo drutvenih odnosa,vrednosnih stavova i sistema normi koje odnose u drutvu ureuju-Nikola Viskovi. 12.MATERIIJALNI IZVOR I PRAVA Materijalni izvor prava treba da izrazi poreklo pozitivnog prava i zajedno sa formalnim izvorom prava ini znaajnu problemsku oblast nazvanu "izvori prava". Re izvor metaforikog je karaktera i treba da oznai neto iz ega pravo proistie.Viskovi pod pojmom izvora podrazumeva: prirodne i drutvene procese koji su uslov pravnih normi; dravne i drutvene subjekte koji svaraju pravne norme i radnje i pravne objekte u koojima su norme iskazane. Materijalni izvor prava je izvan pozitivnoog prava postojaa okolnost iz koje pozitivno pravo kratkotrajnim dodirom postaje i trajno ostaje prvobitna taka vezivanja.Toma ivanovi kae da se poreklo pozitivnog prava nalazi u kauzalnom iniocu van materije pozitivnog prava..Mogunost prava jeste stanje u kojem pozitivno pravo treba da nastane,ali to nije nuno.Materijalni izvori prava ne nose u sebi gotovo celu sadrinu budueg pozitivnog prava,oni samo podstiu pravo odreene sadrine.injenice ili ideje sadrane u materijalnim izvorima prava moraju dospeti u svest ljudi,bilo veine bilo manjine. U pravnoj knjievnosti se materijalnim izvorom prava smatraju kreativne snage ljudi: ideje principi,stavovi,vrednosti,bioloko-psiholoke osobine ljudi....U istoriji teorijsko-pravnog diskursa izvorima se smatraju: pravda,prirodno pravo, drutveni ugovori,pravna svest, drutvena solidarnost.

13.POJAM I VRSTE FORMALNIH IZVORA PRAVA Pod formalnim izvorima prava podrazumevaju se postupci i naini kojima se norme ukljuuju u vaenje,tj pravno postojanje. Formalni izvor prava treba razumeti kao pravnu normu uoblienu i materijalizovanu pravnim aktom.. Formalni izvor prava moe predstavljati jedino pravna norma,zato to je ona ve sadajna u pravnom aktu,pa on to ne moe biti..Formalni izvori prava predstavljaju pravne norme kao pravila o ponaanju jedne kategorije subjekata,iji je broj neodreen i neogranien.. Smisao postojanja optih normi jeste ostvarenje prava.. Postoje razliiti izvori prava i mogu se kategorizovati po razliitim kriterijumima: *pisani (zakoni) i nepisani (obiaji) *neposredni (zakon i obiaj) i posredni (doktrina i pravna praksa) *zvanini (zakoni i pravna praxa) i nezvanini (obiaj i doktrina) an Karbonije razlikuje osnovne i dopunske izvore prava.Osnovni su zakon i obiaji,a dopunske su pravna praxa i doktrina. Ruso je napravio jo jednu podelu izvora prava po objektivnosti na : potpuno objektivne (zakonodavstvo u najirem smislu te rei)

delimino objektivne (obiaji i precedent) neobjektivne (razum) Naa teorija prava razlikuje dravne,meovite i nedravne izvore prava. Koji e izvori prava postojati u konkretnim dravnopravnim rocesima zavisi od pozitivnog prava te zemlje. Dva najpoznatija pravna oblika su anglosaksonski i evrokontinentalni tipovi prava.

14.POJAM PRAVNE NORME Pravna norma je intelektualno logiko-jezika tvorevina ovlaenog subjekta kojom se izraava odreena zapovest-treba. Ona je i obavezno pravilo (imperativ,zapovest) o ponaanju (dranju,delatnosti,aktivnosti ) u drutvu garantovano dravnim autoritetom . Ona podrazumeva jedno treba,tj ima svrhu da iznudi poslunost. Ona se definie per genus et differenciam definicijom,pri emu je njen vii rod drutvena norma,a njema vrsna razlika to to njeno izvrenje obezbeuje drava monopolom sile kojom raspolae. Njene glavne osobine su obavezujui karakter ( depsihologizovana zapovest) ,heteronomija ( heteronomno pravilo nezavisno od linog stava) .Definie se i kao sankcionisano pravilo,iznudljiva zapovest ili naredba pod pretnjom. Zatiena je sancijom koju primenjuje drava ukoliko doe do njenog nepotovanja.

15. STRUKTURA PRAVNE NORME Struktura pravne norme predstavlja nerazdvojno jedinstvo logiko-semantike, sadrinske i funkcionalne strukture. Logiko-semantika struktura pravne norme utvruje se na osnovu injenice da je norma intelektualna tvorevina koja mora biti materijalizovana da bi bila dostupna ljudskom saznanju. Logiki sadraj pravne norme u optem obliku glasio bi : " Ako nastupi A, trebalo bi da sledi B",tj njeni elementi su obaveza i uslovljenost-delikt i sankcija. Trei neophodni element je i zahtev u odnosu na koji se prekraj vri-primarna injenica. Delikt je ponaanje lica protiv koga je uperena sankcija zbog ne potovanja zahteva. U praktinoj primeni,primenjuje se u krivinom pravu. Kelzen govori o postojanju 2 norme,primarne( Zabranjeno je ubijati) i sekundarne (Ko ubije,bice kanjen) ,tj uzdravanje kao zahtev i sankcija pri prekraju zahteva. Nakon Kelzenovog sukoba sa neistomiljenicima,ovaj problem reen je uvoenjem etvorolane logiko-semantike strukture. Tako su osnovna 4 elementa LSS uslov za dispoziciju,obaveze i ovlaenja , delikt i sankcija.U optem smislu norme ih sadre,ali to ne mora da znai da svaka norma ima ova 4 lana. Sadrinska struktura identina je kao i znaenjska, ali sa ovog stanovita pravna norma sadri 2 uslova-elemente indikativnog karaktera (dispozicija i sankcija) i 2 zapovesti-elemente normativnog karaktera (pretpostavka dispozicije i sankcije). Funkcionalna struktura je struktura u delovanju. Mogunost saznanja omoguava volji da se sa normom saglasi ili ne saglasi. 16.PRETPOSTAVKA DISPOZICIJE;POJAM I VRSTA PRAVNIH INJENICA;PRETPOSTAVKE I FIKCIJE Pretpostavka dispozicije je onaj deo pravne norme koji odreuje injenice ili okolnosti koje moraju postojati da se dispozicija primenila .U njoj se opisuje zamiljena ili postojea situacija koja podrazumeva da, ako se subjekt u njoj nalazi nastupa obaveza iz dispozicije. Postoji mogunost da pretpostavka dispozicije ne bude tano formulisana ili da se ne moe raspoznati. Postoje uslovne i bezuslovne pravne norme,u zavisnosti da li imaju pretpostavku dispozicije .Uslovne se odnose na situacije koje treba da se dogode,a bezuslovne na one koje su ve date. Neki teoretiari smatraju da je pretpostavka dispozicije neophodni element pravne norme,te da uvek postoji. Pravne injenice su okolnosti ili situacije koje dispozicija pretpostavlja. Pravne injenice se dele na dogaaje i pravne radnje. Dogaaji mogu biti prirodni (zemljotres,poplava...) i drutveni (rat...) Dogaaji izazvani ljudskom voljom i svesnom aktivnou nazivaju se ljudskim radnjama. Prema svojoj prirodi,mogu biti materijalne i psihike. Pravne injenice moraju biti utvrene, verodostojne, dokazane, nesumnjive. Izuzetak ovome su pretpostavke i fikcije. Pretpostvka je pravno relativna injenica ili okolnost koja normalno i verodostojno postoji,ali ne i apsolutno u svakom pojedinanom sluaju. One mogu biti oborive (nevinost) i neoborive (otac deteta). Fikcije su zamiljena stanja ili okolnosti koje se tretiraju kao postojee, iako je izvesno da ne postoje (neroeno dete se tretira kao roeno).

17.POJAM I VRSTA DISPOZICIJE Dispozicija je onaj deo pravne norme u kojem se od odreenog subjekta trai da prema ovlaenom subjektu u odreenoj situaciji izvri svoju obavezu. Ona je obeleje pravne norme toliko da se norma sa njom poistoveuje. Funkcija dispozicije je ureivanje meusobnih odnosa u drutvu rasporeivanjem prava i dunosti meu njegovim lanovima. Naziv je izveden iz latinskog izraza dispositio ta znai raspored, razmetaj, ureivanje. U sebi sadri naredbu ije ispunjenje nije neophodno.

Ukoliko je subjek ne ispuni, mora da ispuni nareenje naredbe iz sankcije. Subjek e se ponaati po dispoziciji ukoliko eli da izbegne sankciju. Izvrenje zapovesti iz dispozicije se moe izbei, ali ne i iz sankcije zato to se o njenom izvrenju stara drava. Dispozitivne dispozicij dozvoljava strankama da svoje odnose urede na drugaiji nain od predloenog,tj da postojeu dispoziciju zamene drugom. Dispozicija je pojam iri od dispozitivne dispozicije. Dispozicija je primarna,relativna,uslovna i alternativna zapovest. Vrste dispozicija: 1. nareujue, zabranujue i ovlaujue- po nainu formulisanja zapovesti 2. stepen slobode,tj intezitet zapoesti razlikuje se meu ratliitim granama i oblastima prava 3. dispozicije mogu biti opte ili pojedinane 18. PRETPOSTAVKA SANKCIJE; POJAM I VRESTA DELIKTA Pretpostavka sankcije opisuje injenica ili okolnosti koje predstavljaju uslov za primenu pravila sadranog u sankciji. Uslov za primenu sankcije je krenje zahteva iz dispozicije. Delikt prestavlja odnos izmeu primarne i sekundarne zapovesti. To je ono ponaanje za koje pravni poredak vezuje sankciju,a koje je zabranjeno dispozicijom. Delikt se moe vriti radnjom injenja ili neinjenja. Osnovni elementi delikta su radnja,posledica i psihike injenice (namera i motivi). Krivinopravni delikt je drutveno opasno ponaanje koje zakon odredi za takvo. Ono to je karakteristino za krivine norme je da se ono sastoje samo iz pretpostavke sankcije i sankcije,dok se dispozicija odreuje drugom normom ili je odreuje pravno lice. Pored krivinopravnog delikta postoji i graanskopravni delikt. To je radnja kojom se drugom nanosi teta. Prekraji su delikti u uem smislu rei koji se nazivaju administrativni, sreu se u oblasti unutranjih poslova.

19.PRAVNA ODGOVORNOST-POJAM I VRSTE Pravna odgovornost se definise kao podlonos dispozicije sankciji.U direktnoj je vezi sa obavezom,utoliko to od nje zavisi (ukoliko se obaveza ispuni,ne snosi se nikakva odgovornost). U krivinom pravu,osnov odgovornosti je vinos (krivnja,krivica ). Prekrilac radnje moe biti direktni poinical ili sauesnim (podstreka ili pomaga). Vinost je skup psihikih odnosa koje prekrilac treba da ima sa svojim delom da bi se smatrao krivim i mogao da snosi sankcije. Uraunljicost je glavna pretpostavka vinosti,a njegova dva osnovna oblika su umiljaj i nehat. Oba su oblik i stepen vinosti,kojim se izraava svesno i voljno preduzimanje radnje.Umiljaj podrazumeva i svesnost posledica, nehat ne. Postoje razliite vrste odgovornosti: individualna, objektivna, subjektivna,stroga... Individualna odgovornost podrazumeva podlonost sankciji izvrioca radnje kojom se prouzrokuje posledica. Izvrioci su i oni koji su direktno prekrili pravnu normu i oni koji su bili sauesnici. Sauesnici,iako njihova radnja nije izazvala posledicu,raunaju se kao psihiki izvrioci dela. Objektivna odgovornost naziva se jo i kolektivna. .Njoj podleu lica koja nisu izvrila delikz,ali pripaadaju istoj pravnoj zajednici i u pravno su ureenim odnosima sa izvriocem. Ova odgovornost je apsolutna i karakteristina je za primitivna drutva. Odg se snosi bez obzira na vinos i uraunljiivost,a njena svrha je nadoknada tete i vraanje na prvobitno stanje. Subjektivna odgovornost podrazumeva postojanje vinosti ,kao i nebrigu o posledicama svesnih radnji. Karakterisina je za civilizovana drutva i individualnog je karaktera. Stroga odgovornost,ili MENS REA karakteristina je za anglosaksonski sistem prava.Ne podrazumeva postojanje krivice niti njeno dokazivanje. titi potroae,a teti ugledu onih koji je snose.

20. POJAM SANKCIJE Sankcija je element norme koji joj obezbeuje efikasnost. U sankcije spadaju podsmeh i prezir,ali i fizika sila i oduzimanje ivota. Sankcija predstavlja reakciju drutva na nepotovanje pravila odreene drutvene zajednice, koja se svodi na nanoenje zla oduzimanjem materijalnog ili duhovnog dobra. Sankcija se moe definisati i kao pravna posledica delikta, u zakonu predviena, koja se izrie od nadlene dravne vlasti protiv prekrioca prava. Pojam sankcije ima 2 znaenja: normativno i materijalno. U normativnom smislu,podrazumeva propise i odredbe drave protiv prekrioca dispozicije. U materijalnom smislu, to je izricanje presude i konkretne radnje protiv krivog,tj primena iz normativnog znaenja. Postoje brojne rasprave pravnih teoretiara da li su sankcije neophodan deo pravne norme. Ipak,na kraju se dolazi do zakljuka da jesu,jer su realno neophodni drutvu, a i obezbeuju efikasnost pravnog sistema.

21. VRSTE SANKCIJA

Koja sankcija e biti primenjena u nekom konkretnom sluaju zavisi od vrste delikta. Visina krivinopravne sankcije odreuje na osnovu stepane opasnosti po neko drutvo. Tako one mogu biti lake ili tee,novane ili zatvorske. Neuraunljivost ili smanjena uraunljivost zbog zavisnosti od alkohola ili narkotika regulie merama bezbedosti, dok se maloletni delikti sankcioniu vaspitnim merama,a u najgorim deliktima i maloletnikim zatvorom. Prekraji u uem smislu rei,tj administritivni delikti sankcioniu se globom ili policijskim zatvorom u trajanju od jednog do 60 dana. U graanskom pravu, kazna se sastoji u naknadi prouzrokovane tete pri emu teta moe biti stvarna, emotivna ili izgubljena dobit. Postavlja se pitanje da li pravna lica mogu snositi odgovornost i biti podlona sankcijama (mogu,ali novanoj ). U prekrajnom pravu,sankcija je usmerena prema fizikim licima. Akti podloni sankciji su oni koji su neispravi,protivreni ili nezakoniti. Dve vrste sankcija prema pravnim aktima su ruljivost i neuraunljivost. Ruljivos se potkrepljuje nedostatkom volje ,traje u periodu od 1 do 3 godine; da bi pravni akt bio proglaen nitavnim, neophodno je da protiv njega bude pokrenut postupak za ponitavanje. Ruljivost pravnog akta povlai za sobom tretiranje kao da nikada nije ni donet, dok nitavan pravan akt prestaje da vai onog trenutka kada se takvim proglasi, ali se ne ponitavaju sudski ve donete odluke. Prema svrsi,sankcije se dele na retributivne(odmazda prema prekriocu dispozicije, spreavanje vrenja nezakonitih dela) i restitutivne ( dovoenja u preanje stanje)-naturalna restitucija ili novana nadoknada

22. OPTE I POJEDINANE PRAVNE NORME Kriterijum za podelu normi na opte i pojedinane je broj sluajeva koje norma regulie. esto se opte norme poistoveuju sa apstraktnim,a pojedinane sa konkretnim. Apstraktna pravna norma usmerena je na zamiljene sluajeve. Ukoliko je norma takva da se zamilja za samo jedan pojedinaan zamiljen sluaj onda je ona apstraktna sa individualnim karakterom. Kriterijum za razvrstavanje normi na opte i pojedinane je odreenost subjekta,a na apstraktne i konkretne na odreenost sadraja norme,tj na odreenost pretpostavke dispozicije. Opta pravna norma se moe primeniti jedan, nijedan put ili bezbroj puta. Opta pravna norma moe biti delimino (uoj klasi ili grupi ljudi) ili univerzalno opta(svim graanima drave). Opta norma treba da vai neprestano neki vremenski period, tj da bude opta,trajna i stalna i da bude dovoljno jasna i odreena to se esto sukobljava. Cilj pravne nauke jeste da obezbedi normi sve 3 odlike i da im omogui da vae istovremeno. Pojedinana pravna norma se iscrpljuje primenom na sluaj i tada prestaje njeno vaenje.

23. KATEGORIKE NORME I NORME SA RELATIVNO ODREENIM DISPOZICIJAMA Norme se meusobno razlikuju i po stepenu odreenosti dispozicije. Neodreenost nastaje iz 2 razloga: nesavrenosti jezika kojim se norma izraava i kvaliteta opte norme.S obzirom na to da se opte norme odnose na neki tip delanja u svim sluajevima iste vrste, one ne mogu imati skroz definisanu pretpostavku dispozicije. Dispozicija se sa razlikom ini relativno neodreenom,da bi spreila pojavu bezbroj partikularnih normi koje opet ne bi zadovoljile sve sluajeve. Zato ona mora biti delimino nodreena,rastegljiva, prilagodljiva... U pravu postoje i strogo odreene dispozicije, koje senazivaju kategorikim ili striktnim. Opta norma predstavlja veliku premisu-premisa maior,a pojedinaan sluaj malu premisu-premisa minor. Sredstva kojim se postie postojanje neodreenih dipozicija je vie: 1. Pravni standardi-postoje standardi koji imaju razliitu konkretnu sadrinu za razliite konkretne situacije 2. alternativne dispozicije daje mogunost izbora 2 ili vie sasvim odreena ponaanja 3. dispozitivne dispozicije otvaraju subjektima mogunost samostalne promene sadrine pravne norme 4. norme sa diskrecionim ovlaenjima dravnopravne vlasti imaju nadlenost da koja je jedinstvo dunosti i ovlaenja o odluivanju o dunostima i ovlaenjima drugih subjekata 24. SISTEMSKO VAENJE PRAVNIH NORMI Jedno od glavnih pitanja pravne nauke jeste vaenje pravnih normi,tj ta je neophodno da bi norme meusobno funkcionisale inei poredak. Pravni poredak se sastoji iz mnotva formi,a kako se iznuuje njihovo zajedniko funkcionisanje dao je Hans Kelzen u istoj teoriji prava govorei o optoj normi i hijerarhijskom ureenju. Na taj nain,svaka nia norma podreena je vioj,a zajedno ine vertikalnu povezanost pravnih normi koja omoguava zakonski,legalni pravni poredak. Ovakvo tumaenje naziva se formalistiko,a nasuprot toga nalaze se i vrednosnog (podreenost svih normi pravdi) i

realistikog (najprimenjenije norme ine poredak,nezavisno od sadraja ili efikasnosti). Naravno,postoje uenja koja obuhvataju elemente sve tri teorije o sistemskom vaenju pravnih normi. 25.TEORIJSKO VAENJE PRAVNIH NORMI Teritorijalno naelo vaenja pravnih normi obino se vezuje za dravu. Ono to pripadnike jedne zemlje vezuje za nju je dravljanstvo-svojstvo po kojem se fiziko lice vezuje za odreenu teritoriju. Pravo na dravljanstvo stie se roenjem,roenjem roditelja ili priroenjem. Exteritorijalnost je pojava da se stranci u odreenim institucijama posmatraju kao da su u svojoj zemlji (npr u ambasadama). Postoje situacije kada se zakoni razliitih pravnih sistema sukobljavaju;tada se sporovi reavajuili meunarodnim pravom ili presudom u skladu sa konkretnom situacijom. Odnos stranaca i domaih dravljana je takav da neka prava mogu da imaju samo domai, neka su delimino dostupna i strancima,a neka su u potpunosti dostupna svima. Brak izmeu stranih dravljana na teritoriji tie se npr 2 sistema prava.

26. VREMENSKO VAENJE PRAVNIH NORMI Pitanja koja su,pored teritorije i sistema vaenja bitna za vaenja pravnih normi jesu kada pravne norme stupaju na snagu i kada njihovo delovanje prestaje. Norma regularnim putem stupa na snagu onda kada je u formi akta doneta,a zatim treba da proe neko odreeno vreme da bi ona stupila na snagu (vreme za koje i formalno pravni subjekti i graani mogu i treba da se upoznaju sa novim pravnim aktom kako njegovo nepoznavanje ne bi mogli da koriste kao izgovor za krenje). Jedino posebne pravne norme stupaju odmah na snagu (onda kada bi vreme osujetilo njegovu svrhu). Diskutabilnije je pitanje kada norma prestaje da vai. Ima razliitih situacije. Pojedinane,konkretne pravne norme prestaju da vae kada budu izvrene. Jedna pravna norma prestaje da vai i onda kada se donese nova pn koja je suprotnog sadraja od stare. Onda stara prestaje da vai,a nova poinje. Postoji i obiajno ukidanje pn.Prvi sluaj je dugotrajno nepotovanje pn kada postaje obiaj ne ponaati se u skladu sa njom.Drugi sluaj je stvaranje obiaja sa suprotnim sadrajem od nje. Pravila o vremenskom vaenju odnose se samo na pravne norme,ne na obiiaj i nepisane forme. Obiaji se tee i postepenije ukidaju i zamenjuju od pn,zbog tradicije i duhovnog karaktera koji nose u sebi,a ne pravnog.

27. POJAM I ELEMENTI PRAVNOG AKTA Pravni akt ine psihiki procesi kojima se stvara pravna norma,neki njen deo ili uslovi za primenu pravnih normi kao i materijalizovana objava tog sadraja. Pravni akt je sama norma,tj njen materijalni izraz. Ponoenje pa je meoviti psihikiproces koji se sastoji iz mnotva radnji-miljenja, oseanja, volje.... Norma je unutranja i nesaznatljiva,da nema pravnog akta ne bi ni dospela u svest ljudi. Elementi pravnog akta su unutranji (psihiki) i spoljanji (materijalni). Unutranji deo pa ine norme ili odluke o stavljanju u pokret pravne norme. Psihiki element ima dvostruko postojanje: od strane njegovog tvorca kao njegova namera i od strane posmatraa kao njegovo razumevanje. Pravna norma se izraaava materijalnim aktima-jezikom (pisanim i govornim) kao i nekim drugim znacima. Norma bora biti iskazana autoritativnim textom. Pisani oblik pravne norme ini je saznatljivom i trajnom,ta sam taj taxt predstavlja spoljanji element pravnog akta. 28.FORMA I SADRINA PRAVNOG AKTA Sadrina pravnog akta je duhovnog karaktera i ine je pravna norm,tj jedan od njenih normativnih elemenata. Pored pravne norme,sadrinu pravnog akta moe odrediti i relativna izjava volje. Tu spadaju sve molbe i zahtevi koje jesu pravni akti,ali nisu pravne norme. Neki teoretiari ih nazivaju i normama specijalnog tipa. Forma pravnog akta definie se kao skup materijalnih sredstava i postupaka kojima se on stvara i izraava,tj kao oblik postajanja i postojanja pravne norme. Formu pravnog akta odreuju nadlenost,postupci i materijalizacija. Nadlenost se ustanovljava pravom.pripada dravnom ogranu koji ima pravo o odluivanju initi-ne initi. Pored dravnih organa moe je imati i ovlaena,prirodna lica. Postupak obuhvata niz radnji koje tvorac akta treba da preuzme.Vano je da norma bude nesumnjivo ustanovljena ,a njena sadrina nesporno odreena. Materijalizacija je preuzimanje materijalnih radnji da bi se izrazio akt i uinio trajnim. Pravni akt se moe izraziti jednom reju (Stani!) ili itavim jezikim i logikim nizom rei i reenica. Kao to se da zakljuii,ta neodreenost jezika predstavlja problem pravnicima i usaglaavanju forme i sadraja. Da bi se obezbedila, neophodno je postojanje sredstava kontrole saglasnosti spoljnog izraza i unutranje sadrine pravnog akta. Nomotehnika je novonastala nauna disciplina koja izuava pravilnost i daje uputstva za pravilno jeziko uobliavanje pravnih akata. 29.VRSTE I HIJERARHIJA PRAVNIH AKATA Podela pravnih akata izvrena je prema unutranjem i spoljanjem elementu. U odnosu na sadrinu, mogu biti akti kojima se stvaraju norme(akti-norme) i akti kojima se stvaraju i ostvaruju uslovi za primenu dispozicije nekih normi (akti-

nenormativne izjave volje). Oni kojima se stvaraju opte norme mogu biti opti(formalni izvor prava) i pojedinani. Glavni oblici optiv pravnih akata su ustav,zakoni,podzakoni...Pojedinani pravni akti stvaraju ili sadre pojedinanu pravnu normu i mogu biti potpuni i nepotpuni u skladu sa tim da li sadre normu u celosti ili samo neki njen deo. Oblici pravnih akata kojima se stvara pojedinana dispozicija su upravni akti i pravni posao. Vrste u formalnom smislu najee odreuje prvi element norme. Najuobiajnija je podela a dravne i nedravne;javnopavne i privatnopravne. U materijalnom smislu,svi pravni akti koji imaju jednaku sadrinu spadaju u istu vrstu. Isto tako,u formalnom smislu,svi koji imaju istog donosioca su kategoriki povezani. Pravni akti su hijerarhijski ureenu,pri emu vai pravilo da su opti pravni akti vii od pojedinanih. Pravna snaga nekog akta meri se koliinom uticaja koji on ima na akt nii od sebe i koliinom uticaja koji neko ima na njega. Pravna snaga,stoga, zavisi od forme,a ne sadrine nekog akta,mada formu uslovljava sadrina. 30. ANGLOSAKSONSKI SISTEM PRAVA Razvijao se preteno u Engleskoj,zbog njene izolovanosti od kontinentalnog dela Evrope,a odatle se irio na englesko govorno podruje i zemlje koje su pod uticajem Engleske. Za njega je karskteristino ouvanje tradicije i graenje pravnog sistema upravo na njoj. Ovaj sistem ne poznaje ni rimsko pravo ni sistem kodifikovanja. Izvori prava imaju upotrebnu vrednost,a konkretna reenja donose se na osnovu poznavanja injenica. titi lina prava uopte,a naroito pravo okrivljenog da se odbrani. Ve doneene sudske presude ine vaee,pozitivno pravo. Jednom doneta odluka suda naziva se precedent i obavezna je u svim ostalim istovrsnim sluajevima-zakon precedenta. Sudska praxa ovog sistema ima za cilja da uravnotei nove ideje i stare precedente. Tako precedent u anglosaksonskom pravnom sistemu predstavlja formali izvor prava. Pored precedenta,najznaajniji izvori prava su zakon i obiaj. Osnovni elementi ovog sistema su common law,pisani zakoni (state low) i sistem pravinog prava (equity law). Common law-zajedniki obiaji kraljevstva; obiaji mogu biti opti (univerzalna pravila), posebni (odreena grupacija na koju se odnose) i obiajni zakoni. Common law je nain sudijskog i uopte pravnog miljenja vie nego utvreni Zakonsko pravo je skup pisanih zakona. Obuhvata zakone i akte koje donosi Parlament. To je svesno stvaranje pravnih pravila od strane ovlaenog lica . Pisani zakoni dopunjavaju common law i ispravljaju njegove nedostatke. Najznaajniji pisani akti anglosaxonskog sistema su Magna Carka i Rdugi Vestminsterski statut iz 13. veka. Pisani pravni akti nikada nisu ugrozili dh prava nasto praxom sudova. Pravino pravo je skup pravila pre reforme iz 19.veka koje je donosio i pimenjivao sud kancelara. Postojali su specijalizovani sudovi iji je cilj bio ispravljanje sudskih prekraja koji su nepravedni. Tako je postojao i kraljev nalog koji se nazivao WRIT. Pravinost prati pravo jedno je od naela ovog dela sistema anglosaxonskoog prava. 31. EVROPSKOKONTINETALNI SISTEM PRAVA Ili civil law je sistem koji se temelji na pisanom kodifikovanom pravu koji je rezultat stvaralake uloge zakonodavstva. Nadmo pisanog prava svodi obiaj i moral na pomone izvore prava. Ovaj sste razvijao se pod velikim uticajem rimskog prava koje se smatra za najcivilizovanije pravo do sada. Rimsko pravo se ouvalo kroz vekove i sada je temelj evropskokontinentalnog prava. Suverenost zakona u odnosu na ostale izvore prava praeno je verom u njegovu sveobuhvatnost preciznost i tehniku poesnot. Zakon personifikuje pozitivno pravo u celini.

32. POJAM ZAKONA Zakon je najznaajniji izvor prava u modernom dobu.sastoji se iz 2 elementa: forme-donosi ga dravni organ po utvrenim pravilima i sadrine-sadri optu normu koja odreuje obaveze i ovlaenja pojedinaca. Autoritet prvih zakona zasnivao se na Boijoj volji. Evolucijom,na razliit nainse tumaio pojam zakona. Glavna rasprava vodila se izmeu toga da li je zakon ono to drava nalae ili je zakon ono to je pravedno. To i danas predstavlja osnosvu nesuglasnica pravnih pozitivista i prirodnopravnih mislioca. Ovaj spor reen je u korist drave,s' tim to se od zakona oekuje da titi slobode i jednakosti u drutvu,pa su tako oba stanovita delimino zadovoljena. Moderni zakon je tvorevina i teorije i praxe. Donoenje zakona spada u nadlenost predstavnikih organa. Zakon je takav da ga ne moe ni doneti ni suspendovati njegova vlast,a nain donoenja strogo je ureen. Da bi zakon bio donet,prolazi kroz pet faza: podnoenje predloga javna rasprava glasanje u zakonodavnom telu publikovanje stupanje na snagu

Dejsvo zakona otpoinje objavljivanjem istog u javnom,slubenom glasilu. Protie odreeno vreme od objave do stupanja na snagu,da bi celokupno javno mnjenje bilo upoznato sa njim. Osnovno materijalno svojstvo zakona je njegova optost.Jo od Platona,pa sve do savremene pravne nauke vode se rasprave o tome da li je optost i spstraktnost neophodna i odgovor koji pravnici biraju je da. Zakon je opte pravilo kojim se definiu opti interes i zajedniko dobro. Zakon mora vaiti za sve graane jednako,na odreoj teritoriji i na neodreeno vreme da bi bio uspean i dobar. Postoje izuzeci kada su partikularni zakoni neophodni: -ima predmeta koji se zbog svoje vanosti moraju regulisati zakonom a ne aktom druge vrste -izuzimanje pojedinanog sluaja od opteg dejstva zakona. Zakon je i izraz opte volje. On garantuje slobodu,jednakost i pravnu sigurnost u drutvu. Jo jedno materijalno svojstvo zakona je i predmet koji je zakonom obuhvaen.Zakon moraa biti opt i apstraktan da bi bio pogodan i ispravan. Nuna sadrina zakona je ustanovljavanje ovlaenja i obaveza pravnih subjekata. Zakon je opte pravno pravilo koje ureuje organizaciju dravne vlasti i uspostavlja prava i obaveze subjekta-u materijalnom smislu.

33.POJAM USTAVA zakoni sa veom formalnom snagom i znaajnijim predmetima regulisanja su ustavi.nazivaju se jo i osnovni zakoni,a naziv je nastao od latinste rei constitutio-Smatra se da je jo Aristotel uveo razliku izmeu ustava-politeia i zakona-nomos "Veina upravlja dravom u optem interesu". I u starom Rimu su postojale 2 vlasti : jedna je donosila obine zakone,a druga se bavila ureivanjem drave-res publicumm constituere(odatle naziv ustav). Lok,Hobs,Ruso su govorili o ustavu kao najviem zakonu odreenog drutva. Kada se uspostavlja dravni identitet i ppotreba za autonomijom donosi se ustav. Tako je bilo i kod kolonijalizovanih drava pri sticanju samostalnosti,npr Ustav SAD-a koji je i dalje na snazi od 1787. Godine. Ustav je najvii pravni akt jedne zemlje, Svi ostali zakoni i pravni akti su u skladu sa njim. On je na vrhu hijerarhijske lestvice i predstavlja osnovnu normu svake drave-ustav u formalnom smislu. Ustav u materijalnom smislu odreuje nadlene organe i postupak stvaranja optih pravnih normi. U sadrajskom smislu,ustav se sastoji od 4 dela: 1. Preambula- uvodni deo ustava koji pored politikih ideja sadri i religijske,fiozofske.... 2. Normativni deo- utvruje se nosilac vlasti, oblik drave, socijalno i ekonomsko ureivanje isl... 3. Odredbe o sopstvenoj promeni 4. Vrednosto teoloki smisao Ustav je temeljno pravilo,pisano ili nepisano,njime se dravna vlast stavlja u granice prava, sila pretvara u pravo (odnos physis-a i nomos-a), samovolja jednih u slobodu drugih.

34.POLOAJ POLITIKIH INSTITUCIJA PREMA USTAVU RS

35.UGOVORI KAO FORMALNI IZVORI PRAVA Ugovori su pravni akti koji nastaju viestranom saglasnou volja pri emu svaku stranu moe sainjavati vie subjelata kojima se stvaraju pojedinane ili opte pravne norme. Meunarodni i olektivni ugovori su najznaajniji,a postavlja se pitanje da li oni mogu biti formalni izvor prava.postoji 3 grupe sistematizovanih pitanja koja govore o tome kako meunarodni ugovori postaju sistem prava: 1. Pod kojim uslovima oni to postaju? Postupkom ratifikacije tj pozakonjivanja medjunarodni ugovor postaje izvor prava. To podrazumeva prenoenje sadrine ugovora u zakon. Ratifikaciji prethodi potpisivanje ime se potvruje autentinost texta i ono stvara moralnu obavezzu za potovanjem ugovora 2. Mesto u hijerarhiji izvora prava? Pozitivno pravo,tj ustav odreuje poziciju meunarodnog ugovora. U zavisnosti od ustava zemlje zavisi da li e meunarodni ugovor imati istu pravnu snagu kao zakon,ili veu od zakona. Ovo pitanje se takoe reguulie ustavom. 3. Osnov njihove obaveznosti i nain primene? Me. Ugovori priznaj postojanje pravnog subjektiviteta pojedinaca. Svoja prava i obaveze pojedinci vre u skladu sa ugovorom,s obzirom da on ima snagu zakona.

4. Odgovornost i sankcije pri ne potovanju? Iskljuivanje iz organizacije,javna osuda rezolucijom, uspostavljanje hipoteke nad finansiskim sredstvima. Pravila iz ugovora su vaea samo pod uslovom da su ugoori potpisani i zakljueni valjano. Pored meunarodnih ugovora,tu su i kolektivni ugovori o radu koji mogu biti izvor prava,a njima se regulie onos poslodavaca i zaposlenih. 36. DRAVNI OPTI AKTI NII OD ZAKONA Akti nii od zakona podrazumevaju postojanje opte pravne norme,manje snage od zakona,koji obavezuju na konkretno ponaanje u odreenim situacijama. Mogu biti akti skuptine ili akti efa drave ili vlade.Pravni akti nii od zakona su statuti, uredbe,odluke.... Statut je pravni akt skuptine koji vai a teritoriji autonomne pokrajine ili optine. Njime se ureuju najbitnija pitanja neke zajednice na ve predvienoj teritoriji. Uredbe donosi vlada ili ef drave u zavisnosti od organizacije drave. Uredbama se utvruje nain na koji e se zakoni izvravati. Uredbe se mogu razliito klasifikovati: 1. One koje se donose na osnovu izriitog zakonskog ovlaenja 2. Na osnovu generalnog ustavnog ovlaenja (vlada h donosi kada je to celishodno za primenu) a) jednog odreenog zakona (pomono-izvrna uloga u pdnosu na zakon). b)vaeeih zakona uopte (dopunsko-stvaralaka uloga) 3.uredbe sa zakonskom snagom mogu se donositi na osnovu ustavnog ovlaenja ili odluke parlamenta. Uredbe iz nude donose se kada postoji ratna pasnost ili kada je ratno stanje kada je donoenje zakona oteano ili nemogue.Pored uredbi,vlada ili predsednik mogu doneti i pravilnike i naredbe koji se odnose na utvrivanje obavljanja delatnosti u nadlenosti organa uprave.

37.SUDSKA PRESUDA I SUDSKA PRAXA KAO FORMALNI IZVOR PRAVA Sudska presuda je akt u formalnom smislu koji je u nadlenosti sudskog organa. To je nepotpun,pojedinaan pravni akt kojim se,prema propisu, sadranom u optoj pravnoj normi, izrie pojedinana sankcija za pojedinani sluaj. Sudski zadatak jeste tumaenje prava u sluaju spora. Jednom doneta presuda u sudskom sporu vai samo za taj sluaj. Sudska praxa podrazumeva jednoobrazno presuivanje u svakom, istom sluaju. U praxi presuivanja se pojavljuje veliki broj presuda ije izrekeimaju istu sadrinu. Legitimnost sudskog postupka zahteva najmanje dvostepenu presudu. Postupajui po albama,vii i vrhovni sudovi obezbeuju zakonitost. Jedinstvena sudska praxa nalikuje obiaju pa se naziva sudski obiaj. Zbog toga se za sudsku praxu kae da je nepravni,posredni, sekundarn formalan izvor prava. Sudska presuda koja ima karakter izvora prava naziva se precedent. Nastaje onda kada se jednom doneta presuda uvaava i smatra validnom i neophodnom za sve iste sluajeve. 38.OBIAJ KAO FORMALNI IZVOR PRAVA Obiaj je zadrao svojstvo izvora prava,iako je morao da se prilagodi zakonima. Spoljni,materijalni element obiaja predstavlja ponavljanje odreenih radnji kojima se obiaj stvara i ispoljava. Vrenje treba da bude dugotvano,stalno i opte. Unutranji,psihiki element obiaja izraava svest o obaveznosti uvek istog ponaanja u odreenoj situaciji. Nepravni obiaji su oni koji se sadrinski ne poklapaju sa pravom. Samo oni obiaji kojima drava delegira pravnu snagu su u sferi pravnog vaenja. Obiaji se mogu klasifikovati prema teritoriji vaenja na opte i partikularne. Prema svojstvima subjekata koji ih stvaraju dele se na laike (narod) i posebne (profesionalne). Ljudi u srednjem veku obiaj vide kao nasledno bogatstvo koje treba uvati. Zakon dolazi na mesto obiaja oivljavanjem pravne nauke u renesansi. Pozakonjenje obiaja je postupak prenoenja sadrine obiaja u zakon. Obiaji zatieni pravnom sankcijom su izvori prava. Obiaj se moe razumeti kao pomoni izvor prava kada slui kao sredstvo tumaenja norme. Uloga se ogleda u razvijanju,preciziranju i konkretizaciji norme. Odnos obiaja i suda mogu biti dvojako regulisani: sudije mogu prihvatiti obiaj u sluaju szakonske praznine i sudije mogu prigvatiti obiaj u sluaju zakonske praznine pod odreenim uslovima koji ovaj mora ispunjavati.

39.POJAM I VRSTA SUBJEKATA PRAVA Subjekt praca je svako bie koje zaee pravo smatra kadrim da odluuje o pravima i obavezama. To je pravna tvorevina,a ne prirodno stanje ljudi. Pravni subjekt je samo personifikovano jedinstvo obaveza i prava,a ne pposebna sutina za sebeKelzen. Pravni subjekt se znaava pojmom lice-persona.Naziv se izvodi iz naziva za dramskog glumca. On lumi na

pozornici,dok pravno lice nastupa u dravi-takoe veaka tvorevina kao i pozornica. Glumac nosi masku(persona se prvobitno odnosila na nju) koja ima dvojaku ulogu: razdvaja stvarnu linost od uloge koju glumac ima i proputa glas osobe na pozornici kako bi odglumeo linost iju ulogu ima. U starom Rimu se pojam oveka razlikovao od pojma graanina po tome to je graanin imao personu,tj pravni subjektivitet. ovek bez persone ne moe imati ni prava ni dunosti(rob).Izraz persona pored konkternog,ima i apstraktno znaenje.Ono se izvlai iz hrianske vere u Trojinog Boga.To je vera da je Bog otac,sin i sveti duh pri emu ne prestaje da bude Jedan Bog.Persona je individualna bitnost racionalne prirode. Vrste subjekta prava -fizika ili prirodna lica-ovek kao individualno bie -pravna lica koja se nazivaju i vetakim,tj moralnim licima 40.POJAM PRAVNOG LICA Pravno lice je drutvena tvorevina sainjena od ljudi i imovine kao nerazdvojne celine,kojoj je priznato svojstvo subjekta prava. U drutvu su vidljiviji ljudi,ali im je odgovarajua imovina takoe neophodna,jer je deo pravnog lica. U fondovima su vanije imovine i njihova svrha,ali su one usko povezane sa njudima. Pravno lice se sastoji od pojedinanih fizikih lica,ali je ono posebno lice za sebe odvojeno od svojih individualnih delova. lanovi se mogu menjati bez uticaja na pravno lice,a kolektivna volja se smatra njegovom istinskom voljom. Jedinstvena celina njegovih lanova predstavlja zbir prolih,sadanjih i buduih lica.Laiki gledano,pravno lice jeste vetako kao i sve druge,milju stvorene,stvari.U dubljem smisllu,pravno lice jeste stvarno,kao i sve druge milju stvorene,a otelovljene stvari 41.VRESTE PRAVNIH LICA Najstarija podela pravnih lica je na skupove ljudi (universitates personarum) i skupove dobara (universutates bonorum).Prva vresta prestavlja skup pravnih lica koji se udruuju radi postizanja nekog zajednikog cilja. Druga vrsta je skup dobara koja su namenjena nekom optekorisnom cilju. Novija podela na uduenja i ustanove zasniva se na kvalitetu unutranjeg ustrojstva pravnih lica.Kod udruenja je naglasak na lanovima kao bitnom uslovu. Zakon moe predvideti minimum od deset lanova za nastanak udrzenja.Ukoliko se broj smanji,udruenje se ukida. lanovi preko koletivnih organa upravljaju udruenjem.Kod ustanova je naglasak na srsi kojoj slue. Osniva ustanove je utvruje,kao i nain upravljanja. Pravna lica mogu biti privatnopravna i javnopravna,u odnosu na oblast u kojoj se deluje.

42.USLOVI ZA OBRAZOVANJE, SPOSOBNOST I ODGOVORNOST PRAVNIH LICE Da bi neka skupina ljudi i njihove imovine bila proglaenja za pravno lice mora ispuniti neke materijalne i fomalne uslove.Materijalni uslovi: 1. Pravno lice mora funkcionisati kao jedinstveno organizovana tvorevina,koja je u stanju da deluje kao celina u ostvarivanju svojih uslova. 2. Da bi se skupu priznao pravni subjektivitet ,tj da bi bio nosilac ovlaenja i prava mora imati ideju koja ga usmerava,tj jasno definisanu svrhu svog delanja koja se moe kontrolisati. 3. Trei uslov je javno,drutveno priznanje valjanosti cilja koji mora da slui dobru. 4. Materijalni uslov je i postojanje odreene imovine bez koje pravno lice ne bi mogao da postoji. Iako je neophodan uslov,imovina ne mora nuno da se navodi pri registrovanju pravnog lice. Formalni uslov jeste podnoenje prijave nadlenom organu pri emu se pravno lice uvodi u javni registar. Sposobnost pravnih lica je mnogo ua,a u nekim situacijama i nemogua u odnosu na fizika lica. Sposobnost pravnih lica je najira u oblasti imovinskog prava.Sve poslove i radnje obavlja ovlaeno fiziko lice koje je zastupnik pravnog lica.Postavlja se pitanje domaaja pravne odgovornosti pravnog lica. Postoji ograniena materijalna (imovinska) odgovornost i ogranienje domaaja i vreste odgovornosti.Materijalna odgovornost odnosi se na privredno postojanje,kada fiziko lice ulae samo deo svpje imovine u posovanje.Ukoliko se poslovanje ispostavi kao propalo,gubi se samo ona izgubljena imovina koju je fiziko lice uloilu u posao,a ne sva njegova materijalna dobra koja poseduje. Mnogo problematinije je potanje da li pravno lice moe podlei krivinoj ili graanskoj odgovornosti.Prema teoriji fikcije pravno lice uopte ne moe da poini delikt,s obzirom na to da je vetaa,a ne prirodna tvoevina. Kada se pravnom licu izrekne novana kazna ona je u osnovi krivina,ppa pravno lice moe snositi krivinu odgovornost.Delikt se u ovo sluaju naziva prekraj ili privredni prestup. U oblasti javnog prava,takva prava su postojala i pre ustanovljavanja pravnog lica.Odnosi se na verska udruenja,najee na jeretike. Drava kao pravno lice oduvek je bila podlona odgovornosti pri krenju meunarodnog prava. Kazne za ovakve delikte su trgovinski embagro,represija ili rat. Tada su sankcije usmerene prema celoj dravi,ne individui.

44.POJAM I VRSTA SUBEKTIVNIH PRAVA Subjektivno pravo je mo,odnosno ovlaenje koje pravni poredak daje odreenom licu,radi ostvarivanja svojih elja i interesa,pri emu e se druga lica od neega uzdrati ili e nesto uiniti. Subjektivno pravo ine norme i ovlaenja datog subjekta. Subjektivno pravo jedng lica uvek pretpostavlja obavezu drugog. Postavlja se pitanje da li subjektivno pravo moe postojati bez obaveza drugod lica.Salmond smatra da ne moe i da je upravo to osnov subjektivnog prava.ostin,sa druge strane,smatra da postoji razlika izmeu relativnih i apsolutnih dunosti od kojih samo relativne dunosti povlae za sobom odnos prava-dunosti.Subjektivno pravo moe biti definisano i kao mogunost da se sankcija stavi u pokret. Holand je postavio razliku izmeu individualne,moralne i kolektivne moi.Ukoliko fiziko lice ima mogunost da ostvari svoje elje i interese onda se za njega kae da je moan. Ako javno mnjenje odobravanjem ili utanjem gleda da ostvari interese subjekta onda je to moralna pravo kojim raspolae.Onda kada drava titi subjekt datog prava pri ispunjenju elja to je zakonsko pravo. Elementi koje subjektivno pravo podrazumeva su:lice koje je subjek prava,predmet,lice koje je subjekt obaveza,radnja injenja ili uzdravanja i pravni osnov (izvravanje testamenta). Tada subjekt prava ima pravo na injenje,nad neim,prema subjektu obaveze. Postoje 4 vrste odnosa ova 2 subjekta: 1. Dunost lica Y prema licu X 2. Slobodu lica X da uini neto u odnosu na Y 3. Slobodu lica X da propeni pravni odnos lica Y 4. Nemo lica Y da promeni pravni odnos lica X Vrste subjektivnih prava: - prema izvrnosti dunosti dele se na savene(zakonom dozvoljena,a potkrepljena dravnim aparatom) i nesavrene (zakonom odobrena,bez potkrepljenja drave) -apsolutna prava(deluje prema svima i ima unapred neodreen broj lica) i relativna prava (dunost unapred odreenog lica) -imovinska prava(novano izraziva i ine imovinu nekog lica) i lina prava(lini statut datog fizikog lica) -sa stanovita praktinog ostvarivanja prava dele se na primarna(ne mogu nastati iz delikta) i sekundarna (mogu nastati iz delikta to subjektu sa pravima daje mounost albe)

45.POJAM I OSOBENOST TUMAENJA PRAVA Nauka koja se bavi tumaenjem naziva se hermaneutika.Ona moe biti teoloka,knjievna i pravna.Iako se razlikuju po vrsti textova koje prouava svi tumai koriste iste ili sline metode.Tumaenje je neophodno zbig viesmismislenosti jezika,pogotovo u pravnoj nauci. Sudsko tumaenje se ne moe istrgnuti iz vanpravnog opsega. Tumaenje je umenost razumevanja nekog texta i otkrivanje njegove semantike. Predmet je najee pisani text,ali ne mora biti. Pored umenosti,tumaenje podrazumeva i metod koji koristi. Postoje 2 teorije o znaenju nekog texta- subjektivna i objektivna.Subjektivna: znaenje je sve ono to je neko eleo da kae,ali i da prenese jeziki znakovima;podrazumeva jednog tvorca. Objektivno znaenje-vano je samo ono to je tvorac napisao,bez dublje poruke. Znaenje mora biti podlono reprodukciji i imati izvestan stepen odreenosti. Saglasnost izmeu tumaenja i originalnog texta nikada nije potpuna. Nepristrasnost i pouzdanost tumaenja su osnovne karakteristike pravnog tumaenja. Tumaenje se sastoji iz tri organski povezana postupka: razumevanje,objanjavanje i primena. Tri glavna tipa tumaenja su rekognotivno,prezentaciono i normativno. Normativni tip je vezan za pravnu nauku. Gadamer pravi razliku izmeu istorijskog i evolucionistikog tumaenja. Razlika izmeu pravnog tumaenja i knjievnog tumaenja je u osnovi u tome to pravna tumaenja imaju praktinu primenu.

46.POJAM I NEOPHODNOST TUMAENJA ZAKONA Tumaenje predstavlja umenost razumevanja zakona i drugih pravnih akata. To je jedna misaona celina koja se odvija po unutranjim pravilima miljenja. Kada je vladareva volja iznad zakona,onda je tumaenje besmisleno. Sudija je pozvan da tumaenjem prodre u sadrinu pravne norme. Tumae se pitanja samog pojma prava poloaja sudije prema zakonu,sloboda sudije prilikom tumaenja,odnos izmeu papirnog i primenljivog prava. Tumaenje prava predstavlja u neku ruku i stvaranje prava ime ulazi u delatnoost zakonodavne vlasti.sa druge strane,tumaenje prava ima za svrhu primenu prava a time sudovi zadirru u izvrnu vlast.