Gradjevinsko-arhitektonski fakultet Ni Katedra za urbanizam i prostorno planiranje II semestar,

URBANIZAM I

IV PREDAVANJE

Urbana struktura

Urbana struktura
Grad je sloen organizam, on je

sinteza vie struktura:

Fizike Funkcionalne

Drutvene/socioprofesionalne
Estetske

Urbanu strukturu ine

(ko)relacije izmedju njenih delova:
Ljudi - akteri (uesnici, korisnici...) Aktivnosti / funkcije Fiziko okruenje

Model urbane strukture Generalno...

AKTERI / LJUDI na osnovu odredjenih POTREBA i INTERESA zasnovanih na odredjenom sistemu VREDNOSTI PREDUZIMAJU/obavljaju odredjene AKTIVNOSTI to se fiziki manifestuje /materijalizuje/organizuje u PROSTORU odnosno - FIZIKOJ STRUKTURI

Akteri
institucije, firme, organizacije

Ljudi/uesnici,korisnici... pojedinci, grupe,

obavljaju i omoguavaju aktivnosti u gradu kreiraju prostornu strukturu grada

Razliite POTREBE i INTERESI (individualni, grupni, zajedniki...) Osnovni kriterijumi za analizu aktera:

VREDNOSTI CILJEVI

( mogi imati prostorni i neprostorni aspekt ) i (na osnovu kojih opredeljuju odnose i izbor aktivnosti)

opte vrednosti - zdravlje, blagostanje, zaposlenost, pravda, jednakost..; posebne vrednosti; interesi; norme; vlasniki odnosi; tehnologija

Aktivnosti

Aktivnosti se odvijaju i analiziraju u okviru

drutveno-ekonomskog i kulturnog okvira Posmatraju se u svom:

neprostornom obliku (kao principi razmetaja) prostornom obliku (kao konkretne lokacije i njihovi uslovi)

Velika veina aktivnosti se razvija u prostoru i u

odnosu na prostor ima svoje lokacione zahteve

Urbanistiko planiranje utie na RAZMETAJ AKTIVNOSTI U GRADU ograniava ili pospeuje

Prostor
Fiziki obrazac organizacije aktivnosti i

delovanja aktera u prostoru

Fizika struktura prostorna struktura prostor u kome ivimo

Mrea ulica i blokova, trgovi, parcele,

izgradjeni objekti, parkovi, infrastruktura... analiza, planiranje i projektovanje

Polje delovanja urbanista i arhitekata

Problemi / pitanja / odnosi

Uticaj drutvenih odnosa na fizike

strukture ? Uticaj fizikih struktura na aktivnosti i aktere ?

U interakciji ovih struktura primarni je uticaj drutvene strukture nad postornom ona se preslikava, materijalizuje, postupno formirajui materijalnu, fiziku strukturu. Prostorno-fizika struktura omoguava, ali i ograniava, podstie, ali i usporava drutvene procese.

Ko? Kako? Zato? Za koga?...

Akteri u kreiranju urbane strukture

Kljuni akteri su:

Drava - politiari (organi vlasti i upravljanja na raznim nivoima)
putem razliitih mehanizama upravljanja -

urbanistikog planiranja, zoniranja, regulative/zakonodavstva

Privatni investitori Strunjaci

Nevladine grupe i organizacije Razliite interesne grupe i organizacije Pojedinci

Ljudske potrebe

Koncept ljudskih potreba

Podruje ljudskih potreba je pod Mogua podela (prema A. Maslovu):
Bioloke potrebe (stan, hrana,

uticajem: ideologije - sistema vrednosti politike drutveno-ekonomskog razvoja

Podrujem potreba se bave mnoge

naune discipline sociologija, psihologija, antropologija... U okviru urbanistike discipline jo uvek nije dovoljno razvijeno Pitanje definisanja pojma potreba i tretiranje problematike - otvoreno Podela i sistematizacija problematina

odevanje) Potrebe sigurnosti (posao, zdravstvena, socijalna zatita) Potrebe pripadnosti (porodica, grupa, drutvo, zajednica) Potrebe za drutvenim priznanjima (drutvena afirmacija linosti i ljudskih odnosa) Potreba za linom afirmacijom Potreba za znanjem i permanentnim obrazovanjem Potrebe estetske prirode

Ljudske potrebe = urbane potrebe ?

Istraivanje potreba je neophodno za praksu urbanistikog i

prostornog planiranja, koja se deklarie kao vrednosno utemeljena na odnosu prema potrebama

Ljudske potrebe i urbane potrebe u velikoj meri imaju isto

znaenje urbane potrebe se mogu posmatrati i kao specijalizovano podruje ljudskih potreba, ali postoje i razlike u tumaenju ova dva pojma

Relacija individualne drutvene potrebe Urbane potrebe se iskazuju kao izrazito drutvene, zajednike potrebe Relacija egzistencijalne-kulturne potrebe Urbane potrebe su preovladjujue egzistencijalnog karaktera Relacija primarne sekundarne potrebe Urbane potrebe su preovladjujue primarnog karaktera Itd.

U praksi...

Pojam urbane potrebe oznaava sistem potreba koji se operacionalizuje u urbanistikoj praksi planiranja gradova i prostora i kojima se ona slui

Sistem potreba prepoznajemo u

nekolicini OSNOVNIH URBANIH FUNKCIJA

koji grad mora da na neki nain razvije i organizuje da bi se i sam razvijao kao sloeni prostorno-socijalni sistem Osnovne urbane funkcije/aktivnosti: Stanovanje Rad Rekreacija Saobraaj Centralni sadraji/usluge
Imaju karakter strukturalne konstante uz razliite naine organizacije i realizacije

URBANE POTREBE se u prostorno-fizikoj strukturi grada materijalizuju, preslikavaju u odredjene i za njih karakteristine URBANE OBLIKE i FORME

urbane potrebe

urbane funkcije

urbani oblici

Urbana funkcija izraava ili bi trebalo da izraava odnos medjuzavisnosti izmedju urbanih potreba i njima odgovarajuih urbanih oblika

Specifinost u nainu zadovoljavanja potreba u urbanom prostoru

prolizilazi iz medjusobnog odnosa elemenata strukture urbanog sistema: prostorne strukture i drutvene strukture Razlika u DINAMICI njihovih promena: dinaminije su promene u drutvenoj strukturi relativno nepromenljiva prostorno-fizika struktura
Razlika u odnosu dveju struktura kompenzuje se promenama koje

podrazumevaju medjusobno prilagodjavanje - relativno nepromenljiva prostorno-fizika struktura omoguuje razliite promene u socijalnoj strukturi Prostorna i drutvena struktura su najee u medjusobnom odnosu RELATIVNE USKLADJENOSTI

Odnos KONFLIKTNOSTI nastaje obino u nekom segmentu prostorne strukture kada je mogunost zadovoljenja neke osnovne potrebe oteana ili onemoguena

Primer ogranienih efekata intervencija

Problem: Mogunosti zadovoljenja potrebe rada i potrebe

stanovanja, odnosno dokolice, u mnogim gradovima su esto blizu konfliktnosti Mogue intervencije U okviru prostorno-fizike strukture mogue su razliite intervencije koje tu strukturu bitno ne menjaju, ali umanjuju neuskladjenost u mogunostima za zadovoljenje navedenih potreba (intenziviranje javnog gradskog saobraaja, regulacione mere u pravcu poveanja kapaciteta saobraaja isl.) Sa druge strane, stepen neuskladjenosti e biti manji ukoliko se preduzmu i promene u drutvenoj strukturi (klizno radno vreme, npr.) Znaajniji rezultati podrazumevaju radikalnija reenja u prostorno-fizikoj strukturi (prostorna integracija funkcije rada i funkcije stanovanja, npr. veom disperzijom funkcije rada) i drutvenoj strukturi (vea drutvena pokretljivost ljudi, mogunost biranja lokacije stanovanja prema radnom mestu i obratno, npr.)

Razlika izmedju potreba i interesa biti - imati

Interes potreba koja je svedena na odnos korisnosti, neophodna motivacija oveka za svrsishodno i korisno delovanje usmereno ka nekom sasvim odredjenom cilju U urbanistikom i prostornom planiranju uglavnom se primenjuju i institucionalno formiraju opte kategorije interesa opti, drutveni interes, esto u odsustvu postojee strukture razliitih grupnih, pojedinanih itd. interesa
Planiranje koje ne ukljuuje razliitu strukturu interesa ne moe da rauna na veu efikasnost i potpuniju i dosledniju realizaciju planova, pogotovo na niim nivoima planiranja
Sukob interesa uskladjivanje interesa

Osnovni principi lociranja pojedinih funkcija

Prostorni i lokacioni zahtevi aktivnosti / urbanih funkcija

Sve aktivnosti imaju svoju unutranju organizaciju, odvijaju se na posebno prilagodjenim prostorima i lokacijama Svaka aktivnost postavlja odredjene: PROSTORNE ZAHTEVE minimalni zahtevi za normalno odvijanje aktivnosti; obino se izraavaju se kroz standarde minimalni (zakonski) i optimalni (veliina i kvalitet parcele; gustina naseljenosti; vrsta, tip, kvalitet fizikih objekata itd.) LOKACIONE ZAHTEVE (kriterijumi) - formuliu se na osnovu medjusobne povezanosti potreba, interesa i mogunosti razliitih aktera na podruju grada zdravlje, bezbednost, ugodnost, ekonomska racionalnost...

Klasifikacija funkcija
Koncept vezan za upotrebu zemljita od

strane razliitih aktivnosti

klasifikacija funkcija = klasifikacija namene zemljita

Svaki urbanistiki plan grada ukljuuje namenu povrina ili nain korienja zemljita kao glavni, esto osnovni element

plan namene povrina - primer

plan saobraaja

Prostorni odnosi izmedju aktivnosti/funkcija

Kompaktibilne aktivnosti stanovanje i rekreacija stanovanje i usluge/snabdevanje stanovanje i obrazovanje rad i saobraaj ... Nekompaktibilne aktivnosti rad (industrija) i stanovanje rad (industrija) i obrazovanje ...