SADRAJ 1. Uvod ...................................................................................................................... 3 2. Definicija politike kampanje ............................................................................... 3 3. Izborni tab ............................................................................................................ 4 3.1. Formiranje izbornog taba ..............................................................................

4 3.2. Pozicije u izbornom tabu .............................................................................. 4 3.3. Strategija......................................................................................................... 6 4. Poruka.................................................................................................................... 6 4.1. Kreiranje poruke ............................................................................................. 6 4.2. Razvoj poruk .................................................................................................. 7 4.3. Doslednost poruke .......................................................................................... 8 5. Marketing kampanje .............................................................................................. 8 5.1. Slogan .............................................................................................................. 8 5.2. Vizuelni identitet ............................................................................................. 8 5.3. Marketing miks ............................................................................................... 9 5.4. Idejna reenja i produkcija .............................................................................. 9 6. Planiranje kampanje .............................................................................................. 9 6.1. Poetak kampanje ........................................................................................... 10 6.2. Medijska kampanja ........................................................................................ 10 6.3. Terenska kampanja ......................................................................................... 11 6.4. Internet kampanja ........................................................................................... 12 7. Obrada podataka .................................................................................................... 12 8. Zakljuak......................... ...................................................................................... 12 9. Literatura ............................................................................................................... 13

1. UVOD
U ovom radu se govori o organizaciji politike kampanje. Sama organizacija politikih kampanja mora da ima multidisciplinaran pristup u kome menadment i marketing igraju kljunu ulogu.

2. DEFINICIJA POLITIKE KAMPANJE

Politika je posao, ne dokolica Bo Kovrig , vedski ekspert za politike kampanje Politika kampanja je proces prenosa poruke birakom telu. Kampanja je proces koji poinje odreenim dogaajem koju izborni tab koristi da napravi to vei publicitet i da dobije to vie politikih poena u ranom delu izborne kampanje.(Marija Bruna Pusteto, Politiki marketing, 1996. godine, str. 11) Prenos poruke podrazumeva da politike stranke i njihovi kandidati daju biraima razlog i da ih ubede da glasaju za njih. Birako telo su svi graani koji imaju pravo glasa. Oni su trite , kupci politikih stranaka , politika i kandidata. Postoji etiri resursa svake politike kampanje : novac , ljudi , logistika i vreme. Novac je vaan ali u dobro organizovanim strankama nije najvaniji resurs. Izborni tab treba da planira i dobro je da ima budet. Ljudi su daleko najvaniji resurs u politikim strankama. Za dobro motivisan izborni tab ne postoji re nemogue. Logistika obebeuje uslove za sprovoenje kampanje. Jaka logistika je vana zbog utiska organizovanosti i efikasnosti. Vreme je jedini resurs na koji ne moemo bitno uticati. Zato je planiranje i upravljanje vremenom vana specifinost kampanje. Vreme se tedi prvenstveno dobrom strategijom , pravovremenim informacijama i efikasnom organizacijom. Politike kampanje se dele na : ciljne , predizborne i izborne. Ciljna kampanja je politika akcija koju stranka sprovodi u meuizbornom periodu. Krajnji cilj ove kampanje je podizanje rejtinga stranke i bolja predizborna pozicija. Akcija se moe odnositi na poveanje broja lanova stranke , eksplotisanje nekog dogaaja i slino. Predizborna kampanja se terminoloki mea sa izbornom kampanjom. Sve aktivnosti stranke do raspisivanja izbora su predizborna politika kampanja. Kada se izbori raspiu poinje izborna kampanja. Faza pripreme predizborne kampanje traje u idealnom sluaju tri do est meseci. Svaka izborna kampanja ima dva vrlo jednostavna principa : identifikovanje vaih glasaa za vreme kampanje i njihovo izvodjenje na biralita na dan izbora. Svaka predizborna kampanja mora biti briljivo pripremljena.

3. IZBORNI TAB 3.1. Formiranje izbirnog taba

Izborni tab je privremeni stranaki organ koji je odgovoran za voenje kampanje. U svim kampanjama on postoji u razliitim veliinama i strukturnim podelama. Formiranje izbornog taba i pored razliitosti politikih stranaka je praktino standardna procedura. Kadnidat ili odgovorni stranaki organ , odredi efa taba. ef taba zatim pravi svoj tim ali pritom konsultuje one koji su mu dali mandat. Normalno je da ef bira lanove i odreuje pozicije poto e on odgovarati za njihov rad. Izborni tab uestvuje u pravljenju izborne strategije i razvija sopstvenu kreativnost. lanovi izbornog taba su takozvani operativci obino srednji i nii funkcioneri stranke. Za visoko strune poslove se postavljaju profesionalci koji nuno ne moraju biti lanovci stranke. Odnos centralnog izbornog taba i lokalnih tabova zavisi od vrste izbora. Centralizovanost opada od predsednikih , parlamentarnih do lokalnih izbora. Sve odluke centralnog izbornog taba bez posrednika stiu do lokalnih izbornih tabova. Centralni Izborni tab je ustanova koja nareuje , informie , savetuje i pomae lokalne tabove.Tempo rada centralnog taba daje ton kampanji. Poeljno je da centralni izborni tab bude bri i efikasniji od svih lokalnih tabova. Osnovna stvar u izbornoj kampanji je da se rasporedi snaga. Prejak tempo na poetku kampanje moe da bude kontraproduktivan. Tempo treba podizati polako , to se postie pravilnim radom , timskom organizacijom , jasnim ciljem i zajednikom i linom orgovornou. U izbornom tabu uvek neto treba da se deava , pa makar iz motivacionih razloga. Kampanja je duga i naporna. Treba da postoji sveina za kraj kampanje. U zavrnici kampanje , koja traje 7 dana , nema kalkulisanja , odmora i kompromisa.

3.2. Pozicije u izbornom tabu

Sledee pozicije postoje u gotovo svim izbornim tabovima : 1) ef. Odgovoran je za sve , slino kao komandant u ratu. Najvaniji ovek posle kandidata ili efa stranke u toku izborne kampanje. Praktino je odgovoran za sve to se deava u izbornom tabu. Operativno vodi kampanju i predstvalja sponu izmeu izbornog taba i kandidata , donosi akcione odluke , vodi svakodnevne brifinge , predlae i sprovodi taktike zadatke , koordinira i motuvie lokalne izborne tabove , kontrolie rad svih segmenata taba i slino. Tolerancija , strpljenje , pedantnost i optimizam su poeljne osobine za efa izbornog taba. ef izbornog taba mora biti lider , kreativac , prost izvrilac zadataka i sudija. 2 ) Zamenik efa. Odgovoran je za deavanja u izbornom tabu kada ef nije tu. Mora da bude upoznat sa svim aktuelnostima. Bavi se reavanjem konflikata gde god oni postoje.

3) Finansijski menader. Odgovoran za finansije i budet kampanje. Bavi se prikupljanjem sredstava neophodnih za kampanju i kreiranjem budeta , obavlja jednu od najteih uloga u izbornom tabu. Treba da poznaje stranaku infrastrukturu i pozicije. Poslovno iskustvo i dobar lilni rejting u poslovnim krugovima su neophodne osobine za ovu poziciju.Treba da bude dobar pregovara. 4) Analitiar. Treba da bude jedan od najiskusnijih lanova izbornog taba. Njegov zadatak je da uoava trendove , reakcije birakog tela i izvlai zakljuke. Njegov zadatak nije da donosi odluke , ve da savetuje efa izbornog taba o daljim potezima. 5 ) Marketing menader. Odgovoran za sav propagandni materijal , plakate , liflete , nalepnice , bilborde , spotove , SMS poruke , pisma biraima , scenografije , slogane , oglase , plaene lanke , majice , bedeve , stajling. Za ovaj posao stranka moe da angauje marketinku agenciju. 6 ) Portparol ( PR ). Treba da poseduje vizuelne i retorike karakteristike koje su jako bitne za ovu poziciju kao i medijsko iskustvo i poznavanje teorije ( poznavanje poruke , discipline poruke i novinarsku filozofiju ). Portparol treba da govori ono to bira oekuje da uje od izbornog taba , a ne ono to misli da treba. Mora uvek da ima koncept nastupa i izabrane teme. Odgovoran za informacije i veze sa medijima. Vodi i priprema konferencije za tampu. 7) Logistiar. Odovoran za automobile , vezu , tonere , olovke , sendvie i sve ostalo. Osobine koje mora da poseduje : snalaljivost i sposobnost improvizacije. 8) Koordinator volontera. Pedantan , precizan , paljiv i elokventan. Neko ko moe da motivie i pohvali. Mora da bude tolerantan i da svakog paljivo slua. Treba da bude osoba od autoriteta i da poznaje unutranju organizaciju stranke. Struktura izbornog taba i pozicije imaju samo jedan zadatak da obezbede ispunjenje operativnih zahteva kampanje. Da bi se to ostvarilo neophodno je da postoje tolerancija i timski rad.

3.3. Strategija
Strategija treba da odredi nain na koji e politika stranka da doe do pobede u kampanji. Strategija treba da bude jasna , jer je onda proces donoenja odluka krai , kampanja zahteva donoenje brzih odluka. Neophodno je da svi budu upoznati sa strategijom jer se tako smanjuje mogunost za greke u lokalnim tabovima. Strategija odreuje nain kampanje i iz nje proizilazi :

 Plan kampanje, Imid i profilisanje kandidata ( stranke ) u javnosti, Nain medijske prezentacije i izbor medija, Vrsta terenskog rada, Tok kampanje, Specijalne akcije. U praktinom smislu to znai da e politike stranke biti aktivnije na podruijima na kojima im je birako telo naklonjenije. Strategija odreuje da li e kandidati politikih stranka organizovati miting , posetu fabrici ili samo proetati centrom grada. Planiranje kampanje je apsolutno nemogue bez detaljno razraene strategije. Strategija treba da bude ugraena u logiku svih dogaaja i aktivnosti politike stranke. Strategiju odreuje izborni tab zajedno sa kandidatom. U sve to su ukljueni analitiari , najnoviji rezultati istraivanja javnog mnjenja , sve relevantne informacije , stratezi , strunjaci za marketing , eksperti za medije , iskusni stranaki operativci. Strategija treba da bude jasna kako bi donoenje odluka bilo pojednostavljeno. Svaka odluka se lake donosi i ne mora da prolazi kroz instance taba. Takoe, svi koji donose odluke moraju potanko da poznaju strategiju kampanje i to je jo vanije da veruju u nju.

4. PORUKA 4.1. Kreiranje poruke

Poruka je jezgrovita izjava ili dokument koji je osnov za sve u kampanji. Ona je osnov za nastupe , intervjue , nagovaranja , govore , diskusije , oglase , spotove. Nain prenoenja poruke odreuje strategija kampanje. Poruka mora da bude jezgrovita. Poruka je najae oruje odreenog kandidata ili politike stranke. Da bi poruka bila efektivna ona mora da odgovori na sledea pitanja : Koji su problemi koji najvie brinu njegove birae ? ta e on tokom mandata uraditi po tom pitanju ? Zato ba on ? Da bi poruka bila kvalitetna i efektivna ona mora da bude : jasna , direktna , kontrastna , jezgrovita i aktuelna. Jasnost - Sve to je komplikovano: duge reenice , stilske figure , arhaina glagolska vremena i sl. odbojno je prosenom birau. Poruka mora da bude jasna obinom birau i mora da pokae da politika stranka brine o njemu. Direktnost je vana osobina , poruka ne sme da sadri fraze , ve da bude direktna. Kontrastnost koje su to prednosti ( vrline )

kandidata posebno uoljive u odnosu na druge. Jezgrovitost Treba biti kratak i ne treba zamarati birae, pogotovu neodlune. Aktuelnost do aktuelnih tema se dolazi istraivanjem javnog mnjenja. Poruka treba da sadri ono to je bitno biraima , ne ta je bitno odreenom kandidatu ili politikoj stranci.

4.2 Razvoj poruke

Za kvalitetan razvoj poruke treba da uzmemo u obzir : Vrline i prednost kandidata ( stranke ), Sve mane kandidata ( stranke ), Vrline i prednosti najopasnijeg protivkandidata ( konkurenske stranke ), Mane protivkandidata ( konkurentska stranaka ). Vrline koje birai posebno cene su : porodine , profesionalne , line , partijske. Porodine vrline predstavljaju stabilan brak , dobru decu , poreklo iz dobre porodice. Takvi kandidati predstavljaju magnet za birae. Profesionalne vrline obuhvataju sve to je vezano za profesiju ili biznis kandidata. Uspesi u koli , nagrade , nauni radovi , profesionalna priznanja. Line vrline kada su dobro predstvaljene su jak razlog za kandidaturu. Partijske vrline , pre svega ako je neki kandidad bio otar i pravian u opoziciji i nekompromitovan na vlasti. Takoe moramo i sve mane uzeti u obzir , izborni tab i njegov medijski deo moraju da imaju sve podatke o manama, kako bi stranke mogle na njih adekvatno da odgovore. Proces pisanja poruke ne bi trebao da bude dug ali se mora temeljno uraditi. Poruka se gradi pred sam poetak kampanje. Kada se poruka osmisli nju treba spakovati u vie verzija i tematskih varijanti.

4.3 Doslednost poruke

Sutina kampanje je u prenoenju poruke kandidata ( stranke ) biraima. Zbog toga kadnidat ne samo to mora da poznaje svoju poruku, vec mora i da ivi sa njom , da je osea i da joj veruje. Disciplina poruke znai da kandidat stalno i uvek emituje svoju poruku. Kada je poruka prava i kada je kandidat disciplinovan tj. stalo emituje poruku birai onda dozivljavaju kandidata kao oveka koji zna ta hoe. To je osnovni preduslov za pobedu. Proseni birai nemaju mnogo vremena za politiku , zaokupljeni su svojim problemima , esto menjaju svoja politika miljenja. Zbog toga kandidat treba da koristi svaku priliku da emituje svoju poruku i da je stalno ponavlja.

5. MARKETING KAMPANJE
Marketing kampanja predstavlja skup aktivnosti iji je cilj dobar imid i profilisanje kandidata ili stranke. Uobiajeni redolsed poteza marketinkog tima je odreivanje :

 Slogana Vizuelnog identiteta Marketing miksa Idejnih reenja i produkcije

5.1 Slogan
Slogan je modifikovana , ve osmiljena poruka , koja mora da bude izneta u jednoj reenici. Slogani esto nadive i kampanje i svoje tvorce i postanu simboli stranke. Dobar slogan podrava poruku i nalazi se u njoj. Slogan treba da bude kratak jer se lake pamti.

5.2 Vizuelni identitet

Predstvalja skup zvaninih fotografija kandidata , logotip i slogan kampanje kao i generalna vizuelna reenja za lokalnu upotrebu. Vizuelni identitet omoguava laku komunikaciju sa biraima.

5.3 Marketing miks ( izbor kanala komunikacije )

Postoji vie razliitih naina na koje moemo poslati poruku biraima. Najdominantniji su : tandovi, tribine , skupovi , mitinzi , razliiti dogaaji, kampanja od vrata do vrata, pozivni centar ( call centar ), internet kampanja. Komunikacioni kanali treba da budu prilagoeni situaciji.

5.4 Idejna reenja i produkcija

Za razliku od komercijalnih kampanja , marketing menader u politikim kampanjama ima na raspolaganju veliki kreativni potencijal optinskih odbora i lanstva stranke za koju radi kampanju. Ne znai nuno da e profesionalne agencije imati kreativnije ideje od lanova stranke za koju se radi kampanja. U izbornom tabu treba da se nalazi dizajner za brzo dizajnersko uobliavanje svih ideja i efikasnu produkciju.

6. PLANIRANJE KAMPANJE
Plan je neophodan za kvalitetnu i dobru kampanju. Ako stranka ili kandidat nema plan za kampanju ona planira da izgubi. Prosena kampanja traje 45 dana. Neposredno pre poetka izborne kampanje pravi se plan aktivnosti i putovanja kandidata. Plan sadri detaljnu satnicu kao

i odgovorne osobe za realizaciju. Medijski i marketinki plan rade delovi taba odgovorni za taj deo posla. Plan kampanje mora da bude detaljan, takav plan omoguava operativcima da zakupe sale, rezerviu televizije , obaveste lasntvo stranke i urade sve pripremne radnje . Takoe plan kampanje mora imati mogunost da se menja jer je fleksibilnost neophodna za dobru i kvalitenu kampanju.

6.1 Poetak kampanje

Ako je kandidat ( stranka ) spreman , ako je tab dobro organizovan, sa kampanjom treba krenuti naglo iz sve snage. Pravljenje velikog mitinga na poetku kampanje moe dosta dobro psiholoki da deluje na potencijalne birae i stranaku organizaciju, a da napravi uzbunu u konkurentskoj stranci. Glavni zadatak poetka kampanje jeste taj da se prvi put poalje novo skrojena poruka biraima irom cele zemlje ali i da se stranka obrati svojim simpatizerima. U poetnom delu kampanje stranke se obraaju svom baznom birakom telu ako ga imaju, a u sledeoj fazi kampanje se okreu neodlunima. Ako stranka povede odmah na poetku kampanje ima vee anse da pobedi.

6.2 Medijska kampanja

Medijska kampanja mora da bude sinhronizovana i konzistentna sa porukom. Ona direktno zavisi od odobrenog budeta. Spotovi su klasino i najae marketinko sredstvo na elektronskim medijima. Osnova savakog spota je ono to kandidat govori , obeava i akcentuje znai u osnovi to je poruka. Od materijala iz kampanja , sa mitinga , govora i tribina mogue je da se napravi kvalitetan, jeftin i autentian spot. Oglasi u novinama takoe spadaju u medijsku kampanju. Pred medije kandidat i stranka treba da izau to jednostavnije i jasnije. Izbor medija proizilazi iz strategije i tu stranke uglavnom angauju strunjake koji poznaju gledanost po strukturi. Cilj medijske kampanje je da se nametnu teme biraima na kojima je kandidat ili stranka za koju se radi kampanja jaka i da se te teme predstave kao bitne za birae. U kampanji postoje tri tipa medijskog vremena : poziciono , plaeno i zaraeno. Prvo je determinisano pozicijom kandidata i njihovom trenutnom funkcijom. Tu postoji mogunost da se dravna funkcija koristi za linu promociju. Izborni tab treba da iskoristi ovakvu poziciju ali ne treba da preteruje. Poziciono vreme je kada je kandidat za koga radite kampanju ef najjae opozicione partije. Tada je svaka njegova izjava interesantna za medije. Plaeno medijsko vreme je vreme koje ste kupili izdvajanjem iz budeta kampanje. Ako kampanja traje 4 nedelje onda su nam prva i poslednja kampanja najvanije. Prva nedelja je vana za kadnidate( politike stranke

) zato to u njoj treba snano da najave kampanju i da se pozicioniraju kao ozbiljni kandidati ( politike stranke ). Tada se utvruju bazno birako telo stranaka i kandidata i tada se stranke i kandidati obraaju upravo njima. Poslednja nedelja kampanje je kandidatima i strankama bitna jer se tada obraaju neodlunim biraima oko kojih se u veini kampanja vodi bitka. Zaraeno medijsko vreme predstavlja novinske lanke , televizijske priloge i gostovanja u najgledanijim emisijama za koje odreeni kandidat ili stranka treba da se izbori. Mediji jure za vestima, a zadatak kandidata i stranke je da se postara da se vesti o njima prenose ak i kada su negativne.

6.3 Terenska kampanja

Pod radom na terenu se podrazumeva : Deljenje propagandnog materijala Kampanja od vrata do vrata Lepljenje plakata Skupljanje potpisa Posete fabrikama , ustanovama , porodicama Organizovanje tribina , mitinga , etnji itd... Uspenost terenskih kampanja zavisi od pripreme , pod kojom se podrazumeva jasan cilj i objanjen znaaj svakom uesniku kampanje. Masovnost ili to vei broj uesnika vaan je faktor uspeha. Struktura stranke i sve to se radi u kampanjama ima dva cilja : da se pobedi na izborima i da se efikasno deluje na vlasti. Deljenje propagandnog materijala je klasian terenski rad stranaka , ne samo u izbornim kampanjama , ne zahteva komplikovanu pripremu , a realizacija je jednostavna.Vano je da tandovi budu na prometnim mestima i da volonteri budu uniformisani i prepoznatljivi. Kampanja od vrata do vrata je jedna od tipinih kampanja koje koriste politike stranke u predizbornom i izbornom periodu. Kao to sm naziv govori volonteri politike stranke idu na vrata biraima. Na ovaj nain se dobija miljenje biraa uivo kao i njihovo trenutno opredeljenje. To su veoma dragocene informacije jer su dobijene iz direktnog kontakta sa birakim telom. Ova vrsta kampanje je idealna za gradske sredine i relativno velike izborne jedinice , gde se kandidati i birai uzajamno slabije poznaju. Lepljenje plakata zahteva organizovane timove i plan rada. Najbolji plakati su oni od obinog papira jer se teko odlepljuju kada se natope lepkom. Plakati se lepe obino u toku noi kako bi grad osvanuo u toku dana oblepljen plakatima.

Posete fabrikama , javnim ustanovama se lako organizuju , pod uslovom da je domain iste i organizator. Organizovanje mitinga jedan je od najveih izazova za svaki izborni tab.Time se pokazuje snaga stranake organizacije i alje jaka poruka biraima.

6.4 Internet kampanja

Kljuna re budunosti je neometana interaktivnost. Kontakti kandidata sa biraima su sve bri i povrniji, a utisci o kandidatu se mogu stvarati samo uz dobar PR i marketing. Novi mediji , pre svega socijalne mree , obezbeuju interaktivnost i personalizovanje poruka uz pojedinano obraanje hiljadama ljudi. U Srbiji se najvie koriste: fejsbuk, koji ima preko 3 miliona naloga , jutjub, a najmanje tviter. Danas vie nego ikada ranije internet i kampanja na internetu utiu na rezultate izbora zato je dobro osmiljena internet kampanja nezaobilazni deo moderne politike kampanje.

7. OBRADA PODATAKA
Da bi kampanja bila efektivna i da bi strategija uspela neophodno je konstantno obavljati obradu podataka sa terena. Siguran glas je izraz za biraa koji se deklarisao volonterima stranke da e glasati za njihovu stranku. Do sigurnog glasa se moe doi pozivanjem biraa iz takozvanog call centra sa unapred pripremljenim upitnicima , kampanjom od vrata do vrata ili na tandu , tribini internetu i slino. Analizom sigurnih glasova dolazimo do podatka u kom delu drave , grada ili optine se nalaze nai birai. Kada se to utvrdi stranka ili kandidat se koncentriu na taj region ili kraj kako bi motivisali to vei broj njihovih simpatizera da izau na izbore. U delovima gde im nije naklonjeno birako telo stranka sprovodi takozvanu demotiviuu kampanju kako bi birae konkurentske stranke ostavila kui na dan izbora.

8. ZAKLJUAK
Da bi politika kampanja bila uspena svaki njen segment mora da bude razradjen do perfekcionizma. Takodje ef izbornog taba treba da bude lider koji ce uspeti da okupi kvalitetan tim i da motivise sve koji uestvuju u kampanji. Samo tako e politika kampanja biti uspena i omoguiti kandidatu za koga radite pobedu ili ostvarenje rezultata koji je zacrtan.

LITERATURA 1. Avery Jim Planiranje reklamne kampanje , Akademija umetnosti BK, Beograd,2004.godine. 2. Bruna Pusteto Marija Politiki marketing , CLIO, Beograd, 1996. godine. 3. Dr uri ivojin, dr Suboti Dragan Mediji, javno mnjenje i politika, Institut za politike studije, Beograd,2009. godine. 4. Kristoforu Kristoforos Mediji i izbori Beograd,2003.godine. 5. Mysun En Natour Istrazivanje javnog mnjenja i politiki marketing na internetu, FON , Beograd, 2004.godine. 6. Nestorovi D. Dragana PR u organizacijama specifine namene, FON, Beograd, Evropski institut za medije Samizdat B92,

2005.godine. 7. Prof. King Gary Political analysis KOBSON: http://pan.oxfordjournals.org/ , 2011.godine. 8. Stevanovi D Milan. Kako da pobedite na izborima, PIXEL DOO Beograd,2007.godine.