Bredli Merion Cimer UMSKA KUA Prevod: elmi Zvezdana Bradley Marion Zimmer FOREST HOUSE (THE), 1983.

Serija "Avalon" 1) RUNE 1997. AUTOROVA BELE KA Oni oji poznaju Belinijevu operu 'Norma' prepoznae pore lo ove prie. U ast Beliniju, himne u petom i dvadeset drugom poglavlju preraene su iz libreta, prvi in prva scena, a u tridesetom poglavlju iz drugog ina, druga scena. Himne mesecu iz sedamnaestog i dvadeset etvrtog poglavlja preuzete su iz njige 'Carmina Gadel ica', zbir e tradicionanih molitvi sa Visoravni, oje je rajem devetnaestog ve a sa upio preasni Ale sander Karmaj l. OSOBE U PRII * - istorijs a linost () - mrtav pre poet a prie RIMLJANI Gaj Macelije Severus Siluri us (zvani Gaj; domoroda o ime Gaven), mladi o ficir, roen od britans e maj e Gaj Macelije Severus, stariji (zvani Macelije), Gajev otac, prefe t drug og legiona Adiutri sa u Devi, pripadni onji og stale a (Moruad, princeza Silura, Gajeva maj a) Manlije, le ar u Devi Kapelije, Macelijev posilni Filo, Gajev gr i rob Valerije, Macelijev se retar Valerija ( asnije Senara), polu-Britan a, Valerijeva nea a Marcije Julije Licinije, pro urator (finansijs i nadzorni ) Britanije Julija Licinija, njegova i Haris, njena gr a slu av a Lidija, dadilja njene dece Licinije Kora s, pro uratorov roa u Rimu Marcelus Klodije Maleus, senator, Gajev za titni Lucije Domicije Brut, omandant XX legije Valerija Vi tri s, posle pre o mande u Devu Otac Petros, hri ans i pustinja Flavije Ma ro, legionar oji po u ava da oplja a ums u Kuu Longus, legionar oji po u ava da oplja a ums u Kuu *(Gaj Julije Cezar, 'obogotvoreni Julije', oji je zapoeo po oravanje Bri tanije) *(Svetonije Paulinus, guverner Britanije to om Boudi ine pobune) *(Vespazijan, imperator, 69-79 n.e.) *(Kvintus Petilije Cerealis, guverner Britanije, 71-74 n.e.) *(Se stus Julije Frontinus, guverner Britanije, 74-77 n.e.) *Gnej Julije Agri ola, guverner Britanije, 78-84 n.e. *Gaj Kornelije Tacit, njegov nea i pomoni , istoriar *Salustije Lu ulus, guverner Britanije posle Agri ole *Tit Flavije Vespazijan, imperator Tit, 79-81 n.e. *Tit Flavije Domicijan, imperator Domicijan, 81-96. n.e. *Herenije Senecio, senator *Flavije Klemens, Domicijanov roa BRITANCI Bendeigid, druid oji ivi u blizini Vernemetona Reis, i Ardanosova, ena Bendeigidova Mairi, njihova najstarija i, ena Rodrijeva (

Vran, njen mali sin Eilan, njihova srednja i Senara, njihova najmlaa i Gaven, Eilanin sin sa Gajem Sinri , usvojeni sin Bendeigidov Ardanos, Vrhovni druid Britanije Dieda, njegova mlaa i Klotinije Albus (Karada ), romanizovani Britanac Gvena, njegova i Crveni Rajan, irs i razbojni Hadron, jedan od Gavranova, otac Valerijin ( asnije Senarin) *(Boudi a, 'Kraljica ubica', raljica Icenije, voa pobune 61. g.n.e.) *(Kara ta us, voa pobunjeni a) *Kartimandua, raljica Briganta oja je izdala Rimljanima Kara ta usa) *Kalga us, aledonijs i poglavar oji je predvodio plemena na planini Gr apius UMSKA KUA Lianon, sve tenica Proroanstva, Vrhovna sve tenica Vernemetona ( ums e ue) Hju, njen telohranitelj (Helva, Vrhovna sve tenica pre Lianon) Kaileja, starija sve tenica oja poma e Lianon Latis, gospodarica trava Celimon, uitelj rituala Eilid, Eilanina prijateljica Mielin, Eilanina prijateljica Tanais, u la u Vernemeton po to je Eilan postala Vrhovna sve tenica Rian, u la u Vernemeton po to je Eilan postala Vrhovna sve tenica Anis, gluva starica oja slu i Eilan to om trudnoe Lia, dadilja Eilaninog sina Gavena BO ANSTVA Tanarus, britans i bog grmljavine, odgovara Jupiteru Rogati, arhetips i bog ivotinja i uma, sa mnogo lo alnih varijacija Don, mits a mati bogova, pa time i Britanaca Katubodva, Gospa od Gavranova, boginja rata nali na Morigan Arianrod, Gospa od srebrnog to a, devica-boginja povezana sa magijom, mor em i mesecom Cerera, rims a boginja ita i poljoprivrede Venera, rims a boginja ljubavi Mars, rims i bog rata Bona Dea, Dobra Boginja Vesta, boginja svetog ognji ta Rima, slu e joj device Mitra, persijs i bog-heroj, po tuju ga vojnici Jupiter, ralj bogova Junona, raljica bogova, njegova ena, za titnica bra a Izida, egipats a boginja oju u Rimu po tuju ao za titnicu pomors e trgovin e MESTA Britania Superior - ju na Engles a Mona - ostrvo Anglesi Segontium - tvrava blizu Kernarvona Vernemeton (najsvetiji gaj) - ums a Kua Breg Devica - Bi erton Deva - ester Glevum - Gloester Viro onijum Kornoviarum - Vro seter

Venta Silurum - Servent Is a Silurum - Kerlion A ve Sulis - Bat Tor - Glastonberi Letnja zemlja - Samerset Is a Dumnoniorum - E siter Lindum - Lin oln Londinium - London Britannia Inferior - severna Engles a Ebura um - Jor Luguvalium - Karlajsl Kaledonija - ots a zaliv Bodotria - zaliv Fort Tava - re a Taj Sabrina - Solvej Trimontium - Njusted Pinata Kastra - Intutil planina Graupius - polo aj nesiguran, mo da blizu Invernesa Hibernija - Irs a Temair - Tara Druim Kliad - Kilder Germania Inferior - gornja zapadna Nema a Kolonia Agripensis - Keln Renus - Rajna PROLOG Ledeni vetar pretvarao je ba lje u plamene bieve. Ljutiti plamen ogledao se u tamnim vodama zaliva i titovima legionara oji su e ali sa druge strane. Sve te nica je a ljala od zadaha dima i mors e magle i oslu ivala bu u iz latins og logor a a o odje uje pre o vode do je rimljans i omandant postrojavao svoje ljude. Druidi su u odgovor zapevali, prizivajui gnev nebesa, i vazduh je zadrhtao od grm ljavine. Podigli su se i ens i glasovi, u promu lom prizivanju od ojeg joj je tel o zadrhtalo, ili je to mo da bilo od straha. Njihala se sa ostalim sve tenicama, ru u podignutih u prizivanju; njihovi tamni ogrtai lepr ali su ao gavranova rila. Ali i Rimljani su zavijali, i upravo su prvi redovi u li u vodu. Druids a ratna harfa tutnjala je od u asne muzi e, a grlo joj je bilo oderano od vris e, al i neprijatelj je i dalje napredovao. Prvi vojni u crvenom ogrtau stupio je nogom na tlo Svetog ostrva, a bogo vi ga nisu uni tili. Sada je pesma jenjala. Sve teni je gurnuo sve tenicu iza sebe a da se rims i eli sudario sa svetlo u ba lje; ma se spustio, i na njenoj tamnoj ode di pojavile su se api rvi. Ritam pesme se izgubio. Sada je ostala samo vris a, i potrala je a drveu. Iza nje su Rimljani osili druide ao ito. Zavr ili su suvi e brzo i crvena plima se razlila dublje u opno. Sve tenica se saplitala roz drvee, tra ei svete rugove. Nad Kuom ena pojavio s e narand asti sjaj. Kamenje se izvijalo uvis pred njom, ali iza sebe je ula uzvi e. Stigla je u sredi te i uhvatila se za sredi nji, oltars i amen. Sada e je sigurno u biti... Prizvala je Boginju i ispravila se, oe ujui udarac. Ali nisu nameravali da na njoj upotrebe oru je od eli a. Otimala se ada su grube ru e posegnule za njenim telom, idajui joj odeu. Primorali su je da legne na amen, i prvi mu arac je legao na nju. Nije bilo naina da pobegne; mogla je sam o da upotrebi posveenu disciplinu da povue um iz tela do oni ne zavr e. Ali do je svest bledela, uzvi nula je: "Gospo od Gavranova, osveti me! Osveti me!"

"Osveti me...!" Probudio me je sopstveni uzvi , i sela sam u postelji, z urei u prazno. Kao i uve , trebalo mi je ne oli o trenuta a da shvatim a o je to bio samo san, i to a ne ni moj, jer ja sam jo bila dete one godine ada su legij e pobile sve teni e i silovale ene na Svetom ostrvu; ne eljeno ens o dete po imenu Kai leja, bezbedno u Hiberniji, na drugoj strani mora. Ali ot a o sam prvi put ula pr iu, ubrzo po to me je sve tenica Proroanstva dovela u ovu zemlju, poeli su da me progon e duhovi tih ena. Zavesa na mojim vratima se zanjihala i zavirila je jedna od devoja a oj e su me slu ile. "Moja gospo, jesi li dobro? Mogu li da ti pomognem o o oblaenja? S oro je vreme da pozdravimo zoru." Klimnula sam, oseajui a o mi se ledeni znoj su i na elu, i pustila je da mi obue istu haljinu i da mi na grudima i elu namesti u rase Vrhovne sve tenice. Potom s am po la za njom napolje, na vrh drugog ostrva, zelenog Tora oji se di e iz preplet enih movara i livada oje mu arci nazivaju Letnjim morem. Iz dubine je dopirala pe sma devoja a oje uvaju Sveti ladenac, a ispod njih, iz doline, zvono oje poziv a pustinja e na molitvu u malu cr vu, nali na o nicu, sagraenu raj belog trnovit og drveta. Oni nisu bili prvi oji su potra ili utoi te na ovom ostrvu na raju sveta, i za mnogih mora, a mislim da nee biti ni poslednji. Toli o je godina pro lo od smrti Svetog ostrva, i mada u mojim snovima drevni glasovi jo pozivaju na osvetu, te o steena mudrost govori mi da me anje rvi pojaava soj, u oli o drevno znanje nije izg ubljeno. Ali sve do danas nisam na la ni ta dobro u Rimljanima, niti u njihovim obiaji ma. Zato a ni radi Eilan, oja mi je bila dra a od eri, nisam mogla da verujem nij ednom Rimljaninu, a ni Gaju, oga je volela. No, ovde nas ne uznemirava trup anje gvo em pot ovanih legionars ih sandala po amenom poploanim putevima, jer bacila sam veo magle i misterije da nas za lo ni od o trog rimljans og sveta. Danas u, mo da, ispriati devoj ama priu o tome a o smo do le ovamo, jer izmeu u ni tenja Kue ena na ostrvu Mona i povrat a sve tenica na Jabu ovo ostrvo, ene druidi ob itavale su u Vernemetonu, ums oj ui, i ta pria se ne sme zaboraviti. Tamo sam nauila Misterije Boginje i potom njima poduila Eilan i Reisinu, oja je postala najvea Vrhovna sve tenica, a ne i bi re li i najvea izdajica svog nar oda. Ali roz Eilan su se pome ale rv Zmaja i rv Orla sa rvlju Mudrih, i u asu n ajvee potrebe ta rv e uve dolaziti u pomo Britaniji. Ljudi na tr nicama govore da je Eilan bila rtva Rimljana, ali ja znam da ni je. ums a ua je u svoje vreme ouvala Misterije, a bogovi ne zahtevaju da svi budem o osvajai, a ni da svi budemo mudri, nego samo da slu imo istini oja nam je data d o ne budemo mogli da je predamo dalje. Moje sve tenice se o upljaju o o mene, pevajui. Podi em ru e, i do se sunce probija roz maglu, blagosiljam zemlju. 1.

Pruge zlataste svetlosti probijale su se roz ro nje do je zalazee sunce nestajalo za oblacima, oiviavajui zlatom sva i osvetljeni list. Kosa dveju devoja a oje su i le ums om stazom sijala je istom bledom vatrom. Ranije to om dana padal a je i a. Gusta, neproreivana uma oja je i dalje po rivala veinu ju ne Britanije bila je mo ra i tiha, a sa ni ih grana i ne api su jo lizile pre o staze ao blagoslov . Eilan je dubo o udisala vla ni vazduh, te a od ivih mirisa drveta i slada ao tamjan posle zadimljenosti u sali oeve ue. Priali su joj da u ums oj ui oriste posveeno bilje da proiste vazduh. Nagons i se ispravila, po u avajui da hoda ao ne a od sve tenica oje tamo ive, i podigla orpu sa ponudama imitirajui to je bolje mogl a njihovu ljup ost. Telo joj se trenuta retalo u ritmu potpuno nepoznatom a ip a ta o prirodnom, ao da je u davnoj pro losti nauila to da radi. Te ad su joj poela mesena rvarenja smela je da donosi ponude na izvor. Kao to su nju mesenice uinile enom, re la joj je maj a, ta o vode iz svetog izvora d

aju plodnost zemlji. A rituali ums e ue slu e duhu, dovodei samu Boginju u noima puno g meseca. Mesec je bio pun prethodne noi i Eilan je dugo, do je maj a nije pozva la unutra, stajala i gledala u njega, sa i e ivanjem oje nije mogla da razjasni. Mo da e me sve tenica Proroanstva zatra iti za Boginju na sveanosti Beltana. Zatv orila je oi i po u ala da zamisli plavu ode du sve tenice a o lebdi iza nje, i veo a o joj tajanstveno za lanja lice. "Eilan, ta to radi ?" Diedin glas ju je vratio u stvarnost, pa se saplela o oren i gotovo ispustila otaricu. "epi se ao matora rava! Po urimo, inae neemo stii ui pre mra a." Eilan se pribrala i po urila za Diedom, ljutito pocrvenev i. Ve se ulo blago ap utanje izvora. Staza je poela strmo da se spu ta nani e, i dve devoj e stigle su do p u otine u ojoj je voda izvirala izmeu dve stene i padala u ladenac. Ne ada davn o ljudi su unao olo postavili amenje; voda je vremenom uglaala tragove dleta. Al i les a za ije grane je narod vezivao tra e sa eljama bila je mlada, potoma mnogo g drvea oje je tu raslo. Smestile su se raj ladenca i ra irile t aninu za ponude, ve to pripremljen e olae, boicu medovine, ne oli o srebrnih novia. Ovo je ipa samo mali ladenac, gd e obitava mala boginja ove ume, a ne ne o sveto jezero na ome itave armije rtvuju osvojena blaga; ipa , ene iz njene porodice godinama su donosile svoje ponude ova mo, posle sva e mesenice, a o bi obnovile vezu sa Boginjom. Drhtei pomalo zbog hladnoe, svu le su haljine i nagle se nad ladenac. "Sveti izvoru, ti si materica Boginje. Kao to tvoje vode daju ivot, ne a b ih i ja donela novi ivot na ovaj svet..." Eilan je zagrabila vodu dlanovima i pus tila da joj potee niz trbuh i izmeu butina. "Sveti izvoru, tvoje vode su mle o Boginje. Kao to ti hrani svet, ne a bih ja hranila one oje volim..." Bradavice su joj se u rutile od dodira hladne vod e. "Sveti izvoru, ti si duh Boginje. Kao to tvoje vode izviru iz dubine, daj mi moi da obnovim svet..." Zadrhtala je ad joj je voda dota la elo. Eilan se zagledala u povr inu u senci, posmatrajui a o se u ponovo umireno j vodi uobliava njen bledi odraz. Ali do je stajala nagnuta, lice se promenilo. Ugledala je stariju enu, jo blee o e, sa pepeljastim uvojcima u ojima su crveni pre livi liili na plamen, ia o su oi ostale iste. "Eilan!" Kad se Dieda oglasila, Eilan je mirnula, i lice oje joj je uzvraalo pogled iz vode opet je postalo njeno. Njena roa a je drhtala, i odjednom je i Eilani postalo hladno. urno su se obu le. Potom je Dieda izvu la iz otarice olae, i glasovi su im se, bogati i is reni, stopili u pesmi. "Gospo od svetog ladenca, donosim ti ove darove: Molim ti se za ivot, sreu i ljubav Boginjo, prihvati ponude ove."

Blagoslovi ume i njive da donesu svoj plod Ne a sve bude zdravo i celo uvaj nam telo i rod. Eilan je sipala u vodu medovinu iz boice, a Dieda je izmrvila olae i ubac ila ih u ladenac. Struja ih je ponela, i Eilani se za trenuta uinilo da je zvu vode postao glasniji. Dve devoj e su se nagnule nad vodu, spu tajui novie oje su do nele. Do su se talasii smirivali, Eilan je ugledala njihova dva lica, ta o slin a, odra ena zajedno. U oila se, pla ei se da e opet ugledati nepoznatu enu, ali ad joj se pogled zamutio pred njom je bilo samo jedno lice, sa oima oje su sijale u vod

U ums oj ui, pomislila je Eilan, peva itav hor sve tenica. Njen glas, tana i pomalo drhtav, stapao se sa Diedinim u udnom i prijatnom sazvuju.

i ao zvezde u tamnom moru nebesa. "Gospo, jesi li ti duh ladenca? ta eli od mene?" upitalo je njeno srce. Uin ilo joj se da je zaula odgovor: "Moj ivot tee roz sve vode, ao to tee i tvojim venama. Ja sam Re a Vremena i More Prostora. U mnogim ivotima bila si moja. Adsarta, eri moja, ada e ispuniti zavete oje si mi dala?" Uinilo joj se da u Gospinim oima blista sjaj oji joj obasjava du u, a mo da j e to bilo i sunevo svetlo, jer ada se pribrala treptala je prema svetlosti oja se probijala roz drvee. "Eilan!" re la je Dieda glasom ao da ponavlja po drugi put. " ta je s tob om danas?" "Dieda!" uzvi nula je Eilan. "Zar je nisi videla? Zar nisi videla u lad encu Gospu?" Dieda je odmahnula glavom. "Zvui ao ne a od onih svetih u i iz Vernemeton a, to brbljaju o vizijama!" "Ka o mo e ta o da govori ? Ti si i Vrhovnog druida - u ums oj ui bi te obuili za barda!" Dieda se namr tila. " ens i bard? Ardanos to ni ada ne bi dozvolio, niti bih ja elela da provedem ivot o ru ena gomilom ena. Radije bih se pridru ila Gavranovima s a tvojim usvojenim bratom Sinri om, pa da se borim protiv Rima!" "Psst!" Eilan se osvrnula ao da i drvee ima u i. "Bolje da uti , a i ovde. Os im toga, ne bi ti da se bori uz Sinri a, nego da le i sa njim - videla sam a o ga g leda !" Nasme ila se. Sada je Dieda pocrvenela. "Nema ti pojma!" uzvi nula je. "Ali doi e i tebi vreme, i ada se pretvori u glupau zbog ne og mu arca, bie na mene red da se smejem. " Poela je da savija t aninu. "Ni ada neu", re la je Eilan. "Ja elim da slu im Boginji!" Vid joj se za tre nuta zamutio, a um vode ao da je postao glasniji, ao da ju je Gospa ula. Utom j oj je Dieda gurnula u ru e otaricu. "Idemo ui." Po la je uz stazu. Eilan je ipa o levala, jer uinilo joj se da je ula ne to to nije bilo zvu izvora. "e aj! uje li? Od stare jame za veprove..." Dieda je zastala i o renula se, i utom su ponovo ule, ne to ti i, zvu a av bi ispustila ivotinja u bolu. "Bolje da odemo i pogledamo", re la je Dieda, "ia o emo zbog toga za asni ti ui. Ali a o je ne to upalo unutra, mu arci e morati da dou i pre rate mu mu e." Mladi je le ao na dnu jame, polusvestan i obliven rvlju, a nada u spas je nestajala zajedno sa sunevim svetlom. Jama u ojoj je le ao bila je prljava i smrdljiva, zaudarala je na izmet iv otinja oje su tu ranije upadale. Iz dna i stranica jame trali su o tri oevi; jedan mu je zaparao rame - inilo mu se da rana nije opasna, a ni naroito bolna za sada, jer ru a mu je jo bila utrnula od siline pada. Ali ipa , ma oli o mala, ta rana e mu doi glave. Ne ba da se pla io da umre; Gaj Macelije Severus Siluri us imao je devetnae st godina i polo io je zavet imperatoru Titu ao oficir Rima. Uestovvao je u prvoj bici pre nego to mu je obraze pre rila brada. Ali ljutio se to e umreti zato to je u pao u zam u ao glupi uni. Sam je bio riv, gor o je razmi ljao Gaj. Da je poslu ao Klotinija Albusa, sad bi lepo sedeo raj tople vatre, pio bi ju nja o pivo i flerto vao sa domainovom eri, Gvenom - oja je odbacila edno pona anje tipino za Britan e i poela da se pona a ao slobodne devoj e u rimljans im gradovima a av je London, je dna o la o ao to je njen otac usvojio latins i jezi i togu. Ipa , i on je na ovo putovanje poslat zbog poznavanja britans og nareja, setio se, i mrano se nasme io. Severus stariji, njegov otac, bio je prefe t logora Druge legije Adiutri s u Devi, i o enio se crno osom eri poglavara Silura jo u poet u osvajanja, ada se Rim jo nadao da e uspeti da s lopi savezni tva sa plemenima. Ga j je govorio njihov jezi pre nego to je umeo da protepa i re latins i. Postoje trenuci, naravno, ada oficir imperators e legije, stacioniran u tvravi Deva, ne bi trebalo ni da po u ava da svoje zahteve izrazi jezi om po orene zemlje. Flavije Rufus, tribun druge ohorte, a ni sada nije mario za ta ve pref

injenosti. Ali Macelije Severus stariji, prefe t, bio je odgovoran is ljuivo Agri oli, guverneru britans e provincije, a Macelije Severus je bio zadu en da sauva mi r i s lad izmeu naroda provincije i legije oja ih je o upirala, uvala i vladala n ad njima. Jo bolno svestan rana, samo generaciju po to je Kraljica Ubica, Boudi a, po u ala svoju uzaludnu pobunu - a legije je zbog toga nemilosrdno aznile - narod B ritanije je bio prilino miran pod te im teretom poreza i doprinosa. Sa upljanje u luara nisu trpeli ba ta o mirno, a ovde, na ivici imperije, i dalje je tinjalo nez adovoljstvo, pa ljivo potpirivano od strane ne ih sitnih plemens ih glavara i neza dovoljni a. Po to je to moglo da izazove nevolje, Flavije Rufus je poslao odred le gionara da nadgledaju sa upljanje uluara za imperators e rudni e olova u brdima. Politi a imperije nije dozvoljavala da mladi oficir bude stacioniran u i stoj legiji u ojoj njegov otac ima va an polo aj prefe ta. Zato je Gaj sada bio voj ni tribun u legiji Valerija Vi tri s u Glevumu, i upr os polubritans om pore lu, od detinjstva je bio podvrgnut strogoj disciplini a va sleduje sinu rims og vo jni a. Macelije stariji za sada jo nije tra io privilegije za svog sina. Ali Gaj j e bio la e ranjen u nogu to om jednog o r aja na granici; pre nego to se sasvim opor avio, groznica ga je odvela ui u Devu, sa dozvolom da se tamo oporavi pre povrat a na du nost. Kad se pridigao, nije mogao da se s rasi u oevoj ui; prili a da ispr ati uluare do rudni a inila mu se ao prijatno putovanje. Pohod je bio uglavnom nezanimljiv; po to su natmureni uluari isporueni gde treba, Gaj, ome je ostalo jo dve nedelje odsustva, prihvatio je poziv Klotinija Albusa, podr an nimalo ednim pogledima njegove eri, da ostane ne oli o dana i pozab avi se lovom. Klotinije je ta oe voleo tu zabavu, a Gaj je znao da mu je milo to m u se u azala prili a da ponudi gostoprimstvo sinu viso og rims og inovni a. Gaj j e slegnuo ramenima, u ivao u lovu, oji je bio sjajan, i napriao je Klotinijevoj er i gomilu prijatnih la i, to je ta oe bilo sjajno. Jo oli o jue je ubio jelena u istoj ovoj umi, po azav i se vinim oplju oli o i Britanci svom oru ju; ali sada... S lupan u ubretu na dnu jame, Gaj je sruio bujicu psov i na raun snebivljivo g roba oji se ponudio da mu po a e preicu od Klotinijeve ue do rims og puta oji v odi pravo u Devu, ili je bar ovaj ta o tvrdio; na svoju glupost to je pustio da t aj glupa upravlja dvo olicom; na unia, ili ve ono to je is oilo pred njih i prepla i lo onje; na lo e obuene ivotinje, i na budalu oja ih je pustila da se propnu; i na trenuta nepa nje ada je izgubio ravnote u i pao na zemlju, napola o amuen. O amuen, to da, ali da nije potpuno izgubio pamet od pada, bio bi dovoljno razuman da ostane tu gde se na ao; a i ona budala od oija a pre ili asnije bi obuzd ala onje i vratila se po njega. Najvi e je psovao sebe to je po u ao da sam proe roz umu i to je si ao sa staze. Ko zna uda je zalutao. Mora da je jo bio o amuen od pada, ali sa bolnom jasnoom se seao naglog lizan ja, u tanja li a i granja oje mu je popustilo pod nogama, a potom pada i zarivanja o ca u ru u, toli om snagom da je na ne oli o minuta izgubio svest. Kad se dovoljn o pribrao da prebroji povrede, popodne je ve prilino odma lo. Drugi olac mu je za parao pot olenicu, otvoriv i staru ranu; povreda nije bila opasna, ali je pritom p ovredio lana , oji je dosad ote ao do debljine butine; sva a o je bio slomljen ili je barem toli o boleo. Da nije bio povreen, Gaj bi zaas izi ao iz jame, jer je bio dovoljno spretan za ta o ne to; ali sad je bio suvi e slab i o amuen da bi se i pom erio. A o ne bude is rvario do mra a, znao je da e miris rvi sva a o privui div lje ivotinje oje e ga do rajiti. Po u ao je da ne misli na ne ada nje dadiljine prie o jo gorim biima oje bi miris mogao da privue. Ledena vlaga mu se uvlaila u itavo telo; promu ao je od dozivanja. E, a o ve mora da umre, umree dostojanstveno, ao Rimljanin. Navu ao je pre o lica raj o rvavljenog ogrtaa, a onda mu je srce naglo za ucalo i ne a o se uspravio; jer zau o je glasove. Ulo io je svu preostalu snagu u uzvi - napola urli , napola vrisa ; zasti deo se neljuds og zvu a istog asa po to ga je ispustio, i trudio se da drugi put zv ui ljuds ije, ali vi e nije imao glasa. vrsto se uhvatio za jedan od oeva, ali uspeo je samo da se podigne na jedno oleno i osloni se o prljavi zid. Za trenuta ga je zaslepeo poslednji zra sunca. Za mir ao je i ugledao gl

avu devoj e ovenanu svetlo u. "Veli a Maj o!" povi ala je jasnim glasom. "Ka o si, za ime bogova, uspe o da upadne tu? Zar nisi video zna e upozorenja na drveu?" Gaj nije uspeo da odgovori; devoj a mu se obratila veoma istim narejem oj e mu nije bilo potpuno poznato. Naravno, ovde obitava pleme Ordovi a. Morao je m alo da razmisli pre nego to je odgovorio majinim, silurs im narejem. Pre nego to je stigao da odgovori, javio se drugi ens i glas, dublji i ne a o sna niji. "Glupav o, trebalo bi da ga ostavimo unutra ao mamac za vu ove!" Po javilo se jo jedno lice, toli o slino prvom da se za trenuta zabrinuo da ga vid i zdaje. "Evo, dr i me za ru u, mislim da nas dve mo emo da te izvuemo", re la je drug a devoj a. "Eilan, pomozi mi!" ens a ru a, bela i vit a, pru ala se a njemu; Gaj j e pru io upotrebljivu ru u, ali nije mogao da je dosegne. " ta je bilo? Jesi li povr een?" upitala je devoj a bla im glasom. Pre nego to je Gaj stigao da odgovori, prva devoj a - nije mogao da razab ere njeno lice, video je samo da je mlada - sagnula se pre o ivice da bolje vidi . "O, sad vidim - Dieda, pa on rvari! Potri da dovede Sinri a da ga izvue od atle." Gaja je zapljusnulo toli o ola anje da je gotovo izgubio svest, i s ljo a o se nazad, jeei zbog bola oji je po ret prouzro ovao u ranama. "Ne sme da se onesvesti ", zauo se jasni glas nad njim. "Ne a moje rei budu onopac oji e te vezivati za ivot, uje ?" "ujem", apnuo je. "Nastavi da mi pria ." Mo da je dozvolio sebi da osea bol jer je znao da pomo sti e, ali rane su poele stra no da ga bole. uo je devojin glas nad sobom, ali rei vi e nije razumeo. Talasale su se ao voda u poto u, podi ui ga iznad bola. Svet se smraio; te ad je video ba lje, shvatio je da ga ne izdaje vid, nego da je pala no. Devojino lice je nestalo ."Oe", uo ju je da dovi uje, "u staru jamu za vepr ove je upao ove ." "Izvadiemo ga", odgovorio joj je dubo i glas. "Hmmm..." Gaj je osetio nad sobom po ret. "Izgleda da e nam biti potrebna nosila. Sinrie, bolje sii da pogleda . " Sledeeg trenut a u jamu se spustio mladi. Odmerio je Gaja i ljubazno mu se obratio. "Na ta si ti mislio? Stvarno treba biti spretan da se upadne unutra ad svi znaju da je jama tu ve trideset godina!" Pri upiv i ostat e ponosa, Gaj je zaustio da obea mladiu nagradu u oli o ga izvue napolje, ali odmah mu je bilo jasno da je bolje da uti. Ka o su mu se oi post epeno privi avale na svetlo ba lji, mladi Rimljanin je shvatio da je spasilac ot prili e njegovih godina, ali ogromnog rasta, pravi div. Plava osa mu se ovrd ala na ramenima, a lice, jo bez brade, bilo je vedro i smireno ao da sva og bogovet nog dana spasava polumrtve strance. Nosio je tuni u na vadrate i obuu od dobro o bojene o e; vezeni vuneni ogrta bio je privr en na ramenu zlatnom iglom u obli u stili zovanog gavrana. Ta vu odeu nose lanovi plemenitih porodica, ali ne i oni oji po tu ju osvajae i opona aju rimljans e obiaje. "Ja sam ovde stranac", re ao je Gaj plemens im jezi om. "Ne poznajem va e ozna e." "Ne brini vi e zbog toga; hajde da te izvuemo, pa emo onda priati a o si upa o unutra." Mladi je uhvatio Gaja o o pojasa i podigao ga la o ao dete. "Is opali smo tu jamu za veprove i Rimljane", nemarno je re ao. " teta to s i upao unutra." Podigao je pogled a otvoru jame. "Spusti svoj ogrta, Dieda; to j e la e nego da pravimo nosila. Njegov ogrta je sav u ruen od rvi." Kad je dobio ogrta, mladi ga je vezao Gaju o o pojasa, a drugi raj je pre bacio sebi pre o vrata. Za oraio je na najni i olac. "Vii a o te zaboli", re ao je. "Izvlaio sam ova o medvede, ali oni su bili mrtvi i nisu mogli da se ale." Gaj je stegao zube i trpeo, ia o se gotovo onesvestio od bola ad je za aio ne i oren ote lim lan om. Ne o se odozgo nagnuo i uhvatio ga za ru e, i onano je uspeo da se prebaci pre o ivice. Le ao je i dahtao ne oli o minuta pre nego to je smogao snage da otvori oi. Nad njim se naginjao postariji ove . Pa ljivo je povu ao Gajev umazani i o

rvaljeni ogrta i zviznuo. "Ne i bog mora da te voli, strane; dva prsta ni e, i taj olac bi ti se zar io u plua. Sinrie, devoj e, pogledajte ovo", nastavio je. "Tu gde rame jo rvari r v je tamna i spora, znai da se vraa u srce; da dolazi iz srca bila bi svetlo crven a i i ljala bi; verovatno bi is rvario na smrt pre nego to smo ga na li." Plavo osi mladi i dve devoj e su se nagnuli, jedno po jedno, da pogledaju . Gaj je ut e le ao. Poela je da ga obuzima u asna sumnja. Ve je odustao od pomisli da se predstavi i zamoli da ga odnesu u uu Klotinija Albusa, uz poveli u nagradu. S ada je znao da ga je spasla samo stara britans a tuni a oju je obu ao za put. ov e ovo povr no medicins o znanje u azalo mu je na to da se pred njim nalazi druid. Onda ga je ne o podigao, i svet je potamneo i nestao. Probudio se raj vatre, a nad njim se naginjalo devoja o lice. Za trenuta je sve plivalo u oreolu svetlosti. Bila je mlada i beloputa, ali oi su joj bile udne boje, izmeu estenjaste i sive, iro o razma nute. Na obrazima je imala jamice , ali usta su joj imala ta o ozbiljan izraz da su izgledala starija od ostat a l ica; osa joj je bila svetlo plava, gotovo bezbojna sem tamo gde ju je osvetljav ala vatra. Pre la mu je a om pre o lica i osetio je sve inu; umivala ga je vodom. inilo mu se da ju je vrlo dugo gledao, sve do nije zauve urezao u pamenj e njeno lice. Potom se zauo glas: "Dosta je, Eilan, izgleda da se probudio", i de voj a se povu la. Eilan... uo je ve to ime. Mo da u ne om snu? Bila je divna. Gaj je ulo io napor da se osvrne, i ustanovio je da le i na lupi ugraenoj u zid. Po u avao je da shvati gde se nalazi. Kraj njega su stajali Sinri , mladi oji ga je izvu ao iz jame, i stari druid ije ime nije znao. Nalazio se u drvenoj zgr adi u starom elts om stilu, o rugloj, sa uglaanim deblima oja su se spu tala od v rha za iljenog rova. Nije bio u ta voj ui od detinjstva, od vremena ada ga je ma j a vodila u posetu roacima. Pod je bio po riven debelim slojem vrste slame; zid ist an od les ovog pr ua bio je pre riven slojem beliaste gline, a pregrade izmeu reveta bile su ta oe od prua. Na ulazu se umesto vrata nalazila veli a o na zavesa. Odjednom se oseao ao dete, ao da su godine oje je proveo meu Rimljanima odjednom nestale. Pola o je prelazio pogledom po unutra njosti ue, a onda ga opet vratio na devoj u. Nosila je haljinu od crven asto-smeeg lana, a u ruci je imala ba arnu ini ju; bila je viso a, ali mlaa nego to je mislio, jer telo joj je pod haljinom jo bil o ravno ao deije. Svetlost sa ognji ta bojila joj je osu u crveno. Svetlo mu je po azalo i starijeg ove a, druida. Gaj je malo pomerio glavu i pogledao ga ispod trepavica. Druidi su britans i mudraci, ali itavog ivota je s lu ao o njihovom fanatizmu. Nai se u druids oj ui bilo je ao probuditi se u vujem b rlogu, i Gaj se nije stideo da prizna da se pla i. Barem je bio dovoljno priseban da ne a e da je Rimljanin ada je uo ove a a o mirno raspravlja o cir ulaciji rvi, jer oev gr i le ar mu je re ao da to spad a u znanja sve teni a-iscelitlja najvi eg reda. Dodu e, ovi ljudi se nisu trudili da sa riju o su. "Is opali smo tu jamu za veprove i Rimljane" sasvim mirno je re ao onaj mladi. Ve to je po azivalo da je dale o zabasao od malog za tienog ruga ojim Rimljani zaista vladaju. A nalazio s e najmanje na dan jahanja od legije u Devi! A o je i pao a a neprijateljima, barem su ga dobro negovali. Devojina odea je bila fine izrade; ba arna inija oju je dr ala bila je veoma lepa - sva a o je p oticala sa tr nica na jugu. Sa rova su visile posude sa uljem u ojima je svetlucao i a ; lupa na oj oj je le ao bila je zastrta platnom, a slamarica je mirisala na slat e trave. Bilo je bo anstveno toplo posle ledene jame. ove oji je upravljao njegovim spasavanje m sad je pri ao da sedne raj njega, i Gaj je prvi put imao prili e da dobro pogle da svog spasioca. Bio je rupan i sna an, ramena toli o iro ih da je sigurno mogao da obori i bi a. Lice je bilo ne a o o tro, ao da je nemarno is lesano od amena, a oi su mu bile svetlosive i hladne. Bio je prilino prosed; Gaj je procenio da je otprili e istih godina ao i njegov otac, o o pedeset. "Imao si stra nu sreu, mome", re ao je Druid. Gaj je imao utisa da je ove n avi nut da dr i predavanja. "Sledei put dr i otvorene oi. Za oji minut u ti pregledati

to rame. Eilan..." pozvao je ru om devoj u i poeo da joj tiho daje uputstva. Devoj a je oti la. "Kome dugujem ivot, asni?" upitao je Gaj. Ni ada nije ni pomislio da e u azivati po tovanje jednom druidu. Gaj je, ao i svi drugi, odrastao uz u asne prie o rtvovanju ljudi, i o ratovima voenim da bi se suzbio druids i ult u Britaniji i Galiji. One oji su preostali, Rimljani su dosta dobro ontrolisal i, ali i dalje su mogli da prave nevolje oli o i hri ani. Razli ovali su se jedino po tome to su hri ani uglavnom sejali nezadovoljstvo po gradovima i odbijali da obo a vaju imperatora, a druidi su mogli a i po orene narode da po renu u rvavi rat. Ipa , ne to u ovom ove u zahtevalo je po tovanje. "Zovem se Bendeigid", re ao je druid, ali nije uzvratio pitanjem Gaju, i mladi Rimljanin se setio a o mu je maj a priala da je meu Keltima gost jo svetinj a, barem van gradova. a i ove ov najljui neprijatelj mogao je da zatra i hranu i za lon u njegovoj ui i da ode bez i a vog pitanja. Sad je Gaj malo la e disao; ovde je izgleda bilo bezbednije - i mudrije - tra iti gostoprimstvo ao gost nego ga iz nuivati ao osvaja. Utom se vratila devoj a po imenu Eilan, nosei mali sandu od hrastovine o ovan gvo em, i rog za pie. "Nadam se da sam pogodila pravi", boja ljivo je re la. Otac joj je rat o limnuo, uzeo sandu i dao joj zna da rog doda Gaju. Mladi je pru io ru e i iznenadio se ad je video da nema dovoljno snage u prstima da ga uzme. "Popij to", re ao je druid glasom ove a navi nutog da izdaje nareenja i to bez pogovora. "Trebae ti do zavr imo sa tobom", dodao je. Zvuao je sasvim prijatno ; ali Gaj je poeo da se pla i. Bendeigid je dao zna devojci, oja je ponovo pri la Gajevoj postelji. Nasme ila se, o usila ne oli o api u tradicionalnom gestu gostoprimstva, a potom prinela rog njegovim usnama. Gaj je po u ao da se pridigne, ali mi ii ga nisu slu ali. Eilan je tiho uzvi nula, a onda mu podla ticom pridr ala glavu a o bi mog ao da pije. Pa ljivo je sr nuo prvi gutljaj; u rogu je bila ja a medovina, sa dodat om neeg gor og, oito le ovitog bilja. "Umalo da dospe u Zemlju mladosti, strane, ali nee umreti", tiho je re la de voj a. "Videla sam te u snu, ali bio si stariji - i bio si sa malim dea om." Pogledao ju je, ve suvi e o amuen da bi ga to uznemirilo. Ma oli o bila mlada , u njenom naruju se oseao ao raj maj e. Sada, obuzet bolovima, ao da je gotovo mogao da je se seti, i oi su mu se ispunile suzama. Jedva je primetio da mu je s tari druid prose ao tuni u i da mu je sa mladim Sinri om isprao rane neim to pee ali nije bilo ni ta gore od onog to mu je stari Manlije stavljao na nogu ada je bi o ranjen. Premazali su mu nogu neim lepljivim i pec avim, i vrsto je previli platn enim tra ama. Potom su pre li na ote li lana , i ne o je re ao: "Ni ta naroito - nije a ni slomljen." Ali trgao se iz o amuenosti na Sinri ove rei: "Dr i se, mome; onaj olac je bio zagaen, ali misim da emo moi da ti spasemo ru u a o spalimo ranu." "Eilan", nareivao je stari druid, "izlazi odavde; mlade devoj e ne treba da gledaju ova ve stvari." "Ja u ga dr ati, Eilan", dodao je Sinri . "Idi samo." "Ja bih ostala, oe. Mo da mogu da pomognem." Uhvatila je Gaja za ru u, i st arac je odgovorio gunanjem. "Radi a o hoe , ali nemoj da vri ti ni da padne u nesvest." Gaj je sledeeg trenut a osetio sna ne ru e - Sinri ove? - a o ga vrsto dr e u le eem polo aju. Eilan ga je i dalje dr ala za ru u, i oseao je da njeni prsti podrhtav aju; o renuo je glavu od nje, vrsto za murio i stegao zube da mu ne bi izleteo ne i u avi i ri . Osetio je miris usijanog gvo a, a onda mu je itavo telo obuzela u asna agonija. Usne su mu se izvijale u gru vris a, i osetio je da r lja; a onda je gru bi stisa nestao i oseao je samo devojine me e prste. Kada je uspeo da otvori oi, v ideo je druida a o ga posmatra, sa nagove tajem osmeha negde pod prosedom bradom. Sinri , jo nagnut nad njim, bio je veoma bled; Gaj je viao ta av izraz lica na ml adiima ojima je omandovao, obino posle prve bit e. "Pa, sva a o nisi u avica, mome", re ao je Sinri stegnutog grla. "Hvala", glupo je re ao Gaj. I onesvestio se.

2. Kad je Gaj opet do ao sebi, oseajui se ao da je dugo bio u nesvesti, svetil j e su bile poga ene. Ognji te je bacalo te malo svetla, i jedva je mogao da razabe re devoj u Eilan a o sedi raj njega, gotovo usnula. Oseao se izmo deno, ru a ga j e bolela i bio je edan. Iz neposredne blizine uli su se ens i glasovi. Rame mu je b ilo vrsto previjeno platnenim tra ama - oseao se ao beba u pelenama. Oseao je da m u je rame lizavo od ne og masnog melema, a zavoji su mirisali na mast i balzam. Devoj a je ut e sedela raj njega na trono cu, vit a i bleda ao mlada brez a, ose zae ljane sa slepoonica, ali blago ustalasane; bila je suvi e me a da bi le ala mirno. Imala je o o vrata srebrni lanac sa ne a vom amajlijom. Gaj je znao da br itans e devoj e asno sazrevaju; ova mo da ima petnaest godina. Nije jo ena, ali sva a o nije ni dete.

Zaula se lupnjava ao da je ne o ispustio ofu i razlegao se mladi glas: "Onda idi i pomuzi ih sama ad ti se ta o uri!" "A ta je to bilo sa govedar om?" o tro je upitao ens i glas. "O, cvili i zapeva ao sinja u avica to su joj oni rims i zlotvori odvel i mu a u ulu , a nju ostavili sa tri bebe", odgovorio je prvi glas. "A sada je mo j Rodri po ao za njima." "Ne a bi Tanarus pro lela sve Rimljane..." poeo je glas oji je Gaj prepo znao ao Sinri ov, ali starija ena ga je brzo pre inula. "Bolje uti. Mairi, postavi sto, nemoj ta o stajati i vi ati na dea e. Ja i dem da razgovaram sa jadnicom - rei u joj da mo e da dovede decu ovamo u uu - ali ne o veeras mora da pomuze rave, ma ar Rimljani odveli sve mu arce iz Britanije." "Ti si ta o dobra, pomaj o", re ao je Sinri , i glasovi su se ponovo sve li na mrmljanje. Devoj a je pogledala Gaja i ustala sa trono ca. "O, probudio si se", re la je. "Jesi li gladan?" "Mogao bih da pro derem onja i oije i da jurim oija a sve do na pola puta o d Vente", ozibiljno je re ao Gaj, a ona je za trenuta zurila u njega pre nego to je ra irila oi i za i otala se. "Idem da vidim imaju li u uhinji onja i oije", re la je, smejui se, a o nda se svetlo iza nje pojaalo i na vratima se pojavila gospa. Jaina svetlosti ga j e za trenuta zbunila; soba je bila puna sunca. " ta je sad, ve je jutro?" upitao je bez razmi ljanja, a gospa se nasmejala, o renula se i irom razma la onjs u o u, za aiv i je na u u i ugasiv i uljanu lampu je dnim glat im po retom. "Eilan nije dala da te budimo ni da jede ", re la je. "Tvrdila je da e ti o dmor oristiti vi e od hrane. Veovatno je bila u pravu, ali sada si sigurno ja o g ladan. Izvini to nisam bila tu da ti po elim dobrodo licu u na u uu; oti la sam da pomogn em bolesnoj eni u jednoj od ua na eg lana. Nadam se da te je Eilan dobro pazila." "Oh, veoma", re ao je Gaj. Zatreptao je, jer ne to u gospinom pona anju ga j e bolno podsetilo na maj u. Gospa se zagledala u njega. Bila je veoma lepa, prava Britan a, i toli o je liila na devoj u da je bilo oito da su rod, a i pre nego to joj se devoj a obra tila. "Maj o..." re la je i zastala, suvi e postiena da nastavi. ena je, ao i devoj a, imala plavu osu i tamne oi boje le ni a. Izgledalo je da je radila zajedno sa poslugom, jer je na lepoj vunenoj tunici imala razmazano bra no, ali haljina ispod nje bila je bela, od najboljeg platna to je dosad Gaj video u Britaniji, i izvez ena po ivici. Imala je cipele od dobro obojene o e, a haljinu su pridr avale lepe z latne igle. "Nadam se da ti je bolje", ljubazno je re la. Gaj se pridigao na zdravu ru u. "Mnogo bolje, gospo", re ao je, "i ostaj em veito zahvalan vama i va ima." Gospa je blago odmahnula ru om. "Jesi li ti iz Deve?" "Da, bio sam ovde u poseti", odgovorio je. A o bude mislila da je iz rim ljans og grada, to e objasniti njegov latins i naglasa . "Po to si budan, poslau Sinri a da ti pomogne da se o upa i obue ." "Kupanje e mi prijati", re ao je Gaj, povlaei malo vi e ebe ad je shvatio da

na sebi nema ni ta osim zavoja. ena je pratila njegov pogled. "On e ti nai ne u odeu; verovatno e ti biti pre veli a, ali poslu ie za sada. A o bi radije da le i i odmara se, samo izvoli; ali slobo dno doi da jede sa nama a o se osea sposobnim." Gaj je trenuta razmi ljao. Sva i mi i ga je boleo ao da su ga prebili buzdo vanima; s druge strane, bio je radoznao da upozna ovu porodicu, i ne sme ostavit i utisa da se loni njihovog dru tva. Verovao je da su Britanci oji nisu priznal i Rim samo divljaci, ali u ovom domu nije bilo nieg primitivnog. "Rado u vam se pridru iti", re ao je i protrljao a om obraz, zbunjen neuredn om strnji om. "Ali voleo bih da se operem - i mo da obrijem." "Mislim da ne bi trebalo da se pa ti o o brijanja - sva a o ne zbog nas", r e la je gospa, "ali Sinri e ti pomoi da se opere . Eilan, nai brata i reci mu da nam je potreban." Devoj a je izi la. Gospa se o renula da poe za njom, a onda je opet pogleda la Gaja; sada ga je videla jasnije jer je sobica bila praznija. Pogled joj se pr omenio, od utivosti do izraza oji ga je podsetio na majin pogled, ta o davno. "Pa ti si samo dea ", re la je.

Gaj je za trenuta bio uvreen - ve tri godine se bavio mu im poslom - ali p re nego to je stigao da utivo odgovori spolja se zauo podrugljivi glas. "Da, a a o je on dea , pomaj o, ja sam beba u pelenama. Pa, nespretnja oviu, jesi li spreman da upadne u sledeu jamu za veprove?" U sobicu je u ao Sinri . Gaj se ponovo iznenadio oli o je ovaj viso , ali inae je bio ipa samo mladi; mada bi od njega mogla da se naprave dva Gaja. Nasme jao se. "Pa", re ao je, "ne izgleda vi e ta o spreman da te odvue onaj starac to ubij a budale i pijance. Samo da ti pogledam nogu, pa emo videti jesi li spreman da ma lo hoda ." Ma oli o bio rupan, ru e su mu bile ne ne do je pregledao povreenu nogu , i ada je zavr io opet se nasmejao. "Trebalo bi da svi imamo noge ta o spremne za hodanje! Ovo je uglavnom s amo dobar uboj; ta si radio, udario se o olac? To sam i mislio. Bilo o drugi bi je slomio na tri mesta i ostao hrom do raja ivota; ali mislim da tebi nee mi ta fa liti. Rame je ne to drugo; nee moi da putuje barem jo pet- est dana." Gaj se urno uspravio. "Morau", re ao je. "Moram da budem u Devi za etiri da na." Tada mu se zavr ava odsustvo... "Slu aj, a o za etiri dana stigne u Devu, tvoji prijatelji e te tamo odmah i sahraniti", odvratio je Sinri . "a i ja toli o znam. E, da", zauzeo je svean polo a j i odverglao ao napamet nauenu le ciju: "Bendeigid alje pozdrave gostu svoje ue, i nala e mu da se oporavi to bolje mo e; ali to e ga du nost udaljiti od ue danas i no ali radovae se da te vidi ad se vrati." Nastavio je normalnim glasom. "Samo ne o mnogo hrabriji od mene smeo bi da ga doe a sa vestima da nisi hteo da prihvati nj egovo gostoljublje." "Tvoj otac je veoma ljubazan", odgovorio je Gaj. Ba je mogao i da se odmara. Ni ta nije mogao da preduzme. Klotinusa se nije usuivao ni da pomene. Dalji dogaaji e zavisiti od onog glupog oija a; a o se vratio i uredno izvestio da je prefe tov sin ispao iz oija i verovatno poginuo, sad ve v erovatno pree ljavaju umu u potrazi za njegovim telom. A a o je glupan ne to slagao, i li is oristio prili u da pobedne u ne o selo oje nije pod rims om vla u - a ta vih ima dosta, a i ova o blizu Deve - pa, sve je mogue. Mo da nee primetiti njegov nest ana sve do Macelije Severus ne pone da se raspituje za svog sina. Sinri se nagnuo nad sandu u podno ju reveta; izvu ao je o ulju i zagleda o se u nju, nasmejan i zbunjen. "One rpe oje si imao na sebi nisu ni za stra ilo ", re ao je. "Rei u devoj ama da ih operu i za rpe, a o se to uop te mo e; po ova vom vremenu nemaju mnogo posla. Ali u ova o duga oj o ulji e izgledati ao devoj a." Spu stio je odeu. "Idem da pozajmim ne to to e ti vi e odgovarati." Izi ao je, a Gaj je poeo da pretura po ostacima odee oja je le ala savijena raj postelje; tra io je o nu esu za pojas, oju su mu jue odse li. Koli o je mogao da vidi, ni ta nije bilo dirano. Ne oli o olovnih vadratia oji jo va e za novac van rims ih gradova, opa, s lopivi no , dva mala prstena i jo ne e sitnice oje nije ele o da nosi u lovu - ah, evo ga. Ba mu je oristio! Za trenuta se zagledao u omad i pergamenta sa prefe tovim peatom; propusnica mu ovde nee nimalo orisititi, a mo da

bi ga i ugrozila; ali ad bude po ao dalje, bie mu potrebna mu na putu. Brzo ju je vratio u esu. Jesu li primetili njegov peatni prsten? Poeo je da ga s ida sa prsta da ga s loni u esu; ali ba tada je u ao Sinri , sa odeom prebae nom pre o ru e. Gaj se osetio ao rivac; izgledalo je ao da proverava jesu li mu u rali ne to. "ini mi se da se peat na prstenu olabavio od pada", brzo je re ao i malo z a latio zeleni amen. "Bojim se da bi ispao a o ga budem nosio." "Rims i rad", re ao je Sinri , pogledav i ga. " ta pi e?" Imao je samo Gajeve inicijale i ozna u legije, ali Gaj je bio veoma pono san na njega, jer Macelije ga je naruio a iz Londiniuma ad je Gaj stupio da du nos t; sada je ipa slagao. "Ne znam, dobio sam ga na po lon." "Rims a izrada", ponovio je Sinri , mr tei se. "Rimljani seju svoje smee oda vde do Kaledonije. Ne pi e oda le potie." Ne to u Sinri ovom pona anju po azalo je Gaju da je sada u veoj opasnosti po i vot nego do je uao u jami. Sam druid, Bendeigid, ni ada ne bi naru io za on gostopr imstva; znao je to iz pria oje su mu priale maj a i dadilja. Ali o zna ta bi uinil a ova mlada usijana glava. Bez mnogo razmi ljanja je izvadio iz vreice jedan od onih manjih prstenova. "Dugujem ivot tebi i tvom ocu", re ao je. "Da li bi prihvatio ovo ao po lon od mene? Nije s up, ali mogao bi da te podsea na dobro delo oje si uinio." Sinri je primio prsten; mogao je da ga stavi samo na mali prst. "Sinri , sin Bendeigida druida, zahvaljuje ti, strane", re ao je. "Ne znam ojem imenu d a uputim zahvalnost..." To je bilo najbli e nagove taju to je lepo vaspitanje dozvoljavalo, i Gaj nij e mogao da ostane utiv a da ne odgovori. Mogao je da pozajmi ime majinog brata; al i ime silurs og poglavara oji je dao sestru Rimljaninu mo da je doprlo i do ovog za ut a Britanije. Malo naru avanje istine bolje je nego veli o naru avanje ljubazno sti. "Maj a me je zvala Gaven", onano je re ao. To je barem bilo tano, jer nje govo rims o ime, Gaj, bilo je tue na njenom jezi u. "Roen sam u Venti Silurum, na jugu, i nemam srodstvo tebi poznato." Sinri se malo zamislio, o reui prsten na malom prstu. Potom mu se na licu pojavio udan izraz. Pa ljivo se zagledao u Gaja. "Lete li gavranovi u pono?" upitao je. Gaja je zapanjilo i pitanje i Sinri ovo pona anje. Za trenuta se upitao n ije li mladi zaostao; ali odgovorio je bez razmi ljanja. "Bojim se da mora pitati ne og o bolje poznaje ume; ja ih nisam viao." Zagledao se u Sinri ove ru e i ugledao prste prepletene na ne i naroit nai n, i poelo je da mu svie. To mora da je zna ne og od mnogih tajnih dru tava, uglavn om vers ih ao to su ultovi Mitre ili Nazareanina. Jesu li to hri ani? Ne, njihov zn a je ne a va riba, a ne gavran. Pa, to ga nije ni najmanje zanimalo, i mora da mu se to videlo na licu. Izraz mladog Britanca se neprimetno izmenio. "Vidim da sam pogre io", urno je re ao i o renuo se. "Evo, mislim da e ti ovo odgovarati; pozajmio sam to od svoje sest re, Mairi, pripada njenom mu u. Hodi, pomoi u ti da ode do upatila i doneu ti oev brij a a o hoe da se brije - mada mislim da si dovoljno odrastao da pusti bradu. Pazi - ne oslanjaj se punom te inom na tu nogu, inae e pasti na pod." O upan, obrijan i, uz Sinri ovu pomo, obuen u istu tuni u i iro e pantalone a ve nose Britanci, Gaj se osetio sposobnim da ustane i sam hrama o olo. itava r u a ga je bolela, a i noga na ne oli o mesta, ali moglo mu je biti i mnogo gore, a znao je da e mu se mi ii u oiti u oli o ostane u revetu. Ipa , sa zahvalno u se oslo nio o Sinri a do ga je mladi div vodio pre o dvori ta, a prostranoj trpezariji. Du itave prostorije protezao se sto od izglaanih dasa a, sa masivnim lupam a sa obe strane. Na oba raja sale nalazilo se po jedno ognji te. O o sva og su se o upili ljudi - mu arci, ene, a i deca. Dugobradi mu arci u grubo t anim ogrtaima g ovorili su meu sobom narejem toli o izoblienim da Gaj nije razumeo ni re. Mada mu je uitelj govorio da je latins a re familia ne ada oznaavala sve on e oji ive pod istim rovom: gospodara, decu, slobodnja e i robove, Rimljani su o davno dr ali poslugu odvojenu od porodice. Sinri je njegov izraz blagog gaenja pog re no razumeo ao slabost, pa je po urio da ga odvede do tapaciranog sedi ta na gornje

m raju duge odaje. Tu je, malo izdvojena od posluge na donjem raju stola, u iro oj stolici sedela gospodarica ue. Kraj nje je bila jo jedna stolica, pre rivena medveom o om, oito odreena za gospodara. Na ostalim stolicama i lupama sedelo je ne oli o mladi h mu araca i ena, po ijoj odei i pona anju se videlo da su deca ili usvojenici porodic e, ili mo da najvi e sluge. Gospa je limnula mladiima, ali nije pre inula razgovor s a starcem oji je sedeo raj samog ognji ta, viso im i ilavim ao postariji duh, sa sedom osom rat om i pod i anom ta o da se ovrd ala. I brada mu je bila seda i u ov rd ana. Na licu su najupadljivije bile zelene oi; duga a tuni a bila mu je sne no bela , bogato izvezena, a mala iana harfa oju je dr ao raj sebe bila je u ra ena zlatom. Bard! No, to za uu jednog druida nije bilo ni a vo udo. Nedostajao je jo s amo proro , pa da se nau na o upu sve tri vrste druida oje je opisao Cezar. No, taj bi la o prozreo pretvaranje mladog Rimljanina. a i stari bard je poatvovao Ga ja dugim pogledom od oga se naje io, ali potom se opet obratio domaici. Zauo je Sinri ov tihi glas. "Moju pomaj u Reis zna ; ovo je bard Ardanos. Z ovem ga dedom, jer je on otac moje pomaj e; ja sam inae siroe." To je potpuno uut alo Gaja, jer je za Ardanosa ve uo u tabu legije. Verovalo se da je on vrlo moan druid, mo da i poglavar onih oji su ostali na britans im os trvima. Mada je Ardanos na prvi pogled izgledao ao i sva i drugi harfista sprem an da svira, sva i njegov po ret prosto je privlaio pogled. Gaj se, po o zna oj i put, upitao a o e odavde izvui itavu o u. Jedva je doe ao da sedne na lupu raj ognji ta i da ga svi zaborave. Mada je napolju jo bilo svetlo, oseao je jezu i vatra mu je prijala. Odavno nije morao da se prisea obiaja u majinom rodu. Nadao se da nee napraviti gre u ojom bi se odao. Sinri je nastavio da obja njava. "Moju sestru Eilan poznaje ; raj nje je s estra moje maj e, Dieda." Eilan je sedela blizu Reis. Sinri se nasmejao Gajevom zaprepa enju to raj Eilan vidi drugu devoj u u zelenom platnu, a o zavaljena u st olici slu a starog barda. U prvi mah je liila na Eilan ao jedan hrastov list na dr ugi; a onda je primetio da je devoj a oju je Sinri predstavio ao Diedu ne to st arija, i da ima plave oi, za razli u od Eilaninih gotovo sivih. Nejasno se seao da je video dva lica a o ga gledaju sa ivice jame za veprove, ali dosad je mislio da je to bilo bunilo. "Zaista su dve; lie ao blizna inje, zar ne?" Sasvim tano, ali Gaj je odjednom bio uveren da e sigurnost sa ojom je pre poznao Eilan oduve ostati u njemu. itavog ivota e biti jedan od ne olicine oji um eju da nagons i razli uju dve ene. Javilo mu se seanje, rat o i puno bola i vatre - Eilan ga je sanjala. Slobodno zagledan u njih dve, uoio je da se razli uju u bezbroj sitnica; Dieda je bila malo vi a, i osa joj je bila zaglaena o o ela do je Eilanina be ala is pod poveza u obla u siu nih uvoja a. Diedino lice je bilo glat o, bledo i savr eno i izgledala je ozbiljna; Eilan je bila ne a o ru iasta, ao da je njeno lice uhvatilo sunevu svetlost i zadr alo je u sebi. inile su mu se veoma razliite, a ta vi su im bili i glasovi. Dieda je re l a ne to beznaajno utivo; glas joj je bio bogat i melodian, bez stidljivosti ili smeha ao od Eilan. "Znai, ti si glupav o oji ide o olo i upada u jame za veprove?" ozbiljno je upitala Dieda. "Po onom to je Sinri re ao, oe ivala sam ne a vog meseara, ali ti deluje relativno pristojno." Gaj je oprezno limnuo; bilo je neobino videti ta o mladu devoj u da se t a o hladno pona a. Smesta se zagrejao za Eilan, ali o zna za to, mada naizgled nije bilo ni a vih razloga, inilo mu se da se ovoj devojci uop te nije dopao. Sinri je limnuo i o renuo se a mladoj eni oja je upravo prolazila sa ragom mle a. "Mairi, na gost se zove Gaven, a o se nisi pretvorila u mle aricu sa toli im arom da ne mo e ni da ga pozdravi ." ena je utivo limnula, ali nije ni ta re la Kad se o renula, Gaj je shvatio da nije puna a, nego u poznoj trudnoi. Izgledala je ao da je maloas pla ala. "I to smo svi, osim moje male sestre Senare", re ao je Sinri . To je bil a devojica od est ili sedam godina, ose plave ao Eilan. Stidljivo je provirila i za Mairine su nje, a onda se malo ohrabrila. "Eilan uop te nije do la od mene u re vet; mama a e da je cele noi sedela raj tebe."

"Poastvovan sam njenom ljubazno u", nasmejao se Gaj, "ali imam vrlo malo usp eha od ena a o najlep a od njih nije obratila pa nju na mene. Zar nisi elela da bdi r aj mene, malena?" Devojica je imala o ruglo lice, bila je sva rumena, i podsetila ga je na njegovu sestru, oja nije dugo nad ivela maj u; obe su umrle pre tri godine. Privu ao je dete sebi zdravom ru om, a ona se uspentrala na lupu, sela raj njega i zadovoljno se ugnezdila. Kasnije, ad su starije devoj e, Mairi i Dieda, donele hranu, zahtevala je da deli tanjir sa njim, Gaj se nasmejao i udovoljio joj. Sinri i Dieda su poluglasno razgovarali. Gaj je po u ao da jede, ali bilo mu je te o zbog previjene ru e. Eilan je to primetila i do la da sedne raj njega. Malim o trim no em oji je nosila za pojasom neupadljivo je ise la njegovu hranu u omadie sa ojima je mogao da se snae, i re la detetu, ta o tiho da ni o drugi nij e mogao da uje, da ne gnjavi gosta. Kad je to obavila, opet je postala stidljiva. Bez rei je oti la do ognji ta, i Gaj je bio zadovoljan to mo e da je gleda. Ne o od posluge doneo je Mairi dete od o o godinu dana, i ona je bez i a vog stida ras opala haljinu i sela da ga doji, priajui sa Sinri om. Bezazleno je p ogledala Gaja. "Sada vidim za to si do ao da pozajmi drugu tuni u i pantalone mog mu a. On je oti ao da..." Brzo je pre inula, namr tiv i se. "Mislim da se nee ljutiti to sam dala njegove stvari gostu, ali mo da bi se bunio ad bi znao da sam ne om dala nje govu suvu odeu do on isne u umi. Reci mi, Gavene, jesu li svi Siluri ta o nis i ao ti, ao da su od Malog naroda, ili se tvojoj ba i u revet jednom u unjao ne i Rimljanin?" Sve to bi Gaj mogao da odgovori nestalo je pod burom smeha du itavog stola. Gaj se setio da su Britanci s loni grubljim alama nego to bi pristojni Rimljani s matrali za prihvatljivo. injenica je da su Siluri ni i od ostalih Britanaca, tamnop uti i rh i u poreenju sa rupnim, plavo osim pripadnicima drugih plemena, a vi su bili Sinri , Eilan, Dieda i Reis. Ali Gaj se svog uja a, oji je vladao Silur ima, seao ao monog ove a upr os manj u visine, ove a uve spremnog na smeh ili bes, sa zmajevima istetoviranim o o podla tica. Sinuo mu je odgovor oji ne bi smeo da se upotrebi meu Rimljanima, ali ov de je lepo mogao da poslu i. "To ne bih umeo da a em, gospo Mairi, ali sasvim mi do bro stoje - a vi ste bili spremni da ih ja popunim." Sinri je zabacio glavu urliui od smeha, a sledili su ga i ostali. a se i u tljiva Reis nasme ila, ali se brzo uozbiljila, ao da je znala ne to to Mairi ne zna. Za trenuta je izgledalo ao da prisiljava sebe na vedrinu. Obratila se Ardanos u. "Oe, mo emo li da ujemo malo muzi e?" Ardanos je podigao harfu i o tro pogledao Gaja. Mladi je iznenada bio potpu no uveren da stari druid zna ta je - a mo da i o je on. Ali a o je to mogue? Gaj j e bio tamno os na oca, ali Siluri, ao i ne a druga plemena na zapadu i jugu, ta oe mogu da imaju tamnu i ovrd avu osu. Bio je gotovo siguran da starca ni ad ran ije nije sreo. Ubeivao je sebe da mu se samo priinjava - taj o tri pogled prepoznava nja verovatno je samo zna rat ovidosti. Stari druid je uzeo harfu, udario a ord, a onda je spustio. "Nisam raspo lo en za pesmu", re ao je i zagledao se u jednu od plavo osih devoja a. "Dieda, de te moje, hoe li da nam peva ?" Eilan se nasme ila. "Uve na usluzi, deda, ali jesi li siguran da zaista el i da ti ja pevam?" Ardanos se nasmejao ao rivac. "Oh, opet sam uspeo. Eilan, to si ti? Ku nem se da ti i Dieda namerno po u avate da me zbunite. Pa ni o ne mo e da vas razli uje do ne otvorite usta!" Reis se blago usprotivila. "Ne ini mi se da su ba toli o sline, oe. Naravno, jedna mi je sestra a druga er a, ali meni nimalo ne lie. Jesi li siguran da te ne izdaje vid?" "Ne, oduve sam ih br ao do jedna ne pone da peva", pobunio se druid. "T ada vi e ni o ne mo e da ih pome a." "Ne mora da izgleda ao da si zagrizao iselu jabu u, deda", re la je Eila n. "Nisam ni pomislila da postanem bard!" Potom su svi zautali i slu ali Diedu a o peva:

Ptica u vazduhu ree mi zagonet u: Riba je ptica to u moru leti, Ptica je riba to roz vazduh pliva. Do je pesma trajala Reis je pozvala Mairi bli e sebi. "Jesu li Rimljani o dveli jo ne oga sem govedara?" "Ne oli o ja znam, maj o, ali Rodri je po ao za njima pre nego to sam stig la da pitam." Mairi je odmahnula glavom. "Re ao je da je veina ostalih uluara po upljena na severu." "Taj matori rma Karada ! Ili bi trebalo da a em Klotinije, a o ga Riml jani zovu!" planuo je Sinri . "Da je stara stenica ostala sa nama, Rimljani se n i ada ne bi usudili da po alju svoje legije u ovaj raj zemlje - ali po to svi odlaz e ili od Rimljana ili u Kaledoniju..." "Budi miran!" o tro je re la Dieda, pre inuv i pesmu. "Na raju e i ti morati na sever..." "Tiho, deco", blago je re la Reis. "Te porodine stvari sva a o ne zanimaj u na eg gosta." Ali Gaju je bilo jasno ta je zapravo mislila: nije bezbedno priati o tome do je u ui stranac. "Ovaj raj zemlje je sada mnogo mirniji nego prote lih godina", mirno je re ao Ardanos. "Rimljani misle da su nas u rotili, i da sada vredimo te za ute rivanje poreza. Ali njihove najbolje trupe sada po u avaju da po ore severnja e i zato je ovde manje reda." "Ta av red nam ni ad nije ni bio potreban", o tro je re ao Sinri , ali Ard anos ga je uut ao strogim pogledom. Gaj se nagnuo malo napred. Bio je siguran da bi mu bilo mnogo bolje da ut i, ali bio je i radoznao. "Bio sam do nedavno u Devi", pola o je re ao. "Tamo se pria da e imperator mo da opozvati Agri olu iz Albe, upr os njegovim pobedama. Ka u da nema oristi trai ti ljude i zalihe na zauzimanje ta o neplodne zemlje." "Ne verujem da emo imati tu sreu", re la je Dieda i prezrivo se nasmejala. "Rimljani mo da zaista namerno povraaju da bi napravili u stoma u mesta za jo hrane ; ali nijedan Rimljanin ni ada nije odustao ni od pedlja osvojene zemlje!" Gaj je zaustio da nastavi, ali se brzo predomislio. "Zar je Agri ola ta o stra an?" upitala je Reis. "Zar zaista mo e da po ori itavu Britaniju sve do severn og mora?" Ardanos je is rivio lice. "Govor anja po Devi mo da i sadr e zrnce istine; s umnjam da a i rims i sa upljai poreza mogu da izvu u ne to od tamo njih vu ova i divl ja a." Dieda je iznenada zlobno pogledala Gaja. "Ti si iveo meu Rimljanima", re l a je. "Mo da mo e da nam a e za to nam odvode mu arce i ta e sa njima biti?" "Provincijs i senatori plaaju poreze u ljudima za ulu . Verujem da e ih o dvesti u rudni e olova u brdima Mendip", oprezno je re ao Gaj, "a ta e tamo biti s njima, to ne znam." Ali znao je. Bievanjem i slabom hranom po u ae da im slome duh, a u trojie sva og o bude po u ao da se odupre. Oni oji pre ive mar bie oterani na rad u rudni e u ojima e ostati do budu ivi. Pobedonosni sjaj u Diedinim oima po azao mu je da devo j a zna da je ne to preutao. Trgao se ad je Mairi poela da plae. Ni ada nije sreo niti je mislio da e sresti - ne oga o ima veze sa uluarima. "Zar se ni ta ne mo e uiniti?" uzvi nula je Mairi. "Ove godine ni a o", odgovorio je starac. "Ni o tu ne mo e ni ta", re ao je Gaj ao da se brani, "ali ne mo e porei da su rudnici obogatili itavu Britaniju..." "Mo emo da ivimo i bez tog bogatstva", besno je re ao Sinri . "Rim se bogat i na vrhu, a porobljava na dnu." "Nisu se samo Rimljani obogatili..." poeo je Gaj. "Misli li na izdajni e ao to je Klotinije?" Reis se nagnula napred ao da bi da pre ine razgovor oji je postao nezg odan, ali Sinri a ni ta nije moglo da zaustavi. "Ti oji si iveo meu Rimljanima", besno je govorio, "zna li a o je Klotini je Beloputi ste ao svoje bogatstvo? Vodio je legije na Monu, ili si mo da suvi e Rim

ljanin da bi se seao da je tamo ne ada postojalo svetili te - Ostrvo ena - najsvetij e mesto u Britaniji pre Paulinusovog dolas a?" "Znao sam da je tamo bilo svetili te", oprezno je re ao Gaj, opet se naje iv i jer je osetio opasnost. Za Rimljane je uni tenje Mone bilo zasenjeno atastrofom pobune Icena, ali znao je da ne treba raspravljati o Moni u ui jednog druida, po gotovo ot a o je Agri ola prethodne godine uni tio ono malo otpora to je tamo ostal o. "Kraj na eg ognji ta sedi bard", nastavio je Sinri , " oji ume da peva o enam a Mone ta o da ti srce prepu ne!" Druid je progovorio gotovo uglas sa njim. "Ne veeras, mome", a gospodarica ue se nagnula napred. "Ne za mojim stolom; to nije pria za goste oji po u avaju d a veeraju", strogo je re la. Na osnovu toga Gaj je pretpostavio da pesma i nije toli o omiljena - ili je dovoljno ispolitizirana da bi razgovor o tome mogao biti nesiguran. Ali slo io se sa mi ljenjem barda; ovog asa uop te nije bio raspolo en za slu anje o nasilju Rimlja na. Sinri se trenuta durio, a onda se poluglasno obratio Gaju. "Ispriau ti asnije. Moja pomaj a je mo da u pravu; to nije pria oja se pria za veerom, pogotovo ne pred decom." "Bolje bi nam bilo", re la je Reis, "da priamo o pripremama za sveanost Be ltana." Na to su se Mairi i devoj e, ao po omandi, udaljile od stola. Sinri j e ponudio ru u Gaju i pomogao mu da se vrati u revet. Mladi Rimljanin je bio mn ogo umorniji nego to je mislio; boleo ga je sva i mi i, i mada je bio re en da ne zasp i do dobro ne razmisli o svemu, ubrzo je ve dremao. To om narednih ne oli o dana Gajevo povreeno rame je ote lo i vezalo ga z a revet, muei ga bolovima - ali Eilan, oja ga je predano negovala, re la je da j e ta neudobnost sitnica u poreenju sa bole u oju je mogao da zaradi od onog prljavo g oca. Jedini podno ljivi trenuci bili su ada je, dva ili tri puta dnevno, Eilan - oja je izgleda odluila da mu bude negovateljica - dolazila da mu donese jelo i da ga nahrani, po to je jedva mogao da dr i i a i u, a amoli da see meso. Nije bio toli o bliza sa ne om enom jo ot a o mu je umrla maj a, i sve do sada nije shvati o oli o mu je ta blis ost nedostajala. Mo da zato to je bila ena, ili zato to je pri padala narodu njegove maj e, ili zbog ne og duhovnog srodstva oje ih je vezival o, sa njom je zaista mogao da se opusti. U dugim satima izmeu njenih dolaza a nij e imao o emu drugom da razmi lja, i sva og narednog dana je sve vi e eznuo da je vidi. Jednog jutra Sinri i Reis su mu predlo ili da malo izie na sunce i po u a da hoda. Muno je hramao po dvori tu ad ga je na la mala Senara i izbrbljala a o ona i Eilan idu na livadu da beru cvee i pletu vence za sutra nju sveanost Beltana. U normalnim prili ama Gaju ne bi bilo nimalo zamimljivo da bere cvee sa d ecom; ali posle ne oli o dana u revetu radovao bi se i izletu u talu da gleda Ma iri - ili i govedar u - a o muze rave. Zapravo, sve je veoma liilo na izlet, je r pridru ili su im se i Sinri i Dieda. Devoj e su zavitlavale Sinri a ao da im j e roeni brat, i natovarile su mu marame i orpu sa ru om. Senara je pratila Gaja; oslanjao se na nju te e nego to je eleo, ubeujui sebe da joj samo udovoljava. Sinri je lebdeo o o Diede ao da joj nije samo brat, i ne to su tiho razgovarali. Do ih je gledao, Gaj se upitao jesu li obeani jedno dru gom; nije dovoljno poznavao obiaje ovog plemena, ali znao je da ne treba da im sm eta. Ra irili su po travi sadr aj orpe; bilo je tu sve e peenog hleba, iseenog hladn og peenja, jabu a - prilino potamnelih i sme uranih - poslednjih iz zims e zalihe, a o re o e devoj e. "Hajde da ti naberem malo bobica", s oila je Senara, osvrui se, i Eilan je prsnula u smeh. "Ludice, pa prolee je. Zar misli da je na gost oza pa da ga hrani cveem?" Gaju je bilo svejedno ta ima za jelo; bio je iscrpljen. Imali su malu me inu so a od voa, i drugu sa sve e spravljenim pivom. Devoj e ga nisu pile, tvrdei da je suvi e gor o; ali Gaju je veoma prijalo. Bilo je i slat ih olaa, oje je napravila Dieda. Ona i Sinri delili su rog za pie, a Gaja su p

repusitli ostalim sestrama. Kada su se svi najeli do grla, Senara je napunila iniju vodom sa izvora s a ivice livade i re la Eilani da pogleda hoe li se unutra pojaviti lice njenog dr agana. "To je staro sujeverje", re la je Eilan, "a ja nemam dragana." "Ja je imam", re ao je Sinri , uzeo iniju i zagledao se u nju. "Hoe li mi voda po azati tvoje lice, Dieda?" Ona je pri la i provirila mu pre o ramena. "Sve je to glupost", re la je. Gaj je pomislio a o joj lepo stoji ad porumeni. "Jesi li pogledala u vodu, Eilan?" navaljivala je Senara, vu ui je za ru av. "Mislim da je svetogre prizivati Boginju da nam ova o govori! ta bi re la Lianon?" "Zar ne o od nas mari za to?" upitala je Dieda uz udan, o rutan osmeh. "S vi znamo da ona ne govori ni ta to joj nisu naredili sve tenici." "Tvoj otac mari", ozbijno je re ao Sinri . "Tano", re la je Dieda, "pa onda sigurno mora i ti." Senara nije odustajala. "Reci mi ta si videla u vodi, Dieda", pis avo je zahtevala. "Mene", re ao je Sinri . "Ili se bar nadam." "Znai, ti e nam stvarno biti brat", nasme ila se Senara. "Za to misli da u se o eniti njom?" nasmejao se Sinri . "Prvo emo morati da raz govaramo sa va im ocem." "Zar misli da e se on protiviti?" Dieda je odjednom bila puna strepnje, i Gaj je shvatio da biti i Vrhovnog druida mo e biti mo da jo gore nego biti prefe tov sin. "Da me je obre ao ne om drugom, dosad bi mi ve re ao!" "A za oga e se ti udati, Eilan?" upitala je Senara. Gaj se nagnuo napred, sav pretvoren u uvo. "Nisam razmi ljala o tome", porumenela je Eilan. "Pone ad mi se ini da ujem Boginju - i mo da bi trebalo da uem u ums u uu ao jedna od devica Proroanstva." "Bolje ti nego ja", re la je Dieda. "Ni ad ti ne bih zavidela na ta vom i votu." "Uf!" Senara je odmahnula glavom. "Zar bi zaista elela da ivi sasvim sama?" "To bi bila ogormnna teta", usudio se da a e Gaj. "Zar ne postoji ne o za oga bi elela da se uda ?" Eilan ga je ut e pogledala pre nego to je odgovorila. "Ni o za oga bi me roditelji rado dali. A ivot u ums oj ui mo e da bude vrlo ispunjen. Svete ene ue sve v rste mudrosti i ve tinu isceliteljstva." Ta o znai, pomislio je Gaj, elela bi da bude sve tenica-iscelitelj a. Kao to je maloas i re ao, smatrao je da bi to bila grdna teta za ne oga o je obdaren tol i om lepotom. Eilan je bila potpuno drugaija od svega to je slu ao o britans im devo j ama, za oje je mislio da su sve odreda iste ao Klotinijeva i. Njegov otac je pone ad pominjao da ga je obre ao za enidbu sa er om ne og starog prijatelja, al i tu devoj u ni ada nije video. Sada mu se inilo da bi bilo dale o orisnije da se o eni devoj om ao to je Eilan. Uostalom, i njegova maj a je bila Britan a. Ta o se zagledao u Eilan da j e devojci postalo neprijatno. "Imam li ne u mrlju na licu?" upitala je. "Trebalo bi da ponemo da pravim o vence za sveanost." Naglo je s oila i po la pre o livade, oja je bila bu valno pr e rivena plavim, purpurnim i utim cvem. "Ne, nemoj zvonie", re la je Senari, oja ju je pratila u stopu. "Oni suvi e brzo uvenu." "Po a i mi onda oje da berem", re la je Senara. "Sviaju mi se ove crvene o rhideje - pro le godine sam videla da ih nose i sve tneice." "Mislim da su njihove petelj e suvi e rute za uplitanje, ali po u au", re la je Eilan i uzela od Senare bu et cvea. "Ne. Ne mogu da ih upletem; Lianonine dev oj e sva a o znaju ne u posebnu ve tinu", za ljuila je. "Da probamo sa jagorevinom." "To je ta o obino", po alila se Senara, a Eilan se namr tila na nju. " ta se de ava na sveanosti?" upitao je Gaj da je odobrovolji. "Goni se sto a izmeu vatri, a Lianon priziva Boginju da prenese Proroanstv a", objasnila je Eilan, ru u punih cvea.

"I ljubavnici se sreu raj vatri", dodao je Sinri , gledajui Diedu. "A obr eeni parovi objavljuju svoj zavet. Evo, Senara, probaj ovo." "Njih sam ve po u ala da upletem", po alila se Eilan, "ali dr e su suvi e rute. Dieda, da po u am sa ovim pupoljcima?" Starija devoj a je leala pred bunom belog gloga u punom cvatu. Na pitanje se o renula i ubola prst na trn. Sinri je brzo pri ao da joj poljubi prst, a ona je pocrvenela. "Da ti napravim venac, Sinrie?" brzo je upitala. "Ka o eli ." Tog asa je odne ud zagra tao gavran i Sinri se naglo uozbiljio . " ta to govorim? Sad ne bih smeo da razmi ljam o vencima." Gaj je primetio da je Dieda zaustila da ga upita za to, i da se predomisli la; upitao se da li je to zbog njegovog prisustva. Bacila je pupolj e i poela da sa uplja tanjire iz ojih su jeli. Eilan i Senara su dotle dovr ile svoje vence. "Reis e se ja o ljutiti a o zaboravimo ijedan od ovih tanjira", naglasila je Dieda. "A vas dve bolje do rajite olae." Senara je uzela ola, prelomila ga na pola i deo pru ila Gaju. "Sada ad smo podelili isti ola, ti si gost na mom ognji tu", re la je. "K ao da si mi brat." "Ne budi sme na, Senara", u orila ju je Eilan. "Gavene, ne daj joj da te g njavi." "O, pa pusti je", re ao je Gaj, "ne gnjavi me uop te." Ponovo je pomislio na svoju mrtvu sestru, upitav i se a o bi mu izgledao ivot da je ona po ivela. Do j e ustajao, malo se zateturao i Eilan je pris oila da ga uzme pod ru u, prepustiv i vence Diedi. "Bojim se da smo te izmorili, Gavene", re la je. "Evo, osloni se na mene . Pazi, nemoj da za ai rame o ne to", upozorila ga je i blago ga udaljila od drveta. "Eto, Eilan, pa ti si ve postala sve tenica-iscelitelj a", re ao je Sinri . "Gavene, mo e da se osloni na mene a o hoe . Dodu e, Eilan je mnogo lep a od mene, pa je o da bolje da pomognem Diedi." Sav je sinuo i uzeo Diedu za ru u ad su renuli st azom. "Mislim da treba da ide pravo u revet, a i pre veere, Gavene. Eilan e ti don eti jelo. Suvi e sam se trudio o o te ru e da bih te pustio da po vari sve moje nap ore." 3. Obitavali te sve tenice Proroanstva bilo je vadratno, nali na oltar, o ru eno po rivenom verandom i malo izdvojeno od ostalih zgrada unutar zidova Vernemeton a. Ia o je obian svet itavo mesto nazivao ums om uom, zapravo je to bilo itavo selo sa brojnim zgadama meusobno povezanim po rivenim prolazima. Izmeu njih su se nalaz ile ba te i dvori ta, pa je sve zajedno liilo na lavirint. Samo je obitavali te Vrhovne sve tenice bilo izdvojeno od ostalih, ba ao to je samo ona bila o ru ena potpunom je dnostavno u oju je te e odr ati nego najstro i ritual. Kada je Vrhovni druid Ardanos stigao, unutra ga je uvela sve tenica na du no sti, viso a i crno osa ena po imenu Kaileja. Bila je obuena slino Vrhovnoj sve tenici , u haljinu od tamno plave t anine, ali Lianon je o o vrata i ru u imala u rase od istog zlata, a Kaileja je nosila srebro. "Mo e da ide , dete", re la je Lianon Kaileji. Ardanos je sae ao do Kaileja nije navu la za sobom zavesu umesto vrata, a onda se nasme io. "Ona vi e nije dete, Lianon. Mnogo je zima pro lo ot a o si je dov ela u ums u uu." "Ima pravo, izgubila sam pojam o vremenu", odgovorila je Lianon. Druid Ardanos je mogao mirno da za ljui a o je ona i dalje veoma lepa ena . Poznavao ju je ve mnogo godina i verovatno mu je bila najbli i preostali prijatel j po godinama. Kada je bio mlai, to ga je o talo mnogo besanih noi; sada je ve za ao u godine i vrlo ret o se priseao oli o ga je ne ada uznemiravala njena lepota. Sve sve tenice u ums oj ui Vernemeton, Najsvetijem gaju, bile su birane po lepoti oli o i po ostalim odli ama. To ga je uve udilo. Mogao bi da razume da j edan bog eli da ga slu e lepe ene, pogotovo a o je u pitanju ne o bezvredno rimljans o bo anstvo, ali da Boginja eli o o sebe lepotice, to se nije slagalo sa onim to je znao o enama.

Kraj vrata je stajao div po imenu Hju, sa buzdovanom u ruci, spreman da smesta prospe moza sva ome - a i samom Vrhovnom druidu - o bi po u ao da podigne ru u na Vrhovnu sve tenicu ili da joj se grubo obrati. Ardanos, naravno, nije sme rao ni ta slino; Hjuovo prisustvo je jednostavno garantovalo Lianoninu bezbednost i omoguavalo joj slobodu da razgovara sa posetiocima, to ostalima nije bilo dozvolj eno. Ardanos je bio svestan da ne izgleda dovoljno produhovljeno za jednog Vr hovnog druida, ao i da nije otelotvorenje Merlina od Britanije. Ali te io se mi lju da ni Lianon vi e ne lii mnogo na otelotvorenje niti proroicu Veli e Boginje mudros ti i inspiracije. Bila je ljup a i ne na i lice joj je bilo produhovljeno, ali po svemu ostalom bila je ena u godinama, mada joj je osa bila toli o plava da je bi lo prosto nemogue primetiti sede vlasi oje je sva a o imala. Njena tamna haljina padala je u rutim i nezgrapnim naborima. vrsta ramena poela su da se opu taju od u mora. Ardanos je mnogo vi e oseao sopstvenu starost do je gledao njenu. Poslednjih godina, ad je poela da je susti e starost, Lianon je poela da no si veo, ao i veina starijih ena, osim ad bi joj osa bila raspletena zbog ritual a. Pa ipa , razmi ljao je Ardanos, ve dvadeset godina - a on ju je poznavao gotovo sve to vreme - lice ove ene bilo je sredi te njihove vere, a pre o njenih usana pre lazile su, a o ne bu valno rei bogova, onda rei oje su tumaili sve tenici Proroanstva . I zato je mo da i ostalo ne to bo ans o na njenom ostarelom licu, ne i peat ono ga to se zadr ava ao miris. Mo da su joj to ostavila mno tva ljudi pred ojima se poja vljivala ao sama Boginja; za njih ona nije bila samo simbol vere, nego Boginja lino - plemens a Devica-Maj a, Gospa od Zemlje od rvi i mesa. Lianon je podigla glavu. "Ardanose, zuri u mene dovoljno dugo da se pomuz e rava! Jesi li do ao ovamo da mi a e ne to, ili da pita ? Priaj, ovee! Najgore to mog da odbijem. A ada sam mogla tebi ne to da odbijem?" I to su rei bo anstva, pomislio je Ardanos, zadovoljan to mo e cinizmom da suz bije raspolo enje oje je postajalo sve mranije. "Oprosti mi, Gospo Svetosti", s ru eno je re ao. "Misli su mi odlutale." Video je da se iznenadila pa je opet ustao, nemirno pre ao ne oli o ora a i naglo progovorio: "Zabrinut sam, Lianon; uo sam glasine iz Deve, i to ni manje ni vi e nego od prefe tovog sina; Rim e mo da povui svoje legije. To je ve trei put da jem nagove taje, i sigurno postoji mnogo ljudi oji su spremni da urliu 'Dole Rim!' , ali..." "Suvi e mnogo onih oji bi da urliu i oji pronose glasine sada oe uju - ili se bar nadaju - da emo ustati da urliemo sa njima. Ne verujem u te tvoje glasine" , o tro je re la Lianon. "Ali a o i bude ta o, sigurna sam da emo pre iveti bez njih. Zar se nismo ba za to molili jo ot a o je Kara ta us o ovan pro ao ulicama Rima?" "Ima li predstavu a av bi haos tada nastao?" upitao je Ardanos. "Isti ti oji urliu 'Dole Rim'..." oito mu se metafora ja o dopala. "...sva a o ne razumeju ta e se desiti a o im se elja ispuni", dopunila ga je Lianon. Ka o me dobro poznaje, pomislio je Ardanos. a i sada dopunjavamo misli j edno drugom. Ali nije eleo da se sada zabavlja dopunjalj ama. "Ta vo raspolo enje postoji jo ot a o je Cezar osvajanjem Britanije ste ao slavu oja mu je bila potrebna da zavlada Rimom! a i sada oe uju od nas, iz Sveto g gaja, da se pridru imo njihovim uzvicima", re ao je, "i nee razumeti na e utanje. Sa d me najvi e brine mogunost izbijanja nemira za Beltan..." "Ne, mislim da e Beltan protei sasvim mirno", re la je Lianon. "Ljudi dola ze radi zabave, vatre i sveanosti, i svega ostalog. Da dolazi Samen, to bi bilo.. ." "Ovi poslednji uluari samo su pogor ali stvari", re ao je Ardanos. "Uzeli su trideset Bendeigidovih ljudi, sve robove osloboene ada je prognan, i a i njeg ove slobodnja e. Prognan!" gor o se nasmejao. "On nema pojma oli o je sree imao; samo mu je zabranjeno da ivi u rugu od dvadeset milja o o Deve! A jo nije saznao sve o uluarima, a ada sazna - pa, i ranije me je nazivao gorim imenima od izda jni a; njegovo nadevanje imena mi ne smeta. Imam dozvolu da odr im Beltans e sveano sti - i ao sam od samog Macelija Severusa i zamolio ga za dopu tenje da se odr i miro ljubiva sveanost - isto ao i prote lih sedam ili osam godina - u ime Cerere, i p

o to me on poznaje i veruje mi nee poslati legionare da paze da se stvari ne otrgnu ontroli u oli o bismo - da ta o a em - odluili da umesto toga po tujemo Marsa." Lianon je uzdahnula, i znao je da se prisea onih dana rvi i vatre ada j e Boudi a rtvovala mu arce Boginji a o bi osigurala pobedu. Svi su tada bili ta o mladi, ta o sigurni da e hrabro u i o trim maevima povratiti dane slave. "A o bude bilo nemira", re ao je Ardanos, "a i najmanjih, zna dobro oli o i ja da e ovaj deo zemje biti rastrgnut na omade. Ali a o sam mogao znati da su njihove legije upravo izmar irale i uzele za ulu trideset ljudi da istrunu u onim pro letim rudnicima Mendipa?" Ali mogao je da zna; on bi trebalo da zna sve to Rimljani nameravaju, a i pre nego to to oni sami saznaju. Morao je da uve bude speman za naredni inciden t, a av god bio. "Ot azivanje sveanosti u poslednji as verovatno bi stvorilo nemir i tamo g de ga nije bilo", re la je Lianon. "Hoe li da po u am? Je li bilo ne ih problema, re a cije na uzimanje uluara?" "Nisam siguran", re ao je Ardanos. "Izgleda da je ne o po u ao da udesi da prefe tov sin... nestane." "Prefe tov sin?" Lianon je podigla tan u obrvu ao da se pita ome je do toga stalo. "Iz protesta, ili da bi na e ljude uvu li u nevolju? Zar ne bi vi e liil o na Bendeigida da pobije ljude oji su do li po uluare?" "On je na ao mom a na dnu jame za veprove i spasao mu je ivot, i de o je sad a gost u njegovoj ui." Lianon se zagledala u njega, a onda je prsnula u smeh. "A tvoj zet ne zn a oga gosti?" "Moma dovoljno lii na Silure, oda le mu je maj a, da bi pro ao ao jedan o d na ih, i dovoljno je oprezan da se ne oda. Ali morae jo da se lei pre nego to poe na put. A o se i ta desi tom mladiu oji do sada, oli o ja znam, nije uinio ni ta ni dob ro ni lo e, jasno ti je oli o i meni o e biti o rivljen za to. Krivili su nas za sve drugo, jo od opsade Troje, ao i za injenicu da su legije ovde a ne u Galiji, gde im je mesto. To traje jo od vremena obogotvorenog Julija - ne a bi poivao u mi ru", dodao je uz surov osmeh i Lianon je bila sigurna da zapravo misli sasvim su protno. "Ipa , postoji opasnost od pobune", re ao je on. "Ti to ne vidi , jer si t u gde si; ni ja ne vidim mnogo, jer ve dugo ivim meu Rimljanima. Ali posao mi je da pratim vetrove. Da vidim zna e i preds azanja. Na primer - gde gavranovi lete u pono; govorim o tajnom udru enju oje obo ava Gospu od Bita a." Na to je morala da se nasmeje. "Oh, Ardanose! Ti poluludi starci oji pr inose rtve Katubodvi, preds azuju i tra e preds azanja u utrobi mrtvih ptica - isto ao i legije sa svojim o o arnicima - ni o ni ada nije obraao ni a vu pa nju na nji h." "Ta vi su ne ada bili", re ao je Ardanos. Prijalo mu je to e moi da a e Lian on ne to to dosad nije znala. Ne ada davno sve tenice su bile ravne druidima na svim savetovanjima, ali od pada Mone nauile su da se pri rivaju a o bi pre ivele. Povre meno je a Vrhovni druid morao da deluje samostalno. Ardanos se pone ad pitao da nisu preterali u tome - da li bi sve tenice mo da bolje sprovodile odlu e Saveta ad bi uestvovale u njihovom dono enju. Tada se ne bi oseao ta o sam pred sva im proble mom. "Ta vi su bili jo pre tri godine. A sada odjednom, umesto matorih vraeva-p ogaaa, pretvorili su se u s upinu mladia, svi su odreda ispod dvadeset jedne godine , od ojih je veina roena na Svetom ostrvu, i oji misle da su otelotvorenje Svete Grupe..." "Ta deca! S obzirom na to a o su roeni, to me ni ne udi." Lianon se namr ti la ad je poela da shvata. "Ba ta o", nastavio je Ardanos. "Onaj de o og je Bendeigid usvojio, Sinri , jedan je od njih, a moj zet, oji je oduve bio pomalo fanati , nije propusti o prili u da uputi dea a u svoja politi a shvatanja!" Lianon je prebledela. "A a o se to desilo, a o smem da pitam?" "Nisam mislio da e biti imalo bitno; to je bilo pre nego to se moja i Reis udala za Bendeigida, onda ga jo nisam ta o dobro poznavao. Kad sam shvatio oli o nevolja sva i od njih dvojice mo e da izazove, bilo je ve pre asno. Sinri je re en

da nastavi tamo gde je njegov pooim stao. Zajedno sa Bendeigidom uspeo je da pro nae veinu ostalih mladia - a bili su tu i Gavranovi, sa imenom i organizacijom spre mnim za upotrebu... A o se i ta desi meni ili tebi..." Zavrteo je glavom i is rivi o lice. "Ko e ih spreiti da po u aju da se osvete Rimu za sudbinu svojih maj i? Naro d ovde o o jezera ve ih smatra za ovaploene heroje." " to bi i mogli da budu", re la je Lianon. "Najgore je to ta o i izgledaju", gunao je Ardanos. "Ja sam re la da bi ih sve trebalo udaviti, sea li se, a ne samo devojice", re la je Lianon, savladav i se. "Ma oli o o rutno zvualo, to bi nas po tedelo ovih nevolja. Ali bilo je ne ih oji su imali druge ideje; bili su me og srca, ili su , ao Bendeigid, eleli da odgaje dea e ta o da osvete sve tenice. I ta o su jo u ivotu i ve je dvadeset godina pre asno da se pore ne njihovo postojanje. Sada ne bih m ogla da a em ni da nemaju prava na osvetu." To ni a o, pomislio je Ardanos. Ne sme joj ni ada rei da je Lianonina re n jena re, ili re sve teni a, a ne re same Boginje. Ne sme je podsetiti da se Lianonina re ni ada nije ni po emu bitnom razli ovala od odlu e Saveta druida, ili rei Bogin je - a o ona uop te i postoji, cinino je pomislio, a i tada je odavno prestala da m ari za svoje po tovaoce ili da im poma e, ao i bilo om drugom, osim, mo da, svojim s ve tenicama. "Nisam ni pomislio da se upliem", oprezno je re ao. "Samo te podseam... za t o ne sedne ? Tvoj uvar me ja o sumnjiavo posmatra... re ao sam samo da a o Boginja o dgovori na tvoje molitve za mir, ona u istom asu uje a ne mari za molitve veine nar oda za pobunu ili rat. Koli o dugo e Ona slu ati tvoje molitve a ne njihove? Ili da budem otvoreniji", mada ne dovoljno otvoren, pomislio je, "oprosti mi, ali ti v i e nisi mlada - ta e biti onog dana ada prestane da slu i Boginji?" Kad bih barem mogao da joj a em istinu. Grlo mu se steglo od strasti za oju je mislio da je davno zaboravljena. Ona i ja slabimo zbog godina, ali Rim je jo ja . Ko e nauiti mlade a o da sauvaju na e drevne obiaje do i Rim ne ostari, i do na a zemlja ne pripadne ponovo nama? Lianon je onano sela i po rila lice dlanovima. "Zar misli da nisam razmi lj ala o tome?" "Znam da jesi", re ao je. "I znam do a vog si za lju a do la. Mo da e Verneme tonom upravljati ne o o e, da ta o a em, odgovoriti na bojne po lie veine, umesto n a molitve sve teni a. A onda e biti rata. A ti zna ta e se onda desiti sa nama." "Mogu da slu im Boginji samo do sam iva", gor o je re la Lianon. "a ni ti ne mo e da tra i vi e od toga." "Do si iva", ponovio je stari druid. "O tome sad moramo da razgovaramo." Lianon je pre la a om pre o oiju. "Zar ne bira sama svoju naslednicu?" blago ju je u pitao. "Na ne i nain." Dubo o je uzdahnula. "Ka u da u znati ada mi je vreme da um rem i da u tada preneti svoje moi i svoju mudrost na naslednicu. Ti zna o zaista v r i izbor. Helva nije izabrala mene. Volela me je, to da, ali nije me izabrala. Nj ena izabranica - ime nije bitno; imala je samo devetnaest godina, i nije bila pr i zdravoj pameti. Na nju je pao Helvin izbor; toj devojci je dala opro tajni polju bac, pa ipa nju ni o nije ni uzeo u obzir niti je podvrgnuta is u avanju bogova. Za to? Ti to sva a o zna bolje od mene. Konaan izbor vr e sve tenici. Ono to bih ja imala da a em o svojoj naslednici nije nimalo bitno - osim a o budem dovoljno pa ljiva d a imenujem ne oga o je i za njih prihvatljiv." "Da", re ao je Ardanos, "to se mo e urediti - da tvoj izbor bude i njihov. " "Misli , tvoj." "Ka o hoe ." Uzdahnuo je. Ona je uve bila u stanju da ga prozre, i to mu n ije bilo mrs o - pogotovo sada. "Po u ala sam to jednom", umorno je re la Lianon, "sa Kailejom; a zna a o je taj po u aj ispao." "Znam li?" Lianon ga je udno pogledala. "Trebalo bi da obraa vi e pa nje na dogaaje u ums o ui. Verujem da bi ti bilo te o da ste ne poverenje u nju; ona ima izuzetno nezgod nu navi u da razmi lja, i to obino u potpuno pogre no vreme." "Ali je starija sve tenica. A o bi ti sutra umrla, zna da bi Kaileja bila i

zabrana - osim", nastavio je nagla avajui rei, "osim a o bi umrla za vreme is u avanja ." Lianon je prebledela, a on je nastavio. "Ti najbolje zna je li ona prihvatljiv a bogovima..." Lianon je outala, a on je ubedljivo nastavio. "Ali a o bi bila ne a druga sve tenica, manje poznata, oju bi mogla sama da obuava ... a o Savet ne bi posumnja o u pripreme..." "A o je devoj a pogodna i pametna, ne vidim za to bi bio zloin ili svetogre pripremati je za izbor bogova... pa a i za is u enja od njihove ru e", zami ljeno je re la stara Vrhovna sve tenica. Ardanos je utao; znao je da je samo dovde mogao da je dovede. uo je napolj u vetar u drveu, ali u sobi se ulo samo njihovo disanje. "Koga si odabrao da odaberem?" upitala je Lianon. To om tri dana pred sveanost na ojoj e postati Glas Boginje, Vrhovna sve te nica ivi izdvojeno, pohaaju je samo sve tenice na du nosti, i odmara se, meditira i pr oi ava. Kaileja, oja je s oro uve ostajala sa njom, jedva je doe ala ovo izdvajanje . Za lon ums e ue mo e da se pretvori u zatvor, a ada god zajedno ivi toli o ena, ma oli o svete bile, povremeno moraju da izbijaju su obi. Ali sada joj je bilo te o da ostavi za sobom seanja na spolja nji svet. Sipa la je jemenu a u - obogaenu dodatim le nicima i orasima, po to Vrhovna sve tenica to om p roi enja ne sme da uzima ivotinjs o meso - u drvenu iniju i ponudila je Lianon. " ta je Ardanos hteo?" ula je gorinu u sopstvenom glasu, ali nije mogla da s e zaustavi. "Mislila sam da nee dolaziti do dana sveanosti." "Ne sme ta o govoriti o Vrhovnom druidu, dete", namr tila se Lianon i odmah nula glavom. "On nosi na ramenima veli i teret." "Kao i ti", odvratila je Kaileja. "A on ti nimalo ne ola ava sa svim tim zahtevima oje postavlja." Lianon je slegnula ramenima, i Kaileja je ponovo pomislila oli o su ta ramena suvi e rh a da nose te inu mnogih nada i strahova. "On ini najbolje to mo e", re la je Vrhovna sve tenica ao da je nije ula. "Bri ne ga ta e se desiti ad mene vi e ne bude." Kaileja ju je upla eno pogledala. Govorilo se da sve tenica, pogotovo viso o g ranga, zna ad joj doe vreme. "Jesi li videla zna e - ili ih je on mo da video?" Lianon je nestrpljivo odmahnula glavom. "Govorio je uop teno, ali ne o mor a da misli na te stvari. Ni o nije besmrtan, i o god me bude nasledio mora us o ro da pone obu u." Kaileja ju je za trenuta posmatrala, a onda se nasmejala. "Pod time se podrazumeva da nijedna od nas oje smo ve obuene nije prihvat ljiva - pogotovo ne ja? Ne trudi se da odgovori ", brzo je re la. "Znam da bi ga s amo branila, a iona o mi nije stalo. Polo aj Vrhovne sve tenice nije dovoljan da opr avda ono to sam videla da si propatila za sve ove godine." Pogotovo, pomislila je , to je poast prazna re sve do Lianon ne odlui da upotrebi svoju mo. Lianon se prome oljila i Kaileja je shvatila da se suvi e pribli ila zabranje nom tlu. Bila je bli a Vrhovnoj sve tenici nego da joj je roena i, jo od pre nego to su joj poele mesenice, a to je bilo pre vi e od dvadeset godina; zato je dobro znala oli o Lianon zavisi od privida oji joj ubla ava stvarnost. Ne a druga ena bi upitala Kaileju ta bi onda elela. Kaileja je gor o stezal a usne do je s lanjala dopola pojedenu a u, jer, zapravo, to ni sama nije znala. Ali srce joj je govorilo da u slu enju Boginji mora biti neega vi e sem ovih zvaninih rituala sa izazovnim nagove tajima moi. Tajna uenja druida u ljuuju i prie o davnim vremenima ada su u Britaniju d o li sve tenici iz izgubljene zemlje, sada potopljene dubo o pod morem. Oni su bili gospodari magije, i a o su se venavali sa vladajuim porodicama naroda oji su tu zate li, a asnije i sa porodicama sva e nove s upine osvajaa, sauvali su staro zn anje i staru rv. Ali oni najueniji u tim ve tinama poginuli su na Moni, i poneli s u svoje znanje sa sobom. Kaileji se pone ad inilo da je ono to su uspeli da povrate u ums oj ui samo deli negda nje veliine. Veina ostalih ena bila je zadovoljna svojim malim magijama, a li Kaileja je povremeno oseala neobino ubeenje da sigurno postoji jo ne to. Re la je i stinu Lianoni - nije elela da postane Vrhovna sve tenica Proroanstva. A a o to ne eli

elela da radi? "Vreme je za jutarnje pobo nosti", trgao ju je Lianonin glas. Starija ena j e vrsto uhvatila sto da bi se uspravila. Boginjo ne daj da propustimo ni najmanji deli rituala! pomislila je Kaile ja do je pomagala Vrhovnoj sve tenici da izie u ba tu i postavi se pred obinim ameni m oltarom. No, do je Kaileja palila lampu postavljenu na oltar i donosila cvee d a ga polo i pod nju, shvatila je da joj se u du u vraa mir. "Gle, Tvoja ve tina sti e sa jutrom, u ra ena cveem", tiho je re la Lianon, pod i ui ru e u pozdravu. "Tvoji zraci plamte u sve jaem suncu i u svetoj vatri", odvratila je Kail eja. "Sa isto a to se budi, Tvoja mo sti e da donese novi ivot svetu." Glas Vrhovn e sve tenice ao da se podmladio, proistio, i Kaileja je znala da bi, a o pogleda, videla da su bore sa Lianoninog lica nestale i da joj iz oiju plamti lepota Bogin je Device. Ali ista mo ispunila je i njeno srce. "Cvee nie za Tvojim stopama; zemlja ozeleni tamo gde Ti proe ..." I ao i tol i o puta ranije, dozvolila je da je ritual prenese na mesto gde je postojao samo s lad Gospe. Na dan Beltans e sveanosti, Eilan se probudila pre zore u ens oj ui, gde j e spavala zajedno sa sestrama. Eilanin revet, drveni o vir presvuen o om i pre ri ven rznima i vunenim ebadima, bio je name ten ti ispod za o enog rova, ta o da je mogla da pru i ru u i dodirne ga. To om godina pro irila je pu otinu u malteru od bl ata, ta o da je mogla da viri. Napolju je te poelo da se pomalja prvo svetlo let njeg pras ozorja. Uzdanhula je i ponovo legla, po u avajui da se seti ta je sanjala. Bilo je n e to o sveanosti, a onda se prizor promenio. Seala se da je videla orla, a ona je bi la labud, a onda se, izgleda, i orao pretvorio u labuda, i oboje su odleteli. Mala Senara je jo dremala; ona je spavala uza zid, jer je jo bila dovoljno mala da padne iz reveta. Eilan je oseala na slabinama njena mala, iljata olena. Na drugom raju sobe je sa detetom spavala Mairi, oja se privremeno vratila u roditeljs u uu do ne sazna ta se desilo sa Rodrijem; raj nje je bila Dieda, sa raspletenom plavom osom pre o lica, a o ulja joj je bila ras opana toli o da je E ilan mogla da vidi lanac na ome je o o vrata nosila Sinri ov prsten. Reis i Bendeigid nisu znali da su se njih dvoje zare li jedno drugom. Ta tajanstvenost je smetala Eilani. Ali nameravali su da objave vest na dana njoj sv eanosti, i da zamole porodicu da zapone sa ompli ovanim pregovorima o o miraza i ostalih pojedinosti, a o bi mogli da se venaju. Barem Sinri nije imao ivih roa a, to je ola avalo stvar. Jedini omadi name taja u sobi, osim reveta, bili su lupa privr ena za zid i hrastov sandu u ome su devoj e dr ale rezervne o ulje i prazninu odeu. Pripadao je Reisi pre nego to se udala, i ona je uve govorila da e to biti deo Diedinog mira za. Eilan nije bila ljubomorna, jer je znala da stari Vab drvodelja ve pravi drug i, jedna o lep sandu za nju. A ad doe vreme, napravie i jedan za Senaru. Gledala je a o Vab glaa hrastove das e do ne sinu, i a o boji drvene linove ta o da se uop te ne vide. Beba je sanjivo zacvilela i poela da plae, i Mairi je sa uzdahom sela, sa ovrd avom osom o o lica nali na oreol. Ustala je da promeni detetu pelene, a on da ga je polo ila na revet. Mali je poeo da gue i ona ga je pomazila. Eilan je sela i nazula lompe. "Slu aj, ujem maj u napolju. Izgleda da je v reme da ustanemo." Obu la je haljinu, a Dieda je ta oe otvorila oi. "Obui u se za mi nut", re la je. Mairi se nasmejala. "Pomoi u Reisi im nahranim bebu. Ti i Eilan ostanite un utra i lepo se udesite za sveanost. A o ne i mladi privue va u pa nju, bolje da budete spremne da zasijate." Prijatno se nasme ila mladoj roaci. Dieda, oja je od ue ima la dva mlaa brata, nije bila navi nuta da joj i o ugaa, i svi su se zaverili da je malo razmaze do bude od njih. Kad je Mairi izi la sa detetom, Dieda se sanjivo nasme ila. "Je li dans zais ta sveanost? Mislila sam da je sutra."

ta bi

"Danas je", nasmejala se Eilan. "Danas ete ti i Sinri objaviti svoju ver idbu." " ta misli , hoe li Bendeigid pristati?" upitala je Dieda. "On je ipa Sinri ov pooim." "Oh, a o pristane tvoj otac, nee biti mnogo bitno ta misli moj otac", odgo vorila je Eilan. "A a o misli da vas dvoje ne treba da budete zajedno, dosad bi to ve sigurno re ao. Osim toga, noas sam sanjala tebe i Sinri a na sveanosti." "Jesi stvarno? Priaj mi!" Dieda je sela i obmotala se ebetom, jer jo je bil o sve e. "Ne seam se ba mnogo ega. Ali tvoj otac je bio srean. Jesi li zaista sigurna da hoe da se uda za tog mog brata?" "Jesam, zaista", osmehnula se Dieda, i Eilan je znala da ne treba vi e da pita. "Mo da bi trebalo da pitam Sinri a", nastavila je, "on bi mo da imao da a e n e to vi e!" "A mo da i ne bi", re la je Dieda. "Ni on nije ne a prialica. Da nisi mo da t i elela da se uda za njega?" Eilan je odmahnula glavom. "Pa on mi je brat!" A o ve mora da se uda, sva a o ne bi izabrala ogromnog dripca oji joj je stavljao abe u revet i vu ao je za osu! "Nije zapravo, zna ", podsetila ju je Dieda. "On mi je usvojeni brat, a to je isto ao da smo rod", ispravila ju je E ilan. "Da je otac eleo da se venamo, ne bi ga usvajao." Uzela je e alj izdeljan od ro ga i poela da rasplie blistavu osu. Dieda je opet legla i uzdahnula. "Lianon e verovatno biti na sveanosti..." re la je posle ne og vremena. "Naravno da hoe. ums a ua le i raj izvora u podno ju brega. Za to?" "Oh, ne znam. Sad ad razmi ljam o udaji prosto zadrhtim od pomisli da ta o protraim ivot", re la je Dieda. "Ni o to nije ni tra io od tebe." "Ne tim reima", re la je Dieda. "Ali otac me je jednom pitao da li sam ra zmi ljala da se zare nem bogovima." "Pitao te je?" Eilan je ra irila oi. "Re la sam da nisam", re la je Dieda, "ali posle toga sam nedeljama imal a o mare u ojima smo se posvaali i on me zatvorio u uplje drvo. A Sinri a zaista v olim. Iona o ne bih podnela da provedem itav ivot u ums oj ui - niti u bilo ojoj d rugoj ui, ta o zatvorena. A ti?" "Ne znam", re la je Eilan. "Da me je ne o pitao, mo da bih pristala..." Se tila se a o se sve tenice reu za vreme sveanosti, ta o ozbiljne u tamno plavim ode d ama. Po tuju ih ao raljice. Zar to ne bi bio lep i ivot nego da bude slu av a ne om m u arcu? A sve tenice ue razne tajne ve tine i znanja. "A videla sam a o gleda mladog stranca", bocnula ju je Dieda, "onog to ga je Sinri spasao. Mislim da bi bila jo gora sve tenica od mene!" "Mo da si u pravu." Eilan je o renula glavu da sa rije rumenilo. Brinula s e za Gavena jer je toli o vrmena provela negujui ga, i to je sve. "Ni ada nisam m nogo razmi ljala o tome. Ali sad se seam", zami ljeno je dodala, "da sam sanjala i Li anon." 4.

Kasnije istog jutra, porodica je renula na sveanost. Bio je vedar majs i dan, sa vazuhom jo sve im od noa nje i e, ali vetar je odneo poslednje obla e a isto u i nebo je bilo isto. Po ta vom jutru sve boje sveta izgledaju ao nanovo stvore ne da ulep aju dan. Gaj je jo hramao, ali Sinri mu je s inuo zavoj sa lan a i re ao da e mu do bro initi da hoda. Oprezno je oraao, dubo o udi ui sve vazduh, dvostru o u ivajui posle toli o vremena provedenog u revetu, meu etiri zida. Pre dve nedelje mu se inilo da vi e ni ada nee hodati po otvorenom. Ovog asa mu je bilo dovoljno to je iv, to gleda s unevo svetlo na zelenom li u, proleno cvee i jar e boje na odei ljudi o o sebe.

Eilan je obu la dugu i iro u haljinu sa ut anim vadratima u bojama zlata , zemlje i mladog li a, a ispod toga je nosila bledozelenu o ulju. Kosa joj je bila zae ljana pre o ramena, blistavija od zlatnih bro eva i naru vica oje je nosila. inil o mu se da je na ovom blistavom svetu ona najlep a od svega. Nije mnogo obraao pa nju na njihov razgovor o sveanosti. Video je ne oli o p roslava u majinom narodu do je bio dete, i verovao je da e i ova biti slina. uo je zvu e proslave pre nego to su stigli, jer veli e elts e sveanosti obino su spojene sa va arima. Sveanosti zapravo poinju ne oli o dana ranije, i trajae jo danima, ali o vo - Beltans o vee - bilo je sredi te sveanosti. U predveerje e se pojaviti sve tenica P roroanstva. uma je bila pro arana atorima i tezgama spletenim od granja, jer mnogi su pu tovali vi e dana da bi stigli ovamo. Veina naroda pripadala je Kornovima, ali Gaj j e prepoznao plemens e tetova e Dobuna, Ordovi a, pa a i ne e Deceangle iz o oline Deve. Posle dve nedelje u Bendeigidovoj ui la o je govorio majin britans i jezi , a Deva i legija poeli su da mu izgledaju dale i i nestvarni. O o podno ja stare tvrave na bregu bile su zbijene tezge za prodaju posua i sitnog alata; ne to je izgledalo ao da su ga napravili seljaci iz o oline, a ne to bi moglo mirno da se prodaje i u samom Rimu. Mo da je u Rimu i napravljeno, jer tr govina izmeu Rima i Britanije je rasla, a gr i i gals i trgovci su svuda stizali. Bile su tu i tezge sa jabu ama i slat i ima, sajmi te za trgovinu onjima, i tr i te rad ni a na ome se mogao unajmiti sva o, a o ree Sinri , od svinjara do dojilje. Ali ada je Gaj stigao do zaravnjenog vrha brega oji se izdizao ao ost rvo nad morem ume, is olaio je oi. Va ar je zauzimao veli u istinu, toli o punu tezgi i naroda da se raj nije nazirao. Ali na dale om raju glavnog prolaza uzdizala se veli a zemljana mogila, sa amenim ulazom. Sinri je nainio gest po tovanja do su prelazili put. "Je li vam to hram?" upitao je Gaj. Sinri ga je udno pogledao. "To je grob veli og poglavara iz doba na ih pra otaca. A o ne i stari bardovi i znaju o je bio, njegovo ime je izgubljeno, a a o je i postojala pesma o njemu ja sam je zaboravio, ili je ni ad nisam ni uo." Druga, ira ulica vodila je do zgrade nali na mali etvrtasti toranj o ru en verandom, i Gaj ju je radoznalo pogledao. "To je oltar gde se dr e svete stvari", a pnula je Eilan. "Lii na hram", odgovorio je Gaj, a Eilan ga je zbunjeno pogledala. "Sva a o zna da se bogovi ne mogu po tovati u ui nainjenoj ljuds im ru ama, nego samo pod otvorenim nebom! Na ne im zapadnim ostrvima, gde ne raste drvee, od r avaju rituale u umama od amena; ali moj otac a e da su tajne veli ih i drevnih a menih prstenova, ovde na jugu, izgubljene sa starim druidima oji su pobijeni po dolas u Rimljana." Pogled joj je privu la tezga sa grivnama od gr og sta la, pa je zautala. G aj je uzdahnuo. Bolje da vi e ne postavlja pitanja, inae e se potpuno odati. Ima mno go toga to se oe uje da zna jedan Silur. Prolazili su pored gomila metli i et i, i pored lepih devoja a to su proda vale vence - gotovo svi su nosili vence - cvee i jo mnogo ta, a Gaj dosta toga nije mogao ni da prepozna. Mlai svet je lunjao izmeu tezgi, ovla zagledajui robu. Sinri se raspitivao za svinjara, ali je za ljuio da svi tra e suvi e mnogo. "Pro leti Rimljani odveli su toli o ljudi u uluare da sad moramo da unaj mljujemo radni e da se brinu o stoci i njivama", re ao je. "Ali toli o sveta je oterano sa svojih ognji ta da se pone ad mogu nai ljudi oji e raditi samo za stan i hranu. Da sam farmer, bilo bi mi drago zbog toga. Ali ne a me bogovi spasu od opanja njiva!"

Reis je u podne o upila porodicu pod veli im hrastom u podno ju brega, da ruaju hladno meso i hleb. Na vrhu brega su se sticale mnoge staze. Odavde su mogl i da vide iro i i dobro odr avani put a zapadu, oivien dostojanstvenim hrastovim dr veem. Na samom raju puta nazirali su se za o eni rovovi ums e ue, a spolja nje zgrad e su se, ona o blede, ocrtavale na pozadini zelenila Svetog gaja. Sinri i Gaj su po li da pogledaju onje, a Reis se udaljila da porazgovar a sa poznanicom. Devoj e su pa ovale hranu, a Eilan se odjednom u oila. "Gledaj,

eno Lianon", apnula je. Vrhovna sve tenica, sa pratnjom od ne oli o sve tenica na du nosti, pribli avala se Svetim putem ispod dugog niza ro nji. Njena rh a prili a svetlucala je pod s jajem oji se probijao roz li e, a retala se ao da lebdi, ora om obuene sve tenice , ta o da ada se malo pribli ila uop te vi e nije liila na ljuds o bie. Lianon se zaust avila ao da bi da im po eli veselu sveanost, i zagledala se u devoj e. "Vi ste Ben deigidov rod", re la je i zagledala se u Diedu. "Koli o ti je godina, dete moje? " "Petnaest", apnula je devoj a. "Jesi li ve udata?" pitala je Lianon. Eilan je osetila da joj srce ubrzan o uca. Ovo je bilo lice Vrhovne sve tenice oju je videla u snu. "Nisam", re la je Dieda jedva ujno. Zurila je u Vrhovnu sve tenicu ao opinj ena. "A jesi li obreena za bra ?" "Nisam... jo , ali sam mislila..." glas ju je izdao. Reci joj, pomislila je Eilan. Obre la si se Sinri u! Mora da joj a e ! Ali i a o je pomerala usne, Dieda je u oeno stajala, ao mladi zec pod sen om so ola. Lianon je ot opala te i plavi ogrta oji joj je bio na ramenima. "Onda te u zimam u ime Boginje; od sada e slu iti Onu ojoj ja slu im i nijednu drugu..." Ogrta se rastvorio ao tamno rilo ad ga je sve tenica zanjihala, i blesnulo je svetlo a d su se grane pomerile pred strujanjem vazduha. Eilan je za mir ala. Sigurno je po sredi bio samo sunev sjaj - ali za trenu ta joj se uinilo da se unutar ogrtaa nalazi svetlea prili a. Zatvorila je oi, ali i dalje je pred sobom videla Lice sa ne nim majins im osmehom i sa o trim pogledom pti ce grabljivice, i inilo joj se da te oi gledaju nju, a ne Diedu. Ali Lianon nije g ovorila njoj, i ao da je uop te nije primeivala. "Od sad pa nadalje, obitavae sa nama u ums oj ui, dete moje. Doi od nas - p a, mo e i sutra." Lianonin glas ao da je dopirao izdale a. "Ne a bude ta o." Eilan je otvorila oi i ugledala sen u a o se zajedno sa ogrtaem spu ta na D iedina mr ava ramena. ene oje su pratile Lianon progovorile su uglas: "Ona je ljubimica Boginj e; njen izbor je uinjen. Ne a bude ta o." Lianon je s inula ogrta sa devoj e i sve tenice su joj pomogle da ga ponovo za opa. Potom je po la dalje, prema sveanosti. Eilan je i dalje zurila za njom. "Izbor Boginje... bie jedna od njih... ta ti je?" Pribrala se i shvatila da je Dieda samrtno bleda, i da grevito ste e preple tene prste. Dieda je drhtala. "Za to nisam mogla da govorim? Za to joj nisam re la? Ne m ogu da uem u ums u uu - obre la sam se Sinri u!" "Nisi jo , bar ne zvanino", re la je Eilan, jo o amuena od onog to je videla. "L ina obeanja ne vezuju, i nije se desilo ni ta to bi trebalo razvrgavati. Mislim da bi sva a devoj a radije bila sve tenica nego da se uda za mog brata..." "To ti misli ", besno je re la Dieda. "Da, trebalo bi da pone ad misli - to bi bilo ne to sasvim novo za tebe..." Zapala je u ne to nali na oajanje. "Ka vo si ti dete, Eilan!" Eilan je zurila u nju, odjednom svesna da Dieda ne deli njeno odu evljenje . "Dieda, zar hoe da a e da ne eli da bude sve tenica?" "Ka va teta to nije odabrala tebe", bespomono je re la Dieda. "Mo da bi treba lo da a emo da si i bila ti. Mo da nas je pobr ala, ao moj otac. Mo da je zapravo ele la tebe..." "Ali to bi bilo svetogre, a o je Boginja izabrala tebe", pobunila se Eila n. " ta u rei Sinri u? ta mogu da mu a em?" Dieda je izgubila ontrolu i poela bes pomono da se smeje. "Dieda", zagrlila ju je Eilan, "zar ne mo e da razgovara sa svojim ocem? Da mu a e da ne eli to? Da je uzela mene bila bih srena, ali a o je tebi mrs o..." Diedu je obuzeo jad. "Ne smem. Otac ni ada ne bi razumeo, niti bi se pro tivio Vrhovnoj sve tenici. Ima tu neeg..." poela je da apue toli o tiho da ju je i Eil an jedva ula. "Otac je ta o dobar prijatelj sa Lianon... ao da su ne ada bili lj ubavnici..."

Eilan je zaprepa eno pogledala Diedu. "Ka o mo e ? Pa ona je sve tenica!" "Ne mislim da su uradili i ta lo e, ali ta o dugo se znaju. Pone ad mi se ini da mu je vi e stalo do nje nego do i oga ivog - sva a o vi e nego do nas dve!" "Pazi malo ta govoir ", upozorila ju je Eilan, porumenev i. "Mogao bi da te uj e ne o drugi i da te ne razume, ba ao ni ja!" "Oh, iona o nije va no. Volela bih da umrem!" Eilan nije znala a o da je te i. utala je i dr ala je za ru u. Nije mogla da razume a o Dieda mo e i pomisliti da odbije toli u ast. A a o e Reis biti srena to je odabrana njena najmlaa sestra... I Bendeigidu e biti milo; Dieda mu je bila ao i i oduve ju je voleo. Ei lan je po u ala da zaboravi sopstveno razoaranje. Gaj i Sinri su se pobijali roz masu, zastajui povremeno da razgledaju n e og onja. Posle izvesnog vremena Sinri se zagledao u njega. "Je li istina, pr ijatelju, da zaista ne zna ta se desilo na ostrvu Mona? Mislio sam... iveo si blizu Deve..." "Ni ada nisam uo priu", re ao je Gaj. "Ja sam iz zemlje Silura, dale o na jugu. A s obzirom da mi se maj a udala za Rimljanina, pomislio je, bila bi potre bna ogromna hrabrost da mi ne o i a e. "Je li to op te poznata pria?" upitao je. "Re ao si da druid Ardanos mo e da je otpeva." "Slu aj sada, i ne pitaj vi e za to nemam ni ta lepo da a em o Rimljanima", ljuti to je re ao Sinri . "Bilo je jednom - u vreme pre dolas a Rimljana - svetili te ena na mestu gde je sad ostala samo zagaena bara. Jednog dana do le su legije i uinile ono to uve ine; pose le su gaj i po upile sve dragocenosti, pobile sve druide oj i su im se suprotstavili, i silovale sve ene - od najstarije sve tenice do najmlae i s u enice. Ne e su po godinama mogle da budu ba e, ne e su bile devojice od devet i li deset godina, ali to njima nije bilo va no!" Gaj je zinuo. Ni ada nije uo taj deo prie. Rimljani su govorili samo o dru idima oji su bacali ba lje i o enama u crnini oje su vri tale letve, i a o su s e legionari pla ili da pregaze us ovitlane vode ru avca Menai sve do ih omandant nije izgrdio i postideo. Mona je bila poslednje druids o upori te. Do nije upozn ao Bendeigida i Ardanosa, Gaj je mislio da su gotovo svi zbrisani. Po vojnoj log ici, bilo je jasno da je Mona morala da bude uni tena. Ali dobar omandant, ljutit o je pomislio, mo e da ontorli e svoje vojni e. Jesu li legionari ta o reagovali za to to su im ene uterale strah u osti? " ta se desilo sa enama? Slobodno pitaj", re ao je Sinri . Gaj, naravno, ni je pitao; ali znao je da Sinri pria priu ona o a o ju je uo, i da e sva a o stii i do toga. "Veina ih je ostala trudna", nastavio je Sinri . "Kada su se bebe rodile, sve devojice su udavljene u svetom ladencu oji su Rimljani ve zagadili, a dea e su usvojile porodice druida. Kada su dorasli do mu osti, ispriano im je ot uda pot iu, i obueni su za ratovanje. Jednog dana oni e osvetiti svoje maj e i svoje bogove ; veruj mi da hoe! Hoe - unem se Gospom od Gavranova oja me slu a!" silovito je do dao. Potom je zautao, i Gaj je sa nelagodno u e ao nastava . Sinri je govorio o podz emnom po retu nazvanom Gavranovi. Da li im i sam pripada? Sinri je nastavio. "Tada su sve ene dovedene ovamo, u ums u uu, gde su mo gle da budu bezbedne." Gaj je slu ao, pitajui se da li Sinri ima dublje razloge to mu to pria. No, Sinri nije znao da je on Rimljanin, i to je Gaju bilo veoma milo. Tog trenut a nije bio siguran da li eli da bude Rimljanin, mada je to za njega oduve bio izvo r ponosa. Kad je poeo da se hvata sumra , mladii u belim ode dama i sa zlatnim u rasim a o o vrata poeli su da sla u dve veli e gomile granja na otvorenom prostoru pred m ogilom, pazei - a o je Sinri apatom objasnio - da se na sva oj gomili nae granje od devet svetih vrsta drvea. Gaj nije imao pojma oje su to vrste, ali bojao se d a prizna, pa je samo limnuo. Izmeu gomila postavljena je drvena platforma sa usp ravno usaenom mot om nali na sto er. Devet druida, starih i dostojanstvenih, u dug im belim ode dama, naizmenino su o retali sto er u ritmu bubnjeva. Ka o je nebo tamne lo, sve vi e ljudi se s upljalo o o njih, i roz masu se prostirala ti ina. I onda, ba ad je sunce nestalo iza drvea, Gaj je ugledao crvenu is ru. I

drugi su je videli. Kroz masu se pronelo mrmljanje, i tog asa jedan druid bacio j e u podno je sto era ne i prah oji ao da je e splodirao u plamen. "Vatre e goreti do zore, a narod e igrati o o njih", re ao je Sinri . "Oda brani mladii e uvati Beltans o drvo." Po azao je viso u mot u oja je stajala sa dr uge strane brda. "Ostali e biti napolju do svitanja sa svojim draganama, i s uplj ae zelenilo, ili se barem ta o a e", znaajno se nasme io, "i donee ga ujutro da u rase drvo i da igraju po danu." Nova vatra je odne ena do gomila granja, oje je poelo veselo da puc eta. S pu tala se no; Gaj je ustu nuo ad mu je prvi talas vreline dota ao o u. O o vatri su poeli da ru e igrai. Ne o je dodao Gaju bocu sa vinom. Masa je postajala sve glasnija, i na sve strane su se toili pivo i medovina. Viao je i ra nije ova ve sveanosti i znao je ta e se desiti. Primetio je da malu decu odvode dal je; ni mlade sve tenice u plavoj odei i sa velovima ums e ue vi e se nisu videle meu sv etom. Gaj i Sinri su zajedno lutali roz nasmejanu masu sve do , blizu vatre, nisu sreli Eilan i Diedu. "Tu ste!" uzvi nuo je Sinri i po urio napred. "Dieda, hodi da igramo." Dieda je stra no prebledela i oslonila se o Eilaninu ru u. "Zar nisi uo?" veselo je upitala Eilan. " ta to, sestro?" namr tio se Sinri . "Odabrana je za ums u uu - odabrala ju je sama Lianon, danas popodne!" Sinri je pru io ru e a Diedi, a onda ih pola o spustio. "Boginja je prog ovorila?" "Ka o mo e to da prihvati ?" Diedi se malo vratilo prisustvo duha. "Zna da ne smem da se udam a o joj polo im zavet." "A ti zna a vi zaveti mene ve obavezuju", ozbiljno joj je odgovorio. "Bio sam sav rastrzan i nisam znao ta da odluim. Volim te, ali ne mogu da se opteretim enom i decom jo godinama, a o uop te i ada budem mogao. Mo da su bogovi ova o odluili umesto nas." Drhtavo je uzdahnuo, i sad ad je pru io ru e Dieda mu je pri la. Ona je bil a viso a devoj a, ali u njegovim sna nim ru ama delovala je vrlo rh o. "Slu aj, voljena, ipa postoji nain", tiho je re ao on. "Boginji mora dati t ri godine - ne mora se zavetovati za ceo ivot. Postoji ola ratni tva na severnim ost rvima, i tamo sam obavezan da idem. Ali ti nisi ratni a ena; a i ad bi se javno o bre li, ne bi mogla da poe tamo sa mnom. Mo da je zaista najbolje da to vreme proved e u svetili tu - tamo e biti bezbedna. A a o izbije rat..." Dieda je tiho zajecala i zagnjurila mu lice u rame. Gaj je primetio da j e Sinri ste e za ru u. "Drugi zaveti e nas vezivati tri godine", aputao je Sinri , "ali ova no pri pada nama. Eilan, ostani ovde sa Gavenom", dodao je, glasa prigu enog Diedinom os om. Eilan je o levala. "Maj a je re la da Dieda i ja ne treba da se razdvaja mo... Beltan je..." Dieda je podigla glavu; oi su joj divlje sevale. "Imaj malo milosti! Reis a se ne usuuje da naljuti tvog oca... a moj otac..." Progutala je nedlu. "A o sa znaju, us ratie nam i ovo malo vremena!" Eilan je limnula, ozbiljna i zbunjena. "Jesam li pogre ila to sam ostavila Eilan samu sa strancem?" apnula je Dieda do ju je Sinri odvodio. "On je ipa iveo meu Rimljanima i mo da se pona a prema enam a isto ao oni." "On je gost na e ue; a i da je sin samog pro uratora..." "To sigurno nije", ubacila se Dieda. "Moj otac a e da pro urator ima samo jednu i." "I da jeste, sva a o bi po tovao i svog domaina. A Eilan je samo dete", zav r io je Sinri . "Ona i ja smo roene iste godine", re la je Dieda. "Misli da je dete zato to ti je sestra." "Pa ta si oe ivala?" nervozno je upitao Sinri . "Da pred njima dvoma a em

oli o te volim?" " ta tu ima da se a e? Sva a o ni ta dovoljno..." I tu je pre inula, jer ju j e on zagrlio i uut ao poljupcem. Za trenuta se privila uz njega, a onda se, o levajui, odvojila. "To ne p oma e", re la je. "A a o nas ne o vidi..." On se iselo nasmejao. "Nisu ti jo nametnuli zavet, zar ne? A uve mogu r ei da sam zapravo ljubio Eilan." Uhvatio ju je o o stru a, podigao je na vrhove p rstiju i ponovo je poljubio. Trenuta asnije sav njen otpor se istopio, i pusti la ga je da je vrsto zagrli i da je ljubi oli o eli. Kada se odvojio, glas mu je bio promu ao. "Ka o sam razumno zvuao malopre! Ali pogre io sam. Ne mogu te pustiti da ode !" "Ka o to misli ?" "Ne mogu pustiti da te zatvore sa svim tim enama." " ta drugo mogu da uradim?" Sada je ona morala da bude razumna. "Sinrie, te be je odgajio druid, poznaje za one isto oli o i ja. Lianon je odabrala. Tamo gd e se spusti ru a Boginje..." "Ima pravo, znam, ali ipa ..." Grubo ju je zagrlio, ali glas mu je bio ne a n. "Beltan je. Lezi sa mnom noas, i tvoja porodica e nas rado pustiti da se venamo. " Njene usne su bile suvi e mlade za izraz gorine oji se pojavio na njima. " Mo da bi voleo da lepo objasni mom ocu ta se desilo? Ili tvom?" "Bendeigid nije moj otac." "Da, znam. Ali to ne znai ni ta. Bio on tvoj otac ili ne, Ardanos jeste moj otac, i mene bi zadavio a tebe izbievao. Uinjeno je, volela ja to ili ne. Sada sa m devica Svetog gaja, a ti si druids i sin - pa, barem si ta o vaspitan - a sva a o si sin sve tenice", brzo je dodala. "Sinrie, sam si re ao. Mogu tra iti da me pus te po iste u tri godine. A tada..." "A tada u te odvesti na drugi raj sveta a o budem morao." "Ali re ao si da ne sme da se optereti enom i decom", pobunila se, znajui ta e joj odgovoriti. "Ba me briga ta sam re ao; elim te." "Onda sedi raj mene", re la je na to. "Hajde da gledamo vatre. Mo da e nam to biti poslednji put. Barem za tri godine", oajno je dodala, " to je gotovo isto. " Vrhovni druid Britanije stajao je na ulazu u ums u uu, gledajui a o na ne bu zamire poslednja svetlost. Sa vrha brega uli su se mnogi glasovi, zbog udaljen osti svedeni na amor nali na jezero puno ptica selica, a ispod svega probijao se dubo i zvu bubnjeva. Us oro e se upaliti Beltans e vatre. Ia o je vreme odmicalo, Ardanosu se nije retalo. Tog jutra je bio u Dev i da saslu a prefe ta. Veeras e slu ati albe naroda ojim prefe t vlada u ime Rima. Nij e bilo naina da ih sve zadovolji. Najbolje emu se mogao nadati bilo je da odr ava ne sigurnu ravnote u sve do - na ta on to zapravo e a? - da sve stare rane zacele? Kad se to desi, bie odavno mrtav, stare, re ao je samom sebi. A i Lianon. U zdahnuo je, i tog asa ugledao prvu zvezdu na veernjem nebu. "Gospa je spremna", re ao je tihi glas iza njega. Ardanos se o renuo i u gledao jednu od devoja a, Mielin, uinilo mu se, a o pridr ava otvorena vrata. Lianonina odaja bila je osvetljena viseim bronzanim lampama. Pod treperav im svetlom ugledao ju je ve s ljo anu u stolici, sa Kailejom ti raj nje. Mlaa sv e tenica ga je za trenuta pr osno pogledala, a onda se u lonila. "Uzela je sveto bilje", re la je Kaileja mirnim glasom. Ardanos je limnuo. Bio je svestan devojinog neprijateljstva, ali do god Kaileja is azuje potrebno po tovanje, nije mnogo mario ta misli o njemu. Bilo je d ovoljno to je odana Lianoni. Kaileja ih je ostaivla same, i dalje se mr tei. U ova vim trenucima, ada j e Vrhovna sve tenica gotovo pod sen om Boginje ojoj slu i, nije smeo da bude prisut an a ni telohranitelj. "Lianon", tiho je re ao Ardanos, i primetio a o se njenim rh im telom proneo drhtaj. "Da li me uje ?" Nastupila je duga ti ina. "Uve te ujem..." onano je re la Vrhovna sve tenica

. "Zna da radije ne bih ovo inio, mila", re ao je, vi e za sebe, " ad bi posto jao ne i drugi nain. Ali uo sam da su izbili novi nemiri zbog uluara. Bendeigidov zet Rodri po ao je za ljudima uzetim iz njihovog lana i napao je vojni e oji su ih uvali. Do lo je do borbe i Rodri je zarobljen. Macelije je uspeo da pri rije nje govo ime, ali nema naina da ga spase. Ta budala je podigla oru je protiv Rima. A o se to prouje, sva a o e doi do pobune. Mora savetovati mir, mila." Glas mu se spusti o do jedva ujnog apata. "Ne a bude mir u zemlji - Boginja ta o eli. Proi e vreme Rima , ali ne sada, i ne roz rat. Ljudi se moraju meusobno pomagati u strpljenju - re ci im to, Gospo. Ne a se mole bogovima za mir." Do je govorio, primetio je da je poela da se nji e, i znao je da njegove r ei dopiru do onog dubo og mesta van seanja, mesta pre o ojeg sti u rei Proroanstva. M a ta Kaileja mislila, Ardanos ni ada nije sumnjao da se ne to ogla ava roz Vrhovnu s ve tenicu ad zapadne u ova av trans. Ali druidi su dobro znali da je sposobnost d uha da govori posredstvom ljudi dire tno povezana sa sadr ajem i prefinjeno u uma oj i slu i ao posredni . Glupa devoj a, bez obzira oli o osetljiva, mogla bi da gov ori samo obinim, prizemnim reima. To je bio jedan od razloga to su sve tenice ta o pa l jivo odabirane i obuavane. Ne o bi ga mo da optu io za uplitanje, ali Vrhovnom druidu je to izgledalo ao da dodaje svoja saznanja o potrebama zemlje u izvore oje e oristiti Proroanst vo. Mada se trudio oli o je god mogao da joj utisne u seanje odreene podat e, Bog inja, a o to zaista ona govori, sva a o e sama odabrati ta e da a e. "Mir i strpljenje..." tiho je ponavljao. "Rim e pasti ad bogovi to odlue, ali to nee biti od na e ru e..." 5.

Gaj je gledao za Diedom i Sinri om oji su nestali u masi, obuzet eljom d a ih pozove nazad. Eilan je, odjednom sva postiena, zurila u zemlju. Pitao se ta d a joj a e. Po to je upravo uo priu o sve tenicama sa Mone postao je neoe ivano snebivlji v; uop te se nije oseao ao gospodar sveta, ao to bi Rimljanin trebalo da se osea. H vala bogovima to Sinri nije posumnjao o je on zapravo. Imao je neprijatan oseaj da je stari Ardanos to pogodio, ali i a o jeste, oito je re io da uti, to je na ne i nain bilo jo neprijatnije. Tragao je za ne om bezopasnom temom za razgovor. "Priaj mi a o tvoje ple me odr ava ovu sveanost", onano je re ao. "Obiaji Silura su ne to drugaiji, i ne bih el o da negde pogre im." Pomislio je da je to bezbedan nain da pri rije a o je bio sa mo na jednoj Beltans oj sveanosti, i to ad mu je bilo est godina. Eilan je porumenela. "Zaista?" Sada joj je bilo zaista neprijatno. "Ovo je veoma drevna sveanost. Mo da su je ne ada sva plemena dr ala na isti nain. Ardanos a e da ju je narod doneo sa sobom ad smo do li na ova ostrva. A on verovatno zna." "Verovatno", slo io se Gaj. "Toli o je star, taj tvoj deda, ta misli , je li do ao sa prvim brodovima iz Galije?" Ona se za i otala, i Gaj je odahnuo od ola anj a, jer osetio je da napetost izmeu njih nestaje. "Video si a o se stvara sveti plamen", nastavila je Eilan. "Veeras, ada sve tenica izie da blagosilja vatre, pozdraviemo je ao Boginju. Ne znam a o je u ju nim plemenima, ali na severu, ne ada davno, ene su bile slobodnije nego sada. Pr e dolas a Rimljana, raljica je pone ad vladala plemenom sama po sebi. Sada imam o sve tenice i druide. Zato je Kartimandua mogla da vlada Brigantima, a Iceni su s ledili Boudi u." Gaj se u oio. Rimljani su jo pla ili decu imenom Boudi e, Kraljice ubice. U Londiniumu su se videli tragovi na mestu gde je izgorela bazili a, a radnici oj i opaju temelje za nove zgrade a o se grad iri pone ad nalaze osti onih oji s u po u ali da se sa riju od rvolonih hordi Icena. Eilan nije ni ta primetila pa je i dalje priala. "Samo bi u vreme ratova od redila vojs ovou da upravlja vojs om; pone ad je to bio njen brat, a pone ad ljub avni , ali o god bio u pitanju, imao je vrlo malo vlasti nad plemenom. Kraljica je imala svu vlast u svojim ru ama, i ma ta ti re ao, ene znaju mnogo vi e o vladan ju, jer sva a ena upravlja svojim domainstvom. Zar nije zbog toga spremnija da vla

arca oji radi samo ono to mu a e vojs ovoa?" "To je mo da tano ada je re o plemenu", re ao je Gaj. "Ali zaista bi bilo g lupo da ena omanduje legijom - ili da vlada veli im carstvom ao to je Cezarovo." "Ne vidim za to", odgovorila je Eilan. " ena oja mo e da upravlja veli im domi nstvom sva a o je spremna da vlada imperijom oli o i ne i mu arac. Zar Rimljani nisu imali mone raljice?" Gaj je is rivio lice, priseajui se istorije oju mu je gr i tutor uporno po navljao. "U vreme pre Klaudija", oprezno je re ao, "uo sam da je postojala zla st arica po imenu Livija, maj a obogotvorenog Tiberija. Potrovala je sve svoje roa e . Mo da zato Rimljani ne vole ens e vladare." etnja ih je dovela do mesta dale o od vatri, gde se mogila stapala sa tlo m. "Gavene, zar misli da su ene zle?" upitala je Eilan. "Ti sva a o nisi", re ao je, gledajui je pravo u oi. Liile su na izvor iste vode u oji bi mogao da zaroni zauve . Izvor istine - i tog asa mu se inilo udovi nim to mora da je la e. Mada to nije imalo ni a vog smisla, oseao je da bi mogao da joj poveri svoj ivot; a a o joj a e o je zaista, stvarno bi joj ga poverio. Iza njih se zaulo ome anje. Pribli avali su se uzvici i pesma. Gaj se o renu o i ugledao ljude a o nose lut e od slame. Ne e su liile na ljude, a druge ao d a su pobegle iz o mara. Jedna je a bila obuena u prepoznatljivu imitaciju legionar s e opreme. Osetio je da se naje io. Ranije je re ao Eilani da se ne sea niega o Beltans im sveanostima, ali sada, da li zbog bubnjanja, ili zbog plamsaja vatre, ili zbo g mirisa trava oje su bacali u plamen, iznenada je znao da je ne to slino ve video. Zatvorio je oi i u seanju ugledao tetovirane zmije na sna nim mi icama i zauo smeh mla dia. Za trenuta ga je bubnjanje zaglu ilo; pred oima je video samo rv, i obuzeo ga je dugo suzbijani bol oji ni sada nije umeo da imenuje. Sna nije je stegao Eilan za ru u. "Ne budi sme an!" nasmejala se ona ad mu je videla izraz lica. "To su sam o lut e. a i u stara vremena je samo sva e sedme godine rtvovan Letnji Kralj ili njegov zameni , a o bi se zemlja obnovila." "Ti si i druida", re ao je i seo u travu. "Pretpostavljam da zna istinu." Nasme ila se i sela raj njega na ivicu ruga. "Ne znam mudrosti oje se ue u ums oj ui, ali ula sam priu. Ka u da su se prema Odabranom svi pona ali ao prema r alju godinu dana pre onog to mu je sueno. To je za njegovu porodicu bila veli a ast . Ispunjavali su mu sva u elju, imao je nabolju hranu i vino, i dovodili su mu na jlep e mlade ene. Bila je ast roditi dete jednog boga; a ni ene iz svetili ta mu nisu b ile zabranjene, ia o za sva og drugog posezanje za sve tenicom donosi smrt. A po i ste u tog vremena..." zastala je. "Predavali su ga vatri." Eilan je sedela ti do njega. Mogao je da oseti sve i miris divljeg cvea u njenoj osi. "uo sam da u Rimu postoji novi ult, zovu se sledbenici Nazarena, i veruj u da je njihov proro bio sin njihovog boga i da je umro zbog njihovih greha", r e ao je Gaj. On je lino najvi e cenio Mitru, vojni og boga. "Nema ih samo u Rimu", re la je Eilan. "Moj otac a e da je jedna grupa do l a u Britaniju ad su imperatori poeli da ih ubijaju. Druidi su im dopustili da iz grade svetili te na Jabu ovom ostrvu, dale o na jugu, a u Letnjoj zemlji. Ali ovde imamo samo ljubavni a Boginje - ili njegovog zameni a, oji daje zemlji svoju rv." Grupe mladia su, uz vi u, pobacale lut e u vatru, radujui se ad je plamen su nuo a nebu. Eilan se trgla ad je raj njih projurila jo jedna grupa, i Gaj ju je za titni i zagrlio. "Sada spaljuju sve zle duhove, i asnije e proterati sto u izmeu vatri a o bi bila bezbedna to om letnje pa e u brdima. Vatre su veoma mone..." Iznenada je pocrvenela od neega to nije bila vrelina plamena. " ta se jo de ava o o vatri?" blago ju je upitao, podrhtavajui od napora ulo eno g da je ne privue bli e. a i roz odeu je oseao vit u me ou njenog tela. Kad ju je prv i put video, mislio je da je dete, ali sada, ma oli o vit a bila, znao je da je ena, i eleo ju je. "Pa", re la je ona nesigurno, zagledana u plamen, "u ovoj noi, do gore v

da od mu

atre Boginje, obreeni parovi s au pre o njih, dr ei se za ru e, u ast Boginji i da je zamole za decu. A potom odlaze sami u umu. Mo da se u davna vremena nije znalo a o nastaju deca; ali Ardanos a e da su primetili a o se asnije raaju deca i da su zato u azivali ast Gospi - a narod je jo po tuje odr avajui drevni obiaj..." "Razumem", ne no je re ao Gaj, i oseao je a o mu srce br e udara. "Naravno", brzo je dodala Eilan, "to nije ne to to rade eri poglavara ili d ruida..." "Naravno", vrlo tiho se slo io Gaj. Njegovo telo mu je govorilo da bi se s in prefe ta rado bavio time, ali nadao se da Eilan to nee primetiti. Kao i njegov og domaina, trebalo bi da mu je sveta oli o i sestra. "Pa ipa , bilo bi lepo ad bismo..." dubo o je uzdahnuo, " ad bismo mogli da ta o u a emo po tovanje Gospi..." Osetio je da je porumenela, ia o je bilo gotovo suvi e mrano da bi je video . U oila se pod njegovom ru om. "Ni ad nisam pomislila..." poela je tiho, pa pre inula i uzdrhtala. Ali n ije se odvojila od njega. "Ta o bih mogao da ti po a em ta oseam prema tebi", re ao je jo ti e, ao da se pobojao da e upla iti divlju pticu oja mu je sletela na dlan. Ta o mu je nedu no is priala celu priu! Klotinijeva i mu je jasno stavila do znanja da bi njegove po u aje pozdravila dobrodo licom; Gaju se od njene otvorenosti samo smuilo, ali inilo mu se da ni ada ranije nije oseao prema ne oj devojci ovo to je sad oseao prema Eilan, oja je ta o puna poverenja sedela raj njega. Bila mu je ta o blizu da je oseao t oplotu njenog tela. Sa sva im dahom udisao je cvetni miris njene ose. Kad su uzvici zamrli, zauo je tihe none zvu e: ivotinjice a o u aju po travi o o mogile; puc etanje vatri, dale i zov ptice. A sada, uzbuen njenom priom, moga o je da uje i druge zvu e u prolenoj noi. Na padini iza njih, mu arci i ene vodili su ljubav. Dota ao je Eilanin obraz; bio je ao latica cveta. Blago je o renuo njen o lice a sebi. Oi su joj bile ra irene i zauene, a usne blago rastavljene. Osetio je da se iznenaeno trgla ad ju je poljubio, ali nije se povu la. Usne su joj bile slat e, ta o slat e da ju je zagrlio i ponovo je poljubio, i posle trenut a otpo ra osetio je a o se njena usta otvaraju pod njegovim ao cvet. Gaj je uronio u tu slast. Ona o opijen, uzbur ane rvi, nije odmah shvat io ta se de ava ad ga je odgurnula. "Ne smemo!" apnula je. "Moj otac bi nas oboje ubio!" Gaj je naterao sebe da rastavi ru e a o bi je pustio. Polo iti ru e na i domaina smatralo se za najgoru gadost. Eilan bi trebalo da mu bude sveta, ao roen a sestra. Sveta... iznenada je shvatio da je to to osea prema njoj ta oe sveto. Kad ju je pustio, nesvesno je zario prste u travu, i sad je ustao bri ui ru e. "Istina je." Zaudio se to mo e ta o mirno da govori. ula su mu jo bila us ovit lana, ali oseao je u sebi toplinu sigurnosti. Jo od prvog trenut a ad ju je ugled ao a o viri u jamu gde je upao, ona o optoena svetlom, izgledalo mu je da je ova j trenuta bio predodreen. "To bi nas oboje osramotilo, ali u ovom to oseam prema tebi nema nieg neasno g. Volim te, Eilan, ona o a o mu arac voli enu oja e se udati za njega." "Ka o mo e ?" apnula je, zagledana u vatru. "Ti si stranac. Do pre dve nedelj e me nisi ni video. Jesi li i ti mene sanjao?" "Vi e sam stranac nego to sluti ", mrano je odgovorio. "Ali do azau ti svoju lj ubav..." Sa upio je hrabrost. "Pola em ivot u tvoje ru e. Ja sam Rimljanin, Eilan. Nisam sasvim slagao", brzo je dodao ad se ona trgla. "Gaven je ime oje mi je d ala maj a; ali moje pravo ime je Gaj Macelije Severus Siluri us, i ne stidim se svog pore la. Moja maj a je bila princeza Silura, a moj otac je prefe t logora D ruge legije Adiutri s. A o me sad mrzi , pozovi stra are ne a me ubiju." Ona je porumenela, pa opet prebledela. "Ni ad te ne bih izdala." Zagledao se u nju. Moja maj a jeste... Naglo je shvatio oli o je to udna misao, jer njegova maj a sva a o nije elela da umre i ostavi ga samog. Te sada, vraen u njen topli i sli oviti svet, poeo je da shvata oli o je bio bolan o to je , bez nje, podvrgnut strogoj disciplini vojnog logora. Da li zato ni ada nije bi o u stanju da se otvori pred ne om devoj om Rimljan om ova o ao sada pred Eilan ? "Sutra moram da se vratim svojima, ali dajem ti re da u, a o odem odavde n

edirnut i a o ti to nije mrs o, asno zatra iti od tvog oca tvoju ru u!" Oseao je udare njenog srca o svoje grudi, ali nije mogao da smisli ta bi j o re ao. "Nee mi biti mrs o, Gavene... Gaje", onano je re la ona. Glas joj je bio vrlo tih, ali pogled nije odvajala od njegovog. "Ali mislim da moj otac nee prist ati da me da Rimljaninu, pogotovo sinu legionara. A a i ad bi pristao, moj deda ne bi; a Sinri ..." Rei su joj prosto izletele. "Sinri bi te ubio da je znao!" "To mo da ne bi bilo ta o la o", odgovorio je Gaj, probuenog ponosa, mada j e ista pomisao i njemu padala na pamet. "Ali zar je zaista ta o nemogue? Ot a o s mo do li na ovo ostrvo, dosta na ih oficira enilo se Britan ama iz dobrih porodica a o bi uvrstili savezni tva. I ja sam, ipa , polu Britanac." "Mo da je ta o", sumnjiavo je re la, "ali ne za na u porodicu!" "Pa, moja rv sa obe strane sva a o je dobra oli o i tvoja!" udno ga je pogledala, i shvatio je da to iz njega govori ponos Rimljanina . Izgleda da joj to nije bilo mrs o, ali ta oe nije bila ubeena, a jo te e e mu biti d a sme a njenog strogog oca. "Ni ada nisam srela ni oga o bi mi se toli o dopao ao ti", bespomono je re la, "i to za ta o rat o vreme. Uop te ne razumem", priznala je, "ali ne a o m i se ini da te znam od poet a sveta." "Mo da i jeste ta o", re ao je Gaj gotovo apatom. Za trenuta je bila u nje govom naruju nedu na ao devojica. "Ne i gr i filozofi veruju da se sva a du a vraa, pon ovo i ponovo, do ne ispuni svoj zadata na zemlji, i pritom ponovo prepoznaje o ne oje je volela ili mrzela u drugim ivotima. Mo e biti da je ne a sudbina iz pret hodnih ivota htela da se sretnemo, Eilan." a i do je govorio, sumnjao je u to. K a o je mogue da on, Gaj Macelije Severus, ta o govori ne oj eni? Ali Eilan nije 'n e a ena', branio se u sebi; ni ada u ivotu nije bio toli o bliza sa ne im. Po prv i put ot a o zna za sebe, ono to je oseao prema ne oj devojci bilo je gotovo mistin o, ne to to nije znao a o da objasni. "I druidi ta o a u", tiho je re la ona. "Na i najvei sve tenici proveli su mno ge ivote na ovom svetu, iveli su ao jeleni, lososi, medvedi, ao bi mogli da rauz meju sva iva bia; a junaci iji je ivot pre raen esto se ponovo raaju. Ali za mene i te e..." Namr tila se, i sad mu je bilo te o da je pogleda u jasne oi. "Jednom sam pogledala u jezerce i videla sebe sa drugaijim licem, a ipa sam to bila ja. Mislim da sam tada bila sve tenica. Sad gledam u tebe, i ne vidim ni Rimljanina ni Britanca. Srce mi govori da si ti bio veli i ove u svom narodu - ao ralj." Gaj je porumeneo. Od ova vih razgovora uve mu je bilo neprijatno. "Sad nisam ralj", odgovorio je, "a ti nisi sve tenica. elim te u ovom ivotu, Eilan!" Uze o ju je za ru u. " elim da te vidim ujutro, ad se probudim, i da spavam grlei te. Oseam ao da mi je itavog ivota ne to nedostajalo i da si me ti iscelila! Da li razum e ?" inilo mu se nemogue da e se sutra vratiti u legiju, i da je vi e ni ada nee videti. Ona je ne o vreme zurila u vatru, a onda se opet o renula a njemu. "San jala sam te pre nego to sam te srela", tiho je re la. "U mojoj porodici mnogi su vidoviti, i ja pone ad vidim u snovima istinite stvari. Ali ovo ni om nisam re l a. Ti si ve u sredi tu mog srca. Ne znam a va sila nas je spojila, ali mislim da s am te volela i ranije." Sagnuo se da je poljubi u dlan, a onda je drhtavo uzdahnula. "Volim te, Gaje. Meu nama postoji veza. Ali ne vidim a o mo emo da budemo zajedno..." Trebalo bi da je uzmem, sada, pomislio je Gaj, i onda bi morali da nas p uste da se venamo! Ve je nameravao da je privue bli e ad je ne o pro ao izmeu njih i sv etlosti. Prostor o o vatri se ispunjavao svetom. Pogled na zvezde mu je azao da je blizu pono, jer mesec je bio viso o. Ka o su proleteli toli i sati? Eilan je tiho uzvi nula i poela da ustaje. " ta je bilo?" upitao ju je. " ta se de ava?" Iz daljine su se uli promu li uzv ici i smeh, ali raspolo enje mase o o njih bilo je vedro i mirno. Ko a mu se naje ila od oseanja i e ivanja. "Psst!" apnula je Eilan ad je ustao i stao raj nje. "Dolazi Boginja..." Odne ud iza ruga svetlosti o o vatri zaule su se flaute, i Eilan se potp uno umirila. U iznenadnoj ti ini jasno se ulo puc etanje vatre. Plamen se sada smir

io i davao je nepomian sjaj, obojen meseinom do bledozlatne boje drugaije od sva e svetlosti oju je Gaj i ada video. Iza ruga svetlosti ne to je blesnulo. Dolazili su druidi u belim ode dama; mu arci sa lepr avim bradama, ovenani hrastovim li em, i sa zlatnim u rasima o o vrata. Obi li su o o vatri u pravcu sunevog retanja i stali, i e ujui. Bili su ravnomerno ra sporeeni po rugu ao stra ari o o logora, ali u njihovim po retima nije bilo vojni e preciznosti na oju je Gaj navi ao. Jednostavno su se zaustavili tamo gde bi t rebalo da budu, ba ao zvezde. Zaula su se srebrna zvonca i napetost unutar ruga je porasla. Gaj je za mi r ao, ali nije uspeo ni ta da vidi, mada se ne to retalo, ne a va veli a sen a oja je i la a njima. Trebalo mu je malo vremena da shvati a o gleda u ene, ene obuene u tamnoplavo, iste boje ao ponono nebo. Spustile su se u rug i o o njega, sa sr ebrnim u rasima oji su pomalo svetlucali, i sa licima jedva vidljivim ispod vel a. Sada je razumeo. Ovo su sve tenice ums e ue, svete ene oje su izbegle silov anje na Moni. Naje io se i od prisustva toli ih druida, a sad ga je pogled na seno vite prili e sve tenica ispunio u asom, i iznenadnim oseanjem sudbine. Je li njegova sudbina ne a o prepletena sa sudbinom sve tenica iz ums e ue? Od toga mu se rv sle dila i vr e je stegao Eilan za ru u. Poslednje tri sve tenice po le su prema trono cu postavljenom izmeu vatri. U sr edini je i la vit a, pomalo pognuta ena, a pored nje jedna viso a i jedna zdepastij a. Obe su imale tamnu osu i srebrne u rase. Nisu nosile veo, i na elu im se vide o tetovirani plavi polumesec. Gajeva prva pomisao bila je da bi viso a devoj a b ila dobar ta mac u borbi, a u oima one druge osetio je ne a vo nezadovljstvo. ene su zastale, i izvele su ne a av ritual sa zlatnom posudom oji nije r azumeo. Potom su pomogle sve tenici da sedne na trono ac, i iznele je na vrh brda ca i zmeu vatri. Svetlucavi zvu zvonaca dostigao je vrhunac, a onda se pre inuo. "Deco Donina, za to ste do li ovamo?" upitala je viso a ena, izgovarajui ime m its e pramaj e svih plemena. "Tra imo blagoslov Boginje", odgovorio je jedan druid. "Onda je prizovite!" Dve ene bacile su pune a e bilja u ugljevlje. Gaj je ra irio nozdrve od slat astog dima oji je odmah su nuo napolje, ispunjavajui prostor svetlucavom maglom . Bio je navi nut na tamjan, ali ni ada ranije nije osetio ova o neobian pritisa . Rado bi to objasnio promenom vremena, ali nebo je bilo vedro. apat o o njega pretvorio se u mrmljanje mnogih glasova, tiho prizivanje i molbu. Ispod svega ulo se mrmljanje druida, i inilo mu se da i sama zemlja pod nj egovim nogama odgovara pulsiranjem. Opet se upla io. Pogledao je Eilan i video da je njen pogled, uzbuen i zanesen, uperen u tri prili e izmeu vatri. ena pod velom tiho je je nula i primetio je da se nji e. Ona je ao Sibila, pomislio je, ili ao Pitija iz Delfa o ojoj mi je pr iao tutor. Ni ada nije ni pomislio da e i sam videti ne to slino. Mrmljanje se pojaalo , i ena pod velom se iznenada u oila; druge dve su se povu le. Zaustavio je dah, j er uinilo mu se da je ena postala ne a o vi a. Ispravila se i o renula ao da se osv re. Potom se tiho nasmejala i u lonila veo. Gaj je uo da je Vrhovna sve tenica u Vernemetonu stara, ali ova ena je blist ala od lepote, i retala se nemirnom snagom oja nije mogla da se pove e sa staro u. Sav rims i cinizam ga je napustio i u njemu se uzbur ala majina rv. Istina je sve prie su tane - Boginja je ovde... "Ja sam zelena zemlja oja vas nji e i materica voda..." re la je glasom t a o tihim i zvunim da mu se inilo a o mu govori na uvo. "Ja sam beli mesec i more zvezda. Ja sam no iz oje se raa prva svetlost. Ja sam maj a bogova; ja sam devic a; ja sam crna zmija oja guta sve. Da li me vidite? Da li me elite? Da li me pri hvatate?" "Vidimo", zaulo se mrmljanje u odgovor. "Vidimo i divimo se...." "Radujte se, jer ivot se nastavlja. Pevajte, igrajte, gostite se i vodite ljubav, i imaete moj blagoslov; sto a e se mno iti i usevi bujati." "Gospo!" iznenada se prolomio ens i glas. "Odveli su mog mu a u rudni e i m oja deca gladuju. ta da radim?" "Uzeli su i mog sina!" uzvi nuo je mu i glas, a zauli su se i drugi. "Kada

e nas izbaviti od Rimljana? Kada e poleteti ratna strela?" Podigla se bura protest a i Gaj se u oio, oseajui narastanje napetosti. Samo jedna re od Eilan, i rastrgnue g a na omadie. Ali ada ju je pogledao, video je da joj oi sijaju od suza. "Jeste li vi moja deca, ad ujete pla svoje sestre i ne poma ete joj?" Kad s e Boginja o renula, o o nje su se zatalasali tamni nabori. "Starajte se jedni o drugima! U ogromnim prostranstvima nebesa proitala sam ime Rima, i uz njega i to da njegovo ime znai Smrt! I zaista, Rim e pasti, ali nije na e da mu mi odreujemo sud binu! Ta o sam re la, i slu ajte moju re! Setite se ruga ivota. Svi oji sada gube jednog dana e nai, i ono to vam je uzeto ponovo ete stei. Pazite, donosim vam mo sa ne besa, a o bi svet mogao da se obnovi!" Podigla je ru e pod meseinom, i Gaju se uinilo da je svetlost postala jaa, a toli o ja a da ju je za lonila. Sve tenice su se o upile o o nje i poele da pevaj u: Na ovo drvo drevno i sveto, baci svoje svetlo u noi; Ot rij lice da vidimo Svetlost oja mora doi...

Gaj se stresao. Ni ada nije ni pomislio da ens i glasovi mogu biti toli o lepi. Za trenuta ao da je itav svet bio uronjen u ti inu; potom je Vrhovna sve ten ica pru ila ru e. Njene dve pomonice po urile su a njoj, a istog asa su i vatre besno zaplamtele. Da li su bacili ne to u ar? Nije video - jedva da je mogao i da misli, jer su svi vi ali. "Igrajte!" podigao se nad njima glas Boginje. "Radujte se, primite moj z anos!" Za trenuta se izvila navi e, ru u pru enih ao da bi da zagrli svet. Potom s e s ljo ala u naruje viso e sve tenice. Ali Gaj nije video ta se potom de avalo, jer ne o je naleteo na njega. Sna no je stegao Eilan za ru u i osetio da ga je nepoznata osoba uhvatila za drugu. Zau li su se bubnjevi i odjednom su se po renuli, itav rug se retao, i ni ta vi e nije postojalo na svetu sem ritma bubnjeva. Do ga je nosio ritam, za trenuta je na drugo strani ruga ugledao Sinri a i Diedu, i uinilo mu se da Diedino lice sija o d suza.

Mnogo asnije, a o mu se inilo, ples se zavr io i Sinri i Dieda su ih na li , ali ada je zanos nestao, njihovo oajanje ih je spreilo da upitaju o emu su Gaj i Eilan na li da razgovaraju to om Beltans e noi. Bilo je veoma asno ad su stigli do Bendeigidove ue, i izgleda da ni o tamo nije ni pomislio da su dva para i za trenuta bila razdvojena. Gaju je bilo milo zbog toga - mnogo je bolje da zatra i Eilaninu ru u iz Deve, podr an moima svog oca, nego da pusti druida da posumnja a o je njegov gost zaveo njegovo dete do mu je Gaj jo nadohvat ru e. Ali da je ve bio Eilanin zvanini udvara, barem bi ga pustili da se pozdrave . Ova o je Reis objavila da je dan za veli o spremanje, i sve ene su prionule na posao. Jedino to je Reis obeala da e isporuiti njegov pa ljivo sroen pozdrav i to je za trenuta ugledao Eilaninu blistavu osu, i to ga je odr avalo ad je po ao drumom a Devi i a rimljans om svetu. 6. Macelije Severus stariji, logors i prefe t Druge legije Adiutri s u Devi , bio je ove na pragu srednjih godina, viso i navi nut da nareuje, a umeo je da sa rije ozbiljan gnev pod mas om potpune smirenosti. Njegova blagost bila je var a. Ia o rupan, ni ada nije padao u vatru; govorio je mirno, gotovo ao nauni , i oni oji ga nisu poznavali povremeno bi ga pogre no smatrali za neefi asnog. Ta prividna blagost bila je vredna odli a zbog polo aja na ome se nalazio : logors i prefe t u Devi. Osim to je bio na stalnoj du nosti u logoru, slu io je i ao ne a vrsta veze izmeu legije i stanovni tva; nije odgovarao omandantu legije, n ego samo guverneru provincije, i novoosnovanom Legatusu juridi usu; ali po to je g uverner bio na terenu, u Kaledoniji, a juridi us je imao sedi te u Londiniumu, to

je znailo da na ovoj dale oj ispostavi njegova re vredi oli o graans i za on. Na s reu, dobro je saraivao sa omandantom legije, pod ojim je jo davno slu io u ne oli o pohoda, i oji je podsticao njegove napore da ispuni finansijs e uslove potrebn e da postigne rang pripadni a onji og stale a, srednje lase oja je bila osovina rims e dr ave. Macelije Severus je obezbeivao snabdevanje i zalihe za itavu legiju, uprav ljao je onaenjem i slu io je ao oficir za vezu izmeu stanovni tva - i Rimljana i Bri tanaca - i vojs e. Teorijs i je, osim toga, zastupao interese civilnog stanovni tv a. Pri re viziciji potreba za legiju, od njega se zahtevalo da pazi da narodu os tane dovoljna oliina hrane i radne snage a o ne bi izbile pobune. Zato je istin s a uprava zemljom Ordovi a o o Deve bila vi e u njegovim ru ama, izuzev u vreme r atova, nego u ru ama omandanta legije. Njegova ancelarija, mala i stroga, vrlo e onomina u prostoru, ne a o je uspevala da primi celodnevni proto civila i vojnog osoblja sa gomilama albi, zah teva i molbi. Pone ad je Macelije, oji uop te nije bio niza , izgledao ao da je sateran u ugao. Ve je gotovo zavr io sa poslom za ovo jutro. Sedeo je u ne oj vrsti stolice na s lapanje i mr tio se na omad pergamenta oji je dr ao u rilu, pretvarajui se d a slu a puna og i ens astog mu arca u togi rims og graanina oji je nepre idno priao ve o o dvanaest minuta. Macelije je mogao da ga pre ine ad po eli, ali zapravo je uo mo da sva u dvadesetu re; itao je spisa za snabdevanje. Bilo bi neutivo odbiti molio ca samo da bi pregledao spisa ; nije ga ni ta o talo da pusti ove a da pria do on ita . U sva om sluaju, uo je dovoljno da bi znao da Lucije Varulus stalno ponavlja jed no te isto sa mnogim orators im varijacijama. "Sva a o ne eli da odem do legata, Macelije", svadljivo je ponavljao njego v pis avi glasi. Macelije je smotao spisa i s lonio ga, za ljuiv i da je dovoljno d ugo slu ao. "Mo e to da uini a o eli ", blago je re ao, "ali sumnjam da bi te on i ovoli o s aslu ao, a o bi uop te i imao vremena za tebe." Dobro je poznavao svog omandanta. " Verovatno zna da su ovo nemirna vremena. Izvesna mala rtvovanja..." ove je napuio puna u donju usnu. "Da, sva a o", re ao je, graciozno mahnuv i ru om. "Dagi moj dru e, ni o, ba ni o nije spremniji od mene da to shvati, ali a o da vodim svoja imanja i moje ba te a o svi mu arci iz itavog raja odu u uluare? M ir i udobnost rims ih graana sva a o su prva briga. Zamisli, morao sam svoje ba tov ane za travnja da premestim da neguju lale! Treba da vidi na ta mi lii ba ta!" alosno je za ljuio. "Ma hajde", nemarno je re ao Macelije. "Nisam zadu en za raspored lo alnih radni a." U sebi je pro linjao sen u imperatora oji je dao graans a prava Rima a i ova vim budalama. " ao mi je, Lucije", re ao je - a lagao je, jer nije mu bilo nimalo ao - "ne mogu ni ta da uinim za tebe." "Oh, ali dragi moj dru e, sva a o e morati." "Slu aj", rat o je re ao Macelije, "goni pogre nog onja. Idi od legata a o eli , pa e videti ta e ti on odgovoriti; ne verujem da e biti ni upola ta o strpljiv o ja. Dovedi robove iz Galije, ili ponudi bolje nadnice." Jo bolje, pomislio je, uzmi sam moti u i s ini malo tog sala. "A sad, a o me izvini , jutros imam veoma m nogo posla." Ponovo se zagledao u svita i dis retno se na a ljao. Varulus je zaustio da se pobuni, ali Severus se ve obratio svom se retaru , mr avom mladiu tu nog izraza lica. "Ko je sledei, Valerije?" Po to je Varulus izi ao, gunajui, se retar je uveo gonia oji je legiju snabdev ao sto om. Dr ao je apu u ruci i na trapavom pijanom latins om molio E selenciju z a izvinjenje to ga uznemirava, ali putevi su puni razbojni a... Macelije mu se obratio na tenom silurs om nareju. "Govori, ovee, ta te mui?" Kada je domorodac izneo svoju priu, po azalo se da je unajmljen da odvede stado do obale, a uz put ima lopova i plja a a, a sto a ve pripada legiji, a on je siroma a oji ne mo e da nado nadi gubit e oje bi mu naneli odmetnici... Macelije je podigao ru u. "U redu", re ao je, nimalo neljubazno, " eli vojn u pratnju. Dau ti poru u za jednog od centuriona. Postaraj se za to, Valerije." K limnuo je se retaru. "Daj mu poru u za Paulija Apija i reci mu da se postara za transport vojnog mesa. Nemoj, ovee, ne izvinjavaj se, to mi je posao." Kada je goni izi ao, morao je da odguna. " ta taj Paulije sebi zami lja? Za to je

ovo moralo da stigne pred mene? Pa sva i de urion je mogao sve da sredi!" Dubo o je uzdahnuo i povratio uobiajenu smirenost. "Pa, po alji sledeeg." Sledei je bio Britanac po imenu Tascio, oji je do ao zbog prodaje ne e ra i. Macelije se namr tio. "Njega neu da primim; poslednji tovar oji nam je prodao bio je potpuno truo. Ali ra nam je potrebna; itarica ima vrlo malo. Slu aj. Ponudi vara lici polovinu onoga to zatra i; a pre nego to potpi e nalog za isplatu, dovedi pet- est uvara da pregledaju ra . A o je trula ili plesniva, spali sve; od trule ra i trupe d obijaju bolove u trbuhu. A o je dobra, plati mu polovinu dogovorene cene, a a o se bude bunio, zapreti mu bievanjem to je hteo da vara legiju. Se stilije mi je re ao da se pro li put od njegove pro lete ra i otrovalo pet ljudi. A o nastavi da gal ami, predaj ga Apijusu", nastavio je, "a ja u poslati albu druids om Savetu, i ono to e mu oni prirediti nee biti ni upola ta o ljubazno. E da, a o je i ovaj tovar t ruo stavi ga na crnu listu i a i mu da se vi e ne pojavljuje. Je li jasno?" Valerije, alosniji nego i ada, samo je limnuo. Ma oli o izgledao mr av i jadan, bio je veoma efi asan u ova vim stvarima. Kad je po ao da izie, Macelije je zauo njegov prigu eni, promu li glas a o se iznenaeno di e. "Pozdrav, mladi Severuse. Opet si se vratio?" Odgovorio mu je dobro poznati glas. "Salve, Valerije. Hej, pola o, ru a mi je jo bolna! Je li mi otac tu?" Macelije je toli o urno ustao da je preturio stolicu. "Gaje! Dragi moj de o, ve sam poeo da brinem za tebe!" Obi ao je sto i za trenuta zagrlio sina. " ta te j e toli o zadr alo?" "Do ao sam im sam mogao", izvinjavao se Gaj. Macelije je osetio da se mladi trgao od malo jaeg zagrljaja, pa ga je brzo pustio. " ta ne valja? Jesi li ranjen?" "Vi e ne, s oro je zacelilo. Jesi li zauzet, oe?" Macelije se osvrnuo po malenoj ancelariji. "Nema ni ta to Valerije ne bi m ogao sam." Sa prebacivanjem je odmerio sinovljevu pra njavu odeu. "Zar mora da ide po logoru obuen ao slobodnja ili domorodac?" Gaj je za trenuta stisnuo usne, ao da ga je pogodilo pominjanje domoro daca. Ali odgovorio je mirno i bez prizvu a izvinjenja. "Ova o je bezbednije put ovati." "Hmf!" Ali i Macelije je znao da je to tano. "Pa dobro, zar nisi mogao ma ar da se o upa i pristojno obue pre nego to si izi ao pred mene?" "Mislio sam da si mo da birnuo zbog mene, oe", re ao je Gaj, "jer sam pre o raio odsustvo za ne oli o dana. S tvojom dozvolom, idem da se o upam i obuem. Ove nedelje sam se o upao samo u ne oj reci." "Nemoj da uri ", dobroudnije je re ao Macelije. "Idem sa tobom." Polo io je dl an na mladievu ru u i stegao je bez rei. Iz ne og naopa og razloga, ad god bi Gaj ne uda oti ao brinuo se da se nee vratiti; nije znao ot ud mu to, jer moma je odu ve umeo da se snae. Sad ga je upla io pogled na previjenu ru u. "Reci mi odmah ta s e desilo; ot ud ti zavoji?" "Pao sam u zam u za veprove", re ao je Gaj. "Jedan olac mi se zario u r ame." Njegov otac je prebledeo, i Gaj je po urio da ga umiri. "Gotovo je zacelilo; a me ni ne boli, osim ada se udarim o ne to. Nosiu ponovo ma za est nedelja." "Ka o...?" "Ka o sam izi ao?" Moma je is rivio lice. "Ne i Britanci su me na li i leili do se nisam ponovo digao na noge." Na Macelijevom licu se videlo i ono to nije mogao da a e. "Nadam se da si ih pristojno nagradio." Ali Gaj je shvatio ta je ovaj zapravo mislio. "Upravo suprotno, oe, gostoprimstvo mi je vrlo plemenito ponueno i ja sam ga isto ta o prihvatio." "Razumem." Maceliej nije dalje navaljivao. Gaj je obino bio osetljiv na s voje britans o pore lo. U vojnom upatilu ti izvan ograde, Macelije je seo na nis u stolicu do su vojni poslu itelji svlaili i ribali Gaja. Po to je poslao linog roba ui po istu ode , Macelije se zavalio u stolici pitajui se ta li je de o sada smislio. Bilo je neeg novog u njemu, neeg to se nije moglo objasniti samo ranjavanjem. Za trenuta je po e leo da se nalazi u ancelariji i da se bavi pitanjima oja se mogu zaas razre iti. Kad je izi ao iz upatila, Gaj je izgledao veoma mlad i veoma ist u rat oj

vunenoj tunici, sa vla nom osom u ovrd anom o o ramena. Poslao je po roba berberin a, oji mu je s ratio osu do vojni i rat e i ostrugao mu ret u bradu, a za to v reme je priao svoju avanturu. Oito je dosta izostavljao, za ljuio je Macelije. Za to Klotinije Albus nije prijavio nesreu? Za trneuta je osetio zahvalnost to je bio p o teen neprijatnosti oje bi mu to donelo. "Trebalo bi da ti pravi vojni le ar pregleda tu ru u", re ao je ad je p ria o onana. Gaj se pobunio. "Sasvim mi je dobro." Ali Macelije je bio uporan, i posl e malo odlaganja do ao je stari Manlije i odvio uredni Sinri ov zavoj, pa je a ao i istezao i pritis ao Gaja oji je prebledeo i preznojavao se. Potom je pribrano i zjavio da je ru a zaleena ao da se on starao o njoj od samog poet a. "To sam mogao i ja da ti a em", promrmljao je mladi, izbegavajui da pogleda oca u oi. Dobro je, pomislio je ovaj, zna da sa mnom ne treba da se raspravlja.. . Gaj je legao, izmo den, i posle rat og nespretnog po u aja da za opa tuni u zdravom ru om potpuno je odustao, ali ipa se nasme io ad je Macelije pri ao da mu pomogne; uhvatio je oca za ru u. "Re ao sam ti da sam dobro, tata, matori jedan stoie", grubo je re ao, i Macelje se opet trgao. On je pristao mladi; pitam se a vu je to nepodop tinu sad s mislio? Pa, ima i on prava na odreenu oliinu gluposti. Ipa , bolje da mu to ne a e m... Na a ljao se, zadovoljan to ni o drugi u ovo doba dana nije bio u upatilu. "Pa, a av izgovor ima spreman to si pre oraio odsustvo, sine?" Gaj je pogledom po azao ru u. "Razumem; naravno, nisi mogao putovati sa tom povredom, i razgovarau sa S e stilijem. Drugi put raunaj na mogue nezgode. Ali ti nisi ne o patricijs o tene o je mo e da brlja. Tvoj deda je bio selja raj Tarentuma, i ja sam mnogo truda ulo i o da bih dospeo dovde. Gaje, ta bi re ao da se ne vrati u Glevum?" "Misli da bi me izveli pred vojni sud zbog pre oraenja odsustva, upr os po vredi?" Toli o se uznemirio da je Macelije po urio da objasni. "Ne, ne, nisam ta o mislio. Hteo sam da a em, da li bi voleo da dobije pre me taj u moje osoblje? Treba mi ne o da mi poma e, i ad sam razgovarao sa guvernero m oji je bio na proputovanju za sever on se slo io da naini izuzeta i da ti dozvo li da slu i sa mnom. Vreme je da ponem da te upoznajem sa mojim vezama ovde. Provinc ija raste, Gaje. Inteligencija i energija mogu ove a dale o da dovedu. A o ja usp em da postanem pripadni onji og stale a, samo jedan ora ispod plemstva, o zna do le bi ti mogao da dogura !" Video je da je Gaj jo uznemiren, i upitao se trpi li njegov sin bolove. D ugo je potrajalo do nije odgovorio. "Ni ada nisam shvatio za to si ostao u Britan iji, oe. Zar se ne bi br e uzdigao da si pristao da ode negde drugde? Ovo je veli o carstvo." "Britanija nije itav svet", priznao je Macelije, "ali ja je volim." Naglo se uozbiljio. "Ponudili su mi jednom polo aj juridi usa u Hispaniji. Trebalo je d a ga prihvaitm, ma ar samo tebe radi." "Za to u Hispaniji, oe? Za to ne u Britaniji?" im je to izgovorio, Gaj je shva tio da je pogre io. Macelije je osetio da mu se lice u oilo. "Imperator Klaudije bio je toli o zaposlen po u avajui da uvede reforme od ue, od Senata i novca do dr avne religije, da ni ada nije stigao da reformi e i voj ne za one", obja njavao je Macelije, "a imperatori oji su do li posle njega izgleda da su mislili a o je on, ao zvanini osvaja Britanije, znao ta radi." "Ne razumem, oe." "Samo jednom sam bio u Rimu", re ao je Macelije. "A Londinium vi e lii na R im a av sam nauen da po tujem nego sam Rim, sada. Carstvo je u grdnoj zbrci, Gaje; to ne bi trebalo da te mnogo iznenadi." Namr tio se, a onda se iznenada o omio na roba oji je stajao raj njih. " ta zija , donesi nam ne to da jedemo." Kad su ostali sami, opet se obratio Gaju. "Ono to u ti sad rei moglo bi se shvatiti i ao izdaja; ada zavr im, zaboravi da sam ti i ta re ao, dobro? Ja ao of icir legije imam izvesne odgovornosti. A o i ada bude bilo ne e reforme, ona e mo rati da rene iz provincija, ao to je Britanija. Tit... ovo je opasno rei... Tit

misli najbolje, ali vi e mu je stalo da povea svoju popularnost nego da upravlja ca rstvom. Domicijan, njegov brat, manje je efi asan, ali uo sam govor anja da e mu m o da ambicija nadrasti strpljenje. A o on postane naredni imperator, mo da e nestati i ono malo moi to jo imaju Senat i narod Rima. Ja bih voleo da moja porodica napred uje na stari nain, vernom slu bom i vrstim dostignuima, genraciju za generacijom. Pit ao si me za to sam ostao u Britaniji. Julije Klasi us je po u ao da stvori gals o ca rstvo pre jedva deseta godina. Po to ga je Vespazijan zdrobio, uveo je pravilo da plaena vojs a ne mo e da slu i u zemlji roenja, i da se legije moraju stvarati me anjem ljudi iz itavog carstva. Zato mi je bilo ta o te o da dobijem dozvolu da ti slu i u Britaniji, i zato bi mo da bilo mudrije da smo potra ili sreu u Hispaniji, ili negde drugde. Rim se najvi e pla i novog ustan a po orenih naroda..." "Ali ti si me vaspitao da po tujem stare vrline Rima. ta to hoe , oe - po to otvo reno govorimo - i ega se pla i ?" Macelije je pogledao glat o mladi o lice pred sobom, tra ei na njemu ne i na gove taj vrste snage svog oca. Bilo je ne e slinosti u obli u vilice, ali mladiev nos bio je elts i, rata , gotovo prast, na maj u. Ni a vo udo da je izgledao ao Br itanac ad je u ao. Je li slab, upitao se, ili je samo mlad? Kome je istins i odan ? "Haosa..." ozbiljno je odgovorio. "Bojim se da e se svet o renuti tumbe. Bojim se da e se vratiti vreme etiri imperatora, ili Kraljice Ubice. Ti se ne sea , a li one godine ad si se rodio inilo nam se da se sprema sma sveta..." "Misli da su pobune Rima i Britanaca podjedna o opasne?" radoznalo je upi tao Gaj. "Jesi li itao Valerija Ma simusa?" iznenada ga je upitao otac. "A o nisi, po u aj; u na oj vojnoj biblioteci postoji ne oli o prepisa. To je s andalozna nji ga; nije trebalo ni da je napi e. Gotovo je izgubio glavu u vreme Nerona, i to me nimalo ne udi. Poeo je da pi e u vreme obogotvorenog Tiberija, ali ima ne oli o dobr ih stvari o imperatorima oji su ga nasledili - recimo da su ne i bili veli i a o G... pa, ao svi bogovi, i to nije izdaja - barem ne sada. injenica je da je a i lo imperator bolji od graans og rata." "Ali, re ao si da reforma mora da pote ne iz provincija..." Macelije je is rivio lice. Moma bar ima odlino pamenje. "Reforma, a ne pobuna... mo da se sea i da sam re ao a o je danas Londinium ona av a av je Rim bio ne ad. U provincijama su pre ivele drevne rims e vrline, dale o od orupcije oja o ru uje imperatore. Ovda nja plemena po mnogo emu lie na nar od u raju gde sam roen. A o dobiju ono najbolje od ulture Rima, mo da bi Britanij a mogla da postane ono to je trebalo da bude Rim." "Jesi li se zato o enio mojom maj om?" iznenada je upitao Gaj. Macelije ga je zapanjeno pogledao, i po o zna oji put ugledao devoja o mr avo lice i tamnu osu, setiv i se a o je obiavala da peva do se e ljala ro natim e lj i a o su joj te e ovrd e svetlucale crven astim odsjajima vatre. Moruad, Moruad. .. za to si me ostavila samog? "Mo da je to bio jedan od razloga", jedva je odgovorio. "Ali mo da je bio i pravi. Tada smo se nadali da emo zdru iti na a dva naroda. Ali to je bilo pre Klasi u sa... i pre Boudi e. Mo da se to jo mo e izvesti, ali e potrajati mnogo du e, i morae da ude vei Rimljanin od Rimljanina da bi pre iveo." " ta si uo?" namr tio se Gaj. "Imperator Tit je bolestan. To mi se ne svia. On je jo mlad. Mo da e umreti u revetu, ali posle njega, o zna? Ne verujem Domicijanu. Evo ti savet, sine: po u aj da ivi ne privlaei ni ada pa nju dvora. Da li si ambiciozan?" "Bogovi sa lonite", re ao je Gaj. Ali Macelije je primetio ponos u njegovom pogledu. Pa, ambicija nije lo a za mladog ove a, a o se dobro usmeri. Krat o se nasmejao. "U sva om sluaju, vreme je da nainimo naredni ora u podizanju porodice. Ni ta to bi smetalo imperatoru... ali tebi je sad, oli o ono, devetnaest godina? Vreme je da se o eni ." "Za ne oli o nedelja u napuniti dvadeset, oe", sumnjiavo je re ao Gaj. "Ima li ne oga na umu?" "Pretpostavljam da zna da Klotinije - da, matora stenica - ima i..." poeo je Macelije, ali ga je Gaj pre inuo smehom. "Bogovi sa lonite. Morao sam da je silom teram iz svoje postelje do sam

tamo bio gost." "Klotinije e biti veli i ove u ovoj provinciji, ma ar da je Britanac. Da si se namerio na njegovu i, rado bih pristao, ali a o je ta o nepristojna, ne do lazi u obzir. Moj otac je bio samo plebejac, ali je mogao da nabroji sve svoje p ret e. Porodina ast nas obavezuje da na i sinovi budu zaista na i." Podigao je pogled ad se na vratima pojavio rob sa poslu avni om punim tvr dih bis vita i vinom. Nasuo je, dodao a u Gaju, i sam dobro otpio pre nego to je nas tavio. "Postoji ideja oja e ti se verovatno vi e dopasti. Mo da se ne sea , ali ada s i bio dete s lopljen je neobavezan dogovor oji se ticao tebe i eri mog starog p rijatelja. On je sada pro urator. Licinije." "Oe", brzo je re ao Gaj, "jesi li govorio s njim u poslednje vreme? Nadam se da stvari nisu oti le predale o..." Macelije je za iljio u njega. "Za to? Postoji ne a druga devoj a oju si po e leo? To nee ii, da zna . Bra je dru tveni i e onoms i savez. Pusti da te ja vodim, si ne, te romantine veze ne traju dugo." Primetio je da mu je sin pocrveneo. Gaj je oprezno otpio jo jedan gutljaj vina. "Postoji devoj a, ali nisam j e po eleo. Ponudio sam joj bra ", mirno je re ao. " ta? Ko je ona?" dre nuo je Macelije i nagnuo se a sinu. "Ki Bendeigidova." Macelije je spustio a u uz glasan tresa . "Nemogue. On je prognani , i a o ne gre im, ta oe i druid. Iz dobre je porod ice, i ne bih mogao da a em ni ta lo e o devojci po to je iz njegovog roda, ali to samo pogor ava stvari. Ta vi bra ovi..." "Ti si s lopio upravo ta av bra ", pre inuo ga je Gaj. "I to umalo nije uni tilo arijeru! Tvoja devoj a je mo da divna ena ao i tv oja maj a, ali u porodici je sasvim dovoljna jedna gre a ta ve vrste", uzvi nuo j e Macelije. Oprosti mi, Moruad, jecalo je njegovo srce. Voleo sam te, ali moram da spasem na eg sina. "Stvari su tada bile drugaije", nastavio je ne to smirenije. "Od Boudi ine pobune, ta va veza sa bilo ojom sem najodanijih britans ih porodica predstavlja la bi atastrofu. Pogotovo ti mora da bude oprezan, ba zato to si sin svoje maj e. Z ar misli da sam izdr ao trideset godina u legijama samo da bih video a o ti to sve odbacuje ?" Usuo je sebi jo vina i is apio ga. "Ne postoji granica svemu to bi mogao da postigne a o ste ne prave veze, a pro uratorova i je prava premija. Porodica je, na raju rajeva, u srodstvu sa J ulijancima. U meuvremenu, a o si raspolo en za romantinu avanturu, ima dosta robinja i slobodnja inja; dr i se podalje od Britan i." Prostrelio je sina pogledom. "Eilan je drugaija - ja je volim." "Ta tvoja Eilan je i druida! Jednom je ve optu en da je podsticao pobunu u Au siliji. Nisu mogli da do a u, pa su ga prognali; imao je sree to nije obe en ili ra spet. Ne sme ni na oji nain doi u dodir sa njegovom porodicom. Da nije ona trudna? " "Eilan je nevina ao Vestal e", ruto je re ao Gaj. "Hmf; ne bih se ladio; oni ne gledaju na te stvari isto ao mi", primet io je Macelije. Kad je video da se Gaj smraio, po urio je da nastavi. "Ne gledaj me ta o - ne sumnjam u tebe. Ali a o je devoj a edna, jo gore po tebe a o se zagreje za nju. Shvati, mome, nije ona za tebe." "To njen otac treba da odlui", planuo je Gaj, "a ne ti!" Macelije je zastenjao. "Slu aj me dobro, njen otac e o va oj vezi misliti ist o to i ja, znae da bi to bila propast za oboje. Zaboravi je i poni da misli na ne u dobru devoj u Rimljan u. Ovde imam dovoljno dobar polo aj da ti isprosim oju god odabere ." "Pod uslovom da se zove Julija Licinija", gor o je re ao Gaj. " ta a o Lic inijeva i ne eli mu a oji je polu Britanac?" Macelije je slegnuo ramenima. "Suta u pisati Liciniju. A o je ona valjana devoj a Rimljan a, smatrae da je bra deo njenih obaveza prema porodici i carstv u. Ali o eniemo te pre nego to nas sve osramoti ." Gaj je tvrdoglavo odmahnuo glavom. "To emo te videti. A o je Bendeigid v oljan da mi da svoju i, o eniu se sa Eilan. Obavezuje me ast."

"Ne; ne dolazi u obzir", re ao je Macelije. "Osim toga, a o i ta znam o Be ndeigidu, on e reagovati isto ao ja." Pro letstvo, pomislio je, problem je uprav o u tome to on suvi e lii na mene. Zar misli da u popustiti? Mladi mo da misli da ga ota c nije razumeo - mlad svet uve misli da su jedini oji su se i ada zaljubili ali injenica je bila da ga Macelije suvi e dobro razume. Moruad je bila vatra u nje govoj rvi, ali ni ada nije bila srena, zatoena meu amenim zidovima. ene Rimljan e su joj se podsmevale, a njen narod ju je pro linjao. Nee dozvoliti da njegov sin i vi sa bolom saznanja da je i sam doneo samo tugu eni oju obo ava. Macelijeve premije od pohoda bile su dobro ulo ene, i bio je dovoljno boga t da udobno ivi ad se penzioni e, ali nije bilo dovoljno i za Gaja u oli o sam ne napravi arijeru. A o dozvoli da Moruadin sin odbaci svoju budunost, time bi po a zao nepo tovanje prema Moruad. "Oe", nastavio je Gaj, glasom a av Macelije ni ad nije uo od njega, "ja v olim Eilan; ona je jedina ena ojom u se i ada o eniti. A a o njen otac ne pristane da mi je da, Rim nije itav svet, samo da zna ." Macelije ga je prostrelio pogledom. "Nisi imao prava da se ta o obavezuj e . Bra je porodino pitanje; a o zatra im njenu ru u za tebe, to bi bilo protiv svih mojih ubeenja." "Ali uinie to?" navaljivao je Gaj, i Macelije je morao da ome a. "Ne mo e ubediti budalu da se mane gluposti; mogu da pi em Bendeigidu. Ali a da te odbije, neemo vi e govoriti o tome. Tada u pisati Liciniju, i o eniu te pre nove godine." Trebalo bi odati po tovanje starim danima, pomislio je, ada su oevi posedo vali ivot i smrt a i odraslih sinova. Ta av za on je jo va io - u oli o i ome mo e da oristi; ve stotinama godina se nijedan otac nije pozvao na njega, i suvi e dobro j e poznavao sbe da bi i pomislio da on bude prvi. Ali nee ni morati. Eilanin otac e izvr iti udarac mnogo efi asnije od njega. 7. U danima posle Gajevog odlas a, blistavo sunce Beltana sa rilo se iza i n ih obla a, ao da je leto odluilo da uop te ne doe. Eilan se vu la po ui ao duh. Pr oticali su dani, a od Gaja ni rei. Pre nego to je oti la u ums u uu, Dieda joj je re la da je trebalo da legne sa Gajem. Da li bi je tada la e ili te e zaboravio? Uostalom, veli e sveanosti postoje same za sebe. Ta no oju su proveli sed ei, zagledani u vatre, inila joj se ao san sa Drugog sveta. U vreme ada se otvar aju vrata izmeu svetova sve se ini moguim - a i bra izmeu druids e eri i rims og of icira. Ali sada, o ru ena poznatim sli ama i zvucima svog doma, poela je da sumnja u sebe, u svoju ljubav, a najvi e u Gavena - ili Gaja, jer pretpostavljala je da t reba ta o da ga zove. Najgore je bilo to to joj se inilo da ni o ne primeuje njen bol. Mairi je r e ila da se vrati svojoj ui i da tamo e a mu evljev povrata , a Reis je bila zauzeta mnogim poslovima oje donosi leto. Mogla bi se poveriti Diedi, ali ova je oti la u ums u uu, gde je sigurno o upirana svojim tugama i aljenjima. Nebesa su pla ala, Eilanino srce pla alo je s njima, a izgleda da ni ome nije bilo stalo do toga. Konano je do ao dan ada je otac poslao po nju. Sedeo je raj ognji ta u trpe zariji - sada je u njemu bio samo pepeo, jer mada je nebo bilo sivo i oblano bilo je dovoljno toplo i vatra im nije bila potrebna. Umesto uobiajenog strogog lica, imao je neobian izraz me avine ljutnje i iznenaenja. "Eilan", tiho je re ao, "smatr am da treba da ti a em ovo; upravo sam dobio branu ponudu za tebe." Gaj, smesta je pomislila. Pogre no sam sumnjala u njega! "Ali, naravno, o ta voj ponudi se ne mo e ni razmi ljati. Koli o zna o onom m ladiu oji je re ao da se zove Gaven?" "Ka o to misli ?" Sigurno je mogao da uje njeno srce, toli o je glasno tu l o. "Da li ti je re ao svoje pravo ime? Da li ti je re ao da je njegov otac Macelije Severus, prefe t u logoru Deva?" Sada je ispod Bendeigidove blagosti prepoznala bes, i borila se da obuzd a drhtanje; ali limnula je.

"Onda te bar nije lagao." Otac je uzdahnuo. "Ali mora ga istisnuti iz svo jih misli, eri. Ti nisi jo dorasla za bra ..." Podigla je glavu da se pobuni. Ka o to da nije pomislila da je mnogo ver ovatnije da se otac protivi, nego je sumnjala u Gaja? "Mogu da e am", apnula je, ne usuujui se da podigne pogled. Otac je nastavio. "Nisam navi ao da budem tiranin prema svojoj deci, Eil an; istinu reeno, bio sam suvi e popustljiv prema tebi. Da me se pla i , ne bi ta o gov orila. Ali ovo ne mo e biti, eri - ne, sae aj", naredio je, "imam jo ne to da ti a em." "O emu to?" uzvi nula je Eilan, otrgav i ru u ad je po u ao da je uhvati. "O dbio si ga, zar ne?" "Hou da shvati za to." Glas mu je ponovo postao blag. "Ne zameram ni ta mladiu, i da je jedan od na ih, rado bih mu te dao. Ali ulje se ne me a sa vodom, niti olov o sa srebrom, niti Rimljani sa Britancima." "On je samo napola Rimljanin", pobunila se. "Maj a mu je bila iz plemena Silura. Do je bio ovde, izgledao je sasvim ao Britanac." Otac je odmahnuo glavom. "To samo pogor ava stvari. On je opilan iz bra a - za mene je to neza onit bra - sin izdajice, jer Siluri su bili izdajice a i pre nego to su Rimljani do li pre o mora, rali su nam sto u i zalazili u na a lovi ta. Bilo bi jo gluplje i pomisliti da se uda za sina na ih drevnih neprijatelja. Razgov arao sam sa Ardanosom i mada je on govorio da bi iz toga mogao da se izrodi mir, ao da si ti i ne e na e raljice a on sin samog Cezara, ja znam da to ne mo e biti ." Eilan je ra irila oi od pomisli da je Vrhovni druid, ba on od svih ljudi, dr a o njenu stranu. Ali otac je govorio dalje. "Po tonu pisma mi se ini da se Maceliju Severusu cela stvar ne svia ni ta vi e nego meni. U ta vom bra u oboje ne bi ste li ni ta sem po idanih veza. A o je Gaj spreman da zaboravi Rim zbog tebe, onda ga ne elim u svom rodu. A a o se bude dr a o svojih, onda e ti biti izgnani iz svog naroda, a neu da to do ivi ." Eilan nije podizala pogled. "Za njega bih to podnela", re la je jedva ujn o. "Da, ova o opsednuta, verovatno i bi", o tro je re ao otac. "Mladi su uve spremni da idu protiv itavog sveta. Ali na a rv nije rv izdajica, Eilan. I sva o g trenut a oji bi provela sa njim, izdajui svoj rod, gavranovi bi ti ri om ljuca li srce." Glas mu je opet postao blag. "Osim toga, ne samo ti, nego i svi na i roac i morali bi da podnesu taj teret. Eilan, mora razumeti; ne zameram ni ta Gavenu; on je bio gost moje ue, i bilo bi nepravedno rei da je lagao jer ga ni o nije upita o za pravo ime. A o ne to treba da mu zamerim, onda je to to je ri om po u avao da te o rene protiv tvog roda." Eilan je opet jedva ujno progovorila. "On se pona ao asno i otvoreno i sa mn om i sa tobom." "Jesam li sumnjao u to? Ali onaj o pita mora da podnese odgovor. Po teno i asno su tra ili od mene tvoju ru u; po teno i otvoreno sam ih odbio. I to je raj s vemu tome." "Ne o manje astan", re la je Eilan prigu enim glasom, "mo da bi se poneo prem a meni ta o da bi jedva doe ao da me se otarasi ." Oevo lice je pocrnelo od gneva i prvi put u ivotu ga se upla ila. Povu ao ju je prema sebi i udario je - mada ne grubo - pre o usta. "Ni rei", re ao je. "Ni rei! Da sam te e e tu ao do si bila mala, sada ne bih morao da te udarim zbog tih besramnih rei." Eilan se s ljo ala na lupu ad ju je pustio; da je ta o govorio sa njom pre deset dana, raspla ala bi se; sada joj se inilo da je vi e ni ta ne mo e naterati da pusti ijednu suzu. "Do sam ja iv", nastavio je otac, "nee se udati za Rimljanina; a nee ni poto m a o bude po mome. A a o mi a e da su stvari oti le ta o dale o da se mora udati za tog pola Rimljanina pola izdajicu, ili da e mi roditi opilana oji e me zvati dedo m, ni o ivi uzdu i popre o Britanije ne bi mi zamerio da te udavim sopstvenim ru a ma. Po tedi me tog crvenjenja, eri, malopre nisi bila nimalo stidljiva!" Eilan bi radije razgovarala sa ocem stojei, ali olena su joj toli o drht ala da nije mogla da ustane. "Zar zaista ta o lo e misli o meni?" "Nisam ja to prvi pomenuo", uzvrato je otac. Potom mu je glas ponovo pos

Ki a je padala danima, re e i potoci su nabujali i izlili se pre o njiva, puteva i staza. Vreme Mairinog poroaja se primicalo, ali sudbina njenog mu a i dalj e se nije znala. Priznala je da bi mo da bilo bolje da je ostala pod oevim rovom d o roenja deteta, ali po ta vom vremenu bilo bi mnogo opasnije putovati nego ostat i od ue. I ta o je Eilan otputovala od sestre, u pratnji dvojice oevih ljudi. Mada je nou jo mislila na Gaja i pla ala, bilo joj je drago to je do la. Ovde je bila od oristi; njenoj sestri je nedostajao ne o za razgovor, a mali sestri je bio nervozan i zbunjen jer je mati prestala da ga doji, a otac mu je nestao. Mairi je sada bila suvi e nespretna da bi ga mnogo pazila; ali Eilan je imala dovo ljno strpljenja da satima sedi i da ga hrani o tanom a i om, i da se igra sa njim sve do ne pone ponovo da se smeje. Ka o je i a nastavljala da pada, Eilan se povremeno pitala hoe li biti pri morana da sama pomogne sestri da rodi. No, Mairi je ve pozvala u pomo sve tenicu. "S ve ene iz ums e ue znaju to da rade, sestro", re la joj je Mairi, trljajui rsta o ja su je sada nepre idno bolela. "Ne treba da se pla i ." To joj je bilo etvrto vee o d sestre, i poela je da se osea ao od ue. "Zar ne bi bilo divno da nam po alju Diedu?" "Ona je nova u ums oj ui i to om prve godine ne sme da izlazi. Obeali su m i da e poslati sve tenicu najbli u Lianoni, enu iz Hibernije po imenu Kaileja." Govori la je ta vim glasom da je Eilan pomislila da joj se ta ena ne dopada, ali smatral a je da je bolje da ne pita. Tri dana asnije stigla je i Kaileja; bila je viso a, umotana u alove i m arame iz ojih su joj virili samo oi i te a, crna osa. U poreenju sa osom i obrva ma o a joj je izgledala mleno bela, ali oi su joj bile plave. Do se oslobaala odee, promena vetra podigla je obla dima sa ognji ta i sve tenica je poela da a lje. Eilan je po urila da ispuni pehar pivom i da ga ut e ponudi. Sve tenica je odgovorila tihim glasom. "Hvala ti, dete, ali nije mi dozvol jeno; a o bih mogla da dobijem malo vode..." "Naravno", promrmljala je Eilan, pocrvenev i, i urno pri la vratima da zahvat i vode iz ofe. "Ili da donesem sa izvora sve u..." "Ne, ova je sasvim dobra", re la je sve tenica, uzela pehar i is apila ga. "Hvala ti. Ali o je trudna ena? Ti si gotovo jo dete." "Mairi e roditi bebu", promrmljala je Eilan. "Ja sam Eilan, srednja i Ben deigidova. Imamo jo jednu sestru, Senaru, njoj je te devet godina." "Moje ime je Kaileja." "Videla sam te na Beltan, ali nisam ti znala ime. Mislila sam da e Lianon ina pomonica biti..." pla ljivo je zastala.

tao blag. "Dete, dete, govorio sam obuzet besom", priznao je. "Ti si dobra devoj a, prava moja i, i molim te za opro taj. A sad je dosta prie. Sutra putuje na sever ; tvojoj sestri Mairi e trebati pomo ens e ru e, jer us oro e roditi, a u ovo doba g odine tvoja maj a ne mo e da poe. Sada je ve sasvim verovatno da su Rimljani zarobil i njenog mu a Rodrija ada je po ao za uluarima. a i da je sve ispalo drugaije, ovo s va a o ne bi bio dobar trenuta da mi ponudi Rimljanina za zeta." Eilan je tupo limnula. Bendeigid ju je zagrlio. "Mudriji sam i stariji od tebe, Eilan. Mladi misle samo na sebe. Zar misli da nisam video a o pati ? Misl io sam da ti nedostaje Dieda, ali najvi e se ljutim na to polurimljans o opile to ti je zadao toli i bol." Klimnula je, u oena u njegovom zagrljaju, zadubljena u svoje misli. Re ao je da bi joj gavrani ljuvali srce ad bi se udala za Gaja, i mislila je da je to samo poets a figura. Ali sada je shvatila da joj je re ao ivu istinu, jer bol oji je oseala u srcu bio je o tar ao da ga zaista ubadaju o tri ljunovi. Otac je osetio njen otpor. "Tvoja maj a je re la istinu ad je azala da si predugo neudata. Ove zime u ti potra iti mu a. Ne oga od na eg naroda." Eilan se otrgla od njega, usplamtelog pogleda. "Nemam drugog izbora do d a ti se po orim", gor o je re la, "ali a o ne mogu da se udam za oga elim, neu se udati ni za oga na licu zemaljs om." "Ka o hoe ", mrano je re ao on. "Neu po u avati da te prisilim. Ali Senaru u obr ei pre nego to zae lja ose ao devoj a. Neu da se upu tam u ova ve borbe sa jo jednom i!"

Kaileja je dovr ila reenicu umesto nje. "Starija? Dostojanstvenija? ivim sa Lianon ot a o me je dovela sa zapadnih obala, iz Eriua. Bilo mi je o o etrnaest g odina ad smo do le u ums u uu, a u njoj boravim ve esnaest godina." "Poznaje li moju roa u Diedu?" "Sva a o, ali ona obitava sa devoj ama; ima nas mnogo, i nismo sve u ist om redu. Sad ad te vidim, jasno mi je - ali to emo asnije. Sad bih da razgovara m sa tvojom sestrom." Eilan ju je odvela do Mairi, oja se sad ve veoma te o retala, i povu la se da ih ostavi nasamo. Jedva je ula tihi razgovor do je Kaileja na iro o ispitiva la Mairi. Bilo je neeg umirujueg u tihom tonu sve teniinog glasa. Elian je videla a o na Mairinom licu popu ta napetost, i prvi put je shva tila da se njena sestra pla ila. Nije se ni trgla ad je Kaileja poela svojim dugim prstima da joj pritis a trbuh. Kad je zavr ila, Mairi je ponovo legla uz uzdah. "Mislim da se beba nee roditi danas, a mo da ni sutra. Odmaraj se, curo, tr ebae ti snaga ad doe vreme", umirujue je re la Kaileja. Kad je Mairi ponovo legla, Kaileja se pridru iula Eilan raj ognji ta. "Je l i istina da joj je mu nestao?" poluglasno je upitala. "Pla imo se da su ga zarobili Rimljani", odgovorila je Eilan. "Otac me je upozorio da to ne a em Mairi." Kaileja se za trenuta zagledala ne a o unutra. "I nemoj, jer se bojim d a ga vi e nee videti." Eilan ju je u asnuto pogledala. "ula si ne to?" "Videla sam zna e, i nisu govorili dobro." "Sirota moja Mairi. Ka o emo joj rei?" "Zasad ne govori ni ta", posavetovala ju je Kaileja. "Rei u joj ja ad se be ba rodi, jer tada e imati razloga da ivi, zbog dece." Eilan je uzdrhtala, jer volela je Mairi i inilo joj se da sve tenica govori o smrti isto ao i o ivotu, ne oseajui ni a vo aljenje. Ali pretpostavljala je da j ednoj sve tenici ivot i smrt znae ne to sasvim drugo nego njoj. "Nadam se da ima mu e srodni e da se postaraju za nasledstvo njene dece", nastavila je Kaileja. "Moj otac nema sinove", re la je Eilan. "Ali Sinri e joj biti ao brat a o ustreba." "Zar on nije sin Bendeigidov?" "Samo usvojeni sin; zajedno smo odrasli; oduve je veoma voleo Mairi. Sa da je oti ao ne uda na sever." "ula sam za tog Sinri a", re la je Kaileja, i Eilan se upitala oli o sve t enica zapravo zna. "A tvojoj sestri e zaista biti potrebna pomo." Te noi je sa zapada stigla nova oluja. Eilan se probudila usred noi i slu al a je a o zavija o o ue ao divlja ivotinja; ad je svanulo, drvee se jo povijalo p od vetrom. Ia o je ne oli o indri palo sa rova, ua od naboja je samo stenjala i drhtala pod sva im novim naletom vetra, do bi ne a vr a graevina mo da i pala. Ki a je n epre idno lila, ali Kaileja je izgleda bila zadovoljna zbog toga. "Pria se o plja a ima sa obale", re la je ad je Eilan upitala za to. "A o put evi budu poplavljeni, nee moi da zau ova o dubo o u opno." "Plja a i?" upla eno je ponovila Mairi. No, Kaileja nije ni ta ponavljala, i re la je samo da imenovanje zla esto samo privlai to isto. Do predveerja je vetar ugl avnom jenjao, ali i a je i dalje plju tala, obaviv i svet zvu om vode, izvora i prepu nih cisterni. Na sreu, imali su lepu oliinu drveta iscep anog i poslaganog u upi raj ue, pa su potpalile vatru a Kaileja je otpa ovala mali muzi i instrument oji je nosila povijen ao dete. Eilan ni ada nije videla enu da svira harfu; nju su ao dete tu li to je dirala dedinu. "Da, tano je, meu nama ima i ena bardova", re la je Kaileja, "ali ja sviram samo za svoje zadovoljstvo. Mislim da e Dieda postati bard." "To me ne udi", pomalo zavidljivo je re la Eilan. "Ona divno peva." "Zavidi joj, dete? Ima i drugih darova sem muzi e, da zna ." Sve tenica se za mi ljeno namr tila na Eilan, a onda ao da se odluila. "Zar nisi znala da je odabrana gre om, umesto tebe?"

Eilan je zurila u nju, priseajui se oli o se puta ao dete igrala sve tenic e, i vizije oju je imala do se Lianonin ogrta spu tao pre o Diede. "Zar ni ad nisi pomislila na to, malena?" Eilan nije odgovorila. Naravno da je odavno sanjala o tome, ali onda je upoznala Gaja. Ka o da postane sve tenica a o je sposobna za toli u ljubav prema m u arcu? "Pa, nema potrebe da se sada donosi odlu a", nasme ila se Kaileja. "Priaemo ne i drugi put." Eilan je i dalje zurila u nju, i iznenada je ugledala njih dve zajedno, a o podi u ru e pozdravljajui mesec. Ali ia o ih je tano poznala, iznenaeno je shvat ila da Kailejina osa nije crna, ve ria, da su im lica slina ao u sestara, i da je njeno lice isto ao ono oje je videla u jezercu u umi. Sestre... i vi e nego sest re. ene, i vi e nego ene... Rei su doprle do nje odne ud van seanja. Potom se zaprepa eno prisetila da nije razgovarala sa Kailejom sve do jue. A li ao i sa Gajem, iznenada joj se inilo da poznaje sve tenicu jo od poet a sveta.

Kaileja je ve dugo svirala ada je Mairi naglo ustala i ri nula, zagleda na u mo ru mrlju oja joj se irila pre o haljine. Iznenaeno su je pogledale. "Vodenja ti je ve pu ao?" upitala je sve tenica. "Pa, mila, bebe dolaze a d po ele, a ne ad nama odgovara; bolje da te smestimo u revet. Eilan, idi nai pas tira i tra i da nam unese jo drva za ognji te. Potom podsta ni vatru, napuni azan vo dom i ne a pro ljua. Trebae nam aj za Mairi pre nego to sve bude gotovo, a trebae i n ama." Kao to je Kaileja sva a o i oe ivala, on retan zadata je smirio devoj u. "Je li ti sad bolje?" upitala je sve tenica ad se Eilan vratila. "esto sam viala oli o je pogre no pustiti ene oje nisu raale decu da prisustvuju poroaju; to ih samo prepla i. Ali a o e nam se pridru iti u ums oj ui, pre ili asnije e morati da naui Eilan je progutala nedlu i limnula, re ena da opravda Kailejino poverenj e. To om prvih sat ili dva Mairi je dremala izmeu trudova, probudiv i se samo ne ol i o puta sa uzvi om, gotovo ao da sanja. Eilan je dremala na lupi raj vatre; ad je Kaileja pri la da je probudi, bila je mr la no i i a je gotovo stala. "Hodi sada, bie mi potrebna; podsta ni vatru i napravi Mairi aj od upinovo g lista. Ne znam oli o e ovo trajati, i bie mi potrebna tvoja pomo." Kad je aj bio gotov, Kaileja se nagnula nad Mairi, oja se nemirno trzala , i prinela olju njenim usnama. "Evo, popij ovo. Oseae se sna nijom." No, trenuta asnije Mairi je odmahnula glavom, a lice joj se zgrilo i po crvenelo. "Nee biti jo dugo, mila", ohrabrila ju je Kaileja. "Nemoj sad po u avati da sedne ." Kad se Mairi posle ontra cije opustila, dahui, Kaileja je poela tiho da iz daje uputstva. "Eilan, obri i joj lice vodom do ja sve pripremim." Pri la je vatri i odatle se obratila Mairi. "Pogledaj, imam spremne povoje za malec u, i us oro e je imati u ru ama. Ili misli da e opet biti sin, lep ao ovaj to ga ve ima ?" "Svejedno mi je", stenjala je Mairi. "Samo hou - da se zavr i - ahhh - hoe l i jo dugo?" "Nee, nee. Samo jo malo, Mairi, i dr ae dete u naruju... e, ta o je, samo jo m ... novi poinje im se prvi zavr i; znam da je te o, ali to znai da e beba utoli o br e i ii..." Eilan je bila gotovo u oena od straha. Mairi vi e nije liila na sebe. Lice j oj je bilo crveno i ote lo, vri tala je ao da ni ne zna ta ini. Potom je poela da da he, izviv i lea i odgurujui se nogama o ogradu reveta. "Ne mogu... oh, ne mogu", zajecala je promu lo, ali Kaileja ju je i dalj e hrabrila. Eilani se inilo da poroaj traje itavu venost, ali sunce jedva da je za lo. Potom se Kailejin ton izmenio. "Mislim da smo sada spremni. Uhvati je za ru e, Eilan; ne, ne ta o - ne a te dr i za doruja. Mairi, napni se sad jo jednom. Z nam da si umorna, dete, ali us oro e sve biti gotovo. Di i - ta o je, di i dubo o, i opusti se. Evo, evo, gledaj!" Mairi se s ljo ala, a sve tenica se uspravila dr ei ne to , neverovatno crveno i siu no, to joj se trzalo u ru ama uz tiho cviljenje. "Gledaj, Mairi, rodila si divnu malu i." Mairino crveno lice se opustilo i sinulo od bla enog osmeha ad joj je Kai

leja polo ila novoroene na trbuh. "Oh, Gospo", uzdahnula je sve tenica, zagledana u njih dve. "Ni ne pamtim vi e oli o sam puta ovo videla, i uve mi je ao udo!" Cviljenje se pretvorilo u o t ar ri , i Mairi se nasmejala. "O, Kaileja, ta o je divna, ta o je divna..." Sve tenica je brzim i ve tim po retima prese la pupani i oprala dete. Kada j e Mairi renula da izbacuje posteljicu, Kaileja je predala bebu Eilan. inilo joj se nemoguim da ljuds o bie bude ta o rh o; prsti na ru ama i nog ama bili su mu tanu ni, a glava po rivena tamnim paperjem. Kad je Mairi, iscrpljen a, zaspala, Kaileja je stavila bebi o o vrata metalnu amajliju i poela da je povi ja. "Sada je ne mogu u rasti vilenjaci, a gledale smo je sva og trenut a ot a o se rodila, pa znamo da nije zamenjena", re la je Kaileja. "Ali a ni Dobri Na rod ne bi izi ao po ova voj i i. I eto vidi , a i od ova vog potopa ispadne ne to dobro ." Kaileja je protegnula bolna nea, shvativ i da je crven asto sunce provirilo roz obla e, prvi put posle mnogo dana. Beba je bila duga i rh a. Kad joj se osa malo prosu ila, po azalo se da e biti crven asta. "Izgleda ta o ne na - hoe li pre iveti?" upitala je Eilan. "Ne vidim za to ne bi", odgovorila je Kaileja. "Bila je prava milost bogov a to nismo sino po le odavde. Mislila sam da bi bilo bezbednije s loniti se u ums u uu; a tada bi se beba rodila pod ne im drvetom ili nasred polja, i moglo se desit i da izgubimo i maj u i dete. Moj Vid nije uve taan." Sve tenica se sa uzdahom spustila na lupu raj vatre. "Eto, ve je opet sva nulo; ni a vo udo to sam umorna. A de o e se sigurno brzo probuditi, pa emo mu po aza ti novu sestricu." Eilan je jo dr ala bebu, ali ad ju je Kaileja pogledala ao da je izmeu nji h pao veo, nali na da a hladne magle sa Drugog sveta. Do se ovitlala, Kaileja je osetila da joj osti ispunjava stra na tuga; iznenada je ugledala jednu stariju Eilan, u plavoj ode di ums e ue, sa plavo tetoviranim polumesecom na elu, zna om sv e tenice. U ru ama je dr ala detence; a u njenim oima Kaileja je ugledala toli u tugu da joj se srce cepalo. Kaileja je zadrhtala, potresena toli im bolom, i po u ala da zadr i suze. Ka da je ponovo pogledala, devoj a ju je zaueno gledala. Sve tenica je nehotice pris oil a i gotovo joj otela Mairino dete, oje je tiho zacvilelo i nastavilo da spava. " ta se desilo?" upitala je Eilan. "Za to si me ta o gledala?" "Promaja", promrmljala je Kaileja. "Obe bismo se smrzle." Ali obe su vid ele da i ci mirno gore. Moj Vid ne govori uve istinu, re la je u sebi, ne uve ... Odmahnula je glavom. "Nadajmo se da su potoci i dalje nabujali", re la j e. a i pomisao na razbojni e bila je dobrodo la da joj odvrati misli od one sli e. "Za to to govori , Kaileja? Moj otac e sigurno eleti da to pre doe, i moja maj a , da vide novo unue. Pogotovo a o je, ao to a e , Mairi sad udovica..." Kaileja se trgla. "Zar sam ta o re la? Pa, vreme e sva a o biti ona vo a vo e biti; ni ad nisam ula da je a i Vrhovni druid mogao da prizove sunce ili i u po volji. Ali stalno mislim da tvoji roaci nisu jedini oji bi i li putevima. Hajde ", dodala je, "beba mora da se vrati mami." Po la je a Mairinom revetu, nosei u n aruju povijeno dete. 8.

Ki a je nad rimljans im logorom u Devi padala izluujue uporno. Ljudi su uali u bara ama, oc ali se i popravljali opremu, ili su se probijali do vinarije da p rovedu popodne u piu. Usred op te vlage Macelije je poslao po svog sina. "Ti poznaje zapadne rajeve", poeo je. " ta misli , mo e li da povede patrolu mim puteva do Bendeigidove ue?" Gaj se u oio, pu tajui da mu i a aplje sa nauljenog o nog ogrtaa po poploanom odu. "Da, oe, ali..." Macelije je pogodio unapred njegove misli. "Ne predla em da pijunira prijate

ljs u uu, deae, ali u o olini Segotinuma su primeeni razbojnici iz Hibernije. A o s e provu u pored patrola, bie ugro ene sve britans e porodice u itavoj oblasti. Ovo in im za njihovo dobro, mada bi Britanci verovatno mislili drugaije. Kad ve moram da po aljem odred da vidi ta se de ava, bolje da ga predvodi prijatelj a ne ne o o mrzi Kelte, ili ne i idiot upravo pristigao iz Rima oji misli da Britanci jo boje li ca u plavo..." Gaj je osetio da je pocrveneo. Mrzeo je nain na oji je otac jo umeo da ga natera da se osea ao dete. "Tebi na usluzi, oe - i na usluzi Rimu", dodao je trenuta asnije, oseajui da je drevna fraza toli o cinina da je gotovo oe ivao o tar odgovor. Ka o samo izop aen postajem, ali barem znam da sam dvolian. Hou li se toli o navii da izigravam dob roudnu nadmonost da u, do doem u oeve godine, poeti i da verujem u to? "Ili se mo da pla i da e izgubiti ontrolu zato to je Bendeigid odbio da ti da s voju i?" upitao je otac. "Re ao sam ti da e ta o biti." Gaj je nehotice stegao pesnice i ugrizao se za usnu. Ni ada se nije supr otstavio ocu i znao je da ni sada ne bi imao anse. Ipa , oeve rei su pale ao so na ranu. "Re ao si mi, i bio si u pravu", procedio je roz zube. "Izaberi mi udav au po svojoj volji - ne u sa iro im u ovima i dobrim pore lom, mo e i ta tvoja Juli ja - i izvr iu svoju du nost." "Ti si Rimljanin i oe ujem da se ta o i pona a ", re ao je Macelije ne to bla e. "asno si se poneo, i nastavie ta o da se pona a i dalje. Za ime Junonino, de o, devoj a oju si voleo mo da je u opasnosti. Mada ne mo e da se o eni njome, zar ne eli da prover je li ona bezbedna?" Na to, naravno, nije mogao ni ta da odgovori, ali do se pozdravljao i izl azio oseao je da mu se eludac gri od stepnje oja nije imala ni a ve veze sa fizi im strahom. Mo da se samo bojim da ih ponovo pogledam u oi, razmi ljao je Gaj do je pred vodio malu patrolu onjani a roz apiju tvrave, pa dalje niz brdo. Na ne i nain s am izdao njihovo poverernje, a svi su bili ta o dobri prema meni. To om zbr e o o odabira ljudi i pa ovanja mogao je da suzbije oseanja, ali sada ga je ponovo za pljusnula munina i e ivanja. Sinri a je video samo jednom ot a o je oti ao iz Bendeigidove ue... Jednog dana na tr nici u Devi sluajno se o renuo i prepoznao plavo osog diva oji se cenj ao sa ovaem o o maa. Sinri je bio toli o zadubljen u pregovore da nije primetio Gaja, a Gaj se, upr os svemu to su ga odmalena uili, o renuo i pobegao. To je bil o neposredno po to je dobio Bendeigidov odgovor. A o itavo druidovo domainstvo zna z a ponudu, to je znailo sramotu za Gaja, a a o ni o i ne zna, ta bi pomislio Sinri a o vidi dojuera njeg druga u uniformi rims og tribuna? Sva a o bi za ljuio da je i zdajica. Pitao se o je napisao druidov odgovor na dobrom latins om. Gaj je spali o vo tane tablice na ojima je pismo stiglo, ali rei su mu ostale urezane u seanje. Bile su sasvim jednostavne. Druid smatra da ne treba da udaje i, jer je suvi e mla da, a ne odgovara mu ni Gajevo pore lo. Gaj je odluio da potpuno zaboravi na itavu stvar. Uostalom, on je Rimljani n, nauen da vlada i duhom i telom. Ali to se po azalo mnogo te e nego to je oe ivao. To om dana je la o ontrolisao misli, ali noas je ponovo sanjao a o on i Eilan z ajedno jedre na zapad u belom brodu. a i ad bi na zapadu bilo ne e zemlje u oj u bi mogli da pobegnu, nije imao predstavu a o da otme a ni devoj u oja prista je na to, a ni da li bi Eilan pristala na be stvo. Nije eleo da sramoti svoju por odicu, njenu jo manje. Od svega toga samo bi oboje stra no propatili. Mo da je Eilan dosad ve obreena ne om drugom, ia o se njen otac izgovarao nj enom mlado u. Veina rims ih devoja a je u tim godinama ve udata. Macelije samo ne a i zvoli i ne a ugovori njegovu enidbu sa im god mu je milo. Licinijeva i je ta oe m lada, pa mo da nee sve ii ba ta o brzo. Za ljuio je da je najbolje da sasvim prestane da razmi lja o enama. Bogovi znaju oli o se trudio. Ali povremeno, ad bi primetio od ne e gals e robinje blesa plave ose i sivih oiju, video bi pred sobom Eila ninu sli u, toli o jasno da bi ga dovela na ivicu suza. eleo je da uje od Sinri a a o je itava porodica. Ali, ad je s upio hrabro st i vratio se, mladi div je ve nestao. Sve u svemu, mo da je ta o bilo i najbolje.

Eilan se naglo probudila, mir ajui, i po u ala da se seti gde je. Je li to b eba pla ala? Ili je sanjala ne to? Mairi i novoroene mirno su spavale u revetu sa d ruge strane vatre. Kad se o renula da ih pogleda, Mairin stariji sin, Vran, prom e oljio se u snu i pripio se uz nju. Sve tenica, Kaileja, le ala je nepomino do zida. Eilan je cele noi nemirno spavala. A o je i sanjala ne to, sad se nije seala; znala je samo da je sad budna i da zuri u crveno ugljevlje poluzgasle vatre. "I ja sam ula", tiho je re la Kaileja iz mra a. "Ne o se ree o o ue." "U ovo doba?" Eilan je oslu nula, ali ula je samo apanje vode sa strehe i puc etanje vatre. Ali Kaileja ju je urno pre inula. "Ne mii se." Is liznula je iz postelje i be umno proverila rezu na vratima. Bila je vrsto name tena, ali Eilan je odmah ponov o zaula zvu oji ju je probudio i videla je da se reza blago rivi do ne o spol ja pritis a vrata. Zadrhtala je. Naslu ala se pria o razbojnicima, ali uve je ivela u veli om Bendeigidovom domainstvu, o ru ena i za tiena naoru anim ljudima. Ovde su dvojica naoru an ih ljudi spavali u susednoj ui, a domovi ostalih iz Rodrijevog lana bili su ras uti po bregovima. "Ustani, tiho, i obuci se to br e mo e ", apnula je Kaileja. Vrata su se ponovo zatresla, i Eilan je poslu ala, drhtei. "Otac je uve govorio da se sa rijemo u umi a o dou razbojnici..." "To nam sada ne bi oristilo, a Mairi je jo slaba od poroaja", promrmljala je Kaileja. "e aj." Vrata su za ripala ad ih je ne o jae gurnuo, i Mairi se probudila, mrmlja jui. Kaileja, sad ve potpuno obuena, polo ila joj je dlan na usne. "Ni rei, a o eli da i i deca ostanete ivi", apnula je. Mairi je zastra eno uutala, a beba je, na sreu, spa vala i dalje. "Da se sa rijemo u ostavi?" upitala je apatom Eilan ad su se vrata ponov o zatresla. Ko god da je pred njima, re en je da sva a o ue. "Ostani tu", re la je Kaileja, "i ta god da se desi nemoj vri tati." Potom je oti la do vrata. Mairi je uzvi nula ad je Kaileja pomerila rezu. Sve tenica ju j e o tro pogledala. "Da li eli da pravi nova vrata ad ova budu razvaljena? Ja ne elim. " im je povu la rezu, vrata su se otvorila uz tresa . Unutra je upalo deset a ljudi i u oeno zastalo ad je Kaileja uzvi nula ne u re nali na nareenje. Svi s u bili rupni, sa divljom, upavom osom pre o ramena, obueni u o e i dla ave vunene ogrtae pre o tuni a jo jar ije arenih od britans ih. Kaileja je pred njima izgleda la rh a ao vrbova granica. Tamna osa joj se rasula sve do pojasa raspu tene plav e haljine, nji ui se pomalo zbog vetra oji je dopirao roz vrata. To je bilo jedin o na njoj to se micalo. Mairi se po rila pre o glave, grlei bebu. Jedan od razbojni a se nasmejao i azao ne to jedva ujno, i Eilan se stresla. Rado bi po la za Mairinim primerom, al i bila je u oena od straha i nije mogla da se ma ne. Kaileja je ponovo uzvi nula zvon im glasom i za oraila unazad, a ognji tu. Razbojnici su izgleda bili opinjeni njenim pogledom. Stajali su i zurili ad je ona le nula i zarila ru e u ugljevlje. Potom je naglo ustala i poela obema a ama da baca ugljevlje na uljeze. Ponovo je povi ala, i razbojnici su se trgli i poeli da se povlae; a onda su nestali, spotiui se pre o praga, pro linjui na ne om udnom b ritans om nareju i na jezi u oji Eilan nije poznavala, i naletajui jedni na druge . Sve tenica je po la za njima do vrata i povi ala ne to viso im glasom, nali n a li taj so ola. Potom je zalupila vrata, vetar je stao i sve se ponovo smirilo . Kada su razbojnici oti li, Kaileja je sela raj ognji ta, a Eilan, oja se t resla celim telom, sela je raj nje. "Ko je to bio?" "Razbojnici, ne a me ovita banda, sa severa i iz mog raja", re la je Kail eja. "Samo stamota po mene, jer ja potiem iz Eriua, a Lianon me je dovela ovamo." Ustala je u poela da bri e vodu oja je upala roz otvorena vrata. Eilan je bila uporna. "A ta si im re la?"

"Re la sam im da sam bean-drui, ena druid, i a o dota nu bilo mene bilo m oje sestre pro leu ih vatrom i vodom; i po azala sam im da imam tu mo." Kaileja je ispru ila ru e. Vit i prsti oje je Eilan videla da se zarivaju u ugljevlje bili su beli i neozleeni. Je li sve to samo sanjala? "Sestre?" zbunjeno je upitala. "Po zavetima oje sam dala, sve ene su moje sestre." Is rivila je usne. " I jo sam re la, a o odu i ostave nas na miru, da u ih blagosloviti." "I jesi li ih blagoslovila?" "Nisam; oni su divlji ums i vu ovi, ili i ne to jo gore. Da ih blagoslovim? Kao ad bih blagoslovila vu a oji mi je ve zario zube u grlo." Eilan se opet zagledala u Kailejine prste. "Ka o si to izvela? Je li to ne a druids a iluzija, ili si zaista uzela vatru u ru e?" Ve je poela da misli da su je oi zavarale. "Oh, to je bilo sasvim stvarno", nasmejala se Kaileja. "Sva a sve tenica m o e to da izvede." Eilan je piljila u nju. "A ja?" "Sva a o, a o naui ", pomalo nestrpljivo je re la Kaileja. "A o poseduje pov erenje i volju. Ali sada ne mogu da ti po a em a o. Mo da u ums oj ui, a o doe tamo." Eilan je te sad shvatila ta su zapravo izbegle i ponovo je poela da drhti . "Oni bi... oni bi nas..." Progutala je nedlu. "Dugujemo ti ivote." "Oh, ne bih re la", odvratila je Kaileja. "Porodilja je malo is u enje a i za ta ve. A ja bih la o mogla da ih zapla im; ali ti da; e alo bi te u najmanju ru u silovanje. Oni ne ubijaju lepe devoj e; ali mogla bi da zavr i ao zarobljena ena , a o se to ta o a e, na divljim obalama Eriua. A o bi ti ta va sudbina godila, i zvini to sam se uplela." Eilan se stresla, setiv i se divljih lica. "Mislim da ne bi. Jesu li u tvo joj zemlji svi ljudi ta vi?" "Ne znam. Bila sam veoma mlada ada sam oti la odande." Kaileja je za tren uta zautala. "Ne seam se ni svojih roditelja", nastavila je, "seam se jedino da je u olibi gde smo iveli bilo sedmoro dece mlae od mene. Jednog dana smo oti li na tr n icu i tamo je bila i Lianon. Ni ada nisam videla ne og ta o lepog... Ne to - ne zn am ta - ne to ju je podsta lo da prebaci pre o mene svoj ogrta, i da me time zatra i z a bogove najstarijim od svih rituala. Godinama asnije, upitala sam je za to je ba mene odabrala od toli ih devojica oje su tamo bile. Re la je da je videla da su sve ostale devojice isto obuene i da su raj njih roditelji. Kraj mene nije bilo ni og", re la je sa gorinom. "Za moje roditelje ja sam predstavljala samo jo jedna g ladna usta. Kaileja uop te nije moje ime; moja maj a - nje se zapravo i ne seam - z vala me je Lon-dubh, Crna Ptica". "Je li Kaileja onda tvoje sve teni o ime?" Kaileja se nasme ila. "Nije. Na na em jezi u Cail-lean znai 'moje dete, moja mala'. Ta o me je Lianon zvala ad god bi mi se obratila; sada i sama ta o misli m o sebi." "Da li i ja treba da te ta o zovem?" "Trebalo bi, mada imam i drugo ime oje su mi dale sve tenice. Zare la sam se da ga ni ada ne izgovorim, ni apatom, osim drugoj sve tenici." "Razumem." Eilan je zurila u nju, a onda je zatreptala, jer za trenuta je u njenom umu odje nulo ime, ta o jasno ao da je izgovoreno. Izarma... ada s i mi bila sestra, ime ti je bilo Izarma... "Pa, dale o je jo do zore", uzdahnula je Kaileja. "Vidi, tvoja sestra je ve ponovo zadremala. Sirota cura, izmorio ju je poroaj. Trebalo bi i ti da spava ... " Eilan je odmahnula glavom, po u avajui da se pribere. "Posle ova vog buenja, te o bih zaspala a i ad bih probala." Kaileja ju je pogledala i odjednom se nasmejala. "Pa, is reno reeno, ne b ih ni ja! Ti razbojnici su me toli o prepali da sam jedva mogla da govorim. Misl ila sam da sam zaboravila njihovo nareje - vrlo davno sam ga poslednji put ula." "Nisi izgledala upla eno", re la je Eilan. "Izgledala si ao boginja do s i stajala pred njima." Na to joj je opet odgovorio smeh sa prizvu om gorine. "Stvari nisu uve o na ve a ve izgledaju, mala moja. Mora nauiti da ne sudi o ljudima prema njihovom i

zgledu, niti na osnovu njihovih rei." Eilan se zagledala u vatru, oju je Kaileja podsta la, pa je puc etala i plamsala na ognji tu. ove oga je zavolela ao Gavena bio je var a, ali a i ao R imljanin Gaj bio je isti i volela ga je i dalje. A re ao joj je istinu. Prepozna la bih ga, pomislila je, i ad bi mi do ao ao gubavac ili divlja . Za trenuta a o da je nazirala ne to to nije bilo ni lice ni obli ni ime. A onda je is oila varni ca, i to je nestalo. "Priaj mi onda istinu", re la je da pre ine utanje. "Ka o je to dete iz o libe o ome si mi priala postalo sve tenica oja ume da dr i vatru u ru ama?" Priaj mi istinu... Kaileja je zurila u devoj u, oja je spustila plave tr epavice pre o onih promenljivih oiju ao da se upla ila sopstvene smelosti. Ka ve b i jo istine mogle doi da je progone, ao to joj se maternji jezi vratio na usne pr ed onim stra nim ljudima? Bila je dvostru o starija od Eilan - mogla joj je biti i maj a da se mlada udala, a ipa u ovom trenut u devoj a joj je bila ao sestra, ao du a blizanac. "Jesi li odmah do la sa Lianon u ums u uu?" pitala je Eilan. "Nisam; mislim da Vernemeton tada jo nije bio ni izgraen." Kaileja se jedv a dovoljno pribrala da odgovori. "Lianon je oti la u Eriu da ui sa ben-drui enama, s ve tenicama u svetili tu Brigidinom, u Druim Kliadu. Kada se vratila u Britaniju, is prva smo ivele u o rugloj uli na obali dale o, dale o na sever odavde. Seam se da je o o ule bio polo en rug od belog amenja, i da je sva i mu arac osim Vrhovnog druida - ne Ardanosa, nego onog pre njega - bio osuen na smrt u oli o bi tu u ao. Uve se pona ala prema meni ao prema usvojenoj eri; jednom je ne ome re la, ad s u je pitali, da me je na la napu tenu na obali. To je sasvim moglo da bude tano; ni a da vi e nisam videla ni oga od svoje porodice." "Zar ti maj a nije nedostajala?" Kaileja je o levala, uzdrmana naletom seanja. "Verujem da je tvoja maj a dobra i puna ljubavi. Moja je bila drugaija. Ne bih re la da je bila zla, ali nis am mnogo marila za nju, a ni ona za mene." Tu je pre inula, oprezno odmeravajui d evoj u. Ka va je to mo u tebi, devoj o, pomislila je, ad izvlai iz mene ova seanja? Uzdahnula je, po u avajui da nae prave rei. "Za nju, ja sam bila samo jo jedna usta oja treba hraniti. Jednom, mnogo asnije, na tr nici u Devi videla sam staricu oja me je podsetila na maj u. Nije bila ona, naravno, ali nije mi bilo ao ad sam to shvatila. Tada sam postala sve sna da nemam ni a vog roda osim Lianon i, asnije, ostalih sve tenica u ums oj ui.. ." Nastupilo je dugo utanje. Videla je da Eilan po u ava da zamisli a o bi iz gledalo odrastati bez porodice. Kaileji je bilo jasno da se ona i Mairi lepo sla u , a prema onom to je ula od Diede, njih dve su bile ao blizna inje. Pa ipa , shva tila je, ao to ona ni ada nije otvorila srce pred ne om sve tenicom, ta o ni Eilan ni ada nije ova o razgovarala sa ne im iz svoje porodice. Kad njoj govorim, ao da govorim samoj sebi, pomislila je Kaileja ao r ivac, ili ao da razgovaram sa sobom a va sam mogla biti, zauve nevina i ista. "Ova tama i vatra podseaju me na najranije detinjstvo", poela je sve tenica, i do je govorila vid joj se ispunio slabim svetlom i ao da je poela da pada r oz tunel vremena, a rei su navirale iz nje ao da je zaarana. "Jedino ega se seam o olibi jeste to da je bila mrana i uve zadimljena. G rlo me je pe lo, i uve sam be ala napolje, na obalu. Uglavnom se seam ri a galebo va; bilo ih je i o o ule, i ada sam do la u ums u uu vi e od godinu dana nisam mogl a da spavam bez zvu a mora. Volela sam o ean. Moja seanja na... dom..." poela je d a o leva, "puna su dece; uve je maj a ne o dojila, uve se ulo cviljenje i pla, u ve je ne o cimalo njenu su nju, ili moju, a o ne bih uspela da pobegnem. Ali ni batine nisu mogle da me zadr e od ue da tucam ovas, ili da me vu u polugola deri t a. udno da nisam omrzla decu", dodala je, "ali i sada volim ova ve bebe ao to je Mairina, oje su eljene i o ojima e se roditelji lepo starati. Verovatno sam imal a i oca, ali a i ad sam bila mala, videla sam da ne ini ni ta za moju maj u osim to pazi da uve ima bebu na grudima." Malo je o levala. "Mo da se Lianon sa alila na m ene ad je videla da sam izgladnela." Kaileja je slu ala sopstvene rei, udei se to u njima nema gorine; ao da je sve

to jo odavno prihvatila. "Zato ne znam tano ni oli o mi je godina. Moje telo je po azalo prve zna e ens osti te posle godinu dana po to me je Lianon uzela. Mislim da mi je tada bi lo o o dvanaest godina." Naglo je pre inula, i Eilan ju je zaueno pogledala. Ja sam ena, sve tenica, govorila je u sebi Kaileja, arobnica oja ume da ote ra naoru ane ljude! Ali vatra ju je odvela predubo o u trans seanja, i opet se oseal a ao prepadnuto dete. ta je istina? Ili je var a samo u svetlucanju vatre? "Mora da sam bila potresenija nego to sam svesna", re la je prigu enim glas om, "ili je to mo da zbog ovog doba noi, i zbog tame, ao da smo is oraile negde van vremena." Pogledala je Eilan, naterav i sebe da bude is rena. "Ili je to mo da zato to priam sa tobom..." Eilan je progutala nedlu i o ura ila se da pogleda sve tenicu u oi. Istinu.. . reci mi istinu... Kaileja je ula rei ao da su njene, i nije znala ojoj od njih je to potrebnije. "Ni ada nisam re la Lianon, a Boginja me nije ubila..." Oseala je da joj se rei otimaju. "Ali posle ovoli o godina ini mi se da bi ne o ipa trebalo da zna ." Eilan joj je pru ila ru u, i Kaileja ju je sna no stegla. "Izgled i zvu ovih plja a a naterali su me da se setim. Blizu mog ne ada nje g doma iveo je ove oga sam pone ad sretala na obali. Sad mislim da je iveo tamo ao prognani iz lana, dale o od ljudi. Tada mi nije ni ta bilo udno", gor o je dod ala. "Isprva sam mu verovala; davao mi je male po lone, lepe stvarice oje je nal azio na obali, olj e, areno perje." Zastala je. "Bila sam glupa to sam mislila da je bezopasan; ali a o sam mogla da znam? Zar me je i o i ad upozorio ega da se uv am?" Zagledala se u vatru, ali u olibi nije bilo svetlosti, i ni a va toplot a nije mogla da dosegne u njeno seanje. "Ni ta nisam posumnjala, nisam ni imala pre dstavu ta eli ada me je jednog dana odvu ao u svoju olibu..." Stresla se, uzdrma na seanjima oja, a ni sada, nije umela da pretoi u rei. " ta si uradila?" dopro je Eilanin glas odne ud izdale a, nali na dale u zvezdu. " ta sam mogla da uradim?" o tro je upitala Kaileja, zgrabiv i to maleno svetl o. "Ja... pobegla sam, plaui - pla ala sam toli o da sam pomislila da u se rastopit i, i bila sam toli o prepla ena i zgaena - ni sad ne mogu da govorim o tome. Izgled alo mi je da nemam ome da se poverim, ni oga ome bi bilo stalo do mene." Dugo je utala. "Do dana dana njeg seam se zadaha u njegovoj olibi - ubre, trule , mors a tr ava - i seam se a o me je gurnuo na narama mors e trave - samo sam cvilela, bil a sam suvi e mlada da bih znala ta smera. Jo mi je mu a od mirisa mors e trave", dod ala je. "Zar ni o ni ada nije saznao? Zar ni ta nisu uinili?" upitala je Eilan. "Mi slim da bi moj otac ubio sva oga o bi mi ta o naudio." Kaileja je onano ne ome re la, i sad joj je mogla malo la e da di e. Ispust ila je deo bola dugim, drhtavim uzdahom. "Ma oli o divlje bilo na e pleme, ene ni o nije smeo da zlostavlja, pogotovo ta o mlade devoj e. Da sam optu ila tog ove a, bio bi zatvoren u avez i ispr en na laganoj vatri. On je to znao. Ali ja nisam tada." Sada je govorila ne a o odsutno, ao da se sve to de avalo ne om drugom. "To je bilo otprili e godinu dana pre Lianoninog dolas a. Ona ni ad ne b i ni pomislila da ta o mlada devoj a ve mo e da bude neista - a do vremena ada sam ste la poverenje u njenu dobrotu, bilo je ve pre asno; pla ila sam se da e me oterat i. I ta o je, na raju rajeva, ono bo ans o to si videla u meni obina la ", o tro je re la. "Da je Lianon znala, ni ada ne bih postala sve tenica - ali pazila sam da ni ada ne sazna." Odvratila je lice. Ti ina je vladala veoma dugo. "Pogledaj me..." Kaileja je poslu ala protiv svoje volje i ugledala Eilanino lice, sa jedne strane blistavo ao u Boginje, a sa druge u senci. "Ja verujem u tebe", ozbiljno je re la devoj a. Kaileja je drhtavo uzdahnula, a Eilanino lice se razlilo u njenim suzama . " ivim samo zato to sam verovala da mi i Boginja opra ta", re la je. "Kad sam shvatila oli a je moja la , ve sam pro la prve zavete. Kada su me proizveli u sve ten

icu oe ivala sam munje i gromove, ali nije ih bilo. Tada sam se upitala da li mo da bogovi uop te i ne postoje, ili mo da i postoje, a uop te ne mare za ljuds a bia." "A mo da su milostiviji od ljudi", re la je Eilan, a onda zatreptala ao d a se udi sopstvenim reima. Ni ad joj nije palo na pamet da dovodi u pitanje mudros t ljudi ao to su njen otac ili deda. "Za to ste napustile onu ulu raj mora?" upi tala je posle ne og vremena. Kaileja, izgubljena u seanjima, sad se trgla. "Zbog uni tenja svetili ta u Mo ni - zna li tu priu?" "Pevao ju je moj deda - on je bard. Ali to je sva a o bilo pre tvog roenj a..." "Ne ba ", nasmejala se Kaileja. "Ali jo sam bila dete. Da Lianon nije tada bila u Eriu, oji vi zovete Hibernija, sigurno bi stradala. Ne oli o godina posl e propasti preostali britans i druidi bili su suvi e zauzeti gubicima da bi mnogo razmi ljali o svojim sve tenicama. Tada je Vrhovni druid s lopio ne u vrstu sporazum a sa Rimljanima i obezbedio s loni te za pre ivele svete ene unutar zemalja pod Rimlj anima." "Sa Rimljanima!" uzvi nula je Eilan. "Ali upravo oni su pobili ostale!" "Ne, samo su ih obe astili", gor o je re la Kaileja. "Sve tenice sa Mone su iv ele dovoljno dugo da rode opilad oju su im napravili Rimljani, a onda su se ub ile. Decu su usvojile porodice nali na tvoju." "Sinri !" uzvi nula je Eilan sa izrazom naglog prosvetljenja. "Zato je o n toli o pun gorine prema Rimljanima, i uve eli da slu a priu o Moni, mada se desila ta o davno. Uve su me uut ivali ad bih poela da se raspitujem o tome!" "Tvoj Sinri , mrzitelj Rimljana, ima isto toli o rims e rvi oli o i on aj dea za oga ti otac nije dozvolio da se uda ", nasmejala se Kaileja. Ali Eilan se obgrlila o o ramena i zagledala se u vatru. "Zar mi ne veruje ?" upitala je sve tenica. "Potpuno je tano. Pa, mo da se Riml jani oseaju pomalo rivim zbog onog to se desilo, ali tvoj otac je ista lu ava pol iti a ivotinja ao i ne i senator Rimljanin, i nagodio se sa Cerealisom, oji je b io guverner pre Frontinusa. U sva om sluaju, u Vernemetonu je izgraena ums a ua, a o dom za sve sve tenice iz itave Britanije. A onda je Lianon postala Vrhovna sve teni ca i meu njima se na lo mesto i za mene, uglavnom zato to nisu znali ta bi sa mnom. B ila sam sa Lianon od detinjstva, ali neu je ja naslediti. To mi je jasno reeno." "Za to?" "Prvo sam mislila da je ta va volja Boginje... zbog onog to sam ti isprial a. Ali sada verujem da je to zato to sve tenici ne veruju u moju po ornost. Ja veom a volim Lianon, ali suvi e dobro je poznajem, i znam da se ona povija prema vetru. Jedini put ad se suprotstavila Veu bilo je ada je zahtevala da me zar i. Ali ja vidim njihove zavere i govorim ta mislim, mada ne ona o a o sam govorila sa tobo m." Eilan je sad mogla da se nasme i. "To mora da je istina, jer ne mogu da za mislim da prepriam ma ar polovinu ovoga u ui mog oca!" "Ne bi se usudili da me puste da govorim glasom Boginje - uve bi se pit ali ta li u im rei!" I Kaileja je sad mogla da se nasmeje. "Trebae im ne o odaniji. Ne o vreme sam mislila da e to biti Dieda; ali naula sam ne to od onog to je Ardanos re ao ada su nju doveli. Sve mi se ini da su zapravo planirali da dovedu tebe." "Re la si ne to o tome jo pre, ali mislim da moj otac namerava da me uda." "Zaista?" Kaileja je podigla jednu obrvu. "Pa, mo da sam i pogre ila. Znala sam samo da je sin prefe ta logora u Devi tra io tvoju ru u." "Otac se ta o naljutio..." Eilan je porumenela, setiv i se svega to joj je re ao. "Kazao je da e udati Senaru pre nego to stigne da mu pravi ta ve probleme. Mislim da isto to namerava i sa mnom. Ali nije ni pomenuo da e me poslati u Verne meton. A o ne mogu da budem sa Gajem", dodala je, "pretpostalvjam da i nije va no t a u raditi." Kaileja ju je zami ljeno pogledala. "Ni ada nisam bila u is u enju da se uda m; ta o dugo sam zavetovana Boginji. Mo da nisam po elela da pripadnem ne om mu arcu zbog onog to sam do ivela ao dete. Da sam bila nesrena u svetili tu, Lianon bi verova nto po u ala da me uda; ona je oduve elela da me usrei. Nju stvarno volim", dodala je. "Bila mi je vi e nego maj a... Bilo bi mi mu a da uestvujem u Ardanosovim plano vima, ali mo da i Boginja ima udela u ovome. Da li bi elela da poe u Vermeneton sa mn

om ad se budem vraala?" "Mislim da bih", odgovorila je Eilan, i u njenim neobinim, promenljivim oi ma, oje su pone ad bile boje tamnih le ni a, a ne ada sive umesto alosne, zaigrala je is ra zanimanja. "Ne znam ta bi me drugo toli o zanimalo. Ni ada nisam ozbilj no verovala da bi me dali Gaju. Ne ad davno, pre nego to sam ga upoznala, sanjala sam da postanem sve tenica. Ova o u barem imati astan ivot i nauiu mnoge zanimljive st vari." "Mislim da bi to moglo da se uredi", suvo je re la Kaileja. "Bendeigid e sva a o biti odu evljen, ao i Ardanos. Ali i Lianon mora da se slo i. Da razgovaram sa njom?" Eilan je limnula, i sve tenica ju je uzela za ru u. Od dodira devojine gla t e o e osetila je poznatu vrtoglavicu izmene vida, i ugledala je Eilan stariju i jo lep u, obavijenu velovima Proroanstva. "Sestre, i vi e nego sestre..." Rei su zvuale ao odje . "Nemoj se pla iti, dete. Mislim da je bilo..." zastala je malo, "sueno da d oe meu nas." Srce joj je pos oilo. "I verovatno ne moram ni da a em da e biti dobrodo " Uzdahnula je ad je vizija nestala, i zaula, ao odje , galeba na nebu a o poz dravlja zoru. "Svie." Uz napor je naterala u oene mi ie da je usprave i ne a o odnesu do vrata. "Priale smo itavu no. Nisam to uradila jo ot a o sam bila mlaa nego ti sad a." Otvorila je vrata, a o bi izlazee sunce osvetlilo odaju. "Pa, barem je i a st ala; hajde da vidimo je li tala pre ivela no - barem razbojnici nisu mogli da je pot pale po onoli oj i i - i jesu li nam ostavili ijednu ravu, i ne oga da ih pomuze ." Naredna etiri dana Gaj je predvodio odred vojni a iz Dacije ijeg bolesnog de uriona je zamenjivao, uz Pris usa, njihovog optiona, i svi su u glas pro linj ali blato i vlagu oji su se zavlaili roz sva i otvor upr os nauljenim ogrtaima, i zbog oje su im oru je i o lopi rali gde god su do li u dodir sa mo rom o om. ume su bile s roz s va ene, a polja pretvorena u blati ta u ojima je trunulo orenje mlado g u uruza. Kraj leta e doneti lo u etvu, mrano je mislio. Morae da dovoze ito iz delov a imperije gde su bogovi bili bolje volje. A o je vreme bilo slino i u Hiberniji, ni a vo udo da su plja a i po li u pohode. Upr os sporom napredovanju, sredinom petog dana ve su za li u raj u ome j e do iveo svoju avanturu. Tu no proveli su od Klotinija. Sutradan su pro li raj sam e jame za veprove u oju je upao i s renuli stazom oja je vodila a Bendeigidov oj ui. Ki a je onano jenjavala, i na zapadu se iza obla a pomaljalo zlatasto nebo. Gaj je osetio da mu srce br e bije ad je prepoznao pa nja e i ume po ojima je sa Eilan tra io jagorevinu. Us oro e ga primetiti, ogrnutog velianstvom Rima, upr os mrljama od blata. On nee ni ta rei; iz dubine njegovog utanja shvatie oli o je pat io. A onda e ga, mo da, potra iti, pa e... "Bogova mi! Je li ono novo nevreme?" To je iza njega progovorio option, Pris us. "Nadao sam se da emo imati bar jedan dan da se malo prosu imo!" Gaj se vratio u stvarni svet i video da se nebo na jugu razvedrilo, ali da je pred njima i dalje bilo zlo obno sivo. Njegov onj je poeo nervozno da tres e glavom, a o a mu se naje ila od strepnje. "Nije to oluja", re ao je jedan Daanin. "To je dim..." Tog trenut a nalet vetra doneo je do njih zadah paljevine. Sada su svi onji fr tali, ali i ranije su se susretali sa vatrom ta o da su vojnici uspeli d a ih zadr e pod ontrolom. "Pris use, sja i i povedi dva izviaa roz umu donde", re ao je Gaj, pomalo iz nenaen hladnom precizno u sopstvenog glasa. Da li ga je obu a spreila da podbode onj a i jurne napred, ili je jednostavno otupeo od pomisli na ono to bi mogao da vidi ? Izviai ao da su se istog asa vratili. "Razbojnici", izvestio je option, a lice izbrazdano o iljcima bilo mu je ao od amena. "Oni Hibernijci za oje smo uli, re ao bih. Ali ve su oti li." "Ima li pre ivelih?" Pris us je slegnuo ramenima i Gaj je osetio da mu se grlo ste e. "Topla dobrodo lica, ali bez prenoi ta, a? Izgleda da emo jahati dalje", re ao je ne i vojni , a ostali su se nasmejali. Na to se Gaj o renuo, i izraz njegovo g lica ih je uut ao. Podbo je svog onja, a odred ga je ut e sledio.

Bilo je tano. Jo do su izlazili iz ume na uzvi icu gde se ne ada nalazila Be ndeigidova ua, Gaj se nadao da je Pris us ne a o pogre io. Ali sve je nestalo - os talo je samo ne oli o pocrnelih greda na rajevima onoga to je ne ada bilo veli a trpezarija. Nije bilo ni traga od zgrade u ojoj se oporavljao, i nije bilo ni a vog zna a ivota. Zgrade od drveta brzo gore. "Vatra mora da je bila ja a ada je spalila i slamnate rovove natopljen e i om, re ao je Pris us. "Oito", tupo se slo io Gaj, zami ljajui malu Senaru, Eilan, itavu porodicu, ao roblje u ru ama divljih razbojni a sa obala Hibernije, ili jo gore, ao hrpe ugl jenisanih ostiju usred zadimljenog pepela oji je ne ada bio dom. Ne sme dozvol iti da vojnici vide oli o ga je ovo pogodilo; brzo je navu ao apuljau pre o lic a, a ljui ao da mu smeta dim to se jo dizao iz ru evina. Pris us je bio u pravu. Ovaj plamen ni ta nije moglo pre iveti. "Hajdemo", o tro je re ao. "Nemamo vremena da stojimo i zurimo u ru evine a o hoemo da ovu no provedemo na suvom!" Glas mu se slomio pa je ponovo odglumio a al j, pitajui se da li je mo da option ne to za ljuio po njegovom glasu. Ali Pris us je b io stari vojni i dobro je znao a o na mlade ljude deluju prizori ru evina i ubij anja. Pris us ga je za trenuta ljubazno pogledao. "Kad smo po orili ove ljude , obeali smo im mir - to valjda podrazumeva da bi trebalo i da ih titimo. Ali nai em o opilane oji su to poinili, nesumnjivo, i nauiemo ih da ne a aju Rim. Ka va teta to bogovi nisu smislili ne i drugi nain da se svet civilizuje. Pa dobro, mogli smo d a budemo odgajivai repe; no, odabrali smo vojni i poziv, a ovo je deo toga. Ovo su vam bili prijatelji?" "Bio sam tu jednom gost", ruto je odvratio Gaj. "Ovog prolea." Sad je ma ar ontrolisao glas. "E, ta o je to u svetu", odvratio je Pris us. "Jednog dana si tu, a drug og te nema. Ali verujem da su bogovi znali ta rade." "Da", odgovorio je Gaj, u nadi da e pre inuti ovaj izliv filozofije. "Nar edi po ret; da s lonimo ljude sa i e im stignemo do ne og grada." "Razumem. Formiraj olonu!" proderao se. "Ko zna, mo da je porodica bila n a sigurnom, u ne oj poseti. De ava se pone ad." Do su odmicali roz sve gu u maglu oja se ponovo pretvarala u i u, Gaj se setio da je neposredno pre odlas a iz Deve video Sinri a na tr nici; bilo je rei da e mladi ii u ne u vojnu olu na severu, i mogue je da je ma ar on pre iveo. Smrt ugled nog druida ao to je Bendeigid sva a o bi dovela do ome anja. Gaj je podozrevao da njegov otac ima ne e izvore informacija oje dr i u tajnosti. On e sva a o znati. Morae da sae a. Po u ao je da probudi u sebi ne u nadu. Pris us je bio u pravu. To to je ua izgorela ne mora znaiti da su u uani mrtvi ili zarobljeni. Mairi se mo da vratila s vojoj ui; Dieda i nije bila lan Bendeigidovog domainstva. Ali Eilan... verovatno j e bilo preterano nadati se da su Eilan, ili mala Senara, ili ljubazna Reisa, ost ale u ivotu. Tog trenut a ne bi dao ni najmanji ba arni novi za svoju arijeru, nit i za itavo carstvo. Da sam odveo Eilan, razmi ljao je, jo bi bila iva - da sam se suprotstavio o cu, ili da sam je oteo... Grlo mu se steglo od iznenadnog seanja - ugledao je svoju maj u a o le i, bleda i hladna, i ene a o nariu nad njenim telom. On je cvileo sa njima, ali onda ga je otac poveo sa sobom i nauio ga da Rimljanin ne plae. Pla ao je za njom sada , ao to je pla ao za ovim enama oje su ga, ma ar na rat o, primile u svoju poro dicu. Nije smeo dozvoliti da ga vojnici vide a o plae. Prebacio je ogrta pre o glave i po u ao da se pravi ao da mu niz lice lize i ne api, a ne suze. 9. "Hou mog mu a." Sredinom prepodneva, dan posle poroaja, Mairi se probudila i poela da u a. "Gde je Rodri? On bi nas za titio od onih ljudi..." Kua je bila topla posle spolja nje hladnoe. Eilan, oja je poela da osea posle

dice probdevene noi, bespomono je pogledala sestru i sela raj vatre. Bilo je dovo ljno lo e i to to su im razbojnici po upili sve rave muzare, pa je Eilan morala da pe ai ne oli o milja roz mo ru umu a o bi pozajmila jednu ivotinju, da bi Mairi, ojoj mle o jo nije renulo, mogla da hrani bebu. Barem je glavno stado bilo na le tnjoj pa i u planini, pa Mairi nije ostala bez miraza u oli o se bude ponovo udava la, mada je Eilan bila dovoljno oseajna da joj to zasad ne pominje. "Da je Rodri bio tu, ne bi nam uzeli rave!" "On bi najverovatnije po u ao da se bori sa razbojnicima, i ti bi opet bil a..." Eilan se ugrizla za usnu, upla ena od onoga to je umalo izre la. Zaboravila j e da Mairi jo ne zna. "Kaileja..." Moleivo je pogledala sve tenicu. "Opet bi bila udovica", grubo je re la Kaileja, donosei sa ognji ta posudu sa mle om. Mairi je is olaila oi. " ta to govorite..." Pogledala je sve tenicu i preblede la od onog to je videla. " elela sam da e am, ali vi e nemamo vremena. Rodrija su zarobili Rimljani do je po u avao da oslobodi uluare. Pogubili su ga, Mairi."

"Nije istina... la ete me. Nemogue da je mrtav a da ja to ne znam! Boje da su me razbojnici ubili... za to ih nisi pustila, Kaileja? Oh, da sam bar mrtva - el im da umrem!" Mairi se s ljo ala natrag u revet, jecajui, i beba je poela da plae. Kaileja je dodala dete Eilani i nagnula se nad mladom maj om, tiho mrmljajui. "Hajde, hajde, ni a ve oristi od pla anja. Ima dvoje lepe dece pred oji ma je ivot. Mora sa upiti snagu, Mairi, i odvesti ih na sigurno pre nego to oti pon ovo dou!" Mairi je ra irila oi i urno pru ila ru e. Eilan, potresena, negde izmeu suza i smeha, polo ila joj je bebu u naruje. Kaileja je bila u pravu. im se bude ispla ala, Mairi e nastaviti da ivi za svoju decu. Kaileja poznaje ens a srca. Ne to asnije, do je Mairi jo spavala, izmorena plaem, Eilan je zaula ljap an je onjs ih opita po blatu pred uom. Koraci su se zaustavili pred vratima. Razb ojnici! prepla eno je pomislila. Ali nijedan napada ne bi ta o pola o i te o lupao p o vratima. Srce joj je udaralo ao ludo do je podizala rezu. Kad je provirila n apolje, ugledala je svog oca. U tom asu je mogla da misli samo na Rodrija. Je li otac do ao da saop ti Mair i vesti? Mladi je bio jedan od njihovih najboljih ratni a, iveo je u njihovoj ui ao sin i pona ao se prema njoj ao prema sestri i pre nego to mu je to postala. Sad ad je Mairi znala ta se desilo, i Eilan je mogla da ga ali. Otvorila je vrata. Bendeigid se spota ao ulazei, ao da ga je jahanje izm orilo ili ao da je naglo ostario. Osetila je njegove te e ru e na svojim ramenim a. Dugo je stajao zagledan u nju. "Kaileja je ba re la Mairi za Rodrija", tiho je re la. "Jesi li i ti znao ?" "Znao sam", re ao je otac sa veli om gorinom. "Nadao sam se da vest oju sam dobio nije tana. Nadam se da e Rimljane zbog toga sustii mnoge letve. Razume li sada, Eilan, za to nisam dozvolio da se uda u taj pro leti narod?" Pustio ju je i sruio se na stolicu raj vatre. Gajev narod mo da jeste riv za ovo zlo, ali ona nije verovala da je Gaj i mao udela u tome. No, po to je videla oev izraz lica, re ila je da outi. "Ali to nije najgore zlo oje nam se desilo." Bendeigidovo lice se iznen ada zgrilo, i Eilan je osetila pravi u as. "Ne znam a o da ti a em, Eilan." "Mo e biti da aj ve znam", javila se Kaileja iza njih. "Pone ad mogu da pre ds azujem, a no pre odlas a iz ums e ue sanjala sam uu pretvorenu u pepeo, i znala sam da je va a. Ali onda sam ovde zate la Eilan i pomislila sam da sam sigurno po gre ila. Noas su nas posetili razbojnici. Znam u oli im grupama haraju ti vuci - i pla ila sam se. Da li je glavna grupa po la na jug, do vas?" "Bili su i ovde?" je nuo je Bendeigid. "Samo njih ne oli o, i uspela sam da ih oteram." "Onda tebi imam da zahvalim to jo imam ive dece!" Eilani nije bila potrebna mo da preds azuje da bi to razumela, ali ono to je ula bilo je suvi e u asno da bi poverovala. Oseala je da je prebledela. "Oe..." "Dete, dete, a o da ti a em? Stigao je glas da banda razbojni a napada K

onmorovo imanje. Poveo sam svoje ljude da mu pomognemo. Ali razbojni a je bilo v i e nego to smo mislili da mo e da stigne po ova vom vremenu. Do nas nije bilo..." "Jesu li maj a i Senara mrtve?" Glas joj se slomio, a Mairi se probudila , odgurnula zavese o o reveta i nesigurno ustala, zurei u oca. Kaileja joj je pr i la do je druid govorio dalje. "Nadam se da jesu." Lice mu se grilo od bola. "Jer da nisu, znailo bi da s u odvedene ao robovi pre o mora, to je jo gore. Kad samo pomislim da su mo da ta o obe a ene..." "Vi e bi voleo da su mrtve nego zarobljene?" tiho, napeto je upitala Kaile ja. "Bih!" uzvi nuo je Bendeigid. "Bolje brza smrt, a i u plamenu, i dobrodo l ica na Drugom svetu, nego ivot sa seanjima na smrt najmilijih, ao to ja sada moram da ivim. Sami bogovi znaju da ta udovi ta moraju platiti ivotom za njihovu smrt; da sam samo bio tamo!" Zautao je i poeo naizmenino da gleda Eilan i Mairi, oja je nainila ne oli o nesigurnih ora a a njemu. Eilan je zajecala i zagrlila sestru. Ne ada bi na la utehu u oevom zagrljaju, ali od ovog bola nije mogao da je izbavi. "Senarino telo nije naeno u pepelu", slomljeno je re ao on, "a nije joj b ilo ni deset godina..." Mo da je jo iva, pomislila je Eilan, ali nije se usudila i ta da a e. "Hteo sam da povedem Mairi ui ad se potvrde vesti o Rodriju, ali sada n emam dom za nju. Ni oga vi e ne mogu da titim..." "Mo da jedan druid ne mo e", tiho je re la Kaileja, "ali njegov red mo e. ums a ua e pru iti za lon Mairi i njenoj deci do god im bude potreban. A elim da pitam d a li bi dopustio Eilan da nam pristupi ao is u enica." Bendeigid se uspravio u stolici i o tro pogledao Eilan. "Da li to eli , dete? " "Da", re la je. "A o ne mogu da se udam za onog oga volim, onda u posvet iti ivot Gospi. To bih zaista volela, jer sanjala sam o ivotu sve tenice jo pre nego t o sam dovoljno odrasla da pomi ljam na udaju." Na to se otac prvi put osmehnuo, mada drhtavo. "To e sva a o usreiti tvog dedu. Nisam planirao ta av ivot za tebe, Eilan, ali a o to zaista eli , i ja u biti s rean." "Ali ta e rei..." Eilan je brzo pre inula reenicu. Ka o je mogla da zaboravi ? Njena maj a vi e ni ada nee ni ta rei. No, otac je izgleda osetio ta je htela da a e. Ponovo se s ljo ao na stolicu i po rio lice ru ama. Ni ada nije ni pomislila da bi otac mogao da plae, ali ada je podigao glavu lice mu je bilo vla no od suza. I Eilan je bila ojaena, ali nije mogla da plae. Hoe li Gaj misliti da sam m rtva ad uje za ovo? Hoe li pla ati za mnom? Mo da je i bolje da misli da je mrtva n ego da ga je zaboravila. Ali to nije bilo va no; ona e postati sve tenica u ums oj ui. Dalje od toga nije mogla da misli. "Bie osveeni!" uzvi nuo je druid, zagledan u plamen. "U itavoj Britaniji ni su se mogli nameriti na ivote s uplje od ovih! a ni Rimljani nisu bili toli o drs i, i spreman sam da primim pomo a i od njih da bih se osvetio! Ovo e znaiti rat! J er nije to samo plja a i ubistvo, Eilan; to je svetogre. Napasti dom jednog druida , ubiti i, enu i unu u druida; uni titi svete predmete - a o su samo mogli? Severn jaci su nam srodnici, i ne ada sam uio zajedno sa druidima iz Eriua." "Na a plemena su se uve meusobno borila ad nije bilo zajedni og neprijatel ja", tiho je primetila Kaileja. "Ali sada imamo zajedni og neprijatelja", uzvi nuo je Bendeigid. "Zar ne mrzimo svi Rim?" "Mo da divlja plemena sada i nas smatraju za Rimljane..." Druid je odmahnuo glavom. "Bogovi e ih sva a o azniti; a a o to ne uine o ni, uinie na narod. Sinri mi je bio ao sin, i a em ti da e pobesneti ada uje za ovo ! Ali on je dale o, na severnim ostrvima. Sada ste mi ostali samo ti i Mairi, Ei lan." Ostalo mi je ta o malo porodice, pomislila je Eilan. I Dieda je izgubila sestru. Hoe li se radovati ad doem u ums u uu? Pa, a o god bilo, ona e postati sve tenica. Ocu ostaju Mairi, njen sin i t e roena er ica; nadala se da e unuci moi da pru e utehu njenom ocu. On jo nije bio st

ar; mogao bi da se o eni i da ima jo dece; ili e, to je verovatnije, Mairi nai novog m u a i raati dalje. Ali a o Eilan ode u ums u uu, od nje otac nee dobiti unuad.

Bendeigid je ustao i namrgoeno pogledao Kaileju. "Potrebne su mi tvoje ve t ine, sve tenice; moramo dozvati Sinri a. Mo e li da mi ga pozove ? I hoe li?" "Uz Lianoninu pomo, mogu", odgovorila je Kaileja. "U sva om sluaju, on tre ba da zna..." "Ta oe mi je potrebna tvoja ve tina da pronaem te ljude", pre inuo ju je Ben deigid. "To je la o uiniti; videla sam ih ad su upali ovamo, i a o mo da i nisu u istoj grupi sa onima to su ti spalili uu, sva a o su pod istom omandom. Ne i od njih bili su iz Kaledonije, a ostali su oti iz Eriua." "A o su noas dolazili ovamo, oti e renuti natrag na svoje obale a Kaledon jani dalje na sever." Bendeigid je ustao i nemirno se ushodao; potom je opet seo raj vatre. Kaileja mu je donela vr piva i on je poprilino otpio pre nego to je na stavio. "Treba nam Sinri , br e nego to jaha mo e da hita. Po alji poru u, Kaileja, tvoj om magijom..." "Hou", re la je sve tenica. "Ostau ovde sa tvojim erima do ti ode da a e Lian ni. Potom poi u Devu, jer ovo mora saznati i Vrhovni druid." "U pravu si; moja ena Reis bila je njegova i", re ao je Bendeigid, zami lje no trljajui elo. "Mo da e i on moi da nas posavetuje." Vest o plja a ima brzo se irila roz itav raj. Putovala je sa lutajuim torbar ima, sa uririma iz legija; ao da su i ptice nosile glasove na svojim rilima. Tri dana po napadu, Vrhovni druid Ardanos je ujutro iza ao iz svoje ue u D evi, zauo gra tanje gavrana sleva i prepoznao preds azanje nesree. Ali on je svoj polo aj dosegao uz pomo mudrosti oja mu je omoguavala da nadmudri Rimljane i podrij e protivni e unutar svog naroda. Mnogo puta je za alio to njegove moi imaju granice. A onda je ugledao a o mu prilazi ne i blatnjav ove i znao je da nee morati da e a da mu gavran a e vesti, jer se u crvenim oima njegovog zeta jasno videla tuga. Kada se Ardanos malo oporavio od o a zbog Bendeigidovih vesti, po urio je d o Macelija Severusa, oji je zatra io prijem od omandanta legije Adiutri s. "Ti pre omors i plja a i postaju suvi e drs i", ljutito je re ao Macelije. "B ritanci su i na narod, podanici Rima. Do sam ja iv, ni o ih nee tlaiti. Porodica je dnog od druida, ovde u blizini, Bendeigida..." "Prognani ", pre inuo ga je omandant legije, mr tei se. "Ne bi uop te smeo d a bude ovde!" "To sad ni ta ne znai! Zar ne shvata , Rim je ovde da titi sve stanovni e ove zemlje - i na e graane i domoroce", nastavio je Macelije, jo zgro en prizorom Ardanoso vog bola. To om godina poeo je da po tuje starca, a Vrhovni druid je pred njim dosa d uve bio savr eno pribran. "Ka o da ih ubedimo da polo e oru je a o ne mo emo da ih tit imo? Sa dve legije mogli bismo da po orimo Hiberniju..." "Mo da si sasvim u pravu, ali moramo da sae amo do Agri ola zavr i sa Novant om. Uve je bilo ta o - ad god osvojimo novu provinciju, moramo da osiguravamo granice. U vreme guvernera Paulinusa, druidi sa Mone su razbijeni a o ne bi mog li da pobune zapadne rajeve. Sada su tu Kaledonjani oji moraju nauiti da ne sme ju da plja aju Brigante. Kad se imperija protegne sve do dale e Tule, pretpostalv jam da emo imati mirne granice, ali pre toga ... ne verujem. U meuvremenu, mo emo sa mo da po urimo gradnju novih obals ih utvrenja", cinino je nastavo omnandant legije , "i da opremimo par odreda onjice da iziu im razbojnici budu ponovo opa eni. Tvoj sin je i sada napolju sa jednim odredom, zar ne? Objasni mu novu du nost ad se ja vi." Komandant je pre ao na gunanje. "Narod Britanije smemo da tlaimo samo mi, i ni o drugi sem nas."

No, izgradnja utvrenja i planiranje ampanja zahtevaju vreme. Mnogo pre n ego to su zavr eni zidovi od brvana i pre nego to je po njeveno ito oje je pre ivelo i e Bendeigid se vratio da isprati svoje eri u ums u uu. Doveo je sasvim pitome mazg e da nose Mairi i decu. Eilan je jahala sa Mairinim starijim detetom pred sobom, dobro umotana zbog i e oja je sipila. Nije bila navi la na jahanje i morala je potpuno da se usmeri na odr avanje ravnote e sa uzbuenim detetom. Odredi te nije bilo d

ale o, ali njoj se putovanje oteglo. Ve se hvatao sumra ada su pristigli meu viso e zidove od uspravnih brvan a. Unutra se nalazilo ne oli o veli ih zgrada; Kaileja je odvela Mairi i decu u gostins u uu, podigav i deaia sa sedla ispred Eilan, i po azala joj je prostranu zgra du od brvana sa rovom oji je gotovo dodirivao tlo. "To je Kua devoja a", re la je. "Sve tenica zadu ena za devoj e, Eilid, zna z a tvoj dolaza , i doe ae te tamo. Doi u asnije, ad budem mogla; ali prvo moram da odem i vidim jesam li potrebna Lianoni." Mladi mesec - prvi od roenja Mairine bebe - stajao je nis o na zapadu. Ka d ju je slu av a uvela u zgradu pa pre o dvori ta, Eilan se iznenadila ad je utvrdi la da joj sestra ve nedostaje. A onda su se otvorila vrata i ena ju je uvela u unutra nje dvori te. Pred njo m se nalazila duga a ua, nali na veli u trpezariju u oevom domainstvu. Do je ulaz ila, o ru ilo ju je more nepoznatih lica. Osvrtala se, pomalo izgubljena. Slu av a j u je ostavila samu raj vrata. Odaja je izgledala veoma veli a, a u vazduhu se o seao blagi miris ne og bilja. Ubrzo joj je pri la jedna sve tenica. "Ja sam Eilid", re la je. "Gde je moja roa a Dieda?" nervozno je upitala Eilan. "Nadala sam se da u je videti ovde..." "Dieda je na du nosti raj Lianon i sad je sa njom izdvojena zbog priprema za sveanost Lugnasada", re la je sve tenica. "Ona ti je roa a? Pomislila bih da ti je roena sestra, mo da i blizna inja. Kaileja me je zamolila da te preuzmem, po to e o na morati da bude raj Lianon. Lepa si gotovo ao to mi je ispriala." Eilan je stidljivo porumenela i oborila pogled. I sama sve tenica je bila veoma lepa; plavo osa, ovrd ava i rat o pod i ana, ta o da joj je osa o ru ivala lice i svetlucala pod svetlo u lampi ao mali oreol. Bila je obuena ao sve mlae sve tenice , ne u tamne haljine a ve se nose van zidova nego u haljinu od nebojenog lana, veoma starins i rojenu, opasanu zelenim pojasom. "Mora da si polumrtva od umora", ljubazno je re la Eilid. "Prii vatri, de te, da se ugreje ." Eilan je poslu ala, pomalo o amuena od toli o nepoznatih lica. Dosad nije ni razmi ljala o onom to je ovde e a. Sada se pitala ta e je snai, i da li je donela odlu u zbog oje e aliti itavog ivota. "Nemoj nas se bojati", re ao je ozbiljan glas iza nje. Ova devoj a je bi la viso a i rupna, sa crven astom osom. "Nema nas ni upola toli o a o ti se in i. Trebalo je da me vidi ad sam te stigla ovamo, samo sam se osvrtala i pla ala ao divlja u a. Zovem se Mielin. Ovde sam ve pet ili est godina i ne mogu ni da zam islim da drugaije ivim. Ovde su sve moje prijateljice, i jednog dana e ih imati i ti , ma oli o ti sada sve izgledale udno." Uzela je Eilanin ogrta i s lonila ga. "Mislim da Lianon eli da najpre govori sa tobom", re la je Eilid. "Poi sa mnom." Povela je Eilan pre o dvori ta do izdvojene uice i ucnula na vrata. Odmah su zauli ora e i provirila je Kaileja. "Eilan? Ui, dete", re la je i dala zna ne ome iza sebe. "Evo, Dieda, on ano sam ti dovela Eilan." "Stvarno", re la je Dieda, pojaviv i se iz sen i. "Tu je i moj otac, Vrhov ni druid, i Bendeigid, pa se mo e rei da je veina porodice na o upu." Nasmejala se, i Eilan je pomislila da ni ad nije ula toli o cinian smeh. "A a o bude po njegovom , doi e i Sinri . ula sam da ele da oriste tvoj Vid, Kaileja." "Ili mo da tvoj", re la je Kaileja, i Dieda se opet nasmejala. Eilan je os etila neprijateljstvo izmeu njih dve i upitala se ot ud to. "Mislim da znaju ta bih im re la na to", re la je Dieda. "A o treba potra i ti Sinri a, dobro; ali praviti proroanstva za Lianon oja e ona izgovoriti poslu no ao da je rims a marioneta..." "Za ime Boginje, bilo oje boginje, uti, dete", naredila je Kaileja, a on da se zaulo zatvaranje ne e apije. " ta je to? Ko je ovde?" "Samo njegova svetost, moj otac", promrmljala je Dieda, "i najvea sve tenic a itave ums e ue, oja e poslu no isporuiti proroanstva po njegovoj elji." "uti ve jednom, ti izopaeno stvorenje", zasi tala je Kaileja. "Dobro zna da

je to to govori svetogre." "A mo da se ovde odvija i vee svetogre, u ojem ja ne uestvujem", odvratila j e Dieda. "Mo da ele, uz pomo Vida, da upute Rimljane protiv pravih neprijatelja. A o je ta o, ta e ti raditi, Kaileja?" "Radiu ono to mi nalo i Lianon", re la je Kaileja o tro. "Ta o radimo sve." Kaileja je po u avala da urazumi gnevnu Diedu, ali ova je izgledala be nja n ego i ada ranije. Dieda je oduve imala o tar jezi , ali Eilan je ni ada nije ula d a govori sa toli o gorine. "Znam ta hoe da svi mislimo..." poela je Dieda, ali Kaileja je pocrvenela od besa. Ipa , uspela je da mirno odgovori. "Sasvim dobro zna da nije va no ono to ti misli , ili to ja mislim", poela je, " nego ono to eli Vrhovna sve tenica; a ja u slu ati nju." "A o je to njena volja", odgovorila je Dieda ne to ti e, "ali u ovim uslovim a, a o da vr imo njenu volju - a i ad bi ne a o uspeli da odredimo ta je njena vo lja ili da li ona uop te vi e ima svoju volju." "Sve sam to ve ula", umorno je re la Kaileja. "Zar je toli o lo e pozvati Si nri a a o bi mogao dostojno da o ali svoju pomaj u?" "To smo mogli da uradimo jo davno", opet je poela Dieda. "Mo da, ali to je jedino to se tra i od mene - i tebe", ponovila je Kaileja. "Za to si se sad toli o us opistila protiv toga?" "Zato to znam, a o ti mo da ne zna ", re la je Dieda, "da emo oristiti mo da b i ubedili Sinri a da radi ono to je celog ivota uio da ne treba; da radi ono to bi B endeigid radije umro nego da uini: da radi pod ru u sa Rimom. Zar ne znate da je njega radi Bendeigid dozvolio da bude prognani ?" "Oh, devoj o, za ime Boginje! Poznajem i ja i Sinri a i Bendeigida", lju tito je re la Kaileja. "Verovala ti ili ne, poznajem pomalo a i Rimljane; bar sa m ivela pod njihovom vla u du e nego ti. I a em ti da tvoji dragoceni eti i nazori niim ee biti naru eni, ao ni Sinri ovi. Ili mo da misli da si jedina osoba u itavoj Britani ji oja zna ta Sinri eli da radi?" "Dovoljno znam..." poela je Dieda, ali Kaileja ju je grubo pre inula. "ut' ! ue nas. A Eilan mora da je ve potpuno zbunjena..." Diedin izraz lica se ubla io. "Verovatno, a ova va rasprava nije lepa dobr odo lica za nju." Pri la je i zagrlila Eilan, oja je znala da ne sme da se pobuni, inae bi rasprava ponovo poela. Tog asa su se otvorila unutra nja vrata i pred njima se pojavila Lianon. "D eco, vi se to svaate?" "Naravno da ne, maj o", brzo je re la Kaileja. "Sva a o ne, Sveta Maj o", dodala je i Dieda. "Samo smo doe ale novu is u e nicu." "Oh, da; ula sam da e Eilan doi", re la je Lianon i zagledala se u mladu de voj u oja je ut e stajala pred njom. Eilan je osetila da joj srce glasno bije do je gledala u enu oju je poslednji put videla a o stoji ao Boginja raj Belta ns e vatre. "Znai, ti si Eilan?" Lianonin glas bio je umilan mada malo tana , ao da je toli o godina izgovarala rei Boginje da je izgubila snagu glasa. "Istina je, v eoma lii na Diedu; verujem da ste to esto slu ale. Ali moramo smisliti ne i nain da va s razli ujemo u svetili tu." Nasme ila se, i Eilan se osetila ne a o za tienom. Lianon je priu ila ru u Eilani, oja je jo nervozno stajala raj vrata. "Ui, dete. Zna , ovde su ti i otac i deda." Eilan se upitala za to bi to trebalo da je z audi, ad ju je otac dopratio ovamo. Da li on sad ivi sa sve tenicama? Lianon je blago uhvatila Eilan za ru u i povela je u unutra nju sobu, obra tiv i se dvema sve tenicama umilnim glasom: "Uite i vi. Obe ete nam biti potrebne." Unutra nja soba izgledala je mala, ili je mo da u njoj bilo previ e sveta. U s redini se nalazio mangal na ome se dimilo bilje; Eilani se od mirisa zavrtelo u glavi. Za trenuta joj je, zbog dima i gu ve, bilo te o da di e. Brzo se pribrala i ugledala oca, lica izmo denog tugom, ta o da je izgleda o star gotovo ao Ardanos. Njen deda, oji je ne to dodavao u vatru, pogledao je ene. "Znai, svi smo tu . I opet sam zbunjen; oja je oja?"

Eilan je utala, e ajui da odgovori ne o stariji, ali Dideda je bila odva nija . "To je bar la o videti, oe. Eilan jo nije dobila haljine sve tenice." "I znai, ta o treba da razli ujem er u od unu e! Pa, mo da je to samo zbog d ima. Ali i dalje su suvi e sline", govorio je stari druid. "Pa, Eilan, do la si ovamo u tu an as; moramo prizvati Sinri a na na e Vee, a po to je odrastao sa tobom ao tvoj usvojeni brat mo e nam biti od pomoi. Jesi li spremna, Kaileja?" "A o Lianon eli", tiho je re la Kaileja. " elim", odgovorila je Lianon. " ta god se desilo, Sinri mora sanati za smr t svoje pomaj e i za nove nemire. Rimljani nam nisu jedini neprijatelji..." "Da li bi voleo da to a e Mairi, oe?" upitala je Dieda roz zube. "Mir, dete", re ao je Ardanos. " ta god ti mislila, Macelije Severus je do bar ove ; ad sam mu re ao, pobesneo je ao da je spaljena njegova roena ua." "isto sumnjam", promrmljala je Dieda, ali toli o tiho da su je ule samo Ka ileja i Eilan. Stari druid se namr tio na nju. "Kaileja, dete moje..." pozvao ju je. Kaileja je pogledala Lianon, a potom je pri la ormanetu i izvadila malu sre brnu iniju, jednostavnog obli a ali sa slo enim arama na spolja njoj strani. Napunila ju je vodom iz raga i postavila je na sto. Ardanos je privu ao trono ac a o bi mo gla da sedne, a Lianon se smestila u stolici sa duborezom. Ardanos je mahnuo ru om Kaileji. "e aj", re ao je. "Dieda, ti si najbli a S inri u; ti mora pogledati u vodu da ga prizove ." Dieda je porumenela i Eilan se upitala hoe li otvoreno odbiti. Dieda je o duve bila odva nija od nje - ili ih je deda opet pobr ao? Gledao je u nju; onda j e ipa potra io pogledom Diedu. "Zare la si se", re ao je. "Molim te, dete..." i g las mu je bio ne niji nego to je Eilan i ada ula. "Molim te to tvoje sestre radi; on a mu je bila pomaj a pre nego to si se ti i rodila." Koristi nas ao ve t svira harfu, pomislila je Eilan. No, Dieda nije mogla da odbaci ne nost tog glasa. "Ka o eli , oe", promrmljala je i sela pred iniju. "Da le", poeo je Ardanos, "o upili smo se ovde na mestu oje je ve za tieno i proi eno, da prizovemo Sinri a, usvojenog sina Bendeigidovog. Svi vi, oji ste mu n ajbli i ivi rod, morate prizvati u seanje njegov li , i dodati mom pozivu poziv svog srca." Udario je tapom po podu, i Eilan je zaula prigu eni zvon srebrnih zvonia. "Sinrie, Sinrie, sada te prizivamo!" iznenada je odje nuo sna an glas pravog barda, i Eilan je mirnula, jer soba ao da je odjednom postala tamnija, a Ardano s je zasvetleo - ne samo belom ode dom, nego itavim telom. "Sna ni sine, voljeni deae, tvoj rod te zove... Ratnie, sine Gavrana, prizivamo te moima zemlje, hrasta i vatr e!" Do je odje poziva zamirao, u sobi se ulo samo Diedino disanje, sve glas nije a o je udisala punim pluima mirisni dim. Eilan je prigu ila a alj. a i od male oliine dima vrtelo joj se u glavi; mogla je da zamisli a o je Diedi, oja je n epo retno zurila u vodu. Te sad je primetila da Diedina duga osa visi sa obe strane, za lanjajui iniju. Svi su se namestili u rug. Eilan je sa svog mesta videla povr inu vode. Na je ila se ad se Dieda zanjihala, ili se to njihala ona? Mo da se retao itav svet; mi r ala je na odjednom nejasne prili e o o sebe, ali mogla je da se usmeri samo na povr inu vode u iniji. Do je gledala, voda se pola o zamaglila, i za trenuta se video samo si vi ovitlac oji je u prvi mah potamneo; potom se razbistrio. Eilan je dahnula; lice, dobro poznato lice - lice njenog usvojenog brata Sinri a - gledalo je iz v ode. Dieda je prigu ila uzvi ; potom je progovorila, tiho i jasno, ao da se ob raa ne om veoma dale om. "Sinrie, mora da doe . Ovog puta nisu u pitanju Rimljani, neg o severnjaci; spalili su tvoju uu i ubili ti maj u i sestru. Vrati se u zemlju O rdovi a. Tvoj pooim je iv i potreban si mu." Lice je us oro nestalo, voda u iniji se ustalasala i potamnela, i Dieda j e ustala, pomalo o amueno se dr ei za ivicu stola. "Doi e", re la je. "Od tamo nje ole enica dobie sve to mu je potrebno za put. Uz dobre puteve i dobro vreme, bie ovde z a ne oli o dana." "Ali ta je sa varvarima oji su nam spalili uu?" upitao je Bendeigid. "A o nisi suvi e izmorena, dete, moramo ih videti da bi znali uda da poemo a o bi ih

aznili..." "Neu", re la je Dieda. Kosa joj je jo visila o o lica. "Uve me mo ete nater ati, ali ne a ovo uradi Kaileja; njena je elja da ovo radimo sa Rimljanima, nije moja. Bie mi te o da vam oprostim." "Dete moje..." "Oh, znam dobro da je to neophodno; ali a o ste mogli da me is oristite da dovuete Sinri a ovamo?" Kaileja je preuzela iniju i izbacila vodu roz vrata, pustiv i unutra prija tan dah sve eg vazduha. Upr os toploti letnje noi, Eilani je us oro postalo hladno. Kaileja je ponovo napunila iniju i nagnula se nad njom, potpuno nepo retna. Kao da je slici ovog puta trebalo vi e vremena da se pojavi, i us ovitlana magla je du e ostala u vodi. Kailejino napeto lice postalo je blee, a zatim bledo ao smrt; potom je progovorila, sasvim tiho, stra no umornim glasom: "Gledajte, a o elite." Eilan ni ada nije saznala ta su videli ostali, ali ada se povr ina vode ra is tila, pred njenim oima se stvorila mala sli a: razbojnici, ona vi a vi su bili ada su upali u Mairinu uu, u oeni na ulazu; obueni u arene i ofucane rpe. Ne i su nosili maeve, oje onomad nije videla, a ne i su imali oplja. Sli a je bila toli o jasna da je videla i i ne api a o svetlucaju u njihovim plavim ili crven ast im bradama i u dugoj, prljavoj osi. Potom su se svi o upili o o inije, za loniv i sli u oju je Eilan jo videla u seanju, i znala je da e moi da je prizove pred oi sve do smrti. Seala se a o je Kaileja jurnula napred, a o je zgrabila pune a e ara i a o ga je bacila na strance. Otac i deda su verovatno videli ne to slino, jer oevo li ce se u oilo. "Crveni Rajan", re ao je roz zube. "Pro leti bili njegov ma i njego va sen a! A jo su na obali..." "Ne a bude ta o, i dodajem svoju letvu tvojoj u punoj snazi", re la je Lianon, pomeriv i se u stolici. "Objavljujem da tvoj narod i Rimljani treba zajedn i i da ih azne." Bendeigid je zaustio da ne to a e, ali Lianon ga je uut ala jednim po retom. "Dosta; re la sam svoje. Sada idite; ne a bude a o je videla Kaileja i a o sa m ja objavila. Uhvatiete Crvenog Rajana na obali." "Gospo, a o to zna ?" "Zar si zaboravio da ja i moji mo emo da vladamo vetrovima ada odluimo ta o?" upitala je Lianon. "On nee dobiti ni da a da ga ponese sve do ga ne stignete. Jesi li sad zadovoljan?" "Radi osvete nad tim avolima - a o ta o mora biti", izjavio je Bendeigid, " unem se da u se udru iti i sa Rimljanima a o mi oni mogu pomoi u osveti, mada je to protiv mojih elja - a trebae nam njihova pomo da oteramo razbojni e i ubice sa n a ih obala, zauve !" Dieda je dubo o uzdahnula. "Hoete li sae ati da se Sinri vrati?" "O tome e morati da odluuje i Macelije", odgovorio je Bendeigid gunanjem. L ianon je pogledala Eilan. "Pogledajte, na a najmlaa is u enica je promrzla", re la je. "Gde ti je ogrta, dete?" "Ostavila sam ga u veli oj sali, tamo gde su ostale devoj e", promrmljal a je Eilan, neuspe no po u avajui da prestane da drhti. "Mora brzo u revet. Bilje je sad sagorelo, prii mangalu da se ogreje , dete . Kaileja e te brzo odvesti u spavaonicu za is u enice, i dae ti posteljinu i haljin u sve tenice." "Dobro reeno", javio se Ardanos, "a vreme je da i mi poemo." Lianon je povela Eilan do vatre, i devoj a je postepeno prestala da drht i. No, u sebi se jo tresla. Kaileja ju je zagrlila. "Proi e, dete, znam... Izmeu svetova mo e da bude veoma hladno; osetila sam d a putuje sa mnom, mada nam to nije bila namera. Drugi put to neemo dozvoliti." Bendeigid se umotao u ogrta, ali pre nego to je po ao za Ardanosom zastao je pred Eilan. "Keri." Kad ga je Eilan pogledala u oi, na a ljao se. "Ne znam ad emo s e opet sresti. Ali ostavljam te ovde u bezbednosti, i to mi je uteha. Ne a te Bo ginja uva ovde." Zagrlio ju je. "Moliu joj se za tvoju bezbednost, oe", tiho je re la, stegnutog grla.

Bendeigid je ne no dota ao vlasi oje su joj pobegle iz pletenice nad elom. "I tvoja maj a je imala ta vu osu", apnuo je i urno je poljubio u elo. Eilan je o d suza jedva videla vrata a o se zatvaraju za njim. "Pa, to je gotovo, a zaista je asno", re la je Kaileja uz prizvu ola an ja. "Eilan, ima li ne to to eli da me pita ?" Pri la je i zagrlila devoj u. "A o si se sa d ugrejala, hodi da te smestim u spavaonicu za is u enice." Eilan je sa njom ponovo pre la pre o vetrovitog dvori ta oje je delilo Lian onino obitavali te od sale u ojoj je prvi put videla sve tenice. Mnogo godina asni je, ada je poznavala sva i detalj obeju zgrada ao da je tu roena, seala se prvog pogleda na ums u uu i pitala se za to joj je te noi izgledala ta o ogromna. Eilid je sa jo ne oli o ena jo sedela u sali gde su prvo doveli Eilan. Sve su je radoznalo pogledale, ali Kaileja ih je jednim po retom spreila da i ta pitaju . "Jo ne mo emo tra iti od tebe da daje zavete", re la je Eilani, "ali za prvu g odinu oju e povesti meu nama mora da da obeanja." Uspravila se i lice joj se izmenilo . Eilan ju je oprezno posmatrala, pitajui se ta e sad biti. "Pre svega - da li si do la meu nas svojom slobodnom voljom? Da li te je ne o pretnjom ili silom naterao da tra i da doe ovamo?" Eilan ju je iznenaeno pogledala. "Pa zna da nije." " - ovo je obiaj. Mora odgovarati svojim reima." "Dobro. Do la sam ovamo po svojoj elji." Ovo joj se inilo vrlo glupo. Pitala se jesu li to pitali i Diedu, i ta im je odgovorila na to. "Da li obeava da e se prema sva oj eni meu nama pona ati ao prema sestri, majc ili eri, ao da ti je rod?" "Hou." Vi e nije imala maj u, a a o se bude zare la zauve , nee imati ni i. "Da li obeava da e se povinovati sva om nareenju oje ti daju sve tenice i da n ee lei sa mu arcem..." Kaileja je zastala i malo is rivila usne, "osim to e smeti da l gne sa Letnjim Kraljem, a o njegov izbor padne na tebe." Eilan se nasme ila. "Poslu au, i nije te o obeati da se neu dati nijednom mu arc ." Po to mi je zabranjen jedini mu arac oga sam mogla da volim. Kaileja je limnula. "Ne a ta o bude", re la je. "U ime Boginje, oja je jedna ia o ima mnogo imena, prihvatam te." Zagrlila je Eilan, a to su uinile i ostale sve tenice, jedna po jedna. Kad su se izreale, Eilan je ve bila u suzama, ao da je ne a o ponovo ste la izgubljen u porodicu. Kaileja joj je prebacila pre o ramena ogrta i povela je po rivenim hodni om do uice sa deseta reveta - ne ograenih zidovima, ao to je navi la, nego da anih i poreanih u rug. Ne i su ve bili zauzeti. Par devoja a je selo, sanjivo mir ajui, ad je Kaileja povu la zavesu o o reveta najbli eg vratima, a potom su ponovo le gle. "Ovde ti je pripremljeno mesto", apnula je Kaileja. Obu la je Eilan u bel u o ulju od grubog platna oja joj je bila malo preveli a. "Ne o e te probuditi za slu bu u pras ozorje. Nemoj oe ivati da me vidi - biu izdvojena sa Lianon zbog pripr ema za sveanost punog meseca. Ovde je haljina oju e nositi sutra." Iz sandu a je i zvadila zamotulja sa odeom. Eilan je legla u us u postelju i Kaileja ju je utut ala pod debelo ebe. P otom se sagnula da je zagrli, i Eilan je sela da joj uzvrati zagrljaj. " ta god mo da pomislila, seti se da si nam dobro do la", re la je Kaileja. "a i Diedi; ona je sada vrlo nesrena, ali doi e dan ad e joj biti vrlo milo to si tu." Poljubila je Eilan u elo. "Sutra e ti ne a od devoja a pomoi da se obue u hal jine sve tenice; najverovatnije e to biti Eilid. Par dana e ii svuda sa tobom i po az ivae ti ta treba da radi ." Eilan je ponovo legla. ar av je bio grub, ali mirisao je na ne o bilje. elel a je da to du e zadr i ovaj trenuta . "Na ta to miri e ar av?" upitala je. "To je lavanda; stavljamo je meu rublje posle pranja." Eilan je pomislila da ne treba da se udi. I sve tenice su ene, mada ne lie na one oje je dosad poznavala; naravno da i one misle na branje bilja i na pranje rublja, ao i sve druge. I ona e nauiti sve to. "Spavaj sad", tiho je re la Kaileja, "i nemoj da brine . Dobro je to si do la ovamo. Mislim da te meu nama e a naroita sudbina."

Nijedna od njih dve nije ni slutila oli o je to proroanstvo tano. 10.

"Za to rijemo od obinog sveta imena onih bilja a oje su najmoniji iscelite lji?" Stara Latis, najve tija u biljarstvu, zagledala se, dr ei u ruci ubranu auru tat ule, u devoj e oje su sedele pod hrastovim stablom. "Zato da bi se obraali nama i po tovali sve tenice?" upitala je jedna od mlaih devoja a. "Njihovo po tovanje moramo zaslu iti, dete", strogo je re la Latis. "Ma oli o neu i, oni nisu glupi. Razlog tajnovitosti je mnogo dublji - ono to je mono u d obru mono je i u zlu, a o se pogre no upotrebi. Tatula mo e da pomogne oslabljenom sr cu, ali a o je date suvi e srce e podivljati ao popla eni onj i na raju e stati. Za iscelitelja je najva nija procena." Eilan se namr tila, jer ni ad dosad nije razmi ljala o tome. Kasnije, ad bi razmi ljala o godinama provedenim u ums oj ui, pitrala se ta je oe ivala. Mir, mo da, ili tajanstvenost, i mo da malo dosade. Nije oe ivala da e dani provedeni u uenju sa drugim devoj ama biti jednostavno zanimljivi. Noi su bile te e, jer je prvih meseci esto sanjala Gaja. Pone ad bi ga videl a a o ja e sa vojnicima, ili a o ve ba sa maem. Pone ad bi pro linjao ad bi se o tri ca zarila u drvenu metu u obli u ove a: Ovo je za Senaru, a ovo za Reis. Ovo je z a Eilan! Kad bi zavr io, elo mu je bilo oro eno znojem, ali obrazi bi bili vla ni od su za. Eilan bi se budila upla ana zbog njegove tuge. Sada je razumela a o bol pre ivelih mo e da mui umrle. Pomi ljala je da mu po alje poru u, a o bi znao da je jo i a, ali nije bilo naina da to izvede, a potepeno je poela da shvata da je za njega zaista mrtva, i to pre on to prihvati, toli o bolje za oboje. Tih prvih meseci bila je samo jedna u grupi potencijalnih sve tenica. Prov odila je dosta vremena uei napamet itave odelj e druids og znanja. Kao to se bogovi ne mogu po tovati u hramu nainjenom ljuds im ru ama, ta o bo ans o znanje ne sme da s e zapisuje. Pone ad je mislila da je to udno, jer ljuds o pamenje je vrlo nepostoj ano. Ali videla je da njeni uitelji imaju fantastino pamenje. Veina starog znanja bi la je izgubljena pri uni tenju Mone, ali mnogo je i ostalo. Ardanos je, na primer, morao napamet da recituje itav Za on. Bila je srena uz ostale sve tenice. Najbolje je poznavala one dve oje su j e prvi put doe ale u Kui devoja a: Eilid i Mielin. Eilid je bila starija nego to je izgledala i bila je u ums oj ui od ranog detinjstva. Mielin je bila bli a Eilaninim godinama. Osim njih dve, najbolje je po znavala enu po imenu Celimon, ojoj je bilo o o etrdeset, a glavni posao joj je bi o da poduava najmlae sve tenice i da izvodi ne e manje va ne rituale. Njen prvi zadata bio je da naui do najsitnijih pojedinosti one rituale u ojima uestvuju device, jer a o tu bude ne e gre e ceremonija mora da pone iz poet a. I ona je dva ili tri puta izazvala ta ve pre ide. Oseala se ao glupaa, ali Mie lin ju je uveravala da su sve pro le roz to. Ta oe su je uili po retima meseca i zvezda. Provela je mnoge noi le ei izmeu Mi elin i Eilid u zatvorenom dvori tu, gledajui Veli og Medveda a o se bes onano o ree o o Severnjae, i pratei lagane po rete planeta navi e i nani e po nebu, i Severna Svet la a o svetlucaju i ru e po letnjem nebu. Nauila je da se zemlja o ree o o sunca u to je bilo najte e poverovati od svih uda. To om prvih godina u ums oj ui te noi s u joj najvi e uposlile ma tu; le ala je toplo umotana u vla noj travi, a Kailejin glas j e lebdeo nad njima u tami, priajui duge prie o zvezdama. Pone ad je elela da naui da prati pevanje, ali u jednoj od ret ih prili a ad su joj dopustili da provede ne o vreme sa Kailejom, ula je da ene ne sviraju p ri ceremonijama. "Ali za to? ene sada mogu da budu bardovi, ao Dieda, zar ne? A i ti svira h arfu, zar ne?" Bilo je toplo, a u gaju iza zida ve bao je ne i mladi iz druids og uili ta sa druge strane polja. Nije bio naroito ve t, ali veoma je te o svirati harfu toli o lo e da to slu aocu smeta. Mada melodija nije valjala, sva i ton je bio ist i jasan.

"Moj instrument je lira, prvi po lon oji sam dobila od Lianon, i sviral a sam je godinama, pa se ni o ne usuuje da se buni. A dar ao to je Diedin ni o ne mo e da pore ne." Kailejine crne oi su blesnule.

"To nema ni a vog smisla. Za to ne mogu da uim?" upitala je Eilan. Ma oli o lo e svirala, sva a o je mogla bolje od onog mom a napolju, oji nije primetio d a su mu se zbog sve toplijeg jutra gornje ice ra timovale. "Naravno da nema smisla", odgovorila je Kaileja. "Mnogo ta to sve tenici ine nema smisla; i oni to znaju. To je jedan od razloga to mi nee dozvoliti da nasledi m Lianon. Ardanos je svestan da i ja to znam." "Da li eli da bude Vrhovna sve tenica?" upitala je Eilan, ra iriv i oi. "Nebesa sa lonite", urno je re la Kaileja. "Sva og dana bih glava e srljal a protiv volje sve teni a - a ta volja je amena. Ne a mu arci slobodno zadr e za seb e vostvo. Mislim da su se stvari pogor ale od dolas a Rimljana. ele da zadr e oru je, i harfe, i sve drugo osim raanja i rintanja o o uvanja i razboja. Usuujem se da a em da bi oni rado re li a o ene ne smeju ni da slu e bogovima, ali ni o ne bi bio to li o glup da im poveruje. Ali za to ti eli da svira harfu?" "Zato to volim muzi u, a ne umem da pevam." "Tvoj glas je tih ali umilan, jer dobro ga poznajem." "Deda a e da u poreenju sa Diedom re eem ao aba", gor o je re la Eilan. "U na oj ui je oduve samo ona pevala." "Mislim da je tu pogre io; ali ovog puta neu da se svaam, jer a i ja priznaj em da je on jedan od na ih najveih bardova. U poreenju sa glasom tvoje roa e gotovo s vi re eu ao abe, dete, i nemoj da ali zbog toga. Ti mo e nauiti prie o bogovima, ma ne umela da ih peva ta o ao ona; mislim da ti nee biti te o da naui da peva aranja. N mo emo svi da imamo najlep e glasove, a ni svi meu bardovima." I Eilan je zaista nauila da peva mnoge arolije oje je morala da naui, i sa znala je, ve te prve godine, i ne oli o jednostavnih Rei Moi. Jednog dana, do ju je Kaileja uila inima, upitala ju je: "Sea li se one noi posle Mairinog poroaja, ada sam oterala razbojni e bacajui vatru na njih?" "Ni ada to neu zaboraviti", odgovorila je Eilan. "Sea se a o sam ti re la da i ti to mo e da naui , a o bude uila a o treba?" Eilan je limnula, oseajui da joj srce ubrzano udara; nije znala je li to od uzbuenja ili od straha. "Pa, sad u te nauiti. Najva nije je da zna da ti vatra ne mo e nauditi; videla si da je ja uzimam, i zato zna da se to mo e uiniti." Uzela je devojine vit e, bele p rste u svoju hladnu a u i dunula joj na dlan. "A sad", re la je, "najva nije je da veruje u sebe. Brzo posegni u vatru i uzmi a u ivog ara; vatra mo e da ti naudi samo zato to veruje da joj je u prirodi da pe ; ad jednom spozna njenu duhovnu prirodu, moi e da je uzima ao da je a a suvog li a. tra gori i u tebi, isto ao na ognji tu. Ka o mo e jedan plamen da naudi drugom? Pus ti da is ra u tebi susretne vatru!" Eilan se pla ila, ali zaista je videla Kaileju da to ini i bespogovorno joj je verovala. Pru ila je a u a mangalu punom ara; vrelina joj je dota la lice, ali Kaileja je progovorila odmah raj nje. "Ne o levaj - brzo uzmi!" I Eilan je gurn ula a u u plamen. I dalje je oseala vrelinu na obrazima, ali zaudo, ugljevlje je bilo hladno ao sneg. Kaileja je videla izraz uenja na njenom licu. "Sad brzo baci", re la je . Eilan je otvorila prste i iznenada vreli ar se s otrljao u ognji te. Zapanjeno je zurila u svoje a e. "Jesam li zaista to uinila?" "Jesi", re la je Kaileja. ar je dota ao rpu ostavljenu u ognji tu, i ova j e poela da se dimi. Podigao se sna ni zadah nagorele t anine i Kaileja ju je brzo u zela i ugasila. Eilan ju je zapanjeno gledala. "Ka o si znala da e sledeeg asa poeti da pee?" "Videla sam da poinje da razmi lja i da se udi - i da sumnja . Sumnja je neprija elj magije. Nauile smo da radimo ova ve stvari a o bi zapanjile obian svet udima i magijom, i da bi se za titile u sluaju opasnosti. Ali mora zapamtiti", upozorila ju je, "da nemamo prava da inimo uda samo da bi zadivile jednom roene. a i da bi se z a titila od opasnosti, mora biti oprezna inei ta naizgled uda. Mo da nije bilo savim mud

ro to to sam uinila u Mairinoj ui, ali to je uinjeno uinjeno je. Sad ad zna da je to mogue, nauie ada valja initi ta ve stvari, a ada ne valja." Proticanje godine bilo je oznaeno sveanostima, a devoj e nisu uile samo ta s va a sveanost znai, nego i ta le i iza pria, od ojih su mnoge bile neistinite, mada s u slu ile ao simboli. Raspravljale su o devianstvu boginje Arianrod, i o sudbini b listavog sina oga je rodila ia o to nije elela; analizirale su promene od Gvion e, oja je o usila pie iz pehara saznanja. Uile su tajna znanja Svetog Kralja i Go spe od Samostalnosti. A u najtamnijim danima zime razmatrale su misterije senovi tih boginja ija rvava lica i sme urana tela otelovljuju strahove mu araca. "Ali za to se mu arci pla e starih ena?" upitala je Eilid. "Za to se ne pla e star ih mu araca?" "Kad mu arac ostari, postaje mudrac, a to je ne to to svi mu arci ele", objasn ila je Kaileja. "Starica se pla e zato to su one van njihove moi. Kad dobije mesenicu , devoj a postaje ena. Potreban joj je mu arac da bi postala maj a, a majci je pot reban mu arac da titi njenu decu. Ali starica poznaje sve tajne roenja i smrti; ona je ponovo roena i ni ta joj nije potrebno. I zato se mu arac, oji poznaje samo prv u promenu oja ga je uinila mu arcem, nje boji." Lianonino ime bilo je dubo o po tovano, a i ad bi se devoj e nou u Kui devo ja a i otale na raun starijih, ali Eilan se stalno pitala da li je Vrhovna sve ten ica pro la roz ponovno roenje o ojem je govorila Kaileja. Bila je toli o stara da je ove morao da se pita da li su je i ada dota le ne a ljuds a tuga ili strast. Nije legala sa mu arcem, nije rodila dete; lebdela je roz ums u uu u obla u miri sa lavande i ustalasanih haljina, sme ei se blago i odsutno ao da se ree roz ne u svoju linu stvarnost. A Kaileja ju je ipa volela. Eilan je pazila da ne zaboravi a o je star ija sve tenica, sa ojom je od one noi ad se rodila Mairina beba bila povezana dub o im vezama, videla u Vrhovnoj sve tenici ne to to Eilan nije videla; ali bila je spr emna da veruje da neeg ima. Kada su devoj e poele da ue ve tine oje e im otvoriti pristup u unutra nje rav ni, Eilan se vredno bacila na uenje. Ta ve stvari - snovi i nagove taji - uve su j oj dolazili la o i bez upozorenja. Sada je uila da voljno priziva vizije, a ada je potrebno i da ih spreava da dou. Uila je prizivanje vizija u iniji vode i ve tinu arolija za dale i vid. Jedna od prvih stvari oju je videla u iniji bila je bit a sa razbojnicima oji su joj uni tili dom. "Blagoslovena bila Gospa od Vernemetona, a o je ona poslala ovaj vetar!" re ao je Sinri , nju ajui maglu oja je hitala raj njega, puna mirisa mora. "Odr ala je re", re ao je Bendeigid raj njega. "Ovaj vetar duva od treeg da na po to mi je spaljen dom. Kada su se rasute bande vratile na obalu da natovare p len na brodove, vetar je bio protiv njih." Is ezio se bez radosti. "Pri ovaemo ih izmeu obale i mora!" Odne ud se zaula o tra neredba, i ritmino trup anje pot ovanih sandala naglo se pre inulo. Sinri je is rivio lice, zadovoljan to vetar nije mogao da odnese zvu do neprijatelja. Bolje je jurnuti sa ratnim po liem nego da razbojnici uju ov o zlo obno trup anje. Britanci nisu ni izbliza toli o disciplinovani, ali barem umeju da budu tihi. I dalje se je io ad god bi roz maglu ugledao restu rimljans e acige. N i ada nije ni pomislio da e se boriti rame uz rame sa neprijateljem. No, a o je a i Bendeigid mogao da suzbije svoj gnev, verovatno mo e i on. Bendeigid mu je spustio a u na mi icu i Sinri se zaustavio, proviriv i roz niz r ljavih jova oje su se na le izmeu njega i obale. Mogao je da oseti dim i ise li zadah nu ni a - nisu ga dobro odr avali. Spustio je tit sa ramena i vr e stegao oplje . Srce mu je ubrzano tu lo, a usta su mu se osu ila. ezuno si za pravom bit o m, a o sad mo e da se pla i ? upitao je samog sebe. Da si bio tamo ad su napali uu, d a li bi se rio iza Reisinih su anja? Od te pomisli, pani a se pretvorila u bes. A onda su se oglasile rimljans e trube. Bendeigid je odgovorio grlenim ri om i Sinri ga je nehotice sledio. Britanci su jurnuli, urlajui. Sinri se pro

bio roz drvee, uperenog oplja, i zauo a o se povicima Britanaca pridru uje rimlja ns i poziv na juri . Kad su se Rimljani o omili na neprijatelja, Britanci su napali njegovu p ozadinu. Jedan ratni se o renuo, zbog magle pretvoren u udovi te. I bio je udovi te! Sinri se prepustio onom to je nauio i zamahnuo opljem navi e; osetio je udar i uo ri ad se o trica zarila. Ali nije imao vremena da misli dalje, jer je na njega i a o drugi ove . Ma je zve nuo o njegov tit. Kraji om o a primetio je vojni e Rimljane a o se sa mehani om efi asno u probijaju roz glavninu neprijatelja. Sinri je istr gao oplje i o renuo se, videi neprijatelja u sva om zgrenom licu. Nije znao da li je pro lo pola dana ili pola ivota ada je shvatio da ga vi e ni o ne napada. Svuda unao olo le ala su tela, i Bendeigid je sistemats i do rajiv ao one oji su jo bili ivi. Bio je obliven rvlju, ali izgleda da nijedna ap nije bila njegova. Jednom je pao i pomislio je da je gotov, ali nad njim se nadneo l egionar i po rivao ga onim veli im ovalnim titom do nije uspeo da ustane. Sada je shvatio da ne oga mo e da mrzi i da mu se u isto vreme i divi . Ni ada nee voleti Rimljane, ali sada je video da se od njih mo e dosta nauiti. U ovom tren ut u mu se nije inilo ta o stra nim to u venama nosi rimljans u rv. Zauo je puc etan je plamena i video da Ardanos nadgleda spaljivanje neprijateljs ih brodova. Dim je zaudarao na spaljeno meso, ali zaobljeni brodii od o e veselo su goreli. Sinri je odvratio pogled, pitajui se da li e mu pozliti. No, jedan brod je sauvan, i jedan razbojni je ostavljen u ivotu, mada osl epljen, da ga poveze. Ardanos je digao ru e a nebu, uzvi nuv i ne to na starom jezi u oji poznaj u samo druidi. Vetar je za trenuta zamro, a onda je dunuo sa opna. Ardanos je spustio ru e na ivicu brodia a o bi ga zadr ao. "Prizvao sam vetar da te ponese", re ao je ove u oji je bio unutra. "A o te bogovi vole, stii e jo jednom u Eriu. Budi na glasni , i prenesi im ove rei. A o d oete ponovo na ove obale, svi ete isto proi."

Vizija je izbledela, i Eilan se zavalila u stolici, drhtei. Ni ada nije v idela ozbiljnu borbu, i prizor ju je ispunio u asom, ali ipa se divlje radovala s mrti razbojni a. Ne o od njih je sigurno ubio njenu maj u i verovatno i njenu ml au sestru, i zapalio je uu u ojoj je bila roena. Ponovo je pogledala u vodu, tra ei Gajevo lice, ali nije ga videla. Da li j e pao u ne om ranijem o r aju sa neprijateljem, verujui da je ona ostala mrtva u ru e vinama svog doma? Pa, bolje da misli da je mrtva nego da je neverna, re la je se bi, ali udila se oli o je, a i sada, alosti pomisao da je on mo da mrtav. One noi a d su sedeli raj Beltans e vatre bili su ao jedno bie. Da je poginuo, ona bi to sigurno znala. No, smireni to njenog ivota u ums oj ui pola o je u lonio bol a i iz seanj a na Gaja i na ono to se moglo desiti meu njima. Zajedno sa ostalim devoj ama s upljala je sveto bilje i le ovite trave, uei oje od njih treba pri upljati u odreenoj meni sunca ili meseca. "Ovo znanje je starije od druida", poverila joj je Mielin jednom ad su radile u paru. Mada je Mielin odavno do la u ums u uu, nije bila mnogo starija od E ilan, i njih dve su, ao najmlae, esto bile odreene da rade zajedno. Mielin je odab rala da postane sve tenica iscelitelj a, i ve je uila mnogo o tome. "Dosta toga potie iz starih vremena, a i pre nego to je na narod do ao u ovu zemlju." Prolee je bilo vla no, i du obala poto a oji je te ao roz polja iza ums e ue bro im je dopirao do pojasa. O tar, sna an miris njegovog li a gotovo ih je o amutio do su ga brale. Sve tenice su ga oristile za prizivanje vizija, i u rastvoru za leen je bolnih mi ia. "Kaileja mi je priala pone to o tome", odgovorila je Eilan. "Ne ad davno, a o a e, u Britaniji nije bilo druida. Kada je na narod do ao, pobili su sve teni e po orenih plemena, ali se nisu usudili da ubijaju sve tenice Veli e Maj e. Na e svete e ne uile su od njih, i svom znanju dodale njihovo, jo drevnije." "Ta o je", re la je Mielin, oraajui du obale. "Kaileja je uila o tome vi e od mene, a ona je sve tenica Proroanstva. One potiu iz vremena mnogo pre nego to je izg raena ums a ua i a pre nego to su druidi stigli na ostrva Britanije. Ka u da su prve sve tenice do le ovamo sa ostrva dale o u zapadnom o eanu, oje je sada potonulo dub

o o pod talase. Sa njima je do ao sve teni po imenu Merlin, oji ih je nauio mudrost i zvezda i amenja u rugu." Za trenuta su razmi ljale o toj gotovo nezamislivoj davnini. Potom im je povetarac zanjihao su nje i vratio ih nazad u lepotu zelenog sveta. "Je li ovo aloper ili rablji a?" Eilan je po azala bo or nis og, jar o zelenog li a sa malim, neravnim listovima. "Krablji a. Vidi a o su stablji e ne ne? Te to su ni le. Kaloper opstaje i pre o zime, i stablji a mu je drvenasta. Ali listovi su im zaista veoma slini." "Toli o toga treba zapamtiti!" uzvi nula je Eilan. "A o na narod nije odu ve iveo ovde, a o smo nauili sve to?" "Ljudi su po prirodi lutalice", re la je Mielin, "mada ti se mo da ne ini t a o, sad ad smo pustili oren. Sva i narod je odne ud do ao, i morao je da naui sv e o zemlji od naroda oji je ve bio tu. Na a poslednja plemena do la su ovamo te sto tinja godina pre Rimljana, i to iz otprili e istog dela sveta." "A o smo bili susedi, onda bi Rimljani trebalo da nas bolje poznaju", re la je Eilan. "Dovoljno znaju da se pla e na ih ratni a", namr tila se Mielin. "Mo da zato ire ta o stra ne prie o nama. Reci mi, Eilan, jesi li i ada videla da ne og spaljuju na na im oltarima? Mu arca ili enu, svejedno?" "Ne; ne znam da je i o i ada sma nut sem riminalaca", odgovorila je Eil an. "Ka o Rimljani mogu to da priaju o nama?" "A to ne bi? Oni su neznalice", ljutito je re la Mielin. "Svo svoje znanj e natrpali su na tablice od drveta i vos a, ili od amena, i misle da je to mudr ost. Ka ve oristi omad amena mo e imati od znanja? a i ja, mlada sve tenica, znam da ljude ini mudrim shvatanje urezano u srce. Mo e li iz njige da naui ume nost biljar enja? Nije dovoljno ni da ti ne o pria. Mora sama da tra i bilj e, sama da ih bere i uv a , sama da gleda a o rastu. Tada mo e da ih oristi za leenje, jer e uti a o ti gov jihov duh." "Mo da njihove ene znaju vi e od njih", re la je Eilan. "ula sam da Rimljani n e dopu taju svim svojim enama da ue ve tinu pisanja slova. Pitam se a va znanja maj e prenose svojim erima bez znanja mu araca..." Milein je is rivila lice. "Mo da se boje da bi, a o i ene naue pisanje, bilo manje posla za pisare po tr nicama." "I Kaileja je re la ne to slino, jo ad sam do la ovamo", re la je Eilan i str esla se, mada je dan bio topao, jer setila se hladnog vetra to om vizije. "Ali asnije je nisam esto viala. Pone ad mislim da se naljutila na mene." "Ne treba da mnogo obraa pa nju na ono to Kaileja a e, ili to ne a e", upozoril ju je Mielin. "Ona je mnogo propatila, i pone ad je... neumerena u mi ljenjima. A li istina je da Rimljani ne mare mnogo ime se bave njihove ene." "Onda su glupi." "To znam. I ti zna . Ali ima Rimljana oji to ne znaju. Nadajmo se da e naui ti dovoljno za na eg ivota. I na i sve tenici umeju da budu glupi. Ne o mi je re ao da si po elela da naui da svira na harfi. Jesi li slu ala Kaileju a o svira na liri?" Eilan je odmahnula glavom. "Vrlo ret o." Iznenanda se setila trenut a a da ju je Kaileja uila da dr i vatru, i stresla se. "Zaista ne sme da se uznemiruje zbog njenih udnih navi a; ona je navi la na usamljenost. Pone ad danima ne govori ni sa im, osim mo da sa Lianon. Znam da te Kaileja voli; ula sam je ad je to re la." Eilan ju je pogledala, a onda je brzo odvratila pogled. Stvarno je izgle dalo ta o one noi od Mairi, po to je Kaileja oterala razbojni e. Sada je shvatala oli o je neobino da se starija ena toli o otvori. Mo da je zato otada izbegavala Ei lan. Mielin je primetila mesto gde je majina du ica rasla pod ne im drvetom, pa je uzela mali srpasti no da odsee stablji e. Do Eilan je dopro prijatan, o tar miris , pa se sagnula da pomogne. "Priaj s njom o njenoj harfi", predlo ila je Mielin. "Mislila sam da to nije harfa...." "Ma da, Kaileja je uve spremna da na iro o obja njava razli u", nasmejala s e Mielin. "Strune ulaze u utiju u podno ju umesto sa strane, ali zvu je uglavnom

isti. Zna mnogo pesama iz Eriua. Veoma su neobine; sve ne a o zvue ao more. Zna i sve stare pesme, mada zbog obu e mi svi znamo vi e pesama od obinog sveta. Da su pristali da ene ue za bardove pre nego to je toli o sve teni a izginulo, mo da bi odabr ali i nju." Mielin je poela da se i oe. "Ili bi postala Vrhovni druid - a o nije svetogre govoriti ta o - posle tvog oca." "Ardanos je Diedin otac, a ne moj. Meni je deda", objasnila je Eilan, pr i up ljajui poslednnje biljice. "A tvoj usvojeni brat pripada Svetoj Grupi?" upitala je Mielin. "Zaista dolazi iz uzvi ene porodice. Verovatno e po u ati da od tebe jednog dana naine sve tenicu Proroanstva." "Ni o mi nije ni pomenuo ta o ne to", re la je Eilan. "Zar ne bi volela?" nasmejala se Mielin. "Sva a od nas ima svoje du nosti, i ja sam srena sa svojim biljem. Ali narod obo ava vidovnja inje. Zar ne bi volela da bude glas Boginje?" "Ona mi nije ni ta re la", o tro je odgovorila mlaa devoj a. Mielin se nije ticalo za ime Eilan ri om ezne, niti a o se sve u njoj uzbu r alo do je gledala Lianon a o podi e ru e prizivajui mesec. to je du e ivela ovde, s ve jasnije se seala snova iz detinjstva, i ad god je nosila ponude na izvor zuri la je u vodu, nadajui se da e opet ugledati Gospu. "Biu ono to mi a u da treba da budem. Stariji znaju o bogovima vi e od mene." Mielin se nasmejala. "Oh, ne i mo da i znaju; ali nisam sasvim sigurna. Ka ileja se ne bi slo ila sa tobom. Jednom mi je re la da je znanje druida namenjeno svim ljudima, i mu arcima i enama, ao u stara vremena." "A ipa se i Vrhovni druid po orava Lianon", re la je Eilan, sagnuv i se d a odsee ne oli o listia mi ja inje oje je na la na sunanoj strani veli e stene. "Ili ta o izgleda", re la je Mielin. "Ali Lianon je drugaija, i mi je nar avno svi volimo..." Eilan se namr tila. "ula sam ne e ene a o govore da se a ni moj deda ne usuu je da je naljuti." "Pone ad se pitam da li je ta o", re la je Mielin do je slagala listie oje je Eilan odse la. "Seci ih bli e grani; petelj e se ne oriste. Zna , ula sam da su u davna vremena za oni zahtevali da sva i ove oji posee drvo mora da zasadi n ovo umesto njega, a o se ume ni ada ne bi smanjile. To je prestalo od dolas a Ri mljana; oni se u drvee a ni ta ne sade, pa jednog dana u itavoj Britaniji uop te nee bi ti drvea..." "Meni izgleda da ga ima mnogo ao i pre", re la je Eilan. "Dosta ga raste samo od sebe." Mielin se o renula i po upila bilje oje su nabrale. "A bilje?" upitala je Eilan. "Nismo nabrale dovoljno da bi bilo bitno; za dan ili dva e izbiti novi iz danci umesto ovih oje smo uzele. Ovo je dovoljno. ini mi se da e i a; da po urimo na zad. Sve tenica oja me je uila biljarstvu govorila je da je divljina ba ta Boginje, i da ljudi ne mogu brati iz nje a da ne obnove ono to uzmu!" "Nisam to jo ula, ta o reeno, ali mislim da je divno", re la je Eilan. "Zna , a o razmi lja o stoleima, onda je obaranje drveta jedna o glupo ao ubijanje nosee s rne..." "A ipa ne i ljudi, izgleda, veruju da imaju pravo da rade ta god ele svem u to je slabije od njih", re la je Mielin. "Ne razumem a o Rimljani mogu to da r ade." "One bolje meu njima sva a o bi razbesnelo njihovo pona anje isto ao i teb e i mene", usudila se da a e Eilan. Mislila je na Gaja. Kada je uo priu o Rimljanim a na Moni, izgledao je jedna o besan ao Sinri . Nije mogla da zamisli Gaja a o ubija bespomone, ali on sva a o zna oli o rata i u asan ivot oe uje uluare u rudn icima; bie lo e hranjeni, lo e obueni, udisae otrovnu pra inu rude oju opaju. Bilo bi d obvoljno lo e i da je taj posao dodeljen prestupnicima i ubicama, ali za to ravar i n mu ? Pa ipa , Gaj je verovao da Rimljani pretvaraju varvare u civilizovan sve t. Mo da nije ni ada ozbiljno razmi ljao o rudnicima, po to nije poznavao ni oga o je odveden da tamo ului. Ni ona nije razmi ljala o tome do nisu uzeli ljude iz njen og lana. Ali a o ona nije znala ta se de ava, njeni otac i deda sva a o su znali,

a ni oni nisu ni ta preduzeli da to pre inu. Vetar se pretvorio u zapadnja i oblaci su odluili da se oslobode i e. Mie lin je ci nula i navu la al pre o glave. "A o ostanemo ovde, udaviemo se!" uzvi nu la je. "Uzmi otaricu i hodi! A o potrimo, stii emo ui pre nego to pro isnemo!" No, do su stigle u glavnu dvoranu obe su bile potpuno mo re. Eilan je v erovala da je Mielin jednostavno is ristila izgovor da malo tri. "Idite da se osu ite, cure, ili ete dobiti reumu a ja u potro iti sve svoje le ove na vas!" Latis, oja je bila toli o stara da vi e nije mogla da ide u sa uplj anje bilja, promu lo se smejala i gur ala ih a vratima. "Ali pazite da se vrati te i sredite bilje oje ste mi donele, ili e se orositi, a onda e i bilje i va trud potpuno propasti!" Kad su se Mielin i Eilan vratile u biljars u sobu, o a im se jo sijala od trljanja. Soba je bila izgraena iza uhinje, a o bi je toplota iz pei grejala i s u ila. Grede pod tavanicom bile su pune sve njeva bilja. Pod njima su se lenjo njiha li pleteni poslu avnici sa orenjem i li em oje se ta oe su ilo. Du jednog zida stajale su police sa glinenim posudama, a du drugog vree i orpe sa pripremljenim biljem; sve je bilo uredno oznaeno simbolima biljars e ve tine. Vazduh je bio pun mirisa. "Ti si Eilan, zar ne?" za iljila je Latis. I sama izgleda ao osu eni oren , pomislila je Eilan; sva je sme urana i naborana od starosti. "Boginjo pomozi nam , sva e godine postaju sve mlae!" "Ko to, maj o?" upitala je Mielin, pazei da se ne nasmeje. "Devoj e oje alju da slu e sve tenicu Proroanstva." "Re la sam joj da e je us oro poslati na obu u od Gospe", re la je Mieli n. "Pa, Eilan, da li mi sad veruje ?" "Oh, verovala sam ti i pre", re la je Eilan, "ali sam mislila da e sva a o odabrati ne og starijeg i vinijeg od mene." "Kaileja bi re la da sve tenici ne ele raj Lianon ni oga suvi e uenog, iz str aha da bi postavljao suvi e pitanja. A o Vrhovna sve tenica pone da razmi lja o onome to ini, mo da njena proroanstva nee uve odgovarati sve tenicima." "Psst, Mielin!" uzvi nula je Latis. "Zna da ne sme ta o da govori - a ni apa tom!" "Govoriu istinu, a a o se sve tenici pobune, upitau ih ojim pravom zahtevaj u od mene da la em." Ali i Mielin je spustila glas. "Pazi malo, Eilan; na rivila s i otaricu. Namuile smo sa da pri upimo to bilje, nemoj da padne na pod i da se u prlja." Eilan je brzo poravnala otaricu. "Ima ne ih istina oje ni ada ne treba glasno izgovoriti, a ni apatom", o zbiljno je nastavila Latis. "Da", re la je Mielin, "to sam ula; a to su obino one istine oje bi treba lo vi ati sa rovova." "Po merilima bogova to je mo da i istina", odgovorila je Latis, "ali ti do bro zna da se o o nas ne nalaze bogovi, nego ljudi." "Pa, a o se istina ne mo e izrei u ui oju su izgradili druidi", tvrdoglavo je nastavila Mielin, "gde mo e da se a e, za ime bogova?" "To znaju samo bogovi! Po ivela sam ova o dugo ba zato to sam se dr ala svog b ilja, a po ivee i ti a o me bude sledila. Ono barem uve govori istinu." "Eilan nema prava da bira", re la je Mielin. "Sledeih est meseevih mena bie vezana za Vrhovnu sve tenicu." "Budi ono to jesi, dete." Stara Latis je uhvatila Eilan za bradu, ta o da nije mogla da odvrati pogled. "A o poznaje svoje srce, uve e imati jednog prijate lja oji ne la e." Sve tenica je bila u pravu. Kad je nastupio naredni mesec, Eilan su odveli od Lianon i tu se uila sveanom pona anju u prili ama ada prati Vrhovnu sve tenicu u javnost - a to je zapravo znailo sva i put ad bi Lianon izlazila iz svog obitav ali ta unutar ums e ue. Nauila je ritual oblaenja Lianon za ceremonije, to je bilo dal e o slo enije nego to je izgledalo, jer od samog poet a rituala sve tenicu nije smeo n i da dodirne ljuds i prst. Zajedno sa Lianon delila je dugo ritualno izdvajanje ojim se Vrhovna sve tenica priprema za rituale, i pomagala joj je to om fizi e isc rpljenosti ojom se sve zavr avalo.

Tada je shvatila oli u cenu Lianon plaa za veli o po tovanje ojim je o ru e na. Izno enje rei bogova tra ilo je viso o is upljenje. Ma oli o Lianon, sama po seb i, bila pone ad odsutna ili zaboravna, ada bi stavila ozna e Proroanstva postala bi sasvim druga osoba. Eilan je shvatila da je Lianon odabrana ne toli o zbog m udrosti ili snage volje, nego za to je umela da, ad ustreba, zaboravi na svoju lin ost. U ta vim prili ama, ada bi ljuds ost bila odbaena zajedno sa sva odnevno m odeom, Lianon se otvarala a o bi Boginja govorila roz nju. I u tim trenucima zaista je bila veli a sve tenica - gotovo nadljuds a, po Eilaninom mi ljenju. Cena oju je plaala to je prenosila ta o ogromnu mo bila je i fizi a i mentalna, i Eilan j e oseala da sve vi e po tuje Vrhovnu sve tenicu ad je videla da sve podnosi bez patnji , ili barem bez albi. Kad je Eilan prvi put izi la iz ums e ue i ume o o nje, pratila je Lianon. T ada je shvatila oli o se izmenila prote lih nedelja. a i Kua Devoja a inila joj s e dale a i nepoznata. Kada su joj se najnovije is u enice urno s lonile s puta jedv a ih je primetila, i te asnije se setila da su u njoj videle onu nadzemaljs u smirenost oju je ona videla u Lianon. Pretpostalvjala je da je to bila sasvim obina sveanost Dugodnevice. Videla je igre, tr nicu i velianstvenu sunevu vatru i mnogo puta pre toga, ali posle mesec i oje je provela zatvorena u ums oj ui toli a gu va joj je gotovo nanosila bol, i trzala se od o trog mirisa ljudi i onja. a i arena odea oju su trgovci izlo ili na t ezgama vreala joj je ula. Dugodnevica je vreme ada ljudi odmeravaju snagu u ta mienjima, a o bi z abavili bogove i ljude, i da bi ojaali useve ta o da oni bujaju. Ali do je Eilan posmatrala tr e i rvanje, oznojena tela ta miara inila su joj se ogromna i deform isana. Nije mogla ni da zamisli za to je i ada mogla po eleti da legne sa mu arcem. Pobedni igara dobio je venac od letnjeg cvea i bio postavljen na poasno m esto. Setiv i se ta je nauila o Misterijama, Eilan ga je posmatrala sa dodatnim divl jenjem. U vreme veli e potrebe, ili od ne ih plemena sva ih sedam godina, novi Godi nji Kralj je posmatrao spaljivanje svog prethodni a, i a i sad je u njemu bil o ne og daha svetosti. Imperija je pogubila ili romanizovala nasledni e svih bri tans ih vladara, ali do god su ljudi spremni da rtvuju svoj ivot naroda radi, nee moi da u inu Svete Kraljeve, oji sva e godine osiguravaju bezbednost onima oji vi e ni ne shvataju njihovu ulogu. A o nastupi ne a veli a nesrea, i a o to om naredne godine bude bila potr ebna rtva upr os zabranama oje je doneo Rim, izbor e pasti na ovog mladia. A u zna po tovanja rizi u oji je preuzeo na sebe, imao je prava da legne sa sva om enom oju po eli - a i sa devicom iz ums e ue a o na nju baci o o. Eilan se dr ala blizu Lianon do je gledala ratni e a o uzimaju zapaljene grane iz veli e vatre i bacaju ih uvis a o bi im usevi bujali. Narod se razgal amio od pia i opu tenosti, ali ni o je nee dirati do god bude bila uz Vrhovnu sve ten icu. a ni Godi nji Kralj ni ada nije po u ao da se probije ta o dale o. Sedela je sa Kailejom i Diedom, zadovoljna zbog za tite oju joj pru a Liano nino prisustvo i pretee oblije njenog telohranitelja, Hjua, i nadala se da su i dr uge sve tenice oje su sa njima do le na sveanost ta o dobro pro le. Te posle ne oli o sedmica saznala je za to se njena prijateljica Mielin v ratila sa sveanosti ta o bleda i zami ljena, i za to joj je esto bilo mu a. Re la joj je Eilid, onog dana ada je Mielin nestala, ali tada je ve itava ums a ua brujala o d novosti. "Trudna je, Eilan", promrmljala je Eilid i odmahnula glavom ao da se jo u di. "Sa pobedni om igara. Lianon je bila uznemirena i veoma ljuta ad je saznala , i poslala je Mielin da samuje u olibi raj belog izvora, i da meditira." "To nije po teno!" uzvi nula je Eilan. "A o je odabrao nju, a o je mogla da ga odbije? To bi bilo nepobo no." Zar su sve tenici zaboravili sopstvenu teologij u?" "Starije sve tenice a u da je trebalo da se dr i podalje od njega. U ovom del u Britanije ima dosta ena. Ja bih na la naina da ga izbegnem da je poeo da me zagleda !" Eilan je morala da prizna a o bi i ona potra ila naina da ne bude izabrana . Ali ada se Mielin vratila meu njih, tela toli o zaobljenog da ni iro e haljine

nisu mogle to da pri riju, bila je dovoljno razumna da joj ni ta ne a e. I ta o je proticalo leto, i stigao je dan ad su se napunile dve godine ot a o je stigla u ums u uu. Dotle je pomagala Vrhovnoj sve tenici na ne oli o sveanosti, i izgubila je sva o interesovanje da postane Proro , ali znala je da je ni o nee pitati ta eli u oli o druidi odaberu nju. Naravno da je znala da pre sva og rituala od Lianon d olaze sve tenici; da je pripreme, govorili su. Ali jednom, ada su se pritvorena v rata sluajno otvorila, videla je sve tenicu s ljo anu u transu i Ardanosa a o joj a pue na uvo. Te noi, ad je Boginja pozvana u telo Vrhovne sve tenice, Eilan ju je posma trala sa posebnim zanimanjem, trgav i se ad se Lianon zgrila i poela da mrmlja; ne i odgovori bili su nerazumljivi, drugi sasvim jasni. Kao da je gledala onja a o se otima s raenoj uzdi, ao da se ne to unutar sve tenice otimalo moima oje su stru jale roz nju. Vezali su je, u asnuto je shvatila do je sedela raj Lianoninog reveta ad se sve zavr ilo. Zaarali su je a o bi izgovorila samo one rei oje odgovaraju nj ihovoj volji! Mo da se zato, upr os ritualima, pone ad de avalo da Boginja ne doe, i Lianon je odgovarala po svojoj mudrosti, ili mo da reima oje su joj aputali sve tenici. Eil ani se inilo da ta ve situacije najvi e iscrpljuju Lianon. A a i ada bi trans bio stvaran, Proroica je odgovarala samo na postavljena pitanja; a o je vreme protic alo, Eilan je poela da podozreva da druidi ontorli u i o e postavljati pitanja. ulo se ne oli o pravih Proroanstava; ali samo ad su u pitanju bile sitnice. a i a o su zaista poticala od Boginje, nisu mogla mnogo znaiti ni onima oji pitaju ni o nima oji uju odgovore. Eilan je prvo pomislila da se pobuni, ali pred im? Kaileja je bila dale o, nosila je Lianoninu poru u novoj raljici ne og plemena, a Mielin je bila to li o obuzeta buduim detetom da Eilan nije htela da je uznemirava. Postepeno joj j e postalo jasno da i Kaileja i Dieda sva a o znaju isto to i ona. To bi objasnilo ne e njihove rasprave, i pomalo preteranu ne nost sa ojom se Kaileja brinula za Lianon. A i Vrhovna sve tenica sva a o razume ta joj se de ava. Lianon je odabrala da doe u ums u uu i da ostane podreena sve tenicima. A o oni od nje naine svog govorni a , to je sva a o sa njenim pristan om i po njenoj volji. Ta o su stajale stvari ada je Eilan po la sa Lianon na sveanost Beltana, g otovo tri godine po to je stupila u hram. 11. Gaj nije bio u zemlji Ordovi a gotovo dve godine; bli io se trei Beltan ot a o je izgubio Eilan. Otac mu vi e nije pominjao onaj predlo eni bra sa Licinijevom eri, ali ga je prebacio u guvernerove odrede. Prote le dve godine proveo je mar i rajui Albom sa Agri olom, zaposlen onim za ta su se svi od srca nadali da je umiri vanje tamo njih plemena. Razbojnici nali na one oji su pobili Bendeigidovu porod icu bili su dovoljno gadni, ali na severu je bilo jo i slobodnih plemena, oja su ugro avala rims u vlast nad Britanijom. Za oficira rims e armije tuga je gubljenj e vremena. Gaj je vr io svoju du nost, i a o bi mu pogled na plavu osu i ozbiljne oi ne e devoj e otvorili stare rane, pazio je da plae tamo gde ga ni o nee videti. Ta o se dobro po azao da je, ada je ampanja u Kaledoniji privremeno pr e inuta, za nagradu poslat da isprati olonu ranjeni a u stalno sedi te legije, u Devu, do je ostata ljudstva radio na novoj tvravi u aledons im visoravnima. I ta o se ponovo na ao na jugu; as ao je niz Devoja o brdo sa centurionom i grupom l egionara iza sebe. "Treba nam ove od poverenja da pripazi na tu sveanost, a ti si u ovom tre nut u jedini na raspolaganju oji govori njihov jezi dovoljno dobro da te ne ot riju. Morae da se suoi sa time jednog dana, mome", re ao mu je otac ad se pobunio. " to pre, to bolje." Ali te ad je ugledao tvravu na brdu a o se uzdi e nad ums im m orem i ad je zauo glasove o upljene sto e Gaj je postao svestan oli o e mu biti

te o. Zaustavio je onja, zurei u prazno, i centurion je urno zaustavio vojni e. "Izgleda sasvim mirno", re ao je centurion. "Kuda god po li, va ari su obino isti. Dodu e, mogu da postanu gadni ad se ume a religija." Vojni se nasmejao. Gaj je ve nauio da ima posla sa prialicom ojoj ne treba mnogo odgovarati. "Prve tri go dine slu be proveo sam sa legijom u Egiptu. Imaju po jednog boga za sva i dan u ne delji, i sveanost za sva og od njih. Kad bi se dve procesije susrele u centru gra da, imali smo prilino gadne nemire." "Oh", utivo je re ao Gaj, mada mu je bilo prilino svejedno je li centurion slu io u Egiptu ili na raju sveta. Ovo je apija roz oju su pre tri godine u li na va ari te. Setio se a o se mala Senara zatrala putem ispred njih, smejui se. Kao i pro li put, nosio je lo alnu odeu, jer posao mu je bio da nadgleda od vijanje sveanosti, ali ona srena porodica sa ojom je bio pro li put vi e nije postoja la. "Ka o izgleda u Egiptu?" brzo je upitao, po u avajui da otera seanja. "Oh, isto ao i svuda drugde", re ao je centurion i zevnuo. "Veli i hram ovi i u asno bogati raljevi, i isto ta o ogromno siroma tvo po tr nicama. Ali bilo je toplo", dodao je, stresav i se. "Voleo bih da sada dobijemo malo njihovog sunca; u Britaniji je ta o hladno i i ovito." Gaj je pogledao oblano nebo. ove je bio u pravu; dosad nije ni primetio a vo je vreme. Barem se to razli ovalo. Verovatno ne bi mogao podneti ponovni po gled na ovo mesto pod blistavom sunevom svetlo u. "Tebi to izgleda ne smeta", zavidljivo je re ao centurion. "Ti si ovde i roen, zar ne? Ja sam iz Etrurije. Sve je te e nai ne og pravog Latina u legijama. S lu io sam po itavom carstvu - Egipat, Hispanija, Persija. U Persiji su moju ohortu uni tili, i ada su me unapredili u centuriona - verovatno zato to sam bio jedan o d ret ih pre ivelih - poslali su me ovamo. A o je ovu zemlju zaista ot rio Apolon, nimalo mi se ne svia njegov u us." "Ovde emo sjahati." Gaj je naprasno odluio. "Vojnici ostaju sa onjima. Un utra za njih nema mesta." Zauli su mu anje ad ih je sustiglo novo rdo sto e. Centurion je povi ao nareenje vojnicima da se s lone, a s lonili su se i on i Gaj. "Nema smila da te izgaze", lenjo je re ao. "Ne znam za tebe, ali ja imam lep e planove za svoje noge nego da ih spljes aju rave. Jesi li spreman da poe ?" Gaj je uzdahnuo. Ni ada nee biti spreman, ali on je Rimljanin i vi e ne mo e da be i od seanja. Stresao se i prebacio raj ogrtaa pre o glave. " ta se ovde zapravo de ava?" upitao je centurion do su prolazili roz api ju iza stada. "Je li to ne a selja a sveanost? To je bilo i u Egiptu - imali su ve li og belog bi a oga su zvali bogom. Vodali su ga ulicama sa cveem o o vrata, i palili su tamjan nad sto om do ne bi pomislio da vi e ne mo e da di e . Govorili su da t o titi od bolesti." "Ovde bacaju bilje u veli u vatru i vode sto u izmeu vatri da je blagoslo ve", odgovorio je Gaj. "Sme na stvar, ljudi se toli o bore zbog vere, a sve izlazi na isto. Meni se ini da sve probleme prave sve tenici; veina sveta eli samo dobre etve i zdrave bebe , i po u avaju da opstanu. A o sto a ne pobesni, onda sve tenici podbadaju narod. Da li ovu sveanost vode druidi?" "Ne ba ", re ao je Gaj. "Imaju sve tenicu, ne to nali na vestal e, oja prizi va blagoslove njihovih bogova." Za trenuta je zatvorio oi, i ponovo je video pri li u umotanu u velove a o podi e ru e a mesecu. "Hoe li se prinositi rtve?" Pola o su napredovali a sredi njem trgu, jer st o a je jo bila pred njima, nervozno muui i zbijajui se zbog nepoznatih prizora i mir isa. Gaj je odmahnuo glavom. "U dana nje vreme i druidi i ostali oji se bave v erom prinose na rtvu samo cvee i voe." "uo sam da su prinosili mnogo rtvi - a i ljude", re ao je centurion. "Ta o mi apije Tartarove, ne." Gaj se setio a o se uvredila Eilan ad joj je postavio isto pitanje. "Ova sveanost je sasvim miroljubiva. Bio sam jednom tu, i..." "Oh, Kaligulinih mu jaja! Ne o je popla io rave", uzvi nuo je centurion, gledajui napred. "Toga sam se i bojao." Ne i rupajlija u oc astom ogrtau zaljuljao je lampu, i rave su poele da

se guraju i nervozno muu. Iza njega je ne i starac dr ao govor. Slu alo ga je stotinja ljudi. Gaj se pribli io da oslu ne. Zato je i do ao ovamo, za sluaj da ne o po u a da na miroljubivom o upljanju podstie pobunu. Ljudi u gomili odgovarali su vi om, ne primeujui sve vei n emir u stadu. Nai ao je moma sa ofom vode i u prolazu je zapljusnuo jednog od slu alaca. ove se o renuo i poeo da vie, a najbli a rava je upla eno podigla glavu i pritom ubo la rogom drugu. "Oh, Hada mu, eto ga; rave e pobesneti", povi ao je Gaj, i tog asa je jed na od prvih rava u stadu pre la u trapavi galop, oboriv i gonia ne uda u masu. Govorni je nastavio da podbada o upljene, ali njegova publi a je sad im ala druga posla. Dvojica ili trojica ljudi su pali, ne a ena je vrisnula, a onda je itavo stado pre lo u tr . Jedna rava je veoma glasno zamu ala i Gaj je video da joj je rog o rvavljen. Ne o je vrisnuo. Mu arci, ene, a i ne a deca, poeli su da u zmiu, viui. Sad su se svi gurali, po u avajui da se to pre s lone. Sredi nji trg se zaas pr etvorio u zbr u jurnjave i vi e. Maj e su podizale raspla anu decu; jedan legion ar, nenavi ao na sto u, bio je oboren s nogu i pao je uz urli . Gaj se trudio da se odr i na nogama, i pritom se na ao odvojen od svojih ljudi. Ne o ga je zgrabio za ru u. "Evo, ti izgleda sna an, mora mi pomoi; Gospi je lo e." Viso a, tamno osa ena u plavoj ode di vu la ga je za ru u a ivici trga, gde s e starica u plavom ogrtau jedva dr ala u ru ama dveju devoja a u haljinama od nebel jenog lana, opasanim zelenim li em. Gaj je oprezno pru io ru e i devoj e su mu predale teret. mirnuo je ad je prepoznao sve tenicu oja je pre dve godine prizivala Boginju. Pa ljivo ju je podiga o, udei se rh om telu ispod te ih haljina. Veina sveta se razbe ala, ali sto a je jo b esnela u rdu, a odvajale su se i po dve-tri rave sa oborenim rogovima i uzmaha nim repovima, ljutito muui na sva og o bi po u ao da im prie. Malo dalje je le alo nepo retno telo diva oji je svuda pratio Vrhovnu sve t enicu. " ta je sa njim?" "Hju? Oh, nije mu ni ta", nemarno je re la starija sve tenica. "Jedna rava je probola ne oga; on se pla i rvi." Malo jai telohranitelj, nehotice je pomislio Gaj. "Moramo se s loniti ra vama s puta", re ao je naglas. "Kuda da je ponesem?" "Ovuda." Vi a od dveju mladih sve tenica brzo ga je povela izmeu razorenih te zgi. Gaj je premestio enu ta o da joj je glava poivala na njegovom ramenu, i oseti o je ola anje ad ju je uo da di e. Nije smeo ni da pomisli ta bi mu se desilo a o mu Vrhovna sve tenica Vernemetona umre u ru ama. Ra irio je nozdrve od iznenadnog mirisa i shvatio je da ga sve tenice vode a travars oj tezgi. Travar a, puna a i zabrinuta, s lonila je u stranu razapeto eb e a o bi Gaj mogao da unese Vrhovnu sve tenicu u a av-ta av za lon. Kle nuo je i spustio je na gomilu rzna za spavanje. Sobica je bila mrana i pra njava, puna ja og mirisa bilja oje je visilo sa tavanice ili stajalo u lanenim vreama. Gaj se uspravio, i pritom mu je s liznuo ogrta. Iza sebe je zauo uzvi zaprepa enja. Osetio je da mu srce ubrzano udara. O ren uo se, veoma pola o, jer sad mu je trebalo vi e hrabrosti nego za juri na aledons a plemena. Ni a od dveju mladih sve tenica podigla je veo. Ispod tamnih nabora ugledao je Eilanino lice. Potpuno je prebledeo; svet se smraio, a potom je zaplamteo novi m bojama ad je ponovo udahnuo. Ti si mrtva... pomislio je. Izgorela si u ui! Po tom je sve nestalo, i ostale su samo Eilanine oi zagledane u njega. Osetio je na licu njen dah i postepeno se pribrao. "Jesi li to stvarno ti?" jedva je uspeo da upita. "Mislio sam da si izgo rela... video sam ostat e tvoje ue, posle razbojni a." Ona je uzma la, dajui mu zna da poe u ugao, do su ostale sve tenice bile n agnute nad Lianon; Gaj je ustao i po ao za njom. Jo mu se vrtelo u glavi. "Bila sam u sestrinoj ui, pomagala sam joj o o nove bebe", tiho je re la da ih ni o ne bi uo. "Ali maj a i Senara su bile od ue." Glas joj se slomio. Br zo je bacila pogled na ostale sve tenice. U polumra u, ona o sva u belom, liila je na duha. Pru io je ru e a njoj. J

edva je mogao da poveruje da je tu, iva, neozleena. Prsti su mu za trenuta dota l i hladnu t aninu, ali ona se brzo izma la. "Ne mo emo da razgovarmao ovde", re la je zadihano, "da bar nisi u uniform i." "Kada mogu da te vidim, Eilan?" "To je nemogue", re la je. "Ja sam sve tenica u ums oj ui, i ne smem..." "Ne sme da razgovara sa mu arcima?" Vestal a, pomislio je. Devoj a oju vol im mi je zabranjena ao da je vestal a... "Nije ba ta o stra no", re la je uz bledi osmeh. "Ali ti si Rimljanin, i zn a ta bi na to re ao moj otac." "To zaista znam", re ao je, a onda je pomislio ta bi re ao njegov otac. D a li ga je pustio da pati, znajui da za to nema razloga? Uz uenje to je vidi osetio je i bes. Zaagledan u Eilanine estenjaste oi, iznenada je postao svestan da se ni ada posle odlas a iz Bendeigidovog doma nije oseao toli o iv. Ona se nelagodno prome oljila. "Dieda nas gleda; mo e da te prepozna. A Kai leja, starija sve tenica..." "Seam se Diede", grubo je re ao Gaj. "A i ja moram da se vratim po svog c enturiona. Bogovi! Drago mi je to sam video da si iva", re ao je, ali se nije pome rio. Sada su ih ve obe sve tenice gledale, i Eilan je podigla ru u u zna blagoslov a. "Zahvaljujem ti", re la je glasom oji je jedva primetno podrhtavao. "Li anon je suvi e te a da bi mi mogle da je nosimo. A o vidi Hjua i a o mu je bolje, hoe li ga poslati ovamo?" "Da mu rave ne bi naudile", re ao je, i nagradio ga je Eilanin rat i o smeh. "Sad poi." "Moram", slo io se. Tog trenut a se Lianon prome oljila; jedna od ena se sag la da je umiri, i te ad je zauo tihi, dubo i glas Gaj je postao svestan da je E ilan sada sve tenica. Zateturao se a ulazu, i te ad se na ao napolju, mir ajui na svetlu, shvat io je da se nije oprostio niti joj po eleo sreu. Da li je srena u ums oj ui? Da li je odabrala ta av ivot, ili su je naterali? No, zavesa na vratima se spustila za nj im. Do se udaljavao, zauo je za sobom Diedin glas. "Eilan, ta si priala sa tim ove om? Hoda ao Rimljanin!" "Oh, ne bih re la", pola o je odgovorila Eilan. "Zar ne bi nosio uniform u? Svi oni je nose." Usporio je, iznenaen njenom dosetljivo u. Isprva ga je privu la upravo njena bezazlenost. Gde je sad, doavola, nestao centurion? Naterao je sebe da poe dalje. Hoe li centurion ispriati Maceliju za ovo? I jo , mnogo va nije, hoe li Gaj uspeti da ponovo vidi Eilan? Sad ad ju je ponovo na ao, nije mogao te ta o da je ostavi. Iza njega, u atoru, Eilan je pritisla obe a e na uznemireno srce. Nemogue d a ga ostale sve tenice ne uju, pomisli ona. Lianon se opet prome oljila. " ta se desilo? Je li ne o povreen?" "Ne a budala je popla ila rave pa su pobesnele", odgovorila je Kaileja. "Ka o... a o sam dospela ovamo?" "Doneo te je ne i prolazni . Hju se onesvestio - ogromna budala", o tro je re la Kaileja. "Ne, tvoj spasilac je oti ao; Eilan ga je blagoslovila u tvoje ime ." Eilan je na to pomislila oli a je srea to Gaj nije nosio uniformu, i upit ala se ot ud to. Pitala se i a o bi izgledao u legionars oj uniformi. Veoma lep o, pretpostavljala je, ali on je iona o lep moma . Odmahnula je glavom, svesna d a ne bi trebalo ta o da misli o njemu, pogotovo ovde. Taj deo njenog ivota je zav r en. "Prvo proverite je li Hju dobro, onda ga dovedite ovamo", naredila je Li anon. "A o je sto a pobesnela, verovatno nee moi da je s upe svu odjednom, i zato e mo ostati ovde jo ne o vreme." Eilan je izi la na sunce. Na la je Hjua a o sedi na zemlji, sav rastrojen,

i o amueno trese glavom. "Je li Sveta Gospa na sigurnom?" "Jeste, ali ne zahvaljujui tebi", ljutito je re la Eilan. "Onesvestila se , i jedan prolazni ju je odneo iza travar ine tezge." "Gde je sva ona sto a?" Eilan se osvrnula i shvatila da je Lianon pogre ila. Trg je bio pun ljudi zauzetih podizanjem sru enih tezgi i priom, ali nigde nije bilo ni jedne jedine ra ve. "To samo bogovi znaju, i mo da njihovi gonii; bile su pobesnele." Probura eno g ove a su ta oe odneli, primetila je. "Zato su proburazile onog ove a; popla ile su se", o tro je dodala. "To su ih Rimljani upla ili", mrmljao je Hju, ustajui uz napor. "Mar irali su , zvec ali i presijavali se. itavo mno tvo ih je bilo; za to su uop te dolazili? Zar mi sle da je blagosiljanje sto e neza onito? Pa, danas sva a o nee biti blagosiljanj a", nastavio je, odmahujui glavom. "Najbolje da odnesem Gospu ui. Po to su Rimljani tu, la o mo e doi do nevolja", dodao je poluglasno. Eilan se, ne prvi put, upitala a o Lianon podnosi ovog ogromnog magarca . Kao telohranitelj joj nije bio od oristi; Eilan zapravo nije videla da je od bilo a ve oristi. A o ona i ada postane sve tenica Proroanstva - ma oli o to mal o elela - prvo to e uiniti bie da se otarasi ovog glupa a. O o mesec dana po Beltanu, Eilan su pozvali od Lianon, i tamo je zate l a ove a oji je neobino liio na Sinri a, i devojicu od osam ili deset godina, crven aste ose pro arane zlatnim vlasima. Eilan se nasme ila detetu, oje joj je stidljivo uzvratilo pogled. "Hadron pripada bratstvu Gavranova", re la je Lianon. "Ispriaj joj svoju priu, Hadrone." "Sasvim je rat a", re ao je ove . "Imam usvojenog brata oji je pri ao Leg ijama ao dobrovoljac, i zauzeo se za mene inae bih bio odveden u rudni e olova. Posle njegovog zauzimanja ivot mi je po teen, i dobio sam samo deset godina izgnanst va sa svih teritorija pod Rimom. Stoga moram da odem na sever, a ne mogu da vodi m sa sobom ens o dete." "Pa u emu je problem?" Eilan je znala da Lianon ima dovoljno vlasti da pr imi devojicu u ums u uu ne posavetovav i se ni sa im. injenica da to nije uradila zn aila je da postoji ne a te oa. "Meni se ini da je suvi e mlada da nam pristupi", re la je Lianon, mr tei se. "Ne znam a o da mu odgovorim." "A o je to sve", re la je Eilan, "rado bih se starala o njoj do ne bude mogla da bude negde usvojena. Ili mo da postoji ne a roa a ojoj bismo mogli da je poverimo?" "Ne postoji", re ao je ove . "Jer moja ena je bila Rimljan a, i vrlo malo znam o njenom rodu." "Znai dete je pola rimljans o? Zar nisi mogao da je po alje njima?" upitala je Lianon. " ena se posvaala sa svojima da bi se udala za mene", mrano je re ao ove . "P oslednjim dahom me je pre linjala da dete ni ad ne padne njima u ru e. Mislio sa m da bi bilo najbolje da je ostavim na staranje sve tenicama..." "Mi nismo siroti te", strogo je re la Lianon. "Mada za pripadni a bratstva Gavranova mo da mo emo da nainimo izuzeta ." Eilan je pogledala devojicu i pomislila na svoju roenu sestru, oju su ubi li razbojnici pre tri godine. Da je Senara ostala iva, o bi se starao o njoj? Ra dovala se to e moi da neguje Mielininu bebu ao zamenu za izgubljenu sestru, ali ov a je pobacila dete Godi njeg ralja. "Rado bih se starala o njoj, Lianon." "Zato sam te i pozvala. Ti jo nisi dobila ne u zahtevniju du nost", odgovor ila je Lianon. "Mada je ovo mimo svih uobiajenih zadu enja. Ipa , a o pristaje , dode liu tebi ovu malu izbeglicu." Zastala je i obratila se Hadronu. "Ka o se zove?" "Moja ena joj je dala ime Valerija, Gospo." Lianon se namr tila. "To je rimljans o ime; ovde ga ne mo e nositi." "Moja ena se odre la itave porodice da bi se udala za mene", re ao je Hadr on. "Najmanje to sam mogao bilo je da joj dozvolim da detetu da porodino ime."

"Svejedno, mora imati novo ime a o e iveti meu nama", odluno je re la Lianon . "Eilan, hoe li joj ga ti dati?" Eilan je pogledala devojicu, oja ju je upla eno gledala. Izgubila je sve o stalo; sad e izgubiti oca, pa a i ime. "S tvojim dopu tenjem, zvau je Senara." "To je sasvim dobro", re la je Lianon. "A sad idi; nai joj mesto za spava nje i odgovarajuu odeu. Kada bude dovoljno odrasla, mo e postati zavetovana sve tenica , a o bude elela." Kada je Hadron oti ao, Eilan je ponovo pogledala devojicu, oja je stajala i napeto posmatrala Gospu. " ao mi je to sam te ovim opteretila, Eilan. Ni ada nisam imala posla sa ov a o malom decom. ta emo sad s njom?" upitala je Lianon. "Mo da mo e da obavlja sitne poslove." Eilan je obgrlila devojicu o o ramena i nasme ila se. Lianon je limnula. "Po to nije pod zavetima, mo da bi mogla da nosi poru e van zidova." "Premala je za to, ali a o zaista ne zna treba li da ostane ovde, mo da bi trebalo da se raspitamo od Rimljana", predlo ila je Eilan. "Upr os onome to je re ao Hadron, mo da je porodica njene maj e ipa eli. Trebalo bi bar da pitamo." "Dobra ideja", slo ila se Lianon pomalo odsutno, jer ve je mislila na ne to d rugo. "Postaraj se za to, Eilan, a o hoe ." Eilan je osetila da ju je devojica sa poverenjem uhvatila za ru u, i u sr cu je poela da joj zaceljuje rana oja je rvarila ot a o je izgubila sestru. Do su prelazile pre o dvori ta, obratila se detetu. "Da li ti smeta to emo te zvati Se nara? To je ime moje sestre." "Ne smeta mi", re la je devojica. "Gde ti je sestra? Je li umrla?" "Mrtva je ili je odvedena pre o mora", odgovorila je Eilan. "Na alost, ne znam." Upitala se za to nije zamolila Kaileju da sazna ne to o sudbini svoje sestre , i a i maj e, ad je vraala. Da li zato to je vi e volela da smatra a o je Senara mirna u smrti, umesto da pati u ropstvu? Pogledala je devojicu, tra ei na njoj rimljans e crte, i pomislila je na Gaj a. Kao prefe tov sin, on bi mogao da sazna a o ima ta da se sazna. Dugovala je Va leriji ma ar to, pre nego to zauve postane Senara. Po azala joj je mesto gde e spavati i na la joj haljinu za is u enice oju e l a o s ratiti, i za to vreme je razmi ljala o Gaju oli o i o devojici. Gde li je on sada? Da li misli na nju ona o ar o ao ona na njega? Je li bacio na nju ne u aroliju, pa ne samo da ne mo eda misli ni na ta drugo, nego ni ne e li? Uzdahnula je, setiv i se njegovog sna nog glasa, njegovog pristalog lica i tela; blagog naglas a sa ojim je izgovarao njeno ime, njegovog poljupca punog o leva nja raj Beltans ih vatri. Tada nisam sasvim shvatila ta eli od mene, pomislila je. Bila sam suvi e mla da da znam - ili da marim. Ali sada sam starija, i poinjem da shvatam. ta sam to o dbacila? Sada je prvi put postala svesna: Hou li ostata ivota provesti nevoljena - sve do postanem ao Lianon, stara i bez ljubavi u sebi? Koga da pita? Kome da a e? Dieda bi je razumela, ali po to je i sama odvoje na od svog voljenog, te o da bi saoseala sa njom. Kaileja, is ori ena i nevoljena ao dete, naljutila bi se. A a o Kaileja ne bi mogla da je razume, a o to da oe uje od bilo og drugog? Ni ome nije mogla da opi e dubo u glad u srcu, elju da ga samo jo jednom vid i, ma ar ga posle toga vi e ni ad ne srela. Sutradan ujutro, do je se la Senari hleb i sir, poela je da je ispituje: "Da li se sea iega o svojim roacima u gradu?" "Nisu oni u gradu, Eilan. Milsim da je mamin brat ne a vrsta slu beni a; p i e pisma za prefe ta u logoru, i radi sline stvari." "Zaista?" Eilan je zurila u nju. Bogovi su se sva a o nasme ili, jer taj ov e mora da je se retar Gajevog oca. Pomislila je na trenuta da se poveri detetu, ali brzo se predomislila. A o sve tenicu iz ums e ue ot riju u dru tvu Rimljanina, bez obzira na valjane razlog e, to bi donelo nevolju svima oji su ume ani. A da li bi sve bilo zaista nedu no i valjano?

12. Tog istog dana je Valerije, se retar Gajevog oca, stigao zadihan i potre sen. "Upravo sam uo da mi je umrla sestra", re ao je Gaju. "Priaj mi o tome", predlo io je Gaj do su prelazili pre o ve bali ta prema oevo j ancelariji. "Duga je to pria. Izgubio sam onta t sa njom ada se udala; nisam je viao a ni jednom godi nje." "Odselila se ne ud dale o?" Valerije se rat o nasmejao. "Samo u Devu, ali udala se za domoroca, i m oj otac ju je razba tinio." Gaj je limnuo. Bilo je dovoljno lo e i ad se Rimljanin o eni lo alnom devo j om, ma ar i iz plemenite porodice. Suvi e dobro je znao ta Rimljani misle o eri oja pobegne sa domorocem. "Starica oja je bila sestrina i moja dadilja javila mi je za sestrinu s mrt", nastavljao je Valerije, "i ad sam se malo raspitao, saznao sam da je i nj en mu u nevolji. Video sam ga svega par puta, ali njegov usvojeni brat je dobrovo ljac u legiji i re ao mi je da Hadron pripada Gavranovima i da je prognan. Nevol ja je to imaju er icu, i ne znam ta se sa njom desilo. Ti, ini mi se, poznaje ne e G avranove?" "Poznajem ne e od njih, da", re ao je Gaj, mislei na Sinri a. S obzirom n a uslove pod ojima je roen, ni a vo udo to se pridru io tajnom udru enju posveenom odma zdi. U slinim o olnostima verovatno bi i on ta o postupio. "Moram da saznam ta se desilo detetu moje sestre. Hadronov usvojeni brat pripada dobrovoljcima, to sam ti re ao, i nema enu ojoj bi mogao da poveri ens o dete, i ta o sam maloj ja najbli i roa . Mo e li me zamisliti ao staratelja jednoj de vojici? Nisam je video ot a o je izi la iz pelena; sad joj je valjda o o osam godin a." "Prvo mora da je nae ..." zami ljeno je re ao Gaj. Mo da Sinri zna uda je oti ao Hadron sa svojim detetom. A osim toga bi mo da, po to zna a o izgleda biti razdvoj en od voljene devoj e, mogao da mu pomogne da vidi Eilan. "Stvarno mo e da mi pomogne ?" Valerije je zastao. Sad su bili pred samom pre fe tovom ancelarijom, a Valerije je dobro znao da Macelije ne voli da se njegov sin me a sa majinim narodom. "Mo da", oprezno je re ao Gaj. "Mo da znam ne oga o bi mogao da se malo ras pita." uo je da je Sinri pozvan na jug a o bi se pridru io legionarima odreenim z a odmazdu nad razbojnicima oji su spalili Bendeigidovu uu. U prvi mah se zaprep astio, ali osveta spaja i udnije ljude. uo je i da Sinri sada radi sa dobrovoljci ma ao vodi i prevodilac. Gaj se pitao je li promenio mi ljenje ili jo pripada Gavra novima. A o bi po u ao da ga nae pre o vojnih anala, otac bi to najverovatnije saz nao; ali verovatno e ga sresti i ova o, samo a o bude obilazio rme o o utvrenja. "Ne a te Bona Dea blagoslovi!" uhvatio ga je Valerije za ru u. Tog asa su se otvorila vrata, i obojica su se u oili u stavu mirno. Ve ne oli o dana asnije Gaj je, probijajui se roz za renu tr nicu u Devi, u gledao Sinri a, oji je bio za glavu vi i od svih ostalih. Kosa mu je malo potamne la, i poela je da mu nie brada. Gaj je povi ao i primetio a o se Sinri mr ti, za l juuje da ne poznaje tog mladog oficira, i sprema se da ode dalje. Gaj je opsovao i poeo da se probija roz gomilu a o bi ga stigao. "e aj, o vee - zar me ne poznaje ?" Zaustavio se i u oio ad se pogled plavih oiju spustio na njega i pola o smr nuo. Pa nee valjda sad da se o omi na njega, ad i sam slu i Rim u! "Mislim da ti jo dugujem pie to si me izvu ao iz one jame za veprove", prijatelj s i je re ao. "Eno tamo vinarije; idemo da isprobamo ta nudi." Odahnuo je ad se Sinri ovo mr tenje pretvorilo u osmeh. "Sad sam te pozna o", re ao je, "ali ime ti sigurno nije Gaven. Ka o da te zovem, tribune?" "Istinu reeno", re ao je Gaj, "moja maj a mi je dala ime Gaven i ta o me je zvala sve do smrti. Re ao sam ti onoli o istine oli o sam se usuivao. Ali u r

imljans om gradu nosim rims o ime: Gaj Macelije Severus. Moja maj a je pripadala Silurima; zato sam dobio i ime Siluri us." "Da sam to znao onomad, sigurno bih te ubio", priznao je Sinri . "Ali ot ada se mnogo ta desilo. Piu sa tobom, Rimljanine, ili ve ta si." U polumranoj, pra njavoj vinariji Gaj je nastavio razgovor. "Bilo mi je ja o ao ad sam uo da ti je ua spaljena; bilo mi je ao da su ti hibernijs i opilani spalili uu mojih roa a. Drago mi je to ti otac nije stradao, i stra no mi je ao to ti je maj a ubijena." "Ona mi je bila pomaj a", primetio je Sinri , "ali zahvaljujem ti, nje r adi. Na severu postoji izre a da rv vezuje tri generacije, a usvojenje sedam. I zaista, ena mog usvojenog oca bila mi je dobra maj a ao da me je sama rodila." "Ona je zaista bila plemenita gospa", slo io se Gaj, "i alim za njom zbog t ebe." Da se o enio sa Eilan, ovaj mladi bi mu postao brat. Pa ipa , igrom roenja, sv e do sad su se nalazili na suprotnim stranama. Barem jo ne o sem Rimljana izaziva nemire, pomislio je. "Video sam pepeo tvog doma, ali otac me je odmah potom pos lao na sever. Mo da sam nje radi udelio oji udarac Kaledonjanima. Drago mi je to uj em da su hibernijs i razbojnici a njeni." "Barem sam imao prili e da i ja uestvujem u tome. To je bilo prvi put u iv otu da se nisam stideo rims e rvi u svojim venama", priznao je Sinri . "Mislim da je onaj Beltan oji si proveo sa nama bio poslednji put ad smo svi zajedno b ili sreni. Svi oji su pre iveli sada su rasuti." "Bio sam na Brdu devoja a ovog Beltana", oprezno je re ao Gaj. "Video sa m tamo Diedu, i Eilan, tvoju usvojenu sestru. Bilo mi je milo to sam saznao da je pre ivela." "Da", rat o je re ao Sinri . "Ona je sada u ums oj ui, i sve tenica je Vel i e Boginje. Dieda jeste Eilanina roa a, ali moja nije. A verovatno nee ni biti a o ostane tamo!" "Imam prijatelja u legiji..." poeo je Gaj. Sinri se nasmejao. "Pa, to me nimalo ne udi!" Gaj je odmahnuo glavom. "Njegova sestra se udala za Britanca, i zato su je njeni odbacili. Dobili su er u, ali sestra je sada mrtva, i a u da joj je mu u be stvu. Moj prijatelj bi eleo da nae tu devojicu." "U be stvu..." zamislio se Sinri . "Za to mene pita ?" "Mnoge ptice lete u pono." Sinri se zagledao u svoje vino. "Ka o se taj ove zove?" "Hadron. ena mu se zvala Valerija." "Ne znam mnogo o pticama", re ao je Sinri , "ali mogu da se raspitam." "Mo da su odveli dete u ums u uu? Da li bi tvoje roa e to znale?" "Mogu da pitam", re ao je Sinri . Radije bih je pitao sam, pomislio je Gaj, ali nije znao a o to da a e. A a o da zna eli li Eilan uop te da ga vidi? A o je srena u ums oj ui, da li bi samo poremetio njen mir a o po u a da je vidi? Ispunio je obeanje dato Valeriju. Treba l i da smisli ne i izgovor i da se izgubi? Shvatio je da je predugo utao, jer Sinri mu je napunio pehar iz raga i g urnuo ga a njemu. "Nije u pitanju samo to dete", re ao je mladi Britanac. " ta si zaista eleo da a e ?" "Moram ponovo da vidim Eilan", priznao je Gaj. "Kunem se da ne mislim ni t a lo e. Samo elim da saznam je li srena tamo." Sinri je za trenuta zurio u njega, a onda je zabacio glavu i poeo ta o gromoglasno da se smeje da su se svi o renuli a njima. "Zaljubljen si!" povi ao je roz smeh. "Trebalo je da prepoznam zna e. Zar nije i moja devoj a zatoena iz a tih zidova?" "Ali ti si im roa ", ozbiljno je re ao Gaj. "Tebe e pustiti da pria sa njom. Mo e li da mi uredi da je vidim?" "Za to da ne?" is ezio se Sinri . "Ni ada nisam shvatao za to bi sve tenice tr ebalo dr ati ao u tamnici. To mi vi e lii na ne to to bi radili vi Rimljani. Dieda nee n i da me vidi ni da govori sa mnom ot a o je tamo oti la, ali Eilan nije zatvorenic a. Videu ta mogu da ti sredim." Is apio je pehar. "Budi na poet u staze za ums u uu roz tri dana, sat iza podneva."

Do je e ala u umi raj Svetog gaja pod neobino blistavim letnjim suncem, E ilan se iznenadila ad je shvatila da drhti. U prvi mah, ad joj je Sinri re ao da je sreo Gaja, to joj se inilo ao odgovor na njene usrdne molitve. Ali us oro je shvatila da je usli ena molitva najopasnija stvar na svetu. Nije bilo ni govor a da ugovoreni sastana zadr i u tajnosti. A a o ih ot riju, ni o joj nee verovati. Na raju je oti la Kaileji po savet. "Ne mo e ni ta da uini ; ad si ga ve pozvala, doe aj ga", re la je Kaileja. "Ali biu sve vreme dovoljno blizu da sve ujem; a o me asnije budu ispitivali, moi u da s e za unem da vas dvoje niste izgovorili nijednu re oja se nije mogla izgovoriti i pred va im roditeljima. Da li prihvata ?" Eilan je pognula glavu, a onda se o renula da poe. Zapravo, a je oseala ol a anje. A o mora da govori sa njim u prisustvu sve tenice, nije dolazilo u obzir da zatra i od nje i ta... opasno. "e aj", zaustavila ju je Kaileja. "Za to si do la od mene s tim? Nisi valjda mislila da u se slo iti!" "Ne inim ni ta protiv svojih zaveta." Eilan ju je pogledala u oi. "Ali znam a o do oni jezici mogu da izmisle baj u. Verujem da e me posavetovati ona o a o misli da je najbolje, ma ta oseala!" Ponovo se o renula i oti la. Ali oseala je zadovo ljstvo do se seala a o su Kaileji porumeneli obrazi. I ta o je e ala, znajui da nema ega da se pla i jer je Kaileja tu blizu. Da s u je ranije upitali pla i li se Gaja, bez o levanja bi re la ne; ali a o su se se n e s raivale, obuzimao ju je prvo strah, a potom i u as. "Oh, Kaileja." O renula se a starijoj sve tenici, oja je sedela na steni na ivici istine, vezui. " ta da mu a em?" "Za to mene pita ? Ja nisam osoba oja bi mogla da savetuje devicu a o da s e pona a prema mu arcima", sar astino je re la Kaileja. Eilan je uzdahnula. Ka o je vreme prolazilo, shvatila je da e potrajati d o Gaj prevali put od Deve. Ali do je e ala, gotovo nesvesno je uhvatila Kaileju za ru u. Da li se uplela u ne to to je se zapravo nimalo ne tie? Ne, odluno je re la u sebi. Sva a o joj je bila du nost da sazna sve to mo e o preostalim roacima devojice. Ta o osna ena, e ala je dalje; i srce je poelo ubrzano da joj udara ada je onano ug ledala njegovu sen u na stazi. To je bilo prvi put da vidi Gaja u uniformi i pod acigom rims e legije; iznenadila se oli o mu lepo stoje. Pod purpurnom restom acige izgledao je vi i , i boja je odgovarala njegovim tamnim oima. A o se i iznenadio to vidi dve ene ume sto jedne, to se primetilo samo po rat om bles u u oima. Do ih je pozdravljao, podigao je acigu sa glave i stavio je pod mi u. Eilan je uhvatila sebe a o pilji u njega. Ni ada ranije nije du e od tren ut a gledala u rimljans e oficire u punoj uniformi; ovo je nagla avalo razli e izm eu njih. Pa ipa , pomislila je, po njihovim za onima svi smo Rimljani. To joj je do lo ao ot rovenje. Pogledao ju je i nasme io se, i sve to je smislila da e mu rei odjednom joj j e i ilelo iz glave. Gaj je potom pogledao onu drugu sve tenicu, pitajui se ta bi trebalo da a e. Nijednom nije ni pomislio da bi njihovom sastan u mogao da prisustvuje ne o trei. Nije rizi ovao da naljuti svog oca niti njenog, samo da bi razmenio ne oli o op reznih rei u prisustvu zmaja uvara. Ali ada je susreo Kailejin veseli pogled, malo se smirio. A o je Eilan devica vestal a ili ne to najbli e tome to mo e postojati na ostrvima Britanije, ne mo e je riviti to je elela da ima svedo a da nije pre r ila zavete. Pitao se a o da joj stavi do znanja da mu je sada sveta i nedodirljiva ao device u Vestinom hramu. Setio se a o ga je dirnulo njeno poverenje do su sedeli raj Beltans ih vatri , a o je bio razne en njenom nevino u. Kaileja je, naravno, ne to drugo; smesta je video da mu ona nee verovati a mo da ni oboma - dovoljno da ih i za trenuta ispusti iz vida, i bio je uvreen u Eilanino ime. Ali pretpostavljao je da sve tenice lju aju priama o po varenosti Ri mljana. Za ene iz ums e ue bila je sasvim dovoljna i injenica da je on Rimljanin. Zaista, da Kaileje nije bilo, mo da bi i poljubio Eilan; izgledala je vrlo

privlano u svetloj lanenoj haljini oja je nagla avala njenu zlatnu osu. Pomislio je da je to uobiajena odea za sve sve tenice, jer i Kaileja je bila slino odenuta, m ada je njena haljina bila tamno plava i neprivlana. Obe su nosile o o pojasa male , za rivljene bode e. Eilan se pribrala i poela da mu pria o devojici u ui sve tenica, ne ba sasvim povezano, ali smesta je znao da je to sigurno i Valerijeve sestre. "Pa to je nev erovatno", uzvi nuo je. "To je sigurno ista devojica za oju sam ja do ao da se ras pitam, sestriina se retara mog oca. Koli o joj je godina?" "Mora da nas je vodila Boginja", re la je Eilan. "Mislim da jo nije napun ila desetu." "Dobro, znai nije dovoljno odrasla za bra ", re ao je Gaj, jer rims i za oni ne dozvoljavaju udaju pre navr enih dvanaest godina. "Dobro je", dodao je brzo ; inae bi Valerije verovatno mislio da ga ast obavezuje da joj odmah tra i mu a. Sada e on morati da se o eni a o bi joj pru io dom." "To nije neophodno", re la je Eilan. "Devojica je sasvim dobro i srena je tu gde je, i mo e mu ta o i rei." Gaj se namr tio; znao je da za Valerija, oji potie iz dobre i stare porodi ce, ne bi bilo prihvatljivo da roa a ivi dale o od porodine za tite. Ali Valerije nij e imao ni og drugog o bi se starao o devojici, i mo da bi se zadovoljio Eilaninom izjavom da se ona lino stara o zdravlju i bezbednosti deteta. Uostalom, u Rimu se smatra najveom a u da devojicu prime u Vestin hram. Do go d je tamo, pona aju se prema njoj ao prema raljici, ili barem ao prema carici. Mo da e uspeti da to objasni Valeriju. Shvatio je da i dalje uprazno priaju o devojici oju ni ada nije ni video, ada ga je Kaileja prostrelila pogledom. Rado bi se valjano oprostio, ali ni a o pred Kailejinim o trim pogledom. A iona o ne bi trebalo da popusti tom is u enju. Ali Eilan ga je jo upitno gledala. "Eilan..." zamucao je, jer Kaileja ih je i dalje gledala. "Zna ta bih vole o da ti a em..." Pru io je ru u, ne usuujui se da je dodirne, a onda, ad se Kaileja na a ljala, pretvorio je to u zvanini po ret pozdravljanja. Ali u Eilaninom osmehu je video njen odgovor. Kada se udaljio, Eilan je pritrala Kaileji. "Znai, to je taj Rimljanin zbog oga toli o sanjari da ti se ne mo e poverit i ni da napuni madrac mahovinom. Ne razumem; meni se on ne ini ni po emu poseban." "Pa, nisam ni mislila da e ti se svideti", pobunila se Eilan, "ali zar ni je lep?" "Ne vidim da je imalo drugaiji od ostalih Rimljana", odgovorila je Kailej a. "Ili bilo og mu arca. Meni se tvoj usvojeni brat Sinri ini mnogo lep im. Ima bl a e lice i ne misli da se svet o ree o o njegovih poslova." Eilan je znala da o u usima ne vredi raspravljati; njoj se Sinri nije in io nimalo privlanim, ali Diedi sva a o jeste. Ali Gaj je bio ne to drugo; njoj se n ije inio ao tipian Rimljanin, ni u om pogledu. A nije ni mislio da je njegovo ri ms o pore lo ne to naroito. Sva a o ne misli ta o, inae ne bi pomi ljao da sve ostavi a o bi se o enio sa mnom, pomislila je. Ni ada ni za trenut a nije pomislila da se uda za i oga drugog; a svet j e iona o pun mu araca. Sve do sada nije shvatala oli o je razmi ljanje o Gaju izme nilo njen nain ivota. "Eilan, opet sanjari ", o tro je primetila Kaileja. "Idi, nai Senaru i reci j oj ta si ot rila; a onda idi do Latis da ui dalje. A o bude uspela da se usmeri na to , jednog dana bi mogla da postane ve ta sa biljem ao Mielin." Dobro u orena, Eilan je po la za svojim poslovima; ali ipa je nepre idno ponavljala u sebi sve to je re la Gaju i sve to je on re ao njoj. Nije mogla da po veruje da ga vi e ni ada nee videti niti govoriti sa njim; inilo joj se da je on pri rodan deo njenog ivota a i po to su se oprostili. Te noi, ad je na nju do ao red da de ura raj Lianon, Vrhovna sve tenica ju je ljutito odmerila. " ta se to pria? Da si izi la iz hrama na sastana sa mu arcem? To nije pona anje dostojno jedne sve tenice iz ums e ue. Razoarala si me", grdila ju je. Eilan je ljutito porumenela. Ba zato je i pozvala Kaileju da prisustvuje razgovoru. "Nisam mu re la nijednu re oju ne bih smela da izgovorim pred svima v

ama." Lianon je uzdahnula. "Nisam ni re la ta o ne to, ali injenica je da to nije reeno pred nama svima, i da e poeti govor anja. Boginji hvala, barem je Kaileja bi la tamo; ali trebalo je barem ona da zna da ne smemo dozvoliti sebi a ni sumnju u s andal, i stoga e biti a njena ona, a ne ti. Sad pazi, i ad sledei put bude htel a da uini ne to slino, pomisli da time donosi aznu ne om drugom. Ti si mlada, Eilan, a mladi su uve nepromi ljeni." "Ka njena? Ali to nije po teno! ta e joj uraditi?" upla eno je upitala Eilan. "Neu je tui, a o si na to pomislila", nasme ila se Lianon. "Nisam je tu la n i ad je bila mala; a mo da je trebalo. to se tie azne, ona e ti rei a o bude elela." "Ali Maj o", pobunila se Eilan, "ti si mi re la da saznam ima li devojica ne e roa e." "Nisam re la da se raspituje od Rimljana", ljutito je re la Lianon. Eila n se upitala a o li je mislila da nau detetove roa e Rimljane, a o ne pre o samih Rimljana. Kasnije, do su bile meu sve tenicama, Eilan je ugrabila prili u da razgova ra sa Kailejom. "Lianon mi je re la da e te azniti. Mo e li da mi oprosti ? Hoe li bit i stra no? Re la je da te nee tui." "I nee", re la je Kaileja. "Postoji jedna ua u umi, i verovatno e me poslat i da tamo provedem ne o vreme meditirajui o svojim gresima, do ras rujem grmlje i orov ojim je sve zaraslo i do sve dovodim u red. To i nije ne a azna; Liano n verovanto ne shvata da je za mene zapravo u ivanje da malo budem sama, prepu tena svojoj muzici i svojim mislima. I zato nemoj misliti da je bila nepravedna prema meni." "Sama u umi? Zar se nee pla iti?" "ega? Medveda? Vu ova? S itnica? Poslednji medvedi u ovom raju sveta uhv aeni su pre trideseta godina. Kada si videla na tr nici ne u vuju o u? A to se tie mu raca, i sama zna da mogu da prepla im i oteram sva og ivog mu arca. Ne, ne bojim se." "Ja bih bila prepadnuta", priznala je Eilan. "Sigurno; ali ja se ne pla im da budem sama sa sobom. Moi u da se posvetim m uzici oli o god elim, bez predavanja i du nosti da mi smetaju. I biu sasvim zadovol jna", uveravala ju je Kaileja. "U ovoj azni - a o je mo emo ta o nazvati - nema n ieg neprijatnog za mene." Eilan vi e nije pitala, i znala je da e, ada doe na red da slu e Lianon, ona i Dieda po teno podeliti meu sobom Kailejine du nosti. Pa, to nije nimalo te o; volela je Lianon upr os njenim manama, i znala je da je voli i Dieda. Ipa , Kaileja e j oj nedostajati. Sada joj je sinulo da bi Lianon, da je drugaija linost, mogla i nju da str ogo azni, ili i izbiuje. Ma ta Kaileja govorila o svojoj azni, Eilan je snosila rivicu za sve. Oseala se rivom to starija sve tenica ispa ta zbog nje, ali ipa nije za alila to se srela sa Gajem. alila je samo to nije stigla da mu a e ni polovinu sve ga to je elela, mada ni sama nije znala ta je to sve bilo.

Kada je Kaileja oti la iz ums e ue, Eilan je shvatila da je ostale ene ne vo le ba mnogo. Samo su Eilid i Mielin volele stariju sve tenicu - i naravno Lianon. Vreme se menjalo, i leto je prelazilo u jesen. Ki e su poele o o ravnodnevi ce, i jedne veeri, ad su se ene iz Kue devoja a smestile o o vatre, Eilan je pomis lila na Kaileju u izgnanstvu. Da li rov olibe pro i njava? Ka o joj je tamo, sam oj u tihoj umi? ene su izmi ljale zagonet e, a ada su se umorile, zamolile su Diedu da im peva ili pria. Dieda je pristala. "O emu da vam priam?" "Priaj priu o Drugom svetu", re la je Mielin. "Priaj nam a o je Bran, sin Febalov, putovao u zemlje na zapadu. Svi bardovi znaju tu priu." I ta o je Dieda pola priala, a pola pevala priu o Branu i njegovom susretu sa mors im bogom Manananom, Gospodarem iluzija, oji je pretvorio more u rascve tali vonja , ribe u ptice oje lete vazduhom, talase u rascvetalo grmlje, i mors a bia u ovce; izgledalo je ao da jedre roz rasvcetani zabran. A ada je Mananan ispao iz amca, unutra su jurnuli talasi, pa je mors i bog izbaen na obalu a ostal i ljudi su se utopili.

13. im je ubedio Valerija da mu je nea a bezbedna do se Eilan stara o njoj u u ms oj ui, Gaj je poeo da planira ponovni odlaza , pre nego to otac pone da ga gnjav i enidbom. Ot a o je ponovo video Eilan, bio je jo odluniji da se ne eni ni a vom de

Kada je zavr ila, zamolile su jo jednu priu, sedei oarane ao mala deca. "Priaj o ralju i tri ve tice", predlo ila je jedna ena, i Dieda je poela ona a o se poinju sve baj e. "Ne ad davno, vremena su bila bolja nego sada, i bilo je vi e apija izmeu nas i Drugog sveta, i da sam bila tamo, sad ne bih bila ovde... pa, to je bilo d avnije nego to se sea i najstariji deda, u ui na granici Drugog sveta, i tu su ivel i ralj i raljica... Bila je nova godina, ada se otvaraju apije izmeu svetova, i u trenut u izmeu vremena, izmeu ponoi jedne godine i svitanja sledee, na njihova vrata do le su ri ve tice. Prva je imala nju u ao svinja, i donja usna joj je visila do olena i za lanjala joj odeu; druga je imala usne sa obe strane glave i bradu ta o dugu da joj je po rivala grudi; a trea je bila u asno stvorenje sa jednom ru om i jednom n ogom. Pod tom ru om nosila je prase oje je bilo toli o lep e od nje da je izgleda lo ao princeza." Sad su se ve sve ene smejale. I Dieda se nasme ila pre nego to je nastavila. "Tri ve tice su u le i zauzele s u sva tri sedi ta raj vatre, pa ralj i raljica nisu mogli da se ogreju, i moral i su da sede raj vrata. Onda je progovorila prva ve tica, ona sa usnama do olena. 'Gladna sam', r e la je. ' ta imate za jelo?' Pa su po urili da joj naprave lonac a e; i ada je sve pojela, a bilo je dovoljno za tuce ljudi, povi ala je: 'Ba ste cicije; jo sam glad na.' Onda je druga ve tica, ona bradata, poela da se ali. ' edna sam', re la je. Ka da su joj izneli bure piva, popila je sve u jednom gutljaju i poela da u a a o je jo edna. I ad su poeli da se pla e a o e im ve tice pojesti i popiti sve zalihe premljene za zimu, raljica i ralj su izi li i poeli da se savetuju ta da rade sa g ostima. A onda je sa brda si la vila i pozdravila raljicu. 'Ne a bi te svi bogovi uvali, dobra gospo; za to plae ?' upitala je. A raljic a joj je ispriala o tri stra ne ve tice i a o e im pojesti i zalihe i rov nad glavom , i a o e onda sigurno pojesti i ralja i raljicu. Onda joj je vila re la ta da radi. Kraljica se vratila unutra, sela i poela da plete; prva ve tica nije mnogo izdr ala. ' ta to pravi , ba o?' 'Pletem po rov, draga tet ice', odgovorila je raljica. A druga ve tica je poela da guna roz bradu. 'A za oga je po rov, ba o?' 'Oh, za bilo oga o u ovoj noi nema dom, draga tet ice.' A onda je trea ve tica poljubila prase i upitala: 'A ada e upotrebiti po rov , ba o?' Tog asa je u sobu upao ralj i poeo da vie: 'Crna planina i nebo nad njom p oeli su da gore!' Kad su to ule, sve tri ve tice su poele da nariu. 'Avaj, avaj, na eg oca vi e a!' i pojurile su roz vrata, i ni ada ih u toj zemlji ni o iv nije video; a a o i jeste, ja za to nisam ula." Dieda je zautala. Dugo su sve utale, do je vetar zavijao o o ue. Na raju je progovoirla Mielin. "ula sam, ne ad davno, da Kaileja pria slinu priu; jesi li j e nauila od nje?" "Ne", re la je Dieda. "Priao mi je otac do sam bila mala." "Sigurno je ja o stara", re la je Mielin, "a on je sva a o jedan od na ih najveih bardova. Ali ti si je priala dobro ao da si druid. Ti ili Kaileja mogle b iste da poduavate mlade bardove isto ao on." "Da, sigurno", fr nula je Dieda. "Za to ne bismo postale i sudije?" A za to ne bi, zaista? upitala se Eilan. Kaileja bi imala odgovor na to, a li Kaileja nije bila sa njima.

pri

nem

voj om Rimljan om. Od smrti imperatora Tita i ustolienja Domicijanovog, prili e s u bile nestabilne, i Gaj je znao da njegov otac traga za saveznicima. Posle ne og vremena je iza ao u grad. Jutro je bilo toplo i prijatno, ali sada su se na zapadu s upljali crni oblaci, i oseao je da mu hladan vetar mrsi o su. Jednom mu je ne i stari centurion re ao a o u ovoj zemlji postoje dva naina da se odredi a vo je vreme: a o vidi bregove, znai da e i a; a o ih ne vidi , znai da ve pada. ove je pritom uzdahnuo, eljan plavih nebesa nad Italijom, ali Gaj je sa z adovoljstvom udisao vla ni vazduh. im je pala prva ap i e, Rimljani su po urili u za lon. Samo je jedan ove ostao nepomian, ao i Gaj, lica o renutog a nebu. Nije se nimalo iznenadio ad je prepoznao Sinri a. "Hoe sa mnom na pehar vina?" Po azao je a vinariji gde su jednom ve sedeli . Sinri je odmahnuo glavom. "Hvala, ali neu. Vi e bih voleo ad bi mogao da a e da me nisi ni video. Zapravo, najbolje bi bilo ad bi azao da nema predstavu uda se ja reem. Ta o ne bih morao da te molim da la e ." Gaj je podigao obrve. "Je li to ne a ala?" "Voleo bih da jeste. Ne bih smeo ni da stojim i priam sa tobom; ali sva a o se mo e za leti da si me sluajno sreo." "Ne brini", re ao je Gaj i osvrnuo se. Nalet vetra poneo je i ne api pre o ulice, podi ui oblaie pra ine a o bi oja pala. "Svi dobri Rimljani su lepo na suvo m, i boli ih briga za dve budale oje stoje napolju na i i! Slu aj, Sinrie, hteo sam da govorim sa tobom o Eilan..." Sinri je is rivio lice. "Molim te, nemoj mi to pominjati. To je izgleda bila najvea gra a oju sam nainio ove godine; Lianon je bila stra no besna na mene. Nije bilo ni a ve tete, ali ne po u avaj da ponovo vidi moju usvojenu sestru." Nervo zno se osvrnuo. "Tebi to mo da i ne bi smetalo, ali mene ne smeju videti da razgov aram sa oficirom legije. A o se ponovo sretnemo, najbolje se pravi da me ne pozn aje ... neu se uvrediti. Ne o je onano shvatio da jo radim za Gavranove, i sinulo im je da mi dodir sa dobrovoljcima daje odlinu prili u da pravim nevolje ada doe pr avo vreme. I ta o su me prognali, i a o me vide na dvadeset milja od ne og rims og grada, biu osuen na rudni e - ili na ne to gore - a o postoji i ta gore. Zbogom!" O renuo se i po ao. Gaj je treptao za njim, jer te sada je shvatio da Sinri vi e ne nosi ozn a e Rima. Mora da je zato bio spreman da ta o otvoreno govori. Jo je smi ljao ta da mu a e ad je Sinri s renuo u bonu ulicu i nestao, ostavljajui ga samog na i i. Gaj je obuzdao poriv da poe za njim. A o je Sinri istins i neprijatelj Rima, bolje da umre brzom smru nego da dospe u rudni e olova Mendip. "Ne po u avaj da ponovo vidi moju usvojenu sestru." U glavi su mu odje ivale Sinri ove rei. Je li to, znai, raj svih njegovih nada da e ponovo videti Eilan? Njegov otac i Sinri sva a o su bili u pravu. No, do je prebacivao pre o glave raj ogrtaa i pola o polazio niz ulicu, api to su mu lizile po obrazima nisu bile samo i ne. Kaileja je zastala na ulazu u glavnu salu, trgav i se ad joj je do u iju do pro i ot. Posle vi e od dva meseca usamljenosti, zaboravila je oli o bu e prave e ne ad ih je mnogo na o upu. Za trenuta je po elela da se o rene i pobegne natrag u usamljenost svoje ums e olibe. "Ta o znai, vratila si se", re la je Dieda ad ju je onano primetila. "Pi tam se za to, posle naina na oji se Lianon ponela prema tebi. Kad si nas se jednom oslobodila, mislila sam da e zauve ostati tamo!" "A za to si ti jo ovde?" upitala je Kaileja, pogoena. "ove oga voli je na se veru, i gone ga Orlovi. Zar ti nije mesto uz njega?" Na Diedinom licu je za trenuta planula srd ba, ali smesta ju je zamenilo ne to veoma nali na oajanje. "Zar misli da ne bih po la istog asa ad bi me pozvao?" gor o je upitala. "A li on je polo io zavet Gospi od Gavranova, i a o ne mogu da budem prva u srcu ove a oga volim, zarei u se za sve tenicu i neu da imam ni a vog posla sa njima!" Glas jo j je zadrhtao pa su se druge ene o renule. Kaileja ju je sa aljivo gledala, zadovol

to ni ada nije bila zaljubljena. "Kaileja..." Eilid je urila a njoj. "Nadala sam se da e se danas vratiti. Lianon je u svojim odajama. Poi odmah tamo. Ona se ni ada ne ali, ali znam da si j oj nedostajala." Pravo joj i budi, pomislila je Kaileja do je urila pre o dvori ta, za lanj ajui se alom od i e. Pa ona me je i oterala! Kao i uve posle odsustvovanja, Kaileju je iznenadila Lianonina rh ost. Nee stii da ostari, pomislila je sada, gledajui je. Na njoj nije bilo upadljivih z na ova bolesti, samo sve jaa prozirnost, ali nagon izo tren uenjem sve tenice re ao jo j je da Vrhovnu sve tenicu ne to pro dire iznutra. "Evo me, maj o", tiho je re la. "Da li si elela da me vidi ?" Lianon se o renula, i Kaileja je ugledala njene izbledele oi pune suza. "e ala sam te", tiho je re la. "Mo e li da mi oprosti to sam te oterala?" Kaileja je odmahnula glavom, jer i njoj se grlo steglo, i brzo je pre la p re o odaje a o bi le nula raj Vrhovne sve tenice. "Zar imam ta da opra tam?" upitala je slomljenim glasom, pola ui glavu Lianoni u rilo. Osetila je da i sama plae do joj je Lianon gladila osu. "Nije ni treb alo da postanem sve tenica, uve sam ti pravila samo probleme!" Kao da je taj blag i dodir po osi iznenada poeo da slama zid oji je podigla o o onoga to je ne ada davno poverila Eilani. "Ni ad nisam mogla da ti a em", apnula je, "isprva nisam shvatala, a posle me je bilo stid. Ja nisam devica. U Eriu, pre nego to si me na la, napao me je jed an ove ..." Glas joj se pre inuo. Nastupila je ti ina, a onda su mr avi prsti ponovo poeli da je glade po osi. "Oh, malena, zar te je to muilo? Mislila sam da ima neeg, ali nisam htela da te ispitujem. Kad sam te povela iz Eruia, nisi ni postala ena. Ka o si mogla d a zgre i ? Mi ne govorimo o ta vim stvarima, jer ima onih oji ne bi razumeli. Moram o da uvamo spolja nji izgled. Zato sam te aznila to si pomogla Eilani. Ali slu aj me, Kaileja, draga moja - ta god ti se desilo pre nego to si do la ovamo uop te nije va no, pogotovo Boginji, a sva a o ni meni, do god obitava u Njenoj ui i slu i joj dobro i predano!" Jo plaui, Kaielja je podigla ru e i zagrlila svoju pomaj u. Upr os povremen im prebacivanjima, sada je znala da je ono to osea prema njoj dubo o ao ljubav o ju je mogla da oseti prema ne om mu arcu, mada je bilo druge vrste. A volela je i Eilan, ije saoseanje joj je pomoglo da se suoi sa davnim seanjima. Ali barem joj ni jedna od tih ljubavi nee smetati da odr i zavete sve tenice.

Pone ad, za vreme Kailejinog izgnanstva, api i e sa streha ums e ue ao d a su bolno udarale pravo u Eilanino srce. Gaj je oti ao i ona ga vi e ni ad nee videt i, to joj je bilo jasno. Bilo je pravo ola anje to su joj se mrane misli pre inule ad ju je Kaileja pozvala. "Vratila si se!" uzvi nula je, prolazei roz vunenu zavesu na Kailejinoj sobi. "Ni o mi nije re ao! Ot ad si tu?" "Samo jedan dan. Bila sam sa Lianon." Eilan ju je zagrlila i uzma la za ora da odmeri Kaileju od glave do pe te. "Zaista ti nije odilo." Bila je zdrava i preplanula, a tan a bora oja je po ne ad varila plavi polumesec tetoviran izmeu obrva sada je sasvim nestala. "Jesu li ti sasvim oprostili zbog mog zloina?" Kaileja se nasme ila. "Sve je zaboravljeno. Zato sam i poslala po tebe, de te. Ti si ovde ve tri godine i dobro si uila. Do lo je vreme da odlui eli li da istins postane jedna od nas i da polo i zavete." "Zar je ve toli o pro lo?" Bilo joj je te o da poveruje a o Mairina i ve ima tri godine, a njen stariji brat gotovo pet. A ipa joj se inilo da je ovde prove la itav ivot. Stari ivot je bio zaboravljen, a ada bi sanjala Gaja uve je sanjala njegovu ru u pre o svojih ramena i njegov tihi apat. Nije mogla ni da zamisli da ivi sa njim u svetu Rimljana. "Hoe li i Dieda sada polo iti zavete?" Sve su bile svesne oli o je Dieda o gorena zbog onog to je smatrala Sinri ovom izdajom, a sad ad je on jo i prognan, o zna hoe li i ada moi da se vrati. Njemu su i dalje na prvom mestu bili obu a za

jna

ratni a i osveta. Kao to je Gaju na prvom mestu njegov svet, pomislila je Eilan. "To se tie samo nje i Boginje", strogo je re la Kaileja. "Sada govorimo o tebi. eli li i dalje da ostane meu nama, malena?" Dieda e polo iti zavete, a i ja u, pomislila je Eilan. A za to da ne, ad nije dna od nas ne mo e da bude sa ove om oga voli? "Da, sva a o. Barem..." o levala je malo, "a o me Boginja jo eli, jer Ona zna da sam prvo volela mu arca." "To nije bitno", vedro se osmehnula Kaileja. "Boginja opra ta sve to ti se desilo pre nego to si polo ila zavete. Konano sam re la Lianoni ta mi se desilo ao d etetu, i ona mi je re la da je ta o. Dugujem ti zbog tog veli og ola anja, mila m oja, i drago mi je to mogu i tebi da ga pru im!" "Ima i onih oji ne bi ta o mislili", gor o je re la Eilan. "Ne sme dozvoliti da te to mui." Kaileja joj je polo ila dlanove na ramena i zagledala joj se u oi. Eilani se uinilo da tamne oi starije sve tenice lie na sveti i zvor, u ome se mogu videti pro lost i budunost. "Slu aj, mala sestro, i rei u ti tajnu oja poiva u srcu Misterija. Svi bogov i, a i sve boginje, svi su jedno, bez obzira zovemo li je mi Arianrod ili Katubo dva ili Don. Svetlo Istine je jedno, ali mi je vidimo ao da se prelama roz ri stal ili prizmu, u mnogo boja. Sva i nain na oji mu aci i ene vide svoje bogove ili boginje - sadr i deli te istine. Mi iz ums e ue imamo preimustvo da vidimo Boginj u na mnogo naina, i da je zovemo mnogim imenima, ali znamo tu prvu i najveu od svi h tajni: da su bogovi, ma a o ih zvali, Jedno." "Znai li to da su bogovi Rimljana isti oni bogovi i boginje ojima mi slu i mo?" "Ta o je - zato urezuju u svoje oltare na na em tlu li ove sa odli ama obe ju strana. Ali injenica je da mi iz ums e ue verujemo da, mada su bogovi svi Jedno , upravo mi po tujemo Boginju u njenom mo da najisitjem vidu, ao olienje svih ena. I z ato se zariemo da emo joj slu iti ao Majci, Sestri i Keri. Zato pone ad govorimo da vidimo lice Boginje na licu sva e ene." Eilan je za trenuta bila ponesena Kailejinim reima, a onda je osetila gn ev. A o su svi bogovi isti, to su se svi toli o naljutili ad je zavolela Rimljan ina? Kaileja je prisustvovala njenom razgovoru sa Gajem i znala je ta ona osea pre ma njemu. Ka o mo e da a e da ta oseanja nee biti va na po to polo i zavete? Ona su deo nj , sveta oli o i zanos a av je pone ad oseala ad bi je obuzelo prisustvo Boginj e, nali na svetlucanje meseine na povr ini svetog izvora. " ta e se zahtevati od mene?" "Zarei e se da e zauve ostati edna, osim a o te izabere bog. Dae re da nee jeno govoriti svete tajne nezareenima, i da e uve ispunjavati volju Boginje i sva oga o ti bude nareivao u ne o od Njenih imena." Kaileja je zastala, gledajui je, i Eilan se setila oli o je voli, i oli o je ona zavolela nju i ivot u svetili tu. Pogledala je sve tenicu pravo u oi. "To u s e rado zarei..." "I do azae da gospodari ve tinama ojima smo te uile, i da je Boginja voljna d a te prihvati. Jasno ti je da ne mogu da opi em a o to izgleda - jer a u da je za sva u andidat inju zadata drugaiji, pa ne bih mogla ni ta da ti a em a ni da me za vet ne spreava." Eilan je savladala drhtaj strepnje. Do je ivela u Kui devoja a naslu ala se pria o andidat injama oje nisu uspele pa su bivale otpravljene, ili bi, jo gore , nestale. "Razumem, i spremna sam", tiho je re la. "Ne a ta o bude", re la je Kaileja. "U Njeno ime te pozdravljam ao and idat inju za sve tenicu." Poljubila je Eilan u obraz; Eilan se setila da je to ist o uinla i jedna mlaa sve tenica ad je te do la u ums u uu. Dva poljupca su se za tren uta pome ala; zatreptala je, o amuena oseanjem da se ponavlja trenuta oji je do ivela ve mnogo puta. "Pri punom mesecu pred Seman, izgovorie svoju za letvu pred svim sve tenicam a. Lianon i tvoj deda bie veoma zadovoljni." Eilan je piljila u nju. Sva a o nije inila ovo njih radi! Kaileja je zatr a ila od nje da odabere, ali njena odlu a je ve done ena pod pritis om porodice, a mo d a i drugih sila oje lebde negde u mranim sen ama van opa aja. "Kaileja..." apnula je, pru ajui ru e. "A o se zare nem Boginji, to nee biti

zato to sam i i unu a druida, niti zato to vi e ni ad neu videti Gaja. Tu mora da pos toji ne to vi e." Kaileja ju je pogledala. "Kada smo se prvi put srele, inilo mi se da e te sudbina dovesti meu nas", pola o je re la. "Sada to jo jae oseam. Ali ne mogu da ti obeam da e biti srena, dete." "Ni ne oe ujem to..." Eilan je savladala jecaj. "Samo da postoji ne i smi sao, ne a svrha u svemu ovome!" Kaileja je uzdahnula i zagrlila je, a Eilan se oslonila o nju, oseajui da joj stisa u grlu pola o popu ta do joj je starija ena gladila osu. "Uve postoji smisao, mila moja, mada mo e dugo potrajati do ga shvatimo - to je sve ime mogu da te te im. Da Boginja ne zna ta radi, ta bi se desilo sa sveto m?" "To mi je dovoljno", apnula je Eilan, oslu ujui ot ucaje Kailejinog srca, vr ste i spore. "A o imam i tvoju ljubav." "Ima je..." Kailejin glas je bio gotovo neujan. "Volim te ao to je Lianon volela mene..."

Pun mesec je gledao sa nebesa ao oprezno o o, ao da je lino Arianrod od luila da posmatra sveanost. Kad je zamrla pesma sve tenica oje su je dovele ovamo, Eilan je osetila da joj ru e obuzima jeza, mada je no bila topla. Da li se nadala i i? Ne bi bilo razli e; ad bi druidi dozvolili da vremens e prili e utiu na nji hove sveanosti, ne bi imali ne u naroitu religiju. Znala je da bi trebalo da joj j e milo to su nebesa odluila da blagosiljaju njeno posveenje, ali od meseine se oseala nelagodno. Barem e joj svetlost ola ati da prati stazu, a sve tenice su tra ile od nje je dino da proe roz umu nazad do hrama, to joj se nije inilo naroito te im. Re ena da sve o pre obavi, Eilan je po urila u sen e ispod drvea, dalje od nepominog meseevog pogle da. Hodala je mo da onoli o oli o je potrebno da se isprede la at vunene niti , a onda je shvatila da se izgubila. O renula se, pazei na disanje. Mo da je ovo prva proba nauenog - da se vidi mo e li da upotrebi unutra nja ula a o bi na la put. Upila je mirnu snagu zemlje ispod sebe - barem to se nije promenilo. Mesec i zvezde brujali su od energije nad nj om, i ada se otvorila a o bi postala stub oji ih vezuje, pravilno di ui sve do nije znala da se nalazi u sredi tu vaseljene, strah je nestao. Opet je otvorila oi. Pani e vi e nije bilo, ali meseina oja je prodirala r oz li e ao da je dolazila iz svih etvrti istovremeno, i nije imala pojma u om prav cu se nalazi hram. Ipa , a o odabere jedan pravac i poe njime bez s retanja, pre ili asnije e izii iz ume. Priali su joj da su ne ada ostrva bila potpuno pre rivena umama, ali sada je bilo mnogo puteva, pa nja a i njiva. Sigurno nee dugo potrajati do sretne ne oga o e joj po azati put. Tiho pevu ei, po la je napred, i te asnije je shvatila da peva pesmu ojom sve tenice pozdravljaju izlaza meseca. Do je hodala, prigu eni meseev sjaj je izmenio svet, i sad je shvatila za to ju je to upla ilo. Sva a granica bila je oiviena srebrom; li e je svetlucalo, a sva i amia se presijavao... ali sada je Eilan shvatila da vidi jo ne to osim meseine. Sva a iva stvar u umi imala je svoj sjaj - oji je rastao sve do nije videla podjedn a o dobro ao na dnevnom svetlu. Ali nije bio dan, jer svetlo nije bacalo sen e, nego je bilo rasuto, ta o da su boje ume sijale ao tamni dragulji. Stresla se ad je shvatila da je ne a o pre la granicu oja odvaja ljude od Drugog sveta. Zaista je bilo ona o a o su joj govorili: Zemlja ivih i svet ljudi le e a o nabori na pla tu, i tamo gde se dodiruju la o se mo e prei iz jednog u drugi svet. Ili se pone ad svetovi gotovo stapaju - u ova vim trenucima, ada sve tenice pevaj u svete pesme. uma u oju je u la bila je puna hrasta, les e i trnja ao i sva a druga. Sa da joj je ne o drvee izgledalo poznato, ali drugo je pripadalo njoj nepoznatim vr stama. Kraj na rivljenog hrasta primetila je drvo srebrnaste ore, sa malim zlat astim cvetovima. Os oru a je nosila istovremeno i bele cvetove i zrele crvene bobi ce, mada je u ljuds om svetu vreme cvetanja pro lo a bobice jo nisu poele da zru. Vazduh je bio ispunjen te im mirisom cvea. Sad ad je mogla da vidi uda i

de, oraala je sa vi e pouzdanja, i od divljenja je gotovo zaboravila za to je do la ov amo. Bila je nejasno svesna da ovo otupljivanje ula mo da predstavlja najveu opasnos t, i po u ala je da se seti svog cilja. Neodreeno oseanje du nosti, jae od sva og drugo g, nateralo ju je da se zaustavi na maloj istini gde su breze i os oru e u ale na mir isnom povetarcu, nali na devoj e to gledaju sveanost. Zatvorila je oi. "Gospo, pomozi mi! Moi to obitava na ovom mestu, ja te po tujem..." tiho je r e la. "Uini mi milost, po a i mi uda da poem..." Kad je opet otvorila oi, ugledala je izmeu drvea iro prolaz oivien grubim a menjem. Po la je tuda, oraajui la im ora om oji su devoj e uile da oriste na svean ostima. Put je prolazio izmeu dva viso a stuba pro arana spiralama i zavijucima. Iz a njih je ugledala jezerce oje se presijavalo ao da odra ava svetlost s rivenog meseca. Jedva se usuujui da di e, Eilan je pro la izmeu amenova i zagledala se u jezer ce. To je sva a o znala, jer jedna od prvih ve tina oju je nauila bila je da gleda u iniju sa vodom. Povr ina jezerca se ustalasala od iznenadnog vetra, a ada se um irila, shvatila je da je inija u poreenju sa ovim jezercem isto ao i svea u poreenj u sa suncem. U dubini je ugledala more, smaragdno i safirno pod nebom nali na prozir no plavo sta lo. Do je gledala, jezerce, uma i stenje su nestali i sada je lebde la nad talasima ao ptica na rilima. Vode su zapljus ivale ostrvo sa liticama o d crvene stene, pro arano belim hramovima o ru enim gajevima mrane ume. Na najvi em breg u stajao je hram vei od svih ostalih, s rovom oji je sijao poput zlata. Eilan se spustila ni e, i ugledala enu u belom a o eta bedemom, zagledana u more. Imala je zlato o o vrata i ru u, zlatnu tra u o o ela, a osa joj je bila ao plamen, ali imala je Kailejine oi. Iz hrama je izi ao mladi i le nuo pred nju, prosloniv i elo o njen trbuh. Do ga je sve tenica blagosiljala, Eilan je ugledala na njegovim podla ticama tetovirane zmije. inilo joj se da uje pesmu, tihu ao i e a pi: Avaj za zemlju iza talasa, Avaj to ne be e za nju spasa, Avaj za znanjem Boginjina glasa...

Do je pesma zamirala, prizor se promenio. inilo joj se da je pro lo mnogo godina. Sredi te ostrva iznenada je e splodiralo u ogromni stub usijanog plamena, a vode su se podigle ao zid od zelenog sta la i progutale i drvee i hramove i sv e ostalo. Jo do je ostrvo tonulo, flota brodova pohitala je to dalje odatle, lebd ei pre o vode ao upla eni galebovi. Po la je za jednim od njih, sa zmajevima na jedr u, oji je se ao talase a severu sve do srebrnasta izmaglica nije za lonila su nev sjaj, a more je postalo sivo i zeleno ao ono oje je poznavala. Sada je ponovo ugledala opno, bele litice i travnate visoravni. Letela je pre o brda i dolina i stigla na viso u, prostranu ravnicu gde su duge olone ljudi vu le debelu u ad, teglei ogromno amenje. Deo ruga se ve video i la o je mog la da zmaisli ostata . Dovoljno esto je slu ala opise Plesa Divova ta o da je mogla da prepozna upravo taj ameni rug. ove oji je upravljao radovima liio je na nj enog oca, a pomagao mu je mladi nali na Gaja, ni i i tamnoput ao Silur, ali pun m oi. Taj drugi po azao je a rugu, i ugledala je na njegovim podla ticama tetovir ane zmajeve a o se talasaju sa sva im po retom mi ia. Vetar je zanjihao viso u travu ravnice, a ada je uminuo, prizor se pono vo izmenio. Opinjena, Eilan je pratila jednu sli u za drugom. Boje i oblici su se menjali ad god bi u zemlju do ao ne i novi narod. Ali stalno je prepoznavala po ne i izraz ili po ret - dedine prste na harfi; Lianoninu raljevs u ljup ost; pa a i sebe, posaenu u oije ao da je raljica. Kraj nje je jahao viso mu arac, i z nala je da joj je njegov dodir otvorio pristup moima oje je posedovala. Sve to je bilo uve e biti; Zmaj e iz mora izroniti; Samo mudrost e te osloboditi... zauo se jasno glas odne ud van sveta.

Poslednja sli a pri azivala je granitni breg pre riven crvenim vresom. H ladni istoni vetar duvao je sa mora, talasajui trave. Na tom vetrovitom mestu prav o drvee raslo je samo du mesta gde je ostrvo bilo o renuto a stenovitom opnu. Te to je shvatila da vidi ostrvo Mona, prizor se promenio, i Eilan je ugledala lju de svoje rase, obuene u belo, i ene u haljinama tamnim ao ponono nebo; lica su im bila mrana do su dodavali drva na ogromne lomae. Za trenuta nije shvatila. A onda se na obali pre o puta ustalasalo svet lo. Zatreptala je i prepoznala o lope Rimljana. I ljudi sa Mone su ih videli, i lomae su iznenada zaplamtele. Sve tenice su plesale sve bli e obali, a sen e su im se divlje grile do su bacale ini vri tavim glasovima. Rimljani su ne o vreme o levali i oficiri su ih grdili, a onda su prvi redovi u li u vodu. Plia se zapenu ao do je legija prelazila pre o njega. Izi li su potpuno mo ri, ali maevi su im se crveno p resijavali zbog vatri. Mrano i precizno gonili su druide, i us oro su im maevi bil i jo blistavije crveni od rvi onih oje su na li. Potom je ne o vreme vladala ti ina. Sve slabije vatre ustu nule su pred si vim pras ozorjem. Gavranovi su se ve jatili o o le eva. Do je Eilan gledala, iznen ada su uzleteli, gra ui, i nebo se zacrnelo od njihovih rila. Do Orlovi lebde, spava Zmaj, Kad Gavrani prhnu, suzu mi daj, gde mr nja padne, nije raj... Do je slu ala pesmu, srce joj se grilo od tuge, i od suza je jedva videla dalje. Kad se smirila, opet je stajala raj jezerca, ali vi e nije bila sama. U v odi je pre o puta svog odraza videla jo jedan, i ad je podigla pogled ugledala j e mu arca ogrnutog o om arenog bi a, i sa apom runisanom so olovim rilima i jele ns im rogovima. Ra irila je oi, jer ta o su se druidi oblaili samo za najsvetije svea nosti. "Gospodaru..." obratila mu se sa puno po tovanja, " o ste vi?" Za trenuta joj je liio na dedu, ali sad je videla da je mlai, upr os prosedoj bradi, a u oima mu je sijala mudrost i mo a ve se od smrtni a mogu samo naslutiti. Ova av je Ardanos trebalo da bude! pomislila je, setiv i se a o je pone a d za vreme sveanosti nasluivala u Lianon veli u sve tenicu. Ovo je bila stvarnost. On joj se nasme io, i uinilo joj se da se o o njih pojaala svetlost, toli o da je i jezerce sinulo. "Bio sam u mnogim oblijima, i imao sam mnoga imena. Bio s am Sunev So o, i Beli Pastuv, Zlatni Jelen, Crni Vepar. Ali ovde i sada sam Merli n od Britanije." Eilan je progutala nedlu. Slu ala je o ovome do je uila, jer Merlin je ne ada bila titula Vrhovnih druida. Ali du a ojoj je to ime istins i pripadalo nije se javljala u sva om nara taju, i govorilo se da ga i na Drugom svetu sreu samo na jvei druidi. Liznula je usne. " ta eli od mene?" "Keri Svetog Ostrva, hoe li slu iti svom narodu, i svojim bogovima?" "Ja slu im Gospi od ivota", smireno je odgovorila. "I iniu po Njenoj volji." "Ovo je as predzna a, ada se susreu mnoge staze, ali samo uz tvoj pristan a , jer put oji se otvara pred tobom zahtevae da da sve, a a o poe njime nee dobiti m nogo razumevanja ni nagrade." Po ao je o o jezerca. " ta znaci a u, za ta je dobar ovaj as?" Kad joj je pri ao bli e, potpuno ju je s avladala snaga njegovog prisustva. Bilo joj je milo to je po starim priama znala ta treba da a e. "Dobar je da se postane sve tenica na stari nain", blago je re ao on. "Prial i su ti da sve tenica mora da bude telesna devica, ali to nije tano. Sve tenica Bogin je podaje se u svoj as i svoje doba, i ada mo proe roz nju, ostaje svoja. Ona daj e, ali ni ad je ni o ne uzima. Ona je po reta oji posveuje Svetog Kralja, a o bi mogao da prenese blagoslov na svoju raljicu, i da se ivot u zemlji obnovi." "I to eli od mene?" Eilan je shvatila da drhti. "Ka o to da uinim? Ne znam a o se to..." "Ne ti, nego Boginja u tebi." Eilani je zastao dah ad joj se nasme io. "D u nost mi je da probudim Nju."

Ot opao je o u, i ad je ruto pala na tlo Eilan je shvatila da je ispod n je nag, i videlo se da je sva a o i bog plodnosti. Zagladio joj je pramenje oje joj se ovrd alo na slepoonicama, a njoj se uinilo da bi jednostavno pala da nema n jegovih sna nih ru u da je dr e. Onda se sagnuo da je poljubi u elo. Boginjo! ri nula je njena du a, i osetila je a o se u njoj pali svest pr etvorena u beli plamen, hitajui nani e, ad joj je poljubio usne, pa grudi, i ad j e le nuo da joj blagosilja matericu. Tog trenut a je ao ni ada ranije bila sve sna svoje sr i, ali u isto vreme je znala da je njena linost pretopljena u Drugo, i nije znala je li to Prisustvo deo nje ili je ona deo njega, ili Nje. Nesumnjivo je znala jedino da vi e nije sama, u smislu oji je prevazilazio a i utehu Gajevo g zagrljaja. Plamtela je a nije izgarala, i inilo joj se da glas oji uje peva u tonu p lamena. Neprijatelja oga eli da po ori , prvo mora voleti... Za on oji eli da ispuni , prvo mora porei... Ono to eli da zadr i , sada mora dati... Ta o e stei pobedu... Keri druida, roz tebe e se ponovo roditi Zmaj. U svesti su joj plamtele sli e rvi i lepote, bita a i amenih gradova i viso o brdo nad opnenim morem, vatra i ma i onano plavo osi mu arac sa Gajevim oi ma oji je jahao u bit u nosei na titu Gospin li . "Hou!" zaula je svoj odgovor. "Ali ne ostavljaj me samu..." "Keri, ja sam uve ovde", zauo se odgovor. "Ti si Moja, od razdoblja do ra zdoblja, do god Vreme traje." Znala je da je ranije ve ula te rei, da je ovo samo obnavljanje drevne veze , ali ljubav oja ju je zapljus ivala prevorila se u more u om se davila, svetl ost u ojoj je nestajala sva svest. Sledea svesna pomisao joj je bila da lebdi u hladnoj vodi. Oseala je o o s ebe tamno drvee, i meseinu, i sledeeg trenut a su je uhvatile mnoge ru e i podigle je na obalu. Zaueno je za mir ala ada je shvatila da le i raj jezerca za upanje, nai njenog na poto u ispod Kue devoja a. Po u ala je da govori, ali nije mogla. Te tad je shvatila da je ono to joj se desilo bilo Misterija, suvi e dubo a da bi se izgovorila, a i ovde. I pitala s e a o to da ne vide, jer Bo ans a Vrelina jo je plamtela u njoj, i o a joj se osu ila istog asa ad su je izvadili iz vode. ene su je ut e obu le u novu lanenu haljinu, obojenu tamno plavo, boju oju nose sve za lete sve tenice. "Putovala si izmeu svetova; videla si svetlo bez sen e; proi ena si..." re ao je glas oji je Eilan prepoznala ao Kailejin. Podigla je pogled, ali pred njom je stajala ena oju je videla a o eta bedemom. "Keri Boginjina, ustani, da te ses tre pozdrave..." Sve tenice su joj pomogle da se digne na noge, a onda su zaostale do je E ilan i la sa Kailejom stazom to vodi a Svetom gaju. Pod svetlo u ba lji oje su plamtele meu drveem, Eilan je videla Lianon a o e a, i Eilid raj nje. Do njih je stajala Dieda, oiju ogromnih i o amuenih, i Eilan j e znala da su sigurno i njene ta ve; osa joj je visila u mo rim pramenovima. ta li se njoj desilo? upitala se Eilan. Pogledi su im se sreli, i sve ograde nastal e izmeu njih poslednjih godina sad su i ezle; znale su jedino da su sada sestre. Drago mi je to emo zajedno polo iti zavete... pomislila je Eilan. Proba je u ve bila ista, ali sva oj sve tenici su bogovi slali vizije po svojoj volji. Dieda je verovatno na la muzi u. Pogledala ju je, i uinilo joj se da joj se iz Diedinih oiju sme i Boignja. Eilan se osvrnula i videla da su sve tu - Mielin, Eilid i ostale oje su uile sa njom prote le tri godine. Ali na licu sva e ene videla je odraz svetlosti Drugog sveta, a od ne ih i vi e, nagove taj lica oja je videla u vizijama, uve d rugaijih a ipa uve istih. Za to se mu arci pla e smrti ad emo ponovo iveti? upitala se Eilan. Po uenju dr uida, du a mo e da poprimi mnoga oblija to om ru enja godina, i uve je smatrala da ve ruje u to, ali sada je znala da je to istina.

Sad je onano razumela Kailejinu ozbiljnsot, i svetost oju je, upr os r h osti i odsutnosti, oseala u Lianon. I one su bile tamo gde i ona, i ni a va smr tni a nezgoda nije mogla da izmeni tu istinu. Slu ala je sveane rei ao u snu, i bez o levanja je polo ila sve zavete, jer j e najva nije obeanje, ono oje u ljuuje i nadvi ava sva ostala, ve dala Boginji u Drugo m svetu. Krv joj je jo pevala u venama, a svetlost Gospe joj je poigravala u pogl edu, i jedva je osetila ubode trna do su joj izmeu obrva tetovirali plavi polume sec oji ju je oznaavao ao sve tenicu. 14. Po tradiciji oja je vladala u ums oj ui, sve tenice se posle polaganja zav eta povlae u izdvojenost. Eilani je bilo drago zbog toga. To om ne oli o dana pos le uvoenja le ala je iscrpljena ao Lianon posle Proroanstva, i a i ad se telesno o poravila stalno je bila usmerena a unutra, po u avajui da shvati ta se desilo. Pone ad joj se ono to je druid re ao inilo nemoguim - ao naopa i san roen i z njene osujeene ljubavi prema Gaju. Ali ada su se sve tenice o upljale u mrazovit oj tami da pozdrave zims i mesec, Eilan je oseala da joj glasovi podignuti u pesm i uzdi u duh. U ta vim trenucima, ada ju je meseina ispunjavala ao srebrni plamen , znala je da ono to je is usila nije bio san. Pone ad bi uhvatila Kaileju a o je radoznalo posmatra, ali a ni do ih je pouavala tajnama Mudrih done enim pre o mora - a uenje toga bilo je dozvoljeno sa mo zareenim sve tenicama - Eilan se nije usuivala da pomene Merlina i sudbinu oju j oj se inilo da joj je ponudio. Postepeno je shvatala da je, bez obzira ta su druge sve tenice is usile to om probe, ova Misterija samo njena. I ta o su proticali mr ani zims i dani i pola o prelazili u prolee, a zna Boginje na Eilaninom elu pola o je zaceljivao. Gaj je sedeo na lupi u oevoj ancelariji u Devi, dubo o udi ui povetarac o ji je dopirao roz otvoreni prozor i pitajui se oli o brzo e uspeti da ode. Ve god inu dana pripadao je oevom osoblju, i dosadili su mu zidovi utvrenja. U umama i pol jima poinjalo je prolee. Mogao je da oseti miris jabuara u cvetu, i to ga je teralo da misli na Eilan. "Veina ljudi dobie odsustvo za Floralije, ali ne elim da mnogo oficira bude odjednom odsutno." Oev glas ao da je dopirao izdale a. "Kad dobije odsustvo, ud a e poi?" "Nisam razmi ljao", odgovorio je Gaj. Ne i oficiri oristili su slobodne d ane za lov, ali ubijanje ivotinja iz zabave vi e ga nije naroito zanimalo. Zapravo, nije imao uda da po eli da ode. "Mogao bi da ode u posetu pro uratoru", predlo io mu je otac. "Jo nisi video njegovu i." "A o bogovi budu milostivi, ni neu je videti." Gaj se naglo vratio u stva rnost. Ocu ao da je naneo bol. "Ma hajde, nee ti ni ta faliti", re ao je Macelije, oito se savlaujui. "Samo d a vidi devoj u. Mislim da joj je sada petnaest godina." "Oe, znam da je do la u godine za udaju. Zar misli da sam toli o glup?" Otac se samo nasme io. "Nisam ni pomenuo enidbu." "Nisi ni morao", durio se Gaj. A o ne mo e da dobije Eilan, ne a bude pro let a o se o eni bilo ojom enom u Britaniji - a pogotovo ovom oju mu predla e otac. "Ne mora da bude grub", re ao je otac. "Zapravo, pomi ljao sam da provedem p razni e u Londiniumu, i..." "E, pa ja nisam", re ao je Gaj, ne marei vi e ta e otac misliti o njegovom po na anju. Nije znao uda da poe, ali to e biti to je dalje mogue od Londiniuma. "Nadam se da ne misli ponovo na onu Britan u", re ao je Macelije, i Gaju se uinilo da mu otac ita misli. Da je bar ostao na tome! Ali Macelije je nastavio. "Sigurno si bio dovoljno razuman da je zauve istisne iz misli." To ga je nateralo da se odlui. "Zapravo", pola o je re ao, "razmi ljao sam da odem u posetu Klotiniju." Posle borav a od tog romanizovanog Britanca je i s reo Eilan, i ta o e barem moi da u iva u seanjima.

U ivao je u putovanju na jug, mislei na Eilan, i na Sinri a oji je mogao d a mu bude prijatelj a sad ga je izgubio, mada nijedan od njih nije bio za to ri v. Prolee je napredovalo ao armija osvajaa, i vreme je bilo divno; jutra jasna i hladna, ta o da mu je bilo drago to je toplo obuen, a dani topli, blistavi i gotov o suvi osim pone e blage i e asnije popodne. Klotinije ga je sa zadovoljstvom pr imio i doe ao, i mada je Gaj znao da je to uglavnom zbog Klotinijeve elje da ostan e u najboljim moguim odnosima sa monim Rimljanima, ipa je u ivao. Gvena se udala i oti la, pa ga ni o nije gnjavio. Utvrdio je da Klotinijevo domainstvo, zapravo, i n ije lo e mesto da se provede odsustvo. Hrana je bila dobra, a a je i preostala Klo tinijeva i, od dvanaesta godina, bila dobro dru tvo, i dovoljno je saoseala ad jo j je priao a o otac po u ava da mu ugovori bra sa nepoznatom devoj om. Mo da bi mu na ne i prefinjen nain i stavila do znanja a o je spremna da ga ute i, ali Gaj je dobro pamtio - mada pre asno - oevo upozorenje da se vi e ne petlja sa domaim devoj ama. A o mu je devoj a i slala ne e tajne signale, on se pravio da ih ne primeuje . Ali osim molitvi neodreeno upuenih Veneri, nije mogao da smisli ni a av nai n da se pribli i Eilani. U snu je gu vao ebad, trljao se o njih, jeao i budio se, znaj ui da je sanjao Eilan. Volim je, razmi ljao je, obuzet samosa aljenjem, ad bi postao svestan u ol i o je beznade noj situaciji. To nije ao da sam namerno zaveo pa ostavio devoj u. Rado bih se o enio njome, samo ad bih mogao da dobijem dozvolu svih ljudi oji s e smatraju pozvanim da ontroli u njen i moj ivot. Njemu su ipa dvasdeset tri godi ne, i oficir je - mada nis o na lestvici - u svojoj legiji. A o ga to ne ini dovo ljno zrelim da se o eni po svojoj volji, ada e to postati? Jednog dana, ad je po ao na jahanje pravei se da ide u lov, uhvatio je seb e raj pocrnelih zidova oji su ne ada bili Bendeigidovo domainstvo, i shvatio je da se nalazi u blizini ums e ue. Noga ga je zabolela ad se setio jame za veprov e - inilo mu se ta o davno - i prvog puta ad je ugledao Eilan. Ne mogu da ostanem ovde... iznenada je pomislio. Sva o drvo i sva i ame n budie mi bolna seanja. Mislio je da e moi to da podnese. To to je povremeno u Devi sretao starog Ardanosa nije mu remetilo mir. Mo da bi trebalo da ode na jug i da p oseti majin narod. To ne bi prijalo Maceliju, ali ovog trenut a mu nije bilo naroi to stalo do oevog mi ljenja. Te veeri je raj vatre saop tio Klotiniju svoju odlu u, a ovaj ga je pozvao da ipa ostane jo oji dan. "Do sveanosti e na putevima biti suvi e sveta", naglasio je Klotinije. "Osta ni barem do to ne proe, a onda e udobnije putovati." "Narod mi nee smetati, ali mo da ne bi trebalo da putujem u uniformi", re a o je Gaj. "Ii u br e i privlaiu manje pa nje a o se obuem ao obian Britanac." "To je tano", iselo se osmehnuo Klotinije. "Ti si, u izvesnom smislu, je dan od nas. Verujem da u ti nai ne to prihvatljivo." Sutra ujutro sluga mu je doneo odeu oja mu je sasvim dobro pristajala: o ne pantalone i zeleno obojenu tuni u, sve novo, isto i pristojno, ali ne preteran o otmeno, a uz to i prostrani tamnosmei ogrta od te e vune. "Noi su jo ledene, mome", re ao je Klotinije. "Trebae ti ovo ada padne mra ." Kad se Gaj presvu ao, ao da je nestalo njegovog rimljans og pore la. "U ovoj odei vi e nisi Gaj Macelije Severus." Starac ga je udno gledao. Gaj se iscerio. "Mislim da sam ti ve re ao, maj a me je zvala Gaven do g od je bila iva; sada izgledam upravo ta o i treba da nosim samo to ime." Klotinije je spremno uzvi nuo a o mu odea divno pristaje, ali Gaj je slu tio da ovaj pomalo ali zbog nestan a onog uglednog gosta Rimljanina. "A o poem na sveanost, biu samo jo jedan Britanac", nastavio je Gaj. "Mo da bi trebalo da po aljemo poru u Maceliju da putujem preru en!" Pretpostavljao je da ocu ne bi bilo milo zbog mas arade, a izgovor a o pri uplja informacije mo da bi mog ao da ga opravda. Kad se probudila na Beltan, Eilan je imala udno oseanje da je Gaj negde u blizini. Mo da i on misli na mene, pomislila je. Ipa je bio Beltan, a svi njihovi va ni susreti odigrali su se upravo na toj sveanosti. Sva a o je bilo prirodno da pomisli na njega ovog dana ada, irom semlje, svi mu arci i ene misle samo na ljuba

v. Ovde, u ednom za lonu Kue devoja a, ona ne bi smela da misli na ta ve stva a o ba i misli, trebalo bi da ih posmatra izdvojeno i po roviteljs i, ao o oja je dale o iznad telesnih elja. To om zime to je bilo la o. inilo joj se je strast sa ojom ju je dota ao druid u viziji proistila ao oltars i plam da zaveti ednosti nisu veli a rtva. Ali sada, ada se budio so u drveu i ada je sva i pupolja urio da se ot vori, poela je da sumnja. Kada je razmi ljala o viziji, telo joj je plamtelo, a nou je sanjala a o le e sa ljubavni om oji je pone ad bio onaj druid a pone ad Gaj, a pone ad stranac sa oima ralja. Telo mi je jo neta nuto, iznenada je pomislila, ali u duhu vi e nisam devica. Boginjo, a o da podnesem ovaj slat i bol? "Eilan, da li ti poma e Lianoni u pripremama za veeras?" Mielinin glas ju je vratio u stvarnost, i odmahnula je glavom. "Poi onda sa nama ostalima da u ivamo u sveanosti", nastavila je Mielin. "Prijae ti da udahne malo sve eg vazduha." "Mi ostali", znailo je Senaru, oja je bila odu evljena to je izi la na otvore no. Dan je bio vedar i prohladan, i po ivicama puteva blistalo je cvee belog glog a, ao da se na grane spustila sama suneva svetlost. Sveta je bilo toli o da se E ilan, navi nuta na mir i ti inu posle vi e meseci izdvojenosti, stresla. Ka o brzo s e navi la na utanje i mir, ili ju je mo da uvoenje izmenilo... Oduve joj je bilo po malo neprijatno u masi, ali sada se oseala ao da hoda bez o e. No, Senara je bila odu evljena do je i la izmeu njih dve. Svemu se divila: t ezgi sa o ruglim sirevima; stolu na ome je putujui trgovac sta lom izlo io svoju s vetlucavu robu; i cveu, cveu na sve strane. Eilan nije videla toli o sveta jo od pro log Beltana, ada je ponovo srela Gaja. inilo joj se da se itava Britanija sjatila ovde, da se gura, smeje, jede i p ije; i da su tu sve vrste zanatlija, od olaara do plesaa na onopcu. "Hoe li Lianon biti ovde pre o dana?" upitala je Senara. Mielin je limnula. "Ardanos e je pratiti. To je deo njene du nosti - da se po azuje masi na sveanostima." Mielin je zastala. "A to nije prijatno. ini mi se da je ona veoma umorna. Sva e godine se pitam hoe li joj to biti poslednja sveanos t." Primetila je da je Eilan prebledela i po urila je da nastavi. "Zar te to p la i? Smrt je deo ivota oli o i roenje; jedna sve tenica to sva a o zna." No, gu va je bila toli a da ju je Eilan jedva ula. Gomila sveta je posmatra la me ara; Senara je povi ala da hoe i ona da vidi, pa su se progurale napred. Lju di su se razdvajali pred njima im bi primetili plave haljine ums e ue, i brzo su s e na le raj same ograde u ojoj je ivotinja igrala - ili barem trapavo pos a ivala na zadnjim nogama, to je verovatno bilo najbli e plesu to ta va zver mo e da izvede. Nju a joj je bila vrsto obmotana onopcem; Eilan je smatrala da vrlo jadno izgleda . "Sirota ivotinja", re la je, a Mielin je uzdahnula. "Pone ad mi se ini da je Lianon ao taj medved", re la je. "Uve na otvor enom, ni ada ne govori svojim reima." Eilan je glasno dahnula od pomisli da se Vr hovna sve etnica poredi sa dresiranom ivotinjom. "A o je vodi?" za i otala se Senara. "Mielin, ne bi smela da govori ta v e stvari." "A za to? Obino se smatra vrlinom ad ne o govori istinu", iselo je re la Mielin, i Eilan se setila Kaileje. Nain na oji se njen deda pona ao prema Vrhovnoj sve tenici bio je dale o od samosvojnosti o ojoj je govorio druid u njenoj vizij i. "Govorim istinu ona o a o je vidim; a ada vidim a o Lianon pola o mal a sava, pitam se..." Mielin nije dovr ila reenicu, jer tog trenut a medved se spustio na sve etir i i po ao pravo prema njima. Senara je vrisnula i ods oila, ali masa ih je pritis a la sa svih strana. Eilan se povu la, nagaziv i na haljinu ne e ene, i zaula je cepan je t anine. "Pazi gde staje !" ljutito je re la ena. Eilan se izvinila, po u avajui da se t o vi e smanji, i tog asa medved je opet renuo a njima, u e je popustilo i ne o je u pla eno uzvi nuo. itava gomila je ustu nula, i ada je Eilan povratila ravnote u Sena re i Mielin nigde nije bilo.

ri, a soba da ju en, i

To je bilo prvi put posle mnogo godina da Eilan ostane sama. Sasvim se n avi la na stalno nadgledanje u ums oj ui. Sad joj je postalo jasno da to nije bil o samo pristojnosti radi; prisustvo sestara pomagalo joj je da dr i ljude na odsto janju i fizi i i psihi i. Ova o usamljenu, zbr a stranih misli i oseanja udarala ju je ao ja vetar. Po u ala je da se za titi izvlaei snagu iz zemlje, ali nepoznata li ca o o nje ispunila su je zbr om. Ka o je Lianon mogla da podnese da hoda izmeu l judi ad je ve bila napola u transu i otvorena moima bogova? Eilan je bila toli o zarobljena u masi i izlo ena pritis u stranca da nije uspevala da vidi ni ta poznato ; a ni drvored oji je vodio a ums oj ui, niti brdo na ome se davalo Proroanstvo . Jednom je za trenuta ugledala u masi ne to to joj je liilo na poznatu plavu ode du; ali ada se probila bli e, to je bio samo ogrt potpuno nepoznate osobe. Drug i put joj se uinilo da je ugledala grupu sve tenica; ali njih je bilo etiri, a do tr enut a ad se setila da su njene pratilje mogle da sretnu drugu grupicu iz ums e ue i da mo e biti da je upravo ta o tra e, ove su ve ponovo nestale u masi nepoznatih . Izgled tr nice joj je bio stran ao da je sa Drugog sveta. Ovo je sme no - pa prvo to su me nauili bilo je da se titim od oseanja drugih ljudi! Trebalo bi da prosto p itam ne og, ponavljala je u sebi, ali bila je toli o ranjiva da se nije usuivala da se obrati ne om nepoznatom; a ta bi ljudi mislili o sve tenici oja ne ume da nae put do sopstvenog obitavali ta? Prolazila je roz masu, po u avajui da obuzda nerazumni u as. Kad bi mogla da povrati odbranu, zapitala bi ne oga u om pravcu se nalazi ums a ua. Jednog dana e se sigurno smejati ad se seti ovoga, i liie joj na pustolovinu. Ali ovog asa joj je bilo jasno da se izgubila i da je prepla ena. Iznenadan po ret gomile gotovo ju je oborio s nogu; izgubila je ravnote u i sudarila se sa mu arcem u tamnom ogrtau. On je ne to promrmljao, a onda se trgao. "Eilan? Jesi li to zaista ti?" Sna ne ru e su je uhvatile za la tove, i te sad je prepoznala glas. "Ot uda si se pojavila?" Podigla je pogled prema jedinom licu oje uop te nije oe ivala da e videti: licu Gaja Macelija. Bez rei se privila uz njega. On je osetio njeno drhtanje i privu ao je bl i e. Gu va o o nje iznenada je postala dale a, umirena njegovim za titni im zagrljajem. "Eilan..." ponovio je. "Nisam se usuivao ni da sanjam da u te nai ovde!" Ali ja jesam, pomislila je Eilan. Kad sam se jutros probudila prva pomis ao mi je bila da si u blizini; za to nisam poverovala? vr e ju je obgrlio; tog asa je zaboravila sva Kailejina upozorenja, sve svoje sumnje i strahove. Znala je samo da je srena. Pomalo drhtavo se nasmejala. "Izgleda da sam se izgubila; po u avala sam d a se vratim u ums u uu, ili barem da naem druge sve tenice oje su do le na sveanost, a li nisam znala ojim putem da poem." "Put je tamo pre o", poeo je on, ali ad je osetio njen nehotini po ret, p re inuo je. "Zar zaista mora odmah da poe ? Do ao sam u ovaj - ovaj raj sveta samo zb og nade da u te videti..." ula mu je misli ao da ih je izgovorio naglas. Ne mogu da podnesem da je sada pustim! "A o ode , mo da se vi e ni ada neemo sresti", re ao je drhtavim glasom. "Misli m da to ne bih mogao da podnesem, da te ponovo izgubim. Eilan..." Pola o je izgo varao njeno ime ao da ga miluje; osetila je da joj o u zapljus uje talas ledene vatre. "Ne mo e me ostaviti..." promrmljao je u njen veo. "Sudbina te je dovela ova mo samu..." Ne ba samu! pomislila je, sme ei se na gomilu o o njih. Ali bilo je istina: samo je Sudbina, ili Boginja, mogla da je dovede ovamo, u njegov zagrljaj. Odluno je zaboravila pravila oja zahtevaju da sve tenica dr i pogled oboren pred mu arcem oji joj nije otac, deda ili brat; pogledala ga je. A ta je mislila da e videti? ta su oi mogle da joj a u, upitala se, gledajui n jegovu osu u ovrd anu nad elom, tvrdoglavo isturenu vilicu pod rat om bradom oju je pustio u poslednjem pohodu, i jasnu glad u tamnim oima, a to njeno srce nije v e znalo? Unutra nji i spolja nji vid su se iznenada stopili, i videla je istovremeno upalo lice dea a oga je negovala pre etiri godine, sna ne crte mu arca u oga je izr astao, i jo ne to, lice izmo deno is ustvom i nezadovoljstvom, sa mladala im obeanjima

prerovanim to om godina. Sirota moja ljubavi, pomislila je, zar e biti ta av? "Zar zaista mora da ide ?" ponovio je on, i ona je tiho re la "Ne." Gaj je progutao nedlu i podigao joj veo sa ela. Primetila je da se u oio, i shvatila da te tada primetio plavi polumesec izmeu njenih obrva. "Ja sam sve tenica", tiho je re la i osetila a o se trgao, shvativ i. Ali n ije je pustio, a ona se nije povu la. Od same pomisli da ga mo da ni ad vi e nee videti nebo ao da je izgubilo boj u. Kaileja bi joj sva a o re la da smesta ode; ali ovog puta nije mogla da uini o no to bi starija sve tenica smatrala najmudrijim, nego ono to joj govori srce. ta god se ovog puta desilo, bar Kaileja nee biti a njena zbog toga. Dva gonia su naletela na njih i povu la se, udno ih gledaui zbog Eilanine p lave ode de. Gaj se namr tio i prebacio pre o nje svoj smei ogrta, a onda joj povu ao veo ta o da joj je sa rivao plavu osu. "Hajdemo dalje od ove gomile", promrmljao je. I dalje ju je grlio, sna no i smirujui, i ad su po li, nisu tano znali uda idu, nego samo da su zajedno i da s e udaljavaju od mase. "Priaj mi a o si dospeo ovamo. Nisam ni znala da si u ovom delu sveta!" "Mislim da sam do ao da te vidim", poeo je on, a Eilan se oslonila o njega i pa ljivo slu ala. "Bila je to Sudbina, ili mo da moj otac. Barem sam po ao u pravcu suprotnom od onog oji mi je on predlo io! Je li mala Valerija dobro?" "Senara - ta o je zovemo u Kui devoja a. Da, sasvim je dobro i srena je." "Drago mi je da to ujem", re ao je on, ali Eilani je bilo jasno da je ve z aboravio Senaru. "Sinri je prognan, zna li? Sreo sam ga pre polas a, i re ao mi je da se dr im dalje od tebe..." Glas ga je izdao. ta je hteo da uje od nje? Mo da je samo oe ivao zvu njenog glasa, da sazna da je mislila na njega. Pa zar ne zna i sam? Bila ga je svesna sva im ulom, sva im deliem o e. "Mo da je imao pravo. Moj otac je uvrteo sebi u glavu da treba da se o enim ne om devoj om Rimljan om, er om pro uratora u Londiniumu..." "Hoe li ga poslu ati?" oprezno je upitala Eilan, ustreptalog srca. Bra ! Za to joj to govori? Znala je da to ni ta ne menja, ali za to je i sama pomisao toli o bo li? Ne a o su stigli do ivice va ari ta. Jo jedan ora , i sa rie ih les ovo drvee. Prote le noi su mu arci i ene lutali ovuda da sa upljaju zelenilo i cvee i da le e je dni s drugima na mladoj travi. uma ih je jo pamtila; Eilan je oseala seanje na njiho vu strast ao odje o o sebe, su obljen sa amorom izdale a. On se o renuo a njoj. "Zna da se ni ada neu o eniti nijednom osim tobom!" "Ja ne mogu da se udam", odgovorila mu je. "Moj ivot je obreen bogovima... " "Onda se ni ada neu o eniti", vrsto je re ao on. Oh, hoe , hoe ... a i do ju je obuzimao nerazuman talas sree, u Eilaninoj sves ti se javila vizija. U umu joj je blesnula sli a one oja e mu biti ena. A za to bi se Eilan ljutila na nju? Zar je toli o sebina da po eli da Gaj zauve ostane sam? I li je elela da je on otme, da po rene nebo i zemlju a o bi je oslobodio zaveta? Ka ve ljuds e rei mogu da izbri u polumesec sa njenog ela? Spota la se o ne i oren, i Gaj je pru io ru e da je pridr i. mirnula je i sh vatila da su za li u umu. amor gomile je bio sasvim prigu en, ao da su putovali milja ma, ao da su stupili u Drugi svet. Veli o drvee ih je s rilo u lisnate sen e. Su nce je za lo za obla i poeo je da duva hladan vetar. Hoe li poeti i a? Kao u odgovor, ne oli o api je palo na njih, ao poeta i e ili ao vi a vlage sa gornjih listov a. "Eilan", apnuo je on i jae je stegao. "Molim te, Eilan..." O renula se i osetila snagu njegove elje, i svet ao da je stao. Od trenu t a ad ju je gu va odvojila od Mielin pa do sada, pomislila je Eilan, lutala je roz san. Ali sada je bila budna, i mogla je sa u asnom jasnoom da vidi i pro lost i b udunost. Mo da ih je Sudbina oboje dovela ovamo, ali ono to odlui u ovom trenut u odr edie i njegovu i njenu budunost - a mo da e odluiti i o drugim ivotima. Svest joj se pr o irila, zahvatajui druga vremena u sve irem rugu, sve do nije opet ugledala plavo

osog ratni a iz vizije, sa zmajevima na podla ticama i orlovs im pogledom oji je zavolela u Gajevim oima. Sada je on drhtao. Nespretnim pristima podigao joj je veo; do je spu tao ru u dota ao joj je obraz, zadr ao se na njemu za trenuta , a onda, ao da ga vue n eodoljiva sila, po ao dlanom niz njen me i vrat i polo io a u na njenu doj u pod halj inom. Pred njima se prostirala mahovina, me a i zelena. Eilan je zaula ne to nali na odje : "Boginja se ne po tuje u hramu nainjenom ljuds im ru ama..." Ali ovo je bilo zabranjeno - pre jedva est meseci zare la se da e podariti svoje devianstvo samo Svetom Kralju. Umesto odgovora, obuzela ju je sigurnost. O d ovog mu arca dveju rvi potei e budui Kralj... Merlin ju je zbog ovoga posvetio. O vo je njena sudbina. Kada su se te upoznali, Gaju je morala izgledati ao dete, ali znala je da je sada neizmerno starija. Opet je zaula odje Merlinovog glasa: "Sve tenica Boginje podaje se u svoj as i svoje doba, i ada mo proe roz nju , ostaje svoja." "Ne mo emo se venati po pravilima ljudi", tiho je re la. "Da li si spreman da me uzme za enu na stari nain, ao sve tenicu oja le e sa raljevs im potom om, pred licem bogova?" On je zastenjao, milujui joj doj u, i osetila je da joj se bradavica u ru tila pod njegovim dlanom. "Do smrti i posle nje, pred Mitrom i Maj om", promrmlj ao je. "Eilan, oh, Eilan!" Kada ju je dodirnuo Merlin, vatra je planula u njoj od temena do no nih pr stiju; ali ovaj plamen ao da je stizao iz zemlje, spaljujui sve ostale misli. Dota la mu je lice i on je posegnuo a njoj. Nespretni prsti su joj se u pleli u osu i veo je s liznuo na zemlju. Potom su se njegove usne spojile sa nj enim, ne vi e ne no nego zahtevno, ao od izgladnelog ove a. Za trenuta je ostala n epomina, zbog iznenaenja; a onda je postala svesna jedna e gladi u sebi, i razdvoj ila je usne pred njim. Do su se ljubili, zagrlila ga je o o vrata; osa, osloboena pa ljivog pove za, rasula joj se niz lea, a u osnice su letele na sve strane. Gaj je zastenjao i privu ao je bli e. Sada je oseala vrstu snagu njegovog tela, i njegovu elju. Pre ao jo j je ru om pre o lea, privlaei je jo bli e. Eilan je osetila da je olena izdaju. Pripila se uz njega, i njena te ina ih je oboje spustila u zelenu travu. Ljubio joj je obraze, oi i vrat ao da e je p ro drati, a ona se privijala uz njega, drhtei. Kad su pali, su nje su joj se zadigl e; prelazio je ru ama pre o njenog tela, zastav i za trenuta ad je osetio me u o u, a onda je nastavio uvis ispod t anine sve do nije stigao do svetog mesta izm eu butina i tu se zaustavio. Gaj je iznenada stao, sav zadihan. Potom se odvojio od nje, ra irenih i o am uenih oiju, ao da je gledao u preja o svetlo. "Gospo", apnuo je. Videla je da sav drhti, ali ne a o je smogao snage da postupa promi ljeno, snalazei se sa njenom odeom i milujui joj telo sa ume no u oja je r sla sve do je nije ispunila svetlost, i shvatila je da pred njom vi e nije samo G aj. "Kralju moj!" apnula je ad joj je plamen oji je on u egao su nuo roz sva i ivac. "Doi mi!" On je uzdahnuo i potonuo u njen zagrljaj ao sunce u more, po oravajui jo j se i do mu se davala. U daljini je ula uzvi e, ao da potuu sa drugog sveta, i znala je da su sve tenici zapalili Beltans e vatre. Ali u njoj je blistao vei plamen, i da su tog asa i Kaileja i sve ene iz ums e ue stajale o o njih i gledale, Eilan ne bi to znala i ne bi ni marila.

Dan je ve poodma ao i sunce je zalazilo ad se Gaj onano prome oljio. Eila n se sa o levanjem odvojila od njega; on ju je ponovo zagrlio i glasno je poljub io. "Moram da se vratim u ums u uu", re la je veoma ne no. "Tra ie me." Mielin je dosad sigurno ve van sebe od brige. Ali a o Eilan uspe da se ne a o u unja neprimeen a, mo da e svi verovati da u gu vi nisu uspele da se sretnu i da se Eilan vratila naz ad sama. a i sada, ad se strast sti ala pa je mogla razborito da razmi lja, Eilan ni

je alila to je pre r ila zavete; Boginja je znala i nije se ume ala, to je bio dovoljan do az da je slu ila vi em za onu. Deo tajnih uenja ojima ju je uila Kaileja ot a o j e postala sve tenica, glasio je da su pre dolas a Rimljana sve tenice birale ljubavn i e po svojoj elji, i a se i udavale. Te po dolas u Rimljana mu arci su uzeli seb i neverovatnu slobodu da ontroli u line ivote svojih ena. Kaileja ni ada nije srela mu arca oji bi je doveo u is u enje da pre r i zavete, ali mo da bi mogla da je shvati . Sa druge strane, Kaileja se ne bi slo ila sa Eilaninim izborom ljubavni a, pa je onda mo da ipa bolje da ni ta ne a e starijoj sve tenici. "Nemoj ii, Eilan." Gaj se podigao na la at i pogledao nani e u nju. "Bojim se za tebe." "Ja sam unu a Vrhovnog druida; ta misli da e mi uraditi?" Otac joj je jednom re ao da bi je ubio sopstvenim ru ama a o bi dozvolil a ono to je Gaj upravo uinio, ali ovo nije bio dobar trenuta da to pominje. Ona j e sada ena, i obreena sve tenica, i odgovorna je samo svojim sestrama i bogovima. "Kad bih mogao da budem tamo da te za titim, ne bi bilo va no ta e po u ati", mr ano je re ao on. "A da li bih bila bezbedna ad bismo pobegli? Kuda bi po li? Divlja plemen a na severu mene bi mo da prihvatila, ali ti bi bio u opasnosti; a uda drugde da pobegnemo van doma aja Rima? Ti si vojni , Gaje, vezan zavetima oli o i ja. Pre r i la sam jedan zavet da ispunim ne to vi e, ali to me ne oslobaa. I dalje pripadam Bogi nji, i moram joj verovati da e se starati o meni..." "To je vi e nego to ja mogu", re ao je, trljajui oi. "Glupost. A o se vrati u a tivnu slu bu, sva a o e biti u veoj opasnosti nego ja." Eilan ga je jo jednom zagrlila pri pomisli na hladno gvo e a o probija srce o je je sada tu lo ta o blizu njenog, i ad ju je on poljubio sve misli o budunosti su nestale. Na ne o vreme. 15. Upr os aputanjima punim nagaanja ojih se Eilan seala iz Kue devoja a, to to je legla sa mu arcem nije joj uni tilo magiju. Ili je barem arolija s rivanja oju j e apnula do se unjala roz uhinjs a vrata, pa stazom do Sale sve tenica, izgleda s preila ono malo sveta to je srela da je primete u prolazu. Kad je stigla u svoju sobu, brzo se svu la i oprala, sa riv i umrljanu hal jinu do ne bude imala vremena da sama oisti devians u rv sa nje. Kad je to obavi la, obu la je spavaicu i potpalila vatru, iznenada svesna da se napola smrzla, i da je izgladnela. Pro lo je vi e od sata od veernjeg obro a. Trebalo bi da ode u uhi nju i potra i ne to za jelo; ali trebalo joj je vremena da razmisli o svemu to se des ilo njoj i Gaju. Ili je zapravo, pomislila je sa neobinim podsmehom na sopstveni raun, samo elela da za muri i ponovo pro ivi u seanju voenje ljubavi sa njim. Mogla je oe ivati da e Gaj biti spreman, ali ne i da e biti ta o ne an, da e e ati sve do ne pone da drhti ao list samo da ne bi renuo suvi e brzo i povredio j e. Ali ia o joj je telo bilo nevino, zadovoljstvo oje je pulsiralo roz nju pot puno je odgovaralo njegovom. A u trenucima vrhunca, ada je e staza postala goto vo preveli a za smrtni e, opet joj se inilo da je to Boginja vodi i prihvata dar Boga.

Uzdahnula je, primeujui neobian bol i slat i zamor u ote alim udovima. Hoe li me Boginja ubiti na mestu to sam pre r ila zavet, pitala se, ili e me azniti da plae m sva e noi, seajui se onoga to vi e ni ada neu imati? Zar nije i to bolje nego da ga n i ad nisam imala? alila je Kaileju, ranjenu jo u detinjstvu jedinim saznanjem o on ome to mu arci zovu ljubavlju. Proticao je dan za danom i poela je da se uspostavlja ne a vrsta ravnote e. Eilan je pomagala Lianon prili om sveanosti punog meseca, i nije je pogodila mun ja. Dalja obu a posle zaveta se nastavljala, i u ve tinama i u znanju, i a o su d ani postajali du i, sedele su sa starijim sve tenicama u ne oj ba ti ili u svetom gaju ad god je vreme bilo dovoljno lepo. U gaju je bilo trinaest svetih hrastovih stabala, dvanaest u rugu, a na

jstarije u sredi tu, za lanjajui ameni oltar. Eilani se inilo da a i u sanjivoj pop odnevnoj vruini drvee jo ima ne to od magije oju je mesec ulio u njih pre ne oli o n oi. Kailejin glas se pretvorio u aputanje u pozadini do je Eilan gledala uvis. Sv etlost oja se presijavala u li u sva a o je bila ne to vi e od sunevog sjaja. Od Beltan a ao da su joj sva ula bila izo trena. Ponovo je ula glas sve tenice. "U stara vremena postojalo je sestrinstvo od devet viso ih sve tenica, po jedna za sva u oblast ove zemlje. One su podr avale r aljice svih plemena, savetovale ih i stajale iza njih." Eilan se oslonila o vrsto hrastovo stablo, povezujui se sa njegovom mirnom snagom, i po u ala da dr i oi otvorene. "Znai, one nisu bile raljice?" upitala je Dieda. "Njihova uloga je bila manje javna, mada su esto poticale iz raljevs ih porodica. Ali one su uvodile raljeve, jer ada bi ralj do ao na posveenje, sve teni ca je postajala anal pre o oga je Boginja prihvatala njegovu slu bu, i predavala mu mo oju je on zauzvrat predavao svojoj raljici." "One nisu bile device", gor o je re la Mielin, i Eilan je odjednom bila potpuno budna, setiv i se Merlinovih rei. Da li je ona bila Boginja za Gaja? Ka va je onda njegova sudbina? "Sve tenice su legale sa mu arcima ada je to zahtevala slu ba Boginji", odgo vorila je Kaileja neutralnim glasom. "Ali nisu se udavale, i raale su decu samo ada je to bio jedini nain da se ouva raljevs a loza. Ostajale su slobodne." "Mi u ums oj ui se ne udajemo, ali ne bih re la da smo ba slobodne", namr ti la se Dieda. "Ia o sve tenica Proroanstva bira svoju naslednicu, Savet druida mora da odobri njen izbor." "Za to su se stvari promenile?" upitala je Eilan, a u glasu joj se pojavil a napetost zbog linog zanimanja. "Da li zbog Mone?" "Druidi a u da je na a trenutna izdvojenost samo radi na e za tite", odgovorila je Kaileja jedna o oprezno i neutralno. "Ka u da e nas Rim po tovati samo a o ostane mo iste ao Vestal e." Eilan je zurila u nju. Pa onda ono to sam uinila sa Gajem nije naru avanje z a ona Gospe, nego samo druids ih propisa! "Ali, hoemo li morati uve ova o da ivimo?" alosno je upitala Mielin. "Zar nema mesta gde bismo mogle da govorimo istinu i slu imo Boginju bez uplitanja mu ar aca?" Kaileja je s lopila oi. Eilani se za trenuta uinilo da se i drvee umirilo, e ajui da uje ono to e sve tenica rei. "Samo na mestu van vremena..." apnula je Kaileja. "Za tienom od sveta maglom magije." I Eilan je za trenuta videla isto to i ona - maglu a o lebdi ao veo pre o srebrnih voda, i bele labudove a o pevaju do uzleu. Potom se Kaileja trgla i otvorila oi, zbunjeno se osvrui, a roz drvee je do pro gong oji je pozivao na veernji obro . Eilanine strepnje su za ne o vreme bile umirene, ali a o su dani postaj ali sve du i a Dugodnevici, poela je da nagaa za to je Boginja nije odmah zgromila. U prvi mah, ada je do lo uobiajeno vreme da se izdvoji i podvrgne proi enju prema obiaji ma ums e ue, a rvarenja nije bilo, nije se brinula; od nje to ni ada nije bilo pravilno. Ali ada je do ao i pro ao i drugi mesec, bila je sigurna da je magija plo dnosti Beltana i od nje uspela, i to suvi e dobro. Prva, nagons a radost bezo se pretvorila u u as. ta e rei Bendeigid? I ta e ura diti? Pla ala je, elei da se vrati roz vreme i potra i utehu u majinom naruju. Potom, a o su dani proticali, pitala se da li ju je mo da, umesto trudnoe, sna la ne a ozb iljna bolest ao azna za poinjeno svetogre. itavog ivota bila je zdrava i sna na, ali sada bi joj se smuilo im bi po u ala d a jede ili pije; muile su je drhtavice i upo te nije imala apetit. eznula je za etvom i eljno e ala njene plodove, ao u nejasnoj nadi da joj od toga nee biti mu a. Jed ino to je mogla da proguta bez povraanja bila je razreena surut a. Njena sestra Mai ri se to om trudnoe nije toli o muila, i to sva a o nije imalo veze sa njenim stan jem. a i vode Svetog ladenca, ada su se sve tenice sa upile u najdu em danu da ih piju i vide budunost, protresle su je ledenim drhtajima. Pone ad je oseala da je Kaileja posmatra, ali i njoj je bilo lo e; Eilan,

oja joj je mo da bila najbli a od svih, nije znala ta je mui. Kada je upitala, Kaileja je re la da joj je meseni ci lus poremeen, ali to je samo pojaalo Eilanin strah. K aileja sva a o nije trudna! Pone ad se pitala da li je zbog njenog greha pro let a itava ums a ua, da li se njena bolest prenela prvo na Kaileju, i da li e ih poste peno sve poubijati. Nije se usuivala da pita.

Kaileja je ot inula ne oli o listia majine du ice iz leje oju je Latis nego vala u unutra njem dvori tu i protrljala ih meu prstima, dubo o udi ui slat i miris oji je lebdeo u vla nom jutarnjem vazduhu. Majina du ica je dobra od glavobolje, i mo da e i njoj pomoi. Danas je barem prestalo bolno povremeno rvarenje iz materice oje ju je muilo itavog leta, a mo da e ovaj dodir sa zemljom ola ati i stalno oseanje u asa oje ju je ta oe muilo. ula je da ne o povraa u lozetima sa druge strane zida. Sae ala je, pitajui se o li je to budan ova o rano ujutro. Ubrzo je ugledala prili u u beloj haljin i a o se unja ispod svoda ao da se boji da e je ne o videti. Po prvi put za vi e n edelja Kailejina unutra nja ula su se probudila i znala je o je to, a ta oe, sasvim jasno, i ta je mui. "Eilan, doi ovamo!" To je bio nareiva i glas sve tenice, a devoj a je bila do voljno uve bana da se po ori. Eilan se vratila, nesigurnim oracima, i Kaileja je primetila njene ubledele obraze i neobino zaobljene grudi. Izgleda da su me suvi e obuzele moje nevolje, gor o je pomislila. "Koli o dugo si ta va? Od Beltana?" upitala je. Eilan je piljila u nju, a lice joj se grilo. "Siroto moje dete!" Kaileja je ispru ila ru e i Eilan joj je j urnula u zagrljaj, jecajui. "Oh, Kaileja, Kaileja! Mislila sam da sam bolesna... mislila sam da u umr eti!" Kaileja ju je gladila po osi. "Jesi li imala mesenicu od tada?" Eilan je odmahnula glavom. "Onda u sebi nosi ivot, a ne smrt", re la je, i osetila izdajni o popu tanje napetosti u mr avom telu privijenom uz sebe. I njoj su se oi ispunile suzama. Ovo je bilo stra no, sva a o, ali ipa je oseala i oajni u zavist, svesna da je sopstveno telo postepeno izdaje, i ne znajui d a li je to to joj se de ava samo raj plodnosti oju ni ada nije is oristila ili r aj itavog ivota. "Ko ti je to uinio, mila?" mrmljala je u devojinu me u osu. "Ni a vo udo d a si bila ta o utljiva. Za to mi nisi re la? Nisi valjda mislila da te neu razumeti! " Eilan ju je pogledala crvenim oima, i Kaileja se setila da ta devoj a ni ada ne la e. "Nije bilo silovanje..." Kaileja je uzdahnula. "Onda je sigurno onaj mali Rimljanin." To nije bil o pitanje i Eilan je nemo limnula. Kaileja je opet uzdahnula i zagledala se u p razno. "Siroto dete", onano je re la. "Da sam odmah znala, mo da bi mogle ne to da i zvedemo, ali sad si ve u treem mesecu. Zna , moraemo da a emo Lianon." " ta e mi uraditi?" zadrhtala je Eilan. "Ne znam", re la je Kaileja. "Ni ta ja o stra no, mislim." Postojao je drevn i za on prema ome je sve tenicu oja pre r i zavete e ala smrt, ali to sva a o nee va i ti za Eilan. "Verovatno e te poslati odavde - pretpostavljam da si ve pomi ljala na to. Ali sigurna sam da e to biti najgore", dodala je. A a o po u aju da je o trije azne, pomislila je Kaileja sa naletom svoje st are energije, imae posla sa mnom!

"Ti po varena, prljava, mala ivotinjo!" ri nula je Lianon. Obrazi Vrhovn e sve tenice dobili su boju purpura i Eilan je ustu nula. "Ko ti je to uinio?" Eilan je odmahnula glavom. Oi su je pe le. "Uradila si to namerno - nisi vri tala? Izdajice! Zar si htela da baci sram otu na sve nas, ili samo nisi razmi ljala? Pariti se ao ivotinja, posle svega to sm o uinile za tebe..." Lianon je zastala da udahne vazduh, stra no i tei. Kaileja je oe ivala scenu ada Vrhovna sve tenica sazna, ali ovo je bilo go re od svih oe ivanja. Lianonino zdravlje i narav postali su jedna o nepredvidljiv i, i Kaileji je bilo jasno da je ovo jedan od gorih dana. Ali sada je bilo pre a sno. Lianon je o amarila devoj u. "Zar misli da je to bila sveta strast? Nisi ni ta b

olja od urve!" "Lianon..." Kaileja je obgrlila Vrhovnu sve tenicu o o ramena i osetila da napetost u njoj popu ta. "Ovo nije dobro za tebe. Smiri se, Maj o; hajde da ti do nesem aja." Pre la joj je a om pre o ela, i Lianon joj se s ljo ala u naruje. Kaileja je jednom ru om usula aj u a u i prinela je Lianoninim usnama. Kroz sobu se ra irio sl at asti miris. Vrhovna sve tenica je popila aj, a onda dubo o, drhtavo uzdahnula. Eilan je stajala pred njom, neosetljiva i bez suza. Bila joj je potrebna sva snaga da doe ovamo. Ono to e se dalje desiti je u ru ama bogova, a u ovom asu, jo zgro enoj Lianoninim besom, oito joj nije bilo stalo do toga. Kada se Lianon prib rala, izgleda da je zaboravila na bes. "Sedi", d angrizavo je re la. "Boli me vrat do te ta o gledam." Kaileja joj je po azala trono ac, i Eilan je poslu ala, jo u oena i vrelih oiju . "Pa dobro", re la je Lianon glasom ne to bli im normalnom. " ta sad da se radi ? Izvini to sam te udarila, ali ovo nam remeti planove..." Zastala je, mr tei se. "P a, ne to emo morati da sredimo. Najbolje da a emo Ardanosu." " ivota mi, ne vidim a ve veze on ima sa ovim", re la je Kaileja. Osim, p omislila je, a o je Eilanino pona anje poremetilo njegove planove. "Nije ona prva oju su zanele Beltans e vatre, a verujem da nee biti ni poslednja. Bilo bi la e d a je Eilan i ne og drugog ove a. Ali Ardanos i Bendeigid e ipa morati da se pomir e sa tim! Sudbina sve tenice iz Vernemetona se ipa tie samo nas. Ili hoe da a e da mi ne mo emo da smislimo ta da uradimo?" "To nisam re la", ljutito je odvratila Lianon, "ali Ardanos treba da zna ." "Za to? Ka av za on, osim rimljans og, zahteva da ene budu vlasni tvo mu ih sr odni a?" I Kaileja je poela da se ljuti. "Zar zaista toli o po tuje njegovu mudrost? " Lianon je prevu la a om pre o oiju. "Zar mora ta o o tro da govori , Kaileja? D obiu glavobolju. Do sada si valjda postala svesna da to nije pitanje mudrosti, ne go moi. Po ugovoru oji titi ovo mesto, sve u vezi sa ums om uom je u njegovoj nadl e nosti." "Da, to je teta", gor o je re la Kaileja. "Reci mi, o je njega odredio za boga?" Lianon je poela da trlja levu ru u ao da je boli. "U sva om sluaju, on je jedan od Eilaninih ivih srodni a, i pravo je da mu a em", umorno je re la. Kaileja je osetila neoe ivani talas sa aljenja. Lianon je oito jedva e ala da prebaci teret na neija druga plea. S obzirom na njeno naru eno zdravlje, mo da to i n ije toli o udno. Eilan je dalje utala, ao da joj je priznanje oduzelo svu snagu. Gledala je ne uda unutra, ao da ono to se govori nema ni a ve veze sa njom, ili ao da j oj vi e nije va no. Reci ne to, dete! Kaileja ju je prostrelila pogledom. O tvojoj sudbini odl uujemo! Kaileja je znala da Ardanos nee ni ta uiniti njoj; po u avao je ve, ali Lianon j e volela svoje posvoje, pa su na raju do li do sporazuma po ome su se oboje pa ljiv o pretvarali da Kaileja ne postoji. Ona je, sa svoje strane, po u avala da ne priv lai njegovu pa nju i da mu se ne protivi; ali Eilan radi bila je spremna da se su o bi a i sa starim druidom. "Pa dobro, onda po alji po Ardanosa", re la je glasno. "Ali razmisli dobro pre nego to mu je preda u ru e." "Pa?" Ardanos se namr tio na tri ene oje su ga doe ale u obitavali tu Vrhovne sve tenice. " ta se to toli o va no desilo da ste morale da po aljete po mene?" Lianon je delovala rh o i umorno, a Kaileja je lebdela iza nje ao sen a. Je li to zbo g njenog zdravlja? Osetio je a o ga probada strepnja ad je primetio Eilan a o sedi raj prozora. Jesu li poslale po njega zato to Vrhovna sve tenica umire? Nije izgledala toli o bolesna, i sva a o nisu ve re le Eilan... "Da razjasnimo ne to", jasno je re la Kaileja. "Ja nisam poslala po tebe. I na samrtnoj postelji u ti poricati bilo a vu vlast nad sve tenicama." " eno!" zagrmeo je Ardanos. " ta...?" "I ne govori mi ' eno!' ta vim glasom, ao da nema ni a ve veze sa njima,

ao da i tvoja maj a nije bila ena", besno je odvratila Kaileja. "Mu arci oji se n e pla e Boginje... ot uda im pravo da govore u Njeno ime?" Ardanos je is rivio lice i opet pogledao Lianon. "Pa, najbolje da mi a e o emu se radi", re ao je, nimalo blago. "Od Kaileje oito neu saznati ni ta." Ovo nije bio dobar trenuta da ode iz Deve, nervozno je mislio. Guverner je bio odsutan zbog borbi u Kaledoniji, i ne i lo alni slu benici poeli su da prec enjuju svoje moi. Morao je da bude tamo, gde e dobijati sve potrebne podat e, a u oli o je neophodno, moi e i da upotrebi veze sa Rimljanima a o bi spreio nevolje. Lianon je ispustila udan, grleni zvu , za a ljala se i po u ala ponovo. "Eila n je trudna sa prefe tovim sinom, i ne znamo ta da radimo." Ardanos je zapanjeno pogledao najpre nju, a onda Eilan. "Je li to istina ?" "Ja uve govorim istinu", tiho je re la Eilan. "Da", progunao je Ardanos, a u umu su mu se ovitlali prorauni. "To ti pri znajem; ti, devoj o, nisi la ov." Izgledala je ao da mu najradije ni ta ne bi re la. Kaileja joj je pri la i za titni i je uzela za ru u. Osetio je da u njemu narasta bes. Zar ove glupe vo e n e znaju da nam to mo e doneti propast? Opstana ums e ue zavisi od odr avanja mita o njihovoj istoti! Moraju to ne a o da shvate! "Za to mene pitate?" U glasu mu je odzvanjala sva mo oja se stie obu om za barda. "Znate aznu dobro ao i ja. Obreenu sve tenicu oja legne sa bilo ojim mu a rcem osim Svetog Kralja e a smrt." Smrt. Ta re je izazvala ti inu, a i u mirnoj sobi. Onda je Lianon zajeala i Kaileja je brzo pri la da je uhvati u naruje. "Ti o rutni, bezdu ni stare!" planula je. "Kad samo pomislim da je ona odlui la da ti a e!" Zagrlila je sve tenicu, tra ei na vratu puls. "Boginjo! Srce joj pos a uje ao upla eni onj! Ali nisi je popuno ubio, za sada." Ispravila se ad se Lian on prome oljila i zajeala. "Zna da joj je srce slabo. Hoe li da po u a ponovo?" Ardanos se nagnuo nad njom. "Samo se onesvestila", tiho je re ao. "Opora vie se." Nije oe ivao da e biti toli o potresen. "Nisam znao da u je toli o uznemiri ti." Pomogao je Kaileji da je podignu, iznenaen la oom ispod ode de, i polo io ju j e na revet, podigav i joj glavu na jastu e a o bi la e disala. Kaileja je usula n e oli o api ne og napit a u a u vode i prinela to usnama Vrhovne sve tenice. Ardanos je video a o se mi ii u Lianoninom grlu gre do je pila, i malo asnije apci su j oj zatreperili i podigli se. Oi su joj i dalje divne, iznenaeno je pomislio, a i sada, zamagljene bolom . alie ada je smrt odnese, ali to saznanje ga ne sme ometati u onome to mora da uin i. "Ne smrt", apnula je ona. "Zar ne postoji ne i drugi nain?" Ardanos je pogledao Eilan, oja je sedela zgrena na lupi, sa prstima na usnama, zurei u Lianon. "Isto bih re ao da je u pitanju moja i, Dieda. U prvi mah sam i pomislio da je ona..." "Dieda nije va na", re la je Lianon ne to jaim glasom. "Ne smemo dozvoliti da naude Eilan!" "Naravno", umirujui je re la Kaileja. "Ardanos zna, isto ta o dobro ao i ti i ja, da ta azna ni ada nije bila primenjivana. Uostalom, ovo i nije ba toli o neobian sluaj." "Pa", oprezno je poeo Ardanos, " ta predla ete da uradimo?" Oseao je izopaeno z adovoljstvo to gleda Kaileju ta o nesigurnu. Mo da e odsad praviti manje problema. "Mielinino dete je zaeo Godi nji ralj, ali iona o je pobacila, pa se probl em nije ni postavljao. Ali pre pet ili est godina imali smo ta av sluaj i devoj a je u ti ini poslata odavde." "To je tano", re ao je Ardanos. "Ali ta devoj a nije bila i uglednog drui da..." "A ni unu a Vrhovnog druida", obrecnula se Kaileja. "I eto na ta izlazi: boji se da e se ovo odraziti na tebe!" "Tiho, Kaileja", re la je Lianon. "Ka o mo e da sedi i svaa se sa Ardanosom do to siroto dete", pogledala je Eilan, "slu a, ne znajui hoe li iveti ili umreti?"

To om narednog meseca Eilanine munine su prestale i uglavnom se oseala dob ro ao i pre. iro e haljine su pri rivale promene na grudima, a u prvoj trudnoi e p otrajati do joj se stoma ne zaobli. Pitala se ta je re ao Gaj ada je saznao za njenu trudnou. Nije joj bilo ao to je legla sa njim, ali sada je videla da su se mnoge moi udru ile protiv nje, i in ilo joj se da je bila glupa to je mislila da stvari mogu da se promene. Njene viz ije a o e biti Vrhovna sve tenica ao u stara vremena pola o su bledele. Sada je el ela samo da bude maj a Gajevog deteta. Ali a i ta o, upr os Ardanosovih poslednj ih rei, nije se usuivala da veruje da bi ih pustili da se venaju. Barem Kaileja i Lianon izgleda nisu mislile da je zbog svog stanja nespo sobna da uestvuje u sveanostima. Veinu vremena provodila je uei napamet sveanost punog meseca, zajedno sa ostalim obreenim sve tenicama. Za nju je postalo pitanje ponosa da po a e a o gubita nevinosti nije uti cao na njene sposobnosti sve tenice, pa se trudila da naui sveanosti do poslednjeg d etalja. Od svih njih, po inteligenciji joj je bila najbli a Dieda. Kad su bile dec a, ta miile su se oja e ispresti najbolju nit vune ili napraviti najuredniji vez i time zadobiti Reisine pohvale. U to vreme Eilan je alila svoju roa u to joj je ma j a umrla, do ona uve ima majinu ljubav, i zato se esto povlaila iz ta mienja. Die di je bilo potrebno da bude prva; Eilani nije. Ali sada je imala razloga da se i stie. Eilan je imala dobar um, a podsta nuta ta mienjem sa Diedom oristila ga je u najveoj meri. Diedino pamenje je bilo preciznije, i naravno, ni o joj nije bi o ni prineti u pevanju; ali, Eilan je esto mnogo bolje shvatala stvari. Do im je Lianon govorila, Eilan bi upijala sva u re. Vrhovna sve tenica po stala je toli o rh a da je bilo te o setiti se a o ima te ne to pre o pedeset go dina. Eilan se pone ad pitala o e je naslediti. Mogla je Kaileja, ali Ir inja je re la da je sve tenici ni ada ne bi prihvatili. Mielin je bila suvi e otvorena, i ogorena ot a o je izgubila dete, a Eilid je bila suvi e stara. Mogla je biti i Die da, pomislila je, i upitala se a o bi izgledalo da ivi pod vladavinom roa e. Kad je mesec opet postao pun, Lianon je izgledala mnogo bolje, ali a o je sveanost odmicala, uli su da joj glas postaje sve slabiji. Dovr ila je sveanost, a li svima je bilo jasno oli o ju je to o talo. Sutradan se onesvestila, i ovog pu ta, ad su je smestili u revet, nije smogla snage da ga vi e napusti. 16. Ardanos bi mo da na ao i malo zadovoljstva govorei Maceliju Severusu ta je uini o njegov sin, ali, bez obzira na njegove nade, u prefe tu je na ao dostojnog proti vni a. Macelije ga je veoma utivo saslu ao, a onda ga je tiho obavestio da je Gaj o ti ao u Londinium radi enidbe. A im je Vrhovni druid oti ao, potrudio se da ta o i bud e.

Ardanos je pogledao svoju unu u; nije mogao da vidi ni ta na njenom licu. Da li je tvrdoglava ili joj je zaista svejedno? Oajno je odmahnuo glavom. Posao oji su ovde obavili ne sme biti ugro en zbog jedne la omislene devoj e. "Da li ost ale znaju?" upitao je, i Kaileja je odmahnula glavom. "Pazite da ta o i ostane, i mo da emo nai naina..." "Oh, a o je to ljubazno!" sar astino je re la Kaileja. "Uinie za svoju unu u ono to bi uinio i za nepoznatu devoj u..." "Tiho, dete", umorno je ponovila Lianon. "Ne bi smela ta o da govori sa V rhovnim druidom. Sigurna sam da on po u ava da uini to je najbolje za Eilan - i za s ve nas." Kaileja je delovala sumnjiavo, ali je outala. "U sva om sluaju, niste u pitanju samo vi", mrano je re ao Ardanos. Silova nje sve tenice, jer odluio je da to ta o zove, moglo bi da bude ba lja oja e zapali ti itavu Britaniju. Navu ao je ogrta i pogledao ih. Postoji barem jedan Rimljanin oji e isto oli o i on eleti da se sve obavi to je dis retnije mogue. "Idem u Devu da razgovaram sa Macelijem; mo da u videti i tog mladog Rimljanina."

Macelije nije sumnjao da mu Ardanos govori istinu. Jedino se udio a o je mogao toli o da se prevari u pogledu strasti svog sina. De o je imao crtu tvrdog lavosti oja je poticala od njega, i crtu romanti e oju je nasledio od maj e. M acelije je protrljao oi. Moruad je podnela prezir svih svojh roa a da bi se udala za njega. Nije smeo da potceni snagu te divlje, elts e rvi. Da je imao ta o neposlu nog onja ili roba, spremno bi primenio o tre mere. Mo da mu je bilo te e da u roti Gaja zato to je esto viao Moruadin pogled u njegovim oim a. Ali enidba sa dobrom devoj om Rimljan om e s rasiti mom a. Do su se druidovi oraci udaljavali roz poploani hodni , Macelije je pozvao se retara. Pogled na gazdino mrano lice spreio je mladog Valerija da napravi ne u od svojih uobiajenih ala. Odseno je pozdravio i po ao u potragu za Gajem. Na ao ga je u bi blioteci, zadubljenog u opise Cezarovih gals ih ratova. "Odmah dolazim." Gaj je spustio svita . "Ima li pojma ta otac eli?" "Ne. Ni najmanjeg. Ali mislim da je besan", upozorio ga je Valerije. "Ju tros ga je posetio stari druid, Ardanos, i iza ao je odat le nali na olujni obla , gospodaru Gaje." "Oh? Pitam se ta li je hteo matori moma ", mrmljao je Gaj, oseajui blago po drhtavanje du ime. Ardanos je jo od njegovog detinjstva stalno dolazio u logor sa ovim ili onim problemom domaeg stanovni tva. Ljudi su uve imali zahteve, opravdane ili ne, a ada bi postali suvi e nerazumni, to je esto ljutilo njegovog oca. Nema ni a vog razloga da ovaj poziv bude u i a voj vezi sa injenicom da je Ardanos Eil anin deda, ali do je oraao poploanim hodni om, ipa ga je obuzimala strepnja. Severus stariji je dr ao u ru ama raspored du nosti. "Polazi smesta za Londin ium", odse ao je. Gaj ga je zapanjeno pogledao. Zaustio je da upita za to, i te tad je shva tio da mu je otac u asno besan. "Re ao sam ti da ostavi tu devoj u na miru!" Sad je poelo da mu svie - Ardanos je sigurno re ao prefe tu da su njih dvo je bili zajedno. Da li ih je ne o video? Eilan sigurno ni om nije re la. Gaj bi najradije objavljivao svoju ljubav sa rovova; ona je insistirala na tajnovitost i. "Uz du no po tovanje, ne mislim..." "Ba ta o, ne misli . To je polovina nevolje", re ao je Macelije. "Verovatno n isi svestan da nisi mogao da izazove vee nevolje sve da si tragao po itavoj Britani ji, sem mo da da si silovao njihovu Vrhovnu sve tenicu u po bela dana na njihovom na jsvetijem oltaru, ili da si pose ao njihov Sveti hrast. Zar hoe da nas sve pobiju? " Macelije nije e ao na odgovor. "Narodu o o nas ne treba izgovor za pobunu . Ne, ni rei", re ao je sa preteim po retom ad je Gaj zaustio da progovori. "Jedn om sam ti verovao na re - i ni ad vi e. Ni za trenuta nisam poverovao da si silova o devoj u, ali mogu da verujem, i to sasvim la o, da je zatrudnela sa tobom. Ne sumnjam da je ona vrlo dobra devoj a na svoj nain, i da je zaslu ila od tebe ne to bo lje nego ovo. Obreena devica, i unu a Vrhovnog druida!" Gaj je pola o zatvorio usta. Eilan trudna! Eilan nosi njegovo dete! Seti o se slasti njenih usta i me oe njenog tela pod sobom i progutao nedlu, jedva uv i naredne oeve rei. "Neu ti brzo oprostiti to si me doveo u polo aj da ne mogu a ni da se asno is upim, ali, a o stvari trenutno stoje, ne mogu a ni da ti naredim da se o eni njom e." "Ali ja hou..." poeo je Gaj. Macelije je odmahnuo glavom. "Jug bi e splodirao ao pre dvadeset godina ad bi se ovo proulo, i starac je veoma dobro svestan te injenice. Ve mi je izvu a o sporazum o uluarima, i ne verujem da e tu stati. Re ao sam Ardanosu da si u Lon diniumu, i tamo e sad i poi, mome. Dau ti pismo za Licinija, i uz malo sree neu te vi ideti do ne bude o enjen a o treba." Gaj ga je slu ao sa nevericom. "O enjen? Ali to je nemogue!" "To emo te da vidimo", obrecnuo se otac. "Mo e li da smisli ne drugi nain da se popravi ova glupost? Ardanos je obeao da nee nauditi devojci, pod uslovom da j oj vi e ni ad ne prie ni blizu, a ovo je najbolji nain oji sam mogao da smislim da j

oj vi e ni ad ne prie ni blizu. Zna da smo Licinije i ja priali o ovom, a miraz i ugov ori nee biti ni a av problem. O enie se tom devoj om, a o ona pristaje i posle svega. " Gaj je odmahnuo glavom, po u avajui da nae rei pobune, a otac ga je prostreli o pogledom. "Hoe ", naredio je tiho, ali sa toli o pri rivenog gneva da se Gaj nije usu dio da se buni. "Suvi e sam problema imao da te sauvam od te tvoje gluposti, da bih dozvolio da sad samog sebe uni ti . Polazi za pola sata." Brzo se potpisao na svita papirusa i ponovo pogledao Gaja. "A o odbije , ne znam ta e biti sa devoj om. Po u aj da za promenu misli malo na nju." Gaj je piljio u njega, po u avajui da se seti a va je u Rimu azna za Vest al u oja pre r i zavet; oli o se seao, za opavaju je ivu. Iznenada je shvatio da b i sve to a e bilo shvaeno ao pravdanje. Zaista time mo da dovodi u opasnost Eilanin i vot. Od straha za nju rei su mu zastale u grlu. Macelije je savio pismo, zapeatio ga i predao sinu. "Odnesi ovo Liciniju" , re ao je. "Moj posilni, Kapelije, poi e sa tobom", dodao je. "Ve sam mu naredio d a spa uje tvoje stvari." Gaj je roz jedan sat ve bio na putu prema Londiniumu, a pratio ga je ru pni Kapelije. Svi po u aji da zapone razgovor sa njim bili su utivo, ali odluno odbij eni. Kada je, gotovo ojan, ponudio i mito - morao je da se zaustavi, morao je ne a o da dospe do Eilan - rupajlija je samo fr nuo. "Bez uvrede, ali tvoj otac mi je re ao da e vetovatno po u ati ovo, i dobro mi je platio da se postaram da ne ide ni uda sem pravo u Londinium. A ja radim za tvog oca i ne elim da ostanem bez posla, razume ? Sad se lepo opusti, i uradi a o prefe t a e. Kad malo razmisli , ta o e biti najbolje za sve, razume ?" Putovanje do Londiniuma potrajalo je gotovo est dana. Treeg dana Gaju je p oeo da se vraa uroeni optimizam, pa je sa zanimanjem gledao uredne vile oje su nic ale o olo. Sad je video oli o je zapadni deo zemlje jo divalj. No, ovaj ureeni pr edeo je ona av a va treba da bude itava imperija. Divio mu se, ali nije bio sigu ran da mu se dopada. Ve se mrailo ada su pro li roz grads u apiju i zaustavili se pred pro ura tovom uom, postavljenom izmeu Foruma, gde su bile pores e ancelarije, i nove pal ate oju je gradio Agri ola, sa u rasnim bazenima. Bio je u Londiniumu ne oli o puta ao dete, i ada je dobio prvu togu i zvanino postao ove , ali nije dolazio o t a o je Agri ola postao guverner. Grad je u prvom sumra u ljup o sveltucao, a sve i vetar sa re e razgonio j e letnju vruinu. O iljci od Boudi inih paljevina sad su bili uglavnom s riveni, a g uvernerovi graditeljs i planovi nagove tavali su plemenite odli e budueg grada. Nar avno, ni ada nee postati suparni Rimu, ali u poreenju sa Devom bio je metropola. Gaj je predao pismo ogromnom slobodnja u na apiji, oji ga je pozvao da ue i sedne u centralnom dvori tu. Tu je jo bilo toplo, i mirisno od grmlja i cvea po reanog u sa sijama na sve strane. Od fontane je dopirao zvu te ue vode, a iz ne e sobe u dubini muzi a smeha mlade devoj e. Posle ne og vremena pojavio se stari ba tovan i poeo da bere cvee, verovatno za sto, ali nije znao, ili je glumio da ne z na nijedan od jezi a na ojima je Gaj po u avao da zapone razgovor. Gaj je ne o vre me lunjao unao olo, eljan da protegne noge posle dugog dana u sedlu. Potom je seo na amenu lupu, savladao ga je umor od puta, i zaspao je. Zvu devoja og smeha mu se ne a o uvu ao u san... Gaj se trgao iz dreme a i osvrnuo se, al nije video ni oga sem vrsto graenog, sredovenog ove a na ta ama, obuen og u zvaninu togu. Gaj je s oio na noge, pocrvenev i od stida. "Gaj Macelije Severus?" "Da, gos..." "Trebalo je da znam." Starac se nasme io. "Ja sam Licinije; tvoj otac i ja smo prijatelji jo od mladosti. Veli o mi je zadovoljstvo da ugostim njegovog sin a. Je li ti otac dobro?" "Bio je ad sam ga poslednji put video, pre ne oli o dana." "Dobro je. Dobro je. Pa, mladiu, nadao sam se da e me posetiti i on, ali u mesto njega dobili smo tebe. S obzirom na na dogovor, mo e verovati da sam bio eljan

da te upoznam." Gaj je itavim putem od Deve govorio sebi da nee dozvoliti da ga na brzinu primoraju na ne a vo nepromi ljeno venanje, ali nije mogao da se buni pred oevim sta rim prijateljem. Pristao je na ovo zbog opasnosti po Eilan i znao je da bi treba lo da je zahvalan Liciniju to je ta o ljubazan. "Da, gospodine", re ao je, savladav i se. "Otac mi je govorio ne to o tome.. ." "Pa, tome sam se i nadao", dobroudno je zagunao Licinije. "Kao to re oh, po mi ljali smo na to ot a o si se rodio. Mitre mi, mome, da ti Macelije nije ni ta re a o, pitao bih se ta ovih dana oristi umesto glave." Upr os gunavom tonu, ovo je bi o prvi is reno ljubazan glas oji je Gaj uo za poprilian broj dana, i, gotovo pre o volje, to mu je prijalo. Bilo je lepo biti dobrodo ao. Pro urator je uzeo zdravo za gotovo da mu on bude dobar prijatelj i mogui zet, a pro lo je mnogo vremena ot a o se Gaj poslednji put oseao delom ne e porodice. Uz nalet bola setio se da se poslednji put ta o oseao u Bendeigidovoj ui. Eilan, Sinri , ta e biti sa njima? Hoe li i ada saznati? Brinuo je o tome itavim putem do Londiniuma - sad je morao da p restane. "Pa, sine", re ao je Licinije, "sigurno jedva e a da upozna svoju nevestu." Progovori, re ao je Gaj samom sebi. Ali nije mogao da natera sebe da zag asi svetlost u starevom pogledu, pa je umesto toga prormljao ne to neodreeno. Kaznie Eilan a o po u am da je opet vidim, strogo je re ao u sebi. Najbolje to bi mogao da uini za nju je da proe roz ceremoniju oja mu je namenjena. Ili je to samo izgov or da izbegnem su ob? Nije bio siguran. No, Licinije je ve pozvao dobro obuenog vi eg slugu. "Po alji po gospu Juliju" , naredio je. Gaj je znao da je sad pravi trenuta da a e a o on nee ni ta da ima sa ovom farsom od ugovorenog bra a - ali pro urator ga nije e ao, nego je sa naporom ust ao. "Brzo e ona. Ostaviu vas dvoje mladih da se upoznate nasamo." Pre nego to j e Gaj stigao da nae rei ojima bi ga zaustavio, Licinije je ve othramao. Julija Licinija vodila je domainstvo svog oca ot a o joj je umrla maj a, pre tri godine. Bila je jedinica i od detinjstva je znala da e se udati za ove a oga joj odabere njen otac. Priao joj je da je ugovorio bra sa Macelijevim sinom; barem je znala da je nee udati za ne og patricija oji bi mogao da joj bude otac , to se desilo ne im njenim prijateljicama. Do joj je otac prilazio, po u avala je da izgleda nezainteresovano, pa je ubrala dozrelu smo vu sa drvceta u sa siji p od olonadama atrijuma. Otac se iro o sme io. "On je ovde, mila moja, Gaj Macelije mlai, tvoj obeani mu . Idi i vidi ta misli ; ipa se ti udaje za njega. Ali mislim da e ti, a o ti se taj moma ne svidi, biti te o udovoljiti." Julija je zurila u oca. "Nisam oe ivala to ta o brzo." Ali ipa joj je bilo jasno da nema smisla odlagati. Jedva je e ala da ima ne to svoje; a ada rodi sina ovom mladom tribunu, on e je sva a o ceniti vi e od sv ega na svetu. Ve se navi la da upravlja domainstvom, ali elela je decu da je vole. Bila je odluna da ne izneveri mu a raajui eri, ao to je uinila njena mati. "Nisam ni ja", dobroudno je re ao otac. "Hteo sam da jo malo zadr im svoju d evojicu. Sada u verovanto morati da se o enim ne om matorom udovicom da mi vodi uu. Ali mladi se izgleda spetljao sa ne om domaom enom, i Macelije smatra da e ga bra s rasiti. I ta o..." Domaa devoj a? Julija je podigla obrve. Bila je svesna da veina drugih oeva ne bi ta o otvoreno razgovarali sa er om, ali ona je Liciniju oduve bila i det e i sagovorni . "I ta o?" "I ta o se mladi pojavio pred na im vratima, i vreme je da se vas dvoje upo znate. Verovatno jedva e a da ga vidi ." "Priznajem da sam radoznala." Ka vog je mu a dobila? Jedan ispad se mo e opr ostiti, ali a o je on tip oji po navici juri ene, nije bila sigurna da eli ta vog . "Onda poi, eri", re ao joj je otac. "Moram jo da a em, a o se ti ne svidi nj emu, onda je i njemu te o ugoditi."

Iznenada obuzeta pani om, Julija se setila da nosi staru tuni u, i da je vrlo ovla oe ljana. "Ova va?" upitala je. Zbunjena, po u ala je da popravi nabore na haljini a o bi sa rila mrlju od voa. "Siguran sam da on eli da vidi tebe, a ne tvoj u us za haljine", sa ljuba vlju ju je umirivao otac. "Izgleda savr eno ljup o. On zna da si moja i, i to je za pravo najva nije. Poi i vidi ta e misliti o njemu. Nemoj biti sme na, dete." Julija je znala da nema izvlaenja. Licinije je bio dobar otac, a spreman da ugaa, ali ad se jednom odluio, nije bilo naina da ga odgovori od toga. Gaj je ponovo zauo prigu eni devoja i smeh, i zbog neeg je pomislio na Odisej a oga su na pla i iznenadile Nausi aja i njene devoj e; mogao je samo da zuri u d evoj u oja je izi la iza ne og drveta u cvetu i po la a njemu. Devoj a? Pa ona je dete, pomislio je u prvi mah; jer mada ni on nije bio viso , devoj a oja mu je prilazila jedva da mu je dosezala do ramena; imala je malu, lepo obli ovanu glavu sa gustim tamnim uvojcima, ovla povezanim iza vrata. I oi su joj bile tamne, i odva no ga je gledala. Oito je jela ne o voe, jer na lepoj beloj tunici od vune, i na usnama, ostale su joj ru iaste mrlje od so a. Otac mu j e re ao da ona ima petnaest godina, ali izgledala je ao da joj je najvi e dvanaes t. "Ti si Julija Licinija?" "Jesam." Odmerila ga je od glave do pete. "Moj otac me je obeao ne om pol a Rimljaninu pola varvarinu, i do la sam da ga vidim. Ko si ti?" "Bojim se da sam ja taj pola Rimljanin pola varvarin", re ao je pomalo ruto. Devoj a ga je hladno odmeravala, i osetio se ao da e a na ne u neizmerno va nu presudu; a onda je poela da se i oe. "Pa, izgleda dovoljno rimljans i", re la je. "Bila sam spremna za ne og o gromnog plavo osog varvarina iji sinovi ni ad ne bi izgledali ao da su rims og p ore la. injenica je da je guvernerova odlu a da se sinovi poglavara ue rims im ume tnostima i pona anju dala lepe rezultate", zami ljeno je re la, "ali mi sa pravom ri ms om rvlju ne smemo zaboraviti ome pripada imperija. Ne elim da raam bebe iji po rtreti bi pored mojih preda a izgledali ao da su na pogre nom mestu." Rims a ili tos ans a rv? cinino se upitao Gaj, setiv i se da Licinije potie iz iste etrurs e provincije ao i njegov otac, i da uspon u hijerarhiji duguje ve tini, a ne precima. Zajedni o pore lo sva a o je uestvovalo u dogovoru. Gaj je po mislio na Sinri a, oji je ta oe polu Rimljanin, ia o bez svoje volje. Barem je G aj Macelije mlai izgledao ona o a o bi trebalo, i njegov otac nije alio truda da bude prihvaen ao ta av. "Pretpostavljam da bi trebalo da mi je milo to sam pro ao tvoju inspe ciju" , suvo je re ao. "Ma hajde", odgovorila je, "sigurna sam da isto oli o i ja eli sinove oj i e izgledati ao valjani Rimljani." A ta sa Eilaninim detetom? upitao se Gaj u naletu bola. Hoe li biti plavo oso na maj u, ili e mu se na licu videti oevo pore lo? Naterao je sebe da uzvrati osmeh Juliji. "Oh, siguran sam da e na i sinovi biti pravi odva ni Rimljani." Kad se Licinije vratio, smejali su se u glas. Zagledao se u Julijino ved ro lice ao da tra i potvrdu. "Znai, sreeno je", re ao je. Gaj je mirnuo ad ga je budui tast epao za ru u, oseajui se ao da ga je prega zila ne a ogromna opsadna naprava. Ali raj njega je bila samo Julija, sitna i n asme ena. Delovala je ta o bezopasno, ao dete. Ali nije, pomislio je. Jedan sastana je bio sasvim dovoljan da ga ubedi . Dale o od toga. Poslednja stvar oju bih za nju pomislio jeste da je bezopasna . "Naravno", nastavio je pro urator, "ova vo venanje se ne mo e brzo organizo vati." Po u ao je da bude aljiv. "Svet bi sva a o mislio da je Julija negde gadno p ogre ila, pa je na brzinu udajem za nepoznatog mom a o zna oda le. Lo alno dru tvo i moja porodica moraju imati vremena da te upoznaju i procene." To i jeste svrha ovog venanja, mrano je pomislio Gaj, osim to je gre a bila njegova. Ali video je da ni Julija ne eli da se na brzinu uda za - a o je pro ur

ator re ao - nepoznatog mom a o zna oda le. Ona mora imati prili u da se uda a o ugledni lan lo alnog dru tva. A odlaganje e njemu pru iti prili u da povrati dah i s hvati ta mu je initi. Mo da e, ad se bli e upoznaju, devoj a za ljuiti da joj se on ipa ne dopada, pa a ni njegov otac nee moi da mu zameri to se nije o enio njome. Licinije je ucnuo po svit u od Macelija. "Ovaj dopis te zvanino preme ta p od moju omandu. Mo da misli da mladi oficir ne mora da zna ni ta o finansijama, ali ada jednom bude omandovao legijom, videe da e ti posao biti mnogo la i a o bude znao ne to o sistemu oji oblai i hrani tvoje ljude! Ovo e ti posle granice sva a o biti la a du nost. Londinium nije Rim, ali ipa raste, a ene e te jedva doe ati, po to je g uverner poveo na sever sve mlade oficire." Zastao je i prodorno pogledao Gaja. "Podrazumeva se da do si ovde nema nedolinog pona anja. ivee sa Julijom pod ovim rovom ao da ti je sestra, ia o u ja pos tepeno razglasiti da ti je od detinjstva obeana za enu. Ali do posle sveanosti..." "Oe", pobunila se Julija, "zar zaista misli da bih ta o osramotila i sebe i tebe?" Licinijev pogled se malo ubla io. "Nadam se da ne bi, dete", zagunao je. "S amo sam hteo da ovom mladiu sve bude jasno." "I ja se nadam da ne bi", promrmljao je Gaj. Ali opasnost je bila vrlo m ala; bilo mu je te o da poveruje da Juliju uop te mogu da savladaju oseanja. Sva a o je bila potpuno drugaija od Eilan, oja je mislila na njegovo dobro pre nego na svoje, a sada je trpela posledice toga. Da li e i nju na brzinu udati za ne oga 'pogodnijeg', ao to po u avaju sa n jim? Iznenada ju je zamislio, nateranu na poslu nost batinama ili pretnjom, svu u suzama, izmuenu. Ona je ipa , po britans im merilima, plemenitog pore la i mnogim a bi odgovaralo savezni tvo sa njenom porodicom - ba ao to je savezni tvo sa Julijini m ocem orisno za Macelija - a verovatno i za njega. Siguran sam da e odbiti a o po u aju da je udaju, pomislio je. Ona je dosle dnija od mene. Ma oli o veza sa Eilan bila arobna, bilo je trenuta a ad je se g otovo pla io. Ili se mo da pla io svojih rea cija. Julija mu se naizgled pitomo nasme ila. Uinila je to svog oca radi, pomisli o je Gaj; to om prote log sata nauio je da bi bilo te o zamisliti i ta manje pitomo od Julije - sa izuzet om, mo da, Hanibalovih ratnih slonova. Ali mo da je otac i dal je smatra za dete; oevi obino poslednji saznaju a va su im zaista deca. To ga je nagnalo da opet pomisli na Eilan; njen otac mu je verovao, i et o ta se desilo; nije mogao da rivi Julijinog oca to je oprezniji. Ispostavilo se da u du nosti oficira pri pro uratorovom osoblju spadaju i poslovi oji bi Valeriju verovatno bili la i, ali za Gaja, iji je tutor penzionis an pre ne oli o godina, bili su jedna o naporni za um ao prve nedelje u vojsci za telo. Sreom, te poslove je esto pre idao zbog nareenja da bude u pratnji dostoja nstveni a oji su dolazili u posetu. Nije bio navi ao na gradove, ali us oro je nauio da se sasvim dobro snala zi. Gnej Julije Agri ola, guverner, predvideo je program izgradnje iji je Londini um bio prvi izdana . Britanci su bili pastoralan narod, do se Rimljanima ivot uv e o ree o o gradova, o o radnji i upatila, o o igara i pozori ta. Londinium je mo stom bio povezan sa jugom, a putevi su se protezali i na sever i zapad. Du tih ar terija pristizali su trgovci iz sva og za ut a provincije, a brodovi usidreni na do ovima donosili su robu iz itave imperije. Vodanje gostiju davalo mu je izgovor da istra uje, a i upoznao se sa mnogi m ljudima na viso im polo ajima. Kada je jednom s upio hrabrosti da upita Licinija , ovaj mu je re ao da je to i planirao. "Jer, naravno, a o taj bra uspe..." re ao je, i nije dovr io reenicu. "Zna da nemam sinove; jedino dete mi je Julija, i a o stvari budu i le a o treba, ona e smeti da me nasledi, i mo da a i da postane senator. Naravno, jedna ena, ma a o s posobna bila, mo e jedino da svoj polo aj prenese mu u. Zato mi je toli o drago to e se udati za sina moj najstarijeg prijatelja." Te tada je Gaj onano shvatio Macelijev plan. Kada se o eni Julijom, Gaj e imati prava da dospe na polo aj ojeg ga je li io oev nepromi ljeni bra . Samo ne o o nije ove - i nije Macelijev sin - bio bi ravnodu an prema tome. ivot u Londiniumu m u je ve izmenio shvatanja, i poinjao je da poima ta bi izgubio da je pobegao sa Eil

an. Da li je njoj dobro? Nadao se da ona zna a o ni ta na svetu - osim oeve volje ili opasnosti po samu Eilan - ne bi moglo da ga natera da je ostavi. Nije znao da je Julija svesna njegovih nevolja sve do sama nije poela ra zgovor o tome. "Otac mi je re ao", re la je ad su sedeli posle veere na terasi, gledajui a o na upoli bazili e poigrava sjaj letnjeg sumra a, "da su te poslali ovamo zato to si imao ne u vrstu veze sa domaom devoj om, er om prognani a. Priaj mi o nj oj. Koli o joj je godina?" Gaj je osetio da mu lice plamti, i na a ljao se da pri rije zbunjenost. Ni ad nije ni pomislio da e joj otac rei; ali mo da je najbolje da njih dvoje razjasne stvari. "Ne oli o je godina starija od tebe, re ao bih." Zapravo je smatrao da j e Julja sada istih godina ao Eilan ada su se sreli. Mada su po svemu ostalom b ile potpuno drugaije, Julija je imala onu nedu nost oju je u prvi mah zavoleo od Eilan. Pro urator mu je davao mnogo posla, a imao ga je i sa lo alnim dru tvom. T o je bilo te o is u enje za mladia me ane rvi. Jednom je re ao ocu da nije ambiciozan , ali to je bilo pre nego to je shvatio ta sve mogu da donesu bogatstvo... i prave veze. Julija mu se prijatno osmehnula. "Jesi li ja o eleo da se o eni njome?" "Mislio sam ta o. Bio sam zaljubljen. Naravno, to je bilo pre nego to sam sreo tebe", brzo je re ao, pitajui se ta ljubav mo e znaiti Juliji. Dugo i mirno ga je gledala. "Mislim da bi trebalo jo jednom da je vidi pre nego to se venamo", re la je, " a o bi bio siguran da nee ponovo poi za njom ad ti ja ve budem ena." "Ozbiljno nameravam da budem dobar mu ..." poeo je, ali Julija ga je ili po gre no razumela ili se ta o pretvarala. Oi su joj bile suvi e tamne; nije mogao da vi di ni ta u njima. Elanine su bile jasne ao jezero u umi. "Ne elim ove a oji bi se radije o enio ne om drugom", re la je otvoreno. "Z aista mislim da treba jo jednom da je vidi , i da za ljui a av ivot eli . Onda, ad se rati , znau da zaista eli bra sa mnom." Zvui ao njen otac, mrano je pomislio, ad pregovara o ugovorima; zvuala je ao da bra smatra za arijeru. No, po to je odrasla u veli om gradu, ona bra ve rovatno ta o i posmatra! A a vu drugu arijeru mo e da ima jedna Rimljan a? ta ona mo e znati o vatri oja pulsira u rvi ad ponu Beltans i bubnjevi, i o e nji oja iz jeda srce ao muzi a gajdi to ih sviraju pastiri po brdima? U sva om sluaju, njegov otac mu je jasno stavio do znanja da ne sme da vi di Eilan; sigurno bi se a i Julija zgrozila ad bi ula da je njegova voljena bila ne a vrsta britans e Vestal e. Ali Julija je ve pravila planove, i Gaj se jo jedn om osetio ao da pre o njega juri a onjica. "Otac e te poslati na sever sa poru ama Agri oli..." Gaj je podigao obrvu, jer za to jo nije uo, ali nije se ozbiljno zaudio. Ju lija je bila ljubimica sva og inovni a u tabularijumu, a ada se priprema promena naredbi oni to uve prvi znaju. A uve poslednji sazna onaj oga se najvi e tie! p omislio je. "Uz put e imati vremena da vidi tu devoj u. Kada se vrati bie sasvim, sasvim s iguran da e se radije o eniti sa mnom." Gaj je jedva savladao osmeh, jer ona ipa nije znala toli o oli o je mi slila a o je smatrala da e u guvernerovoj slu bi imati vremena za s retanje sa puta . Ali mo da e uspeti ne to da sredi; rv mu je ve te la br e od pomisli da e opet videti Eilan. Hvala Veneri to Julija nije pogodila ta on misli, mada joj je pone ad prip isivao moi jedne Sibile, ili mo da sve ene imaju ta vu mo. No, Julija je sad ve priala o nevestins om velu, oji e biti nainjen od fantastine t anine oju e doneti aravan i sa druge strane sveta. Bie pravo ola anje vratiti se u redovnu vojs u, pomislio je, pa ma ar mora o putovati roz divljine Kaledonije. 17.

Ka o je leto odmicalo a Lugnasadu, Eilani se inilo da Lianoni ni a o nij e bolje. Vrhovnu sve tenicu pone ad je bolelo srce, a uve je bila umorna. Ardanos je dolazio sva og dana, i isprva je razgovarao sa Lianon, ali a o su dani odmi cali, i a o je ona sve vi e usmeravala pa nju a unutra, samo bi ut e sedeo raj nje ne postelje, a i ada bi progovorio obraao se Kaileji, ili samom sebi. Posle ta v ih poseta Kaileja je bivala utljiva i zami ljena, ali ona se uve oslanjala samo na sebe. Eilani je bilo vrlo udno to istovremno njeno telo postaje sud ivota a Liano nino ide suprotnim putem, spremajui se da oslobodi duh - ali u ojem svetu e se po novo roditi to ni o nije mogao da a e. Eilanina radost zbog novog ivota oji je os eala u sebi spreavala ju je da tuguje. No, tih dana je ums a ua postala vrlo tiha, i sve ene su se bavile svojim poslovima uz me avinu uzbuenja i u asa. Ni o se nije usui vao da pita o e biti Lianonina naslednica. Srea je to su svi bili suvi e zauzeti Lianoninom bole u da bi obraali pa nju na i drugo, ali ta e Eilan uiniti ada vi e ne bude mogla da iro im haljinama pri riva sto ma ? Ni za trenuta nije zaboravljala da ju je Ardanos bez razmi ljanja osudio na smrt; inilo joj se da je i Dieda posmatra sa jedva pri rivenim prezirom. Mielin je jo alila bog gubit a svog deteta i nije mogla da je te i. Samo Kai leja se uve isto pona ala - ali Kaileja je uve ivela po svojim pravilima; jedino t o je podr avalo Eilan u trenucima najveeg straha bila je svest o Kailejinoj ljubavi . Nije znala ada e, i hoe li uop te, ponovo videti Gaja; ali ad bi se setila raljevs og duha oji je naslutila u njemu do su le ali zajedno, bila je sigurna da e se sresti jo . Nije htela da veruje ono to je re ao Vrhovni druid - da se on n a brzinu o enio ne om drugom. a i meu Rimljanima, ozbiljna stvar ao to je bra sva a o zahteva vi e zvaninosti i vremena. Pro lo je mesec dana, i na sveanosti punog meseca nastupila je Kaileja. Sad a je bilo oito: upr os svoj nezi i brizi, Lianon je umirala. Stopala su joj toli o ote la da nije vi e mogla da ode ni u lozet. Kaileja ju je ne no negovala; nijedn a maj a nije imala odaniju i. Ali u telu joj se i dalje ns upljala tenost. Kaileja ju je hranila biljnim napicima i govorila o vodenoj bolesti, i j ednom su se zaputile dale o u polja da nau cvetie tatule, za oje je Kaileja re la da su nezamenljivi od oslabljenog srca. Eilan je oprezno o usila napita oji je Kaileja nainila od njih, i bio joj je gora ao tuga. Ali upr os svoj nezi, Lianon je iz dana u dan bila sve slabija, sve oteen ija i sve blea. "Kaileja..." Za trenuta nije bila sigurna da li uop te uje; poziv je liio na da a vetra. A onda je za ripao revet. Kaileja se umorno o renula. Lianon je otvorila oi. Kail eja je brzo protrljala oi da se razbudi i naterala sebe da se nasme i. Bolest je pr o drala meso sa Lianoninog lica, i sada su se na njemu sa u asnom jasnoom videle sve osti. S oro je gotovo. Misao je do la ne eljena, sama od sebe. Us oro e ostati samo osnovno. "Jesi li edna? Evo sve e vode, ili da podsta nem vatru i napravim aj..." "Ne to toplo... bi mi prijalo..." Lianion je sa mu om udahnula. "Suvi e si d obra prema meni, Kaileja." Kaileja je odmahnula glavom. Kada je imala deset godina, s oro je umrla od groznice, a Lianon ju je negovala i povratila, to njeni roeni otac i mati ni ad a ne bi uinili. Ovo to je oseala prema Vrhovnoj sve tenici bilo je iznad ljubavi ili mr nje. Ka o to pretoiti u rei? A o Lianon ne mo e da ih oseti u u usu napita a ili u dodiru vla ne rpe na elu, ni ada nee saznati. "Sigurno ima onih oji misle da radi ovo a o bih te oznaila ao naslednic u... ene sa upljene na gomili mogu da budu vrlo gadne, a injenicea je da si ti naj bolja sve tenica meu svima njima... ali ti zna a o je, zar ne?" "Znam." Kaileja je uspela da se nasme i. "Sudbina mi je da zauve ivim u se nci, ali podr avau sva og o bude vladao. Boginja e dati da to ne bude ta o brzo." A o zna oli o u po iveti posle tebe, pomislila je. Ona udna rvarenja onan o su joj prestala, ali udovi su joj bili izmo deni ao da su nainjeni od olova iz r

udni a Mendip. "Mo da... nemoj biti ta o uverena da sve zna , dete moje. Ma ta ljudi mislili , moj Vid ne dolazi samo ad ga pozovu druidi. A videla sam te sa ozna ama Vrhov ne sve tenice, i o o tebe je lebdela magla oja ao da nije sa ovoga sveta. ivotna staza mo e neobino da s ree i rivuda, i ne zavr avamo uve tamo uda smo smerali da p oemo..." Voda u malom ba rau je provrila i zapi tala, i Kaileja je ume ala u nju me avin u hajdu e trave, amilice i bele vrbe. Potom je s lonila sud da postoji na toplom . "Boginja zna da nisam htela ta o!" planula je Lianon. "Toli o smo sanjal i ad smo bili mladi, Ardanos i ja - ali on je postao pohlepan na mo... a ja je n isam imala!" Trebalo je da mu se usprotivi , pomislila je Kaileja. Ti si bila Glas Bogi nje, i narod je dvadeset godina iveo ravnajui se prema tvojim reima. A ti ne zna ni t a si im govorila! Da si i ada dozvolila sebi da zna , mogla si ne to da preduzme , jer tada bi sve bilo stvarno... Ali outala je, jer Lianon je i ne znajui davala svetu mnogo vi e nade nego K aileja sa svim svojim svesnim znanjem, i to je pretezalo nad svim njenim propust ima, ma ta govorili cinici ao Dieda. Uz malo meda da poni ti gorinu, aj je bio spreman. Kaileja je podvu la ru u pod Lianonina rh a ramena i prinela njenim usnama a i u. Bolesnica je nemirno vr tela glavom, a niz obraze su joj te le suze. "Umorna sam, Kaileja..." apnula je. "Ta o sam umorna, umorna..."

"Hajde, hajde, mila; o ru ena si nama oji te volimo", aputala je Kaileja. "Popij ovo, bie ti la e." Lianon je progutala malo slat o-gor og napit a i uzdahnu la. "Obeala sam Ardanosu da u odabrati svoju naslednicu... u s ladu sa njegovi m planom. On e a..." Is rivila je lice. "Kao to vrana e a nad bolesnom ovcom. Treba lo je da bude Eilan, ali ona.... mora us oro da ode. Sad on a e da treba da odabe rem Diedu, ali to neu, a ne bi ni ona pristala, osim a o Boginja..." Zahvatio ju je napad a lja i Kaileja je urno spustila aj, pridr avajui Lianon i tap ajui je po leim do se nije smirila. "Do ti Boginja ne po a e svoju volju", dovr ila je njenu reenicu, i Vrhovna sve tenica Vernemetona se nasme ila.

Lianon je umirala. To je svima bilo jasno - svima osim mo da Kaileji, oja ju je negovala toli o odano i sa toli om oajni om ne no u, danju i nou, ret o izlazei i sobe u ojoj je le ala bolesnica. a i one sve tenice oje su oduve bile sumnjiave p rema Kaileji zato to je stran inja sada su morale da se dive njenoj odanosti. I D ieda i Eilan su pretpostavljale ta e uslediti - ali bila je potrebna hrabrost mnog o vea od njihove da bi to re le Kaileji. "Ali ona je ta o vina leenju", re la je Dieda do su nosile na re u Lianon inu posteljinu. "Sigurno zna." "Verovatno", re la je Eilan, "ali a o prizna, to e postati stvarno." Rado znalo je pogledala svoju roa u. Osim to je sar astino re la da prljavo rublje Vrhov ne sve tenice zaudara ao i bilo ije drugo, i da ne razume za to moraju da ga peru ob reene sve tenice, Dieda je bez albi obavljala svoj deo posla. inilo joj se udno to su se toli o udaljile jedna od druge, mada su sestre s ve tenice. Radei prote lih nedelja sa Diedom, po to je sva Kailejina pa nja bila upravl jena na Lianon, Eilan se podsetila oli o su blis e bile u detinjstvu. Zadubljen a u misli, spota la se o oren drveta. Dieda je pru ila ru u da je pridr i. "Hvala ti", iznenaeno je re la Eilan. Dieda ju je prostrelila pogledom. " to zuri u mene? Ja te ne mrzim." Eilan je osetila da joj obrazi plamte, a potom blede. "Onda zna ", apnula j e. "Ti si budala, a ne ja", glasio je odgovor. "Stalno sam sa tobom i Kaile jom, morala sam da ujem pone to. Ali utala sam zbog porodine asti. A o druge ene znaju tvoju tajnu, sigurno je nisu ule od mene. Barem izgleda da ti trudnoa prija. Da li se dobro osea ?"

Za Eilan je bilo ola anje da govori o neem drugom sem o Lianoninoj bolesti , i inilo joj se da je ta o i sa Diedom. Kad su se vratile u ums u uu, bile su bli s ije nego i ada prote lih godina. No, do ao je dan ada vi e ni Kaileja nije mogla da porie. Ardanos je re ao d a se sve tenice moraju o upiti za samrtno bdenje. Izgledao je alostan i siv, i Eila n se setila da joj je roa a re la a o su se njih dvoje ne ada voleli. Pomislila je da je to sigurno bilo veoma davno, ili da je bila ne a veoma udna vrsta ljubav i. Sigurno nije bilo ne to to bi ona nazvala ljubavlju, a ona je sigurno strunj a . Ali Ardanos je sedeo ti raj besvesne ene i dr ao je za ru u; sve tenice su ulaz ile i izlazile, a o bi bdele po dve ili tri, a Kaileja se bunila da to smeta Li anon. "Za to se uznemirava? Mislim da Vrhovnoj sve tenici vi e ni ta ne mo e da smeta", a pnula je Eilan Diedi, i ova je limula, ali ni ta nije re la.

Bli ilo se vee, i Ardanos je izi ao da udahne malo vazduha. Kao i sve bolesni e sobe, i ova je bila pregrejana i tesna, i Eilan mu nije ni trenut a zamerala to je eleo da malo predahne. Ia o je Lugnasad bio veoma blizu, bilo je vidno do as no. Zalaza sunca bacao je crven asto svetlo u sobu, ali po uglu pod ojim je ul azilo Eilan je znala da e us oro nestati. Pre la je pre o sobe da upali lampu ada je postala svesna da je Lianon budna i da se, prvi put posle mnogo dana, prisebn o osvre o o sebe. "Gde je Kaileja?" apnula je. "Izi la je da ti napravi jo aja, Maj o", odgovorila je Eilan. "Da je pozovem ?" "Nema vremena", za a ljala se Vrhovna sve tenica. "Hodi ovamo - jesi li ti D ieda?" "Ne, Eilan, ali Dieda je u ba ti; da li da je pozovem?" Zauo se udan, u tav, stru ui zvu , i Eilan je shvatila da bolesnica po u ava da s nasmeje. "a ni sad ne mogu da vas razli ujem", apnula je Lianon. "Zar ne vidi u tom e ru u Boginje?" Eilan se upitala da li Lianon tone u bunilo za oje su re li da mo e doi na raju. "Zovi Diedu", o tro je re la Vrhovna sve tenica. "Vreme mi je rat o. Ne bun cam; vrlo dobro znam ta inim i moram to da o onam pre nego to umrem." Eilan je po urila a vratima da pozove Diedu. Kada su se vratile, samrtnic a im se nasme ila. "Istina je to govore", apnula je. "Samrtnici jasno vide. Dieda, sad mora da bude svedo . Eilan, eri Reisina, uzmi ogrlicu oja le i raj mene - uzmi je!" Bori la se za dah, i Eilan je drhtavom a om uzela prsten od izuvijanog zlata oji je l e ao na jastu u. "I naru vice... A sad ih stavi..." "Ali samo Vrhovna sve tenica..." poela je Eilan, ali starica ju je pogledal a u oi sa ta vom u asnom usredsreeno u da je sledeeg trenut a ve ot opavala ogrlicu i s ljala je na sebe. Za trenuta joj je bila hladna, ali onda se namestila o o grla , zagrejav i se ao da joj je milo to se opet nalazi blizu ljuds og tela. Dieda je ispustila tih, prigu en zvu , ali Lianonino r ljanje je bilo gla snije. "Ne a ta o bude", re la je. "Device i Maj o, vidim u tebi Boginju sada.. . Reci Kaileji..." Za trenuta je zautala ao da se bori za dah, i Eilan se upita la da li je u delirijumu, ili je mo da on nju zahvatio. Ponovo je podigla a u da do ta ne te o zlato. "Kaileja je napolju, Maj o; da li da je pozovem?" upitala je Dieda. "Idi", apnula je Lianon sa ne to vi e snage. "Reci joj da je volim..." Kad je Dieda urno izi la, samrtnica je pri ovala pogled za Eilan. "Sada znam ta je Ardanos hteo ada mi je naredio da odaberem tebe, dete, a umesto toga bogovi su do moje ru e doveli Diedu. Nije bio u pravu za tebe, ali ipa je vr io Gospinu volju!" Usne su joj se is rivile i Eilan je znala da je to smeh. "Zapamti - ovo je va no! Mo da a ni sama Boginja ne mo e da razli uje vas dve. N

iti Rimljani - sada vidim..." i opet je zautala. Eilan je gledala u nju, nesposob na da se po rene. Toli o dugo je utala, da je Kaileja, ad se vratila, morala da pita: "Da li spava? A o mo e da spava, onda e mo da po iveti jo jedan mesec..." a onda se pri unjala do Lianon, oslu nula joj disanje i uzdahnula. "Avaj, nee ona vi e spavati..." Kaileja je le nula raj reveta i poljubila Lianon u elo, a onda joj je, vrlo pola o, s lopila oi. Sva og trenut a sa lica mrtve ene nestajao je sve vei de o izraza, i sad vi e nije izgledalo da spava; a vi e nije ni liila na Lianon. Eilan j e obgrlila samu sebe i trgla se ad je osetila tvrdi metal naru vica. Oseala je v rtoglavicu i bilo joj je hladno. Potom je Kaileja ustala, i ad je ugledala u rase na Eilan ra irila je oi. Onda se nasme ila. "Gospo od Vernemetona, pozdravljam te u ime Maj e svih nas!" Ardanos, oji je u ao u sobu za Diedom, nagnuo se nad po ojnicom i ponovo se ispravio. "Nema je vi e", re ao je udnim, ravnim glasom. O renuo se, i ne to je bl esnulo u njegovom pogledu ad je video Eilan sa zlatnim u rasima. Ostale sve tenice su se o upljale o o njih, ali te stara biljar a Latis s e progurala napred i na lonila se, govorei neobinim glasom oji je prepao Eilan: " Molim te, Glasu Boginje, reci nam sve to je Sveta Gospa re la u poslednjim trenuc ima." "Ne a bi poivala u miru, ali Lianon je zaista odabrala nezgodan trenuta da umre," o tro je re ao Ardanos. "Moramo imati sve tenicu Proroanstva na sveanosti za Lugnasad, a Eilan oito ne mo emo da upotrebimo!" Mrano je gledao dve ene pred sobom. Pro la su tri dana sveanog aljenja, i Lianon je polo ena u grob; Ardanos se udi o oli o jo bola osea do gleda odaju u ojoj se uve sretao sa njom i do se pris ea da je vi e nema. Verovatno e mu jo dugo nedostajati, ali nije smeo dozvoliti sebi da sada po azuje tugu. Kaileja je sedela mr tei se, ali Eilan je piljila u njega ra i renim, neprozirnim oima. Ljutito joj je uzrvatio pogled. "Zna dobro ao i ja da je pria a o samo device smeju da slu e na oltaru obin o sujeverje, ali a o Eilan ponese moi Boginje, to bi ovog trneut a bilo opasno i po nju i po dete", slo ila se Kaileja. Polno uzdr avanje je neophodno za izvoenje veli e magije - magije oja zaht eva predavanje itavog tela i duha a o bi Boginja mogla da govori roz smrtni a. Da bi mo slobodno te la, duh se mora odvojiti od ula. Stoga je zabranjeno raditi one stvari oje bi poveale zanimanje ula i time za rile staze, ao to je jede nje mesa ne ih ivotinja, pijenje medovine i drugih pia, ili le anje sa mu arcem. "Lianon je trebalo da misli na to ad ju je odabrala", odgovorio je Vrho vni druid. "To jednostavno nee ii. Dovoljno je lo e to je ona jo tu. Ali trudna Vrhovn a sve tenica? Nemogue!" "Ja bih je zamenjivala u ritualima..." poela je Kaileja. "A a o bismo to objasnili narodu? Mogli smo da objasnimo privremenu zam enu Lianoninom bole u, ali sada se zna da je mrtva. Prelasci su uve osetljivi. Lju di e se pitati hoe li nova Vrhovna sve tenica pre iveti probu, hoe li im Boginja i dalj e dolaziti sad ad Lianon vi e nema." Poeo je da trlja elo. Ni o od njih se ve dugo nije naspavao. Kailejine oi bi le su tamne i uznemirene, a Eilan je, upr os trudnoi, izgledala napeta i puna str epnje. A ima i za to, pomislio je Ardanos. Lianon ih je sve stavila u procep ad j e odabrala tu devoj u. "Slu ajte - ma a vo ludilo obuzelo Lianon na samrti, neu dozvoliti da time uni ti sve to smo izgradili sa toli o mu e!" Uzdahnuo je. "Tu nema pomoi. Moraemo da biramo ponovo. Bilo je ta vih sluajeva; stara Helva je po u ala da prenese svoje m oi na - a o se zva e? - onu sirotu poluludu devoj u to je umrla. A onda je Vee odabr alo Lianon." "To bi voleo, je li?" poela je Kaileja, ali Eilan, oja je toli o dugo uta la da je Vrhovni druid gotovo zaboravio na njeno prisustvo, naglo je ustala. "Te posle probe!" glasno je re la. Njih dvoje su se zagledali u njeno l ice sa crvenim peatima na obrazima. "Novu Vrhovnu sve tenicu imenovali su te ada ona odabrana nije uspela da prenese moi Boginje u ritualu, zar ne? ta mislite, ol i o pria e se podii a o ja ni ne po u am? Svi u Vernemetonu znaju da me je Lianon oda

brala." "Ali, opasnost!" povi ala je Kaileja. "Misli da e me Boginja ubiti na mestu? A o sam poinila toli i greh, ne a sa mo izvoli! Ali a o pre ivim, znaete da me je Ona zaista odabrala!" "A ta predla e da radimo sa tobom a o pre ivi ?" otrovno je upitao Ardanos. "Us oro e svi videti u a vom si stanju, i Rimljani e se siti ismejati ada vide na u Vr hovnu sve tenicu a o se gega o olo sa trbuhom ao u steone rave!" "Lianon je smislila nain", re la je Eilan. "To je bilo poslednje to mi je re la. im se ritual zavr i, Dieda mora da zauzme moje mesto, a vi se morate pretvar ati da je ona oterana odavde. Ni ti ne mo e da nas razli uje , deda, a obe nas zna jo o t a o smo se rodile!" Ardanos ju je pa ljivo pogledao, a u mozgu su mu se vrteli prorauni. Mo da je to bezobrazno dete zaista re ilo problem. A o je ritual ubije, to je bilo sasvim v erovatno, imae puno pravo da izaberu njenu naslednicu, a a o Eilan umre na poroaju , Dieda e ve biti na svom mestu, spremna da preuzme du nost. Sasvim dobro e biti, pom islo je, sa bilo ojom od njih, jer nijedna se nee oseati sasvim bezbedno na tom p olo aju. A o je Vrhovnoj sve tenici potrebna podr a sve teni a, spremno e raditi ono to j oj se a e. "Ali hoe li Dieda pristati?" upitao je. "Ostavite to meni", odgovorila je Kaileja. Jo zauena pozivom, Dieda je u odajama oje su ta o dugo bile Lianonine zate la Kaileju. "Ardanos se slo io da ti bude zamena za Eilan posle is u enja Proroanstva. Die da - sad nam mora pomoi", re la je Kaileja. Dieda je odmahnula glavom. "Za to bih marila ta eli Ardanos, ad on ni ad ni je mario za mene? Eilan je samu sebe uvalila u nevolje. Ne pristajem na prevaru, i to mirno mo e preneti mom ocu!" "Lepe rei, zaista, ali a o si uve spremna da ini upravo suprotno od onoga t o odredi Ardanos, onda ipa ini po njegovoj volji. Da sam ti re la da se on protiv i ovome, verovatno bi pristala?" upitala je Kaileja. Dieda je piljila u nju, a misli su joj se ovitlale. "Njemu se ovo uop te ne svia", dodala je Kaileja, pa ljivo je gledajui. "On bi voleo da odmah odbaci Eilan i da ti postane Vrhovna sve tenica umesto nje. Mislim da se slo io sa zamenom samo zato to je mislio da e ova o reagovati..." "Vrhovna sve tenica?" uzvi nula je Dieda. "Onda ni ada ne bih pobegla odav de!" "To bi ipa bilo samo privremeno", odvratila je Kaileja. "im se rodi Eila nina beba, ona e se vratiti na du nost, a onda bi ti iona o morala da ode ..." "Da li bi me pustili da odem na sever, od Sinri a?" sumnjiavo je upitala Dieda. "A o to eli . Ali mislili smo da te po aljemo u Eriu da ui za barda..." "Dobro zna da sam to oduve najvi e elela!" uzvi nula je Dieda. Kaileja ju je mirno gledala. "Onda ipa postoji ne to to mogu da ti obeam il i zabranim. A o uini ovo za Eilan - i za mene - postarau se da dobije dozvolu da ui od najveih pesni a i harfista u Eriu. A o ne pristane , Ardanos e te sva a o proizvest i za Vrhovnu, a ja u se postarati da istruli meu ovim zidovima." "Ne bi valjda", re la je Dieda. Ali osetila je jezu. "Videe ", mirno je re la Kaileja. "Nema drugog izbora. To je bila Lianonina elja, a ja u izvr avati njenu volju ao i uve ." Dieda je uzdahnula. Nije elela da se Eilan desi i ta lo e. Ne ada ju je volel a, ali posle prote lih ne oli o godina bilo joj je te o i oga da voli. Smatrala j e da je Eilan napravila od sebe budalu. Imala je ona vu ljubav a vu je Dieda od bila i odbacila. Nije znala ni za to je Kaileji toli o stalo. Ipa , nije htela da je ljuti. Kaileja mo e da bude dobar prijatlej ili stra an neprijatelj - i njoj i Si nri u. Dieda je dovoljno dugo ivela u ums oj ui da bi znala oli o uticaja vr i Ir i nja na svoj tihi nain. "Ne a bude ta o", re la je. "Pristajem da budem zamena za Eilan do se o na ne porodi, a potom e ti ispuniti moju elju." "Hou." Kaileja je podigla jednu ru u. "I ne a nam Boginja bude svedo . A

Pro lo je pola meseca od Lianonine smrti, i do lo je vreme sveanosti Lugnasad Eilan je e ala sa Kailejom u izdvojenoj uici gde se Vrhovna sve tenica priprema rituale. Strepnja joj je izo trila sluh, pa je prva ula u anje sandala pred vratim Vrata su se otvorila i ugledala je prili u pod apuljaom, naizgled nemogue viso zbog polumra a. Mogla je da nazre i obrise drugih druida u pozadini. "Eilan, eri Reisina, Glas Boginje je odabrao tebe. Da li si spremna da j oj se sasvim prepusti ?" Ardanosov glas odzvanjao je ao veli o zvono, i Eilan je osetila da joj se trbuh gri od straha. Sada se setila svih pria iz Kue devoja a, i one su uni tile sva razumna obja n jenja. Nije bilo va no da li Boginja mari zbog onog to je uinila sa Gajem. Bie pravo u do a o pre ivi ritual nedirnuta. Htela sam samo da se suprotstavim druidima, ali s uprotstavila sam se Njoj, i time izazvala Njen gnev. Boginja e me sigurno ubiti! A ta e biti sa mojim detetom? Ali a o Boginja azni neroenu bebu zbog onog to je uini la njena maj a, onda to nije ono Prisustvo puno ljubavi ome se Eilan za lela da slu i. Ardanos je e ao njen odgovor - svi su e ali i gledali je oima punim nade il i osude - i pola o se smirila. A o me Boginja ne eli ova vu a va sam, ne elim da i vim. Dubo o je uzdahnula, vraajui se odluci oju je donela u besanim noima posle Li anonine smrti. "Spremna sam." Glas joj je samo malo zadrhtao. Barem je njen otac negde na severu, sa Sinri om. Bilo joj je drago zbog toga. Verovala je da ne bi mogla da mu pogleda u oi. "I da li smatra sebe dostojnim sudom za Njene moi?" Eilan je progutala nedlu. Prethodne noi je sumnjala u to, i pla ala je n a Kailejinom ramenu ao prepla eno dete. "Dostojna? A oja bi mogla da bude, ad ta o a e ?" upitala je Kaileja. "Sv e smo mi samo smrtnice; ali ti si odabrana. Za to bi se inae pripremala toli e godi ne?" Vrhovni druid ju je posmatrao ao so o oji traga za ne im izdajni im po retom u travi, i e ujui da se oda pa da potpuno bude u njegovoj moi. Postalo joj je j asno da on u ovome u iva. Lianon je mislila da sam dostojna, pomislila je. Samo prolas om roz pro bu mo e da potvrdi izbor oji je Lianon napravila na samrtni oj postelji, i izbor oji je sama izvr ila ad se podala Gaju pod drveem. Tada joj se inilo da postupa po najdrevnijem za onu Boginje, starijem od onog o ouvanju devianstva. A o odbije pro bu, priznae da je ta ljubav bila greh. Ponosno je podigla glavu. "Dostojna sam za sveti sud. Ne a se zemlja podigne i po rije me, ne a nebo padne i zdrobi me, i ne a me bogovi ojima se unem azne a o la em!" "Kandidat inja je ispitana, i za lela se..." re ao je Ardanos druidima oji su ga pratili. Potom se obratio sve tenicama. "Ne a se proisti i pripremi za ri tual..." Za trenuta ju je pogledao, i u njegovom pogledu ao da su ratovali sa alj enje, oajanje i zadovoljstvo. Potom se odseno o renuo i izveo mu arce iz sobe.

"Eilan, ne sme toli o da drhti ", blago je re la Kaileja. "Ne daj da te zap la i taj matori str ljen, nema ega da se boji . Boginja je milostiva. Ona je na a maj a, E ilan, i maj a svih ena, stvorila je sve to je smrtno. Nemoj to da zaboravi ." Eilan je limnula, ali znala je da bi bila upla ena a i da je dovde do la po tpuno uobiajenim nizom dogaaja. A o mora da umre, bolje da to bude od ru e Boginje , i nema smisla unapred se bojati. Zavesa se opet pomerila i u le su etiri najmlae sve tenice, sa Senarom i Eilid , nosei rage vode sa Svetog ladenca. Zastale su na samim vratima, zapanjeno je g ledajui. Ru a Boginje je ve na meni, pomislila je, i uinilo joj se da na njihovim l icima vidi ne to od istog onog divljenja oje je sama oseala ad bi gledala Lianon. One su sve mlade; samo je Eilid ne to starija od nje... Po elela je da ri ne: "Ni ta se nije promenilo; ja sam i dalje Eilan..." al i injenica je da se sve promenilo. Ali ad su joj svu le haljinu i ad se pogleda la, zaudila se to joj se telo ta o malo izmenilo.

a. za a. u

ni o

ivi ne mo e rei da sam i ada pogazila zavet."

Ali one su bile device. Ni a vo udo da nisu primetile prve zna e rane tru dnoe. Kao to je Eilan esto inila za Lianon, devoj e su joj pomogle da se o upa. Staj ala je drhtei u hladnoj sobi, oseajui ledeni dodir bistre vode na telu ao da je is tins o proi enje; ao da spira ne samo poslednje tragove njenog dodira sa Gajem, neg o i sav njen dotada nji ivot. Osoba oju su obu le u ritualnu odeu bila je potpuno nova Eilan. O o ela s u joj stavile starins i venac. Kad je osetila a o joj se o o ela ste u povezi od p uzavica, za trenuta ju je zahvatila vrtoglavica, i upitala se da li je to prvi nagove taj dodira Boginje. Oseala se udno, opijeno, potpuno drugaije nego inae; prepoznala je glad. Sve to bilje u napit u oji su joj dali na poet u rituala mora se uzeti na prazan sto ma , inae izaziva stra nu muninu. Kaileja joj je jednom re la a o veruje da je Lian onino slabo zdravlje delom izazvano dugotrajnom upotrebom tog bilja. Eilan se za trenuta upitala oli o e potrajati do i njoj ne popusti zdravlje. Potom se nas me ila, pomisliv i a o e imati dovoljno vremena da brine zbog budunosti a o pre ivi ovo vee. Potom su uneli zlatnu iniju sa maginim napit om Vida. Znala je da su u njo j bobice imele i drugo sveto bilje; mnogo puta je gledala Mielin a o ga bere. U svetom napit u bilo je i ne oli o vrsta peura a; obian svet ih je izbegavao, oli o zbog svetosti toli o i zbog verovanja da su otrovne, a ao hrana su iona o bi le neupotrebljive. Sve tenice su, pa , znale da u malim oliinama mogu da pojaaju ob inu vidovitost oja je nauena. Drhtei, uinila je ono to je esto gledala Lianon da ini, i uzela je iniju iz Ei lidinih ru u. Kaileja je bila u pravu, pomislila je do je prinosila sud usnama. Toli o esto je pomagala u ovim pripremama da je tano znala ta treba da radi. Po onim malim gutljajima oje je uzimala to om sveanosti znala je i ta da oe uje od napit a. No, ad ga je is apila, setila se da sve tenica mora da ga popij e nadu a zato to je to bio jedini nain da se uzme. Bio je u asno gora , i ad ga je p rogutala, upitala se nije li i otrovan. To bi bio dobar nain da je se Ardanos ota rasi. Ali Kaileja ju je uveravala da e lino sve pripremiti, i da nee pustiti ni oga ni blizu, i morala je da joj veruje. U glavi joj se vrtelo, a eludac se za trenuta pobunio. Mo da upravo poinje njena azna. Ali posle rat e, o tre bit e uspela je da uspostavi ontrolu nad sob om, pa je uzela ne oli o gutljaja vode da oisti usta od u usa i s lopila je oi, e a jui. Prolazno oseanje munine je brzo minulo. Eilan je vrsto za murila pred naletom vrtoglavice i sela, e ajui da povrati ravnote u. Nejasno se seala da je ta o bilo i sa Lianon. U to vreme Eilan je mislila da su u pitanju godine. Ali Lianon zaprav o nije bila ta o stara. Hoe li i ona prerano ostariti? Pa, mo e samo da se nada da e imati vremena za starenje! U odaji je do lo do ome anja, i devoj e su se povu le. Eilan je shvatila da pred njom stoji Ardanos. S mu om je podigla ap e da ga pogleda, a on joj je uz vratio pogled bez osmeha. "Eilan, vidim da si pripremljena. Izgleda veoma lepo, draga moja. Narod e biti siguran da im je do la Boginja..." Ljubazne rei su udno zvuale sa njegovih usana . Hoe li? nesigurno je pomislila Eilan. A ta ti misli , stare, a o uop te veruje u Boginju? Da je po tvome, ovi venci bi mi smesta uvenuli na elu! Ali to vi e nije b ilo va no; oseala je ao da lebdi iznad svega toga, i ao da se sva og asa sve vi e ud aljava... "Pie je brzo hvata", promrmljao je on i dao zna devoj ama da se odma nu. "Slu aj, dete moje - znam da me jo uje ..." Do je nastavljao, glas mu se pretopio u melodiju rituala. Eilan je znala da joj govori ne to veoma va no, ne to to mora da zapamti... ali nije bila sigurna ta. Vreme je proticalo, i njega vi e nije bilo. A zar je i va no, upitala se. Oseala se ao da lebdi nad zelenom tamom. Vrhovi drvea bili su dubo o ispod nje. Nosili su je u neemu - nosiljci - a onda su je spustili i pomogli joj da ustane. Oseala je raj sebe Kaileju i jo ne oga, uinilo joj se da je Latis. Uzel e su je za ru e i povele je na elu procesije, a ba ljama oje su o ru avale sveto brdo.

Eilan je bila dovoljno svesna da se odupre ad je ugledala trono ac. Posto jao je ne i razlog zbog oga nije smela da sedne tamo; nosila je na du i ne i greh . Ali njene pomonice su je povu le dalje, i pomislila je da, a o ni ona ne mo e da se seti ta je, verovatno nije ni va no. Sveti bi je ve bio rtvovan i meso razdeljeno narodu. Sve tenici su odigrali ritual u ome je mladi bog oteo etvu od starog. Sada je bilo vreme da se tra e pre dznaci u plimi jeseni. Na isto u je izlazio etveni mesec, zlatan ao u rasi na sv e tenicima. Pogledaj me, Gospo, trudila se Eilan da izgovori molitvu. uvaj me dobro! Jedna od sve tenica iz pratnje spustila joj je u dlan mali, zlatni, za riv ljeni ritualni bode . Podigla je bode i brzim po retom ga zabola u vrh prsta. Oseti la je o tar bol, i na povr ini je blesnula te a ap rvi; dr ala je prst nad zlatnom ini jom, pustiv i da padnu tri api. inija je bila do ivice ispunjena vodom sa Svetog ladenca, a na povr ini su plutali listovi svete bilj e, imele. Po to je ne sadi ljud s a ru a, i po to raste izmeu tla i neba, ona predstavlja samu prirodu munje oja j e stvara. Sada su je o retali; osetila je dodir drveta iza olena, pa je sela. Nas tupio je trenuta vrtoglavice ad su je sve tenici podigli i poneli a brdu. Sve ten ice su se povu le. Kad su sve tenici poeli da pevaju, Eilan je imala oseaj ao da pada, ili mo da uzlee, no ena pesmom u ne om pravcu bez i a ve veze sa obinom stvarno u. Pitala se za to se pla ila. Na ovom mestu je lebdela; ni ta joj nije bilo potrebno, ni ta nije elela, bila je zadovoljna to postoji... Oi su je zabolele od bles a ba lji; o upljena masa pod njom ao da se sli la u jedno jedino lice. Pogledi upereni u nju bili su ao teret, pozitivni fizi i pritisa oji ju je vratio na mesto oje je bilo deo sveta, a ne van njega. "Deco Donina, za to ste do li ovamo?" Ardanosov glas delovao je veoma dale . "Tra imo blagoslov Boginje", odgovorio je mu i glas. "Onda je prizovite!" Eilan je ra irila nozdrve ad se o o nje us ovitlao dim, te a od mirisa sve tog bilja. Nehotice je udahnula i prestala da di e; svet se ovitlao do se trudil a da odr i ravnote u; ula je ne o cviljenje i nije znala da je to ona. Iz dubine se p odigao zvu mnogih glasova oji su prizivali: Crna Lovice... Blistava Maj o... Gospo od Cvetova, uj nas... doi nam, Gosp o od Srebrnog To a... Ja sam Eilan... Eilan... epala je svoje ime, uzvi ujui ga do ju je napadal a potreba u tim glasovima, sve do nije osetila njihov pritisa ao telesni bol. Za to vreme stvarao se drugi pritisa , iza nje, ili mo da unutar nje, zahtevajui d a mu se otvori. Borila se, a telo su joj zahvatali grevi; oseala je u as ao Linost z a oju je znala da je rastrzana izmeu njih; nije mogla da di e. Pomozi mi! ri nuo je njen duh. S ljo ala se napred, primetiv i pred sobom sjaj vatre, a glas oji ao da je dolazio iz nje re ao je: "Keri, ja sam uve ovde. Da vidi Mene, treba samo da pogleda u Sveto jezero ." "Pogledaj u vodu, Gospo..." naredio je glas odne ud veoma blizu. "Pogled aj u iniju, i vidi!" U nemirnoj povr ini vode stvarao se li , ali ada se voda smirila Eilan je videla da lice u njoj nije njeno. Panino se trgla nazad, i ponovo je zaula glas. "Keri moja, poini sada. Tvoj duh e biti bezbedan sa Mnom..." Uz rei je stigla i plima ljubavi oje se Eilan seala, i sa istim poverenje m sa ojim se podala Gaju sada je uzdahnula i s liznula u toplu udobnost Gospino g zagrljaja. Kao iz veli e daljine, bila je svesna da joj se telo ispravlja, da podi e veo, da upravlja ru e a mesecu. "Gledajte, do la nam je Gospa od ivota!" povi ala je Kaileja sna nim glasom. "Doe ajmo je dobrodo licom!" I zvu mnogih glasova podigao se ao plima i poneo je na mesto oda le je mogla u udu, ali bez straha da gleda telo oje je ostavila za sobom a o se ree i govori.

Kad je licanje zamrlo, Vrhovna sve tenica se ponovo vratila na sedi te; lino st oja ju je ispunila e ala je bezvremens im strpljenjem na odgovor oveanstva. "Ima pitanja oja ti donosi narod", re ao je Vrhovni druid, i po to je gov orio starim govorom Mudrih, Bogija mu je na tom jezi u i odgovorila. Posle sva og pitanja sve teni se o retao narodu i govorio ne to na obinom je zi u. Iz one dale e oblasti oda le je Eilan slu ala, inilo joj se udno to njegove izj ave, a o su i prevod, imaju ta o malo veze sa onim to je odgovarala Boginja. To j oj se inilo pogre no, ali mo da ga nije jasno ula, a na mestu gde je na la utoi te bilo je te o brinuti se. Ispitivanje se nastavljalo, ali a o je vreme ptroticalo bilo joj je sve te e i te e da ga prati. Uinilo joj se da se Ardanos namr tio i prima ao joj se. "Zahvaljujemo ti na reima, Gospo. Vreme je da ostavi telo roz oje si gov orila. Budi pozdravljena, i zbogom!" Uzeo je izdana imele iz zlatne inije i popr s ao je apima vode sa njega. Eilan je za trenuta bila zaslepljena, a onda joj se telo zgrilo. Bol ju je probadao do je padala u tamu, roz zvu srebrnih praporaca. Kad je poela da joj se vraa svest, Eilan je shvatila da sve tenice pevaju. P oznavala je tu pesmu; inilo joj se da ju je i sama ne ada pevala, ali ova o bolna i o amuena, nije mogla da im se pridru i. S lonili su joj sa ela stegute vence, i ne o joj je umivao lice i ru e. Ne o joj je dodao da pije vode i u uhu je zaula tihi glas. Kaileja... Osetila je da je podi u i sme taju u stolicu za no enje. "Pozdravljena budi", pevao je ens i glas. "Dragulju noi!" odgovorili su druidi. "Lepoto nebesa... maj o zvezda... usvojenice suneva..." Sve tenice su podiz ale bele ru e a srebrnom mesecu. "Velianstvo zvezda..." pevale su, a sva om stihu odgovarali su dubo i mu i glasovi: "Dragulju noi!" Mnogo asnije, a o joj se inilo, Eilan se na la u svom revetu u domu Vrho vne sve tenice. Oi joj vi e nije vreala svetlost ba lji, i mora da su onano nestale po sledice svetog napit a, jer je ponovo mogla jasno da misli. Ko zna za to, u umu jo j je zaostao odloma drevne balade. "Po to su joj s inuli u rase, i spalili njeno sveto cvee..." nije mogla da se seti oda le je to, ali znala je da su njeni venci baeni u vatru; slat i miris njihovog sagorevanja ispunio je vazduh. Sada se seala drugih stvari - pesme sve ten ica, srebrnog meseca. Ali ia o je znala da su postavljana pitanja, ustanovila je da se ne sea n i jedne jedine rei odgovora. Ka vi god da su bili, narodu su izgleda odgovarali. A Boginja! pomislila je. Ipa me nije ubila! Barem jo nije, mada se jo mo e desiti da po ali zbog toga. Stoma joj se jo bunio; osdeala se ao da su je premlati li tapovima, a sutra e se sva a o oseati jo gore. Ali boleo ju je eludac, a ne materi ca. Suoila se sa probom i pre ivela. "La u no, Gospo", re la je Eilid sa praga. "Ne a bi dobro poivala." Gospo... pomislila je Eilan. Znai, istina je. Ona je sada Gospa od Vernem etona. Ne oli o dana asnije Kaileja je pozvala Diedu u odaje Vrhovne sve tenice. Eilan je sedela raj vatre, bleda i izmuena. "Do lo je vreme da odr i svoju re. Eilan se dovoljno oporavila da mo e da putuje , i aljemo je u s loni te a o bi rodila dete." "To je besmisleno. Zar zaista misli da ni o nee primetiti promenu?" gor o je upitala Dieda. "Ot a o je postala Vrhovna sve tenica, uglavnom je nosila velove, i malo oja ena e primetiti razli u, a sve e je sigurno pripisati posledicama rituala." Sinri bi znao, e njivo je pomislila Dieda, po elev i da se on pojavi i ugrabi je. Ali pro lo je vi e od godinu dana ot a o joj se poslednji put javio. a i ad bi znao, da li bi do ao? "Tvoj otac ti je zahvalan", re la je Kaileja. Dieda je is rivila lice. I treba da bude. Da sam zahtevala da odem odavd e a o bih se udala za Sinri a, ta bi bilo od ove prevare?

"Dieda." Eilan je prvi put progovorila u svoje ime. "Bile smo ao sestre . U ime rvi oju delimo, i zato to i ti zna ta je ljubav, molim te, pomozi mi!" "Ja sam bar bila dovoljno razumna da se ne podam mu arcu oji e me napusti ti!" otrovno je re la Dieda. "Kaileja se za lela da e me poslati u Eriu. ta e mi ti obeati, sestro?" "A o ostanem Vrhovna sve tenica, po u au da pomognem tebi i Sinri u. A o ne u spem u tome, imae znanje dovoljno da me uni ti . Da li ti je to dovoljno?" "Istina je." Dieda je uhvatila sebe da se sme a. A ada zavr i uenje od dru ida iz Eriua, moi e da izazove jednom reju pli ove na o i mu araca, i da pesmom zaara sva u pticu i zver; imae ve tine o ojima ove pobo ne glupae ni ne sanjaju. Iznenada j e shvatila da joj smetaju samo ogranienja postavljena sve tenicama. Mogla bi da naui da u iva u ori enju moi. "U redu, pomoi u ti", re la je i pru ila ru u a velu. 18. Upr os svemu to su Rimljani iz Londiniuma priali o severu, putovanje po to m delu Britanije, rajem leta, nije predstavljalo te ou za mladog i zdravog mu arca . Ki a nije padala sva i dan, a vazduh je bio slat ast od mirisa po o enog sena. Do je putovao istonim delom Britanije, roz sve divljije predele, Gaj je posmatrao bregove i ume sa profesionalnim zanimanjem, jer su to om prethodne ampanje mar ira li uz zapadnu obalu, roz Lena um, a isto mu je bio nepoznat. Ponovo je uz njeg a bio Kapelije, oev posilni, oji je brzo re avao sve pojedinosti o o postavljanja logora i brige o onjima. Gaj je govorio britans i dovoljno dobro da im obezbedi dobrodo licu ad su morali da tra e za lon od stanovni tva. Ka o je putovao sve dalje na sever, sve se vi e govorilo o ampanjama guve rnera Agri ole. Od te penzionisanog veterana oji je upravljao jednom od po tans ih postaja, saznao je da je pro le godine pojava rimljans e flote raj aledonijs ih obala posejala ta vu pani u od stanovni ta da su, obuzeti oajanjem, napali i us peli da uni te ve oslabljenu Devetu legiju pre nego to je Agri ola poslao onjicu da ih zaobie i napadne im pozadinu. "Bilo je gadno, de o moj, stvarno gadno", priznao je domain postaje, "ti d emoni su urli ali ao vu ovi usred na eg logora, a vojnici su padali pre o u adi od a tora do su po u avali da uzmu oru je. A onda smo ugledali a o nam ozna e svetlucaj u i znali smo da onano svie." Ponovo je otpio ret o vino i obrisao usta nadlanico m. "E, onda smo, a em, smogli hrabrosti, i ad nam je Dvadeseta onano do la u pomo, mogli smo da im a emo da su za asnili na zabavu i da im je bolje da se vrate ui! Ali general ih je zadr ao da rade dalje. Da se ti nafarbani avoli nisu povu li u svoje smrdljive ume i movare, potpuno bismo ih zbrisali. Ali valjda je trebalo da ostavimo ne to i za mlade lovce na slavu!" Nasmejao se i ponudio Gaju jo vina. Gaj je pazio da se ne nasme i. uo je ne to o tom boju od ljudi oji su poslat i ui, u Devu, ali bilo je zanimljivo uti priu i od ne oga o je bio ba u logoru ad su Kaledonjani napali. "Ah, general je veli i ove ! Posle ovog letos, a i oni oji zaostaju i cv ile zbog opasnosti pevaju mu pohvale. Nai e on posla za tebe, ne sumnjaj, i poee svoj u arijeru obasut poastima! Voleo bih da poem sa tobom, mome, zaista bih!" Licinije mu nije pomenuo mogunost da slu i dire tno pod guvernerom, ali Gaj se sada upitao da li su poru e oje nosi poslate delom i zato da na njega s ren u Agri olinu pa nju. Kao guverner provincije, Agri ola je bio neobian po tome to se dobro slagao sa svojim pro uratorima. Jedna re od Licinija mogla bi da bude i te a o orisna. Gaj je u prethodnoj ampanji bio samo jedan u gomili mladih oficira, elja n slave ali zavistan od centuriona. Ono to je video od svog omandanta zadivilo g a je, ali nije bilo razloga da ga se general sea. Pri pomisli da zaslu i pa nju svog omandanta, ambicija u njemu se us ome ala. Us oro je ostavio za sobom lovi ta Briganta i pre ao u jo divljiji raj, iji j e narod govorio narejem oje nije poznavao. Rim je mo da po orio ove zemlje, pomisl io je do je jahao pre o pustih polja i roz senovite ume, ali pitanje je hoe li i

ada moi da vlada njima. Samo potreba da se spree divlji Kaledonjani i njihovi sav eznici Hibernijci u pusto enju bogatijih ju nih rajeva - ao to su uni tili Bendeigido vu uu - mogla je opravdati prisustvo Rima u ovim rajevima.

Dugi severnja i sumra produbiljivao je ljubiastu boju neba ada je Gaj uj ahao u Pinata Kastru, trvavu oju je Dvadeseta legija zidala nad u em Tave, na mestu gde je flota ta o upeatljivo delovala prethodnog leta. Kameni zidovi su se ve pod izali nad palisadama od drvene grae, a o ni atori radnog logora zamenjeni su bara a ma i hrpama debala oje su izgledale ao da bi mogle da podnesu a i zimu u ovoj divljini. Sve je izgledalo utoli o prostranije jer je bilo gotovo pusto. "Gde su svi nestali?" upitao je ad je pro ao pored divljeg vepra urezanog na apiji i predao nareenja de urnom oficiru. "Tamo gore." ove je neodreeno mahnuo a severu. "Do la je vest da su se ple mena onano ujedinila pod poglavarem Votadina po imenu Kalga us. Starac ih je gon io itavog leta, ostavljajui za sobom prolazne logore ao ods ono amenje. Bie ti pot rebno jo nedelju dana da ga stigne , ali barem noas e moi da spava pod rovom i da poje e ne to toplo. Prefe t e ti ujutro sigurno dati pratnju; bila bi grdna teta da upadne u zasedu posle toli og puta!" Gaja nije zanimala toli o hrana, oli o mogunost da upotrebi legionars o upatilo, ali im se upristojio bilo mu je milo to ga e a veera, a domain, oji je oito bio usamljen i pomalo nervozan, ostavljen ovde sa svojim malim odredom, jedva j e doe ao ne og novog druga za razgovor. "Jesi li uo za pobunu Uspija?" upitao je prefe t ad su sa stola odneti o staci tetreba u sosu. Gaj je spustio pehar za vino - a bilo je dobro, falernijs o - i pogledao ga sa i e ivanjem. "Gomila divljih Germana, zna , pravo iz njihovih bednih movara, poslata je u Lena um za uluare. Pobunili su se i oteli tri broda - i obi li su itavu Britaniju , sa zapada na isto , sve o o obale." Gaj je zurio u njega. "Znai, Britanija jeste ostrvo..." To pitanje je bil o omiljena tema rasprava ot a o je znao za sebe. "Ta o izgleda", limnuo je ovaj. "Suevi su na raju pohvatali pre ivele i prodali ih ao robove na rimljans oj strani Renusa, i ta o smo i saznali za priu! " "Neverovatno!" re ao je Gaj. Vino je ve delovalo, i poeo je da se osea vrlo prijatno. Imae lepu priu za Juliju ad se vrati u Londinium. Pomalo ga je zaudilo ad je shvatio da misli na susret sa njom - ali ironiju ove prie umeo bi da ceni samo ne o iz njegovog sveta. Eilan ne bi uop te razumela. Shvatio je da u njemu po stoje dve osobe - Rimljanin veren sa Julijom, i Britanac oji voli Eilan. Sutradan je poela da sipi i a. Gaj je mr ao i a ljao do su odmicali roz na topljeni predeo, pomi ljajui da nije ni avo udo to se pria a o plemens i ratnici umej u da i eznu u tren o a. inilo mu se da bregovi tonu u nebo, ume u tlo, a on i njegov onj u blato po ome su gacali. Barem je jahao, pomislio je obeshrabreno. alio je legionare oji su moral i da gacaju putem pod teretom opreme i oru ja. Pone ad bi na bregovima primetili p o ne u ovcu, ili malu crnu ravu a ve su gajili domoroci, ali osim jedne strele oja je prozujala pored Gajeve glave odne ud odozgo do su prelazili pre o ne o g poto a, nigde nije bilo ni traga neprijateljs im snagama. "Dobra vest za nas, ali verovatno lo a za armiju", ozbiljno je re ao de ur ion oji je vodio njegovu pratnju. "A o plemena ne uvaju svoju pozadinu, to znai d a su se zaista onano ujedinila. Ni o ne porie da su dobri borci ad im rv uzavri . Da su plemena mogla da se zdru e ad je do ao Cezar, imperija bi se jo zavr avala na obalama Galije." Gaj je limnuo i vr e se umotao u ogrta, pitajui se ta je nagnalo Licinija da je svoje poru e ba u trenut u ad se najvei savez britans ih plemena sprema da nap adne armiju oju Agri ola vodi na sever... "Nosi vesti od Marcija Julija Licinija? Reci mi, je li on dobro?"

ove

oji se pojavio iz prostranog o nog

atora bio je srednje visine, i bez

o lopa gotovo vita , ali upr os i nim apima oje su mu svetlucale u prosedoj o si i sen ama o o oiju, irio je oseanje autoriteta oje bi govorilo o je on a i da nije nosio tamno crveni ogrta. "Gaj Macelije Severus Siluri us javlja se na du nost!" Ispravio se i pozdr avio, ne obraajui pa nju na vodu oja mu je apala sa ivice acige. "Pro urator je d obro, i alje vam najtoplije pozdrave. Kao to ete videti iz njegovih pisama..." "Zaista." Agri ola je pru io ru u da uzme pa et i nasme io se. "A najbolje d a ih itam pod rovom do se ne rastope od vlage. Mora da si i ti mo ar posle toli og puta. Evo Tacita, on e te povesti do oficirs e vatre i postarae se da ti nae sm e taj." Po azao je viso og, mrzovoljnog mladia za ojeg je Gaj asnije saznao da mu je zet. "Sad ad si ve ovde, bie bolje da sae a raj borbi, a o bih po tebi poslao ui izve taj." Gaj je za mir ao ad se guverner povu ao u svoj ator. Zaboravio je na njego v arm, ili jednostavno nije stigao da ga is usi ao jedan od mnogih mladih oficir a. Utom ga je Tacit uzeo pod ru u, i Gaj je po ao za njim, trgav i se malo zbog boln ih mi ia u butinama. Bilo je vrlo lepo opet sedeti o o logors e vatre sa oficirima, jesti top lo soivo i tvrdi hleb i piti iselo vino. Gaj je te sad shvatio oli o mu je ned ostajalo ovo drugarstvo. Kad je podsetio ostale tribune da je ve bio u ampanjama i da nije samo nalic ani vojni za parade, prihvatili su ga ao svog, i do je vino ru ilo, a ni i a oja mu je jo vasila ogrta nije izgledala vi e ta o hladna. Nap etost oju je oseao o o sebe bila je sasvim prirodna, ali moral je bio viso . Ozn a e de urnih vojni a bile su oribane i blistave upr os lo em vremenu, a na izubijani m titovima blistala je nova boja. Mladi oficiri sa ojima je sedeo izgledali su o zbiljni, ali ne i upla eni. " ta mislite, hoe li general uspeti da navede Kalga usa na borbu?" upitao j e. Jedan od oficira se nasmejao. "Verovatno e biti obrnuto. Zar ih ne uje ?" Po azao je a vetrovitoj tami. "Eno ih tamo gore, zavijaju i farbaju se u plavo! I zviai a u da ih na planini Graupius ima trideset hiljada - ratnici Votadina i Selgo va, Novanta i Dobuna, i iz svih onih malih lanova oje smo jurili ove etiri godi ne, i Kaledonjani iz severih plemena ija imena a ni oni ne znaju. Kalga us e se bo riti, sva a o; morae, pre nego to svi ponu da se priseaju starih svaa i da se bore iz meu sebe!" "A oli o je nas?" oprezno je upitao Gaj. "Iz legija nas je petnaest hiljada; Dvadeseta Valerija Vi tri s, Druga A diutri s, i ono to je ostalo od Devete", re ao je jedan tribun, oji je, sudei pre ma ozna ama, pripadao Drugoj. Gaj ga je pogledao sa zanimanjem. Tribun se pridru io legiji do je Gaj bi o u Londiniumu, ali sigurno ovde ima i drugih iz oeve legije, ljudi oje poznaje. "I osam hiljada ugovornih pe a a, uglavnom iz Batavije i Tungrije, ne i Br iganti i etiri rila onjice." To je re ao jedan od de urnih, oji je us oro po ao da obie stra e. "Pa, nije ba da smo nejedna i", vedro je re ao Gaj, i ne o se nasmejao. "Ne bi bio ni a av problem, samo to oni zauzaimaju polo aje na uzvisini." Na gornjim padinama vrha oji su Rimljani nazvali Mons Graupius vetar je bio hladniji. Britanci su planinu zvali drugaije - Starica, drevna i izdr ljiva, S mrtonosnica i Zims a Ve tica. Ka o je no odmicala, Sinri je pola o poeo da shvata o t ud joj to poslednje ime. Ki a oja je u dolini sipila, ovde je padala u mlazevim a oji ao da su se li obraze, a u vatrama su se gasili uz i tanje. Kaledonjanima to izgleda nije smetalo. Sedeli su o o svojih vatri, prazn ei me ine piva i nazdravljajui sutra njoj pobedi. Sinri je navu ao oc asti ogrta pre o glave, nadajui se da e ta o pri riti drhtanje. "Lovac oji se suvi e hvali e mo e uvee imati prazan lonac", re ao je tiho ne o raj njega. Sinri se o renuo i poznao Bendeigida, ija je bela ode da u tami delovala a vetinjs i. "Na i ratnici su oduve ta o inili pre bit e - to im podi e duh!"

O renuo se i pogledao ljude o o vatre. Ovo su bili Novanti, iz lana Bel og Konja, sa jugoistone obale Kaledonije, gde se Salmaes uliva iz Luguvaliuma. O o vatre odmah iza njih pili su Selgovi, njihovi generacijs i neprijatelji. Ne o od njih je ustao, i ad se jedan balvan uru io u vatru poznao je njihovog omandan ta. Poglavar je zabacio glavu, smejui se, a plamen mu je titravo osvetljavao plav e oi i crvenu osu. "Na svom smo terenu, momci, i sama zemlja e se boriti za nas! Crvene Ogrt ae vodi pohlepa, oja je hladan savetni , ali mi gorimo vatrom slobode! Ka o mo emo da ne uspemo?" Novanti, ad su ga uli, napustili su svoju vatru i o upili se o o njega, i dve grupe su se odmah pretvorile u masu odu evljenih ljudi. "U pravu je", re ao je Sinri . "A o je Kalga us uspeo da ubedi ove ljude da se udru e, a o mo emo da ne uspemo?" Bendeigid je i dalje utao i Sinri je, upr os odva nim reima, osetio da se u njemu ponovo me olji zmija strepnje oja ga je glodala od sumra a. " ta je bilo?" upitao je. "Jesi li video ne i zna ?" Bendeigid je odmahnuo glavom. "Ne zna - ali mislim da su izgledi za ovu bit u ta o uravnote eni da a ni bogovi ne znaju njen ishod. Mi smo u prednosti, t o je tano, ali Agri ola je stra an protivni . A o ga Kalga us, ma oli o bio veli i voa, potceni, to e biti presudno." Sinri je dubo o uzdahnuo. Trudio se da se do a e pred ovim plemenima, iji ljudi su poeli da mu se podsmevaju ao sinu pora enog naroda jer nisu zali da mu je rv pola rimljans a, i sad mu je pre lo u navi u da se protivi. Ali pred pooimom n ije morao da se pretvara. "ujem pesmu, ali ne mogu da pevam; pijem, ali stoma mi ostaje hladan. Oe, hoe li me hrabrost ostaviti sutra, ad se suoimo sa rimljans im eli om?" U ova vim trenucima se uve pitao da li je trebalo da pobegne sa Diedom ad je bio u pril ici da to uini. Bendeigid ga je o renuo ta o da su se gledali u oi. "Nee te izdati", vatre no je re ao. "Ovi ljudi se jo bore za slavu. Oni ne razumeju neprijatelja ta o a o ti. Tvoje oajanje e te u boju uiniti jo stra nijim. Seti se da si Gavran, Sinrie, i d a sutra na boji tu nee tra iti ast, nego osvetu!" Gaj je te noi le ao oslu ujui disanje ostalih i pitajui se za to mu san ta o te dolazi. Ovo je bila najsuvlja postelja u ojoj je u poslednje vreme spavao, a i ranije je uestvovao u bit ama. Ali te druge bit e, setio se, bile su neoe ivani o r aji oji bi se zavr ili gotovo pre nego to su i zapoeli. Tra io je ne to da s rene misli, i iznenada je uhvatio sebe a o se prisea Ei lan. To om putovanja na sever razmi ljao je o Juliji, zami ljao je a o e je zanimati pone o ogovaranje ili vojni a pria. Ali Juliji ni ada ne bi mogao da prizna ono to ga je muilo u ovom asu tame... O ru en toli im ljudima, oseam se usamljen... elim da ti polo im glavu na grud i i da osetim tvoje ru e o o sebe... usamljen sam, Eilan, i bojim se! Konano je zapao u nemiran dreme , i sanjao je da je zajedno sa Eilan u ne o j olibi usred ume. Poljubio ju je, i tog asa shvatio da joj se telo zaoblilo od b udueg deteta. Nasme ila mu se i zategnula haljinu pre o trbuha a o bi ga dobro vid eo; polo io je dlanove na vrstu oblinu i osetio po rete deteta, pomisliv i a o ona n i ada nije bila ta o lepa. Pru ila mu je ru e i povu la ga a sebi, mrmljajui rei lj ubavi. Potom je zapao u dublji san. Kada se probudio, svi o o njega su se ome al i, navlaei tuni e i trudei se da privrste o lope u prvom sivilu pras ozorja. "Za to nije stavio legije u borbenu liniju?" poluglasno je upitao Tacita. Sedeli su na onjima sa ostalim generalovim linim osobljem na brdu, gleda jui a o se la a pe adija iri u dugoj liniji ispod planine, oiviena sa obe strane on jicom. Bleda svetlost se odbijala od uglaanih bronzanih aciga i vrhova opalja. Pred njima su se grubi pa njaci podizali a donjim padinama, gde je suva trava ust upala mesto paprati i vresu. No, vei deo topografije Graupiusa mogao se samo nasl uivati, jer je donji deo planine pre rivala masa naoru anih ljudi.

"Zato to nisu dovoljno ja e", glasio je odgovor. "Seti se, imperator je p ovu ao ljude iz svih legija za ampanju u Germaniji. Stoga tri hiljade ljudi iz na ih najboljih trupa podbija pete po Germaniji, gde im se Kati i Sugambri smeju, a Agri ola e morati da oristi sva mogua lu avstva da bi to nado nadio. Zato je po strojio legije pred anevima, oda le mogu da pru e podr u u sluaju povlaenja, ali nadajm o se da do toga nee doi." "Ali zar nije upravo imperator naredio da guverner osigura severnu Kaled oniju?" upitao je Gaj. "Domicijan je vojni . Zar nije znao...?" Tacit se nasme io i Gaj se odjednom osetio ao dete. "Ne i bi re li", poluglasno je re ao, "da on to suvi e dobro zna. Tit je d ao na em guverneru herojs e poasti zbog uspeha u Britanji, a ada se ova ampanja z avr i, zavr ie se i Agri olin guverners i mandat. Mo da imperator smatra da u Rimu nema mesta za dvojicu pobedonosnih generala." Gaj je pogledao omandanta, oji je sa ozbiljnom pa njom pratio rasporeivan je trupa. Njegov o lop je sijao na sve jaem svetlu, a resta na acigi se blago p ovijala na vetru. Ko ulja i pantalone su ispod pancira bili sne no beli, ali pod ran im jutarnjim svetlom s erletni ogrta je pretei sijao. Vi e godina asnije, prili om posete Rimu, Gaj je proitao odloma iz Agri o line biografije u ojem je Tacit opisivao taj dan. Morao je da se nasme i govorima , oji su radi nji evnog efe ta bili izvedeni u najboljoj retors oj tradiciji, je r ia o su obojica slu ali generalove rei, od Kalga usovog govora vetar im je donosi o samo odlom e, oje je Gaj sva a o razumeo mnogo bolje nego Tacit. Kalga us je prvi poeo; ili su barem videli viso og ove a sa osom boje lis ijeg rzna a o oraa tamo-amo pred najbogatije obuenim neprijateljima, pa su pretp ostavili da je to sva a o on. Njegove rei su se odbijale od padina i probijale se na otvoreno. "...Pojeli su zemlju, i iza nas je ostalo samo more!" Po azao je a seve ru. "... uni timo ta udovi ta oja bi prodala na u decu u roblje!" Kaledonjani su poeli da urlaju, i nastava se nije uo. Kada je Gaj mogao da uje dalje, neprijateljs i v o je izgleda govorio o pobuni Icena. "... pobegli obuzeti u asom ada je Boudi a, j edna ena, podigla Trinobante protiv njih... a ne rizi uju protiv nas ni svoje lju de! Ne a se Gali i na a braa Briganti sete a o su ih Rimljani izdali, i ne a ih Ba tavci napuste ao to su to uinili Uspi!" Meu ugovornim vojnicima je poelo ome amnje o nih oji su razumeli; Kalga us je nastavio da bodri Kaledonjane da se bore za sl obodu, a njih su omandiri brzo umirili. Plemena su renula napred, pevajui i tresui opljima, i Gaj je uzdrhtao, z auv i u toj divljoj melodiji poziv oji je budio seanja gotovo suvi e davna da bi ih u obliio u rei, seanja na pesme oje je slu ao meu Silurima do je bio beba u povojima. I s rivena strana njegove du e, majina strana, zapla ala je od toga, jer Gaj je vid eo rudni e Mendip, i olone britans ih robova a o se u rcavaju na brodove radi prodaje u Rimu, i znao je da je to to je Kalga us govorio su ta istina. Rimljani, oji mo da nisu razumeli rei ali sva a o jesu ton, poeli su ljutit o da se me olje. U tom trenut u, ad je izgledalo da e se slomiti njihova discipli na, a o ne i odanost, Agri ola je podigao ru u i naterao onja da se propne a o bi ih pogledao, i oficiri su se prima li da uju njegove rei. General je govorio naizgled tiho, ao dobar otac oji umiruje uzbueno det e, ali rei su mu se pronosile nadale o. Govorio je o daljini oju su pre li, o hrab rosti to su pre li granice imperije, i blago je naglasio oli a bi opasnost e ala on e oji po u avaju da se povu u roz ovu neprijateljs u zemlju. "...general oji se povlai ni ad nije bezbedan... asna smrt je bolja od ivo ta ozlogla enog... a i pad na ovoj najdaljoj granici zemlje i sveta ne mo e se smatr ati neasnim." to se tie Kaledonjana, oje je Kalga us nazvao poslednjim slobodnim ljudim a u Britaniji, po Agri olinim reima oni su postali izbeglice, "... preostale u a vice bez duha; njih vidite na dohvat ru e, ne zato to se dr e svojih prava, nego za to to su saterani u ugao." Za trenuta , do je slu ao taj mirni i prijatni glas a o uni tava aledonjans u sli u slave, Gaj ga je gotovo mrzeo. Ali nije mogao da se protivi generalovom za lju u, oji je glasio da bi dana nja pobeda Rimljana mogla da oznai raj borbi oje traju ve pedeset godina. Gaju se inilo da taj ove predstavlja sr onog to je Macelije podrazumevao po

d Rimljanima. Upr os injenici da je Agri olina porodica gals og pore la i da se o n probio pre o uspe ne javne slu be prvo do pripadni tva onji om stale u a potom i do se natora, Gaja je navodio da misli na drevne juna e republi ans og Rima. Licinijevi inovnici voleli su svog gospodara, ali u nainu na oji su ofici ri gledali Agri olu Gaj je osetio jo ne to, dubo u odanost oja ih je dr ala a i ad su planins i divljaci poeli da ratnim ricima i lupom po titovima podstiu sopstvenu hrabrost. To raspolo enje se oito prenelo na itavu vojs u. Gaj je posmatrao taj str ogi profil i slu ao generala a o govori mirno, ao da se nalazi pod atorom sa ne o li o drugova. Ova va odanost stvara imperatore, iznenada je pomislio. Mo da Domici jan ima pravo to se pla i. Kaledonjani su bili postrojeni na uzbrdici, red za redom iznad ravnice. Sada su njihove dvo olice jurnule nizbrdo zajedno sa onjanicima, i ivahni onjii galopirali su vu ui oija e i opljani e oji su mahali opljima i smejali se. Za Gaja, oni su predstavljali olienje lepote i u asa. Znao je da upravo gle da ratni u du u Britanije, ao to su je videli Cezar i Frontinus, i bio je svestan d a posle ovoga vi e ni ada nee biti ta o velianstvena. Dvo olice su hitale napred, o reui se u poslednjem trenut u ada bi se oplja zarila u rimljans e titove, a ratni ci su juri ali izmeu onja, bacaji blistave maeve uvis i ponovo ih hvatajui. Po li su u bit u ao na sveanost, i sunce se presijavalo na ogrlicama i naru vicama. Ne i su imali pancir i acige, ali veina se borila u jar o ariranim tuni ama ili polugo li, sa plavim spiralnim arama po bledoj o i. Gaj je uo njihove uzvi e roz tre tanje to ova dvo olica, i vi e nije oseao u as nego stra nu tugu. Jedan od tribuna se glasno pobunio ad je Agri ola sjahao i ad je pri ao posilni da odvede onja, ali lica ostalih su se uozbiljila na ovaj zna da Agri ola nee be ati, ma ta zadesilo njegovu armiju. Dali bi ivot da ga za tite, pomislio je Gaj, a i ja bih. Deo generalovih ljudi je sjahao, a ostali su, na tiho nareenje, po li asom du stroja. Gaj je povu ao uzde, ne znajui ta da uini. "Ti." General ga je po retom pozvao bli e. "Otii dole do Tungra i reci im d a se vi e ra ire. Reci im da znam da time slabe sredi te, ali ne elim da nas neprijatel j zaobie s bo a." Do je mamuzao onja, Gaj je zauo udar opalja o titove tano iza sebe, i sh vatio je da su se to britans e dvo olice povu le i da sada naleu prvi redovi onj ice. Pognuo se nad onjs i vrat a o bi onj mogao br e da galopira. Prostor izmeu dve armije oji se su avao u pripremi za prvu razornu razmenu hitaca nije bio dobr o mesto za borava . Ugledao je blistanje ozna e Tungra pred sobom i redovi su se razdvojili da ga propuste; brzo je preneo poru u, reui se iza ljudi ad su ovi p oeli da se razmiu pobo e, a raji om o a pratio je irenje neprijateljs og napada. Britans i ratnici su dobri, pomislio je do ih je gledao a o odbijaju r imljans a oplja ivicom o ruglih titova. Njihovi ogromni maevi bili su du i a i od r imljans ih spata, stra nog oru ja tupog na vrhu ali veoma o trog po du ini. Oglasile su se rimljans e trube i Agri olin centar je renuo napred, pribli avajui se neprijate lju. Gaj je znao da nije ni od a ve oristi ovde sa pe adijom, ali general mu nije dao dalja nareenja; naglo se odluio i podbo onja du linije, a o bi se pridru i o onjici. Pre o glava ugovornih vojni a video je da se borbeni redovi lome i st apaju u borbi prsa u prsa, ta o da Kaledonjani nisu imali prili u da oriste svo je veli e maeve. To je inae bio omiljeni vid borbe Batavaca; jurnuli bi napred, ub adajui gladama i drobei neprijatlejs a lica ivicom tita. Zauo se uzvi Rimljana ad je prva neprijateljs a linija popustila, i Agri olin centar je poeo da napreduje uz prve padine. Pe adija na oba rila po u ala je da ih pola o prati, ali sada su britans e dvo olice, uvidev i da se redovi tanje i osetiv i u tome slabost, jurnule a njima, ods aui po neravnom tlu. Sledeeg trenut a su se zarile u pe adiju ao vu ovi u stado ovaca, obarajui vojni e maevima i opljima. Ne o je vrisnuo na vojni e da zbiju re dove; ljudi, onji i dvo olice ovitlali su se u op toj zbrci; Gaj je ugledao plav o obojenog ratni a a o se naginje nad njim, pru ajui oplje. U naredim trenucima stvari su se odvijale prebrzo da bi razmi ljao. Gaj je ubadao i izmicao do je oru je hujalo o o njega. Dvo olice su pos oile a njemu, i njegov onj se propeo, baciv i ga punom te inom na zadnju jabu u sedla. Osetio je d a mu je oplje istrgnuto iz ru e. Ne to ga je tresnulo po acigi, za trenuta se z

adr alo na resti i potom spalo. Gaj je o amueno za mir ao, shvativ i za to samo oficiri no se restu na acigi to om bit e, ali onj ga je, mudriji od gospodara, ve nosio d alje od opasnosti. Brzo se pribrao; izvu ao je spatu iz anije i ispravio se. Sad je video da su se dvo olice, po to nisu uspele da se probiju roz redove Rimljana, sada pre plele sa njima. Jedne dvo olice su se po neravnom tlu zanjihale a njemu; drvo s e slomilo pri udaru o amen i pale su u stranu. Video je da se voza grevito dr i. Di vlje r ui, onji su se oslobodili, pridru iv i se drugima oji su panino galopirali roz bit u, obarajui ljude sa obe strane. Bit a je sada bila op ta; padine Graupiusa su vrvele od grupica boraca, o ji su se tumbali, razdvajali i ponovo spajali u nepre idnom po retu. No, Gaju se inilo da Rimljani malo po malo ipa napreduju. Koplje je su nulo naizgled iz zemlje pred njim, a za njim i is e eno lice; onj se propeo, a Gaj je maem ot lonio oplje i potom zamahnuo nani e. Pod o tricom su se plave are na licu obojile u crveno, a onda je onj s oio dalje i lice je nes talo, a Gaj je udarao i odbijao udarce; nije imao vremena da razmi lja. Kad je ponovo bio u prilici da se osvrne, prilino su odma li uz planinu. Sleva se ula vi a; Kaledonjani oji su sa vrha posmatrali bit u sada su se spu tali u veli im s o ovima, neverovatnom brzinom, da napadnu Rimljane s lea. Da li ih A gri ola vidi? Gaj je ponovo zauo doziv rimljans ih truba, i nasme io se ad su etiri rila onjice oje je general uvao u rezervi onano renula u a ciju. Zaobi li su B ritance i naterali ih na pe adiju, ao izmeu e ia i na ovnja; potom je poeo pravi po o lj. Kalga usove snage su izgubile vezu. Ne i su se jo borili, drugi su po u ava li da pobegnu, ali Rimljani su bili svuda, ubijajui ili zarobljavajui samo da bi i h malo asnije ipa pobili ad bi nai li na nove ratni e. Gaj je ugledao beli bles a u blizini i prepoznao Agri olu usred bit e, sa samo dvojicom tribuna i ne oli o legionara da ga tite. Poterao je onja tamo. Kad im se pribli io, jedan od tribuna je uzvi nuo. Trojica Britanaca, pre rivenih rvlju i naoru anih samo no evima i amenjem, jurili su na njih. Gaj je sna no podbo onja. O renuo se u sedlu i njegov ma je urezao purpurnu crtu pre o grudi prvog ratni a. Potom mu se onj sapleo o ne to me o; Gaj je osetio da pada, bacio je tit i uspeo da sja e do je ivotinja padala. Ugledao je blesa no a i osetio bol u butini; onj je po u ao da ustane i no je ponovo blesnuo, zariv i mu se u vrat; ivotin ja se trgla i ponovo pala. Gaj se podigao na la at, zario no Britancu u grudi i potom prerezao grlo onju na samrti. Potom je poeo da ustaje, rivei lice od bola u butini, tra ei naslep o ma i tit. "Jesi li dobro, mome?" Agri ola je gledao dole u njega. "Jesam, generale!" Po u ao je da pozdravi, a onda je shvatio da mu je no jo u ruci i brzo ga je s lonio. "Pri ljui se onda", re ao je Agri ola. "Imamo jo posla." "Da..." poeo je Gaj, ali Agri ola se ve o renuo da izda nareenje ne om drug om. Jedan tribun mu je pomogao da ustane, i po u ao je da doe do daha. Vres u ome je stajao postao je od rvi jo crveniji. Bojno polje pretvori lo se u zbr u popadalih ljudi i oru ja, a pre iveli neprijatelji su se razbili pred onjicom oja ih je gonila. Rimljani pe aci pola o su napredovali za Kaledonjanima oji su be ali a umi sa druge strane planine. Agri ola je naredio da deo ljudi sj a e i probije se roz umu, do su ostali po li unao olo. Na samoj ivici ume, u prvi sumra , Gaj se naglo trgao a ove u oji je s oi o na njega. O renuo se nagons i, ali bio je umoran i o trica mu se nehotice izvrnu la u ruci, ta o da je ratni a samo za aio po slepoonici i sru io ga na tlo. Brzo je izvu ao no i sagnuo se da ga do raji, i opsovao ad ga je epala o rvavljena ru a. Iz gubio je ravnote u i pao pre o neprijatelja; obojica su se prevrtali jedan pre o d rugog, borei se da otmu o tricu. Gaju je ru a poela da se trese, jer pola o su popu tali mi ii oji se nisu sas vim oporavili od rane oju je zadobio ad je upao u jamu za veprove. Pani a mu j e otvorila poslednje rezerve snage, i uspeo je da stegne neprijatleja za grlo. Z a trenuta su nepomino le ali, a no mu se uzaludno pritis ao o o lop. Potom je otpor prestao i neprijataljs i ratni je ostao da nepomino le i.

Drhtei, Gaj se uspravio i izvu ao oru je iz neprijataljevih nepominih prstij u. Sagnuo se da o ona posao oji je poeo i ustanovio da gleda u o amuenog Sinri a. "Ne mii se!" re ao je britans i, i ovaj se u oio. Gaj se brzo osvrnuo. "Mo gu da te spasem - poinje uzimanje talaca. Hoe li se sad predati?" "Rimljanine." Sinri je opsovao, ali vrlo tiho. "Trebalo je da te ostavi m u onoj jami za veprove!" Te sad je Gaj shvatio da je i on njega prepoznao. "B ilo bi bolje za mene... i za Eilan!" "Ima isto toli o rimljans e rvi ao i ja!" Oseanje rivice je ulilo otrov u Gajeve rei. "Tvoja maj a je prodala ast! Moja je umrla!" Gaj je nehotice poeo da pritis a o tricu, i u poslednjem trenut u je shvati o da Sinri upravo to i eli. "Jednom si mi spasao ivot. Sada ti dajem tvoj, i ne a Had nosi tvoj pro l eti britans i ponos! Predaj se, i mo da e jednog dana moi da se ponovo bori sa mnom." Znao je da je to glupo; a i do je le ao u sopstvenoj rvi, Sinri je delovao opas no. Ali jedino je to mogao da uini za Eilan - da ga spase. "Pobedio si..." Sinri je iscrpljeno spustio glavu, i Gaj je ugledao mla zeve rvi a o mu te u iz rana po ru ama i nogama. "Danas..." Pogledali su se u oi, i Gaj je u njegovom pogledu i dalje video mr nju. "Ali jednog dana e platiti..." Zautao je ad su im se prbili ile ripave taljige za ranjeni e. Gaj je gledao dva is usna legionara a o ga tovare sa ostalima, a zadovo ljstvo zbog pobede Rima je ilelo pri pomisli da je izgubio prijatelja, jedna o si gurno ao da je Sinri umro pred njegovim oima. Kad se spustila no Agri ola je opozvao poteru, ne elei da rizi uje ljude na nepoznatom terenu. No, za pre ivele Kaledonjane jo nije bio raj. Do dubo o u no Ri mljani su uli ene a o uz uzvi e pretra uju boji te. To om ne oli o narednih dana izviai su javljali da se rug uni tenja pro iruje. Zemlja oja je ne ada izdr avala itav naro d pretvorila se u nemi svet u ome su tela ena i dece, pobijenih ru om oeva porodi ce a o ne bi dopali ropstva, prazno zurila u nebesa, a dim sa spaljenih ognji ta zamraivao je raspla ano nebo. Kada je sve onano sabrano, procenjeno je da je o o deset hiljada neprija taljs ih ratni a ranjeno ili poginulo; Rimljani su sa svoje strane izgubili samo tri stotine ljudi. Do je jahao du olone oja je mar irala na jug, a zims im logorima, Gaj s e setio Kalga usovih rei: "Pusto e, ubijaju, otimaju pod la nim izgovorima i to zovu imperijom; a ad negde stvore pustinju, to nazivaju mirom." Sever je sada sva a o bio miran, a poslednja nada u slobodu Britanije bi la je mrtva ao i ljudi oji su je branili. Upravo zbog toga, a ne zbog izve taja oji je nosio i oji je vrlo pohvalno govorio o njegovom dr anju na boji tu, Gaj je shvatio da sada mora postati pravi Rimljanin. 19. Upr os Agri olinim nadama, smirivanje severa nije se moglo ostvariti sam o jednom bit om. I mada se u Rimu igralo po ulicama ada je objavljena trijumfal na vest o bici na planini Graupius, trebalo je jo mnogo ta uraditi da bi se obezbe dila potpuna pobeda. Poru e oje je Gaj poneo na jug u ljuivale su i nareenje za n jega da se vrati im mu rane zacele, jer guverner nije hteo da ta o orisnog mladia trai u Londiniumu. Jedna od Gajevih du nosti bila je da obie mesto gde su dr ani va niji zarobljen ici. Sinri je jo bio tamo, pre riven o iljcima i ogoren, ali iv, i mrano zadovoljan to Kalga us nije zarobljen a o bi uveliao Agri olin trijumf u Rimu. Izgleda da ni o nije znao ta se desilo sa britans im voom. Govor alo se da se i druid Bendeigid rije u bregovima. "Zarobljen sam pod oru jem i ne oe ujem ni a vu milost", re ao je Sinri a d je za trenuta ome ao, "ali a o te tvoj general imalo slu a, zamoli ga da po tuje s tarca. Ja sam te izvu ao iz jame za veprove, ali on ti je spasao ivot. Zbog toga mu ipa ne to duguje , zar ne?"

Gaj se slo io. Zapravo, dugovao mu je vi e nego to je Sinri i slutio, i po to se nije moglo do azati da se Bendeigid borio protiv Rima, Agri ola je bio voljan da po alje po severu vest da druid mo e mirno da se vrati ui. Te ad je guverner po ao na jug a o bi se spremio za povrata u Rim, i G aj je dobio odsustvo. Bio je ve raj zime ad se opet na ao na putu a ocu u Devi, onano slobodan da izvr i Julijina uputstva od pre vi e meseci - da jo jednom vidi Eil an. Zima na severu bila je mrana i ledena, sa stra nim vetrovima i naizgled bes rajnim noima. a i ovde na jugu vazduh je bio o tar, mada su prvi pupoljci ve pro aral i grane nagove tajem zelenila, i Gaju je bilo milo to nosi ogrta od vuje o e. U Britan iji je a i obogotvoreni Julije nosio po tri tuni e, jednu pre o druge, zbog hlad noe. Bilo mu je udno da ja e roz mirne predele. inilo mu se da se sigurno sve pr omenilo ot a o je poslednji put bio ovde, ao da je bio odsutan godinama. No, a d se prima ao Devi, ledeni vetar oji je duvao iz zaliva bio je isti, a tamne pl anine na zapadnom horizontu bile su iste one pretee sen e a ve su ga progonile d o je bio dete. Projahao je du vrstih zidova utvrenja do glavne apije, a drvena gr aa na njima bila je te ne to izlo anija nego to ju je zapamtio. Zapravo se promenio on. Njegovi oraci odzvanjali su po poploanom podu pretorijuma do je i ao a oe voj ancelariji. Valerije je podigao pogled ad je u ao, namr tiv i se za trenuta - d o Gaj nije poeo da s ida ogrtae. Tada se nasme io. No, te ada se Macelije pojavio iz unutra nje ancelarije, Gaj je shvatio da nije samo on ostario. "Pa, de o! Jesi li to zaista ti? Poeli smo da se pla imo da e te guverner pov esti sa sobom u Rim. Vrlo pohvalno je pisao o tvom poslu tamo, mome, zaista veoma pohvalno." Macelije je pru io ru e i vrsto zagrlio Gaja, ali na rat o, ao da se p la io da e se odati a o predugo bude grlio sina. No, Gaj je ipa osetio a o su ga vrsto stegli oevi prsti, ao da je morao da se uveri je li to zaista njegov sin, iv i zdrav. Nije morao da pita Macelija je li brinuo; sigurno nije toli o osedeo od presuivanja u sitnim raspravama ljuds tva u zims om logoru i od popunjavanja zaliha. "Pa, oli o dugo emo imati prili e da u ivamo u tvom dru tvu pre nego to bude p onovo potreban u Londiniumu?" "Imam ne oli o nedelja odsustva." Gaj se silom nasme io. "Mislio sam da je vreme da na ne o vreme doem ui." Te sad je shvatio da Macelije nije ni pomenuo e nidbu. Sigurno je shvatio da sam onano odrastao! A Macelije stvarno nije morao da pita. Od bit e na planini Graupius Gaj je zaista poeo da smatra bra sa Julijom za gotovu stvar. No, sad ad su bregovi o o Deve prizvali stare uspomene poeo je da se pita. Hoe li moi da to izdr i, a a o n e bude, ta onda da radi? No, to om poslednjih meseci Gaj je ne to nauio o sebi: ipa je bio ambicioz an. Agri ola je veli i ove , i bio je izuzetan guverner, ali o mo e znati oga e Do micijan poslati posle njega? A u ovoj zemlji ima stvari oje a ni Agri ola nije razumeo. Stara, plemens a Britanija sad je mrtva. Njen narod e morati da se prome ni, morae da postanu Rimljani, ali a o e ne i Gal ili panac moi da ih razume? Da bi ova zemlja postala dragulj imperije, bilo bi potrebno vostvo ne oga o je i Brit anac i Rimljanin. Ne oga ao to je on, a o sada bude vu ao prave poteze. "...pozvao sam ne oli o starijih oficira da nam se pridru e za veerom", gov orio je otac. "A o nisi suvi e umoran." "Dobro sam", nasme io se Gaj. "Posle puteva po Kaledoniji, bilo je pravo z adovoljstvo jahati dovde." Macelije je limnuo. I Gaj je primetio da sav zrai od ponosa. Progutao je nedlu, iznenada svestan da ga Macelije ni ada nije posmatrao sa toli o odobrav anja - i da je oduve eleo da vidi taj sjaj u oevim oima. Bilo je uobiajeno da Vrhovna sve tenica provede ne o vreme u izdvojenosti p osle sva e veli e sveanosti, oporavljajui se od Proroanstva. ene iz ums e ue navi le su na to do je njima vladala Lianon, i ni o nije pomislio da je udno to je Eilan produ ila izdvojenost posle prvog pojavljivanja u ulozi Vrhovne sve tenice. Kad se oporavila i ponovo ustala, verovanto su bile razoarane to nije mnog

o uestovala u ivotu njihove male zajednice, i to je uglavnom pod gustim velom, ali to ih nije udilo. Veina ih se seala jedino Lianon ao Vrhovne sve tenice, a ona se po slednjih godina dr ala uglavnom svojih odaja, gde ju je slu ila Kaileja ili ne oli o odabranih devoja a. U sva om sluaju, bilo je potrebno vreme povuenosti da bi nova sve tenica Proroanstva mogla da razgovara sa bogovima. Uostalom, povuenost nove Vrhovne sve tenice bila je mnogo manje zanimljiva od Diedinog nestan a. Ne e su bile sigurne da je dobrovoljno oti la, ljuta to nije ona izabrana za Vrhovnu. Druge su mislile da je pobegla sa Sinri om, oga su vid ele ad je jednom sa Bendeigidom do ao u posetu ums oj ui. No, ad su od ne og drvosee saznale da u ums oj olibi ivi jedna trudna ena, re enje tajne postalo je potpuno jasno. Dieda je trudna; poslata je da ivi sama u u mi sve do ne bude mogla da se otarasi svoje sramote. Istina je, naravno, bila toli o nemogua da je ni o nije nasluivao. Sve u s vemu, Diedin udeo u varci nije bio a ni te a , jer je posle bit e na planini Graup ius guverner zabranio sva javna o upljanja a o ne bi podsticala nemire. Ova o d ale o na jugu ule su se samo glasine o uni tenjima; za veinu sveta bilo je mnogo va ni je da nabave hranu za zimu. Za Samen su morali da se zadovolje rtvovanjem jabu a i oraha na unom ognji tu, jer nije bilo va ara, ni sveanosti, ni Proroanstva. to se tie Eilan, provela je zimu u u ana u o rugloj olibi u umi, gde ju je po vremeno poseivlaa Kaileja, a slu ila ju je starica oja joj nije znala pravo ime. N apravila je raj ognji ta mali oltar Boginji Majci, i do joj je trbuh rastao rasp olo enje joj se sva i as menjalo - bila je radosna zbog novog ivota oji raste u njo j i oajna jer nije znala hoe li i ada ponovo videti detetovog oca. No, po prirodnim za onima a i najstra nija zima jednog dana prelazi u prol ee. Ia o je Eilan pone ad mislila da e zauve ostati trudna, pribli avala se sveanost Brigante, ada je trebalo da se dete rodi. Ne oli o dana pred sveanost pojavila se Kaileja, i a o je tih dana uve bila na ivici suza ili smeha, Eilan joj se t oli o obradovala da je gotovo zapla ala. "Evo sve eg ra enog hleba, jutros sam ga ispe la", re la je. "Sedi da rua sa m nom..." zastala je. "Osim a o misli da bih te oneistila svojim varnim prisustvom? " Kaileja se nasmejala. "Ni ada", re la je. "Da nije bilo snegova, do la bih i ranije." "Ka o je u ums oj ui?" upitala je Eilan. "Ka o se Dieda snalazi na mom me stu? Priaj mi sve; ovde mi je stra no dosadno, samo rastem, ao povre!" "To sigurno nisi." Kaileja se nasme ila. "Mo da lii na mladu vo u oja e doneti plod u prolee umesto u jesen. to se tie Vernemetona, Dieda valjano obavlja tvoje du n osti, mada verovatno ne ta o dobro ao ti. Obeavam da u doi ad se dete rodi. Kad d oe vreme, po alji mi poru u po starici." "Ka o u znati?" Kaileja se sa ljubavlju nasmejala. "Bila si prisutna ad je tvoja sestra raala. Sea li se ega?" "Ono to pamtim od te noi su razbojnici, i a o si dr ala vatru", priznala je Eilan. Kaileja se nasme ila. "Pa, mislim da nee biti jo dugo. Mo da e roditi na dan Dev ice - jutros si imala volju da radi , a to se esto de ava ad se dete sprema da se ro di. Donela sam ti i po lon, venac od brezovih granica, posveen Majci. Evo - obesiu ga nad tvojim revetom, ta o da ti donese sreu od Njene ru e." Ustala je i izvu l a venac iz vree. "Bogovi oje po tuju mu arci ao da su ti o renuli lea, ali Boginja voli sve svoje eri oje su u stanju ao ti sada. Doi u ponovo posle sveanosti, mada mi nee b iti ni a vo zadovoljstvo da gledam Diedu na tvom mestu." "Vrlo mi je milo to ujem tvoje mi ljenje", re ao je ne o sa ulaza, a umiljat i glas je samo naglasio otrovne rei. "Ali a o ti se ne dopadam u ulozi Vrhovne sv e tenice, sad je malo pre asno da to a e !" Pred njima je stajala prili a umotana u guste plave velove. Eilan je ra ir ila oi, a Kaileja je ljutito porumenela. "Za to si do la ovamo?" "A za to ne? Zar ne misli da je lepo od Vrhovne sve tenice to je do la da poseti posrnulu roa u? Sve na e drage sestre znaju da ovde ivi ne o, zna valjda, i za ljuile

su da sam to ja. Kad se jednom 'vratim', neu imati nimalo ugleda." "Jesi li do la da u iva u mojoj sramoti, Dieda?" upitala je Eilan drhtavim gl asom. "Zaudo, nisam." Dieda je podigla veo. "Eilan, upr os svemu to se desilo meu nama, ja ti elim dobro. Nisi jedina usamljena. Nisam ula ni ta o Sinri u ot a o je oti ao na sever, i nije mi poslao ni re. Ni ta mu nije va no sem njegovih Gavranova. Ka d se ova prevara o ona, mo da u umesto u Eriu otii na sever i postau ena-ratni , slu iu ginji rata." "Glupost", obrecnula se Kaileja. "Bila bi lo ratni , a za barda si veoma obdarena." Dieda je bespomono slegnula ramenima. "Mo da, ali moram nai ne i nain da se i s upim to slu im Ardanosu izdajici." "Zar zaista misli da je ta av?" upitala je Eilan. "Ja ne mislim. Imala sa m vremena da razmislim ot a o sam ovde, i meni se ini da je Gospa dozvolila da se ovo desi Njenoj sve tenici a o bih razumela potrebu da titim svu njenu decu u ovo j zemlji. Kada se vratim, radiu za mir, a ne rat." Dieda se zagledala u Eilan. "Ni ada nisam po elela dete", pola o je re la, "ni od Sinri a, ni od bilo og drugog mu arca. A ipa mislim da bih, da nosim Si nri ovo dete, mo da i ja ta o oseala." Oi su joj se ispunile suzama i ona ih je ljut ito obrisala. "Moram da se vratim pre nego to vredni jezici izmisle previ e pria. Do l a sam samo da ti po elim sreu; ali ini mi se da me je, a i u tome, Kaileja prete la. " O renula se, ponovo navu la veo na lice i oti la pre nego to su stigle da j oj i ta odgovore.

Izgledalo je da svetlo sva og dana traje malo du e. Grane su se punile sve i m so ovima, a labudovi su poeli udvaranje po movarama. Mada e se zims e oluje mo da j o vraati da ibaju zemlju, osealo se da dolazi prolee. Zemljoradnici su iz upa izvlaili plugove, ribari su poeli da rpe mre e, a pastiri su ostajali po itavu no na pa njacima , sa ovcama oje su se jagnjile. Gaj je izjahao, oslu ujui zvu e novog ivota svuda o o sebe, i poeo je da raun a dane. Bio je Beltan ad je bio sa Eilan, a od tada je prote lo devet meseci. O na e us oro roditi. ene pone ad umiru na poroaju. Gledao je bars e ptice a o ru e n ebom i znao je da, o enio se Julijom ili ne, mora jo jednom da vidi Eilan. to se vi e uzdizao meu Rimljanima, vi e je mogao da uini za Eilan i njihovo det e. A o bude sin, mo da e mu Eilan dozvoliti da ga podi e. Sva a o nee moi da ga zadr i u ms oj ui. To mu se nije inilo nemogue; majin narod je njega sasvim spremno predao o cu na staranje. Do je jahao nazad u tvravu, nepre idno je premi ljao. Bie te o rei joj da ne mogu da se venaju, barem zasad. A o mu Julija ne rodi sina, pa, pone ad mu se inil o da su u svetu Rimljana razvedeni parovi e i od venanih. Kada bude imao siguran polo a j, mo da e i moi da se venaju; u sva om sluaju, moi e da da svom detetu dobar poeta u tu. Da li e mu ona poverovati? Da li e mu oprostiti? Ugrizao se za usnu, pitajui se ta da joj a e. No, srce mu je ubrzano tu lo i od same pomisli da e ponovo videti Eilan, ma ar izdale a; samo da vidi da joj je dobro. Naravno, i dalje je postojao problem a o da udesi da je vidi. Na raju je shvatio da e morati da prepusti bogovima da mu pomognu. Legat oji je zapovedao Drugom legijom Adiutri s prethodne zime se povu ao, i zameni je stigao upravo sada. Gaj je znao da e njegov otac imati pune ru e posla poma ui novom omandantu da se smesti. Kada je objavio da ide na ne oli o da na u lov, Macelije je jedva imao vremena da se pozdravi sa njim. Bio je dan sveanosti boginje oju Britanci zovu Briganta, oji pada raje m zime, ada je Gaj ponovo projahao raj Brega devica, ba u vreme ada mladii oblae odela od slame i nose sli u Gospe od ue do ue da bi dali Njen blagoslov u zamen u za olae i pivo. Ovde, a o je uo, sve tenica oja je Glas Boginje izlazi da objav i narodu dolaza prolea. U umi o o sela Gaj se presvu ao u britans u odeu oju je p oneo sa sobom. Potom se pridru io ostalima oji su se o upljali da sae aju sve tenicu . Iz razgovora oje je uo o o sebe, shvatio je da je ove godine s up vei nego obino .

"Stara Sve tenica je jesenas umrla", re la mu je ne a ena. "Ka u da je nova m lada, i veoma lepa." "Ko je ona?" upitao je, a srce je poelo da mu tue sve br e. "Unu a Vrhovnog druida, a u, i priaju da njen izbor nije bio nimalo sluajan . Ali ja a em da je stara rv najbolja za stare obiaje, i o bi bio pri ladniji za ta a v polo aj od one iji su oevi i maj e slu ili bogove pre nje?" Eilan! pomislio je. Ka o je to mogue? Zar je izgubila dete? A o je zaista postala Vrhovna sve tenica, a o da je ponovo vidi? Jedva je savladavao nestrplje nje do sumra a, i zautao je zajedno sa ostalima ada su ugledali olonu devoja a u belom a o se pojavljuje roz drvene apije ums e ue i pola o polazi a njima. Na elu olone je i la vit a ena sa purpurnim ogrtaem pre o bele haljine. Pod tan im v elom video je svetlucanje zlatne ose. Prilazila je runisana svetlo u i praena muzi om harfi. Eilan... ri nulo je njegovo srce. Osea li da sam blizu, Eilan? "Iz zims e tame dolazim..." re la je, a glas joj je bio ao muzi a. Suvi e ao muzi a, pomislio je Gaj; Eilanin glas je njemu bio umilan, ali nije imao ov u zvunost. Progurao se bli e, da bi bolje video. Glas ove ene zvuao je ao da je uila pevanje. "Ja donosim svetlost, i blagoslove. Sada dolaze prolene plime; novo li e e us oro nii na granama, i cvee u duginim bojama. Ne a vam se ivotinje mno e u izobilju; dobra srea va em oranju. Uzmite sada svetlost, deco moja, i uz nju moju ljubav." Sve tenica se pognula da bi joj s inuli sa glave runu sainjenu od svea. Do su je spu tali na zemlju pred njom, Gaj je prvi put video njeno lice pod punim sv etlom. To je bilo lice oje je sanjao, ali ipa , a i u jednom trenut u osvetljen ja, znao je da to nije Eilan. Sad se setio a o je Dieda lepo pevala. Povu ao se, drhtei. Da li je ona ena pogre no razumela, ili je Eilan rtva ne e u asne zavere? "Pozdrav Gospi!" vi ao je narod. "Pozdrav Svetoj Nevesti!" Mladii su uz r adosne uzvi e prinosili ba lje sveama iz rune i poveli procesiju oja e odneti sv etlost do sva e olibe i farme. Ovo je sva a o Dieda, a on mora saznati gde je E ilan. Ali sada nije mogao da joj prie. O renuo se i prepoznao u masi jo jedno lice. U ovom trenut u opasnost nij e znaila ni ta. "Kaileja", o tro je apnuo. "Moram da razgovarma sa tobom! U ime milosra - gd e je Eilan?" Osetio je u polumra u na sebi o tar pogled; uo je glas a o odgovara apatom. " ta to govori ?" Osetio je vrst stisa ru e. "Da se udaljimo iz ove gomile; tu ne m o emo da govorimo." Po ao je bez otpora. Da se smrt nadnela nad njega, to bi la e podneo. Ali ada su odma li od mase, zaustavio se i o renuo a sve tenici. Glas mu je bio tih i promu ao. "Gospodarice Kaileja, znam oli o te je E ilan volela. U ime svih bogova oje po tuje , reci mi - gde je sad ona?" Kaileja je po azala a podijumu na ome je ena pod belim velovima vodila sveanost. "Vii i izdaj me a o hoe , ali nemoj me lagati." Gaj ju je pogledao u oi. "Mad a sva o u gomili mo e da se za une da je to Eilan, ja znam da nije. Reci mi je li i va i zdrava!" Kaileja ga je gledala ra irenim oima, i video je u njenom pogledu uenje, bes i strah. Potom je dubo o uzdahnula i povu la ga za sobom, jo dalje od ruga ba lj i u ome je Dieda podizala ru e da blagoslovi narod. Do je i ao za Kailejom u sen e, Gaj je govorio sebi da mu se grlo ste e samo od dima. "Trebalo je da im a em o si, pa da te ubiju", onano je progovorila ona. "Ali i ja volim Eilan, a ona je dovoljno propatila." "Je li iva?" "Ne zahvaljujui tebi", odvratila je Kaileja. "Ardanos je bio spreman da j e ubije ad je uo ta si uinio! Ali ubedili smo ga da je po tedi, a ona mi je sve ispr iala. Za to ni ada nisi do ao po nju? Je li istina da si se o enio drugom, a o su nam re li?" "Moj otac me je poslao..." "U Londinium", slo ila se. "Znai, Vrhovni druid je ponovo lagao ad je re a o da si se o enio ne om devoj om Rimljan om?"

"Jo nisam", re ao je. "Ali bio sam na zadat u i nisam mogao da doem. A o E ilan nije a njena, za to nije ovde?" Kaileja ga je prezrivo pogledala; Gaju je bilo stra no neprijatno. Konano j e re la: "Zar misli da e doi ovde da ple e ad ti je upravo rodila sina?" Gaju je zastao dah. "Je li iva? A dete?" Bilo je ve mrano, ta o dale o od v atri, ali uinilo mu se da je Kailejin strogi izraz lica ome ao. " iva je, ali slaba, jer poroaj je bio te a ; ve sam se bila upla ila za nju. Ti mi ne izgleda vredan da se za tebe umre, ali mo da e joj najbolji le biti da te vi di. Bogovi znaju da ja nisam sudija u tome. Nije me briga ta bi re ao Ardanos. Ho di sa mnom." Kaileja je bila samo tamna sen a u noi do ga je vodila o o mase sveta, p a nazad putem, sve dalje od ums e ue i Brega devica. Us oro vi e nisu videli vatre. "Kuda me vodi ?" upitao je Gaj. "Eilan sada nije u ums oj ui; obitava u maloj olibi u najdubljoj umi jo od a o je dete poelo da se primeuje... Ja o sam se brinula zbog nje. ene su pone ad vrlo neraspolo ene posle poroaja, a bogovi znaju da je Eilan imala dovoljno razloga da bude nesrena; ad te bude videla, ad bude znala da je nisi zaboravio, mo da e s e br e oporaviti." "Re li su mi da joj ni o nee nauditi a o ne budem po u avao da je vidim..." pobunio se on. Kaileja se nasmejala, rat o i ogoreno. "Ardanos je bio besan, naravno, p o vareni, matori tiranin. Ubeen je da ete vi tititi sve tenice samo do ih smatrate z a na e Vestal e. Ali izbor Boginje je pao na Eilan, i on to nije mogao da pore ne, jer Lianon je na samrtnoj postelji predlo ila ovu var u." Kaileja vi e nije govorila. Gaj je posle ne og vremena roz drvee nazro nej asno svetlucanje u sve dubljoj tami. "Eno ue." Kaileja mu je gotovo aputala na uvo. "e aj u senci do se ne oslobodim sta rice." Otvorila je vrata. "Ne a te blagoslovi Gospa, Eilan; do la sam da ti pravim dru tvo. Sad u ja pa ziti na nju, Anis. Za to ne izae malo na sveanost?" S oro istog asa iz ue je izi la starica, dobro umotana u alove, i do je pro lazila stazom on se povu ao jo dublje meu drvee. Kaileja je ostala na otvorenim vra tima posle nje, uo virena svetlo u. Dala mu je zna , i ad se prima ao, do mu je s rce udaralo ao onjica u juri u, o renula se a zlatnom sjaju iza sebe. "Dovela s am ti gosta, Eilan." uo ju je ao izlazi da uva stra u napolju. Gaj za trenuta ni ta nije video u ja om svetlu. Kad se malo privi ao, ugl edao je Eilan a o le i na us oj postelji, a raj nje je bio polo en zave ljaj, i znao je da je to dete. Eilan je jedva otvorila oi. Verovatno je lepo od Kaileje to je do la, ali za t o je dovela jo ne og? Nije elela da vidi ni oga sem Kaileje, ali bila je sigurna d a e ova imati mnogo posla zbog sveanosti. Po to je radoznalost ipa pobedila, otvori la je oi. Izmeu nje i sveltosti stajao je ne i mu arac. Nagons i je jae stegnula bebu , oja je zacvilela. Mu arac je na to brzo pri ao, i ada mu je svetlsot pala pravo na lice onano ga je poznala. "Gaje!" uzvi nula je, i smesta se raspla ala. Videla je da je pocrveneo i poeo da se preme ta s noge na nogu, izbegavajui da je pogleda u oi. "Poslali su me u Londinium; nisam imao izbora", re ao je. "A hteo sam da doem od tebe." " ao mi je..." re la je, mada nije bila sasvim sigurna za to se izvinjava. " Izgleda da ovih dana ja o la o zaplaem." Brzo ju je pogledao, a onda se zagledao u zave ljaj. "Je li to moj sin?" "Niiji drugi", re la je, "ili mo da misli da sam zato" - sad je toli o pla a la da je jedva govorila - "da sam zato to sam ti se podala posle legala sa sva im mu arcem oji je nai ao?" "Eilan!" Po njegovom izrazu lica znala je da to ni ad nije ni pomislio, i nije znala da li joj to las a ili treba da se uvredi. Grevito je stezao i opu tao pesnice. "Molim te! Pusti me da dr im svog sina."

Osetila je da joj suze prestaju jedna o brzo ao to su i pote le. Pogleda la je u Gaja, i prvi put ga je zaista videla ad je le nuo raj nje i uzeo bebu u naruje. Izgledao je stariji i ozbiljniji, ao da je pretrpeo mnogo, a u oima je nosio sen u ao da je i on spoznao bol; na obrazu je imao nov o ilja . Ali ad je podigao dete, videla je da mu se lice menja. "Moj sin..." apnuo je, zagledan u naborano li ce, "moj prvoroeni sin..." a i a o pristane na bra sa devoj om Rimljan om, pomislila je Eilan, ovaj trenuta pripadao je samo njoj. Kad su bebine plave, nesigurne oi susrele oev pogled i ad ao da se zagle dala u njega, Gaj je za titni i stegao zave ljaj. Sada je sa njegovog lica nestala sv a grubost; za njega je postojala samo beba, ao da bi sve u inio da sauva detence oje mu je ta o bespomono i ta o puno poverenja le alo u naruju. Eilan je pomislila a o Gaj, a ni ad je vodio ljubav sa njom, nije bio toli o divan. Prepoznala je u njemu Oins o lice Boga. "Ka av svet e te doe ati, maleni?" apnuo je Gaj nesigurnim glasom. "Ka o da te za titim, a o da ti pru im bezbedan dom?" Za trenuta je izgledalo da su i on i dete razmi ljali o tome; a onda je beba podrignula i poela da mu gloe palac. Gaj je ponovo pogledao Eilan, i ad je vratio dete na postelju shvatila je da je, ma oli o bolna i iscrpljena, i ona za njega Boginja. "Pa, a o ti se dopada, mili?" blago je upitala. "Dala sam mu ime Gaven, ona o a o je tebe maj a zvala." "Mislim da je divan, Eilan." Glas mu je drhtao. "Ka o da ti se i ada zah valim za ova o divan dar?" Pobegni sa mnom! ri nulo je njeno srce. Povedi nas oboje u ne u zemlju gde emo moi da ivimo zajedno i da budemo slobodni! Ali svetlost lampe jasno je po a zivala njegov peatni prsten, i znala je da nema zemlje oja bi bila van doma aja Ri ma. "Uini da svet bude bezbedan za njega." Ponovila je njegove rei. Setila se svoje vizije; u ovom detetu su se rv Orla i rv Zmaja pome ale sa drevnom rvlju Mudrih; spasioci Britanije poticae od te loze. Ali da bi se to desilo, dete mora dorasti do mu arca. "Pone ad se pitam je li to mogue." Gaj se zamislio, i videla je da mu se sen a vratila u oi. "Bio si u bit ama ot a o smo se poslednji put videli", blago je re la. " Taj o ilja nisi dobio u Londiniumu... Priaj mi." "Jesi li ula za bit u na planini Gruapius?" Gajev glas je postao jai. "Pa, bio sam tamo." Do je priao, priseao se sli e po sli e, a ona se trgla, obuzeta u a som, sa aljenjem i strahom. "Znala sam da se ne to desilo", tiho je re la ad je zavr io. "Bila je no, me sec posle Lugnasada, ad sam osetila da si u veli oj opasnosti. itav naredni dan provela sam u u asu, ali oseanje je pro lo posle sumra a. Pomislila sam da si mo da bio u boju, ali ia o vi e ni ta nisam oseala bila sam sigurna da si iv! Ti si deo mene, v oljeni. Da si poginuo, to bih sigurno znala!" Gaj joj je napipao a u i stegao je. "Istina je. Sanjao sam da me grli . Nij edna druga ena ni ad nee iveti u mom srcu ta o ao ti, Eilan. Nijedna druga ena mi n ee roditi sina prvenca! Ali..." Glas mu se slomio. "Ne mogu da ga priznam. Ne mog u da se o enim tobom!" Lice mu se grilo do je gledao u dete. "Kad nisam mogao da saznam ta ti se desilo, stalno sam govoio sebi da je trebalo da pobegnemo zajedno do smo mogli . Trpeo bih ivot u be stvu da smo bili zajedno - ali a av bi to ivot bio za tebe, i a av za njega?" Pru io je ru u da dota ne bebu po obrazu. "Ta o je mali, ta o me ", zaueno je re ao. "Kad bi ne o po u ao da mu naudi, mislim da bih ga istog asa ubio golim ru ama!" Potom je brzo opet pogledao Eilan i pocrveneo, ao da se postideo sopstvenih oseanja. "Re la si da uinim svet bezbednim za njega", nastavio je sasvim tiho. "Ka o stvari sada stoje, postoji samo jedan nain da to uinim. Ali bie ti potrebno mnog o hrabrosti, oli o i drevnim rimljans im matronama u vreme Republi e." Tog tenu t a nijedno od njih nije pomislilo a o je udno to se, upr os svim veli im imperat orima, Rimljani uve priseaju dana Republi e ad god ele da se podsete ne e veli e vrline.

"Po u ava da a e da e se ipa o eniti tvojom Rimljan om", re la je Eilan i opet apla ala. "Moram! Zar ne vidi ? Planina Graupius bila je poslednje upori te plemena. J edina nada tvog naroda sada su vladari oji potiu i od britans e i od rimljans e rvi, ao ja, ali moja jedina nada da ste nem mo u rimljans om svetu je da s lopi m savez sa uglednom porodicom. Nemoj pla ati", pre linjao je. "Ni ada nisam moga o da gledam tvoje suze, malena. Misli na njega." Po azao je usnulu bebu. "Njega radi, moramo da podnesemo ono to se mora podneti." Ti nee morati da podnese ono to mene e a, po u ala je da mu a e roz suze, ono sam ve podnela! "Nee zauve biti sama, obeavam ti", re ao je. "Potra iu te im budem mogao. A sv a a o zna da od Rimljana bra nije veit." "Da, to sam ve ula", iselo je re la Eilan, uverena da e u sluaju da postane zet plemenite porodice bra biti onoli o vrst oli o to mogu da osiguraju devojin i roaci. "Ali a va je ta Rimljan a? Je li lepa?" Pogledao ju je ao rivac. "Ni upola ta o lepa ao ti, mila moja. Vrlo j e sitna", dodao je, "ali vrlo odluna. Pone ad mi se ini da sam baen bez zoru ja u are nu, pred ratnog slona, ili pred divlje ivotinje, ao to sam uo da u Rimu rade sa pr estupnicima." Znai da ga ni ada nee pustiti, pomislila je Eilan, ali uspela je da se nas me i. "Znai, nije... nije ti stalo do nje?" "Draga", re ao je, le nuv i raj nje, i od ola anja u njegovom glasu je go tovo po elela da se nasmeje, "da njen otac nije pro urator, dajem ti re, ne bih je dvaput pogledao. Uz njegovu pomo mogu da postanem senator, ili jednog dana a i gu verner Britanije. Pomisli ta u sve tada moi da uinim za tebe i dete!" Gaj se sagnuo nad dete i pogled mu je opet postao za titni i. Osetio je da ga Eilan gleda i brzo podigao oi. Zurila je u njega sve do mu nije postalo neprijatno. Kaileja je u pravu , pomislila je ogoreno, on se zaljubio u var u i ubedio je sebe da je to stvarnos t - ao i sva i drugi mu arac! Pa, ta o e mu la e rei ono to mora da mu a e. "Gaje, ti zna da te volim", poela je, "ali mora mi verovati da ne bih mogla da te prihvatim a ni da si u stanju da mi ponudi bra ." Uzdahnula je ad je vide la njegovu zbunjenost. "Ja sam Vrhovna sv tenica Vernemetona, ja sam Glas Boginje, zar nisi uo? Ja sam u mom narodu ono to se ti nada da e postati meu Rimljanima! Rizi ovala sam ivot d a se po a em dostojnom, i ta proba je bila opasna oli o i tvoja bit a. Ne mogu da odustanem od te pobede ao to ti ne mo e da odbaci ast oju si ste ao!" On se namr tio, po u avajui da razume, i Eilan je shvatila da su njih dvoje m nogo sliniji nego to slute. Ali inilo joj se da njega goni ambicija, a ona se po or ava volji bogova - osim a o i to nije var a. "Onda emo raditi zajedno, mada to ni o nee znati", onano je re ao Gaj, pon ovo zagledan u dete. "A a o bude imao za roditelje guvernera i Vrhovnu sve tenicu, ta li e postii ovaj mali a? Ko zna; mo da e jednog dana biti i imperator." Beba je na to otvorila oi i oboje ih pogledala. Gaj ga je ponovo podigao i nespretno ga zanjihao. "Budi miran, Gospodaru Sveta", apnuo je ad je beba zacv ilela, "i pusti da te malo dr im." Na tu pomisao - da ne to ta o malo i crveno i ada mo e dorasti do imperatora - oboje roditelja poeli su da se smeju. 20. Gaj se vratio u Londinium obuzet ne om vrstom gor oslat e o amuenosti. Na ao je Eilan i izgubio je. Morao je da ostavi dete oje mu je rodila, a ipa , imao j e sina! Pone ad, do su se grad i Julija pola o primicali, po eleo bi da o rene o nja i odgalopira nazad od Eilan, ali znao je da nema naina da ostanu na o upu a o porodica. A seao se i a o je njeno lice postalo strogo ad mu je priala ta za nj u znai to je postala Vrhovna sve tenica. Tog asa uop te nije izgledala ao Eilan. Oseti o je jezu pri pomisli roz ta je morala da proe da bi se po azala dostojnom, i a o je pritom rizi ovala i ivot njegovog sina!

A ipa je pla ala na rastan u. A i on je. A o je Eilan mislila da je nje mu imalo milo to e se o eniti Julijom Licinijom, ja o se varala. Kad se popeo na pos lednje brdo i ugledao grads e rovove na popodnevnom suncu, podsetio je sebe da ovo ini samo radi nje i radi njihovog deteta. Kad je stigao do Licinijeve ue, bio je ve sumra . Pro urator se jo nije vr atio iz tabularijuma, ali Juliju je na ao u ens om atrijumu. Oi su joj sinule ad ga je videla; bila je lep a nego i ada. Naravno, nije bila ni prineti Eilan, ali nij edna ena ne mo e biti ta o lepa ao ona. Ipa , i Julija e vremenom postati dosta pri vlana. Smerno ga je pozdravila. "Znai, vratio si se iz zapadnih rajeva, Gaje." "Po to stojim pred tobom, ta bi re la ad bih ti azao da sam jo na severu?" Za i otala se. "Pa, ula sam da duhovi ubijenih pone ad poseuju one oje su ostavili za sobom." Odjednom ju je obuzeo strah, i iz glasa joj je nestalo vese lje. "Gaje, reci mi da se samo ali i da te zaista vidim, ivog i zdravog!" Sad je sh vatio oli o je ona jo mlada. "Od rvi sam i mesa", umorno je re ao. Od a o je poslednji put bio ovde , spoznao je smrt; video je budunost u oima novoroeneta. Ranije je bio dea . Sada je mu arac, i nauio je da misli ao mu arac. Ni a vo udo da je Julija zbunjena tom prom enom. Pri la je i dota la mu mi icu. "Da - iv si", re la je ne to mirnije. "I video s i svoju britans u devoj u?" Zurila je navi e u njega. "Video sam je..." poeo je, tra ei nain da joj a e ta se desilo. Julija ima prav a da zna a vog e mu a dobiti a o se uda za njega. Ali pre nego to je stigao i ta da a e, zauli su se Licinijevi nejedna i orac i po podu od mozai a i pravi trenuta je pro ao. "Znai vratio si se, dragi moj mome." Liciniju je bilo zaista milo to ga vid i. "Pretpostavljam da to znai da emo us oro imati svadbu." "Nadam se, gospodine", re ao je Gaj, u nadi da e njegovo o levanje shvati ti ao s romnost. Mo da je ta o i u redu, jer ad bi Julija odbila da se uda za nj ega, a o bi mogao da ispuni obeanje da e tititi Eilan i njihovo dete? Julija se blistavo nasme ila. Mo da nee biti ni ta o lo e a o se o eni njome. Uhv atila je njegov pogled i porumenela. "Hodi da vidi moj nevestins i veo", re la je. "Vezem ga ve mesecima. Smem da ga po a em Gaju, zar ne, oe?" upitala je. "Da, mila moja, naravno, ali i dalje mislim da si mogla da se zadovolji i obinim velom. A o je bio dovoljno dobar za Rimljan e u vreme Republi e, sva a o bi bio dobar i za tebe", gunao je Licinije. "Pa pogledaj ta je ispalo od te tvoje Republi e", pobunila se Julija. "Ht ela sam naotmeniji mogui veo - a mislim da si ga hteo i ti!" Veo je zaista bio divan, od tan e svile boje plamena, a Julija ga je izv ezla zlatnim voem i cveem. Kad ih je ostavila, Licinije je poveo Gaja u stranu. "Odredio sam datum za zvaninu veridbu, rajem meseca, pre poet a nesrenih d ana poet om marta. Tvoj otac nee moi da doe, ali njegov legat e sva a o moi bez njega ne o vreme u aprilu, ada su auguri na li povoljan dan za venanje. To je rata ro , ali mislim da mo emo da se spremimo. Inae bi morali da e amo drugu polovinu juna ada ponovo poinju povoljni dani, a do si ti sticao poast meu Kaledoncima moja i je morala da e a itavu godinu da bi se udala." Dobroudno se nasme io. "Je li ta o u red u, mome?" "O, da, sasvim..." nesigurno je re ao Gaj. A ta bi svi radili da je re ao da nije? Upitao se za to se Licinije uop te savetuje sa njim. Potom se Julija vratila, i ad je pru ila ru u a njemu, shvatio je da ne mo e da izda poverenje u tim tamnim oima. On i Eilan zapravo nisu imali ni a ve anse ; barem e moi da pru i malo sree ovoj mladoj Rimljan i. Kroz vrata ums e olibe dopiralo je jasno sunevo svetlo; i a je padala do m aloas. Eilan se pola o retala po jedinoj sobi. Do se oblaila, oslu ivala je bebu oja je spavala. Snaga joj se br e vraala posle Gajeve posete, ali i dalje ju je sv a i po ret boleo. Poroaj ju je izmuio i brzo se umarala. Beba je dremala u otarici, umotana u stari al. Eilan se zaustavila na tr enuta da joj se divi. Gaven joj je bio utoli o lep i to joj se inilo da u prastom no

siu i tamnim obrvama nazire oeve crte. Sela je i zagledala se u detinje lice. Gaven... pomislila je, moj mali ralj! ta bi Macelije re ao na to - pod uslovom da i ada sazna da ima unu a? Po elel a je da ga uzme u naruje, ali imala je jo mnogo posla, a on je mirno spavao. Toli o mirno da se sagnula da oslu ne tiho disanje. To ju je umirilo, pa se opet usprav ila. Deo po deo odee, sa dugim pauzama, uspela je da se obue, da oe lja i uplete d ugu osu. Obino joj je pomagala Anis, ali ona je oti la u selo da donese zalihe hra ne. Po to je ve toli o dugo uvala svoju tajnu, ne bi valjalo da starica bude tu ada stigne Ardanos. Eilan je obmotala pletenicu o o ela, ao odrasla ena, to ranije nije inila. Mo da e ga mirnije doe ati a o bude u njoj video odraslu enu, a ne upla eno dete. ta li starac hoe? Razum joj je govorio da dolazi a o bi joj naredio da se vrati u ums u uu, ai ipa je stalno morala da suzbija ledeni strah. Da li ipa h oe da je otpravi ne uda dale o? Za trenuta je pomisilla da poe za Gajem, a o se jo nije o enio. Ili bi je m o da Mairi primila, osim a o joj otac zabrani. Kaileja joj je re la da se Bendeigi d vratio za severa, mr av ao zims i vu i ogoren zbog propasti. Ali do bude mirno iveo od najstairje eri, Rimljani ga verovatno nee dirati. im joj se bude vratila snaga, mogla bi da izdr ava sebe i dete radei na ne o m imanju. Zdrav dea uve mo e da zaradi oli o mu treba za ivot. Mada bi bilo mudro ne govoriti o mu je otac. Ona je bila vina svim unim poslovima, predenju i t an ju, mu i i sirenju; moi e da izdr ava sebe i svog sina a o bude morala. Uzdahnula je i ponovo sela na revet, svesna da su to samo ma tanja. ula je da rims e Vestal e mogu da napuste hram ad napune trideset godina , ali Vrhovnu sve tenicu oslobaa samo pogrebni plamen. Setila se Ardanosove prve re a cije na vest o njenoj trudnoi - osudio je i nju i njeno neroeno dete na smrt, a i Bendeigid je pretio da e je zadaviti sopstvenim ru ama. Ali da su hteli da je u biju, to bi dosad sva a o ve obavili. Kad je pre o ulaza pala sen a Vrhovnog druida, Eilan je ve dospela u stan je otupelog i e ivanja. "Drago mi je to vidim da ti je bolje", re ao je neutralnim glasom, gledaj ui nani e u nju. "Oh, da, deda, sasvim mi je dobro." On se na to namr tio. "Ja ti jesam deda, i treba to da zapamti !" Pri ao je otarici, za trenuta pogledao dete, a onda ga je uzeo. "Sama si namestila sebi postelju, i sada svi moramo da le imo u njoj. Mas arada je trajala dovoljno dugo. Tri dana je sva a o sasvim dovoljno da ti mle o presu i, a onda e se vratiti u ums u uu i pripremie se za prolene sveanosti. to se tie tvog sina, njega dati negde na usvojenje." O renuo se i po ao a vratima. "Stani!" ri nula je Eilan. "Kuda ga vodi ?" Osetila je da joj se grlo ste e i setila se a o je njihova lova a uja zavijala ada je Bendeigid udavio njene uie u reci zato to se parila sa susedovim terijerom. On ju je netremice gledao. "Veruj mi, bolje je da ne zna . Kunem se da e mu biti dobro. A o bude radila sve to ti a em, mo da emo te pu tati da ga pone ad vidi ." Eilan se upitala a o nije ranije primetila oli o o rutno Ardanos izgle da ad se nasme i, i oli o su mu zubi dugi i o tri. "Ne mo e ", ri nula je. "Ja u ga pa ziti. Ne sme mi ga uzeti. Oh, molim te, molim te..." Ardanos je namr tio upave obrve. "Ot ud toli o iznenaenje?" upitao je jedva se savladavajui. "Zar si mislila da e moi da doji svoje dete pred svim sve tenicama u K ui devoja a? Budi razumna." "Daj mi ga", povi ala je. "Ne mo e ga uzeti." Posegnula je za zave ljajem, a beba se probudila i poela da plae. "Glupao mala, pusti ga." Noge je vi e nisu dr ale, ali zagrlila mu je olena. "Molim te, deda, molim te! Ne mo e ..." poela je da nepovezano govori, "ne mo e mi uzeti mog sina..." "Moram, i hou", o tro je re ao Ardanos, gurnuo je olenom i oslobodio se. K ad je Eilan pala, poneo je raspla anu bebu roz otvorena vrata. A potom je ostalo samo sunevo svetlo, nedu no ao osmeh novoroeneta.

"Je li to tvoja osveta, udovi te jedno?" Kaileja je upala u sobu i zalupila vrata, suvi e besna da bi u ivala u injenici da je Vrhovni druid u rims om gradu ima o vrata oja se mogu zalupiti. Kua je po rimljans im merilima bila obina i mala; r avni malterisani zidovi i o tri uglovi delovali su neprijatno britans om o u. Ardanos je zapanjeno digao pogled sa jela, a ona je izruila sve to se u nj oj na upljalo to om puta iz Vernemetona. "Ti po vareni, o rutni stare! Obeala sam Lianon na samrti da u ti pomoi. Ali to me ne ini tvojim robom ni tvojim d elatom!" Zaustio je da odgovori, ali ona je besnela dalje. "Ka o si mogao da ta o postupi prema Eilan? Pa ona je i tvoje eri! Ka em ti da neu da uestvujem u tome; pus ti je da zadr i dete, ili..." zastala je da udahne vazduh, "ili u se obratiti narod u, pa ne a Boginja presudi izmeu nas." "Nee valjda..." poeo je Ardanos. "Isprobaj me!" bez olebanja je re la Kaileja. "Pretpostavljam da si smi slio a o e je upotrebiti, inae je ne bi ostavio u ivotu", nastavila je ne to smirenij e. "E pa, slu aj dobro: a o Eilan ne bude smela da zadr i dete, umree." "Pretpostavljam da nije udo to je devoj a ta o glupa, ali nisam to oe ivao od tebe", re ao je ad je onano do ao do rei. "Prestani da preteruje . ene ne umiru ta o la o." "Misli ? Kad sam je na la, Eilan je opet rvarila. Gotovo si je izgubio, sta re, a ta bi onda bilo sa tvojim planovima? Zar zaista veruje da bi se Dieda ta o la o po oravala tvojoj volji?" "Za ime Boginje, ta hoe od mene, eno?" "Ne uzimaj u usta Boginju; mnogo puta si joj po azao da nema pojma o Njoj ", ljutito je re la Kaileja. "Dosad sam ti pomagala zbog Lianon, oja te je - o zna za to - volela i verovala u tvoje planove. Ali mene ne mo e zavaravati ao nju, niti me mo e upla iti; ja nemam ta da izgubim. Spremna sam da odem od sve teni a, pa ne a oni presude izmeu nas. Dogovaranje sa Rimljanima i uplitanje u Proroanstvo je g adan posao, ili bi bar oni ta o mislili, po to ne bi razumeli", zastala je da prez rivo fr ne, "tvoje viso e ciljeve." "Za to radi to? Eilan ti nije ni a av rod." Ardanos je piljio u nju ao da zaista ne razume. Kaileja je uzdahnula. Volela je Lianon ao maj u, ali poela je da shvata da joj je Eilan ao sestra, ili ao i oju ni ada nije imala - i ni ada ni nee, s ad ad su joj mesenice prestale. Ova o jalova, razumela je Eilaninu strasnu potre bu da zadr i dete mnogo bolje nego do je bila mlaa. "Dovoljno je da zna da nema naina da me zaustavi . Predla em ti da poveruje u to , Ardanose, jer ti ima da izgubi mnogo vi e od mene. Zar misli da ostali sve tenici ne bi pitali za to to dete uop te da ostane u ivotu? Imae vlast nad Eilan do god zna da j oj mo e uzeti dete; ali nada mnom - hvala svim bogovima - nema ni a ve vlasti." Vrhovni druid se zamislio, ali ia o je poela da se nada da e ga ubediti, K aileja je shvatila da ne govori istinu. Kada preti Eilani, Ardanos preti i njoj. "Vrati bebu, Ardanose." Godine provedene sa Lianon su je nauile a o se p osti u ompromisi i sad je spustila glas. "a i a o bude imala dete uz sebe, Eilan e i dalje biti u tvojoj vlasti. Zar misli da je malo da ima sve tenicu Proroanstva oj a ini ono to ti hoe ?" ao Ardanos. "Ali ono to sam re ao ui, mo emo isto ta o da objavimo itav u a o je pustim da tamo dr i dete? pobedila. "Smislila sam nain...

Dan odreen za Gajevo venanje osvanuo je vedar i sunan. Gaj se probudio im je sunce sinulo roz njegov prozor, i za mir ao je ada je osvetlilo belu togu prebae nu pre o stolice. To om prote lih godinu dana nosio ju je ad su to zahtevale dr u tvene i diplomats e prili e u ojima je pratio budueg tasta, i done le se navi ao na njene prevoje, ali i dalje se oseao neprijatno u njoj. Agri ola se hvalio da je nauio sinove britans ih poglavara da nose togu, ali Gaj je sumnjao u to. On je

"Mo da sam malo prenaglio..." onano je re devojci je su ta istina. A o zadr i sina u ums oj om svetu njenu stramotu. Ka o misli da odr imo var " Kaileja je opustila ramena, shvativ i da je "

odgajan ao Rimljanin, ali se ipa oseao mnogo udobnije u uniformi ili u tunici i pantalonama a ve nose Britanci. Seo je u postelji, obeshrabreno odmeravajui odeu. Njegov otac, oji je jue do ao iz Deve i oji je spavao u istoj sobi, o renuo se u postelji i upitno ga pog ledao. "Mislim da su mogli da izmisle bolju sveanu odeu", gunao je Gaj, "ili barem ne to udobnije." "Toga je vi e od odee", re ao je Macelije. "To je simbol." I sam je seo u p ostelji i, na veli o iznenaenje svog sina, oji ujutro ni ad nije bio u formi, poe o je da izla e asnu istoriju toge. Gaj je postepeno poeo da shvata. a i ovde, ili ba pogotovo ovde, na granic ama imperije, pravo na no enje bele toge bio je nain da se naglasi razli a izmeu gos podara sveta i onih oji su po oreni, a uzana purpurna pruga na ivici oznaavala j e te o steenu ast. A to je ljudima ao to je njegov otac bilo veoma va no. U poreenju s a tim, udobnost je bila nebitna. Ma oli o eleo da izbaci togu roz prozor, ona je bila samo jedna od mnog ih stvari oje je morao da prihvati a o hoe da postane pravi Rimljanin. Barem je bila od vune, ao i tuni a ispod nje. Aprils i vetar je bio leden, ali on se nee smrznuti. Uzdahnuo je i prepustio se svom slobodnja u da ga o upa i obrije, pa je obu ao tuni u i sandale i dao se na posao da ot rije a o da namesti pro letu st var. Posle ne og vremena je otac, lica ta o u oenog da je Gaj bio siguran da se t rudi da se ne smeje, preuzeo togu u svoje ru e. Brzo je namestio nabore od bele vune ta o da vise ispred levog ramena, podesio ih na leima i pod desnom ru om, a onda je ostata pa ljivo razvu ao pre o grudi i pre o levog ramena, u suprotnom pr avcu, ta o da su nabori lepo padali pre o ru e. "Eto ti." Za oraio je unazad i sa zadovoljstvom osmotrio sina. "Samo se m alo ispravi, i mo e da pozira za statuu." "Ve se oseam ta o", mumlao je Gaj, upla en da e pri prvom po retu sve da se r aspadne. Otac se ovog puta ipa nasmejao. "Nije va no; normalno je da mlado enja bude nervozan. Oseae se bolje ad sve bu de gotovo." "A ti?" upitao je Gaj. "Kad si se enio mojom maj om, da li si se pla io?" Macelije se u oio, i oi su mu se za trenuta zamaglile od seanja na bol. "B io sam radostan to mi je do la i srean sva og dana oji smo proveli zajedno sve do nije nestala..." apnuo je. Kao i ja do sam grlio Eilan... gor o je pomislio Gaj. Ali ja sam prista o na ovu farsu, i nemam drugog izbora do da sad izdr im do raja. Pogled na haruspe sa oji je pozvan da proro uje uspe nost bra a nije mu n imalo popravio raspolo enje. Pod podnevnim suncem, ove je sa svojom crvenom elavom glavom i dugim, mr avim nogama izgledao ao ne a od njegovih o o a a, i Gaj je bio cinino uveren da e svi znaci oje bude na ao u utrobi nesrenog pileta preds azivati p ovoljan dan. Pred s upom veine dostojanstveni a iz Londiniuma, bilo bi veoma nezg odno ot azati sveanost. U sva om sluaju, proroci su ve onsultovani pre vi e nedelja a o bi odabrali odgovarajui dan. Atrijum, sa stubovima obavijenim zelenilom, bio je pun naizgled ogromnog broja ljudi; prepoznao je ne oli o naboranih, postarijih udovica oje je sretao prote lih meseci u Licinijevoj ui. Primetio je da se istins i sme e, a o ne ba nje mu, onda ne uda u njegovom pravcu. Mo da su bile sretne zbog Julije; ad bi samo z nale oli o nesigurnu pogodbu je Julija s lopila, sigurno bi se mr tile! Kad je do lo vreme, augur je objavio a o je dan vrlo pogodan za venanje i po urio je da estita. Dan na oji je Julija re ila da se uda ne bi se usudio da bude nepovoljan. Nastupio je amor ad su ostaci proro ovanja poi eni i ad se pojavila nevesta , dr ei oca pod ru u. Gaj je pod uvenim velom mogao da nazre samo ivicu bele tuni e. Jedan od Licinijevih se retara razvio je brani ugovor i poeo da ita roz nos. Veina uslova je ispunjena jo prili om veridbe; suma za ot up mlade oju je Gaj ponudio , pa suma oju Julija unosi u bra , injenica da ona ustaje 'u ru ama' svog oca a o pravni lan njegove porodice, i da ona zadr ava svoje vlasni tvo. Objasnili su mu da

su u poslednje vreme ta ve odredbe postale uobiajene, i da ni o nee misliti ni ta l o e o njemu zbog toga. Postojala je i odredba da ne mo e da se razvede od Julije osi m zbog ' alosno lo eg pona anja', oje moraju posvedoiti barem dve plemenite matrone. G aj bi se na to nasmejao, ad bi bio u stanju da se smeje; nije mogao da zamisli osobu oja bi bila manje spremna od Julije da se nedostojno pona a, a ona mu je su vi e jasno stavila do znanja da eli taj bra , a ne da ga ugro ava. a ni te i velovi ni su uspeli da sa riju pobedonosni izraz u njenim oima. "Gaje Macelilje Severuse Silurie, da li prihvata uslove iz ovog ugovora, i da li si spreman da uzme ovu enu za svoju suprugu u s ladu sa za onom?" upitao je njegov otac. Gaj je shvatio da ga svi gledaju, ali ipa mu se inilo da je pro lo b es onano mnogo vremena do nije uspeo da odgovori. "Jesam..." "Julija Licinija?" Otac se o renuo devojci i ponovio pitanje. Ona je odg ovorila mnogo br e. Se retar je podneo ugovor oboma na potpis, a potom ga odneo u arhiv, da ga zavede. Gaj se oseao ao da sa ugovorom odlazi i njegova sloboda, ali rimljans a ozbiljnost u no enju toge nije zahtevala od njega da se sme i. Umiljata gospa, preds tavljena ao i Agri olina, pri la je Juliji, uzela je za ru u i povela je do Gaja. Osetio je nalet rivice ad su ga njeni sitni prsti stegli za ru u. Potom su nastupile molitve, u ogromnoj oliini, upuene Junoni i Jupiteru, Vesti i svim ostalim bo anstvima oja bi mogla imati veze sa ouvanjem doma i ognji ta . On i Julija dobili su iniju ita i malu me inu ulja a o bi prineli rtvu na oltaru. Do je rtva puc etala u plamenu, iz atrijuma je iznenada dopro miris uvanog jela , prilino muan u me avini sa mirisom spaljenog tamjana. Gozba je bila gotovo spremna . Julija je podigla veo. Uzeo je hlepi od grubo mlevenog ita - nadao se da e na gozb i biti neeg boljeg za jelo - prelomio ga i stavio mrvicu meu Julijine usne. Ona je uinila isto to, izgovarajui propisane rei oje su ih pravno sjedinile. Sveanost je poela da se odvija uobiajenim redom, i od sada treba samo da vr e odgovarajue po rete . Sedeo je u trpezariji to om itave svadbene gozbe, bogate oli o god su mo gli da obezbede Licinijeva esa i Julijin ponos, u ne oj vrsti izmaglice. Bio je svestan da su stolovi natovareni najrazliitijim a onijama. Ljudi su mu se nepre i dno obraali; primio je estit e od Licinijevog postarijeg prijatelja - da, slo io se, zaista je srean to je dobio ta o divnu devoj u. Stari senator se jo malo zadr ao, up orno mu priajui anegdote o Juliji do je bila mala; poznavao ju je ot ad se rodila . Negde u blizini dvojica magistrata poluglasno su priali o predstojeoj ampanji u Germaniji. Robovi su, uz tihe estit e, prinosili jelo, ne meso od rtvi, nego fino peen e pilie, peenu svinjetinu i fine olae od belog p eninog bra na. A bilo je i vina u ogro mnim oliinama; Gaj, oji je pio sve to mu uspu, us oro je za ljuio da je vino bolj e nego to je oe ivao. Gotovo bes onana re a gostiju nepre idno je prilazila da mu es tita; ret o je viao Macelija toli o srenog. Ka o se gozba nastavljala, Gaj je izvlaio poslednje rezerve utivosti i sam o ontrole, ali dubo o u sebi se pitao ta bi Eilan mislila o svim ovim glupostima, i da li e i ada saznati i ceniti sve to on podnosi radi nje i njihovog sina. Julija se i otala prosta im alama la rdija a oji su ih zabavljali, ali nij e bio siguran da ih je zaista razumela. Ovaj deo sveanosti je po tradiciji trebal o da podsta ne zainjanje dece; lovnovi su se ja o trudili da ni o ni sluajno ne p ropusti poentu. Od pogleda na hranu mu je postajalo mu a, ali je nastavio da se pretvara da jede, i po devedeseti put se slo io sa ne im da je Julija veoma lepa d evoj a i da je on veoma srean ove . Julija je poela da deluje sanjivo; popila je drugu, pa treu a u vina, a po to j e bilo mnogo jae od onog oje se obino slu ilo za Licinijevim stolom, njena uobiajena ivahnost je done le jenjala. Gaj joj je zavideo na tome; on je, na alost, i dalje bio sasvim priseban. Padalo je vee. Spolja se zaula vi a, i Gaj se glupo osmehnuo ada je cerem onijal-majstor objavio da je do lo vreme za nevestins u procesiju. To je bilo sasv im glupo, jer po to Macelije nije imao uu u gradu, mladi par se samo preselio u ud aljeno rilo Licinijeve vile, ali Julija je oito re ila da ne propusti nijednu trad iciju na svoj veli i dan.

Ba dobro to ne oe uju da u odglumiti a o otimam svoju nevestu, pomislio je Gaj ad je sa la nom grubo u zgrabio Juliju za ru u i povu ao je za sobom. S obzirom na prilinu nestabilnost, mogli bi da ga zaustave i baba sa mot om ili hromi pas. Ceremonijal-majstor mu je dao vreicu punu pozlaenih oraha i ba arnih novia; dao mu je zna da ih baci prosjacima o upljenim napolju, oji su poseivali venanja samo zbog toga. I Julija je dobila vreicu, oja je po boji odgovarala velu. Svean o su ih u nosiljci izneli iz Licinijeve ue, pa avenijom do foruma, pa raj nove guverners e palate i tabularijuma, do su pred njima i li svirai na flauti i pevai, svi zajedno o ru eni ba ljama, a onda su se vratili drugim putem do ulaza u nove o daje oje su ih e ale spremne. Gaj je suzbio elju da se nasmeje. Rasuo je novie i uo blagoslove gomile. Samo jo malo... Ba lja od belog gloga bacala je lelujavo svetlo pre o ulaza, terajui sen e i zlu magiju. Gaj, ome je sve vazduh done le razbistrio glavu, po eleo je da ba lja rasteruje i seanja. Ne o je dodao Juliji iniju ulja da poprs a vrata i niti be le vune da ih u rasi. Matore udovice su izljubile Juliju, tiho joj po elev i sreu, i posle malo o l evanja izljubile su i Gaja; to je po renulo op te grljenje, ljubljenje i estitanja. Macelije, prilino pripit - Gaj je prvi put video oca u tom stanju - zagrlio ih j e oboje; Licinije je poljubio i Juliju i Gaja, i re ao da je venanje bilo divno. Potom je Gaj podigao Juliju, jo jednom se zaudiv i oli o je la a, preneo je pre o praga i nogom zalupio vrata za sobom. Oseao je miris sve e obojenih zidova, pome an sa tamjanom i mirisom Julijinog cvea. Stajala je nepo retno pred njim, i on joj je podigao veo sa vi e ne nosti nego to je oe ivao od samog sebe. Venac je poeo da joj vene; est uvoja a, oje joj je slu av a ta o pa ljivo uvi la, poeli su da se raspliu o o izreza na vratu. Izgledala je premlada za udaju. Pr e nego to je stigao da progovori, povela ga je a malom oltaru u sredi tu njihovog atrijuma i tu stala, i e ujui. Gaj je podigao raj toge da se po rije po glavi i ta o pozdravio male gl inene ipove oji su predstavljali porodina bo anstva. "Vatrom i vodom te pozdravljam ao svoju enu i ao sve tenicu svog doma..." promu lo je re ao. Polio joj je vodu po ru ama i dodao joj pe ir da se obri e; pot om joj je dodao nalojeni fitilj da zapali vatru. "Ne a nas bogovi blagoslove za stolom i u postelji; ne a bi dali da ti r odim mnogo sinova", odgovorila je Julija. Brani revet ih je e ao raj zida. Poveo ju je tamo i nespretno razvezao ompli ovani vor ojim je bio privr en njen vuneni stezni , pitajui se oli o je nestrp ljivih mlado enja izgubilo ivce i prosto po idalo pro letu stvar. Konano je mogao da se ispetlja iz sputavajuih nabora toge. Julija je le ala u prostranom revetu sa po rivaima navuenim do brade, gleda jui ga. Ujutro e o rvavljeni ar avi biti sveano izneti pred udovice ao do az onzumac ije bra a; ali Gaj nee morati da prisustvuje tome. U sva om sluaju, nije sumnjao d a je Julija - uve pra tina - pripremila vreicu o o ije rvi za sluaj da on bude suv i e pijan da i ta uini. Ka o su mu re li, s oro sva a nevesta je bila dovoljno razumn a da to uini. Ali on nije bio toli o pijan, i a o je izvr io svoju du nost sa vi e efi asnos ti nego strasti, barem je bio ne an, a Julija je bila suvi e nevina da bi oe ivala i ta vi e. 21. Eilan se nije vratila u Vernemeton sve do marta, jer upr os Kailejinom o beanju da e joj vratiti sina, potrajalo je do se nije oporavila od o a to ga je izg ubila. Kad se najzad ispla ala, shvatila je da, a i ad joj ga vrate, vi e nee biti isto ao pre. Posle ne oli o dana grudi su prestale da je bole i znala je da e sada dru ga ena hraniti njenog sinia. Druga ena e ga privijati u sebe to om dugih nonih sati i tap ati ga po leima da podrigne, druga ena e ga umirivati i druga e se baviti milim po slom upanja vrstog tela ca. Ne o drugi e se naginjati nad njegovom olev om i pevat

i uspavan e oje je nauila od maj e. Ali ne Eilan. Nije mogla - nije smela - ili e izgubiti sve to je postigla s toli o patnje. Da bi se pri rila promena, objavljeno je da je Vrhovna sve tenica bolesna, i jedne mrane noi Eilan se vratila u ums u uu a Dieda je nestala, uputiv i se na obu u za barda u Eriu, a o joj je obeano. Kad se bude vratila, nadale su se da e svi zaboraviti a o su u Vernemetonu ne ada postojale dve devoj e oje ni o nije mo gao da razli uje. Po to je Sinri jo bio u zarobljeni tvu, bilo je nemogue da Dieda od e od njega, a i da je to elela. Dieda se na raju izgleda zadovoljila moguno u da ui od bardova iz zemlje oju Rim ni ada nije ni ta nuo. Te sada, ad se ponovo primila du nosti sve tenice Proroanstva, Eilan je shv atila oli o e ubudue biti izolovana. To je delom bilo posledica izdvojenosti name tnute Diedi to om var e, ali ta oe i njenog izmenjenog polo aja. Po to je imala na to pravo, Eilan je poastvovala Kaileju, Eilid, Mielin i mladu Senaru odabrav i ih da je slu e, ali ostale sve tenice je uglavnom viala samo na sveanostima. ums a ua je ne ada povremeno pru ala za lon enama i deci, ao Senari, ojima je bila potrebna pomo. Stoga je bilo neobino, ali ne i neuveno, ada su primili ml adu enu po imenu Lia i bebu, ojoj je bila dojilja; Vrhovni druid ih je doveo i s mestio u olibu raj su nice za bilje, gde su obino odsedali posetioci. Nije bilo ud no ni to je Kaileja esto nosila bebu od Vrhovne sve tenice, govorei da e se mo da razve driti a o podr i malo dete. Posle prve radosti ponovnog susreta, Eilan je ne o vreme nepre idno pla ala; inilo joj se da je Gaven, sad ad ga Lia doji, ne a o postao vi e Liino dete n ego njeno. Ali ipa joj se inilo ao udo to je Ardanos, a i pod pritis om, ipa odr a o datu re. Pone ad se pitala a o ga je Kaileja ubedila, ali nije se usuivala da p ita. Naravno, njeni esti susreti sa detetom po renuli su govor anja. Kaileja j e bila dovoljno oprezna da je poverila staroj Latis - u strogom poverenju - da d ete pripada Eilaninoj sesti Mairi, da mu se otac ne zna, i da je poslato ovamo z ato to Mairi pomi lja na ponovnu udaju. Priu je za nedelju dana uo ceo Vernemeton, ba ao to su i elele. Ali ia o je pone o jo verovao da je beba zapravo Diedina, ni o n ije ni pomi ljao da je Eilanina. A de o je ubrzo postao op ti ljubimac. Eilan se oseala rivom to je naru ila ugled i svoje sestre i devoj e oja jo j je bila ao sestra. No, ipa su obe pristale, ma ar i sa o levanjem. Mnogo je gora bila patnja to ne sme da prizna svoje dete. Ali to nije smela - i nije htela - i a o je proticala nedelja za nedeljom, priznanje je bilo sve vi e i vi e nemogue . Eilani se inilo da vreme protie vrlo pola o; Ardanos se vratio iz Deve, i gotovo se cerio do joj je saop tavao da se Macelijev sin o enio er om pro uratora u Londiniumu. Znala je da se to mora desiti, ali jedva je zadr ala suze, mada je od luila da Ardanosu ni ada ne pru i zadovoljstvo da je vidi a o plae. Morala je da veruje da su i ona i Gaj doneli ispravnu odlu u, ali stalno je pomi ljala na enu oju je i nehotice zami ljala ao svoju suparnicu. Da li je lep a? Da li joj on govori rei ljubavi, barem pone ad? Eilan je maj a njegovog sina p rvenca; da li mu to i ta znai? Ili ju je zaboravio? A a o jeste, a o e ona to sazna ti? No, vreme je proticalo - ao i uve , bez obzira ta ljudi inili da to zabor ave - i bli ila se sveanost Beltana, ada e opet morati da postane glas Proroanstva. Eilan je mislila da su je sve sumnje napustile ada je postala Vrhovna s ve tenica. Mo da su joj se sada vraale zbog deteta. U mranim nonim satima pitala se da li e ovog puta biti a njena zbog poinjenog svetogra, mada je pre o dana tvrdila samo j sebi da, a o je pre ivela prvi put, Boginja te o da e sada biti uvreena. A o je Mo oju je osetila prili om progla enja samo var a, onda je odbila Gaja bez i a vog ra zloga. Ali a o Ardanos zaista ne veruje u Boginju ojoj slu i, onda on, a ne ona, i ni svetogre. A o namerava da ostane u ovoj ulozi, bilo je neophodno da sazna da l i je la an prevod Vrhovnog druida ili sama Boginja. Do se pripremala i proi avala, palo joj je na pamet da bi bilo mnogo dramat inije ada bi iz zlatne inije pila pred o upljenim svetom, pa je odluila da razgova ra o tome sa Ardanosom ad ga vidi sledei put. On se odmah slo io sa promenom, i a o da se udio to ona razmi lja o ta vim stvarima. Ovog puta je Eilan sama pripremila bilje oje e popiti, i izvr ila je ne e

izmene; zadr ala je bilje oje pojaava vizije, a izostavila je ono oje odvaja ula o d volje. Ispalo je da je bila ivo svesna dubo og utanja oje se spustilo na masu. Oseala je njihovo po tovanje i i e ivanje. Mogla je da ih razume. Znala je da ljudi re aguju na njenu lepotu jae nego na Lianonin izbledeli arm. Ali mora da je i Lianon ne ada bila mlada i veoma lepa. Da li je Proroanstvo i ada bilo ne to vi e od predsta ve oju vode sve tenici, na elu sa njenim dedom? Prvi put ad je ona sedela u stoli ci Proroanstva, Mo oja je govorila roz nju bila je stvarna. Ispila je napita , i osetila a o je obuzima poznato talasanje transa. S eala se a o je napita delovao ranije, pa se s ljo ala u stolici, dr ei oi poluotvor ene, a o Ardanos ne bi video u njenom pogledu sjaj razuma. Kad je Vrhovni druid poeo napev prizivanja, ona je bila svesna uputstava umetnutih u aroliju. Bilo joj je jasno ta on eli - i za to. Sada je shvatila za to Ardanos eli sve tenicu Proroanstva oja se ne oslanja n a inspiraciju. I ranije ga je slu ala a o govori o dobrobitima oje e snai Britanij u pod uticajem civilizacije Rima. Zapravo, seala se da je govorio o tome i ono vee u ui njenog oca, ada jo nisu znali o je zaista Gaj. Pa, barem ni o ne mo e optu it i Vrhovnog druida za nedoslednost. Kad se poslednji put videla sa Gajem, saznala je dovoljno da bi se slo ila a o - za sada - Ardanos mo da ima i pravo. A o se mudro oristi, Proroanstvo mo e d a bude mono sredstvo za dono enje mira Britaniji. Do god je Ardanos Vrhovni druid, i do god njegovu politi u vodi istins a mudrost, mo da ovo to ini sa njom i nije v eli i greh. Ali a o Eilan eli da bude ne to vi e od njegovog instrumenta, morae da saz na ta se de ava u svetu, van zidova ums e ue. Vrhovna sve tenica Vernemetona mogla bi da bude mnogo uticajnija od obinog Glasa Proroanstva. A o shvati ta radi njen deda, i ona e preuzeti odgovornost za odlu u da li da sarauje ili ne, i do le u tome da ide. Eilan je verovala da je pro li put roz nju govorilo ne to vi e od njene s riv ene volje. Ali nijedno ljuds o bie ne mo e preneti svu snagu Boginje. Kada bo ans i d uh posedne telo, on ne postaje samo bli i smrtnicima, nego i sam preuzima ne a od ogrtanienja oja va e za to telo; mora se raditi sa onim to se ima. Boginjo, pomozi mi! uzvi nuo je njen duh. A o te ima, Gospo, a o nisi sa mo var a, po a i mi a o da vr im Tvoju volju! Ardanosovo prizivanje se zavr ilo, ali i e ivanje u masi je raslo. Kad se sa vatri podigao dim svetog bilja, Eilan je osetila da iza nje narasta Prisustvo. Gospo, u Tvojim sam ru ama. Eilan je udahnula i prepustila se. Uinilo joj se da je grle me e ru e, ali istovremeno je znala da njeno telo vrsto sedi, i da Ona ija mo sada tee roz nju posmatra Ardanosa uz blistavi osmeh. Pazi se, deda! pomislila je. Zar ne vidi o je do ao? Ali on se o renuo a narodu, predvodei ih u prizivanju, i znala je da ne mo e da vidi. Potom je usmerila svest a unutra. Boginjo, imaj milosti! uvi nuo je njen duh. On radi za dobro s vog naroda - daj mu mudrosti da uini ono to treba - svih nas radi! U ti ini mesta na ome se obrela, uinilo joj se da uje odgovor. "Keri, ja uvam svu soju decu, a i ad se svaaju; i u svim vremenima je ta o , a ne samo u ovom u ome ti ivi . Moja Svetlost mo e biti va a tama; va a zima mo e biti u vod u Moje prolee. Hoe li prihvatiti to, da mo e doi vee dobro?" "Hou, ali ne napu taj me, jer Ti si sve to imam", odgovorila je, i Glas se p onovo zauo u njoj. "Ka o da te ostavim - zar ne zna da te volim onoli o oli o ti voli svoje dete?" O ru ila ju je Gospina ljubav. Eilan se svesno zagnjurila u nju ao u majin zagrljaj. Odne ud iz veli e daljine bila je svesna Ardanosovih pitanja. Seala se odgovora oje joj je nalo io da izgovori, ali oni joj se vi e nisu inili va ni. Imala je saznanje; znala je ta je odgovarala, ali Ona oja je izgovarala te rei, ovog pu ta na jezi u naroda, nije bila njoj poznata Eilan. Nije znala oli o dugo je to trajalo. U stanju u ome se sad nalazila vr eme nije uop te postojalo. Ali ipa , do ao je trenuta ad je zaula da je zovu po ime nu. Je nula je i po u ala da se o rene. Za to da se vraa? No, sve vazduh ojim su je h ladili i ne oli o api vode to su joj pale na lice i ru e nisu se mogli zanemarit i. Ponovo su je prizvali u njeno telo. Stresla se i je nula, i odjednom je opet postala ona, Eilan, ponovo, zag

ledana ra irenim oima u zadivljena lica naroda o o sebe. Ardanos je upuivao svet da se mirno raziu. U njegovom zadovoljnom osmehu g otovo se mogla naslutiti izve taenost. Ne shvata, pomislila je Eilan. Misli da je sam sve izveo... Ali a o Vrho vni druid ne shvata mo Boginje ojoj tvrdi da slu i, nije njen posao da ga prosvetl juje. Mogla je samo verovati da Gospa zna ta radi, i da e nastaviti da bdi nad nji ma. Gaj je prve mesece bra a proveo borei se protiv svesti da je sve zasnovan o na la i. Podozrevao je da Julija mnogo vi e voli injenicu da je udata nego njega, a li bila je vedra i prijatna, i do god je on posveivao pa nju njenim reima, izgledal a je zadovoljna njime. Mogao je samo da se zahvali bogovima to je ona toli o nedu n a, ili mo da toli o neoseajna, da ne shvata a o odnos izmeu mu arca i ene treba da bu de mnogo dublji. Licinije, oji je smatrao da mladi par ne treba razdvajati to om prve go dine bra a, uredio je da Gaj bude postavljen za edila, zadu enog za vladine zgrade u Londiniumu, to mu je omoguavalo da ste ne is ustvo u javnim poslovima, a to e mu biti orisno za asniju arijeru. Isprva se bunio jer nije imao potrebna znanja, i pitao se da li mu je tast uredio ovaj posao samo zato da bi Julija i dalje vo dila domainstvo, ali ustanovio je da je, mada su robovi i slobodnjaci oje je ima o u slu bi bili sasvim sposobni da sami obavljaju posao, potreban autoritet ove a n a polo aju a o bi se upravljalo njima. Postepeno je shvatao a o ga je detinjstvo , provedeno u slu anju oca a o razre ava probleme a vi nastaju u veli om utvrenju, sasvim dobro pripremilo za ovu vrstu poslova. "U ivaj u vremenu oje sada provodi sa Julijom, mome moj", govorio je Licini je, tap ui ga po ramenu, "jer ubudue ete prilno esto biti razdvojeni, pogotovo a o dobi je du nost u Da iji ili na ne oj drugoj isturenoj granici." Obojica su znali da put unapreenja vodi po itavoj imperiji; dugotrajna slu ba na mestu logors og prefe ta i li pro uratora dobijala se samo na raju arijere. Ovo su bile ljune godine, ada ime oje mladi sebi stvara - a i veze - od reuju oli o viso o e se uspeti. Gaj e us oro morati da provede ne o vreme u samom Rimu; jedva je e ao. U meuvremenu, trudio se da shvati nain delovanja vlasti u uman jenoj slici prestonice u a vu se pretvarao Londinium. Godina je prote la mnogo br e nego to je oe ivao. Iz Rima su povremeno prist izale uznemirujue vesti. Imperator je uredio da ga izaberu za onzula na narednih deset godina, i za do ivotnog cenzora, ao dodata moima oje je ve imao. Patriciji su mrano mumlali da je to zavera a o bi ste ao ontrolu nad Senatom, ali nisu p reduzimali ni ta drugo, jer u tom asu vojs a je bila sasvim zadovoljna svojim imper atorom, oji im je podigao plate za treinu. Kao oficir, Gaj je bio zadovoljan tim e, ali bilo je jasno oda le vetar duva. Domicijan je, a i vi e od svojih prethodni a, smatrao preostale demo rats e institucije Rima zastarelim, i sva a o neprija tnim. Ne oli o meseci posle venanja, Licinije je uzeo tutora - najvi e zbog Julij e, a o je re ao - a o bi nauila bolje gr i i uglaeniji latins i. Gaj je, na svoju veli u alost, ta oe bio zamoljen da prisustvuje asovima. "A o poe u Rim, bie neophodn o da dobro govori gr i, a i otmeniji latins i", re ao mu je tast. Gaj se, pogoen, pobunio. Macelije mu je od najranijeg detinjstva uzimao t utore, i govorio je latins i jedna o teno ao i maternji jezi majinog elts og pl emena. "Obian latins i mi je sasvim dobar", izjavio je. "Za vojni logor je sva a o dovoljno dobar", usprotivila se Julija, "ali veruj mi, pred Senatom ti je bolje da govori elts i nego tim vulgarnim narejem iz Deve." Gaj je ve zaustio da a e a o govori latins i jedna o dobro ao Macelije; ali injenica je da se Macelije ni ada nije obraao senatorima u Rimu. A nee mu oditi da naui ni jezi svih obrazovanih ljudi u svetu, a to e uve biti gr i. No, asovi n isu dugo trajali. Krajem leta Julija je zatrudnela, i toli o esto joj je bilo mu a da je tutor otpu ten. Gaj je tada ve govorio sa unim robovima gr i ad god bi bio u prilici, nar oito sa Haris, Julijinom slu av om, oja je bila roena ba na Apolonovom ostrvu, Mitil

eni. Jedan od slobodnja a oji je sada radio za njega do ao je u Britaniju ao se retar biv eg guvernera, i bilo mu je vrlo milo da zaradi ne oli o dodatnih sestera ca popravljajui Gajev naglasa i zadajui mu da prepisuje Ciceronove govore a o bi popravio latins i stil. Bio je vrsto odluio da e, ada Julija rodi dete i dovoljno se oporavi da na stavi sa asovima, biti dale o ispred nje. I ta o je proticala zima. Do prve godi njice bra a, Julijine munine su jenj ale. Nije se pobunila ad je njen otac predlo io da Gaj poe u lov na veprove po umam a severno od Londiniuma, ao pratnja bogatom senatoru oji se zanimao za trgovin u vinom i oji je tvrdio da je preduzeo rizino putovanje sve dovde samo radi lova . Licinije nije mnogo cenio njegove ve tine, ali priznavao mu je politi u mo, i odlui o je da mu polas a dodeliv i mu ao pratioca roenog zeta. Juliji uop te nije smetalo to e biti odsutan; zapravo, pomalo joj je la nulo to je oti ao iz ue. Kao i veina mu araca, Gaj je izgleda smatrao a o je sva o prizn avanje slabosti zapravo molba za pomo. Po to nije mogao da joj pomogne, a i po to je zapravo bio razlog njenog stanja, stalno se vreao ad bi pomenula munine ili strep nje. Ni njen otac nije bio mnogo bolji, a bila je suvi e ponosna da bi se poverava la robinjama. I ta o je, istog jutra im je Gaj oti ao u lov, Julija potra ila Junonin hram. Njena slu av a, Haris, bunila se to e ii pe e itavim utem, ali Julija je znala da bi j j truc anje u oijama ili njihanje u nosiljci samo ponovo izazvali muninu. Nije joj smetalo ni to je evnuh u hramu re ao da e morati da sae a do sve te nica bude imala vremena za nju; unutra njost hrama bila je polumrana i sve a posle ul ine pra ine i bu e, i bilo joj je sasvim prijatno da sedi tu ne o vreme, zagledana u obojeni ip. Domina Dea... poela je da se moli. Mislila sam da e biti la o. Ali ad mis le da ih ne ujem, robinje priaju o enama oje su umrle na poroaju. Ne bojim se toga, Boginjo, ali ta a o moja beba umre? ta a o sam ao moja maj a, oja je rodila sam o jedno dete oje je ivelo du e od godine? Moj otac ima politi u mo a Gaj ume da vodi bit e. Ali ja jedino mogu da im dam nasledni a. Spustila je veo na lice da se n e bi videlo a o plae. Pomozi mi da rodim zdravog sina... molim te, Boginjo, moli m te! Trgla se ad joj je evnuh dota ao rame, a onda je brzo obrisala oi i po la za njim u unutra nje odaje, ne obazirui se na uporni bol u rstima. Junonina sve tenica bila je srednjih godina, a bojila je lice da bi izgled ala mlaa, i nemo je procenjivala Julijine haljine i na it. Pozdravila ju je sa to li om toplinom da je Julija odmah postala oprezna. "Boji se raanja." Sve tenica ju je potap ala po ruci. "A to ti je prvo dete, i sasvim je prirodno da se pla i ..." Julija je malo ustu nula, oprezno je odmeravajui. Zar sve tenica ne razume da se ona ne pla i za sebe? " elim sina", poela je, i za a ljala se ad ju je zapahnuo obla mirisa ad s e sve tenica nagnula a njoj. "Naravno. I a o prinese ponude, Boginja e ti pomoi." "Ka vu ivotinju bi trebalo da upim za rtvu?" "Pa, draga..." ena je otvoreno pogledala njeno prstenje. "Toga imamo sasv im dovoljno. Ali upravo grade ogroman Izidin hram na do ovima, i bilo bi teta da Junona ostane ao ne a siroma na roa a. Sigurno e ti dati sve to eli a o ponudi bogat d r njenom svetili tu." Julija je piljila u nju, jer suvi e je dobro shvatila, i s naporom je usta la. "Razumem", suvo je re la. "Sad moram da idem, ali hvala na dobrom savetu." O renula se, po elev i da je dovoljno viso a da to izvede upeatljivo, i izi la iz sobe, ostaviv i sve tenicu da zuri za njom. Do je prelazila pre o praga, bol u l eima pretvorio se u stra an gr od oga je na trenuta izgubila dah. "Gospo moja..." Haris je pru ila ru e da joj pomogne. "Idi i nai mi nosilj u", re la je Julija, dr ei se za stub. "Izgleda da u se ipa voziti ui."

e trofej

Gaj se vrato u grad te asno uvee, po to se postarao da ugledni gost dobij oji je eleo, i oprostiv i se sa njim s dosta ola anja. Kada je u ao u uu, za

te ao je op ti haos; to om njegovog odsustva, Julija je imala prevremeni poroaj i r odila mu je i. Vest je uo od Licinija, oji je re ao da je sve bilo gotovo za sat ili dva, i da Julija sad spava. Bio je trenuta da se nazdravi roenju njegovog prvog deteta, a o ree Lici nije, podi ui pra njavu amforu sa gr im peatom. Gaju je bilo jasno da je njegov tast ve poodavno poeo da slavi. "Ne znam a o da ti se zahvalim za ovaj veli i dar", re ao je pomalo pri pito. "Oduve sam eleo da postanem deda; i ma ar da je dete samo ens o, to mi nima lo ne smeta; Julija mi je bila dobra ao etrdeset sinova, i dovela je i tebe u po rodicu. Sledee dete e sva a o biti dea ." "Nadam se da ima pravo", re ao je Gaj. A o ne bude ta o, nee biti njegovom rivicom, jer on je ve zaeo jednog sina. "S lonio sam ovo vino ad se Julija rodila, da ga popijem ad mi se rodi prvo unue", re ao je Licinije, s idajui peat. "Pij sa mnom, sine; i nemoj ga po va riti sipajui previ e vode u njega." Gaj nije veerao i mnogo radije bi uzeo pehar piva, iniju pasulja i peeno pi le, ali po to je domainstvo bilo u potpunom neredu znao je da e biti srean a o uspe d a uhvati ne og roba oji bi mu doneo hladnog mesa i hleba. Pomirio se da ode u revet napola pijan, i pridru io se Liciniju. "Za tvoju i", re ao je Licinije. "Ne a bi ti bila dobra ao to je Julija bila meni." Gaj je ispio, a onda je starac predlo io zdravicu za sina. Gaj se zagrcnuo , ali njegov tast je mirno nastavio. "Dogodine e sigurno dobiti i sina." "Pa da, naravno." No, do je podizao pehar, Gaj je mislio na Eilan i sina oga mu je ona v e rodila. Dea sada ima godinu dana. Da li je prohodao? Da li mu je ono tamno pape rje postalo zlatna osa? A onda su, naravno, morali da nazdrave Juliji; da nije do la slu av a sa ve u d a mo e da je vidi, Gaj bi se zaista napio. Zadovoljan zbog pre ida, po ao je za slu av om u spavau sobu. Julija mu se uinila veoma sitna, sitna i bleda. U ru ama je dr ala vrsto umo tano dete. Julija ga je pogledala i poela da plae. "Ta o mi je ao. Toli o sam elela da ti rodim sina - bila sam ta o sigurna..." Odobrovoljen pomi lju na Eilan i njenog sina, dale o na zapadu, sagnuo se da je poljubi. "Nemoj pla ati", re ao je. "Dobiemo sina sledei put, a o bogovi po el e." "Onda je prihvata ?" Robinja je podigla bebu i pru ila je, i svi su ga gledali sa i e ivanjem. Gaj u je trebalo malo vremena da shvati ta treba da ini pa je uzeo bebu, prilino nespre tno. Zagledao se u zgu vano li ce, oe ujui plimu ne nosti oja ga je zahvatila ad je uz eo u ru e svog sina. Ali sada je osetio jedino uenje, jer inilo mu se nemoguim da ne t o ova o sitno bude i stvarno. Uzdahnuo je. "U ime svojih preda a, priznajem ovo dete za svoju i", glasno je re ao. "Ime e joj biti Macelija Severina." Odmah po Beltanu, Bendeigid je zatra io prijem od Gospe od Vernemetona. E ilan se dotle u lopila u ulogu Vrhovne sve tenice, ali ipa joj se inilo udnim to roen i otac tra i dozvolu da je poseti. Ipa , poslala je jedna o zvanian odgovor da e ga rado primiti, i ada se pojavio u njenoj spolja njoj odaji tog popodneva bila je s premna da ga srdano primi. Istinu govorei, Eilan se uop te nije oseala toli o srdano. Nije mogla da zabo ravi da je upravo zbog oevog odbijanja a i da razmisli o njenom bra u sa Gajem do spela u polo aj da, ia o u iva sve udobnosti i poasti, pola o postaje stranac roenom s inu. Udesila je da Gaven to popodne bude dale o od oiju i u iju. Bendeigid sva a o zna da Mairi nije rodila jo jedno dete, a Gaven je sve vi e liio na svog oca. Pripremila je rag vode, oju je Senara upravo donela sa Svetog ladenca, i dala zna Hjuu da pusti posetioca unutra. Pru alo joj je izvesno zadovoljstvo d a se njen telohranitelj nadvija nad njima. Mislila je da e se ao predmet gotovo psee odanosti oseati neprijatno, jer Hju je sa zahvalno u preneo odanost na nju im se

pojavila iz ritualne izdvojenosti i poela da se ponovo ree, ali ni ada joj nije s metao. Jednostavno je bio tu, i postepeno je poela da joj se dopada la oa ojom je on mogao da se otrese gostiju, ili, ao sada, da ih zadivi. "ime mogu da ti slu im, oe?" hladno je upitala, ne ustav i iz stolice. Upotreb ila bi taj isti ton pred sva im viso im druidom. I zaista, vreme provedeno na se veru promenilo je Bendeigida. I dalje je bio sna an ove , ali prigodna vrstina oje se seala sada se istopila i on je sav bio od ostiju i tetiva. Bendeigid je naglo zastao, udno je pogledav i. Upitala se ta li vidi na njoj . Sigurno ne i oje se seao. Lice oje je videla ad bi se zagledala Sveto jezerc e izgubilo je detinjastu zaobljenost, a patnje i odgovornost dodali su nazna e o peznosti njenim senovitim oima. No, ti neprimetni znaci zrelosti sigurno su manje upadljivi nego zlatni ornamenti i polumesec izmeu obrva. Mada je podigla sa lica iro i veo od tan og, tamnoplavog platna, on joj j e i dalje ostao prebaen pre o ramena. Nastavila je da oristi veo na isti nain ao to je inila Dieda da bi potpomogla var u; a ada je do lo vreme da je mogla da ga o stavi, ve se navi la na njegovu za titu. Kao da joj je davao prizvu autoriteta; sv a a o joj je poveavao tajanstvenost. "Samo sam eleo da ti izrazim po tovanje, eri - ili bi trebalo da a em Gospo" , odvratio je druid. "Davno smo se poslednji put sreli. Hteo sam da se uverim da si dobro..." Trebalo ti je puno vremena, mrano je pomislila Eilan. No, videla je da pr ote le godine nisu bile ne ne ni prema njemu. Nije izgledao sitniji samo zbog pris ustva ogromnog Hjua; osa mu je potpuno osedela, i imao je nove bore o o usta i oiju. Oduve je bio strog, ali sada su mu oi gorele tamnim plamenom. Bendeigid je prihvatio srebrom o ovanu drvenu asu oju mu je pru ila, pa je seo na lupu. Eilan je sela u veli u izrezbarenu stolicu. "To sigurno nije jedini razlog to si do ao ovamo, oe", mirno je re la. "Lianon je bila stara." Zagledao se u asu, a onda ponovo u nju. "Mogu da razumem za to nije elela da joj zemlju rastrza rat - i da je mo da ba zato Boginja pro te lih ne oli o godina savetovala mir. Ali sada je nastupilo novo vreme i imamo novu sve tenicu. Jesi li ula za bit u na planini oju Rimljani zovu Graupius? Zna li da su zemlje Votadina pretvorene u pustinju u ojoj jedva opstaje aica pre ivelih, jedino to je ostalo od ne ada veli og plemena?" Eilan je oborila pogled. Zaista je ula za bit u, od jednog uesni a u njoj, a Gaj joj je priao a o su se u zimu izgladneli pre iveli pojavili na apijama tvra ve molei za hranu. injenica je da su Rimljani o upatori, ali znala je da su pora ena plemena u oajanju palila svoja sela i ubijala svoje ivotinje a o ne bi pali Riml janima u ru e. "Ti oja si Glas Boginje, reci mi - suze robinja padaju ao i a, a rv na i h pobijenih ratni a vri ti iz zemlje, a o to da ih Ona ne uje? Za to Boginja ne odgo vara na na e molitve, i za to Proroanstva i dalje savetuju da odr avamo ovaj bedni mir? " Naglo je ustao, pru io ru e a njoj, i Hju je te o ora nuo u sobu. Eilan j e dubo o udahnla da sa rije zaprepa enje zbog tog gesta i brzo dala zna telohranit elju da se udalji. Oduve je smatrala da je njen otac upuen u savete oje daje Vr hovni druid. Je li mogue da on ni ne zna a o je Ardanos sve ove godine manipulis ao Proroanstvima? "Moj otac sva a o zna da ja samo izgovaram Proroanstva ona o a o su mi d ata", re la je umirujuim glasom. A o zna, re la sam mu istinu - a a o ne zna, nis am mu re la ni ta to ve ne zna. I zaista, ono to je re la bilo je vea istina nego to je i Ardanos znao, jer ia o je Ardanos prevodio njene odgovore na pitanja ona o a o je njemu odgovara lo, ad bi je Boginja ispunila i obratila se pravo narodu, to se Boginja slagala ili se nije slagala sa politi om Vrhovnog druida. Dosad su, u najmanju ru u, Nj eni saveti bili dovoljno miroljubivi, pa ih Ardnos nije dovodio u pitanje. Bendeigid je ustao i poeo nervozno da hoda po sobi. "Onda te moram ubedit i da se moli Boginji da nas osveti. Duhovi ena sa Mone i dalje tra e odmazdu." Eilan se namr tila. "Je li te Sinri poslao da mi to a e ?" Znala je da ga je Gaj zarobio, i da mu je spasao ivot pretvoriv i ga u taoca, ali nije znala ta mu se desilo potom.

"Bio je zarobljen", namr tio se njen otac. "Hteli su da ga po alju u Rim da zabavi imperatora, ali on je ubio uvare i pobegao." "Gde je sad?" upitala je, pomalo uznemirena. A o ga Rimljani sada uhvate , najbolje emu bi se od njih mogao nadati bila bi brza smrt. "Ne znam", oprezno je re ao druid. "Ali na severu raste veli i gnev, eri . Rimljani se povlae. Gavranovi nisu svi pobijeni u tom boju, i rane im se zacelj uju. A o Boginja ne podigne zemlju protiv Rimljana, budi sigurna da Sinri hoe." "Ali ja govorim samo onima oji dou na sveanosti od Brda devica", re la j e Eilan sa nelagodno u. "To su najvi e Kornovi i Ordivici, pone i Dement ili Silur, i pone ad divlji narodi iz bregova. Ka ve veze mi imamo sa Kaledonijom?" "Zar je mogue da na shvata oli i je tvoj uticaj?" Pogledao ju je u lice. "Rimljani su nam uzeli zemlje, preobratili na e poglavare i zabranili veinu na ih ver s ih sveanosti. Proroanstvo, ovde u Vernemetonu, jedno je od ret ih stvari oje su nam ostale, i a o ti misli da se rei Boginje ne ponavljaju sa raja na raj Brita nije, onda si budala!" On ne zna da Ardanos utie na Proroanstvo, pomislila je tog asa Eilan, ali p odozreva. Do glumi neznanje ne mo e je otvoreno zamoliti za pomo u podizanju nemir a. Ali stvari e sva a o doi i dotle. "Bila sam veoma izdvojena..." tiho je re la. "Ali naie pone i hodoasni da se pomoli na Svetom ladencu. Ne a oni oji imaju novosti dou da piju vode na sv a i mladi mesec, i a o sve tenica pod velom oja im prie pomene gavranove, ne a raz govaraju s njom tamo." "Oh, eri! Znao sam da nee izdati svoje pore lo!" uzvi nuo je on, a pogled mu je ome ao. "Rei u Sinri u..." "Reci mu da ni ta ne obeavam", pre inula ga je, "ali a o eli da se molim Bogi nji za pomo, moram znati ta da tra im! Ne mogu ti obeati ta e Ona odgovoriti..." Bendeigid je morao da se zadovolji time. Eilan je dugo sedela zami ljena i ada je oti ao. Sinri oito ini sve to mo e da po rene pobunu, a bez njene podr e sigur no nee uspeti. Ali druid je sada oito shvatio da je ona odrasla ena i da e sama donositi s voje odlu e. Gotovo da je vredelo toli e patnje susresti se sa njim u ta o nadmon om polo aju. Ali uz tu mo ide i odgovornost oju nije mogla da izbegne, pogotovo to mo e doi dan ada e njeni otac i usvojeni brat stajati suoeni pre o bojnog polja sa o cem njenog deteta. Ka o je Julijina er ica rasla, poeli su da je zovu Cela, jer se inilo sme nim da ne to ta o siu no ima ta o dugo ime. Ali Gaj je uzalud e ao onu vezu oju je oseti o sa malim Gavenom im ga je prvi put video u Eilaninom naruju. Da li je to mo da ne to to se oseti samo izmeu oca i prvoroenog sina? Ili je to zato to niim nije bio vezan za devojicinu maj u? No, Juliji izgleda nije bilo udno to se on ne zanima mnogo za ens o dete. C ela je bila mirna beba, oja je us oro nagovestila da e biti lepa, i bila je dedi na mezimica. Julija je provodila sa bebom mnogo vremena, oblaei je u divno vezenu odeu, to se Gaju inilo ao traenje vremena, a ada je malenoj bilo godinu dana Julij a je opet bila trudna. Ovog puta bila je potpuno uverena da e biti dugo eljeni sin . Proro , oga su ispitali u Julijino ime, obeao je roenje sina, ali Gaj nije bio ta o uveren. Na raju, dodu e, ipa nije morao da se pati sa enom to om itave trudnoe. Rat ovi u Daciji su lo e renuli. Gaj je osetio bol ad je uo da e Druga legija biti pov uena i da e uni titi novoizgraenu tvravu na severu. Pretpostavljao je da je postalo ja sno a o sever ni ada nee moi da zadr e bez veli ih ulaganja ljudi i materijala, veih nego to bi imperija mogla sebi da dopusti. Mnogo ivota bi bilo spa eno, mrano je pom islio Gaj, da su imali dovoljno razuma da to uvide pre tri godine! Poeo je da provodi slobodno vreme u vojnom odse u, oslu ujui novosti. Na im peratorovo nareenje, novi guverner, Salustije Lu ulus, naredio je da se najsevern ije tvrave napuste, da se zidovi poru e a drvena graa spali a o ne bi ostalo ni ta to bi neprijatelju bilo od oristi. Dvadeseta legija domar irala je sa severa i smest ila se u stari logor u Glevumu, ali ni o nije znao oli o dugo e to trajati. Na raju je Druga legija prebaena iz Deve u Daciju. Macelije je objavio d a je prestar da bi tap ao pre o pola imeprije, odluio je da je vreme da se povue u

penziju i da pone da planira novu uu u Devi. No, Gaja je iznenadio poziv novog omandanta legije, da im se pridur i. Najvi e ga je iznenadila injenica da se a ni Lic inije nije protivio ad je saop tio a o bi voleo da prihvati ponudu. "Nedostajae nam, mome", re ao je starac, "ali vreme je da se postara za ari jeru, sad po to si zasnovao porodicu. Zar nisam upravo zato irio Londiniumom hvalos peve o tebi? teta to nee biti tu za roenje tvog drugog deteta, ali to se moglo i oe iv ati. Nemoj brinuti za Juliju - ja u paziti na nju. Ti vr i svoju du nost i vrati se o venan slavom!" 22. Dieda se vratila u ums u uu sredinom maja, ne to vi e od etiri godine ot a o j e oti la u izgnanstvo u Eriu. Dan je bio sunan, i Eilan ju je primila u ba ti, nadajui se da e im manje zvaninma o olina ola ati sastana , ali ipa je zamolila Kaileju d a ostane sa njom. Kad se na vratnicama pojavila Dieda, Eilan je sela malo usprav nije, sa velom pre o ramena, a Kaileja je po urila da je pozdravi. "Dieda, dete moje, ba se radujem to te vidim. Toli o dugo je pro lo..." Svean o su se zagrlile, prislanjajui obraz uz obraz. Dieda je nosila iro u ode du od belog platna, u irs om stilu, bogato izvezenu, sa plavim ogrtaem a ve nose bardovi, o ivienim zlatom i sa zlatnom opom. Njena osa, povezana vezenom tra om, padala je sva u uvojcima, ali, upr os sveanoj odei, dr ala se napeto. "Oh, zaboravila sam a o je ovde mirno..." re la je Dieda, osvrui se po je drim lejama nane i srebrnastim buniima lavande gde su pele zujale po crvenim cvetiim a. "Bojim se da emo ti zaista biti dosadne posle svih onih prineva i raljeva u Eriu." Eilan je jedva progovorila. "To je lepa zemlja, sva a o, i svi veoma cene pevae i pesni e i sve vrste sviraa, ali posle ne og vremena pone da ti nedostaje domovina." "Ponela si naglasa Eriua sa sobom, dete moje", primetila je Kaileja. "K a o je lepo ponovo uti tu muzi u!" Sad vi e ni o o nas uje da govorimo nee moi da nas pobr a, pomislila je Eila n. Nije se radilo samo o naglas u, nego o dubini i rasponu glasa. Diedin glas je oduve bio prijatan, ali sada ga je oristila ao dobro pode en instrument. a i r u ne stvari izgovorene ta vim glasom la e se opra taju. "Imala sam dovoljno vremena da ga ste nem", re la je Dieda i pogledala E ilan. "inilo mi se da sam odsutna pola ivota." Eilan je limnula. I ona se oseala ao da je stotinu godina starija od de voj e oju je Lianon pre pet godina odabrala za naslednicu. Ali na Diedinim usna ma primetila je izraz mrzovolje. Da li je i dalje ljuta to su je poslali odavde? "Prote lo je dovoljno vremena da primimo deseta novih devoja a", mirno je re la Eilan. "Mnogo obeavaju - mislim da e veina polo iti zavete." Dieda ju je pogledala. "A ta si smislila za mene?" "Naui te devoj e svemu to mo e od ve tina oje si ste la!" Eilan se nagnula nap red. "Ne mislim samo na himne oje e ulep ati na e sveanosti, nego na drevno znanje, n a znanje o bogovima i junacima." "Sve tenicima se to nee dopasti." "Njih ni o nee pitati", re la je Eilan. Dieda je ra irila oi. "U poslednje v reme poglavari upuju latins e tutore svojim sinovima i ue ih da recituju Vergili ja i da vole italijans a vina. ine sve to mogu da pretvore na e mu arce u Rimljane, a li ne mare ta rade ene. Poslednje utoi te stare mudrosti na eg naroda mo da je upravo ovd e, u Vernemetonu, i ne elim da to sasvim nestane!" "Stvari su se prilino promenile za vreme mog odsustva." Dieda se prvi put nasme ila. Potom je uperila pogled u ne to iza Eilan, i izraz lica joj se promenio. Prema njima dolazio je Gaven, sa dadiljom za petama. Eilan je grevito ste gla pesnice pod naborima vela, savlaujui elju da pru i ru e i zagrli ga. "Meseeva gospo! Meseeva gospo!" povi ao je de o, a onda se naglo zaustavio i zagledao se u Diedu. "Ti nisi Meseeva gospa!" re ao je sa prebacivanjem. "Nisam vi e", odgovorila je Dieda uz udan osmeh. "Ova gospa je na a roa a Dieda", re la je Eilan, suvih usta. "Peva lepo ao

ptice." De o ih je ne oli o trenuta a naizmenino posmatrao, mr tei se. Oi su mu bile i ste promenljive boje le ni a ao Eilanine, ali osa mu je bila crna i ovrd ava ao oeva, i ada odraste imae isto iro o elo ao on. "Izvini, Gospo", re la je Lia zadihano ad je sustigla dea a i epala ga za ru u. "Pobegao mi je!" Gavenu je poela da drhti donja usna i Eilan je poznala taj zna , pa je da la zna dadilji da ga ostavi. Izgleda da smo ga razmazile, pomislila je, ali on je ta o mali, i ta o brzo u ga izgubiti! "Jesi li hteo da me vidi , mili?" blago je upitala. "Sada ne mogu da se ig ram, ali a o doe predvee poi emo da hranimo pastrm e dole u Svetom ladencu. Jesi li sad zadovoljan?" Gaven je ozbiljno limnuo. Pru ila je ru u da ga pomiluje po obrazu, i ost ala je bez daha ad se on nasme io i ad mu se pojavila jamica na obrazu. Potom je , brzo ao to je i do ao, otrao do dadilje i pru io joj ru u da ga odvede. Kad je oti ao , dan ao da je izgubio sjaj. "To je dete?" upitala je Dieda u potpunoj ti ini. Kad je Eilan limnula, u njenim plavim oima planuo je bes. "Luda si to ga dr i ovde! A o ga ot riju, sve smo propale! Zar sam provela etiri godine u izgnanstvu da bi ti u ivala i u materinstvu i u poastima Vrhovne sve tenice?" "On ne zna da sam mu ja mati", jedva je apnula Eilan. "Ali mo e da ga via ! Nisu ga ubili, a nisu ni tebe! To duguje meni, Sveta Mesee va gospo Vernemetona!" Dieda je poela da oraa gore-dole, podrhtavajui ao struna n a harfi. "Imaj milosti, Dieda", strogo je re la Kaileja. "De o e biti usvojen za go dinu ili dve, a ni o ne zna o je on." "Pa ta onda misle, ije je to dete?" dobacila je pre o ramena Dieda. "Sirot e Mairi, ili mo da moje?" Videla je odgovor na njihovim licima. "Ta o. Sad ad sam o onala svoje izgnanstvo, ta oe imam da snosim i tvoju sramotu. Pa, ad me budu v ideli sa dea om mo da e govor anja prestati. Ali pazi se, ja ni malo ne volim decu!" "Ali ostae , i utae ?" otvoreno je upitala Kaileja. "Hou", re la je Dieda posle pauze, "jer verujem u ovo to radite ovde. Ali, Eilan, slu aj me, jer jednom sam ti to ve re la, ad sam pristala na zamenu - a o i ada izda na narod, uvaj se, jer ja u ti biti d elat!"

Mladi mesec je ve bio viso o na veernjem nebu, dodajui srebrnasti odsjaj pr ozirnim vodama Svetog ladenca. Pastrm e su do le ad su ih pozvali, i uzele su o la oji im je Gaven ponudio, gotovo pravo iz dea ove ru e. Eilan je e ala do nije u la a o njegovo brbljanje zamire u ti ini veeri, a onda je spustila veo pre o lica i uputila se stazom a oltaru izgraenom raj izvora oji je punio ladenac. Njene devoj e su mislile da je veoma milostivo od njihove Vrhovne sve teni ce to se smenjuje sa njima o o onih oji dolaze u ums u uu po savet. Dodu e, esto je radila upravo to, saoseajno bi saslu ala uznemirene, ili bi one sa opipljivijim pro blemima uputila enama vinim magiji ili travar ama. Ali ot a o je saznala da Sinri planira pobunu, penjala se ovom stazom uz drhtaj strepnje, pla ei se onih noi ada ne o od o upljenih apatom pomene gavrane i rat. U svetili tu je bilo sve e; Eilan je vr e pritegla ogrta o o sebe, pu tajui da je iri mrmljanje te ue vode. Voda je curila iz pu otine u steni iznad oje je u udub ljenju bila postavljena olovna figura Gospe, a potom se spu tala u anal oji ju j e vodio do esme i Svetog ladenca. Izvoru ivota... pomolila se, saginjui se da zahvati dlanom malo ledene vod e i da njime dota ne usne i elo. Sveta vodo, veito iva, ispuni me svojom smireno u. Po tom je upalila svetilj u pod ipom i sela da e a. Mesec je bio viso o na nebu ada je zaula a o se stazom uspinju nesigurn i oraci ne oga o je ili bolestan ili izmoren. Grlo joj se steglo ad se na ula zu pojavila tamna prili a. Bio je mu arac, umotan u grube rpe ao bilo oji siro ma an selja , ali pod ogrtaem su se nazirale mrlje od stare rvi. Kada ju je ugleda o, uzdahnuo je i ao da je deo napetosti nestao iz njega. "Odmori se, pij, primi Gospin mir..." promrmljala je. On je pao na olen a i zahvatio vodu iz anala, oito se trudei da se savlada.

"Borio sam se... gavranovi lete nad bojnim poljem", apnuo je, gledajui je. "Gavranovi lete i u pono", odgovorila je. " ta ima da mi a e ?" "Pobuna... bila je predviena za sredinu leta. Crveni ogrtai su ne a o sazn ali i napali su nas..." Pre ao je a om pre o oiju. "Pre sino." "Gde je Sinri ?" upitala je, tiho i brzo. Da li je njen usvojeni brat jo meu ivima? " ta eli od nas ovde?" ove je bespomono slegnuo ramenima. "Sinri ? U be stvu je, verovatno. Dola zie mnogi ao ja, u potrebi za mestom da li u rane." Eilan je limnula. "Iza na ih uhinja vodi staza roz umu. Na raju je oli ba oju na e ene povremeno oriste za meditaciju. Idi sad. Tamo mo e da spava , i ne o e ti doneti hranu." ove je naglo opustio ramena, i Eilan se upitala ima li on snag e da ode a donde. "Blagoslovena bila Gospa", promrmljao je on, "I blagoslovena bila ti, to si mi pomogla." S mu om je ustao, pozdravio ip i potom nestao, mnogo ti e nego to je Eilan mislila da je mogue. No, Eilan je jo dugo sedela, oslu ivala um vode i posmatrala treperenje sve tlosti lampe na zidu. Boginjo, molila se, sa ali se na sve izbeglice; sa ali se na nas sve! Za mes ec dana e biti Dugodnevica; Ardanos e hteti da a em narodu da prihvati ovaj posledn ji udarac, a moj otac e hteti da svi ustanu i osvete Gavranove u rvi i vatri. ta da im a em? Ka o da donesemo mir ovoj zemlji? inilo joj se da je dugo e ala, ali jedina vizija oju je imala pri azivala je vodu a o nepre idno izvire iz stene i tee niz brdo. Gaj je sedeo i pisao u svojim odajama u tvravi Kolonije Agripenzis, oslu u jui i u. Pretpostavljao je da Germanija Inferior zapravo nije vla nija od Britanije, ali prolee je bilo i ovito. Pone ad su mu se dve godine oje je proveo van ue, pr vo u zemljama severno i zapadno od Italije a potom ovde, gde se lisura Rene zav r ava i re a poinje da rivuda roz movarne ravnice prema severnom moru, inile ao dv e nedelje. Ali danas se oseao ao da je van ue ve ve ovima. Umoio je pero u mastionicu i poeo da ispisuje slova naredne reenice u pismu oje je pisao Liciniju. Dve godine redovnog dopisivanja, mrano je pomislio, uinil e su da postane ve t u pisanju oli o i njegov rob se retar; isprva je bilo te o, a li poeo je da ceni vrednost linog dopisivanja. "...i poslednji legionari oji su pre godinu dana po li za Saturninusom u pobunu sada su ve osueni i uglavnom rasuti po drugim legijama", pa ljivo je pisao. " Imperatorovo novo nareenje da u sva om logoru bude samo po jedna legija izazvalo je ne e probleme, i donelo je mnogo posla vojnim graditeljima. Ne znam hoe li to ote ati zavere, ali mo e biti dobro to su nam snage sada ravnomernije rasporeene du gra nice. Da li se ta naredba primenjuje i u Britaniji?" Za trenuta je zastao, oslu ujui pravilno trup anje pot ovanih sandala do je prolazio stra ar, a onda se ponovo pognuo nad pismo. "Ovde se govor a da su Mar omani i Kvadi ponovo nemirni, i da je Domicij an morao da pre ine ampanju u Daciji da bi se pobrinuo za njih. Ja bih mu savet ovao da, u oli o je mogue, s lopi savez sa raljem Decebelusom, i da is oristi Daa ne za borbu protiv Mar omana. No, imperator me jo nije proizveo za svog tajnog sa vetni a, i o zna ta e uiniti." Nasme io se, znajui da e Licinije razumeti alu. Bio je ne oli o puta u blizin i imperatora, pre nego to je preme ten iz Druge legije u Daciji u onji i odred u Ge rmaniji, ali sumnjao je da Domicijan zna za njegovo postojanje. "Obu a mog rila onjice ide dobro. Briganti su neustra ivi jahai, i veoma im je milo to imaju omandanta oji im se obraa na njihovom jezi u. Ti nesrenici mo ra da su eljni doma oli o i ja. Pozdravi Juliju i decu. Cela je sad ve sigurno ve li a devojica, i te o je poverovati da mala Se unda ima ve vi e od godinu dana. Britanija mi se ini ao mirni raj u poreenju sa granicama Germanije", nast avio je, "ali pretpostavljam da je to samo iluzija. uo sam a o jedan novi vojni u mom odredu govori o gavranovima, i poeo sam da razmi ljam o tom tajnom udru enju o ome smo slu ali pre vi e godina..." Opet je zastao, govorei sebi da je strepnja oja ga je iznenada obuzela s

amo posledica i e, ali pre nego to je stigao da se vrati pisanju ne o mu je za uca o na vrata sa poru om da legat eli da ga vidi, pa je brzo navu ao ogrta i izi ao iz svojih odaja, pitajui se o emu je re. "Nove naredbe, tribune", re ao je zapovedni . "Moram rei da mi je ao to emo te izgubiti, jer dobro si se po azao..." "Da li je jedinica dobila preme taj?" Gaj ga je pomalo zbunjeno gledao, je r ova vim pre omandama obino prethode govor anja po logoru. "Samo ti, mome, to je jo vea teta. Prebaen si u osoblje britans og guvernera. Izgleda da se tamo digla ne a va pra ina, i treba im ove tvog pore la." Gavranovi! pomislio je Gaj, i pred oima mu se pojavilo Sinri ovo lice, on a o a o ga je poslednji put video, puno mr nje. Odsad u obraati vi e pa nje na predosean ja. U ovom preme taju je oseao Licinijevu ru u. Kao jedan od mnogih oficira na gran ici, samo uz ogromnu sreu je mogao privui pa nju ne oga o bi mu mogao biti oristan za titni . Ali a o bi uspeo da sprei pobunu... Licinije je verovatno bio vrlo zadovoljan sobom to je na ao naina da njegov zet vr i svoju du nost, a da istovremeno napreduje. Samo e Gaj znati, i mariti, to je zbog toga morao da uni ti ove a oji mu je bio prijatelj. Odgovorio je ne to nepoveza no svom zapovedni u, jedva je saslu ao njegove rei, i vratio se u svoje odaje da se spa uje. Ka o se bli ila Dugodnevica, zemljom su se irili apati o pobuni Gavranova. E ilan se nadala da e guverner zabraniti javne s upove zbog pobune, ali izgledalo j e da je on umesto toga re io da obeshrabri pobunjeni e pretvarajui se da je sve u r edu. No, Eilan je od izbeglica saznala da se Sinri vratio prijateljima na sever u i podigao pobunu oristei pre ivele sa planine Graupius, sa preostalim Gavranovim a ao zapovednicima. To je bilo sasvim la o, jer Rimljani su se prosto povu li i z pustinje oju su stvorili, ostaviv i narod bez iega za ivot osim mr nje. Ali potom je po u ao da pobuni Brigantiju, gde je posle grubog gu enja Vanuc ijeve pobune usledio a av-ta av po u aj obnavljanja provincije. Verovatno ih je i zdao ne i Brigant, razmi ljala je Eilan, ili mo da ena - jer setila se Kartimandue po to su za ljuili da je ogranieni napreda u o ovima bolji od rimljans og maa. Gavranovi su se, po jedan i dvojica, probijali na jug, puni gneva ili oaj anja. Negovale su ih ene u oje je Eilan imala najvi e poverenja, davale su im nova imena i odeu i slale ih dalje. Re li su joj da je Sinri jo na severu, sa ostat o m onih oji nisu ranjeni, i da ga progone specijalni odredi legionara. Kaledonja ni su nestali u svojim brdima, ali Gavranovi nisu imali lan, niti dom uda bi m ogli da pobegnu ad vi e ne mogu da se bore. Oni oji su dolazili u ums u uu bili su Sinri ovih godina, ali te oe su od njih nainile starce. Eilan ih je gledala sa bolom, jer na ne ima se, ao na Gaven u, videlo da nose u venama rimljans u rv. Po vizijama je znala da je neophodno da se stope rv plemena i rv Rima. No, Merlin nije re ao da li e se to desiti mi rno ili roz mnoge generacije u ojima e mu arci sejati svoje seme i umirati, osta vljajui ene u alosti da nastavljaju dalje. Ardanos i Lianon su, seajui se silovanja na Moni, odabrali politi u prilag oavanja ao manje zlo; njen otac i Sinri su izgleda smatrali da je smrt bolja od ropstva. Eilan je gledala Gavena a o raste i znala je jedino da mora za tititi s voje dete. Dani su postajali sve du i, bli ila se Dugodnevica, i sve tenice iz ums e ue iz i le na Brdo devoja a da izvedu sveanost. Eilan je a i sa prilaznog puta ugledala sjaj veli ih vatri na vrhu brda, i plamene lu ove od ba lji bacanih u nono nebo. Bubnjevi su tutnjali te o i uporn o, a njihov ritam se pretvorio u grmljavinu do su se mladii sa sela ta miili o e najvi e baciti ba lju. Kraljevi i vojs e dolaze i odlaze, ali prava borba - Eilani se pone ad inilo da je to jedina borba oja je zaista va na - bila je ona oju mu a rci vode sva e godine da bi za titili svoja polja i odnegovali mlade useve. Iz daljine se ulo mu anje sto e oja je ve pro la izmeu svetih vatri da bi st e la za titu; oseala je miris dima i uvanog mesa, i o tar miris pelina i antariona iz venca oji je nosila.

"Oh, vidi", re la je Senara raj nje. "Vidi a o viso o bacaju ba lje, i zgledaju ao zvezde padalice!" "Ne a bi usevi rasli viso o oli o ba lje dopiru!" odgovorila joj je Kai leja. Doneli su lupu da Eilan sedne do ne doe vreme za Proroanstvo; bilo joj j e milo to mo e da se s upi tu i slu a tihe razgovore ostalih ena. Ne rastu samo usevi, pomislila je, slu ajui Senaru. Upla ena osmogodi nja devojica oja joj je predata na br igu pre pet godina postala je je devojura ije su duge osti i osa boje ilibara na gove tavali buduu lepotu. Sa brda se zaula poslednja tutnjava, a onda vatre ao da su e splodirale ad su mladii zgrabili zapaljeno granje iz njih i potrali nizbrdo na sve strane, d a prenesu njihovu za titni u mo sunca u sva polja. Bubnjanje se svelo na hipnoti e ot ucaje srca, i Eilan je osetila poznati drhtaj nailas a transa. Jo samo malo, pomislila je, a onda, ta god se izrodilo iz ove noi, bie a o bude. Po prvi put posle vi e godina ume ala je u napita najmonije bilj e za trans, p la ei da se e bez toga njeni strahovi mo da spreiti Boginju da progovori. Znala je da i Ardanos strepi, mada mu se to nije videlo na licu. Izgleda ao is lesan, pomisl ila je, ao olj a u ojoj duh plamti, i primetila je oli o mu je potrebna pomo d rvenog ezla. Jednog dana ga vi e nee biti, mo da i ubrzo. Mnogo puta ga je mrzela, ali poslednjih godina su do li do preutnog sporazuma. A nije se moglo ni naslutiti o bi ga nasledio. No, sa tim strahom e se suoiti ada prote ne ova no. Procesija je renula. Eilan je pustila da joj Kaileja pomogne da ustane i poe uzbrdo. Druidi su pevali; njihova pesma nasrastala je roz topli vazduh. Gledajte, sti e sve tenica, sa svetim biljem na elu, sa zlatnim mesecom u ruci...

Gospo od ivota, poveravam ti svoj duh. Maj o, budi milostiva prema svoj s vojoj deci! Godine ve banja su joj dale punu ontrolu nad nainima oncentracije i disan ja, ime je oslobodila duh iz tela. Bilj e u napit u ubrzavale su postupa , ao da joj se glava raspada, nali na razbijenu iniju, a o bi Drugo moglo da ue u nju, odbacujui njenu svest u stranu ao da je list u poto u. Eilan je osetila da joj sve tenice poma u da sedne, a onda je do ao neprijatan oseaj pada, ia o je znala da je zapravo podi u. Duh joj je lebdeo izmeu zemlje i ne ba; osetila je blagi trzaj ad su je spustili na vrhu brda, i bila je slobodna. Lebdela je u zlatastoj magli, i ne o vreme joj je bilo dovoljno da u iva u oseanju bezbednosti, za tienosti, ao da je od ue. O ru enoj tom smireno u, strahovi je je ostavila za sobom inili su joj se prolaznim, a i glupim. No, srebrni lanac oji ju je jo vezivao za telo nije je pu tao da se sasvim oslobodi, i sada se, ia o uz o levanje, magla pola o razi la taman toli o da je mogla da gleda i uje roz nj u. Pogledala je nani e, na hrpicu plavih ogrtaa u stolici i znala je da je to njeno telo, nejasno osvetljeno ugljevljem veli ih vatri sa obe strane. Sve tenici i sve tenice nainili su rug, a iza njih je bio narod; bele i plave ode de stvorile s u dva veli a polu ruga svetlosti i sen e. Masa naroda oji je do ao na sveanost pri tisnula je padine; unao olo su se videle is rice vatri o o tezgi i atora. Iza tog a su se prostirale ume i polja, roz oja su bili proseeni ne to svetliji putevi. Be z i a ve radoznalosti, primetila je ome anje u jednom delu mase, a malo dalje, na putu iz Deve, pravilno retanje, i blesa metala na meseini. Druidi su prizivali Boginju, prepliui nejasne sli e naroda u jednu, monu sl i u oja je bila istovremeno i promenljiva oli o i narod oji je ponavljao dozi

a i posle pet godina, Eilan bi se uve iznenadila ad bi osetila prvi las i e ivanja o upljene mase. A sva a o je zaboravila muninu i bolno grenje ad su poele da je obuzimaju droge. Suzbila je nalet pani e ad se svet zavrteo o nje. To je elela; nije znala da li iz vere ili iz u avilu a, ali ovog puta je da svet nestane.

ta svesti o elela

vanje. Eilan je mo oju su prizivali videla ao ovitlac vi ebojnog svetla, i alila je rh o ljuds o oblije u oje se spu tala. Sada joj je telo bilo gotovo s riveno; energija se uobliavala; ugledala je ens u prili u, velianstvenog dr anja i prelepu, m ada crte lica jo nisu mogle da se razaberu. Eilan se prima la, pitajui se a vo e lice Gospa nositi na ovom s upu. Tog asa je ome anje u masi stiglo do sredi ta; ugledala je blesa maeva i zaul a mu e glasove promu le od besa. "Veli a raljice, uj nas! Katubodva, prizivamo te - Gospo od Gavranova, osveti na e sinove!" Ardanos se o renuo, zgrenog lica, a o bi ih uut ao, ali talas oseanja u to m pozivu ve je obavio svoje. Kovitlac sen i tamnih rila preleteo je nad rugom, a iznenadni ledeni vetar zanjihao je vatre; prili a u stolici ao da se iznenada ra irila i sela potpuno uspravno, s loniv i veo. "ujem poziv, i evo me", re la je na jezi u plemena. "Ko se to usuuje da po zove Mene?" Upla eno mrmljanje oje se pronelo rugom pretvorilo se u potpunu ti inu ad je u sredi te svetlosti vatri, hramajui, u ao jedan mu arac. Eilan je prepoznala Sinr i a, sa rvavim zavojem o o glave i isu anim maem u ruci. "Maj o, ja te zovem - a uve sam te slu io! Gospo od Gavranova, podigni se u gnevu!" Stolica je za ripala ad se prili a oja je u njoj sedela nagnula napred. Njeno lice i Njena osa su pod svetlo u vatri izgledali crveni ao i Sinri ov ma. A rdanos je gledao sad jedno sad drugo, trudei se da ih pre ine; ali sila oja ih j e vezivala bila je suvi e sna na i nije se usuivao da ta ne u nju. "Stvarno si me dobro slu io..." Njen glas je pre inuo ti inu. "Obezglavljena tela i odseeni udovi bili su tvoje ponude, rv je bila rtva oja se poliva po tlu . Jauci ena i samrtni ropci su tvoja sveta muzi a; tvoje ritualne vatre lo e se tel ima ljuds im... Pozvao si me, crveni gavrane. ta bi hteo, sad ad sam do la?" U asno se nasme ila, i mada je bila Dugodnevica, vetar je iznenada postao le den, ao da je Katubodvina tama ubila sunce. Narod je poeo da uzmie. Samo su Sinri , Ardanos i sve sve tenice pomonice ostali na mestu. "Uni ti o upatore; pobij one oji obesveuju na u zemlju! Pobedu, Gospo, eto ta tra im!" "Pobedu?" Boginja bit e poela je grozno da se smeje. "Ja ne dajem pobede - ja sam vojni a nevesta; ja sam maj a oja pro dire; smrt je jedina pobeda oju e nai u mojim ru ama!" Podigla je ru e i nabori ogrtaa su zalepr ali ao crna rila. Sad a je i Sinri ustu nuo. "Ali na a borba je pravedna..." zamucao je. "Pravda! Ima li i ada pravde u ratovima oje vode ljudi? Sve to Rimljani i ne vama, ljudi va e rvi inili su jedni drugima, i narodima oji su pre njih bili u ovoj zemlji! Va a rv hrani zemlju ad god umirete, u slami ili na boji tu - Meni j e to sasvim svejedno!" Sinri je zaprepa eno odmahivao glavom. "Ali ja sam se borio za svoj narod. Barem mi reci da e i na i neprijatelji jednog dana patiti..." Boginja se nagnula napred, zagledana u njega, a on nije mogao da s loni pogled. "Vidim..." apnula je ona. "Sa blistavih ramena boga poleteli su gavranovi - vi e ga nee savetovati. Umesto toga primio je orla. On e postati orao, izdajni i izdan, patie u granju hrasta do ne postane ponovo bog... Vidim orla a o uzlee pred belim onjem oji galopira pre o mora. Sada se orao udru io sa crvenim zmajem, i zajedno se bore protiv pastuva, i pastuv se bor i sa zmajevima sa severa i lavovima sa juga... Vidim a o jedna ivotinja ubija dr ugu i a o se podi e da umesto nje brani zemlju. Krv svih njih natapae zemlju, i r v svih njih e se stopiti, sve do ni o ne bude znao o mu je neprijatelj..." Kada je zavr ila, u rugu je vladala ti ina, ao da narod nije znao treba li da se nada ili da strahuje. Odne ud izdale a dopiralo je mu anje sto e, i zvu nali na bubnjanje, mada su muziari mirovali. "Reci nam, Gospo..." Sinri se zagrcnuo do je po u avao da izgovori pitan je. "Reci nam ta da radimo..." Gospa se zavalila u sedi tu, i njen smeh je ovoga puta bio tih i veseo. "Be ite", tiho je re la. "Be ite odmah, jer neprijatelj vam je za petama." P odigla je glavu i pogledala uo olo po rugu. "Svi vi, idite brzo i tiho, i iveete. .. ne o vreme."

ru e, i crna rila su pre la pre o ruga. Poterani str guraju sa susedima ao prvi amici u lavini amenja. "S iznenada je vrisnula. "Be i, jer dolaze Orlovi!" dale o bubnjanje pretvorilo se u pravu tutnjavu juri a r

Gaj je pustio da ga ponese zanos juri a, elei da se stopi sa po retima onja pod sobom, i jahaa o o sebe, sa uzbrdicom, sa prili ama oje su be ale, mu arci i en e, i sa blistanjem plamena. Po u ao je da odbaci seanja oja su mu ometala opa anje, ali stalno je video pun mesec i plesae, Sinri a a o dr i Diedu za ru u, i Eilanino rumeno lice osvetljeno vatrama Beltana. Prednja jabu a sedla mu je uljala butine ad je padina postala strmija; vre je stegao olena i odvagnuo u ruci oplje i tit, tra ei u masi begunaca naoru ane lju de. Nareenja su bila jasna - izbei ubijanje miroljubivog stanovni tva, ali spreiti po bunjeni e meu njima da pobegnu. Legat nije objasnio a o to da se izvede u mra u i op toj zbrci. Jo pro linjui sudbinu to ga je opet poslala na Sinri a i njegove Gavranove, Gaj je ugledao odsjaj metala i bledo lice zgreno od straha ili besa. Deset godin a vojni e obu e po renulo mu je ru u bez razmi ljanja. Osetio je trzaj i udar ad j e oplje probilo meso i opet se oslobodilo, i lice je nestalo. Juri se usporavao; stigli su do zaravnjenog vrha i uvideli da je gotovo p ust, mada su ljudi hitali na sve strane odatle. Krat a naredba optionu, i jahai s u se rasuli u poteri. Njegov onj se upola propeo ad je ne a prili a u belom poe la divlje da ma e ru ama, viui ne to o svetom tlu. Gaj je podbo ivotinju i poterao je b rzim asom po ivici zaravni, tra ei Sinri a, a onda je zauo udar metala o metal na d rugoj strani malog uvi enja u sredi tu, pa je po ao tamo. Njegov onj se naglo propeo i u asnuto zanji tao ad se o o njega us ovitlal o rilo sen e, i ne o je vrisnuo. Nije uo strah, nego bes i gnev; taj ri je sad r ao sav u as, strah i bes svih bojnih polja sveta; ri oji pretvara utrobu u vodu i protresa osti. Sva a ivotinja oja ga uje za trenuta poludi, a sva i ove oset i da mu se duh zgrio od straha. Gaj je ispustio uzde i oplje i epao onja za grivu do se svet o o njega ovitlao. Lice Gneva lebdelo je pred njim, osvetljeno ras utim pramenovima blistave ose. Konj je jurnuo dalje i na li su se na svetlu vatri; vojnici su svuda unao olo u oeno stajali, ao da su zaarani. Potom se onj nesigurno zaustavio i svi su se ponovo po renuli, ali u svim pogledima je i dalje video u as. Dubo o je udahnuo , shvativ i da su izgubili prednost iznenaenja, i osvrnuo se. Ne oli o druida je pridr avalo ove a u belom; zapanjeno je shvatio da je to sigurno Ardanos. Izgledao je vrlo star. Sve tenice u plavoj ode di podizale su iz s tolice na vrhu brda ne to to je liilo na zave ljaj plave odee. Kad mu je borbenost i ilel , Gaja je obuzeo ogroman umor. Kraj njega se pojavio option. "Rasuli su se, zapovednie." Gaj je limnuo. "Ali nisu mogli da stignu dale o. Po alji ljude da proe ljaju itav raj. Ne a se po povrat u jave meni, ovde." Nespretno je prebacio nogu pre o onjs og vrata, s liznuo na zemlju i po a o napred, a onj ga je pratio. Kad se pribli io, Ardanos se prome oljio i moleivo ga pogledao. "Nije to bilo moje delo", mrmljao je. "Prizivali smo Boginju - a onda se Sinri prosto stvorio tu!" Gaj je limnuo. Dovoljno je poznavao politi u Vrhovnog druida da bi mu v erovao. Ona ena oja je vrisnula i time ih paralisala dala je pobunjenicima dodat ni trenuta potreban da se stope sa masom. Nastavio je a grupi ena. Ko zna za to, nije se iznenadio ad se Kaileja o renula i pr osno ga pogledala, ali on je hteo da vidi enu oja je le ala na tlu. Nainio je jo jedan ora i na ao se zagledan u enino lice; belo, besvesno, pr epoznatljivo samo u najgrubljim crtama ao Gnev oji mu se pri azao. A ipa , bio je muno siguran da je to Ona, i da je u isto vreme i Eilan.

Deo naroda je poeo o da su zaarani. "Idite!" Podigla je ahom, ljudi su poeli da se inrie sine Junijev, be i", Do je narod be ao, imljans e onjice.

da se udaljava od vatri, ali ostali su ostali piljei a

23. U danima oji su usledili posle su oba na Brdu devoja a, do su Rimljani progonili Gavranove, Gaj se oseao ao da se pretvorio u dve osobe: jedna je smir eno izve tavala zapovedni a u Devi o rezultatima operacije, a onda se vraala u Lond inium da ponovi priu guverneru, a druga je po u avala da pomiri mas u gneva oju je tamo video sa li om ene oju voli. Julija je lebdela o o njega puna supru ans e od anosti, ali posle prvog o mara su se slo ili da bi on trebalo da ne o vreme spava s am. Juliji to izgleda nije smetalo. Bila je prijatna ao i uve , ali to om d ve godine razdvojensoti potpuno se posvetila deci. Devojice su brzo rasle, u svem u minijaturne opije maj e, mada se Gaju pone ad inilo da u oima starije eri vidi blesa Macelijeve odlunosti. No, on im je ipa ostao stranac. Pomalo ga je bolelo to prestaju da se smeju ad on ue u sobu, i inilo mu se da bi mo da, a o bi na ao vrem ena da ih bolje upozna, udaljenost izmeu njih ipa nestala. No, nije mogao nagnati sebe da po u a, pogotovo sada, ada mu je srce govo rilo da je svu preostalu ljubav izmeu njega i Eilan unu tila Mo oja ju je zaposela. Pone ad bi po eleo da urlie od bola oji mu je nanosilo pri rivanje patnje. Osetio je ola anje ada je zapovedni u Devi zatra io da doe na savetovanje, jer u podsts riptumu je stajalo da se njegov otac nada a o e Gaj, umesto da odsedne u tvravi, odluiti da ga poseti u novoj ui oju je gradio u gradu. Mo da e mu tamo biti la e da se pomiri sa samim sobom.

"Jesu li uhvatili jo ne og od zavereni a Gavranova?" Macelije je sipao vi no i pru io pehar Gaju. Vino je bilo dobro, ali ne i otmeno, isto ao i trpezarija i itava ua. Oeva ua je spadala u bolje meu onima sagraenim o o tvrave - to je pred vljalo do az da se uspostavlja graans i ivot u onano smirenoj zemlji. Gaj je odmah nuo glavom. "Onaj moma Sinri - on im je bio voa, zar ne?" nastavio je Macelije. "Za r ga nisi ve zarobio na planini Graupius?" Gaj je limnuo i otpio iselo vino, trgav i se ad ga je od po reta zabole la nezarasla rana na bo u. Nije je primetio sve do borba na Brdu nije o onana, a li nije bila ozbiljna, samo mu je smetala; bivao je mnogo te e ranjavan na granica ma Germanije. Mnogo goru ranu mu je naneo o ad je shvatio da je Gnev oji ih je sve pro leo zapravo bila Eilan. Te sad je shvatio da otac jo e a odgovor. "Jesam - ali asnije je uspeo da pobegne." "Izgleda da je ve t u tome", primetio je otac, " ao i ono opile Kara ta u s. Ali njega smo se na raju doepali, i na raju e ne o izdati i Sinri a, ne o iz njegove o oline..." Gaj se nelagodno prome oljio, nadajui se da se otac nee setiti da je Sinri Bendeigidov usvojeni sin. Da je ubio Sinri a ad je bio u prilici, mrano je pomi slio, u tedeo bi svima mnogo nevolja. "No dobro", nastavio je starac, "ni o te ne rivi to ga nisi uhvatio, i m a uda da su pre iveli pobegli, ne verujem da e se vraati ovamo..." Osvrnuo se o o s ebe i ne a o izve taeno uzdahnuo. "Najverovatnije", slo io se Gaj. "Je li ti ovde zaista dobro?" Po to se povu ao iz vojs e, Macelije je sagradio ovu vilu, gotovo odmah je izabran za de urio na i sada je ubrzano postajao stub lo alnog dru tva. "Oh, da, mesto je lepo. Poslednjih godina sam se prilino smirio ovde, a g rad raste. Amfiteatar je te u planu, naravno. Sva og dana ima sve vi e radnji, a upravo sam dao prilinu sumu za novi hram." "Rim u minijaturi", nasme io se Gaj. "Nedostaje jo samo oloseum." "Bogovi sa lonite", nasmejao se Macelije i podigao ru e. "I za to u sigur no morati da zavuem ru u u esu. Polo aj grads og oca je prilino precenjen. Jedva se usuujem da otvorim vrata, jer uve se bojim da u imati ast da dam dobrovoljni pril og za ne to novo!" Ali ipa se smejao, i Gaj je pomislio da ni ada nije video oca toli o za dovoljnog. "Ali ima jedna stvar za oju neu aliti novaca", nastavio je Macelije, "a t

o je da tebe po aljem u Rim. Vreme je, da zna . Posle ovog poslednjeg imae dobru prepo ru u od guvernera, a uz po roviteljstvo moje i tastovo nee moi jo mnogo da se uspne . Da li ti je Licinije ve govorio ne to?" "Pominjao je", oprezno je re ao Gaj. "Ali ne mogu da poem do svi ne budu uvereni da e ovde sve ostati mirno." "Stalno alim to Vespazijan nije du e po iveo", namr tio se Macelije. "Tebi se on mo da inio ao matori lu avac, ali znao je a o da odabira dobre ljude. Ovaj njego v nasledni , Domicijan, izgleda je re en da vlada ao istonja i tiranin. ujem da je p rognao filozofe. Hajde reci mi, ome mo e da naudi gomila matorih gnjavatora?" Gaj se setio svog oajanja zbog tutorovog razglabanja o Platonu, pa je ose tio i malo razumevanja za imperatora. "U sva om sluaju, on je osoba na oju mora ostaviti utisa a o eli dobar pol o aj, i mada e mi nedostajati, naredni ora u tvojoj arijeri bi trebalo da bude po lo aj pro uratora u ne oj starijoj provinciji." "I ti e meni nedostajati", tiho je re ao Gaj. To je bilo tano, ali shvatio je da mu uopo te nee nedostajati Licinije, pa a ni Julija ni devojice. Zapravo, inilo mu se da e mu prijati da na ne o vreme ode iz Britanije, ne uda gde ga ni ta nee po dseati na Sinri a i Eilan. Na avgustovs e Ide, Gaj je onano renuo za Rim, vodei gr og roba po imenu Filo, oji je bio po lon od Licinija; ovaj se leo da rob ume savr eno da namesti togu i da e sva og jutra poslati gospodara u svet sa pristojnim izgledom. U bisag ama je nosio pro uratorov godi nji izve taj o e onomiji provincije, to mu je davalo z vanje zvaninog glasni a, i uz to pravo da se oristi vojnim postajama. Vreme je bilo lepo, ali put se ipa otegao. to su i li dalje na jug, zemlja je postajala sve suvlja - Gajevim severnja im oima liila je na pustinju, mada su s e oficiri u postajama smejali ad bi to re ao, i zauvrat su priali o Egiptu i Pal estini, gde pustinjs i pesa zasipa spomeni e starije od Rima. Po eleo je da mo e, ao Cezar, da zadr i vreme pisanjem memoara, ali a i a o bi to uinio roz etrdeset go dina, sumnjao je da bi i oga zanimalo da ih ita. a i Julijine prie bi mu prijale, mada je ona u poslednje vreme izgleda um ela da govori samo o deci. No, zbog dece se njome i o enio, pomislio je; zbog dece i zbog dru tvenog polo aja. Do sada je sve i lo manje-vi e po planu. Ipa , do je prola zio roz bes rajne milje robovs ih imanja u Galiji, Gaj se pitao da li je ova po tera za polo ajem vredna truda. A onda bi stigli do sledeeg svrati ta, ili do sledee v ile oja pripada ne om od Licinijevih prijatelja. U naruju lepe robinje oju bi p oslali da mu zagreje postelju zaboravio bi i Juliju i Eilan, a ujutro bi re ao s ebi da je to u njemu govorio samo umor, ili mo da prirodna strepnja a o e se snai u Rimu. Kad je stigao u Rim poela je i a, te a i nepre idna, ao da nado nauje izgub ljeno vreme. Licinijev roa od oga je odseo bio je veoma gostoljubiv, ali Gaj s e vrlo brzo umorio od ala o tome a o je on doneo sa sobom svoje britans o vreme. A to, uostalom, nije ni bilo tano, jer u Britaniji su i e ledene, a Rim nije bio hladan nego natopljen upornom vlagom. U Gajevom seanju je to vreme zauve ostalo povezano sa na iselim zadahom vla nog gipsa i mo re vune. Nebo nad Rimom bilo je blatnjavo i zadimljeno; iseli zadah Tibra me ao se sa egzotinim zainima nad uhinjs im vatrama stotinu razliitih naroda. Rim je bio b eli mermer i pozlata i te i parfemi; esti zovovi fanfara i vris a trgov inja i veit i, jedva ujni amor mase ljudi, na toli o jezi a oli o Gaj nije ni mislio da posto ji, i sve to zbijeno na sedam brda iji obrisi su davno nestali pod slojem ljudi. Rim je bio pulsirajue srce sveta. "I ovo ti je prva poseta Rimu?" Gospa sa ojom je Gaj razgovarao poastvov ala ga je smehom oji je zvec ao ao srebrne naru vice oje je nosila. ene sa pa lj ivo u ovrd anim frizurama i mu arci u elegantnim togama ispunili su atrijum vile Li cinijevog roa a, oji je priredio zabavu, a razgovor je liio na zujanje pela u vonja u. "Pa, ta misli o Gospodaru nacija, o dijademi imperije?" Zavodljivo je spustila obojene ap e. I to pitanje Gaj je uo toli o puta da je morao da smisli stalan o dgovor. "Mislim da je lepota grada pomraena lepotom njegovih ena", galantno je re

ao. Da je razgovarao sa mu arcem, umesto lepote bi pomenuo mo njegovih voa. Nagradilo ga je novo zvec anje; potom ga je domain spasao i odveo ga u pe ristil, gde su mu arci u togama stajali ao figure u grupnom vajars om delu. Oset io je ola anje ad im se pridru io. I meu mu arcima je bilo opasno, ali njih je bar r azumeo. Od rimljans ih ena oseao se paralizovan, ao ad je prvi put sreo Juliju. No, ona je bila zlato u poreenju s gospama oje je sad upoznavao. Jedna i li dve su ga pozvale sebi u postelju, ali oseanje za sopstvenu bezbedost spreilo g a je da ne upadne u ta vu zam u. U Rimu se stie sve najbolje, i a o mu treba ena, nai e urtizanu oja ne zahteva ni ta sem novca, i ije ve tine mogu da izbri u sve strepn je, bar za ne o vreme. Kretanje u rims om dru tvu liilo ja na predvoenje juri a onjice pre o zaleenog tla - divno do traje, ali ni ad ne zna ad e naii na nesigurno tlo i pasti. Gaj se pitao da li bi se Julija ovde sna la. to se tie Eilan - ao da je po u avao da zamisl i antilopu, ili mo da divlju ma u, u rdu puno rvnih tr a ih obila: i jedne i druge su lepe, ali potpuno su razliita stvorenja. "uo sam da si slu io pod Agri olom u Kaledoniji..." Gaj je mirnuo ad je shvatio da se jedan od starijih gostiju obraa ba njemu . Primetio je purpurnu prugu na tunici i ispravio se ao da stoji pred vi im ofici rom, preturajui po seanju da mu se seti imena. Veina domainovih prijatelja pripadali su onji om stale u; ni a vo udo da je uspeo da dovede i jednog senatora. "Da, gospodaru, imao sam tu ast. Nadao sam se da u moi da ga posetim do sa m u Rimu." "Mislim da on trenutno obitava na porodinom imanju u Galiji", re ao je se nator ne a o ravnodu no. Marcelije Klaudije Maleus, eto a o se zvao. "Te o ga je zamisliti da se odmara", nasme io se Gaj. "Mislio sam da e sigur no uterivati strah u osti neprijateljima Rima negde na granicama, i da e uvoditi Pax Romana u ne u provinciju." "Da, ove bi stvarno to oe ivao." Senator se primetno zagrejao. "Ali bilo bi mudrije da ne govori ta o do nisi siguran u a vom si dru tvu..." Gaj se u oio, ponovo pomisliv i na zamrzmuto tlo, ali Maleus se i dalje sme i o. "U Rimu mnogi cene Agri oline valitete, valitete oji se ine jo veim sva i put ad ujemo za nove neuspehe ne ih drugih generala." "Pa za to onda imperator ne po alje njega?" upitao je Gaj. "Zato to je pobeda rimljans og oru ja neva na u poreenju sa ouvanjem moi imperat ora. to vi e sveta tra i da Agri ola bude poslat da omanduje, to vi e na 'bog i gospoda r' sumnja u njega. Za godinu dana imae pravo na postavljenje za onzula, ali a o stvari sad stoje, prijatelji e mu sigurno savetovati da ne prihvati." "Razumem u emu je problem", zami ljeno je re ao Gaj. "Agri ola je suvi e save stan da bi namerno gre io, a a o se po a e dobro, imperator e misliti da taj uspeh nj ega ugro ava. Pa, ma ta se desilo u Rimu, Britanija e ga pamtiti samo po dobrom." "Tacit bi se radovao da te uje", re ao je Maleus. "Oh, zar ga poznajete? Slu io sam s njim u Kaledoniji." Razgovor je pre ao n a rasprave o ampanji na severu, i po azalo se da ih je senator pa ljivo pratio. P onovo su pre li na line stvari te ad su ih pozvali u ba tu da u ivaju u plesu ne ih b itinijs ih robinja. "Kroz tri nedelje prireujem malu zabavu sa veerom." Maleus je prijateljs i polo io a u Gaju na rame. "Ni ta naroito, samo ne oli o ljudi za oje mislim da bi te zanimali. Hoe li me poastvovati svojim prisustvom? Kornelije Tacit je obeao da e doi. " Od tog dana Gaju se inilo da je povr ins i ovitlac zabava i prijema od oj ih je ve poeo da oajava poprimio novu dimenziju. Oseao se ao da je onano prodro ro z velove ojima se rimljans o dru tvo titi od stranaca, i ma ar da je to mo da bio sa mo deli tog dru tva, mo da i opasan, opet je bilo bolje nego da umire od dosade. Licinijev roa , zvao se Kora s, ne oli o dana asnije poveo je Gaja na ig re u novi Koloseum oji je Domicijan sagradio na mestu gde je ne ada stajala Ner onova ogromna palata. "U tom polo aju ima neeg pri ladnog", re ao je Kora s do su se sme tali u od

elj u odvojenom za pripadni e onji og stale a, "jer Neron je uveo igre a ve Rim n i ada nije video, pogotovo ad je po u avao da ubedi sve a o je ona sme na jevrejs a se ta - zna ve, hri ani - izazvala veli i po ar." "A jesu li?" Gaj se osvrtao. Stigli su u pauzi, i robovi su zamenjivali o rvavljeni pesa . "S oro da ti i nije potrebna paljevina da bi izazvao po ar u ova vom gradu , mome", mrano je re ao njegov domain. " ta misli , za to sva i o rug ima po arnog stra ar oga svi ta o spremno plaamo? Ali taj po ar je bio posebno gadan, i imperator je mor ao da nae rtvenog jarca a o bi uut ao glasine da ga je sam potpalio!" Gaj se o renuo i zapiljio se u njega. "Nove zgrade, mome, nove zgrade!" objasnio je Kora s. "Neron je zami ljao d a je arhite ta, a ljudi oji su posedovali imanja tamo gde je poeo po ar nisu hteli da ih prodaju. Po ar je izma ao ontroli, i imperator je morao da o rivi ne oga. Igre su bile stvarno u asne - nimalo prefinjenosti, nimalo ve tine - samo gomila nes reni a oji su umirali pre ao ovce nego ao ljudi." Gaju je odjednom postalo milo to nije zarobio Sinri a. Ta av borac bi sva a o bio poslat ovamo, a nije to zaslu io, ia o se sva a o ne bi pona ao ao ovca ne go ao vu ili medved. Zaule su se fanfare i roz ogromnu publi u proneo se drhtaj i e ivanja. Gaj je osetio da i njemu srce br e udara i setio se, zaudo, trenut a pred bit u; to je bilo jedini put da je bio u prisustvu toli e mase ljudi, i da su svi bili spremn i da gledaju rv a o lije. Ali u ratu su barem obe strane jedna o ugro ene. Rimlj ani su bili spremni da gledaju tuu rv, a ne svoju. Gledao je od ue borbe medveda, naravno; to je bila zabava za legije. Sv a a o da je bilo odlinih parova ivotinja, dovezenih naroito za Igre. Lav i irafa, na primer, ili divlji vepar i panter. Kora s mu je ispriao a o se jednom prili om borila suprasna divlja rmaa i a o se u samrtnom ropcu i oprasila. Ali to popodn e je u sredi tu pa nje bila najopasnija ivotinja - ove . "Sad emo videti i ne u ve tinu", re ao je Kora s ad su zavr ene uvodne borbe i ad je na pesa izi ao prvi gladijator, sav sijajui od ulja ojim je namazao o u i metal o lopa. "Zbog ovog vredi gledati Igre. Borbe za oje izvode neobuene ratn e zarobljeni e ili zloince, a i ene i decu, to je samo glupi po olj. Ovde, na pori mer, imamo Samnita i Retariusa..." Po azao je prvog gladijatora, oji je imao tit ni e na nogama i acigu sa perjem na vrhu, a od oru ja rat i ma i veli i etvorougli tit, i njegovog mnogo po retnijeg protivni a, oji je imao mre u i trozubac. Gaj, oji je bio obuavan da procenjuje ljude u borbi, zainteresovao se i ao vojni . Svuda unao olo s lapale su se op lade sa arom gotovo jedna im onom u areni. Kora s je nepre idno omentarisao, i te ad je Samnit bio oboren, sa tro zupcem pod grlom, Gaj je shvatio da je ove oji iz purpurne lo e daje zna palcem oborenim nani e zapravo imperator. Trozubac se zario i Samnit se zgrio i umirio, a njegova jar a rv je nata pala pesa . Gaj se ponovo naslonio, oblizujui suve usne, grla bolnog od navijanja . Mora da se zaista sav usmerio na to, jer nije uo ni fanfare oje su objavile ul aza imperatora. Sa ove udaljenosti mogao je da vidi samo prili u u purpurnoj tu nici, ogrnutu zlatno izvezenim pla tem. Kasnije uvee, do ga je Kora sov maser gnjeio posle upanja, Gaj je postao svestan da ga gotovo svi mi ii bole; mora da ih je napinjao do je gledao Igre. Te sad je to shvatio. Ali oseao je i ogromno ola anje. Odlaza u Koloseum zaista je liio na ue e u bo ju, ao onaj trenuta u ome je itavo postojanje svedeno na jednu borbu, i ad za boravi na sebe i postane deo ogromne celine. Za trenuta mu se inilo da shvata za to Rimljani ta o strasno vole svoje Igre. Ma oli o izopaene ili besmislene bile, po ree ih ista sila oja je omoguila legijama da po ore pola sveta. Vee Maleusovog prijema bilo je hladno i vetrovito, ali ulice su bile zagu e ne, ao i obino, prodavcima hrane i berberima, grnarima i svim drugim vrstama ulini h trgovaca oji su se nadali da prodaju jo ne to pre nego to ih mra otera pod rov. Do su se nosai Gajeve nosilj e probijali a Aventinu, njemu se inilo da se gotov o navi ao na tu bu u, ao to se navi ao na tandr anje gvo em o ovanih to ova po aldr mi, zbog oga je no bila gotovo jedna o buna ao i dan.

No, ad su izi li na glavnu ulicu zauo je novi zvu . Nosilj a se zaustavila , i on je provirio roz zavese da vidi ta se de ava. Ulicom je pola o napredovala v ers a procesija; ugledao je sve teni e obrijanih glava, u belim odorama, i ene pod velovima. ene su naricale, a njihove alopoj e bile su nagla ene ritmom zve i i bubnje va. Upr os toploj togi, Gaj se stresao, jer naricanje je dota lo ne to dubo o u njegovom grads om biu, pa a i la u smirenost osobe a va je bio od ue. Mada nije razumeo razlog, oseao je ao da je ovaj bol i njegov. Liilo je n a alost u Mitreumu ada se rtvuje bi . Pro la je jo jedna grupa sve teni a, pa onda ope t ene, iji ga je uznjihani hod podsetio na sve tenice od ue, a onda nosilj a na oj oj je ugledao u crno umotanu zlatnu statuu rave. Bubnjanje mu je odje ivalo u u i ma jo ne oli o trenuta a; potom je procesija pro la dalje. Kada je Gaj onano stigao, po azalo se da je na veeri o upljeno dru tvo a v o je on smatrao za najbolje u Rimu. Hrana je bila jednostavna, ali dobro priprem ljena, zvanice uglaene i dobro obave tene. Gaj se oseao ni tavno, ali od ovih ljudi je mogao da ui. Predlo ena tema bila je pieta - pobo nost - a vino je bilo pome ano pola-pola sa vodom a o bi svi ostali usmereni na ozbiljan razgovor. "Mislim da je jedno od pitanja postoji li vi e od jedne istins e vere", re ao je Gaj ad je do ao na njega red da govori. "Naravno, sva i narod ima svoju ve ru i treba mu dozvoliti da je zadr i, ali ovde u Rimu izgleda da po tujete vi e bogova nego to sam i znao da postoji. Evo, ba veeras video sam ne u procesiju oja je del ovala istonja i, ali oni oji su u njoj uestvovali izgledali su mi ao Rimljani." "Mora da je Izida", primetio je Herenije Senecio, jedan od va nijih gostij u. "Sledbenici Izide u ovo doba godine slave njenu potragu za ras omadanim Oziri sovim telom. Kad sa upi sve delove, o ivljava njegovo telo i ponovo zainje sa njim sunevog sina, Horusa."

"Zar nemaju i britans a plemena ne a vu sveanost u ovo doba?" upitao je T acit. "Kao da se seam procesija po selima, sa mas ama i ostima." "Tano", odgovorio je Gaj. "Na Samen, bela obila ide unao olo sa svojim s ledbenicima da blagoslovi materice plemens ih ena." "Mo da je upravo tu odgovor", re ao je Maleus. "Ia o svi imamo razliita ime na za bogove, oni su u osnovi svi isti, i stoga je pobo no po tovati ma og od njih. " "Na primer, bog oga mi znamo ao Jupitera ima za simbole hrastovo drvo i gromove", re ao je Tacit. "Germani ga po tuju ao Dionara, a Britanci ao Tanaru sa ili Taranisa." Gaj nije bio ta o siguran. Bilo je te o zamisliti a o ne o elts o bo anst vo prima ponude u veli om hramu, ao to je onaj Jupiterov na Forumu. Na jednom pr ijemu upoznao je enu za oju su mu re li da je Vestal a i pa ljivo ju je pogledao, ali ia o je imala izvesno dostojanstvo i sva a o je bila otmenije obuena od veine Rimljan i oje je video, u njoj nije bilo one otmenosti oju je oduve povezivao sa enama iz ums e ue. Zaudo, bilo je mnogo la e poistovetiti egipans u Izidu, iju pr cesiju je upravo video, sa Veli om Boginjom ojoj slu i Eilan. "Mislim da je na prijatelj iz Britanije dota ao pravi problem", re ao je Maleus. "Sigurno su se zato na i oevi toli o borili da spree u orenjivanje stranih ultova, ao to su Kibela ili Dionizije, od nas u Rimu. a je i Izidin hram bio sp aljen." "A o u ljuimo u na u imepriju sve narode sveta", odvratio je Tacit, "onda m oramo u ljuiti i njihove bogove. To im ni ada ne bih us ratio, jer mislim da je s ala sva og germans og poglavara mnogo asnija, mnogo istija po moralu, pa i mnogo p obo nija, od veine ua u Rimu. U tome nema nieg lo eg, do god imaju prednost sveanosti oje uvaju dr avu." "Izgleda da je obogotvoreni Avgust to i imao na umu ada je dozvolio da se imperijom iri njegov ult", odgovorio je Maleus. Natupilo je rat o utanje. "Dominus et Deus..." tiho je re ao ne o, i Gaj se setio da je uo a o imp erator u poslednje vreme voli da mu se ta o obraaju. "On ide predale o! Hoemo li s e vratiti u vreme ada je Kaligula izvodio svog omiljenog onja da mu se svi la njaju?"

Gaj se osvrnuo i pomalo iznenaeno shvatio da je to re ao Flavije Klemens, dale i imepratorov roa . "Pobo nost je osnova po tovanja i obaveze izmeu ljudi i bogova, a ne ulagivan je smrtnicima!" uzvi nuo je Senecije. "a i Avgust je zahtevao da se uz njegovo i me obavezno pominje i Rim. Mi ne po tujemo ove a, ve njegov duh, boga u njemu. Kad b i verovali da obian ove mo e imati mudrost i mo da vodi ovoli u imperiju, to bi zais ta bilo nepobo no." "Pa, u provincijama njegov ult deluje ao snaga oja ujedinjuje", prime tio je vedro Gaj u jo neprijatnijoj ti ini oja je usledila. "Kada ni o ne zna a o izgleda imperator, mogu samo da obo avaju pojam bo ans og vladaoca. Ka vu god linu v eru imali, svi se mogu slo iti da pale tamjan imperatoru." "Svi osim hri ana", primetio je ne o, i svi su se nasmejali, osim Flavija K lemensa. "Pa, nema potrebe progoniti ih i time stvarati nove mueni e", naglasio je Tacit. "Oni se obraaju uglavnom robovima i enama. A imaju toli o se ti da e najver ovatnije uni titi jedni druge im ih ostavimo na miru!" Utom su poslu eni slat i i i sir, i razgovor je pre ao na druge teme. Ovo su i pa bili sve sami civilizovani ljudi, i te o da bi ih zahvatilo vers o odu evljenje . Ali Gaj se ipa pitao da li su pobo nost, du nost i uzajamne obaveze dovoljni da h rane ljuds u du u. Mo da ljude privlae ultovi a vi su Izidin ili Hristov ba zbog suv oparnosti dr avne religije, ili su mo da rvave sveanosti u Koloseumu ona prava relig ija Rima. Ta oe je poeo da shvata a o meu onima u gradu oji umeju da misle - ljudim a ije dru tvo je poinjao sve vi e da ceni - narasta otpor protiv imperatora. Ove veze mu nee doneti po roviteljstvo oje mu je bilo potrebno za napredovanje u arijeri . A o bude morao da bira izmeu ambicije i asti, ta e odabrati? Us oro po Gajevom dolas u, prezauzeti slobodnjaci u imperators im ancel arijama za pro uratore poeli su da razmatraju sadr aj Licinijevog izve taja oji im j e doneo i da analiziraju njegov znaaj za imperatora. Grads i oci su ipa imali do voljno vlasti da bi se novi podaci dostavili prvo njima, i Gaj je utvrdio da je uticaj njegovih novih prijatelja dovoljan da mu obezbedi poziv za obraanje Senatu i potom za prijem od imperatora. Onog jutra ad je trebalo da se pojavi tamo, Gaj se sam obrijao, i to po sebno pa ljivo - ia o je pone ad pomi ljao da su bradati Ardanos ili Bendeigid manji varvari od njega, to verovatno ne bi mogao da objasni o upljenim senatorima. Stigao je u Senat prerano, pa je dobio mesto ispod ipa obogotvorenog Av gusta, oji je stajao na svom pijadestalu naizgled smrznut i mrzovoljan oli o i Gaj. Senatori su ulazili po jedan ili dvojica, tiho razgovarajui, a pratili su i h se retari natovareni vo tanim tablicama, spremni da zapisuju rasprave i odlu e. Ovde gospodari sveta odluuju o sudbini naroda, pomislio je Gaj. Na ovom mermernom podu raspravljali su o odbrani protiv Hanibala i o invaziji Britanije. Re a vre mena je mono te la u ovoj odaji; u poreenju sa tim, a i ponosni Cezar bio je samo talasi u vodi. Imperator je stigao ba ad su poeli uvodni govori, ogrnut purpurnom togom, toli o bogato izvezenom zlatnim zvezdama da je Gaj morao da mirne. uo je za togu pi tu, ali mislio je da nju nosi samo general za vreme trijumfa. Bilo je prilino uznemirujue gledati je ovde, i upitao se da li Domicijan eli da izgleda ao osvaja, ili samo voli lepe stvari. Gaj je sada prvi put video svog imperatora iz toli e blizine. Najmlai sin veli og Vespazijana imao je vrat ao bi i mi iava lea vojni a, ali Gaj je u la om rivljenju usana i sumnjiavom pogledu naslutio naopa u ud. Ve se bli ila podnevna pauza ada je Gaj pozvan da proita Licinijev izve taj o finansijama Britanije. Bilo je ne oli o pitanja, uglavnom o izvorima finansiran ja, a Klaudije Maleus mu je omoguio da pomene ulogu oju je sam odigrao u savlaiva nju poslednje pobune. Upr os nedavnim asovima govorni tva, oseao je da ih sigurno gn javi, ali na raju govora su ga nagradili aplauzom i - ao to je Licinije i predv ideo - odredili su da naredne godine prilian procenat novca od poreza mo e da ostan e u Britaniji. Po to ga je Licinije u prvom redu zato i poslao, Gaj se nije mnogo u dio. Sastana sa Domicijanom bio je sasvim rata . Imperator je ve s idao velia

nstvenu togu, spremajui se na ne o drugo mesto, ali zastao je oi o da se nemarno zahvali Gaju. "Jesi li bio u vojsci?" upitao je. "Kao tribun u Drugoj legiji. Imao sam ast da slu im pod vama u Daciji", opr ezno je re ao Gaj. "Hmmm... Pa, izgleda da emo morati da ti naemo ne i posao u provincijama", re ao je imperator bez mnogo zanimanja, o reui se. "Dominus et Deus", re ao je Gaj, pozdravljajui, i mrzeo je sebe to to govo ri. Kui je po ao u istoj nosiljci sa Klaudijem Mlaeusom. To je bilo prvi put to g dana da su mogli da priaju nasamo. "Pa, ta misli o Senatu?" upitao ga je ovaj. "Ponosan sam to sam Rimljanin", is reno je re ao Gaj. "A o imperatoru?" Gaj je utao. Senator mu je odgovorio uzdahom. "Video si a o stoje stvari ", tiho je re ao Maleus. "Po roviteljstvo a vo mogu da ti ponudim mora se pru ati oprezno, barem zasad. Ali a o si spreman da se suoi sa rizicima oje ta va veza m o e da ti donese, zajedno sa moguim nagradama, rado bih te primio meu svoje tieni e. M ogu udesiti da slu i ao pro urator za vojno snabdevanje u Britaniji. Inae bi trebal o da dobije ne i drugi raj imperije, ali mislim da bi nam bio naj orisniji u zem lji oju najbolje poznaje ." To 'nam' ponovo je o ivelo ne to u Gaju to se sledilo od imperatorove nezaint eresovanosti. Rim a vog su ga otac i Licinije uili da po tuje bio je mrtav, ali ini lo mu se da pod vostvom ova vih ljudi ao to su Maleus i Agri ola duh Rima ipa mo e da o ivi. "Bio bih poastvovan", re ao je, i znao je, ao i prili om odlu e oju je doneo posle planine Gruapoius, da e ovaj izbor odrediti to njegovog ivota, od sad pa nadalje. 24. Sve tenice su odr avale sveanost mladog meseca u Svetom gaju iza ums e ue, oj u mu arci nisu smislili i nisu imali pravo da vide. Kaileja je gledala nova inje a o prilaze da ispune rug, oseajui se najvi e ao maj a vo a oja broji svoje pilie , ili mo da, pomislila je do je gledala bledo svetlucanje njihovih haljina na pol usvetlu, ao ru ne paie spremne da postanu labudovi. Do se rug popunjavao, vladala je ti ina. Kaileja je pri la amenoj gromadi oja im je bila oltar, sa Diedom sleva i Mielin zdesna, na mestu oje je inae pr ipadalo njoj. No, Eilan je veeras dobila greve, pa je mesto Vrhovne sve tenice pripa lo Kaileji. Bilo joj je udno to tu stoji, ao i to ne osea Eilaninu energiju ao rav note u svojoj. Dieda je podigla ru u, i ti inu je pre inuo blagi zvu srebrnih zvonia. "Pozdravljena budi, meseino mlada, ti oja si dragulj blagosti", zapevale su devoj e, bilo ih je pre o deset, i sve su do le u ums u uu ot a o je Eilan post ala Vrhovna sve tenica. Poslednje su do le privuene Diedinom muzi om. Kad je Ardanos udesio da dve njegove roa e budu primljene u Vernemeton, unio je mnogo bolje nego t o je slutio. Kaileja je slu ala iste glasove a o pevaju nebesima i uzdahnula od ist og zadovoljstva. Pri lanjam se pred tobom, Nudim ti svoju ljubav; Pri lanjam se pred tobom, Pru am ti ru e Di em oi a tebi Oh, mlada meseino neba! Pri sva om stihu su se saginjale, a potom podizale ru e, oiju uprtih u sr ebrni srp nad sobom, ta o da se pesma pretvarala u ples. Sada su pola o poele da se reu u smeru sunca, ru u podignutih a nebu.

Pozdravljena budi, meseino mlada, Vedra device ljubavi! Pozdravljena budi, meseino mlada Vedra device milosti! Putuje svojom stazom, Po azuje nam svoj sjaj, Oh, mlada meseino neba! Kaileja je prestala da usmerava pogled i pustila je da je ritam pesme po nese sve dublje u trans. Sva i put joj je bilo sve la e. U njenom ivotu postojalo je jalovo razdoblje u ome ao da vi e ni ta nije imalo smisla. No, zahvaljujui Bogin ji, to je izgleda o onano. Ot a o su joj se zavr ili ci lusi rvi, otvorila su joj se vrata duha, i sva e godine je sve jae oseala plime moi. A to je zbog tebe, Eilan, pomislila je, aljui to svesti a tamnom obliju um s e ue iza drvea. uje li a o umilno sada pevaju tvoje eri? Nehotice je ra irila ru e; devoj e oje su ru ile o o oltara ao da su se retale roz izmaglicu svetlosti. Ti, raljice-devo ispomoi, Ti, raljice-devo sree, Ti, raljice-devo, voljena meseino neba! Zvonca su se jo jednom oglasila i pesma je zamrla; ali ti ina je sada bila drugaija, puna moi. Kaileja je pru ila ru e i osetila o ispunjenja ad su je uhvatil e druge ru e; drugi talas joj je re ao da su se i devoj e u rugu o o njih uhvat ile za ru e. "Znajte, sestre moje, da je mo meseca Mo ene, svetlost oja sija u tami, pl ima oja vlada unutra njim ravnima. Mladi mesec upravlja svime to raste i svim poeci ma, i zato upijamo njegovu mo za one stvari u ojima je potrebna na a pomo. Sestre, jeste li spremne da mi date svoju snagu za ono to emo sada uiniti?" Iz ruga se zaulo tiho mrmljanje pristan a, i Kaileja je vr e u opala stopala u prohladnu travu. "Prizivamo Boginju, Gospu od ivota, ija su ode da zvezdana nebesa; Ona je ne vesta devica, maj a svega ivog, mudrost van rugova sveta. Sve su boginje Ona, i Ona je sva a boginja; u svim Njenim licima, u svim na im licima, Ona blista na neb esima, Ona blista u svima nama!" Kao da je po u avala da di e sa vetrom u lice. "Bog injo, uj nas..." uzvi nula je. "Boginjo, budi uz nas..." odgovorile su ostale. "Boginjo, uj nas sada!" Napetost je bila gotovo nepodno ljiva; oseala je tre perenje u ru ama oje su je dr ale. "Za isceljenje Breto , maj e Ambigatosine, prizivamo ovu mo!" Zaula je Diedu a o poinje prvi ton pesme isceljenja, i a o joj se pridru u je etvrtina ruga, zvu om dubo im i vibrirajuim nali na strunu harfe, ali jo dublj e, umilnije, glasnije, nepre idno. Potom se zauo drugi ton; sad je pevala polovin a ruga; pa trei, i a ord se upotpunio viso im tonom nad ojim se podigao Diedin glas nali na evu na nebu. Taj princip su oristili harfisti u Eriu za svoju magi ju, ali Eilan se setila da ga primene i na pevanje, a Dieda je razradila tehni u i nauila devoj e. Postepeno, a o su se glasovi stapali, Kaileja je poela da osea njihov duh. Letim na rilima svetlosti. Kaileja nije znala ija je ta misao, ali nije ni bilo va no, jer u ovom trenut u povezanosti i sama se oseala ta o. Vidim dugu o o meseca... na suncu... u vodopadu... itav svet se presijava ... Hladna voda... toplota vatre... me o paperje paeta... majine ru e... U stopljenom zvu u stapale su se sve svesti. Samo Diedin um je ostao izd vojen od ostalih - ritian i jo nezadovoljan. Udahnite, sad, i dr ite... Tanais je nesigurna. e ajte, e ajte - Rian sada t reba da unese peti ton - ta o je bolje. A sada da se podignemo, navi e po lestvici - ostanite sa mnom, sve - dostignite harmoniju!

Nestale su i poslednje nepravilnosti. Stopljeni ens i glasovi poleteli su uvis da postanu Glas Boginje. a je i Diedin unutra nji monolog prestao. Kaileja j e osetila a o deo napetosti s njene leve strane nestaje do a ord vibrira sa ne ljuds om snagom. I mada je Kaileja bila samou a, i mada nije imala rei ojima bi opisala ispravnost onoga to je ula, bila je dovoljno ume na u pevanju da u iva u e sta zi muziara oji slu a savr enu harmoniju. Kaileja je ulo ila veli i napor da se pribere, da posegne a energiji oja je pulsirala o o nje i da je pri upi, dr ei u umu sli u bolesne ene zbog oje su ov o inile. Sada je videla izmaglicu moi, sve jau sa sva im dahom. Kaileja je uvu la Mo unutra, i usmerila je na sli u bolesne ene ta o da su je sve videle, svetlucavu nad hrpom amenja. Zvu je narastao sve do nije izgl edalo da vi e nee moi da ga podnesu. Pola o je podizala ru e - sve su nehotice podiz ale ru e do je Mo izvirala u stubu svetlosti, u plimi istog zvu a oji je slao sn agu bolesnici. A onda je sve nestalo. Spustile su se, zadihane ao da su trale, i znale su da su uspele. Te noi su jo dvaput podigle mo radi isceljenja, a poslednji put, ne to slabij e, da povrate deo energije oju su izgubile. Kada je sve bilo zavr eno, a i u Died inim oima se po azala smirenost. A onda su se, posle rat e fraze zahvalnosti, up utile a ums oj ui da jedu i spavaju. No, Kaileja, ma oli o umorna, po la je u izd vojenu uicu u ojoj je obitavala Vrhovna sve tenica, da bi ispriala Eilani a o je bilo. "Ne mora da mi a e ", re la je Eilan im je Kaileja u la u njenu sobu. "ula sam v as a i odavde, osetila sam Mo." Kaileja je izgledala osvetljena iznutra. "Istina je, Eilan. Za ova av smo posao stvorene! Kad sam, ao dete, slu il a sa Lianon, o ova vim stvarima sam sanjala, ali onda su nas druidi zatvorili ov amo, i vizija je nestala. Uz sve moje znanje, nisam znala a o da je ponovo naem sve do mi ti nisi po azala put." "Na la bi ga i sama..." Eilan je sela u postelji i naterala sebe da se nas me i. I dalje je bila bolna, to joj se esto de avalo u ovo doba meseca. Bila je sve u verenija da je u prethodnim ivotima Kaileja bila najvea od svih sve tenica. Mnogo ta t o su radile u ums oj ui dolazilo im je u naletu uverenja, ao da ne smi ljaju nego se priseaju. Pretpostavljala je da je i ona sama bila ne a va sve tenica, ali ona j e imala samo vizije, a Kaileja je bila u stanju da prizove ogromnu mo. "esto sam p omi ljala da je trebalo da za Vrhovnu sve tenicu izaberu tebe, a ne mene." Kaileja ju je brzo pogledala. "Ne ada sam i ja ta o mislila", re la je. "Sada ne bih elela." "Vrlo mudro! Ali svejedno, ad bi morala, i ti bi to mogla." U Kailejino j crnoj osi sada je mnogo sedih, pomislila je Eilan, ali inae izgleda gotovo ist o ao ada je pre deset godina pomagala Mairi na poroaju. "Pa, sada ne moram da mislim o tome", vedro je re la Kaileja. "Treba sam o da saznajem odlu e od tebe! Imamo prilino udan zahtev. Ne i nepoznati ove iz one rimljans e se te oju zovu hri anima eli da ivi u staroj olibi u umi. Ka e da je on pu stinja . Da li da mu a em da sme da ostane ili da ga otpravim odavde?" "Da zna da bi i mogao", zamislila se Eilan. "Ne nameravam da tamo aljem sv e tenice za aznu, a verujem da nee ni ti, a Gavranovi su svi na li nova s loni ta." Zab olela ju je pomisao da nepoznata osoba ivi na mestu gde je ona rodila i dojila sv oje dete, ali nije imalo svrhe biti sentimentalan. "Dobro", re la je Kaileja. "A a o se Ardanos pobuni, rei u mu da je ve bilo ta vih sluajeva, jer je hri anima bilo dozvoljeno da sagrade apelu belog trna na J abu ovom ostrvu, raj Svetog ladenca." "Jesi li bila tamo?" upitala je Eilan. "Vrlo davno, ad sam bila mnogo mlaa", odgovorila je Kaileja. "Letnja Zem lja je udan raj, sva je od movara i jezera i livada. A o padne imalo i e, Tor se p retvara u ostrvo. Ima toli o magle da ti se pone ad ini da e na sledeem zao retu stii u Drugi svet; a onda se roz obla e probije zra sunca i vidi u daljini sveti To r sa rugom od amenja." Do je slu ala Kaileju, Eilan se oseala ao da gotovo vidi sve to. A onda j este videla, u naletu vizije toli o neoe ivanom da je pomislila da je sluajan - al i u viziji je bila i Kaileja, i plovila je roz izmaglicu a bregu, na amcu ravno

g dna ojim su veslali mali, tamnoputi ljudi iz planina, a na rmi je bilo s lupa no ne oli o nova inja. Kaileja je bila potpuno uspravna, a na vratu i elu blistal o joj je zlato. "Kaileja", poela je, a po njenom izrazu lica znala je da joj se na licu v idi ne to od onoga to je videla, "bie Vrhovna sve tenica na Jabu ovom ostrvu. Videla sa m te. Vodie ene tamo." "Kada..." poela je Kaileja, ali Eilan je odmahnula glavom. "Ne znam", uzdahnula je, jer vizija je, a o naje e biva, bila samo trenutna . "Ali zvui mi ao bezbedno mesto, s riveno od oiju Rimljana. Mo da bi trebalo da ra zmislimo o preme tanju dela sve tenica tamo." Gajev novi polo aj zahtevao je mnogo putovanja. Po to je glavni magacin pre ne og vremena sme ten u Devi, gde je sada bila Dvadeseta legija, inilo mu se najraz umnije da preseli porodicu na lepo imanje oje su nazvali Vila Severina, ju no od grada. Julija nije bila srena to napu ta Londinium, ali navi la se na seos i ivot sa stoi om smireno u, i godinu dana po to su se doselili rodila je blizna inje, ojima je dala pra tina imena - Tercija i Kvarta. Kvarta je bila toli o siu na da su poeli da je zovu Kvartila. "Ali za to?" upitao je Licinije. Starac je do ao da vidi najnovije unu e. "Zar ne vidi ?" upitala je Julija bez humora. "Da je rag, zvali bi je poli tra, a ne etvrtina." Otac ju je udno pogledao, i shvatila je da to i nije bila ne a naroita ala - ali ni Kvartila nije bila ne a naroita beba. Bilo joj je te o da zavoli blizna inje. Kad joj je trbuh narastao, bila j e sigurna da e onano roditi Gaju toli o eljenog sina. Pro la je roz te a poroaj, a do bila je samo par devojica, od ojih jednu bole ljivu, pa zar to nije razlog za poti t enost? Pola o se oporavljala, jer poroaj je zaista bio te a , i ada je postalo ja sno da nee moi da doji decu, predala ih je dojiljama bez mnogo aljenja. to pre ponov o postane plodna, pre e moi da po u a da rodi sina. Gr i le ar pominjao je da bi to m oglo da bude opasno, ali on je bio samo rob, i Julija mu je zapretila da ni ta ne sme da a e ni Gaju ni njenom ocu. Sledei put, zaricala se, sagradiu Junonin hram u Devi a o budem morala - a li sledei put e biti dea ! No, a o su deca rasla, Julija se navi la da provodi vreme u bre ulj astim rajevima o o Deve i da u oevu uu u Londiniumu odlazi samo pre o zime. Licinije je voleo decu, i ve je razmi ljao u oje porodice da ih uda. Gaj je bio done le ravnodu an otac, ali ona nije ni oe ivala mnogo vi e. Znal a je da on pone ad, ad joj nije dobro, spava sa jednom od robinja, ali do god obavlja svoju du nost u njenoj postelji nije ni pomi ljala da se buni. Udala se da b i postala matrona i da bi podarila nasledni a svom ocu. Njen odnos sa Gajem sast ojao se od uzajamnog po tovanja i ljubaznosti; za devoj u Rimljan u iz dobre porod ice sve drugo bi bilo neprilino. Kad bi razmi ljala o razvodima i s andalima oji su se de avali a i u bledoj imitaciji rims og dru tva a va je bio Londinium, inilo joj se da su ona i Gaj jed an od ret ih parova oji su uspeli da ouvaju stare rimljans e vrednosti. Imala je dobar bra , a pone ad, ad bi gledala eri a o se zajedno igraju u ba ti o o vile , u jar im tuni ama nali na cvetove u zelenilu, inilo joj se da mo da i nije ta o lo a maj a. A ubrzo po to su blizna inje proslavile prvi roedan, opet je zatrudnela. Posle mnogo i nih dana, ada su deca gunala i cvilela to moraju da budu u ui, vreme je onano otoplilo. Julija je sedela na verandi oju su sagradili ispred ue ad su sa obe strane dodali po rilo. Pretvarala se da pregleda une raune, al i zapravo je dremala na suncu. Polo ila je ru e na zaobljeni trbuh, i oseala je a o se unutra po ree beba, sva a o sin. U poslednje vreme se nije mnogo ritao, i pr etpostavljala je da je beba sanjiva od toplog vremena, isto ao i ona. Mirno je le ala na suncu, napola s lopljenih oiju, oslu ujui ptiju pesmu i gla sove unih robova oji su radili po imanju. Gaj je esto govorio a o Julijino domai nstvo fun cioni e bespre orno ao legija oja podi e logor. Znala je i bez provere g de se nalazi o od posluge i ta rade u sva o doba dana.

"...igraju se u ba ti." To je bio glas r ne gals e devoj e iji posao je bio da pazi gde su deca. "E, nisu!" odgovorila je stara Lidija, oja je omandovala dadiljama. "B lizna inje ruaju, a Cela poma e uvaru da pravi olae. Ali Se unda je sad u godinama ada deca, a o ih ne pazi , polaze u istra ivanje..." "Bila je u ba ti..." odgovorila je devoj a slaba nim glasom. "A gde si bila ti? Opet si oiju ala sa gospodarevim sobarom?" upitala je Lidija. "Pa, nije mogla da stigne dale o. Idi i nai je, a ja u poslati ne oli o lj udi da ti pomognu. Ali obeavam ti da u te lino i ibati a o se detetu i ta desilo! Na ta ti misli ? Zna da gospodarica ne sme da se brine ad joj je vreme ta o blizu!" Julija se namr tila, premi ljajui da li da ustane i razgovara sa njima. Ali t rudnoa joj je isisala svu energiju i volju, a Se unda e se sigurno brzo pojaviti. U daljini je ula druge glasove, i Gaja a o ih ispituje. Dobro je, pomisl ila je, ii e i on da tra i. Krajnje je vreme da se malo vi e brine za decu. Ponovo je legla, svesna da mora da se odmara radi neroenog deteta, ali a o je vreme proticalo, napetost ju je naterala da opet sedne. Sad se dozivanje v e jedva ulo. Koli o dale o je Se unda oti la? Sen a na sunanom asovni u stigla je gotovo do sledeeg sata ad je zaula prig u ene glasove i ora e po po ljunanoj stazi. Znai, na li su je - ali za to su svi ta o tih i? Se unda bi trebalo da plae, a o ju je otac istu ao a o zaslu uje. Juliju je obu zela jeza. S mu om je ustala, dr ei se za stub, ad se izmeu drvea pojavila mala olo na. Ugledala je Gajevu crnu osu i po u ala je da ga pozove, ali rei nisu dolaz ile. Potom se ba tovan s lonio u stranu i videla je da Gaj nosi u ru ama Se undu. Ali njena devojica ni ada, a ni do je spavala, nije le ala ta o mirno. "Za to se ne mie?" Pomerala je usne bez glasa. Gaj joj je pri ao, zgrenog lica, umrljanog suzama. Sa Se undine ru iaste halji ne jo je apala voda, a crne ovrd e bile su joj prilepljene za glavu. Julija je pi ljila u nju, a rv joj se sledila u venama. "Bila je u poto u", promu lo je re ao Gaj, "na samom raju njive. Po u ao sam da joj ponovo udahnem ivot. Po u ao sam..." Progutao je nedlu, zagledan u malo , sada zatvoreno lice, belo ao mermer. Ne, tupo je pomislila Julija, Se unda vi e ni ada nee disati. Zatreptala je , pitajui se za to se svet o o nje ta o iznenada smraio. A onda je osetila razdirui b ol u trbuhu. Sledeih ne oli o asova pretvorilo se u zbr u tuge i bola. Seala se da je ula Gaja a o pro linje i obeava da e izbievati gals u devoj u, i Licinija a o po u ava da ga umiri. Se undi se ne to desilo... Po u avala je da ustane i ode od nje, ali e ne su je nepre idno gurale da ponovo legne. A onda bi bol u trbuhu ponovo poeo. U trenucima pribranosti Julija je znala da to ne valja. Poznavala je poroajne bolo ve, ali sada je bila te u estom mesecu. Bogovi, a o imate imalo milosti, uinite d a ovo prestane. Uzeli ste mi i - ne dajte da izgubim i sina! Ve je svitalo ada se zgrila i osetila vreli mlaz rvi izmeu butina. Lidija se sagnula nad njom, tiho pro linjui. Julija je osetila pritisa do joj je star ica pritis ala platno izmeu nogu da zaustavi rvarenje. No, za trenuta je ugleda la jo ne to, ne to malo i ljubiasto, potpuno nepo retno. "Moj sin." Njen apat je bio jedva ujan. "Daj mi da ga dr im, molim te!" Lidija je zapla ala i donela ne to umotano u o rvavljeno platno, i polo ila joj ga pod ru u. Lice je bilo obrisano, i videla je sitne, savr ene crte, nali na latice ru inog pupolj a. Kad su onano pustili Gaja da je vidi, jo je dr ala dete. "Bogovi me mrze", apnula je, a iz oiju su joj te le suze. Gaj je le nuo raj postelje, podigao joj vla nu osu sa ela i poljubio je sa vi e ne nosti nego to je oe ivala. Za trenuta je gledao mrtvoroeno dete, a onda mu je ne no navu ao raj platna pre o lica i podigao ga. Grevito je posegnula da ga za ustavi, ali jedva je mogla da se ma ne. Gaj je za trenuta stajao sa detetom u r u ama, ao i sva i otac oji se sprema da prizna novoroenog sina, a onda je preda o nepo retno telo Lidiji da ga odnese. Julija je zagnjurila lice u jastu , jecajui. "Pusti me da umrem! Izneveri la sam te, pusti me da umrem!"

"Nije isitna, sirota moja draga. I dalje ima tri devojice ojima si potreb na. Ne sme toli o da plae ." "Moja beba, moj sin je mrtav!" " , ljubavi." Gaj je po u avao da je umiri, i moleivo je pogledao tasta, oji je u ao za njim u sobu. "Nismo jo stari, draga. A o bogovi odrede, mo emo imati jo mnogo dece..." I Licinije se sagnuo da je poljubi. "A a o i ne bude imala sina, drago de te moje, pa ta onda? Ti si mi bila bolje dete nego deset sinova, to ti se unem." "Sada mora da misli na na u ivu decu", dodao je Gaj. Julija je oseala da u njoj izvire oajanje. "Ni ada nisi obraao pa nju na Se u ndu. Za to ti je sad stalo do ostalih? Va no ti je samo to sam izgubila tvog sina." "Ne", vrlo tiho je re ao Gaj. "Ne treba da mi podari sina. Sada bolje spa vaj." Ustao je i pogledao je jo jednom. "San lei mnoge tuge, i ujutro e se oseati bol je." Ali Julija, obuzeta seanjem na ne no lice svog sinia, nije ga ni ula.

To om sporih nedelja Julijinog oporav a, Gaj je ustanovio da ga vi e boli njena tuga nego njegova sopstvena oseanja. Bio je dale o od ue ad se Se unda rod ila, i nije bio vezan za nju. A nije mogao ni da preterano ali za jednom od etiri devojice. No, ad bi pomislio na sina oga je izgubio, smesta bi i nehotice pomisl io na sina oga mu je rodila Eilan. Meu Rimljanima se esto pribegavalo usvajanju z dravog dea a iz druge porodice. A o Julija ne bude imala mu e dece, a posle razgov ora sa le arem to se inilo sasvim verovatnim, te o da bi se protivila u oli o on u zme Eilaninog sina. A eri je voleo, ia o nije oseao vezu sa njima ao sa prvoroeni m sinom. Ali za to e biti dovoljno vremena ada se Julija sasvim oporavi. U nadi d a e je to odvojiti od bola, pristao je da povede Juliju na hodoa e do svetili ta Boginj e Maj e u Venti, ali putovanje joj nije popravilo ni zdravlje ni duh, a ada je ponudio da se presele nazad u Londinium, ona nije htela da poe. "Ovde su nam sahranjena deca", re la je. "Neu da ih ostavljam." Gaj je to smatrao nerazumnim. Upr os domaim verovanjima da se u zemlji Si lura nalazi ulaz u Drugi svet, njemu se inilo da nijedno ovozemaljs o mesto nije ni blizu ni dale o od Zemlje Mrtvih, ali popustio je pred Julijinim suzama i ost ali su tu. Krajem godine stigla je vest da je i Agri ola umro. "Kao to Tacit voli da a e", pisao je Licinije Kora s, "u ljuds oj je priro di da mrzimo one oje smo povredili. Ali a ni na bo ans i imperator nije na ao od Ag ri ole opravdanje za svoj bes, i ta o je na prijatelj izbegao javno sramoenje. Zap ravo, to om Agri oline bolesti imperator je bio vrlo povuen, i mada se govor a da je general umoren otrovom, ja lino mislim da mu je prepu lo srce pred sli om obe a eno g Rima. Mo da je i dobro to je oti ao, a i mi emo mo da us oro po aliti to nismo oti li. B zadovoljan to si bezbedan, dale o od oiju, u Britaniji..." Licinije se naredne godine povu ao u penziju i do ao da ivi od njih, pa su Vili Severini dodali jo jedno rilo, i time je poela poslednja godina Gajeve slu be na mestu pro uratora za snabdevanje. Nadao se da e po iste u mandata senator Mal eus moi da mu izradi vi i polo aj, ali ta godina je donela uznemirujue vesti. Imperato r je postajao sve samovoljniji i sumnjiaviji. Kao vojs ovoa je bio relativno uspe an , ali izgledalo je da svoje uspehe smatra do azom milosti bogova, pa je inio sve t o mo e, a o je pisao Licinijev roa Kora s, da uni ti ono malo moi to je ostalo patric ijima. Gaj se upitao hoe li to biti is ra oja e podstai po ar pobune, ali us oro se proulo da su Herenije Senecio i jo ne olicina optu eni za izdaju. Gaju je bilo jasno da je njegovo napredovanje odlo eno na neodreeno vreme. Njegov po rovitelj, senator Maleus, ia o nije optu en, smatrao je za najpogodnije da se povue na svoje imanje u Kampaniji. I ta o, ad je Gaj zavr io pro urators u s lu bu, odlo io je planiranu posetu Rimu pa je, ao i njegov po rovitelj, odluio da se ne o vreme posveti plodnosti svojih imanja. Sada je onano poeo da uspostavlja vr i odnos sa preostalim erima, ali Julija je ostala poti tena i bole ljiva. Ia o su i dalje delili postelju, postajalo je sve

jasnije da mu ona najverovantije nee roditi sina. Eilaninom detetu je tada bilo o o deset godina. a i otac oji nije u vel i oj milosti od imperatora mo e mu pru iti bolju budunost nego britans a sve tenica o ja mora da rije a i njegovo postojanje, a Julija bi sigurno radije podizala nje govog sina nego potpunog tuinca - mada nije mogao da bude sasvim siguran ta e Julij a misliti. Ali sva a o e je uveriti - a to je i istina - da je dea zaet pre nego to su se njih dvoje uop te i upoznali. ums a ua bila je udaljena svega pola dana jahanja. Njegov sin ivi mo da ve iz a sledeeg brega, razmi ljao je Gaj, zagledan roz drvee a jugu. Ali zaudo, bojao se da se opet suoi sa Eilan. Da li ona mrzi Rim? Da li mrzi njega? Devoj a oju je v oleo ao mladi sada je nestala, i pretvorila se u stra nu sve tenicu iz Vernemetona. Pone ad mu se inilo da je nestala i devoj a ojom se o enio, i da je zajedno sa nje nim sinom umrla i veselost oja ga je privu la. Gaj je imao prilino uspe nu arijeru, mada te o da je ispunio oeve snove. Ali inilo mu se da nema oga da voli. esto je bivao usamljen, ali disciplina oju je imao od oca, i u vojsci, dr ala ga je suvi e zaposlenim da bi brinuo o tome. No, a o je godina pola o proticala, Gaj je ustanovio da briga o imanju upo ljava telo, ali ostavlja um slobodan, i poeli su da ga progone snovi o detinjstvu. Mo da je upravo posao o o zemlje podsticao seanja iz vremena ada mu je itav svet bio udesan i nov. Do je bio dete nije dopu tao sebi da razmi lja o majci, ali sada ju je sanjao. Oseao je a o ga grli, uo je njene ljup e uspavan e i budio se u suzama, dozivajui je da ga ne ostavlja samog. Ali ona je oti la u Zemlju Mrtvih, a Eilan ga je ostavila zbog Boginje oj oj je slu ila, a sada se i Julija udaljavala. Hoe li i ada imati ne oga o e ga samo voleti, o nee po u avati da ga izmeni, ija ljubav e istrajati? Onda bi se setio a o se oseao ad je dr ao u naruju svog sina. Ali ad god bi poeo da planira a o da ga nae, povu ao bi se pred moguno u da se, ad se sretnu, p o a e da njegov sin op te ne mari za njega. I ta o nije preduzimao ni ta.

Gaj je jednog dana jahao u poteri za divljim svinjama oje su mu uni taval e ba tu, i shvatio je da je stigao do ume iznad ums e ue, gde je Eilan rodila njihov og sina, i bez razmi ljanja je usmerio onja stazom. Znao je da Eilan nee biti tamo , ali mo da e nai ne oga o bi mu re ao ne to o njoj. a i a o ga mrzi, nee mu odbiti da a e a oje njihov sin. U prvi mah je pomislio da je oliba napu tena. Prvi znaci prolea pupeli su u granju, jedri i zeleni, a rov olibe bio je izbledeo i prestareo, do je tlo bilo pre riveno granjem izlomljenim to om poslednjeg nevremena i pro logodi njim suv im li em. Te potom je ugledao tan i pramen dima a o se probija roz rov. Konj je fr nuo ad je povu ao uzde, i iz olibe je provirio mu arac. "Dobro do ao, sine mo j", re ao je. "Ko si i za to si do ao?" Gaj se predstavio, radoznalo odmeravajui ove a. "A o si ti?" upitao je. ov e je bio viso , preplanulog lica i ose crne ao no, obuen u grubu ode du od ozje dla e i sa neurednom, gustom bradom. Gaj se upitao je li to ne i lutalica bes uni oji je na ao s loni te u ne or i enoj zgradi; a onda je ugledao u r tene tapie oje je nosio na uzici o o vrata i shva tio da je to sva a o ne a av hri anin, mo da ne i od onih pustinja a oji su poslednj ih par godina lutali irom imperije. uo je da ih ima u Egiptu i Severnoj Africi, al i bilo je udno videti jednog i ovde. " ta radi ovde?" ponovo je upitao. "Do ao sam da poma em du ama Bo jim", odgovorio je pustinja . "U svetu su me zna li ao Licijasa; sada me zovu otac Petros. Sigurno te je Bog poslao ovamo jer si u nevolji. Ka o mogu da ti pomognem?" "Ot ud zna da me je poslao Bog?" upitao je Gaj. ove ova jednostavnost ga j e zabavljala. "Pa tu si, zar ne?" upitao je otac Petros. Gaj je slegnuo ramenima, pa je pustinja nastavio. "Veruj mi, sine, ni ta se ne de ava bez znanja Boga, oji je postavio zvezde na njihova mesta." "Ni ta?" upitao je Gaj s neoe ivanom gorinom. Shvatio je da je to om prote l e tri godine, mo da ad je uo za Agri olinu smrt, ili do je gledao Juliju a o pat i, prestao da veruje u bogove. "Onda mo da mo e da mi a e oje bo anstvo bi uzelo sina i

i od maj e oja ih je volela?" "Je li to tvoja nevolja?" Otac Petros je ire otvorio vrata. "Ui, sine. Ta ve stvari se ne obja njavaju u jednom dahu, a tvoj onj izlgeda umorno." Gaj se sa oseanjem rivice setio oli o dale o ga je onj nosio. Sapeo je ivotinju, ostavljajui dovoljno dug onopac da bi mogla da pase, i u ao u olibu. Otac Petros je spu tao inije na grubi sto. "ime mogu da te ponudim? Imam pas ulj i repu i malo vina; vreme je ovde ta vo da ne mogu da postim esto ao u topli jim rajevima. Ja sam pijem samo vodu, ali smem da ponudim ove ovozemaljs e ponu de gostima oji mi dou." Gaj je odmahnuo glavom, svestan da se namerio na filozofa. "Probau to vin o", re ao je, "ali odmah ti a em: ni ada me nee uveriti da je tvoj bog svemoan ili d obar. Jer a o je svemoan, za to ne mo e da sprei patnju? A a o mo e a nee, za to bi ga lju i po tovali?" "Ah", re ao je otac Petros, "po tom pitanju vidim da si upuen u stoi u fil ozofiju; jer rei su njihove. Ali filozofi gre e po pitanju prirode Bo je." "A ti si, naravno, u pravu?" ljubazno je upitao Gaj. Otac Petros je odmahnuo glavom. "Ja sam samo s romni savetni onima oji dou po moju pomo. Jedini Sin Bo ji bio je raspet na rst, i vratio se iz mrtvih da nas spase; to je sve to mi treba da znam. Oni oji veruju u Njega ivee u venoj slavi ." To je uobiajena, detinjasta istonja a legenda, pomislio je Gaj, setiv i se on oga to je u Rimu uo o njihovom ultu. Razumeo je za to ta va pria privlai robove, pa a i pone u enu iz boljih porodica. Sad mu je sinulo da bi ova ve prie mogle zanimat i Juliju, ili bi joj barem dale o emu da razmi lja. Spustio je iniju. "Hvala ti na vinu, oe, i na prii", re ao je. "Sme li moja ena da te poseti? Ona je izmuena tugom za na om eri." "Bie dobrodo la ad god da doe", ljubazno je odgovorio otac Petros. "Samo mi je ao to te nisam ubedio. Nisam te ubedio, zar ne?" "Na alost, nisi." Gaj je bio pomalo razoru an ove ovim aljenjem.

Kad je stigao do vile, ve se smrailo, ali Julijin pozdrav, ia o tih, bio j e prijateljs i. Licinije ih je ve e ao u trpezariji. Macelija i Tercija su se na verandi igrale malim oijama; obu le su Julij inog majmunia ao bebu, i po u avale su da ga uguraju na malo sedi te. Spasao je ivotin jicu i predao je Juliji. Pone ad se pitao a o tri devojice i jedna ena, pored sed moro slugu, mogu da naprave toli i haos po ui. "Tata! Tata!" zaciale su devojice, i dotrala je i Kvartila. Gaj ih je redom izgrlio, pozvao Lidiju da ih preuzme, i po ao sa Julijom u trpezariju. I dalje je nosila majmuna na ramenu; bio je veliine bebe, i Gaju je, o z

"Nisam ne i propovedni ", re ao je otac Petros pomalo razoarano. "Voleo b ih da je otac Josif tu; on bi te sigurno ubedio." Gaj je smatrao da je to malo verovatno, ali se utivo nasme io. Kad se o ren uo da poe, zaulo se ucanje na vratima. "Ah, Senara! Samo ui", re ao je pustinja . "Vidim da je ne o od tebe", odgovorio je devoja i glas. "Doi u asnije, a o smem." "U redu je, upravo odlazim." Gaj je gurnuo u stranu omad o e oji je po rivao ulaz. Pred njim se nalazila jedna od najlep ih devoja a oje je video, barem posle Eilan, a to je bilo ta o davno. Naravno, onda je i on bio veoma mlad. Dev ojci je bilo o o petnaest godina, procenio je, osa joj je bila boje ba arnih is ri u ovaevoj vatri, a oi veoma plave, i nosila je nebojenu lanenu haljinu. Kad ju je ponovo pogledao, setio se gde ju je ve video. Upr os elts oj b oji o e, u linijama nosa i vilice jasno je poznao crte oevog ne ada njeg se retara, Valerija. To je obja njavalo i ot uda zna latins i. Te do je odvezivao onja, setio se da je mogao da pita - a o ju je on o oslovio pustinja , Senara? - a o mo e da dogovori sastana sa Eilan. No, dotle se o a na ulazu ve spustila za njom, a jedna od ret ih stvari oje je znao o enama - ni ada nije znao mnogo, a ot a o se o enio znao je jo manje - bila je da ni ada n ije mudro pitati jednu enu za drugu.

na za to, smetalo to je obuen ao beba. Nije mogao da zamisli za to se Julija zagrejal a za to stvorenjce; poticalo je iz toplih rajeva i bila mu je potrebna nega ao da je zaista dete. Od svih mesta za dr anje ta vih ljubimaca, Britanija je sva a o bila najgore; verovanto je a i leti suvi e hladno za ta vu ivotinju. "Voleo bih d a se otarasi te odvratne zveri", nervozno se obrecnuo do su sedali za veeru. Julijine oi su se ispunile suzama. "Se unda ju je ta o volela", apnula je. Gaj se, ne prvi put, upitao da li Julija gubi razum. Se unda je umrla sa est godina, i bio je siguran da uop te nije obraala pa nju na majmuna. No, a o Juliji prija da ta o misli... Primetio je da ga Licinije znaajno gleda, pa je uzdahnuo i manuo se te teme. " ta si radio danas?" upitala je Julija, oito ula ui napor da govori veselo do su sluge unosile barena jaja, dimljene ostrige, usoljenu ribu, i razne zelene salate sa maslinovim uljem. Gaj je prebrzo progutao omad lu a i zagrcnuo se, priseajui se itavog dana. Pru io je a u a sve e peenom hlebu. "Po u avao sam da ulovim one divlje svinje i stiga o sam na drugu stranu brda", poeo je. "U onoj staroj olibi usred ume sada ne o ivi , ne a av pustinja ." "Hri anin?" sumnjiavo je upitao Licinije. On nije imao nijednu lepu re za ul tove oji su preplavili Rim. "Izgleda", oprezno je re ao Gaj, pu tajui da slu av a odnese tanjir sa ribom, do je druga unosila posudu sa paetinom u sosu od ljiva i vina. Probr ao je prste u iniji namirisane vode i obrisao ih. "U sva om sluaju, smatra da je njegov bog us tao iz mrtvih." Licinije je fr nuo, ali Juliji su se oi ispunile suzama. "Je li zaista ta o bilo?" Gaju se steglo srce od njenog bespomonog pogleda, ali u isto vreme je i oajavao. ta bilo, samo da je ute i. Spustio je paije rilo i o renuo se na trpezarij s om le aju da je pogleda. " ta misli , da li bi me pustio da razgovaram sa njim? Da li bi me ti pustio ?" moleivo je upitala Julija. "Draga moja Julija, elim da uradi sve to bi ti pru ilo utehu." Sasvim is reno je govorio. "Bie mi milo sve to tebe ini srenom." "Ta o si dobar prema meni." Oi su joj se opet ispunile suzama. Brzo je sa rila lice i istrala iz sobe. "Ja nju ne razumem", priznao je Licinije. "Vaspitao sam je da ivi edno i d a po tuje svoje pret e. I ja sam voleo to dete, ali svi emo jednog dana umreti, pre ili asnije. Dobro sam odabrao svojoj eri", dodao je. "Mnogo si bolji prema njo j nego to bih ja bio na tvom mestu, ma ar da ti nije rodila sina." Gaj je uzdahnuo i uzeo vino. Oseao se ao grozna varalica, ali ostao je s miren. Postao je odgovoran za sreu svoje ene, i od mnogih stvari oje nije eleo naj manje je eleo da je povredi. Ali nepre idno je mislio a o Eilan ne bi bila toli o glupa da je zavede brbljanje ne a vog hri ans og pustinja a. Kad su odneseni slat i i, Gaj je pre ao u sobu gde je Julija nadgledala prip reme za spavanje devojica. Gaju je bilo milo ad je video da je majmun nestao; zl obno se ponadao da e pobei, i da e ga, uz malo sree, uhvatiti psi lutalice. Robinja je s ratila i a , i on i Julija su za trenuta stajali i gledali bl agi sjaj na glat im obrazima i tamnim uvojcima. Julija je izgovorila blagoslov i dodirnula amajliju protiv vatre oja je visila na zidu. U poslednje vreme posta la je veoma sujeverna. Po ar bi bio stra an, naravno, ali ua je bila nova i nimalo p romajna. Uostalom, Gaj se za sluaj po ara mnogo vi e uzdao u sposobnosti unih robova nego u bogove i amajlije. "Mislim da u poi u revet", re la je Julija ad su izi li u hodni . Gaj ju je potap ao po ramenu i poljubio je u obraz oji mu je pru ila. To je mogao i da oe uje. Plan je bio da do vremena ad on doe u revet, ona bude - ili se bar pretvara da je - u dubo om snu, a o je on ne bi uznemiravao. Bilo mu je ao da uop te nema enu. A a o mo e oe ivati da mu rodi jo dece a o nee da spava sa njim ? No, bilo je besmisleno raspravljati se. Po eleo joj je la u no i po ao a svo joj ancelariji u drugom rilu vile, gde ga je e ao svita sa poslednjom verzijom 'Agri olinog ivota' od Tacita. I tu je ot rio uda se zavu ao Julijin majmun; bio je na njegovom stolu

i tu se uneredio, ostaviv i smrdljvi majmuns i izmet svuda po njegovim papirima. B esno je povi ao, zgrabio ivotinju i svom snagom je zavitlao u dvori te. uo je gadan udar i cviljenje, a onda vi e ni ta. Dobro. A o ga je ubio, ne e aliti; a sutra e bez ajanja rei Juliji da ga je sigurno uhvatio pas. Ne a je te i hri ans i sve teni ; mada je uo da oni ne vole da se p etljaju sa enama. Tog trenut a je eleo da ne mora ni on. 25. Gaj se probudio rano ujutro. Danas, ma ta se desilo, mora preduzeti ne to d a nae svog sina. Ardanos sigurno zna a o da doe do svoje unu e. Nije bio odu evljen to e morati da pria sa starcem, za oga je podozrevao da je isti fanati , na svoj nain, oli i je i otac Petros, ali nije bilo drugog izlaza. Jedini problem je bio taj a o da nae Ardanosa, oji vi e nije iveo blizu Deve. No, do je le ao i razmi ljao o tome, zauo je oprezno ucanje na glavnoj api ji, i slugu a o guna do je izlazio da vidi o je. Gaj se brzo obu ao i oprezno s liznuo iz reveta, a o ne bi probudio Juliju. U prednjem dvori tu e ao je legion ar sa Macelijevim pozivom da doe u posetu. Gaj je podigao jednu obrvu. Njegov ota c se zvanino povu ao, ali znao je da je ostao poverljivi savetni mladog zapovedn i a Dvadeste legije. A o ne bude od ue ad Julija ot rije smrt svog majmuna, nee morati da gl eda njene suze. Gaj je projahao roz grad pa pravo roz apiju tvrave, pozdraviv i stra ara, oji ga je dobro znao iz vremena do je bio pro urator. "Tvoj otac je re ao da e verovatno stii pre podneva", re ao je vojni . "Nai e ga u pretorijumu, sa legatom." Na lupi pred zapovedni ovom ancelarijom ugledao je enu umornog izgleda. Bila je Britan a, tamne ose i blede o e, ao od naroda njegove maj e; procenio je da joj je izmeu trideset i trideset pet godina, a nosila je haljinu od vune b oje afrana, bogato izvezenu zlatom. Gaj se upitao ta li je uinila, i im ga je de urni legionar uveo u odaju gde su bili zapovedni i njegov otac, upitao je za nju. "Zove se Brigita", odgovorio je otac sa gaenjem. "Naziva sebe raljicom D emeta. Kad joj je umro mu , ostavio je pola svog bogatstva njoj, a pola imperatoru ; ona izgleda misli da joj to daje pravo da vlada njegovim raljevstvom. Da li t i zvui poznato?" Gaj je olizao suve usne. Bilo je uobiajeno da bogata i dele imanje izmeu svo je porodice i imperatora, u nadi da e rimljans i nasledni osigurati da ostali do biju svoj deo. I Agri ola je ta o uinio. Legat je pogledao Gaja, pa njegovog oca. Njemu oito nije zvualo poznato. "Boudi a", rato je re ao Gaj. "Njen mu je po u ao isto to, ali Iceni su du govali pone to ne im prilino uticajnim senatorima. Kada je umro, ubacili su se, a o na je po u ala da se odupre. Ona i njene eri bile su prilino... lo e doe ane, pa je po digla pobunu u plemenu, i umalo da nas otera iz itave zemlje!" To je Macelije vid eo u nesrenoj eni oja je sedela napolju, pogotovo ada se ima u vidu da Demeti sp adaju u plemena oja raunaju pore lo po majinoj liniji. "Oh, ta Boudi a", re ao je legat. Zvao se Lucije Domicije Brut, i Gaju s e inio prilino mlad za ta o va an polo aj, ali prialo se da je dobar prijatelj sa imper atorom. "Ta Boudi a", ponovio je Macelije sa gaenjem. "Eto, zapovednie, za to ju je tribun iz Moridunuma po upio im je proitan testament, i za to ne mo emo da lepo sprove demo po ojni ovu volju, bez obzira oli o oristila imperatoru." "Sa druge strane", re ao je Gaj, "jasno je da sa tom enom treba postupati oprezno ao sa tan im sta lom. Siguran sam da svi domoroci u itavoj zemlji e aju da vide ta emo uraditi." Utom mu je sinula ideja. "Pretpostavljam da nema dece?" "Ima negde par eri, oli o sam uo", umorno je re ao Macelije, "ali ne zna m ta je bilo sa njima; imaju samo tri ili etiri godine, na alost, inae bih ih lepo po udavao za graanine Rima. Nisam ba ljubitelj ova vih ratova protiv ena i dece; ali a o ene hoe da se petljaju u politi u, ta da radimo? Pria se da je ona - ili oni oji ele da je is oriste - slala poru e Hibernijcima tra ei savez sa njima." Gaj se stresao, setiv i se uni tenja Eilaninog doma. "Vodite je u Londinium"

, predlo io je. "A o je po aljemo u Rim, njen narod e pomisliti da je zarobljena, ali a o je smestimo u lepu uu u gradu mislie da ih je izdala. Recite joj da nee dobit i ni sesterca od mu evljevog zlata a o ne bude ivela u gradu." "To bi moglo da uspe", zami ljeno je re ao Macelije. Potom se obratio lega tu. "Sla em se sa predlogom svog sina. Ve ima odred spreman da sredi stvari u Moridu numu; oni ne a ponesu i vest." "Znai, ona e biti talac", re ao je Domicije Brut. Toli o je uspeo da razum e. Do je izlazio iz ancelarije, Gaj je pomislio da i eri, ma oli o mlade , mogu ipa da predstavljaju opasnost. ena je budila nejasno sa aljenje; delovala j e toli o izgubljeno. "Gde su ti eri?" upitao ju je na britans om. "Tamo gde ih ni ada nee nai, Rimljanine, i hvala bogovima na tome", odgovor ila je. "Zar misli da ne znam ta legionari rade sa devojicama?" "Ne sa decom!" uzvi nuo je Gaj. "Ma hajde; i ja sam otac, imam tri er ice istih godina ao tvoje. Barem mo emo da im naemo pogodne uvare." "Po tedeu vas tih nevolja", ljutito je re la ona. "One su poverene pouzdani m ljudima!" U ao je legionar i dota ao joj rame. "Poi bez bu e, gospo", re ao je ad se trgla i pogledala ga. "Ne elimo da te vezujemo." Divlje se osvrnula, i odabrala je Gaja. "Kuda me vodite?" "Samo do Londiniuma", re ao je umirujuim glasom. Video je da joj se lice gri, nije znao da li od ola anja ili od razoarenja, ali mirno je po la. De urni legionar ju je ispratio pogledom. "Kad je ova o pogleda , ni ad ne b i pomislio da bi se udru ila sa poznatim buntovnicima; ali ad smo je po upili, do bili smo izve taj da je viana sa jednim upornim: zove se Konmor, Sinri ili ve ta o ne a o. Ka u da je jo u o olini." "Znam ga", re ao je Gaj. Legionar se zagledao u njega. "Ti?" Gaj je limnuo, seajui se sranog mladia oji ga je izvu ao iz jame za veprov e. Da li je Sinri jo u vezi sa Eilan? A o ga uhvate, pitae ga a o da ugovori pri vatni sastana . "Bogovi", uzdahnuo je Macelije do je zatvarao za sobom vrata legatove ancelarije i i ao niz hodni sa Gajem, "od svega ovoga oseam se ta o star!" "Ne budi sme an", odgovorio je Gaj. "Legat hoe da uinim ne to da smirim narod. Upotrebi stare veze, a e." Mo da taj Brut i nije ta o glup a o izgleda, pomislio je Gaj. Macelijeva sposobnost da osigura saradnju sa plemenima dosad je ve postala legendarna. "Ali umoran sam od vaenja tueg estenja iz vatre. Mo da u se preseliti u Rim. Odavno nisam video grad. Ili u poi u Egipat; tamo e mi onano biti toplo." "Ka va glupost", ljutnuo se Gaj. " ta e moje devojice da rade bez dede?" "Ma hajde, one jedva znaju za mene", re ao je Macelije, ali izgledao je zadovoljan. "Da ima sina, bilo bi drugaije, naravno." "Ja... ovaj, mo da u jednog dana i dobiti sina", jedva se izvu ao Gaj. Sam Macelje mu je re ao za Eilaninu trudnou, ali ad ju je video sa bebom u onoj ums o j olibi, znao je da je poroaj dr an u tajnosti. A o Macelije ne zna da mu je Eilan rodila sina, bolje da mu sada ni ne a e. Eilan je sanjala a o hoda raj jezera roz polumra oji je mogao biti i sumra i svitanje. Magla je le ala nis o nad vodom, za lanjajui suprotnu obalu; b ila je srebrnasta, a i vode su bile srebrnaste; talasii su blago zapljus ivali ob alu. Uinilo joj se da pre o vode dopire pesma, a onda je iz magle izronilo devet belih labudova, lepih ao device iz ums e ue ada pozdravljaju mesec. Eilan ni ada nije ula ne to ta o lepo. Pri la je ivici jezera i pru ila ru e, a labudovi su pola o plivali u rug. "Pustite me da doem, pustite me da plivam sa vama!" povi ala je, a labudo vi su odogvorili: "Ne mo e poi sa nama; tvoje haljine i u rasi su prete i..." Poeli su da plivaju sve dalje, i Eilani se srce stezalo do ih je gledala a o nestaju. Brzo je svu la te u haljinu, velove i ogrta, i odbacila zlatnu ogrlicu i n aru vice Vrhovne sve tenice. Kad je ugledala u vodi svoju sen u, imala je oblije la buda. Bacila se u jezero...

Kad su joj se srebrne vode s lopile nad glavom, probudila se pod dobro p oznatim rovom ums e ue, u prvo pras ozorje. Ne oli o trenuta a je nepomino sedela , trljajui oi. Ovo nije bilo prvi put da je sanjala jezero i labudove. Sva i put j oj je bilo sve te e da se vrati. Ni ome nije re la za to. Ona je Vrhovna sve etenica Vernemetona, a ne ne a neozbiljna devoj a oju udni snovi mogu da upla e. Ali san je sva i put bivao sve stvarniji, a njena uloga u njemu sve nestvarnija. Ne o je lupao na vrata, i to od njene ba te. Nejasno je ula a o se buni ml ada sve tenica oja ih je uvala. " ta ti misli , o si? Ne mo e te a o doi niot uda i tra iti da vidi Vrhovnu sve icu, pogotovo ne u ovo doba." "Oprosti mi", odgovorio je dubo i glas. "Ja i dalje mislim o njoj ao o svojoj usvojenoj sestri, a ne ao o Vrhovnoj sve tenici. Molim te, pitaj je da li bi razgovarala sa mnom!" Eilan je prebacila al pre o ramena i urno izi la na trem. "Sinrie!" povi ala je. "Mislila sam da si negde na severu!" Zastala je u pola rei. Sinri je dr ao u n aruju malo, tamno oso dete od dve ili tri godine; druga devojica, od mo da pet godin a, rila se iza njega. "Jesu li tvoji?" Sinri je odmahnuo glavom. "To su deca jedne nesrene ene, i do ao sam da te molim da im pru i s loni te u ime Boginje." "Da im pru im s loni te?" glupo je ponovila. "Ali za to?" "Zato to im je potrebno", odvratio je Sinri , ao da je to najnormalnija stvar na svetu. "Htela sam da pitam za to ovde! Zar nemaju roa e da se staraju o njima? A o nisu tvoje, ot ud da su ti ih poverili?" "Njihova maj a je Brigita, raljica Demeta", odgovorio je Sinri sa nela godno u. "Po u ala je da preuzme raljevstvo ad joj je mu umro, i sad je zarobljenica Rima. Pla ili smo se da e eri postati taoci, ili i ne to gore, a o padnu Rimljanima u ru e." Eilan je pogledala decu i pomislila na svog sina. Od sveg srca je alila n jihovu maj u, ali ta e rei Ardanos? Ovo je bio trenuta ad bi joj oristio Kaileji n savet, ali ova je oti la u Letnju zemlju, da poseti Sveti ladenac. "Zna da su premlade da bismo ih uzele za Boginju." "Samo te molim da ih uvate!" poeo je Sinri , ali pre nego to je stigao da n astavi napolju se zaula nova bu a. "Gospo, ne mo e sada od sve tenice; ima gosta." "Razlog vi e da budem sa njom", odgovorio je glas, i u ba tu je u la Dieda. Ka d je ugledala Sinri a ri nula je, i on se brzo o renuo da je pogleda. Kada se v ratila iz Eriua ispriali su joj ta on radi, ali sada ga je prvi put videla. "Deca nisu moja!" uzvi nuo je on ad je video a o je pobledela, pa pocr venela. "Kraljica Brigita ih je poslala da ovde potra e s loni te." "Onda treba da ih odvedemo u Kuu devoja a", re la je Dieda, savladav i se, i pru ila ru u, ali i dalje je gledala Sinri a. "e aj", re la je Eilan. "Moram da razmislim. ums a ua ne sme da se upetlja u politi u." "Misli , ne sme bez pristan a Rimljana?" ljutito je upitao Sinri . "La o je ljutiti se", odvratila je Eilan, "ali mora pamtiti da mi postoji mo ba zbog uviavnosti onih Rimljana oje ti ta o prezire . Treba barem da se posavet ujemo sa Vrhovnim druidom pre nego to se upletemo u ne to to bi moglo izgledati ao podr avanje pobune." "Sa Ardanosom?" prasnuo je Sinri . "A za to ne sa legatom u Devi? Mo da bi t rebalo da odemo do guvernera Britanije i zatra imo njegovu dozvolu." "Sinrie, mnogo sam rizi ovala za tebe i za tvoju borbu", ozbiljno ga je p odsetila Eilan. "Ali ne smem ugroziti ums u uu prihvatanjem politi ih izbeglica be z Ardanosove dozvole." Tiho se obratila devojci, oja je na to potrala stazom a obli njoj ui, izgraenoj naroito za Vrhovnog druida. "Eilan, zna li a voj sudbini prepu ta ove devojice?" upitao je Sinri . "A ti? Za to si ta o siguran da e Ardanos odbiti?" "A ta to?" upitao je novi glas. Svi su se o renuli, Eilan namr tena, Sinri rumen od gneva, Dieda bleda od ne og oseanja oje Eilan nije mogla da odredi. "T

voja devoj a me je srela pred ulazom", objasnio je Ardanos. Eilan je po azala decu. "Za Brigitu ne mogu ni ta da uinim", re ao je Ardanos ad je objasnila. "Up ozorili smo je ta e se desiti a o po u a da preuzme vlast. Ali nee biti grubi prema n joj; a ni Rimljani ne prave ta vu gre u dvaput u istom stoleu. to se tie dece, ne zn am. Kasnije bi mogla da predstavljaju problem." "Ali zasad nee", odluno je re la Eilan. "A neu da rivim decu za grehe njih ovih roditelja. Senara i Lia mogu da ih paze. A o im damo nova imena i a o se bu demo pona ali prema njima ao prema obinoj deci, ne o vreme e biti sasvim bezbedne. Ni o nee ni pomisliti na njih." Gor o se nasme ila. "Na raju rajeva, za mene se z na da titim decu bez maj i!" "Valjda", sumnjiavo je re ao Ardanos. "Ali za Sinri a je bolje da to pre o de. Ve sam primetio da ubrzo za njim dolaze nevolje." Prostrelio je pogledom mlad ia, i Dieda je prebledela. "Rimljani mo da ne mare za devojice, ali tebe e sva a o tr a iti!" "A o po u aju da me uhvate, mo da e upasti u vee nevolje nego to su eleli", silo vito je re ao Sinri . Eilan je uzdahnula, pomisliv i da bi mu bolje pristajalo da ga, umesto gav ranom, zovu pticom burnicom. Ali znala je da ne vredi raspravljati se sa Sinri o m, ao ni sa Diedom. Mogla je jedino da po u a da odr i mir jo ne o vreme. Pone ad jo j se inilo da joj na leima poiva te ina itave Britanije - i da su se svi njeni roaci za verili da ta o i ostane. Pozvali su Senaru da povede decu u novo obitavali te, a Eilan se vratila s vojim poslovima, ostaviv i Diedu i Sinri a da se oproste nasamo. Kasnije popodne z aula je a o ne o plae u olibi gde su su ile bilje. Bila je to Dieda. Trgla se ad ju je videla, usplamtelog pogleda, ali ad je poznala Eilan ao da se malo smirila. Mada vi e nisu bile blis e, Dieda ipa nije oseala potrebu da se pretvara. No, Eilan se dobro pazila da ne po u a da je te i ili dodirne. " ta je bilo?" upitala je. Dieda je otrla oi raji om vela, i od toga su postale jo crvenije. "Tra io je da poem sa njim..." "A ti si odbila." Eilan je pazila da joj glas bude potpuno neutralan. "Da ivim ao prognani , da se rijem po umama, da se bojim sva og zvu a, d a se uve pitam hou li sutra videti a o ga odvode o ovanog, ili a o gine od maa Rimljana? Nisam mogla, Eilan! Ovde barem imam svoju muzi u, i posao u oji veruj em. Ka o sam mogla da poem?" "Jesi li mu re la ta o?" Dieda je limnula. "Re ao je da ga, a o ta o mislim, zapravo ne volim; d a sam izdala na cilj... Re ao je da sam mu potrebna..." To je sigurno re ao, idiot jedan, pomislila je Eilan, a ni ad se nije up itao da li je uop te on potreban njoj! "Ti si riva!" povi ala je Dieda. "Da nije bilo tebe, odavno bih se udal a za njega. Onda mo da ni ada ne bi postao prognani !" Eilan je ulo ila veli i napor da se savlada, a o ne bi re la da je Dieda polo ila zavete sve tenice svojom slobodnom voljom. a i ad se Eilan vratila u ums u ui posle Gavenovog roenja, Dieda je mogla da ode od Sinri a umesto u Eriu. Sirot ici sada nije bila potrebna logi a, nego ne o oga e o riviti. "A sada mogu samo da mislim na njegov pogled! Proi e meseci, ili i godine, pre nego to ponovo ujem a o mu je, i ta mu se de ava! Da sam sa njim barem bih znal a!" cvilela je Dieda. "Pretpostavljam da ti ni za ta nije potrebno moje odobrenje", tiho je re la Eilan. " ta god mislila o mojim odlu ama, zna da sam nauila da snosim posledice. Ali i ja sam pla ala u mra u, pitajui se jesam li ispravno postupila. Dieda, mo da ni ada nee biti sigurna - mo e jedino da radi posao oji ti je dat, i da se nada da e t Boginja jednog dana objasniti svoje razloge." Dieda je o renula lice u stranu, ali Eilani se inilo da se jecanje umiruj e. "Rei u devoj ama da si bolesna i da ih ne mo e veeras izvesti da pevaju", nast avila je Eilan. "Sva a o e im biti milo zbog toga."

Eilan je smatrala da je problem Brigitine dece razre en, ali samo ne oli o dana asnije, pred samu veeru, devoj a joj je re la da jedan Rimljanin tra i da ga primi. Smesta je pomislila na Gaja, ali odmah je znala da se on ni ada ne bi us udio da se pojavi ovde. "Pitaj o je i ta je", mirno je re la. Devoj a se brzo vratila. "Gospo, to Macelije Severus moli da govori s nji m. Bio je prefe t logora u Devi..." "Znam o je on." Lianon ga je primila ne oli o puta, ali Macelije se oda vno povu ao. ta li hoe od nje, za ime svih bogova? Jedini nain da sazna bilo je da ga pita. "Reci mu da ue", naredila je. Namestila je haljinu, i posle trenut a raz mi ljanja spustila je i veo pre o lica. Utom je Hju u ao roz premala vrata sa jo jednim mu arcem. Gajev otac... ded a njenog sina... Eilan ga je radoznalo odmeravala roz veo. Ni ada ranije ga nij e videla, a ipa bi ga svuda poznala. Videla je istovremeno izborano lice starca i vrste linije nosa i ela oje je imao i njegov sin, i oje su te poele da se poj avljuju na detinjem licu njenog sina. Hju je zauzeo mesto pored vrata, a Macelije je pri ao i zaustavio se pred njom. Uspravio se i na lonio, i Eilan je odjednom shvatila od oga je Gaj nasled io svoj ponos. "Gospo", re ao je Macelije. Izgovorio je rimljans u re, Domina, ali inae j e dobro govorio britans i. "Veoma si ljubazna to si me primila..." "Nije to ni ta", odgovorila je. " ta mogu da uinim za tebe?" Pretpostavljala je da je do ao zbog ne e od predstojeih sveanosti, ao i onda ada je dolazio od Li anon. Macelije se na a ljao. "uo sam da si pru ila utoi te erima raljice Demeta..." Eilani je sad bilo veoma milo to je navu la veo. "A o je to tano", pola o je re la, oajni i elei da su tu Aradnos ili Kaileja da joj pomognu, "za to bi to tebi bilo va no?" "A o je ta o", re ao je on, "voleli bismo da znamo za to." Setila se Sinri ovih rei. "Zato to mi je reeno da im je to potrebno. Mo e li d a smisli ne i bolji razlog?" "Ne mogu", odgovorio je, "ali njihova maj a je pobunjeni ; zapretila je da podigne itav zapad protiv Rima. Ali Rim je bio milostiv. Brigita je poslata na bezbedno mesto u Londinium, i ni o joj nee nauditi. A nismo tra ili smrt ni za nje ne roa e." Devojice e se radovati ad uju da im je maj a dobro, pomislila je Eilan, se tiv i se a o su neprirodno mirne bile. Ali za to? Je li mogue da Macelije eli mir izm eu Rima i Britanije, isto ao i ona? "A o je to tano, milo mi je da ujem", re la je, "ali ta eli od mene?" "Mislio sam da je to jasno, gospo. Te devojice ne smeju postati oslonac n e og budueg ustan a. Sama Brigita nije va na, ali u vreme napetosti poslu io bi sva i izgovor." "Mislim da mo e da bude miran", odgovorila je. "A o su one meu devicama ums e ue, ni o ih nee oristiti u politi e svrhe." "a ni ada odrastu?" upitao je on. "Ka o da znamo da nee biti udate za lj ude oji e po u ati da vladaju Demetima po pravu venanja sa raljicom?" Sasvim je u pravu, pomislila je Eilan. Sinri bi sigurno po u ao ta o ne to. "Ka o bi ti to izbegao?" "Najbolje bi bilo da ih usvoje porodice odane Rimu; a ada odrastu, nai em o im dobre mu eve oji po tuju Rim." "I to je sve to bi im Rimljani uradili?" "Sve", odvratio je Macelije. "Gospo, ne veruje valjda da mi vodimo rat sa bebama i malom decom?" Outala je. Upravo ta o su mi govorili itavog ivota. "Da li eli da uve plaamo za tua nedela? Kao na svetom ostrvu?" upitao je Ma celije, ao da joj je pogodio misli. U to veruje Sinri , ali ovu odlu u donosim ja. I meni Boginja mora rei ta da radim. Eilan je jo utala, tra ei unutra nji mir u ome e moi da uje. "Ne", re la je, "ali izgubila bih poverenje svog naroda a o bi se pomisl

ilo da sam suvi e spremna da ti verujem. ula sam da su obe Brigitine eri suvi e mlade da bi se i pomi ljalo na bra . Mnogo su prepatile. Sva a o bi bilo mnogo bolje a d bi ih ostavili tamo gde su jo oji mesec, mo da i itavu godinu, do se gu va ne smir i. Dotle e ve svi znati a o postupate sa njihovom maj om. Strasti e se smiriti, i bie manje bu e ad se sazna da su u va im ru ama." "A onda ete nam ih predati?" namr tio se Macelije. "A o je sve ta o a o a e , unem se bogovima mog plemena da hoemo." Eilan j e polo ila a u na zlatnu ogrlicu. "Budi spreman da ih primi u svojoj ui u Devi, na D an Device idue godine." On se razvedrio, i Eilani je stao dah ad je ugledala na njegovom ostare lom licu Gavenov blistavi osmeh. Kad bi samo mogla da mu a e o je ona, i da mu p o a e unu a, bezbednog i sna nog! "Verujem ti", re ao je Macelije. "Mogu samo da se nadam da e legat povero vati meni." "Vernemeton je talac moje is renosti", po azala je o o sebe. "A o te izd am, svi smo vam na dohvat ru e." "Gospo, rado bih ti poljubio ru u", re ao je on, "ali tvoj uvar me vrlo s umnjiavo posmatra." "To ne sme da uini ", re la je, "ali prihvatam tvoju dobru nameru, gospodaru ." "I ja tvoju", re ao je Macelije i na lonio se jo jednom. Kada je oti ao, Eilan je jo ne o vreme ut e sedela, pitajui se da li je izdal a svoj narod ili ga spasla. Da li su je bogovi zbog ovoga doveli ovamo? Je li zb og ovoga roena? Kaileja se vratila iz Letnje zemlje sutra uvee, naizgled umorna, ali pros vetljena. Kada se o upala, Eilan je poslala Senaru da je upita da li bi veerala raj Eilanine vatre. "Ka o je to dete poraslo!" re la je Kaileja ad je Senara izi la da donese jelo. "Kao da je do la jue, a sad je istih godina ao ti ad sam te prvi put videl a... i gotovo je isto toli o lepa." Eilan se pomalo iznenadila ad je shvatila da je Senara postala mlada ena , dovoljno odrasla za zavete; us oro e postati svetenica. Ve godinama nisu uli ni ta o njenim roacima Rimljanima, i te o da bi se i o protivio. Ali nije bilo razloga z a urbu. "A ta si radila po ova o lepom, sunanom danu, dete moje?" upitala je Kaile ja ad je Senara spustila jelo. Pre o devojinog lica pre ao je udan izraz. "Pro la sam raj one olibe u umi. J este li znali da tamo sada ivi pustinja ?" "Ta o je, dobio je na u dozvolu. On je udan starac, odne ud sa juga. Hri anin je, zar ne?" "Jeste", re la je Senara sa onim istim udnim izrazom. "Bio je vrlo ljubaz an sa mnom." Kaileja se namr tila. Eilan je znala da bi trebalo da a e a o sve tenica iz u ms e ue ne treba da ostaje nasamo sa mu arcem, bez obzira oli o trezven i star b io. No, devoj a jo nije polo ila zavete, a Eilan je odne ud ula da se hri ans i sve tenic i zariu na ednost. U sva om sluaju, iselo je pomislila Eilan, ona sva a o nije oso ba oja bi smela da dovodi u pitanje devojinu ednost. "Moja maj a je bila hri an a", re la je Senara. "Hoete li mi dozvoliti da po seujem tog sve teni a i da mu nosim hranu iz na e uhinje? Volela bih da nauim ne to o v eri moje maj e." "Ne vidim za to ne bi", re la je Eilan. "Meu na a najdrevnija uenja spada i zn anje da su svi bogovi jedan Bog. Poi i saznaj a vo njegovo lice vide hri ani..." Ne o vreme su ut e jele. "Ne to se desilo", onano je re la Eilan, gledajui Kailejino lice zagledano u plamen. "Mo da..." odgovorila je Kaileja. "Ali nisam sasvim sigurna ta to znai. Tor je veoma moan, a jezero..." Odmahnula je glavom. "Kada budem shvatila ta sam tamo osetila, obeavam da u ti rei. U meuvremenu..." pogled joj se uozbiljio ad ga je upr avila u Eilan. "ula sam da se ne to de avalo i ovde. Dieda a e da si imala posetioca." "Vi e njih; ali pretpostavljam da misli na Sinri a."

"Mislim na Macelija Severusa", re la je Kaileja. " ta misli o njemu?" Mogla bih da po elim da mi je postao sve ar, pomislila je Eilan. No, to ip a nije mogla da a e Kaileji. "Izgleda i ljubazan i bri an", re la je umesto toga. "Eto a o Rimljani otimaju deo po deo na eg sveta", re la je Kaileja. "Vi e bih volela da su svi neporecivo zli. Kad a i ti misli da je Macelije dobar, o e s e pobuniti?" "Za to bi se bunili protiv njih? Govori ao Sinri ." "Mogla bih i gore", re la je Kaileja. "Mislim da ne bi", naljutila se Eilan. "a i a o moramo da prihvatimo mir sa Rimom, pa ta? Mir je sva a o bolji od ma a vog rata." "a i mir bez asti? Mir u ome nam je oduzeto sve to ivot ini vrednim?" "Rimljani mogu da budu asni..." poela je Eilan, ali Kaileja ju je pre inul a. "Mislila sam da e ti poslednja rei ne to ta o!" Naglo je pre inula, oito upla en a oseanjem da bi sva a dodatna re samo pogor ala stvar. Ali ja a em ta o, pomislila je Eilan, oseajui da joj rumenilo stida pola o nestaje sa lica. Gajeva maj a se udala za Macelija da bi stvorila mir, a ja sam pustila da se Gaj o eni Rimljan om iz istog razloga. Upitala se a va je osoba ta njegova ena, i da li ga je usreila. Ne ele sve ene mir, to je znala, jer seala se Bou di e, oja je povela pobunu, i Kartimandue, oja je izgnala Kara ta usa, i Brigi te, ije eri sad uva, ali ona je donela svoju odlu u i sad e je se dr ati. "Sinri nije u pravu", onano je re la. " ivot ne ini vrednim ivljenja slava o ojoj pevaju ratnici, nego zdrava sto a, obraena polja i srena deca o o vatre. Z nam da Boginja mo e da bude u asna, ao divlja rmaa ojoj ugroze prasie, ali mislim d a bi Ona vi e volela da nas vidi a o gradimo i gajimo, a ne a o ubijamo jedni dr uge. Zar ne po u avamo upravo zato da obnovimo stare naine leenja?" Konano je podigla pogled i zagledala se u Kailejine crne oi, i iznenadila se ad je ugledala njen moleivi pogled. "Re la sam ti zbog ega mrzim mu arce i pla im se onoga to mogu da uine", tiho je re la starija sve tenica. "Pone ad mi je veoma te o da verujem u ivot; mnogo je l a e upustiti se u rat. Pone ad me natera da se stidim. Ali ad sam pogledala u Sve ti ladenac, uinilo mi se da iz njega izviru stotine potoia oji nose isceliteljs u mo po svetu. I onda sam, na rat o, verovala." "Moramo preduzeti ne to i o o toga", tiho je re la Eilan i uhvatila Kailej u za ru u; tog asa je, ao odje , zaula pesmu labudova. Kad se sledei put na ao u Devi, Gaja je pozvao otac. Uz vino se poveo razgo vor o Brigiti od Demeta. "Jesi li uspeo da nae njene eri?" upitao je Gaj. "Na ne i nain", odgovorio je otac. "Znam gde se nalaze, i sigurno nee pogod iti gde je to." "Mislio sam da e im nai usvojitelje Rimljane." "I hou, ad bude vreme, ali za sada mislim da je Sve tenica Proroanstva najb olji staratelj oga mogu da imaju." Kad je Gaj zinuo, Macelije je nastavio dalje . "Ona je mlada, i pla io sam da e se slo iti sa usijanim glavama ao to je Sinri , o jeg bih, is reno reeno, obesio im ga se doepam, ali bila je neobino razumna. Verovat no pogaa da imam tamo dou ni a ve godinama, jednu slu inju, ali ovo je prvi put da sam lino video Vrhovnu sve tenicu." "Ka o ti se inila?" Gaju je glas zadrhtao, ali Macelije izgleda nije to p rimetio. "Bila je pod velom", odgovorio je, "ali slo ili smo se da ona zadr i devojice do napetost ne popusti, a onda e nam ih predati da im naemo usvojitelje Rimljane , i da ih verimo sa Rimljanima; mislim da e a i Brigita pristati na to, a o joj s e objasni. A nameravam da joj objasnim. Pla io sam se da bi ne i bund ija is oristio devojice da podigne novi rat, a to bi nam vrlo te o palo, ao to zna , posle Domicij anovih poslednjih poraza na granicama." Zastao je i zagledao se u sina. "Pone ad se pitam jesam li dobro birao z a tebe, mome. Mislio sam da e Vespazijan du e iveti; on je bio dobar imperator, i pos tarao bi se za tvoje napredovanje. Posle sveg na eg planiranja, ipa ivi od zemlje ao ne i britans i poglavar. a i tvoj bra sa Julijom..." Brzo je pre inuo. "Mo e li da mi oprosti ?"

Gaj je zurio u njega. "Nisam znao da treba ne to da ti opra tam. Stvorio sam sebi ivot, i ovo je moj dom. to se tie arijere, pa, ima jo dosta vremena." Ni imperatori ne ive veno, pomislio je, setiv i se ta je Malus re ao u posled njem pismu, ali to nije mogao glasno rei a ni ocu. Kad bi pomislio na Rim, setio bi se gu ve na ulicama, ubreta i neudobne toge. Ovde u Britaniji bi voleo malo vi e s unca; ali ju nja a lima mu nije odgovarala. A to se tie nedostat a nasledni a, pitao se je li ovo pravi trenuta da a e Maceliju za Eilaninog sina. Da li je otac video ba nju? Osetio je ola anje to ona ume da bude ta o umerena. a i a o ne mo e da je vidi, sad je znao da je iva i zdrav a. Ne bi se re lo da ne voli svoje eri, a znao je da Licinije voli svu decu. No, za oni Rima priznaju samo mu u decu. To mo da nije po teno, jer razba tinie malu Celu, ali za on je za on, voleli ga ili ne. Na raju mu se uinilo bezbednije da ne a e ni ta. Zbog onog to ostane neizgov oreno - a to je nauio na najte i nain - posle ne mora da se aje. 26. Kaileja se trgla iz sna, drhtei, u prvo pras ozorje. Samo sam sanjala. Al i sli e su jo bile ta o ive, stvarnije a i od zavesa o o njene postelje i disanja ostalih ena o o nje. Sela je u revetu i obula papue, a onda je, jo drhtei, uzela al sa u e i vrsto se umotala. No, ni topla vuna je nije umirila. Kada bi zatvorila oi, jo je videla pros transtvo srebrnaste vode nad ojom su se ovitlale bele magle. Eilan je stajala na drugoj obali, ali voda je sva og asa postajala sve ira, ao da je odnosi ne a s na na struja. Najvi e ju je pla ilo oseanje oje je i lo uz sli e, sveprisutna plima stre pnje i gubit a. To samo govore moji strahovi, ponavljala je u sebi, to je samo san oji nestaje u svitanje. Ne znae svi snovi preds azanje. Ustala je i otpila malo vode iz raga. Na raju je sivi veo obla a pao izmeu nje i Eilan, odvajajui je od sveta. Smrt je ta va... Ta pomisao je ni a o nije napu tala. Obini snovi nestaju ao jutar nja magla im se probudi . Veli i snovi - snovi moi - postaju sve jasniji do mozga o njima. To se ne sme zanemariti. Kad su ostale ene poele da se me olje, Kaileja je shvatila da ne mo e ostati tu, izlo ena njihovim radoznalim pogledima. Mo da e u ba ti nai mir oji joj je potreban da ovo razjasni. Ali ve je znala da mora rei Eilan.

Beltans e sveanosti su te godine donele plodno leto, i ume o o ums e ue bil e su pune cvea. Eilan je dozvolila da je Mielin nagovori da iziu u pri upljanje bi lja, a po le su i Lia i deca. Pod drveem su jo cvetali jagorevina i plavi zvoni, ali li vade su ve pro arali zlatni ljutii, a beli glog je bujao. Gaven se pravio va an pred Brigitinim erima i priao im je sve to zna o umi, a one su gutale sva u re, gledajui ga pune divljenja. Eilan se nasme ila, setiv i se a o su ona i Dieda pratile Sinri a u stopu do su svi bili mali. Do je slu ala nji hov smeh, shvatila je oli o je Gavenu nedostajalo dru tvo druge dece, i znala je da je nee samo devojice us oro napustiti. I Gaven e us oro morati da bude usvojen. Vratili su se u podne, rumeni, raspriani i ovenani cveem. "Kaileja te e a u ba ti", re la je Eilid im je videla Eilan. "Sedi tamo itavo jutro. Nije htela da ue n i na dorua , ali tvrdi da je sve u redu." Eilan se namr tila i po la u ba tu ne s idajui slamni e ir iro og oboda, jer dan j bio topao. Kaileja je sedela na lupi raj leje ruzmarina, nepo retna ao da me ditira, ali na zvu Eilaninih ora a otvorila je oi. "Kaileja, ta je bilo?" Ova je podigla pogled, i Eilan se trgla od potpune smirenosti u tim crni m oima. "Koli o godina se znamo nas dve?" upitala je Kaileja. Eilan je po u ala da srauna; upoznale su se ad se rodilo Mairino mlae dete. No, njoj se inilo mnogo du e, i pone ad bi se setila onih neobinih is ri znanja oj

e bi joj se javljale niot uda i znala je da su bile sestre u vi e ivota od ovog. " esnaest godina, ini mi se", re la je na raju, ne a o sumnjiavo. Kad su se upoznale, bila je zima; ne, nemogue, jer divlji Hibernijci su i li u plja u, a sva a o ne bi zajedrili sa svojih obala da su se bojali zims ih oluja. Ono je bilo i no prolee. Nije padao sneg, nego i a, sad se seala. A tog leta je do la u ums u uu a nova inja. "Ta o dugo? Ima pravo. Mairina i je ve gotovo dorasla za udaju, a Gavenu j e jedanaest godina." Eilan je limnula, setiv i se a o ju je Kaileja posetila u izgnanstvu, u u ms oj olibi, i a o ju je dr ala za ru e i brisala joj elo do je raala dete. Misli la je da ta seanja nee ni ada izbledeti; a sada su vi e liila na davne snove. Ovo to j e radila sa Kailejom u ums oj ui sada je bilo mnogo va nije. "A sada imamo dve Brigitine eri", zami ljeno je re la Kaileja. "No, roz g odinu dana emo ih dati Rimljanima na usvajanje." "Stra no mi je od pomisli da e Brigita izgubiti decu", uzdahnula je Eilan. "Ja je ne bih mnogo alila", odvratila je Kaileja. "Ne verujem da je prove la ne u besanu no pitajui se ta e biti sa njenom decom ad je pustila Sinri a da je ubedi da planiraju pobunu." Eilan je znala da je to najverovatnije tano; ali ao maj a, seala se u asnog bola ad joj je Ardanos oduzeo Gavena. "Za to govorimo o tome?" upitala je. "Ne v erujem da si e ala ovde pola dana samo da bi preturala po starim uspomenama ao to rims i zelena i preturaju po zlatnicima!" Kaileja je uzdahnula. "Ima ne to to moram da ti a em, a ne znam a o u. Zato priam o svim moguim glupostima. Eilan, imala sam upozorenje a vo a u da dolazi sva oj sve tenici pre smrti. Ne, ne mogu da ti objasnim..." Eilan je osetila da joj se srce ledi, upr os toplom suncu. "Ka o to misl i , upozorenje? Ima li bolove? Mo da Mielin zna ne o bilje..." "Sanjala sam", tiho je re la Kaileja, "i mislim da taj san najavljuje da e moj ivot us oro prestati." Zar Kaileja da umire? Zapanjena, Eilan nije znala ta da a e. "Ali a o?" onano je upitala. "Is reno, ne znam a o da ti a em", tiho je re la Kaileja. "Mo da je to ne to to mo e da razume te ad ti se desi." Oh, da, pomislila je Eilan, tano je; ali i ja sam sve tenica, ma ar i ne bi la naroito dobra. U Kailejinom prisustvu uve je bila svesna toga, mada je inae est o sumnjala. Od poslednjeg susreta sa Sinri om, bila je potpuno svesna da je samo pion u njegovoj borbi protiv Rima, ao to je sa Ardanosom najvi e bila svesna da el i da je oristi a o bi odr ao mir sa Rimom. Poslednjih ne oli o godina plemena su bila mirna, ali ula je prie o nemirima meu Rimljanima. Sinri bi rado is oristio p rednost sva e slabosti u oli o Rimljani re e da se pobune protiv svog imperatora. Da li bi se Gaj pridru io ta voj pobuni? Da li ju je on i ada voleo samo nje radi? No, sa Kailejom, jo od prvog trenut a, Eilan je bila pre svega sve tenica. Kada su bile zajedno, Eilan je oseala da Boginja mo da ipa ima ne u orist od nje. Ma oli o dubo o volela Gaja, stalno se seala da on nije ostao uz nju. Ali Kaile ja je uve bila tu. Bespomono je pogledala u sestru-sve tenicu. Ovo nam se ve de avalo, iznenada j e pomislila, gledala sam je a o umire u bolovima. Sad ju je obuzeo bes. A o ne mo e niim da joj pomogne, za to Kaileja hoe da je mui govorei joj? Gotovo neprijateljs i je pogledala dugu enu, i ugledala je u njen im crnim oima blesa oseanja, nali na tihu struju u jezeru. Sada je iznenada shva tila. I ona se boji. Dubo o je uzdahnula, i u njoj se naglo po renula mo Boginje oju je Kaile ja umela da probudi. "Kao Vrhovna sve tenica Vernemetona, nareujem ti - ispriaj mi svoj san!" Kaileja je ra irila oi, ali sledeeg trenut a je ve priala. Eilan je slu ala zatv orenih oiju, i videla je sli e oje je Kaileja opisivala. Ubrzo joj se uinilo da i h vidi i pre nego to bi Kaileja govorila o njima, i ada je ova zautala, nadovezal a se priajui svoj san o labudovima. "Biemo razdvojene", onano je re la, otvarajui oi. "Ne znam hoe li to uiniti s mrt ili ne a druga sila, ali i pomisao da te izgubim ini mi se ao smrt, Kaileja.

" "Ali a o nije smrt, ta mo e biti?" upitala je Kaileja. Eilan se namr tila, seajui se sjaja srebrnih voda ispod obla a. "Letnja zeml ja", naglo je re la. "Sigurno je to mesto oje smo obe videle u snovima. Mora poi tamo, Kaileja, i pove e sa sobom dvanaest devoja a. Ne znam da li time ispunjavamo v olju Boginje ili joj se protivimo, ali sva a o je bolje da uinimo ne to nego da sam o sedimo i e amo da te smrt odnese, a i a o pri tom gre imo!" Kaileja je jo delovala sumnjiavo, ali u njene oi se vratio ivot. "Ardanos to ni ada nee dozvoliti. On je Vrhovni druid, i eli da sve sve tenice budu ovde, u Ver nemetonu, njemu pred oima!" Eilan ju je pogledala i nasme ila se. "Ali ja sam Sve tenica Proroanstva. Pre pusti Ardanosa meni!" Na jutro Dugodnevice, devoj e iz ums e ue izi le su u svitanje da sa upljaj u rosu sa letnjeg cvea. Rosa ima mnoge moi, i u ulep avanju i u magiji. Govorilo se da devica oja se umije jutarnjom rosom i potom pogleda u bistru vodu mo e da vidi lice onoga o je najvi e voli. Eilan se upitala za to bi sve tenice, oje su ili pod zavetom ednosti ili bi trebalo da ga daju, elele da vide ta o ne to. Da li je veina donela iz dotada njeg ivot a uspomenu na ne og mom a? Ona u svoje vreme nije samo sanjala o svom mladiu. Ipa , nadala se da ostale oje slu e Boginji mogu da budu odlunije od nje. ula je devoj e a o se smeju do su se vraale iz ume, ali nije izi la da ih d oe a. Ka o je vreme proticalo, sve vi e je bila svesna potrebe za ritualnim izdvaja njem pred veli e sveanosti. Smatrala je da e joj vremenom biti la e, ali sada joj s e inilo da je odr avanje ravnote e izmeu svih oji tra e moi Boginje iz godine u godinu s ve te e. Kad god bi Ardanos do ao da joj apue na uvo uputstva, bila je svesna da odr av anjem mira i ona, isto oli o i on, slu i Rimljanima; pitala se da li injenica to ob oje rade ono to misle da je dobro za Britaniju mo e da opravda to savezni tvo. Otvorila su se vrata i u la je Kaileja. a i ona je imala venac od bul i u a st sveanog dana. Obrazi su joj se rumeneli od sunca i izgledala je zdravije nego pre. "Sama si?" "Ko bi bio sa mnom na ovaj dan? Sve devoj e iz ue oti le su da beru letnje cvee, a Lia je odvela Gavena da posete Mairi", odgovorila je Eilan. "To je dobro." Kaileja je sela na trono ac. "Moramo da razgovaramo o veera nj em Proroanstvu." "Ot a o sam se probudila samo na to i mislim!" gor o je re la Eilan. "Vo lela bih da ti mora da sedi ovde u mra u i da se priprema . Ti bi bila neuporedivo b olja Vrhovna sve tenica od mene!" "Bogovi sa lonite; ja nisam osoba oja bi se ta o la o po orila Ardanoso voj volji." Eilan je osetila da je obuzima gnev. "A o i jesam samo lut a u ru ama sv e teni a, dobro zna o me je ta vom uinio." Kaileja je uzdahnula. "Nisam htela da te riti ujem, mo chridhe." Tepanj e je smanjilo Eilanin bes. "Sve smo mi u Njenim ru ama", nastavila je Kaileja, " i vr imo Njenu volju to bolje mo emo, pa ta o i ja i ti. Ne bi trebalo da se ljuti na mene." "Ne ljutim se", re la je Eilan, ne ba sasvim is reno, ali nije htela da s e svaa sa enom ojoj toli o duguje. Pone ad joj se inilo da e je zgromiti te ina svega to duguje Kaileji. "Bojim se", nastavila je, "ali rei u ti ne to to ni o drugi ne zna . Sveto pie oje treba da me drogira nije vi e isto ao u Lianonino vreme. Izmenila sam ga, ta o da trans nije potpun. Znam ta mi Ardanos govori da a em..." "Ali on uve izgleda sasvim zadovoljan tvojim odgovorima", namr tila se Ka ileja. "Zar si jo toli o zaljubljena u tvog Gaja da namerno slu i Rimu?" "Slu im miru!" uzvi nula je Eilan. "Ardanos ni ada nije ni pomislio da bih mogla da ga ne poslu am, a ada se moji odgovori done le razli uju od onoga to mi je unapred re ao, misli da sam samo nesavr en prenosni . Ali rei mira nisu moja odl u a. Kada se prepu tam Boginji, ja ne la em! Zar misli da je sve ovo to radimo u ums oj ui obina la ?" Kaileja je odmahnula glavom. "Suvi e esto sam oseala Boginju... ali..." "Sea li se Dugodnevice pre sedam godina, ada je do ao Sinri ?"

"Ka o bih mogla da zaboravim?" upitala je Kaileja glasom rivca. "U asno s am se upla ila!" Ne o vreme je utala. "To nisi bila ti, znam, nego lice Boginje za oje se nadam da ga vi e ni ada neu videti. Je li uve ta o?" Eilan je slegnula ramenima. "Ona pone ad doe, a pone ad ne, i tada moram da oristim svoje procene. Ali sva i put ad sednem izmeu vatri nudim se Boginji, i sva i put e am, pitajui se hoe li me ovaj put Ona ubiti na mestu!" "Razumem", oprezno je re la Kaileja. "Oprosti mi to nisam shvatila ad si re la da e ubediti Ardanosa da me po alje na jug. Ali ta e uiniti?" "Ovo je proba..." Eilan se nagnula a njoj. "Za nas obe. A o sve to smo o vde stvorile nije la , sada moram da rizi ujem i sebe i tebe. Veeras u nainiti napita po starom receptu. Kada me Boginja preuzme, mora pitati za svoj san. Svi e uti od govor, i svi emo - ti, Ardanos i ja - biti vezani njime, ma a av da bude."

Svetlo se primetno izmenilo u predveerje, ada su se otvorila vrata i poj avio se jedan od Ardanosovih mladih sve teni a, toli o mlad da je brada te poela d a mu nie. "Spremni smo, gospo", re ao je pomalo boja ljivo." Eilan, oja je ve poela d a lizi u izdvojeno, meditativno stanje to prethodi transu, ustala je iz stolice. Eilid i Senara su joj spustile na ramena sveani ogrta i za opale ga pod grlom zlat nim lancem. Vee je bilo sve e upr os godi njem dobu, i Eilan je a i pod debelim ogrtaem za drhtala do je ulazila u nosilj u. Iz tame su se pojavila dvojica sve teni a u bel im odorama, oraajui uz nju odmerenim oracima. Znala je da su oni tu da bi je za ti tili od sluajne povrede ili pritis a mase, ali stalno joj se inilo da su to njeni tamniari. Kroz um joj je proletela misao nali na zeca oji u a u grmlju: Sva a sve te nica je zatvoreni svojih bogova... Bila je nejasno svesna da prolaze dugim drvoredom oji je vodio do brda. U podno ju je gorela ogromna vatra, jedna od mnogih u ovoj noi. Njeni crveni odsja ji poigravali su na li u drevnog hrasta oji je rastao raj brda. Kroz masu se pron eo zvu i e ivanja, nali na tihi uzdah. Nehotice se setila a o ga je prvi put ula ao pozdrav Lianon. Sada je ona bila na Lianoninom mestu, a narod oji ju je gle dao nije razumeo ovo to se de ava ni ta vi e od nje u ono vreme. Dva deaia od osam-devet godina, u belo obueni is u enici za bardove, odabrani zbog lepote i nedu nosti, prineli su joj veli u zlatnu iniju. Imali su zlatne ogrli ce i zlatom izvezene pojaseve na beloj odei. Kad je roz hrastovo li e prodro zra m eseine, granica imele - oju je odse ao sve teni s riven u granju - poela je da pada nani e. Eilan ju je uhvatila i spustila je u iniju. Promrmljala je rei blagoslova i spremila se na gorinu, a onda je is apila tenost. Glasovi druida podigli su se u prizivanju; pritisa i e ivanja mase zarivao joj se u svest. Tenost joj je pr ila trbuh; pitala se da li je pogre ila u odmeravanj u, a onda se setila da se i ranije ta o oseala. Sad je shvatila da se sva i put p omalo truje, i da e umreti isto ao Lianon, mada mo da ne ta o brzo. No, svet o o nje je ve nestajao; jedva je bila svesna da se spu ta u proro u stolicu, niti da je nose na ramenima a vrhu brda.

Kaileja je sa brigom veom od uobiajene posmatrala prili u s ljo anu u viso om sedi tu. Kao i uve , snaga napeva vu la je i nju u trans. No, u pulsiranju ene rgije o o sebe oseala je neobinu napetost. O renula se i ugledala Eilaninog oca meu druidima u belom. Ardanos nije ni ta re ao. Da li je uop te znao da e i Bendeigid bi ti ovde? Eilan se zgrila u viso om sedi tu i Kaileja je uhvatila naslon stolice da j e pridr i. Bilo je zabranjeno dodirivati Vrhovnu sve tenicu do je u transu, ali mor ali su biti spremni da je pridr e a o padne. "Boginjo!" molila se u sebi. "uvaj je - nije va no ta e se meni desiti!" Uinil o joj se da se Eilan umirila; raji om o a videla je belu ru u a o visi pre o iv ice stolice, vit a ao deija. Ka o mo e da izdr i toli u mo? "Gospo od Pehara!" vi ao je narod. "Srebrna Preslice! Veli a Kraljice! D oi nam! Veli a Boginjo, govori nam!" Kaileja je oseala pod dlanom podrhtavanje stolice. Eilan je zgrila prste,

"Boginjo! Izbavi nas od porobljivaa!" zauo se drugi glas. Istupio je Bende igid. "Povedi nas u pobedu!" Zvuali su ao gavranovi, edni rvi i smrti. Samo je Eilan stajala izmeu ums e ue i naroda oji je tra io rat. Zar ne znaju ta e se desiti sa zemljom a o doe do o tvorene borbe sa Rimom i njegovim plaenicima? Ia o je mrzela Rimljane, Kaileja se pitala a o razuman ove - ili a i boginja - mo e po eleti rat u svojoj zemlji. Zar je Bendeigid ta o brzo zavboravio svoj dom u plamenu, i smrt svoje ene i male eri ? Boginjo, pomislila je, prepustila si mir ove zemlje Eilaninim ru ama; ne a bi inila volju Tvoju ma ar izgledalo da je to i volja Rimljana... Prili a u stolici se stresla i iznenada podigla veo, zagledana u masu, l ica hladnog i ravnodu nog ao od ipova a ve prave Rimljani. "Ovo je naj raa no", tiho je re la, i u narodu je zavladala potpuna ti ina. "Ali od ovog asa nadalje, sile svetlosti e popu tati. Vi oji se ponosite da znate s ve tajne zemlje i neba..." nemarno je mahnula ru om prema druidima poreanim u ru g, "zar ne mo ete da proitate zna e u svetu o o sebe? Plemena su videla svoje dane i sada postaju sve slabija; ta o e jednog dana biti i sa imperijom Rimljana. Sve stvari do ive vrhunac a potom opadaju." "Pa zar onda nema ni a ve nade?" upitao je Bendeigid. "Vremenom se a i s unce ponovo raa!" "To je tano", odgovorio je mirni, hladni glas iznad njega. "Ali te ada proe najmraniji dan. Odlo ite maeve i s lonite titove, deco Donina. Ne a se rims i orl ovi olju meu sobom, a vi orite svoje njive, i budite strpljivi, jer Vreme e vas s va a o osvetiti! itala sam tajne spise Nebesa; i velim vam sada, ime Rima nije up isano u njima." Kroz masu se proneo uzdah ola anja i razoarenja. Ardanos se sa aptavao sa jo jednim sve teni om. Kaileja je shvatila da joj je ovo mo da jedina prili a da uini ono to je Eilan tra ila. "A ta sa starom mudro u? Ka o da Te po tujemo u svetu oji se stalno menja?" I Ardanos i Bendeigid su je prostrelili pogledom, ali pitanje je postavl jeno, i Boginja se ve o retala, i Kaileja se stresla, dubo o uverena da ona oja je gledala nani e u nju uop te nije bila Eilan. "To si ti, eri stare rase, oja Mi postavlja istins o pitanje?" zauo se ti hi odgovor. Nastupila je pauza, jer Boginja ao da se zagledala u sebe; potom se nasmejala. "Ah, i ova ovde ta oe pita. Mogla bi da tra i od Mene i mnogo vi e, ali s e boji. Ka o detinjasto, ne razume da je Moja volja da svi vi budete slobodni." Blago je slegnula ramenima. "Ali deca ste vi, svi vi." Prenela je pogled na Arda nosa, oji je porumeneo i oborio oi. "Neu sad da vam uni tavam iluzije. Niste dovolj no sna ni da podnesete previ e stvarnosti..." Pru ila je jednu ru u, o reui a u i savijajui prste ao da u iva u po retima. "T elo je fino." Tiho se nasmejala. "Ni a vo udo to ga se ta o dr ite. Ali to se Mene tie , zar zaista mislite da va i jadni napori mogu da uine dobro ili zlo? Bla sam ovde od poet a, i do god sunce bude sijalo nad vodama, ostau tu. Ja sam oja jesam..." U toj jednostavnoj izjavi bilo je u asne istine postojanja, i Kaileja je uzdrhtal a. "Ali na i ivoti te u ao vode i nestaju", re la je Kaileja. "Ka o da prenos imo ono emu si nas Ti nauila onima oji dolaze posle nas?" Boginja je pogledala nju, pa Ardanosa, pa opet nju. "Ti ve zna odgovor. U dale im erama tvoja du a je polagala zavet, ao i njen a. Ne a jedna od vas poe u Letnju zemlju, i ne a tamo na obalama jezera osnuje Kuu devoja a. Tamo ete mi slu iti, zajedno sa sve tenicima Nazarena. Ta o e moja mudrost nad iveti dane to dolaze!" S oro istog trenut a, telo sve tenice, dotle napeto ao struna, naglo se o

i Kaileja je, zaprepa ena, primetila da joj bleda o a sija. Istina je, pomislila je, Boginja je ovde. Prili a u viso om sedi tu se pola o ispravila, prote ui se ao da s e navi ava na masu veu od rh og tela ene oja je u njoj sedela. Kaileja je osetil a drhtaj du ime. "Pogledajte, ljudi, do la nam je Gospa od ivota! Ne a se uje Proroanstvo! Ne a Boginja objavi volju Besmrtnih!" povi ao je Ardanos.

pustilo; strela je odapeta, poru a je predata. Eilan se s ljo ala u stolici, i K aileja i Mielin su brzo pri le da je prihvate. Trzala se i mrmljala, izlazei iz tra nsa. Ardanos je stajao pognute glave, mozgajui o znaenju ovog Proroanstva i a o da ga is oristi. Nije mogao da se protivi - niti bi on, ao pobo an ove , eleo da o spori rei Boginje - ali imao je privilegiju da ih tumai. Ubrzo je podigao glavu. P ogledao je pravo u Kaileju, i uinilo joj se da se nasme io. "Boginja je govorila. Ne a bude ta o. Nazidae se ua za slu inje Boginje; t i e , Kaileja, poi da osnuje Kuu devoja a na Toru." Kaileja mu je uzvratila pogled. U njegovim bledim oima bio je pobedonosni izraz. Za Ardanosa, odlu a Boginje bila je sjajna mogunost da postigne ne to to je odavno eleo, da je odvoji od Eilan. Uzeo je granicu imele i poprs ao lonulo telo sve tenice, i svi zvuci su ne stali u veselom zvu u srebrnih zvonia. "Za ne oga o se ve odavno povu ao izgleda da ima mnogo posla!" Gaj se nas me io ocu pre o stola pretrpanog svicima pergamenta i gomilama vo tanih tablica. Nap ollju je ledeni februars i vetar tresao granje oje je te poelo da se naliva so ovima. Unutra su cevi grejale poploane podove, a mangali sa umurom su ih branili o d promaje. "Nadam se da mladi Brut ceni ono to ini za njega." "On ceni moje is ustvo", re ao je Macelije, "a ja cenim njegovo. On ima sjajne veze, samo da zna , u rodu je sa pola drevnih porodica u Rimu. Inae, njegov otac je stari prijatelj tvog po rovitelja Maleusa." "Ah." Gaj je otpio jo malo zainjenog vina. Poelo je da mu svie. "A ta na legat misli o trenutnoj politici imperatora?" "Is reno, poslednja pisma iz Rima su ga prepala. Krajem godine mu se zav r ava du nost zapovedni a, i pita se a o da se spase od povrat a u Rim! Kao pripadn ici onji og stale a, ti i ja imamo jednu prednost: za on nas ne obavezuje da ivimo u Rimu. ujem da je Veni Grad ove godine vrlo nezdrav za senatore." "Kao to je bio Flavije Klemens?" mrano je upitao Gaj. Ni a vo udo da se sen atori neprijatno oseaju. A o je Domicijan sma ao sopstvenog roa a, ta e biti sa svim a ostalima? "Jesi li i ada saznao za ta je bio optu en?" "Zvanino, za ateizam. Ali pria se da je zapravo bio hri anin, i da je odbio d a pali tamjan imperatoru." "Sigurno se na Dominus et Deus stra no uvredio zbog toga." Macelije se iselo nasme io. "Bogovi znaju da su ti hri ani grdni gnjavatori, i ada ih ne progoni vlada olju se meu sobom. Da se Neron setio da u areni su o bi njihove razliite se te, mogao je da u tedi itavo bogatstvo na lavovima - ali obo av anje oje Domicijan zahteva za sebe prevazilazi sve granice!" Gaj je limnmuo. Od Julije se dosta naslu ao o propovedima oca Petrosa, pa je znao da su hri ani opsednuti mueni tvom, i da imaju mnogo su obljenih se ti, mada je to Julija smatrala prei enjem Cr ve od svega nedostojnog. No, hri ani su sve u svemu ipa bili sitnica. Imperatorova manija veliine postajala je mnogo ozbiljniji pro blem. "Hoe li poi Neronovim stopama, ili Kaligulinim?" upitao je oca. "Jo nije po u ao da obogotvori svog onja, a o si na to mislio", odgovorio je ovaj. "On je u nogo emu veoma efi asan imperator; zato i jeste toli o opasan. A o Domicijan uspe da uni ti poslednje ostat e senators og stale a, ta e ostati Rimu ada doe sledei ludi imperator?" Gaj je pa ljivo pogledao oca. "Ti si stvarno zabrinut zbog toga, zar ne?" "Nije to toli o zbog mene", re ao je Macelije, poigravajui se onji im pri stenom na ruci. "Ali ti i dalje te treba da napravi arijeru. Sa ovim imperatoro m, a ve su ti anse?" "Oe... ne to se de ava, zar ne? ta su tra ili od tebe?" Macelije je uzdahnuo i osvrnuo se po obojenim zidovima sobe, po policama punim svita a, ao da se boji da e sve to nestati. "Postoji... plan..." oprezno je re ao, "da se do raji dinastija Flavija. Kada Domicijanu doe raj, senatori e iz abrati novog imperatora. Da bi plan uspeo, moraju ga podr ati provincije. Novi guv erner je Domicijanov ove , ali veina legata po legijama su iz istih porodica ao i

Brut..." "Znai, tra e da ih mi podr imo", otvoreno je re ao Gaj. "A ta misle da e plemen a raditi do se mi bavimo promenama imperatora?" "A o im obeamo ne a popu tanja, podr ae nas... Us oro e nam predati eri raljic e Brigite, i Valerije mi poma e da naem valjane porodice usvojitelja oji e ih podii. Rimljani i Britanci na raju moraju postati saveznici. Ova o e se to desiti ne to br e." Gaj je zazvi dao bez zvu a. Ovo je bila velianstvena zavera! Is apio je ost ata vina. Kada je ponovo podigao pogled, otac ga je posmatrao. "De avale su se i udnije stvari", tiho je re ao Macelije. "Zavisno od to a stvari, jedan Rimljanin pore lom od raljevs e loze Silura mogao bi da ima veoma zanimljivu budunost!"

Do je jahao ui, Gaj je oseao da mu se vrti u glavi - i to ne zbog vina. Dovoljno dugo je ugaao Juliji. Sada mu je bilo sav reno jasno da mora i zvanino usvo jiti sina oga mu je rodila Eilan. No, ad je stigao ui, Julija je nepre idno pr iala samo o poslednjoj poseti pustinja u, ocu Petrosu. "I a e da je iz Svetog Pisma jasno - i iz svih ostalih proroanstava - da e se svet o onati za ivota ove generacije", govorila je, blistavih oiju. "U sva o svi tanje treba da pomislimo da to mo da nije sunce, nego svet poinje da gori. A onda em o se ponovo sresti sa svojim voljenim. Jesi li znao za to?" Odmahnuo je glavom, zauen to ona, dobro obrazovana Rimljan a, mo e da veruje u ta ve stvari. No, ene su ipa la overne, i verovatno im je upravo zato zabranje no da se bave javnim poslovima. Pitao se da li hri ani znaju za nesloge o o imperat ora. "Hoe li postati sledbenica Nazarena - tog proro a robova i pobunjenih Jevr eja?" o tro je upitao. "Ne vidim a o ijedna razumna osoba mo e da uini i ta drugo", hladno mu je od govorila. Pa, pomislio je Gaj, ja oito nisam razumna osoba - ili bar nisam od njene vrste. "A ta e rei Licinije?" upitao je. "Nee mu se svideti", tu no je re la Julija. "Ali ovo je jedino u ta sam sigu rna ot a o... ot a o su umrla deca." Oi su joj se ispunile suzama. To nema ni a vog smisla, pomislio je Gaj, ali nije ni ta re ao; tra enje smi sla nju do sada nije uspelo da ute i. Uostalom, zaista je izgledala srenija nego i ada od Se undine smrti. Njega je jo , danju i nou, progonila sli a udavljene devojic e. Logino ili ne, gotovo joj je zavideo. "Pa, radi a o hoe ", uzdahnuo je. "Neu po u avati da te spreim." Pogledala ga je gotovo razoarano, a onda je sinula. "A o ima imalo oseanja t a je ispravno, postae i ti nazaren." "Draga moja Julija, mnogo puta si mi re la da nemam oseanja za ispravnost ", o tro je odgovorio. Ona se zagledala u pod i Gaj je osetio da ima jo ne to. " ta je bilo?" "Ne mogu pred decom", zamucala je. Gaj se nasmejao, uhvatio je za ru u i odveo je u drugu sobu. "Pa, ta to ne mo e da a e pred na om decom, Julija?" Ona je opet oborila oi. "Otac Petros a e da... po to je raj sveta ta o bliz u... " opet je zamucala, "bolje je da sve udate ene - i o enjeni mu arci - polo e zave t ednosti." Gaj je na to zabacio glavu i nasmejao se. "Jesi li svesna da je, po va eim za onima, odbijanje da spava sa mu em dovoljan razlog za razvod?" Julija, ia o oito uznemirena, bila je spremna na to. "U Carstvu Nebes om" , citirala je, "nema ni bra a ni venavanja." "Dogovoreno", opet se nasmejao Gaj. "Nije me briga za tvoja nebesa, pogo tovo ne za onaj deo ojim vlada otac Petros." Znao je da e je povrediti ad je nastavio. "Polo i sve zavete oje po eli , dra ga moja. S obzirom na to da si prote lih godinu ili dve bila u revetu orisna oli o i omad drveta, ne mogu da zamislim da e mi to i ta izmeniti u ivotu." Iznenaeno je ra irila oi. "Znai, nee se protiviti?" "Ni sluajno, Julija; ali po to ti vi e nee biti vezana branim zavetima, po teno j

da ne budem ni ja." Shvatio je da joj vari scenu oju je elela da odigra; valjda je oe ivala da e on besneti ili pre linjati. "Ni ad ne bih ni pomislila da tra im od tebe ta o ne to", re la je. "Iona o ne verujem da bi mogao da odr i ta av zavet", dodala je pr osno. "Zar misli da ne zn am za to si pro le godine upio onu lepu robinju? Bog zna da nije ni od a ve orist i u uhinji! Kad ve nosi na du i toli e grehe..." No, Gaju je sad bilo dosta. Nije hteo da raspravlja s njom o stanju svoj e du e - ma ta pod tim podrazumevala. "Za moju du u sam odgovoran samo ja", re ao je i po ao u ancelariju, gde je na ao ve name ten revet. Znai, ona je bila sigurna da e pristati da spavaju odvojeno, ma ta re ao pre toga. Za trenuta se premi ljao da li da proslavi slobodu pozvav i robinju, ali za ljuio je da nema elje za to. eleo je ne to vi e od po ornosti ene oja nema ni a vog iz bora. Opet je pomislio na Eilan. Sada Julija nee moi ni ta da a e a o on odlui da usvo ji Gavena. Samo, a o da joj saop ti? Konano je bio slobodan da ponovo potra i Eilan. No, lice Gneva oje je vide o na Dugodnevicu postavilo se izmeu njega i njegovih seanja, i na raju je zaspao mislei na lice devoj e oju je sreo od pustinja a pre godinu dana. 27.

Sredinom februara, oluje su prestale i nastupilo je blago, vedro vreme, hladno ali sunano. Na za lonjenijim mestima vo e su poele da razvijaju pupolj e, i grane su se rumenele od nadolazeih so ova. Bregovi su bili puni blejanja mladih j aganjaca, a movare su odje ivale od doziva labudova oji su se vraali. Eilan se zagledala u plavo nebo i shvatila da je vreme da odr i re datu Mac eliju. Kad je na poziv do la Senara, Eilan ju je e ala u ba ti. "Lep je dan", re la je Senara, oito se pitajui za to ju je Eilan pozivom odv ojila od redovnih poslova. "Zaista", slo ila se Eilan, "lep vedar dan da se izvr i neprijatna du nost. Al i ti si jedina oju mogu da zamolim." "A o emu se radi?" "Brigitine eri su od nas godinu dana, i sada je vreme da ih po aljemo Rim ljanima, ao to sam obeala. Oni su odr ali re to se tie Brigite, i verujem da e lepo po tupati i sa decom. Ali to se mora obaviti tiho, a o se ne bi probudila stara ne prijateljstva. Ti si dovoljno odrasla da ih povede u Devu, a dovoljno govori latin s i da se raspita za put do ue Macelija Severusa. Hoe li da ih odvede tamo?" "Severusa?" Senara se namr tila. "Mislim da se seam tog imena. Maj a mi je jednom re la da njen brat radi za njega, i da je on o tar ove , ali po ten." "Ta o sam i ja za ljuila." Eilan je limnula. " to mu pre devojice budu pred ate, pre e ih smestiti u novi dom." "Ali onda e odrasti ao Rimljan e", pobunila se Senara. "Zar je to ta o lo e?" nasme ila se Eilan. "I tvoja maj a je bila Rimljan a. " "Tano..." zami ljeno je re la devoj a. "Pone ad razmi ljam o njenoj porodici, i a o izgleda rasti u ta vom svetu. Pa dobro", onano je re la. "Poi u." Potrajalo je do su pripremile decu, jer Eilan nije htela da i o u rimlj ans om gradu a e da su devojice bile zanemarivane do su ivele meu druidima; ali on ano je i ona bila zadovoljna, i Senara ih je uhvatila za ru e i povela prema Devi . Dan je bio hladan ali vedar, i a i vodei jedno dete do je drugo as alo raj nje, Senara je brzo napredovala. Deca su veselo brbljala, uzbuena izlas om. Kada su se umorile, vezala je mlae alom o o sebe, i ta o je ubrzo zaspalo, a stari je je podigla u naruje. Dotle je ve videla prve ue na ivici grada i vrste zidove tv rave iza njih. Kada je stigla do centralnog foruma, sela je na lupu raj fontane da bolje podesi teret pre nego to pone da se raspituje za Macelijevu uu. Odjednom je ne to za lonilo sunce. Senara je podigla pogled i ugledala Rim

ljanina oga je ve jednom srela, pro le godine u pustinja ovoj ui. Kasnije joj se in ilo simbolinim to je on stao izmeu nje i sunca; ali tog trenut a to joj nije palo n a pamet. "Ve smo se jednom sreli, zar ne?" upitao je on. "U olibi oca Petrosa", odgovorila je, porumenev i. Jedna devojica se probu dila i zagledala se u njega, razrogaenih oiju. Nije ga viala na s upovima male grup e ovda njih nazarena; no, po to je ivela u ums oj ui, nije mogla esto da odlazi tamo. P rvi put je oti la iz radoznalosti, asnije zato to joj se jezi Rimljana inio ao sp ona sa mrtvom maj om, a na raju zato to je od njih nalazila utehu. Privlani Rimljanin ju je i dalje gledao. Bio je mlai nego to je u prvi mah pomislila, i dopao joj se njegov osmeh. "Kuda si se uputila, devoj o?" "U uu Macelija Severusa, gospodaru; ove devojice treba da predam njemu na brigu..." "Ah, znai to su ta deca." On se za trenuta namr tio, a onda su mu oi opet s inule od brzog osmeha. "Pa, dobro je to smo se sreli. I ja sam se tamo uputio; mo gu li da ti budem vodi?" Pru io je ru u, i starija devojica ju je prihvatila, sme ei mu se. Senara ga je posmatrala u nedoumici, ali on je podigao dete na ramena, i ad je ula detinji smeh, Senara je za ljuila da je on ipa prijazan. "Dr ite je ao da ste navi nuti na decu, gospodaru", re la je, i mada nije ni ta pitala, on je objasnio: "Imam tri eri; nauio sam da se igram sa njima." Znai, o enjen je, pomislila je. Da li je jedan od nas? nije izdr ala. "Recite mi, gospodaru, da li ste lan stada oca Petrosa?" "Nisam", re ao je, "ali moja ena jeste." "U tom sluaju, gospodaru, va a ena je moja sestra po Hristu, i stoga mi je r od." On je prilino sar astino is rivio usta. Suvi e je mlad da se ta o gor o sme i, pomislila je Senara. Ko ga je toli o povredio? "Vrlo ste ljubazni to ete me pratiti", re la je. "Nije ni a av problem, Macelije je moj otac..." Pribli avali su se veoma lepoj ui raj zidova tvrave, belo o reenoj i poploan oj u rims om stilu. Rimljanin je za ucao na apiju, i ubrzo im je otvorio rob, p a su u li roz dugi hodni u zatvorenu ba tu. "Je li moj otac tu?" upitao je Rimljanin. "On je od legata", odgovorio je rob. "Uite i sae ajte ga, a o izvolite; v erovatno e se brzo vratiti." I zaista, Macelije je stigao za ne ih pet minuta. Senari nije bilo ao to g a vidi, jer se mlaa devojica probudila i poela da plae. Macelije ih je obe predao pu na oj, ljubaznoj robinji oja e ih paziti do ne dou odabrani usvojitelji. Zahvalio se Senari, i utivo je zapitao treba li joj pratilac za povrata . Senara je brzo odmahnula glavom. U ums oj ui su mislili da je odvela devo jice od majinih roa a u gradu. A o se vrati u pratnji rims ih vojni a, smesta bi j e razot rili. No, bilo bi lepo ad bi je otpratio mlai Severus - ali brzo je poti snula tu misao. "Hoemo li se ponovo videti?" upitao ju je on, i nju je obuzeo drhtaj uzbue nja. "Mo da na ne oj slu bi." Da ne bi napravila od sebe jo veu budalu, brzo je s l iznula roz vrata. Julija Licinija ni ad ni ta nije radila polovino. Jedne aprils e veeri zamol ila je Gaja da je otprati na veernju slu bu u nazarens om hramu u Devi. Ia o je nji hov bra postao utiva farsa, ona je ipa vladala njegovim domainstvom, i Gaj se os eao obaveznim da je podr ava. Pomi ljao je na razvod, ali za ljuio je da nema svrhe da povredi Licinija i devojice, a sve samo da bi se o enio ne om drugom Rimljan om. Nije bio dovoljno bliza imperatoru da bi s lopio savez sa porodicom oj a ga podr ava, a bilo bi opasno u ljuiti se u porodicu oja pripada opoziciji. Ia o je Macelije stariji malo govorio o tome, Gaj je znao da se zavera iri. A o imper ator padne, sve e se promeniti. Gaju se inilo bolje da odlo i brige o linoj budunosti do ne bude siguran da je zaista i ima. Po to je nazarens i hram bio delimino upljen i draguljima oji Juliji vi e n

isu bili potrebni, Gaj je bio radoznao da vidi ta je dobila za taj novac. Kad su onano po li iz ue, grupa je bila poveli a; nisu i li samo Gaj i Julija, nego i devoji ce sa dadiljama, i otprili e pola posluge. "Za to moramo da vodimo sa sobom toli o sveta?" pobunio se Gaj, nimalo dobroudno. On i njegova porodica e tu no prespavati od Macelija, ali otac sva a o nije mogao da smesti ovoli o sveta. "Zato to su svi oni pripadnici pastve", re la je Julija ne to ljubaznije. G aj je za mir ao. Ni ada je nije ispitivao a o upravlja domainstvom, ali nije znao da je dovde dospelo. "Vratie se u vilu ad se sve zavr i", dodala je ona. "Ne mogu im zabraniti prili u da se spasu." Gaj je za ljuio da je pametnije utati. Nova hri ans a cr va bila je poveli a zgrada blizu re e, oja je ne ada pripadala trgovcu vinom. Zadah starog vina bio je prigu en mirisom vo tanih svea i ranog cvea nagomilanog na oltaru. Imali su i pril ino neve to nasli ane sli e - pastir sa jagnjetom u naruju, riba, ne i ljudi u amcu, sve pod belim velovima. Do su ulazili, Julija je nainila ne a av neobian po ret; Gaj se naljutio ad je video da Cela, Tercija i Kvartila po u avaju da je imitiraju. Zar Julija je preobratila ne samo poslugu nego i eri? Upitao se da li hri ani podrivaju vlast do ma. Julija je na la mesta na tvrdoj lupi prilino blizu uzlaza i sela, o ru ena s lu av ama i erima. Gaj, oji je stajao raj nje, osvrnuo se da vidi poznaje li jo n e oga. Veina o upljenih verni a su izgleda pripadali siroma nijim slojevima, i upit ao se a o Julija, oja je prilian snob, podnosi ta vo dru tvo. Potom je prepoznao jedno lice: devoj u oja je dovela u grad Brigitine eri. Re la mu je da dolazi n a sastan e ad mo e, i sada je shvatio da je popustio pred Julijinim zahtevom samo zbog nejasne nade da e je videti. U ao je sve teni , glat o izbrijan i obuen u dugu mantiju, praen dvojicom dea a ; jedan je nosio veli i drveni rst, a drugi sveu. Potom su u la dvojica starijih l judi za oje mu je Julija re la da su a oni; jedan je u ruci nosio te u, o om uveza nu njigu. Taj je bio prilino mraan ove srednjih godina. Do je polagao njigu na masivnu propovedaonicu, sapleo se pre o etvorogodi njeg deteta u prolazu; no, umest o da pobegne vri tei, dete se glasno nasmejalo. a on se sagnuo, podigao ga sa osmeho m od oga mu se itavo lice izmenilo, i predao ga ocu, mranom ove u grubih, crnih ru u ao u ovaa. Usledile su molitve i prizivanja; pastva je proi ena tamjanom i vodom, to je bilo dovoljno slino rimljans im sveanostima da Gaju ne bi bilo neprijatno, mada je latins i jezi bio dale o od dobrog. Potom su sve teni i a oni seli i nastupilo j e uzbueno me oljenje ad je istupio novi ove . Gaj se nije zaudio ad je prepoznao oca Petrosa, neurednog i upavog u poree nju sa ostalima. Toli o napeto se zapiljio u o upljene da se Gaj nemilostivo upi tao da li pustinja pati od slabog vida. "Na Gospod ree jednom: 'Pustite decu malu da dou meni i ne branite im; jer ta vo je Carstvo Nebes o'. Mnogi od vas ovde o upljenih izgubili su dete, i obuz eti ste tugom; ali va a deca, velim vam, bezbedna su sa Isusom u Raju, i oni rodit elji oji ale sreniji su od onih oji su prepustili decu da slu e idolima. Velim vam , bilo bi bolje za tu decu da su ta oe mrtva i bezbedna, da nisu gre ila, nego da iv e po tujui la ne bogove!" Zastao je da uzme dah i zauo se op ti uzdah. Do li su ovamo da se pla e! cinino je pomislio Gaj. U ivaju u pomisli na svoju nadmonu vrlinu! "Jer prva od Deset Zapovesti je ova: po tuj Gospoda svoga svim srcem svoji m i svom du om svojom; a druga zapovest je ova: po tuj oca svoga i mater svoju", nas tavio je otac Petros. "Postavlja se pitanje: mo e li mlada osoba da bude odgovorna , a o je njeni roditelji puste da po tuje pagans e idole? Ne i sve tenici na e cr ve v ele da su svi, a i bebe u naruju majinom, rivi a o prisustvuju obo avanju idola; al i drugi a u da dete nije rivo a o ga roditelji teraju sa slu i idolima pre nego to stigne u godine razuma. Ja smatram..." Gaja nije zanimalo ta otac Petros smatra. Dosad je ve prona ao mnogo prijant iji prizor: devoj u, Senaru, nagnutu napred, zadubljenu u pustinja ove rei. Potpu no je izgubio nit izlaganja, ali iona o je ve za ljuio da su hri ans i obredi suvi e do sadni za njegov u us; nije bilo rtvovanja, niti bunih upozorenja, a ni drame a ve pone ad ima u ritualima posveenim Izidi ili Mitri. Sve u svemu, ovi hri ans i obred

i su izgleda dosadniji od svega to je dosad uo, osim mo da ne ih druids ih filozofij a. a i uz pogled na devojino obasjano lice, inilo mu se vrlo dugo do je otac Petros onano zavr io propoved. Gaj je jedva e ao da ode, i veoma se razoarao ad je uo da sada on i ostali prisutni oji nisu r teni treba da iziu i e aju napolju do posveenici budu uestovali u ne a vom ritualu ljubavi. Toli o glasno je gunao da je Julija onano pristala da poe, ali posluzi je dozvolila da ostane. Podigao je zaspalu Kvartilu, pa su po li a Macelijevoj ui. Te to su renu li, i Tercija je poela da tra i da nose i nju. Gaj joj je o tro odgovorio da se pona a ao veli a devojica i da ide sama; njena maj a je prezdravljala, ali nije bila do voljno sna na da nosi dete, a Cela je bila premala da je nosi. Kad je Tercija poela da plae, ne o im se pribli io s lea. "Ja u poneti va u devojicu", re ao je ne i tihi gl as. Gaj je zaustio da odbije, ali devoj a je ve podigla sanjivo dete, oje jo j je gotovo istog asa zaspalo u naruju. "La a je ao pero", re la je devoj a, "a ja sam navi la na te e poslove." "Ti si prava sestra po Hristu", uzvi nula je Julija. Gaj tome nije imao t a da doda, pa su po li svi zajedno. ene su tiho razgovarale, a Gaj je osetio udno ol a anje ad je shvatio da se njih dve jedva poznaju. Mesec, oji te to je poeo da o pada, dovoljno im je osvetljavao put. Jasno su videli ulicu pred sobom, a drvee j e ta oe sijalo od obla a beliastih pupolja a. Do su otvarali Macelijevu apiju, u susret im je izi ao sluga sa lampom. Kada je Tecija poela da se me olji, Britan a ju je spustila na noge, i stajali su zagledani jedni u druge na iznenadnom svetlu. "Mora ui i veerati sa nama, po to si sva a o propustila veeru", re la je Julij a. "Oh, ne, ne mogu", stidljivo je re la devoj a. "Veoma ste ljubazni, gosp o, ali nisam dobila dozvolu da doem; moram odmah da se vratim ui, ili e ot riti da me nema, a onda a i a o me ne azne neu vi e moi da dolazim." "Onda te neu zadr avati; to bi bilo naopa o uzvraanje tvoje ljubaznosti", br zo je re la Julija. "Gaj e poi sa tobom. Ovaj deo grada je miran, ali do stigne do apije mo da bi nai la na ljude a ve pristojne mlade devoj e ne treba da vide." "Nema potrebe, domina..." poela je devoj a, ali Gaj ju je pre inuo. "Rado u te ispratiti; iona o sam hteo da se pro etam pre spavanja, pa mogu da te isprati m do ue." Barem e moi da je pita a o to da se devoj a iz ums e ue na la meu hir anima. ovor e sva a o biti veoma zanimljiv. Kada je vr e stegla o o sebe ogrta - jednostavan i taman, a av nose slu av e iz boljih ua - upitao se da li je to zato to ispod nje ga nosi haljinu sve tenica. Uzeo je ba lju; a i uz meseinu, znao je da se ne treba uputiti ulicama bez svetlosti, a verovao je da e to umiriti i devoj u. Poljubila je sve devojice, u ljuujui i malenu u Julijinom naruju, i po la sa njim niz stepeni te. Prolazili su tihim ulicama ne privlaei niiju pa nju, ali a i ada su ostavili za sobo m poslednje ue devoj a nije ni po u ala da s ine apuljau, ia o je no bila topla. Ti ina je postala neprijatna. "Koli o dugo dolazi na slu be u novi hram?" on ano je upitao Gaj. "Ot a o je sagraen." "A pre toga?" "Kada sam bila mala, moja maj a me je vodila na sastan e u odajama za po slugu, u ui jednog od grads ih otaca iji glavni sluga je bio hri anin." "Ali ti ivi u ums oj ui", namr tio se Gaj. "Istina je", tiho je re la ona. "Njihova sve tenica mi je pru ila utoi te - ja sam siroe. Ali nisam vezana zavetima. Moj otac je Britanac, u izgnanstvu je, ali maj a mi je bila Rimljan a. Krstila me je, i ada sam ot rila da u blizini ivi ot ac Petros po elela sam da nauim ne to o njenoj veri." Gaj se nasme io. "A ime ti je Valerija!" Ona je mirnula. Odavno nije ula to ime. "Ta o me je zvala moja maj a, ali toli o dugo sam ve Senara da sam gotovo i zaboravila to ime. Otac Petros a e da mi je du nost da slu am svoje staratelje, ma ar da su pagani. U ums oj ui mi se ne mo e desiti ni ta lo e. On a e da druidi spadaju u dobre pagane, ojima e jednog dana biti ponueno spasenje; ali ne smem im davati

zavete. Apostol Pavle je naredio robovima da se po oravaju svojim gospodarima. S loboda je stvar du e, ali ne sme se zanemariti pravno stanje tela, ao ni polo eni z aveti." "Barem su dovoljno razumni", promrmljao je Gaj. " teta to ne mogu da budu t a o razumni i ad je re o du nosti prema imperatoru!" Senara je nastavila da pria ao da ga nije ula, i on se upitao da li to br bljanjem sa riva strah, ali bio je suvi e oaran muzi om njenog glasa da bi se mnogo zanimao za rei. Bila je ta o nedu na, ao Eilan ad je bila mlada. "Naravno, u ums oj ui ni o nee tra iti od mene da gre im, i to su sve dobri lj udi, ali elim da budem pravi verni i da dospem u raj. Ipa , bojala bih se da pos tanem mueni , i pla ila sam se da e mi rei a o mi je du nost da umrem za svoju veru, ao oni sveci o ojima mi je priala maj a; bila sam vrlo mala, ali seam se - poneeg. Sada dr ava vi e ne progoni hri ane..." tu je zastala. Do je Gaj po u avao da smisli ta da a e, nastavila je. "Naravno, otac Petros je veeras zapravo govorio o meni. Vrlo malo ljudi u pastvi zna da ivim u pagans om hramu, ali preziru me to sam jo tamo ali otac Petros a e da ne moram da ih napustim do ne postanem punoletna." "A ta e onda?" upitao je. "Hoe li ti Valerije nai odgovarajueg mu a?" "Oh, ne. Najverovatnije u postati monahinja. Sve tenici a u da u raju nema n i bra a ni venavanja." "Ka va teta", izjavio je Gaj. To je ve jednom uo. "Verujem da su sve tneici t u ipa pogre ili." "Oh, nisu; jer ada doe raj sveta, ni o ne bi voleo da mu se na du i nau gr esi." "Ni ad nisam ni pomislio da se brinem o svojoj du i", is reno je priznao G aj, "a ni da se pitam imam li je ili ne." Ona se naglo zaustavila i pogledala ga. "Ka o je to stra no", u asnuto je re la. "Ne eli valjda da bude baen u veiti oganj pa la?" "Vrlo mi je udna vera oja a njava ljude to imaju decu, ili to ih zainju! A to se tie pa lenog ognja, to je verovatno baj a, isto ao i Tartar ili Had. Rauzmna osoba se ne pla i ta vih stvari. Ne misli valjda da mi a e a o stvarno veruje da e ta mo dospeti svi oni oji ne veruju ocu Petrosu?" Ona se opet zaustavila i podigla a njemu lice, belo ao ljiljan pod mes einom. "Naravno da verujem", re la je. "Mora misliti na svoju du u, sada, do nije p re asno." Da mu je i o osim ove lepe devoj e nametnuo ta vu temu, Gaj bi mu se nas mejao u lice. Julijino razglabanje o slinim temama smrtno ga je gnjavilo. No, sad a je odgovorio jo bla im glasom. "A o ti je stalo do moje du e, morae mi pomoi da je spa sem." "Mislim da bi otac Petros mogao da ti pomogne mnogo bolje nego ja", zami l jeno je odogovrila ona. Utom su stigli do poet a drvoreda hrastova oji je vodio u ums u uu, i ona se zaustavila, namr tiv i se. "Odavde mogu i sama; ti sva a o ne sm e dalje. Mogli bi te videti, a onda bi me opet uhvatili i aznili." Uhvatio ju je za ramena i re ao, napola u ali, napola moleivo: "Znai, pu ta me da odem bez spasa za du u? Moramo se ponovo sresti." To ju je uznemirilo. "Ne bih smela ovo da ti a em", naglo je re la, "ali sva og dana u podne nosim hranu ocu Petrosu. A o se zadesi tamo... onda... mislim da bi mogli da priamo." "Onda e sva a o spasti moju du u, a o se uop te mo e spasti", odgovorio je Gaj. Nije mu bilo ni najmanje stalo do te nepostojee du e; ali znao je da eli da ponovo v idi Senaru. "Ni ada se vi e neemo videti..." Eilan se naglo o renula od Kaileje i zagle dala se u ba tu. "To je glupost!" uzvi nula je Kaileja, jer ubod straha od tih rei preobra tio se u bes. "Sad ti ima glupa predoseanja. Ti si prva htela da poem!" Eilanina mr ava ramena su zadrhtala. "Ne ja, ne ja. To je Boginja govorila roz mene, i znam da moramo initi po Njenoj volji. Ali, oh, Kaileja, sad ad je do lo vreme, ta o je te o!" "Zaista je te o!" obrecnula se Kaileja. "Ali ja sam ta oja mora da ode, ostavljajui ovde sve to sam i ada volela. Jesi li sigurna da je to bio glas Boginj

e, a ne Ardanosovo aputanje na uvo? On je eleo da nas razdvoji jo ot a o sam ga nat erala da ti vrati sina!" "Njemu to verovatno odgovara", apnula je Eilan, "ali zar zaista veruje da je to njegovo delo? Zar je la sve to sam po u ala da uinim?" Kaileja je ula njen bol i vi e nije mogla da ostane besna. "Draga moja - ma lena moja." Polo ila je ru u na Eilanino rame, a ova se o renula a njoj. Nije gov orila, ali obrazi su joj bili obliveni suzama. "Ne smemo se svaati ao deca ad i mamo jo ta o malo vremena! Ima trenuta a ada mo bogova plamti ao sunce, a potom postane mrano i svetlost lii na davni san. Oduve je bilo ta o. Ali verujem u tebe , mila." "Tvoja vera me odr ava", promrmljala je Eilan. "Slu aj", re la je Kaileja, "ovo nije zauve . Jednog dana, ad budemo star ice, smejaemo se svojim strahovima." "Znam da emo opet biti zajedno", tiho je re la Eilan, "ali ne znam da li u ovom ivotu ili ne om drugom." "Gospo moja", javio se Hju sa apije, "nosai e aju." "Sada mora da poe ." Eilan se ispravila i ponovo postala Vrhovna sve tenica. " Obe moramo slu iti Gospi na mestima oja nam je namenila, bez obzira ta oseale." "Ta o je. Vratiu se, videe ." Kaileja ju je jo jednom na rat o zagrlila. Brzo se udaljila, svesna da ne sme da se o rene i pogleda Eilan, jer e se i sama raspla ati, a to ne sme, pogotovo ne pred nosaima i mladim sve tenicama. Pr epustila se suzama te ad su se za njom s lopile zavese nosilj e. Najvei deo dugog, mo rog putovanja do Letnje zemlje provela je zadubljena u misli. injenica da putuje u nosiljci nimalo joj nije popravljala raspolo enje, j er taj vid putovanja ni ad nije volela. Pratile su je sve tenice odabrane za novo svetili te. Uglavnom su bile veoma mlade, i sve su bile nove u ums oj ui, toli o pune divljenja da se nisu usuivale da joj se obraaju, osim pone om banalnom reenicom. Kaileja nije imala ni a vog dru gog posla do da potpiruje svoj gnev. Ve se mrailo ad je mala olona na la prolaz roz brda, u rcala se na bar e i pre la pre o plit ih movara to o ru uju Tor. Planina je stajala, o tro ocrtana na sve tamnijem nebu, runisana rugom od amenja, i a i izdale a oseala se njena mo. Dru ids e ue stajale su na ni im padinama. Iza njih je uspela da nazre grupicu malih oliba, nali na o nice, i pretpostavljala je da pripadaju hri anima ojima je Ardano s dozvolio da se tu nasele. U vazduhu se oseao miris ne og drveta, vertovatno jab u a. U podno ju planine doe ali su ih mladi sve tenici postavljeni da e aju, i pozd ravili su je brojnim izrazima po tovanja i dobre volje, mada su izgledali pomalo n esigurni za to je uop te do la. Upr os ljutnji, zabavljala ju je njihova zbunjenst, i pola o je poela da se privi ava na neizbe no. Sve tenici su je poslali ovamo, ali a i oni su smo alat e Boginje oja je, o zna za to, odredila da ona treba da doe ovam o. Kada su stigle do svetili ta, bio je potpun mra . Sve tenici su ih pozdravil i utivo, mada ne i srdano - no, Kaileja i nije oe ivala da e im se radovati. A o je ovo progonstvo, barem je asno progonstvo, i po to nije mogla ni ta da izmeni, najbolj e da ga is oristi a o god mo e. Posle sveanog pozdravljanja, na la je svoje devoj e, raj vatre, s lupane i zbunjene. Jedan mladi sve teni ih je odveo do nis e ue sa rovom od indre. Izvinja vao se to zgrada ni u om pogledu nije pogodna za sme taj sve tenica, pogotovo ta o u glednih ao ona. No, do sada se nisu susretali sa problemom sme taja ena. Po to su im ali nareenja od Vrhovnog druida, uveravali su je da e izgraditi pogodnu uu im sazna ju a ve su im potrebe, i da e im obezbediti poslugu a va im je potrebna. Kad je Kaileja proverila jesu li sve devoj e bezbedno sme tene u na brzinu osloboenu spavaonicu oja je ranije pripadala najmlaim is u enicima, i ad je stigl a do svog reveta, ve je padala od umora. Ia o su joj i revet i itavo mesto bili novi i nepoznati, iznenadila se ad je mirno prespavala itavu no i probudila se u pras ozorje. Obu la se ne budei ostale i izi la napolje. Nebo su pro arale prve rumen e pruge svitanja. Staza pred njom vodila je uz brdo. Do je svetlo jaalo, Kaileja je pa ljivo razgledala o olinu. Kuda ju je to

sudbina dovela u ovoj dale oj zemlji? Do je sunce izlazilo, videla je da se Tor nadnosi nad ogromnu divljinu, potpuno o ru enu gustom maglom oja se dizala sa veli e povr ine vode; sino su ta o asno stigle da nije ni primetila, ona o iznurena, da su se vozile i bar ama. umo vite padine drugih ostrva promaljale su se roz izmaglicu samo vrhovima. Sve je bilo vrlo tiho, ali do je sunce izlazilo a Kaileja razgledala ovu neobinu zemlju , zaula je tihu pesmu, odne ud blizu. O renula se; zvu je dopirao iz male graevine na samom vrhu brda. Po la je bli e da bolje uje. Muzi a je bila tiha i spora, a dubo i mu i glasovi su joj se inil i neobinim posle mnogih godina provedenih is ljuivo sa enama. Posle ne og vremena j e uspela da u melodiji razabere i rei; inilo joj se da pevaju na gr om. Kyrie eleison, Criste eleison. ula je da se hri ani ta o obraaju svom bogu; t o mora da su izbeglice ojima je Vrhovni druid dozvolio da se ovde smeste. U pos lednje vreme se imperijom ire najrazliitije religije. Zvu se sti ao, i ugledala je siu nog starca, pogrbljenog pod teretom godina, a o je posmatra. Zatreptala je, jer nije ga videla ad je pri ao, a to je bilo v rlo neobino za sve tenicu njenog ranga. Kad ga je pogledala, on je oborio pogled. M ora da je zaista ne i hri ans i sve teni ; ula je da mnogi njihovi sve tenici ne gledaju u nepoznate ene. No, izgleda da je smeo ma ar da razgovara sa njom. Obratio joj se trgova im latins im oji je bio zajedni i jezi cele imperije. "Dobar ti dan elim, sestro . Mogu li da te upitam za ime? Znam da sva a o nisi iz na e grupe, jer meu nama ve g odinama nema ena osim asnih gospi oje su stigle ovamo zajedno sa nama, a ti si ml ada." Kaileja se nasme ila od pomisli da je i o smatra mladom, ali sve teni je bi o sed i rha ao suvi list. Po godinama bi sva a o mogao da joj bude deda. "Nisam", re la je. "Ja pripadam onima oji po tuju ums og boga. Ime mi je K aileja." "Zaista?" utivo je upitao on. "Znam pone to o na oj brai druidima, ali nisam z nao da meu njima ima i ena." "Meu ovima to ovde obitavaju ih nema", odgovorila je, "ili ih barem dosad nije bilo. Poslata sam ovamo iz ums e ue na severu, da osnujem Kuu devoja a. Popel a sam se uz brdo da vidim na a vo mesto su me bogovi doveli." "Govori ao osoba oja poznaje istine, sestro. Onda sva a o zna da su svi bogovi jedan bog..." zastao je, a Kaileja je nastavila: "... i sve boginje su je dna Boginja." Njegovo prastaro lice bilo je veoma ljubazno. "Ta o je. Oni ojima je na Gospod do ao ao Sin Bo ji ne ele da vide Sveti Duh ni u emu ens om, ta o da njima ne g ovorimo o boginji, nego o Sofiji, Svetoj Mudrosti. Ali mi znamo da je Istina jed na. Stoga, sestro, mislim da je vrlo pri ladno da se nastanite ovde, i da osnuje te svetili te Svete Mudrosti po obiajima va eg naroda." Kaileja se na lonila. Njegovo lice bilo je pre riveno dubo im borama, al i vi e joj se nije inio ru an, jer prosto je zraio dobrodu no u. "Ka av divan posao da se provede raj ove in arnacije, sestro." Nasme io s e, a onda se zagledao a unutra. "ini mi se ispravnim to si tu, jer ao da smo ran ije slu ili pred istim oltarima..." Kaileja se zaudila, po o zna oji put za vreme ovog rat og susreta. "ula sam da tvoja braa po veri poriu istinu in arnacija", re la je. Ali ono to je on re ao bilo je tano. Poznavala ga je, sa onom sigurno u oju je osetila i ad je srela Eilan. "Zapisano je da je Gospod verovao", re ao je stari sve teni , "jer je za J ohanana re ao da je ponovo roeni Ilija. Zapisano je da je re ao a o je za bebe m le o, a za sna ne ljude meso. Mnogi od nas su bebe, novi po veri, i daje im se hra na a va odgovara duhovnim novoroenadima, inae bi zanemarili svoj ivot, verujui da e Z emlja postojati zauve . No, Gospod ree da e se to om ove generacije vratiti Sin Lj uds i; zato sam ovde, da narod i pred raj sveta mo e da uje i spozna Istinu." "Ne a bi istina prevladala", tiho je re la Kaileja. " elim ti uspeh u radu, sestro", odgovorio je starac. "Mnogi meu nama e pozd raviti dolaza jednog pobo nog sestrinstva." O renuo se ao da e poi. "Smem li da te upitam za ime, brate?"

"Ime mi je Josif, i bio sam trgovac u Arimateji. Meu nama jo ive svete gosp e oje su videle Gospodovo lice za ivota. One e se radovati dru tvu jedne prosvetlje ne ene." Kaileja se ponovo na lonila. Bilo joj je udno, ali smatrala je za dobar z na to je meu hri anima, oji ne cene mnogo ene, nai la na topliju dobrodo licu nego od voje druids e brae. Sluga Svetlosti... Titula joj je odje nula u svesti odne ud i zvan seanja. Do se prastari sve teni udaljavao niz brdo, nehotice je nainila dlano vima zna po tovanja, stariji a i od druida. A o se ova va du a pridru ila hri anima, mor a da i za njih ima ne e nade. Kad je stari nestao u cr vi, Kaileja je ustanovila da se sme i. Sada je znal a da e Boginja pomagati njen rad, i da je poslata ovamo sa dobrim razlogom. Poee jo oli o danas.

Do je doru ovala sa ostalim enama, postalo joj je jasno da u ovom novom d omu, dale o od svega poznatog, ne mo e da dozvoli opu tenost a vu su Lianon i Eilan uvele u ums u uu. Donela je svoju prvu odlu u: ne smeju ih slu iti osobe spolja. T o je bio prvi ora u odreivanju oli o e imati dodira sa mu im sve tenstvom. Mnogo j e la e bilo odrediti najvi u i najsna niju nova inju da pronae mesto pogodno za ba tu i da ga to je br e mogue zaseje to veom oliinom povra. Deo hrane e, naravno, dobijati o o alnog ivlja, ali htela je da se od poet a jasno vidi da one nee zavisiti od sve ten i a. Ta o im nee pru iti izgovor da po u aju da ontroli u njihov ivot. Odabrala je drugu devoj u - verovatno najmanje inteligentnu od svih oje je imala - i zadu ila je za uvanje i serviranje hrane, obeav i joj pomoi oli o joj god zatreba. Kasnije je razgovarala sa jednim od sve teni a i zatra ila da zgrada bu de gotova pre nego to zims i snegovi postanu dubo i, i da u njoj bude mesta za gr upu etiri do pet puta veu nego to ih sada ima. Utivo ali odluno odbacila je predlog d a ostanu u trenutnom obitavali tu ma ar pre o zime. Kada ga je onano otpustila, sve teni je delovao pomalo o amueno. Verovatno s e osea ao da ga je pregazila onjs a zaprega, pomislila je, i prvi put joj se uin ilo da mo e da izvr ava svoju volju. Nimalo neprijatno oseanje. Boginja joj zaista po ma e, jer sada e moi da potpuno is oristi sve svoje talente, to ranije nije uspevala. Neodostajala joj je Dieda; mogla bi mnogo da joj pomogne u uenju devoja a da pevaju. No, znala je da e joj biti bolje bez neprijateljstava u grupi, pogoto vo to e ne o vreme biti potpuno upuene jedne na druge. Ovde nije bilo ni oga o bi se pobunio zbog njenih odlu a, ma a ve bile. Odluila je da odabere devoj u najvin iju pevanju i da je naui da svira na njenoj harfi, a mo da a i da pravi instrumente . Kada je onano legla, posle veeri provedene u grupisanju devoja a za prvu le ciju uenja nepisanog znanja Boginje, ponovo je zaula tihu pesmu iz dale e cr ve . Uz 'Kyrie eleison' zapala je u san, mnogo zadovoljnija mestom uda ju je Bogin ja poslala nego to je mislila da je mogue. Te noi je sanjala svetili te oje opslu uju devoj e, dvorove i sale na svetom Toru, oji e jednog dana tu nii. To mo da nee biti za njenog ivota; ali jednom e sva a o biti. 28. Dani su se posle Beltana du ili; sto a je odvedena na planins e pa nja e, a u njivama je dozrevalo ito. Do la je Dugodnevica, i Ardanos prvi put nije po u ao da ubeuje Eilan pre sveanosti Proroanstva. Kada ga je videla na sveanosti, uinio joj se veoma rha . Kasnije su joj re li da je Boginja preds azala vreme nesrea i promen a, ali obeala je da e potom uslediti mir. Zaista, itava zemlja je bila puna glasina , ali ni o nije mogao da a e oda le dolazi opasnost. Eilan je nameravala da poseti Vrhovnog druida im se oporavi od ue a u ritualu , ali u ovo doba godine u ums oj ui je uve bilo mnogo posla. Dani su promicali, a ona ni a o da nae vremena. Usred leta, a i devoj e iz ums e ue izi le su u polja o o Vernemetona da poma u pri osidbi. Eilan je nadgledala one oje su t ale za sve t eni e, i radila je nad loncima za bojenje, pripremajui t aninu za nove haljine, a li ja o joj je nedostajala Kaileja, oja je oduve bila najve tija u bojenju. Ni a av za on nije zahtevao da Eilan uestvuje u fizi im poslovima, ali njoj se inilo da

treba da uestvuje u svemu to se de ava u njihovoj maloj zajednici, jer time stie pun o pravo nad njom. Nalazila se u bojad inici, zasu anih ru ava i ru u zamrljanih plavom bojom , ada je pre o vrata pala sen a. ene su se zaprepa eno zgledale ad su shvatile da je to jedan od mlaih druida, crven i oznojen u beloj ode di. Ia o se bojad inica nije nalazila na svetom zemlji tu unutar zidova, uda mogu ui samo najvi i sve tenici, nisu bile navi le da viaju mu arce. "Vrhovna sve tenica", zadihano je re ao on. "Je li gospa Eilan ovde?" Sve e ne su se o renule a Eilan, a ad je mladi jo vi e pocrveneo, shvatila je da je ni a da nije video bez vela. Progutao je nedlu. "Molim vas, Gospo - Vrhovni druid se razboleo. Morate doi!" Eilan je zastala na ulazu u Ardanosovu sobu, zaprepa ena, ia o su je upozor ili. ula je tihi uzdah Mielin, oja je po la sa njom, i dala joj je zna da ostane sa Hjuom raj ulaza. Pri la je i sela na revet raj samrtni a. Bilo je jasno da j e samrtni . U Ardanosovim grudima se ulo zvi danje i egrtanje pri sva om dahu, a pod zategnutom o om jasno se ocrtavala lobanja. Osetila je bol ad se setila a o je on presedeo uz Lianon do je bolovala. Ia o ga je pone ad mrzela, nadala se da e se on la e oprostiti od ovog ivota. "Onesvestio se za veerom i bio je bez svesti sve do maloas", re ao je Gari , jedan od starijih sve teni a. "Poslali smo po Bendeigida." Eilan je podigla veo i uhvatila Ardanosa za ru u. "Ardanose", tiho je re la. "Ardanose, da li me uje ?" Tan i apci su zatreperili i starac je ne a o uspeo da se zagleda u njen o lice. "Dieda", apnuo je. "Deda, zar me ni sada ne prepoznaje ? Dieda je na jugu, isprobava devoj e oje ele da postanu sve tenice. Ja sam Eilan." Bilo joj je i rivo i sme no to ih on b r a i posle toli o godina. Njegov pogled se usmerio na zlatne u rase to ih je na brzinu stavila, i u zdahnuo je. "Ti si bila prava... ipa ." "Ardanose", odluno je re la. "Kao Vrhovna sve tenica, du na sam da ti a em da umire . Ne sme otii a da ne imenuje svog nasledni a. Reci nam, Vrhovni druidu, o e po neti zlatni srp ada tebe vi e ne bude?" On joj se opet zagledao u lice. "Boginjo, uradio sam najbolje... to sam m ogao", apnuo je. "Merlin zna..." "Ali i mi moramo da znamo!" re ao je druid oji ga je negovao. "Koga e oda brati?" "Mir!" re ao je Ardanos neoe ivnao glasno, ao da im nareuje da ute. "Mir.. ." re je zamrla sa poslednjim dahom; zaulo se r ljanje iz dubine grla, a onda se starac umirio. Za trenuta se ni o nije po renuo. Potom je Gari uhvatio Ardanosa za ru u da mu opipa puls, sae ao, i pustio da ru a mlitavo padne. "Oti ao je!" re ao je optu ujuim glasom. " ao mi je", re la je Eilan. " ta ete sada?" "Moramo prizvati ostale lanove na eg reda", re ao je ne i drugi sve teni , pr euzimajui ontrolu. "Poi sada, Gospo. Tvoj posao je gotov. Obavestiemo te ada nas bogovi dovedu do odlu e, po to izgleda nisu smatrali pri ladnim da prosvetle Ardan osa svojom reju." Ka o je proticalo petnaesto leto Domicijanove vladavine, vreme je ostaja lo mirno a nebo nis o, ao da se negde ti iza horizonta priprema oluja. Gaj je, ja ui ulicama Deve, nehotice oslu ivao, oe ujui grmljavinu. A nije bio jedini. Glasov i grads ih trgovaca postajali su pis avi i ljutiti; u bara ama i vinarijama rast ao je broj tua, i mno ili su se glasovi o ustancima i pobunama. Napetost ao da je delovala a i na njegovog onja, oji se nervozno trzao na sva i um. Septembars e ide... septembars e ide... rei su mu odje ivale u umu ad go d bi onj spustio opito na tvrdo tlo. Ot a o mu je Macelije re ao utvreni datum ustan a, nije mogao da spava. Njegov otac je verovao da e ih plemena podr ati, ali Gaj nije bio ta o siguran. A o se orlovi Rima potu u meu sobom, jedini pobedni e mo da biti Gavranovi. Da li vredi izazvati op te nemire, ma ar i da bi se zbacio Dom

icijan? Kada se sve ovo zavr i, jedva u doe ati da ostata ivota provedem upravljajui svojim imanjem, pomislio je trljajui oi. Nisam stvoren za zavereni a. I ba u ovom trenut u je Vrhovni druid, oji je na svoj nain podr avao mir, o dluio da umre. Da je Gaj verovao u hri ans i pa ao o ome je govorila Julija, rado b i poslao starca u tamo nji plamen zbog ta vog izbora vremena. Samo Mitra zna oga e druidi izabrati da ga nasledi, a a i a o nasledni bude prijateljs i nastrojen, potrajae do se ne uspostavi razumevanje a vo je Ardanos stvorio sa Macelijem. No, te vesti su ma ar naterale Gaja da se odlui. Pitanje usvojenja vi e nije bilo b itno. A o e u zemlji nastupiti prevrat, morao je da obezbedi sigurnost svom sinu. Obave tajci Macelija starijeg potvrdili su da je Eilan jo Vrhovna sve tenica. Naoru an zvaninom izjavom saue a od svog legata, Gaj se uputio od nje. Vrlo pa ljivo je odabrao odeu za tu prili u, u rims om stilu ali sa elts i m oseanjem za umerenost - tuni u boje afrana sa izvezenim listiima du ivica i tamne o ne pantalone, i la i ogrta od estenjaste vune sa zlatnom opom. Barem ni o nije oe ivao od njega da nosi togu ja ui. Upr os finoj odei, do je upravljao onja du drvo reda oji je vodio u ums u uu, Gaj je shvatio da je nervozan. Upravo je i upao prve sede vlasi sa slepoonica. Da li e Eilan ipa misliti da je lep? Uveli su ga u ba tu, gde je u senci drveta sedela osoba za lonjena plavim velom. Znao je da je to Vrhovna sve tenica, jer je raj nje stajao isti onaj ogrom ni magarac od telohranitelja oji se onesvestio ad je sto a pobesnela na onaj d avni Beltan. Pretei ga je gledao. No, bilo mu je te o da poveruje da je ta uspravn a prili a pod velovima zapravo Eilan. "Gospo..." zastao je, a onda se, nagnan neim neshvatljivim, po lonio. "Do a o sam da izrazim saue e u ime legata Deve, povodom smrti Vrhovnog druida, va eg dede. Veoma e nam nedostajati. On je bio..." za trenuta se zamislio, "... izuzetan ove ." "Na gubita je zaista veli i", odgovorila je ona, i mada joj je glas bio bezbojan, Gajevo srce je poelo ubrzano da udara. "Hoete li uzeti ne to za osve enje?" Sledeeg trenut a je devoj a u beliastoj haljini nova inje donela poslu avni sa medenjacima i rag ne og pia nainjenog od bilja, bobica i vode, verovatno sa Sv etog ladenca. Popio je malo, po u avajui da smisli ta da a e, a onda je primetio da t anina njenog vela podrhtava. "Eilan", tiho je re ao, "dozvoli mi da ti vidim lice. Ta o mnogo vremena je pro lo." Ona se tiho nasmejala. "Ba sam glupa. Mislila sam da smem ponovo da te vi dim." Slegnula je ramenima i podigla veo; oi su joj bile pune suza. Gaj je za mir ao, je Eilan nije toli o ostarila ao on, ao da je devoj a oju je poznavao bila samo ovla na s ica ene u oju e se pretvoriti. Upr os suzama i vratu suvi e mr avom sa te inu zlatne ogrlice, izgledala je sna na. A za to da ne? pomisl io je. Ona ima isto onoli u vlast ao ne i zapovedni legije. Ova ena sva a o nij e bila Gnev oji ga je onoli o upla io. Pred oima su mu se pojavljivale davne uspom ene. Po eleo je da joj se baci pred noge i izjavi joj ljubav, ali onaj grmalj sa m aljem bi se o omio na njega im bi se ma ao. "Slu aj, ne znam oli o dugo u moi da ostanem ovde", brzo je re ao. "Sprema se rat - ne zbog smrti tvog dede, nego zbog dogaaja u Rimu. Ne mogu da ti a em ni ta vi e, osim da e nastupiti ustana protiv imperatora. Macelije se nada da e nas Brit anci podr ati, ali nema naina da se predvidi ta e se de avati. Moram te odvesti na ne o bezbedno mesto, Eilan, i tebe i dea a." Eilan se zagledala u njega, a njene promenljive oi postale su mirne i tvr de. "e aj da vidim jesam li te dobro razumela. Sada, ada e se imperija onano rasp asti, ti hoe da mi ponudi za titu Rima. Posle svih ovih godina! Zar nije mnogo loginij e da u, u oli o narednih nedelja nastupe nemiri, biti bezbednija ovde", po azala je zidove i ogromnog Hjua la im po retom ru e, "nego to ti i tvoji uop te mo ete da b udete?" Gaj je porumeneo. "Zar si ta o sigurna da se tvoj narod nee o omiti na te be? Tvoja proroanstva su podr avala mir sa Rimom - a sad ad tvog dede vi e nema, ta m isli oga e riviti Sinri i njemu slini a o ne to poe naopa o? Zar ne vidi da mora da oe sa mnom?"

"Moram?" Njen pogled je planuo. "A ta tvoja ena Rimljan a a e na taj mudri plan? Je li se umorila od tebe posle dvanaest godina?" "Julija je postala hri an a i polo ila je zavet ednosti. To je, po rims im za onima, dovoljna osnova za razvod. Mogao bih da se o enim tobom, Eilan, i mogli bi da budemo zajedno. A o to ne eli , mogu barem zvanino da usvojim na eg sina!" "Ba lepo od tebe!" Eilanino lice je sad bilo tamno crveno. Naglo je ustal a i po la stazom, a haljina je lepr ala za njom. Gaj i Hju su s oili, Gaju se inilo da su obojica jedna o zapanjeni, i po li za njom. Na raju ba te nalazila se ivica, taman toli o nis a da Gaj pre o nje vidi prazan prostor izmeu zgrada i spolja njeg zida, i tu se ne oli o dece igralo rpenj aom. Gaj je ubrzo primetio da je jedan dea predvodni , moma nogat ao mladi dreba c oji je upravo poeo da se navi ava na izrasle osti. Kovr ava osa mu je na temen u bila crven asta od letnjeg sunca, ali inae je bila crna, a ada se o renuo da p ozove jednog od drugova, na njegovom licu je bilo ne to toli o nali na Macelija d a je Gaju zastao dah. Eilan je poela ponovo da govori, ali Gaj je piljio u dea a. Srce mu je tol i o tu lo da je bio siguran da se uje sve do Deve, ali dea , zanet igrom, nije se o renuo. "Kada sam ga raala u onoj olibi, gde si ti bio?" uo je njen glas, tih i b esan. "I ada sam se borila da ga zadr im, i svih ovih godina ad sam radom bdela nad njim, ne usuujui se da priznam da je moj? On ne zna da sam mu ja maj a, ali o vde bezbedno raste. Sada, ad je gotovo postao mu arac, ti bi da se pojavi i odved e ga? Mislim da nee , ma ar da si Gaj Macerlije Severus Siluri us!" si tala je. "Gav en nema pojma o Rimu!" "Eilan!" odogvorio je Gaj apatom. Mislio je da je ono to je osetio prema o vom detetu jedini put ad ga je uzeo u ru e mo da samo ma ta, ali osetio je to opet - e nju oja je prodirala do ostiju. "Molim te!" O renula mu je lea i ponovo po la stazom. "Hvala na saue u, Rimljanine", glasno je re la. "Lepo od tebe to si do ao. Kao to a e , Ardanosova smrt je veli i gubita . P renesi na e po tovanje legatu i svom ocu." Gaj je primetio da ga Hju mr o gleda i po ao je za njom, osvrui se. Gaven se za trenuta o renuo a njemu, zabaene glave, pratei loptu. Potom je odjurio. Gaj je pustio rupajliju da ga gotovo odgura roz ba tu, oseajui se ao da je svetlo nes talo sa sveta. Eilan je ponovo spustila veo. Poslednje to je video od nje bila je sen a oja nestaje u mranom ulazu. Do je pu tao onja da sam odabere put ui, pitao se a o je sve moglo da poe ta o naopa o. Osetio je toli o ola anje to se Eilan nije pro menila, i hteo je da joj a e da je jo voli; ali sada je shvatio da je ona ne to gore od Gneva; ona je nali na drevne imperator e, ili Boudi u, ena o ru ena ponosom i moi. Odjednom se umesto Eilaninog besnog lica pred njim pojavila Senara, ona va a vu ju je poslednji put video. Ona je ta o dobra i ta o nedu na - ao to je bi la Eilan ad ju je te upoznao. Eilan ga ni ada nije stvanro razumela, ali Senar a je pola Rimljan a, ao i on, i rastrzana je istim su obima i nesigurno u. A o bi mogao da je osvoji, mo da e ponovo postati ceo. Nije jo pora en. Ova o ili ona o, dobie Senaru, a dobie i dea a, a ar izmeu nj ih stajali svi rims i legionari i svi plemens i ratnici. Eilan je posle Gajeve posete provela ne o vreme u izdvojenosti. Sve tenice su mislile da je to zbog alosti za dedom, ali mada je bila zaprepa ena i u asnuta nje govom smru, uglavnom joj je donela ola anje. No, to a o je reagovala na Gaja bilo je sasvim drugaije. I sama se udila svom gnevu. Sve do sada nije shvatala oli o ju je bolelo to ju je napustio pre toli o godina. Dodu e, ona se slo ila sa tim, ali mogao je ma ar po u ati da oji put doe u dodir sa njom! Ka o se samo usuuje da misl i a o mo e da doe bez ijedne rei ljubavi i odvede njeno dete... Tu bi morala da pre ine, da pro eta ili meditira ona o a o je nauila od Ka ileje, a o bi povratila smirenost. Pro lo je ne oli o dana do nije poela ozbiljno da razmi lja o onome to joj je re ao. Zaista, o e se sada usuditi da joj govori ta treba da a e u ime Boginje? Kad se poslednji put raspitivala, druidi su jo rasprav ljali. Sad je ve bilo jasno da nee izabrati novog Vrhovnog druida do iza Lugnasada

, pa nije morala da brine o o priprema za sveanost. No, na Samen e novi Vrhovni ve biti ustolien. A a o to bude ne o nali na njenog oca, zahtevae da Boginja pozove plemena u rat. Kada se Dieda vratila u ums u uu i do la da je poseti, hladno je odbacila s va o saue e. "Ni a va teta za Ardanosa", bezdu no je re la. "Moj otac je oduve bio pod a pom Rimjana. Pitam se o e sada izdavati nareenja Proroanstvu." Eilan se jo od Gavenovog roenja ne a o ustezala pred Diedom. Ipa , inilo jo j se neverovatno da ova ne osea ni ta prema roenom ocu. Kaileja, oja bi uspela da s e razabere u svemu ovome, nedostajala joj je sve vi e i vi e. Dieda je jo bila od nje ada je do la jedna od devoja a da javi da je do ao Sinri . Znai, Gavranovi se o upljaju, mrano je pomislila Eilan, ali ad je Hju uve o Sinri a doe ala ga je ljubazno, ao roa a. On je preterano ostario, pomislila je sa bolom, ofucan je ao planins i onj, a njegova ne ada glat a o a sada je pro ar ana o iljcima. " ta radi u ovom delu zemlje? Mislila sam da si bezbedan na severu, posle s vega to je po lo naopa o sa Brigitom i Demetima." "Oh, mogu da dolazim i odlazim a o po elim", odgovorio je, "a i pod zapov edni ovim nosom. Suvi e sam pametan za njih." govorio je o tro i bezbri no, i to je pl a ilo Eilan. "Najponosnija zver najla e pada u lovevu zam u", sar astino je promrmljala Dieda. Pretvarala se da joj nije stalo do Sinri a, ali Eilan je znala da nije ta o ravnodu na a o izgleda. Sinri je slegnuo ramenima. "Mogao bih rei i da me ne i bog pazi vi e nego t o je uobiajeno; injenica je da izgleda imam magian ivot. Mislim da bih mogao da odem u Londinium i povuem guvernera za bradu." "Ja ne bih po u ala da sam na tvom mestu", re la je Dieda, i oboje su se n asmejali. "Ni neu, za sada; ali za mesec ili dva mo da e biti sasvim drugaije. Ne alim z bog Ardanosove smrti; a ne bi trebalo ni ti da ali , Eilan. On je eleo da sve bude p o njegovom." "To je istina", priznala je Eilan, mada joj se rv sledila u ilama ad je povezala ono to je ula od Gaja sa ovim to je re ao Sinri . "Dobro je, bar si is rena", re ao je on. "Pitam se, usvojena sestro, ol i o dale o dose e tvoja is renost." "Ja barem znam ta hou", oprezno je odgovorila. "Zna ? A ta je to, Eilan?" "Mir!" Da bi moj sin mogao da odraste, mrano je dodala u sebi. Ali Sinri u to nije mogla da a e. Ardanos je uni tio njenu sreu, ao i Sinri ovu i Diedinu, al i barem ovde, na zapadu, plemena su ve deseta godina bila mirna. Sinri je is rivio lice. "Mir - ene ga suvi e cene", fr nuo je. "Zvui ao Mac elijev savezni ; pone ad mislim da je Ardanos bio upravo to. Ali sad ga vi e nema. Sada mo emo imati prili u da oteramo sve Rimljane. Brigita e a, i zna ta hoemo od nj e." "Mislila sam da je Brigiti dosta ratovanja", re la je Eilan. "Bolje reci da joj je dosta rimljans e pravde", ogoreno je re ao Sinri . "Ali ovih dana se uju udne glasine. A o se Rimljani pobiju meu sobom, mo da bismo mog li da se oslobodimo onoga to oni zovu pravdom. Onda e svi rimljans i domovi biti p retvoreni u ru evine ao Bendieigidov dom!" Eilan ga je pre inula. "Zar si zaboravio da dom mog oca nisu uni tili Riml jani, niti su oni ubili moju maj u, nego Hibernijci i divlja plemena sa severa? Rimljani su ih a aznili." "Za svoje domove treba da se staramo mi sami", odvratio je Sinri . "Mi t reba da a njavamo ili ne a njavamo, ona o a o mi procenimo. Zar da prihvatamo sve ao pitomi psi, i da pustimo Rimljane da odreuju protiv oga da se borimo i ada ?" Poeo je da crveni od besa. "Svejedno", tvrdoglavo je re la Eilan, "mir je dobra stvar." "Znai, govorie ao izdajica Ardanos? Ili su to rei Macelija, ili mo da njegovo g lepu astog sina?" fr nuo je Sinri . Ogromni telohranitelj je poeo da se preme ta s noge na nogu. Eilan ga je je

dva primetila, toli o je bila uznemirena. "Maceliju je barem na srcu dobro oba n a a naroda." "A meni nije?" prasnuo je Sinri . "Nisam to re la, niti i ta slino." "Ali to si mislila", poeo je da vie. "Znam da je Macelijev balavac dolazio ovamo. ta ti je re ao? Kad si ti na ova o viso om polo aju, Rimljani nam nisu ni p otrebni. Ali neemo vi e slu ati izdajni e savete. Bendeigid je izabran za Vrhovnog dru ida - to sam do ao da ti a em - i za sledeu sveanost e dobiti sasvim drugaija uputstva! Dieda je gledala jedno pa drugo, usplamtelog lica. Eilan se trudila da s e smiri, svesna da Sinri samo eli da je povredi. "Istina je da mi je Ardanos govorio ta eli i da je prevodio odgovore Proroa nstva. Ali ono to Boginja govori do sam u transu nisu moje rei. Ja ne objavljujem svoju volju, Sinrie", tiho je re la. "Hoe da a e da Boginja eli ovu izdaju?" "A za to ne bi elela?" povi ala je Eilan. "Ona je maj a." Kao i ja. To je u spela da proguta. "Nema prava da ta o govori sa mnom!" "Ja sam osveta Boginje", obrecnuo se Sinri , "i govoriu a o ja hou - i a n javau..." Pre nego to je Eilan stigla da reaguje, podigao je ru u i o amario je. Kri nula je. "Ka o se usuuje ?" zaprepa eno je ri nula i Dieda. "Katubodva zna da ja ova o postupam sa svim romanizovanim izdajicama!" Iza njega se pojavila sen a. Jo je besno gledajui, Sinri je poeo da se o r ee, ali Hjuov malj ga je doe ao usred po reta i razneo mu glavu u obla rvi i moz ga. Dieda je vrisnula, a Eilan je podigla ru u - ali pre asno. Sinri ovo telo je za trenuta stajalo, nji ui se, sa izrazom iznenaenja na o nome to je ostalo od lica. Potom je telo shvatilo da je mrtvo i pola o se s ljo a lo na pod. Drhtei, Eilan ga je uhvatila za doruje, ali ve je znala, po usporenom istic anju rvi iz glave, da nee nai puls. Pogledala je svog uvara, oji je poeo da se o r ee, lica zelen astog od pogleda na rv. "Hju - za to si to uradio? Za to?" "Gospo... on te je udario!" Eilan je pognula glavu. Hju bi udario i Ardanosa da je po u ao ne to slino. Ui li su ga da je sve tenica nedodirljiva. No, Sinri ovu smrt e morati da sa riju. Nje govih sledbeni a nema mnogo, ali su oajni. A o bi re ili da ga osvete, stradalo bi dragoceno jedinstvo oje je uspela da izgradi u svom narodu. Sinri je, mrtav, m o da mnogo opasniji nego do je bio iv. Dieda je o renula glavu, plaui. Eilani se inilo da su joj suze presu ile. "Od lazi, Hju", umorno je re la. "Ka i Mielin ta se desilo i zamoli je da po alje poru u novom Vrhovnom druidu. Mom ocu... tupo je pomislila, ali sada nije imala vremena da razmi lja o tome. "Ne govori ni ome drugom", dodala je, "i ada prenese poru u, zaboravi sve to se danas ovde desilo." Ustala je, oseajui se ao da joj je stotinu godina. "Dieda, hodi u ba tu. Sa da vi e ne mo e uiniti ni ta za njega." Pri la je da je te i, ali Dieda se naglo odma la. "To je tvoja nagrada za odanost na em narodu? Onda naredi svom medvedu da ubije i mene." Eilan se trgla. "Po u ala sam da ga spasem. Rado bih dala i sopstveni ivot. .." "Oh, da, la o je to rei..." Dieda se o omila na nju. "Ali ti uzima ivote, a ne daje ih. Hranila si se Kailejinom mudro u, a onda si je poslala u izgnanstvo ad si je svu isisala. Li ila si me ugleda, a ti se epuri o olo, asna i blistava ao nov oroene! A sad si li ila ivota jedinog ove a oga sam i ada volela! Tvoj Rimljanin je i mao sree to te se otarasio! Eilan nedodirljiva! Viso a i mona Gospa! Kad bi samo zn ali!" "Ni o ti nije dr ao ma pod grlom da polo i zavet ovde, Dieda", umorno je re la Eilan. "Kada je postalo jasno da su hteli mene, mogla si tra iti da te puste, a ada si oti la u Eriu, ni o te nije primoravao da se vrati . Govorila sam ti to i ran ije, ali izgleda da me nisi ula." Po u avala je da mirno govori, ali roa ine rei zabo

lele su je jae od Sinri ovog udarca. "Re la sam ti jednom da me se uva a o i ada izda na narod. Je li Sinri re a o istinu, Eilan? Jesi li sve vreme radila za Rimljane?" Eilan je podigla glavu i zagledala se u drugo lice, toli o nali na svoj e. "Kunem ti se... da sam slu ila Boginju to sam bolje mogla", promu lo je re la, d rhtei, "i ne a nebo padne na mene i po rije me, ne a se zemlja podigne i proguta me a o la em." Dubo o je uzdahnula. "I dalje sam Vrhovna sve tenica Vernemetona. Ali ti mo e da ide od Kaileje, ili uda god eli , a o misli da vi e ne mo e slu iti Boginj prisustvu!" Dieda je poela da pola o odmahuje glavom, a u oima joj se pojavio podmu li izraz oji se Eilani dopao jo manje od maloprea njeg besa. "Neu te ostaviti", apnula je. "Ne bih te ostavila ni za ta na svetu. Hou da budem tu ad te Boginja uni ti!" Kad je Gaj stigao, Senara je ve e ala pred olibom u umi; njena zlatna osa izgledala je ao plamen pod tamnim drveem. "Vidim da si stigla", tiho je re ao. Senara se o renula, i mada ga je oe ivala, tiho je uzvi nula od straha. " Jesi li to ti?" "Ni o drugi", re ao je, gotovo veselo, "upr os lo em vremenu. Re ao bih da emo imati i u, i to ubrzo." Pogledao je nebo. " ta misli , ta bi otac Petros re ao a o dvoje zalutalih zamoli za s loni te pod njegovim rovom?" "Za preobraeni e ao to sam ja, rado bi ga pru io. Ne znam da li to va i i za pagane", re la je sa prebacivanjem. Zajedno su u li. Pustinja ov name taj se sastojao od ne oli o prastarih lup a i neurednog reveta uza zid. Ali gde se veeras deo otac Petros? Napolju je poela oluja, uz glasne udare vetra i i e. Gaj se trgao ad je zauo grmljavinu. "Vidi , stigli smo ba na vreme", re ao je. "Belissima!" "Ne sme me ta o zvati", pla ljivo je re la ona. "Ne?" Gaj ju je pa ljivo pogledao. "A mislio sam da je istinoljubivost jed na od vrlina od vas hri ana. Stoici ta o a u, a uo sam da je i meu druidima to cenjen a osobina. Ti bi vi e volela da la em?" "Ti ume sa reima mnogo bolje od mene", ljutnula se ona. "Do li smo ovamo da razgovaramo o tvojoj du i." "Ah, da; to je ono to jo nisam ubeen da imam." "Ja nisam filozof", nastavila je Senara, "ali mislim da a i stoici, oje si maloas pomenuo, govore o delu ove a oji se bavi injenicama oje ne mo e ni da vid i ni da oseti ." "Ta o je; to je oseanje da si ti najlep a od svih ena na svetu." Znao je da navaljuje, ali ao da ga je i oluja podsticala. Dane po sasta n u sa Eilan proveo je napola izgubljen, as je besneo, as oajavao. Hteo je da je po vede i izvr i du nost prema njoj, a ona ga je odbila. I Julija je izdala zavet oji mu je dala. Sada je valjda bio slobodan da potra i utehu na drugom mestu! A ada j e re ao Senari da je prelepa, zaista nije slagao. Ona je porumenela. "Nije dobro da mi se ta o obraa ." "Naprotiv, mislim da je veoma dobro, a i ti eli da govorim istinu. Za to bi inae bila stvorena ao ena?" Sada je ona bila na poznatom tlu, jer je slu ala mnogo propovedi. "Sveto P ismo a e", odgovorila je, "da smo stvoreni a o bi obo avali Stvoritelja." "Ka o je to dosadno", odgovorio je Gaj. "Da sam ja bog, zahtevao bih od ljudi mnogo vi e nego da do ono sede i obo avaju me." "Nije na nama da ispitujemo dela Stvoriteljeva." "A za to?" "Zar ima ieg boljeg nego po tovati Stvoritelja?" upitala je ona, gledajui ga u oi. Ova o zarumenjena, bila je jo lep a. Sva a o ima, pomislio je Gaj, i to bih najradije radio sa tobom. A o ima boga, on je stvorio i ens u lepotu, i Gaj je verovao da ne bi osudio mu arca oji u iva u njoj. Ali jo nije do lo vreme da to i a e. "Priaj mi, onda, o tom Stvoritelju." "S oro sva a vera - osim mo da rimljans e, jer oni obo avaju samo svog imper

atora, oji je olienje zla - govori o Stvoritelju. On je nainio sve to je nainjeno, i On nas je postavio ovde da Ga obo avamo." "Tanije reeno, mi po tujemo genije imperatora, bo ans u is ru oja ga vodi, i pre o njega itavu Imperiju, a ne ove a. Zato se oni oji ne pale tamjan smatraju i zdajnicima." "Mo da ima i dobrih imperatora, mada ne i sve tenici smatraju da je to nemog ue", nastavila je Senara. "Ali a i ti e priznati da je Neron, oji je spalio u svoj oj areni toli e hri ane, sva a o bio zao." "Za Nerona priznajem", re ao je Gaj, "i za Kaligulu. A u Rimu ima i onih oji smatraju da je Domicijan u mnogo emu preterao. Kada se to desi, oni oji ne oga proglase imperatorom imaju pravo i da ga smene." I to ubrzo, pomislio je i stresao se. Septembar je brzo odmicao. "Ti si ja o ponosan to si Rimljanin", re la je ona. "Ja malo znam o majino j porodici, i uve sam se pitala a o bi mi bilo da sam odrastala sa njima. Jesi li roen u Rimu?" Morao je da se nasme i. "Zapravo nisam; ja sam pola Britanac, ao i ti. Mo ja maj a je bila iz raljevs e porodice Silura. Umrla je ad sam jo bio mali, raaj ui mi sestru." "Oh, a o je to tu no." Oi su joj se iznenada ispunile suzama; do sada nije primetio oli o su plave. " ta si onda radio?" "Pre ao sam od oca", re ao je Gaj. "Ja sam mu jedini sin, pa mi je pru io d obro obrazovanje, uzimao je tutore, i nauio me da pi em i itam latins i i gr i; potom sam stupio u legije. I to je zaista sve."

"A zar u tvom ivotu nije bilo ena?" Video je a o se ona trudi da suzbije sitnu radoznalost; ali smatrao je da je to dobar zna . "Moj otac je ugovorio bra sa Julijom jo do sam bio mali", oprezno je re ao. Jednog dana e morati da joj a e za Eilan i njihovog sina, ali zasad jo ne. "A ao to mo da zna , moja ena je dala zavet ednosti, to znai da sam ostao sam", alosno je ao. Napolju je besnela oluja. "Ne bih smela to da ti a em", poela je Senara, "i sigurna sam da se otac P etros ne bi slo io, ali meni se ini da to nije po teno. Znam da je zavet ednosti najist iji nain ivota, ali ad je pre toga polo ila zavet tebi..." "Da si udata za mene, da li bi polo ila zavet ednosti?" Ponovo je porumenela, ali odgovorila je sasvim ozbiljno. "Ne bih. Ueni Pa vle je zapisao da oni oji su u bra u treba da ostanu ta o, a oni oji nisu venan i ne treba da se venavaju." "Da sam se o enio tobom, ti bi svoje brane zavete shvatila mnogo ozbiljnije nego Julija", tiho je re ao Gaj. "Ni ada ne bih izneverila zavet prema tebi." "A u ums oj ui nisi davala zavete?" Ona je jo gledala u pod, ali Gaj je pr i ao malo bli e, oseajui a o mu rv br e struji. "Nisam", re la je. "Svi su veoma ljubazni prema meni, i ne tra e od mene g otovo ni ta, ali ne mogu slu iti njihovu boginju a o ne odbacim svoje rimljans o por e lo. Us oro u morati da se odluim." "Postoji jo jedan nain." Gajev glas je postao promu ao do je udisao slat i miris njene ose, ali pazio je da govori tiho. "Julija je svojim zavetom ednost i prestala da mi bude ena, jer venani smo po rimljans im, a ne po hri ans im obiajima. Rado bih se o enio tobom, Senara - ili Valerija, a o te je zvala maj a. Tvoj uja Valerije je dobar ove ; bio bi srean a o bih uspeo da te odvedem odavde." uo je a o joj je stao dah. Liila je na arenu ptiicu oja lebdi na dohvat ru e, ao Eilan ada mi je pri la na Beltan, pre toli o godina. Ali Eilan i Julija s u ga odbacile; one su sada sen e, izbledele od ive stvarnosti ove devoj e, oja j e sada stajala ta o blizu njega. "Kad bi to samo moglo da bude", apnula je. "Kuda bi po li?" "U Londinium, ili a i u Rim. Nailaze veli e promene. Ne mogu da ti a em n i ta vi e, ali a o bi po la sa mnom, nema toga to ne bismo mogli da uinimo!" inilo mu se da je napor da je ne dota ne bio ne to najte e to je i ada uinio, j

er bio je prenapet od nesigurnosti i elje. Ali znao je da bi je time izgubio. Sen ara je podigla pogled i zagledala mu se u oi, i on nije rio plamen oji je bujao u njemu. Nije pobegla. "Volela bih da znam ta da uradim", tiho je re la. Budi moja, po eleo je da a e Gaj. Pomozi mi da podignem svog sina! Ona e sva a o prihvatiti Gavena. Zato mu je i bila potrebna ba ona, a ne ne a bogata devoj a Rimljan a oja bi prezirala Gavenovu britans u rv. Ovo je sve bilo dea a radi ... Sada se onano usudio da je dodirne; nije se povu la, ali osetio je da je zadrhtala. Brzo je s lonio a e, da je ne bi prepla io. "Oh, ta da radim? Bo e, pomozi mi", aputala je ona, o renuv i glavu ta o da mu je polo ila obraz na dlan. "Mora da nas je tvoj Bog spojio", apnuo je Gaj. "Daj Bo e da si u pravu." "Poi u od tvog uja a i uz njegovu pomo u te izvui iz ums e ue. Budi spremna a rene ad doem po tebe", re ao je. "U vreme sledeeg mladog meseca bie sa mnom, na p utu za Londinium." Opet je morao da ulo i ogroman napor da je ne bi dodirnuo. No, sad je bio nagraen, jer ona se popela na prste i stidljivo apnula: "Brate, razmenimo poljubac mira." "Oh, Valerija, ne elim od tebe poljubac mira", apnuo je u njenu lepo uplet enu osu. "Jednog dana e to i saznati." Odvojila se od njega; odjednom mudar - ili lu av - pustio ju je da se s loni. U pravi as, jer sledeeg trenut a su se zauli oraci, i u ao je pustinja , otac Petros. Senara je, na Gajevo uenje, uspela da ga pozdravi ne pocrvenev i. Da li sve e ne umeju ta o ve to da riju oseanja? Setio se a o je i Eilan umela brzo da se sav lada i pri rije. "Raduj se, oe", re la je Senara. "Gaj Macelije je obeao da e me izbaviti iz druids og hrama i nai mi novi dom, mo da a i u Rimu." Otac Petros je o tro pogledao Gaja; on nije bio naivan ao devoj a. "Senar a je po u avala, dobri oe, da mi objasni da treba da postanem lan va e pastve." "I hoe li?" Sve teni ga je sumnjiavo odmeravao. "Bila je veoma ubedljiva", tiho je re ao Gaj. Otac Petros je sav sinuo. "Primiu te u svoje stado ao sina", odu evljeno j e re ao. "Ti e biti dobar primer drugima iz tvoje lase." Zaista, pomislio je Gaj, pripadni rimljans og onji og stale a, sa mojim v ezama, bio bi dobar ulov za ovog pecaa ljudi. Toli o o prii da hri ani ne obraaju pa nju na polo aj. No, mora da od njih ima i neeg dobrog, jer privu li su devoj u ao to je Senara. 29. "Eilan! Eilan! Imperator je mrtav!" Senara je upala roz vrata, a onda n aglo stala, po u avajui da povrati dostojanstvo sa ojim se treba obraati Vrhovnoj s ve tenici. Eilan se nasme ila, spustila preslicu na stoi i pozvala devoj u da sedne. Po t o je Kaileja oti la, Mielin je patila od povremenih napada depresije, a Eilid je b ila zauzeta nadgledanjem devoja a, sve vi e je zavisila od Senarinog dru tva. Dieda nije govorila sa njom od Sinri ove smrti. Barem su uspele da ga sahrane bez gu ve. Dvojica druida do li su usred noi i odneli telo na Brdo devoja a. Sinri je mo da um ro bez asti, ali sahranjen je ao heroj. "ove oji nam donosi jaja uo je vest u Devi", re la je Senara, oiju ra ireni h od uzbuenja. "Ubijen je pre nedelju dana, ba pred Ravnodnevicu, i itav svet, od K aledonije do Persije, bruji ao preturena o nica! Ne i a u da e sledei imperator bit i ne i senator, a drugi misle da e ne a legija uspeti da progura svog zapovedni a do purpura. A najverovatnije e ih biti vi e i nastupie graans i rat!" " ta se de ava u Devi?" upitala je Eilan ad je uspela da doe do rei. "Vojnici Dvedesete su uznemireni, ali do sada su ostali mirni. Zapovedni

je naredio da im se organizuje veli a gozba, sa neogranienim vinom i pivom. Gos po Eilan, ta misli da e se sad desiti?" Eilan je uzdahnula. "Rims i zapovedni se sva a o nada da e se svi napiti , i da e ujutro biti suvi e mamurni da bi pravili probleme." A o budu imali sree ta o e i biti, ali a o legionari od pia postanu ratoborni, o zna ta e uiniti. Senara se za i otala i odmahnula glavom. "Mislila sam na imperatora. Mis li da e senatori preuzeti vlast i da e Rim ponovo postati republi a?" Eilan je zurila u nju, pitajui se za to to dete brine zbog dogaaja u Rimu. D odu e, ona je napola Rimljan a, ao Gaj, ali do sada se nije mnogo pa tila o o svog pore la. "Mene mnogo vi e brine ta e se desiti u Britaniji", mrano je re la. "Sinri n ije jedini oji bi to smatrao divnom prili om za podizanje ustan a, a onda emo i mi imati graans i rat!" Moj otac, na primer, pomislila je i stresla se. ta, za ime Boginje, da ra di ada on pone da joj nareuje i ao Vrhovni druid i ao otac? Ponovo je oajni i po el ela da mo e da razgovara sa Kailejom. Senara je ra irila oi. " ta da radimo?" "Ima ne to to ti mo e da uradi ", zami ljeno je re la Eilan. "Ponesi novo ist ano platno do ue druida - ti jo nisi pod zavetima, pa im se nee initi udno. Pitaj, sasvi m nedu no, jesu li uli vesti, i prenesi mi ta ti budu odgovorili." Senara se zavereni i nasme ila i s oila na noge. Sledeeg trenut a je nestala, ostavljajui Eilan punu zavisti na toli oj energiji. Zaista, ta da radim? upitala se. Mo da bi trebalo da uhvati Gaja za re, ali on mora da sada ima dovoljno svojih problema. Gaven je od poet a bio Ardanosovo o ru je protiv nje. Mislila je da e po dedinoj smrti biti slobodna, ali mada njen ota c nije znao za tajnu, znala je Dieda. Pitala se oli o e proi do Diedu mr nja ne na tera da pru i novom Vrhovnom druidu mo nad njom oju on nee o levati da is oristi. O sim, naravno, a o je ne ubije na mestu. Spustila je lice u dlanove, oseajui poeta glavobolje oja ju je prote lih dana sve e e muila. ta da radim? Boginjo, pomozi mi! Jednog dana, ad svi budu znali ta je uinila - ada u itavoj zemlji bude vl adao mir i ad vi e ne bude Rimljana i Britanaca - ah, tada e joj mo da oprostiti! Um orno je odmahnula glavom, ne znajui oda le da pone. Tog trenut a je osetila u slepoonici bol nali na udar sa neba. Odne ud i zdale a nai la je misao. Dotle u ve odavno biti mrtva... a onda je izgubila svest. Kad se povratila, le ala je pre o stola. Bila je neobino izmo dena i smirena, ali i dubo o uverena da se ne to promenilo. Oduve je bila svesna da ne e bilj e u svetom napit u oji pije pre Proroanstva mogu da opasno razrede rv, i da pone ad izazivaju slabost mozga. Mo da se to de ava upravo sada. "Kada ti doe", re la je ne ada davno Kaileja, "znae ." Dugo umiranje, ao Li anonino, bilo je neobino. Stara Latis je jednom re la da veina Vrhovnih sve tenica u mire iznenada. Ali ne bez upozorenja, pomislila je Eilan. Je li ovo moje upozorenje? upitala se. Ali moj posao nee biti o onan. "O onan je." Ponovo se javila svest, ao ad joj se Boginja obraala u tran su. Ali o e je naslediti, o e umesto nje davati Proroanstva? Ne sme ostaviti za sobom zbr u ao Ardanos. "To nije va no." Uz rei je do la i smirenost. Boginja je govorila. Sve to e bit i u Njenim je ru ama, a nije vi e Eilanina briga. A o umre, to e biti milostiva smr t, a ne osveta. Kaileja je bila u pravu. Druidi nemaju prava da odreuju a o treb a da ive sve tenice. Sada je jedino va no da to bolje vr i Gospinu volju. Jesenje magle bile su guste nad movarama Letnje zemlje i o o Tora. U ta v a jutra, ada bi se Kaileja uspela do amenog ruga na vrhu a o bi meditirala, i nilo joj se da je Tor zaista ostrvo, i da gleda pre o ustalasanog sivog mora. Al i a o je godina odmicala a Samenu, poela je sve vi e da misli na Eilan. Isprva nije obraala pa nju, znajui da nije dobro za Eilan da se suvi e oslanja na nju; a nije dobro ni da ona misli na to. Ali a o su dani raali, Eilanino li ce joj se pojavljivalo u vizijama toli o esto da nije mogla da ga zanemaruje. Bil a joj je ozbiljno potrebna, a ta ve poru e je opasno ignorisati.

Konano se jednog jutra probudila sa reima oje su joj odzvanjale u umu: "Ovde gde stojimo u tami i pod sen om smrti, prizivamo Tebe, o Maj o, se stre i vi e nego sestre..." I znala je da po zavetima oje su ona i Eilan zajedno polo ile, ne samo a o sve tenice Svetog gaja, nego i u ranijim ivotima, mora da poe od nje. Ali te dve nedelje po Samenu uspela je da uredi sve to je potrebno a o bi mogla da otputuje nazad u ums u uu. Jedna od prednosti njenog polo aja u novom h ramu, pomislila je, jeste i to to sve to ona smisli da uini ostale smatraju izvr avan jem volje Boginje, ao i Eilani u Vernemetonu. Mana je bila to je morala da se po stara da sve njene du nosti budu obavljane i do nje nema. Stii e u Vernemeton za samo tri dana. Mnogo radije bi putovala u mu oj odei i pe ice, ali hram jo nije bio spreman za to; barem ne ove godine. Zato se pomirila sa putovanjem u sveanoj nosiljci i sa svom pompom sve tenice. Sa njom su, ao prat nja, po la dva mlada sve teni a. Pona ali su se prema njoj sa toli o po tovanja ao da s u joj unuci; to nije bilo preterano udno, jer su po godinama to i mogli da budu. Do su se probijali roz movare o o Tora, poela je i a; Kaileja je znala da e je to usporiti, i ljutila se, ali nije mogla ni ta da uini. Ki a je gotovo nepresta no padala jo od Ravnodnevice, ao da nebesa plau za mrtvim imperatorom, i ni o, ma oli o obdaren magijom, ni ada nije mogao da ontroli e vreme u Britaniji. Posle dva dana puta stigli su u A ve Sulis, oda le je rims i put vodio n a sever, do Glevuma. Zaudo, bio je prilino propao; poslednje i e su ga izlo ale, i bilo je mnogo limavog amenja. Bilo joj je drago to ne mora da se vozi ta vim pu tem u oijama, ili u selja im olima sa volovima. Gotovo je zaspala ada je, iz dubine ume oja je o ru ivala put, izletela h orda ljudi; bili su prljavi i grubi, u iscepanim rpama umesto odee. Ba ude, pomi slila je Kaileja. Horde odbeglih robova i razbojni a harale su mnogim delovima i mperije. ula je za njih, ali do sada ih jo nije srela. Mora da su ih ohrabrili nem iri posle imperatorove smrti. "S lonite se, momci", re ao je jedan od njenih pratilaca. "Nosimo veli u sve tenicu." "To nam ni ta ne znai", re ao je jedan od razbojni a, ezei se. " ta nam mo e? D a nas gaa vatrom? Na sva om va aru postoje lovnovi oji to rade." Kaileja je ve za alila to u nosiljci nema vatre, ali ovi razbojnici su oito b ili mudriji od onih oje je jednom time oterala. Provirila je iz nosilj e i obra tila se mladom sve teni u. "Za to samo stali?" Mladi je jo bio zaprepa en. "Ovi... ovi ovde..." poeo je da muca. Kaileja ih j e mirno odmerila, a onda je zavu la ru u u d ep na pojasu. Te asnije je shvatila da uop te nije bila svesna onoga ta se zaista de ava. Rimljani su godinama dobro uval i puteve, i ova opasnost nije izgledala stvarna. Izvadila je o nu vreicu. "Milostinja je du nost pred bogovima", re la je dos tojanstveno. "Evo, mome." I pru ila mu je ne oli o denarijusa. Razbojni ih je za t renuta pogledao, a onda je poeo da se grohotom smeje. "Ne treba nam tvoja milostinja, gospo", re ao je, glumei preteranu utivost . "ali mo e poeti time to e nam dati itavu esu..." Kaileja je te sad shvatila ta se usuuju da tra e od nje. Posle uenja je nastu pio gnev. Iznenada pro irenih ula, osetila je energiju u oblacima iznad sebe i njen odje u sebi. Tog trenut a je spoznala da ipa ima mo nad vremenom. Podigla je r u e i ugledala usporeni po ret razbojni a oji je zamahnuo maljem. A onda je ble snula munja, zaslepev i je, i ad se zaula grmljavina, nebo je palo na nju i svet j e nestao. Pro lo je vi e sati do se nije osvestila. U danima posle prvog bola, Eilan je po u avala da prihvati volju bogova. N o, ia o je verovala da e Boginja uvati Vernemeton i njen narod, ipa se pla ila za s voje dete. Mogla bi da Gavena poveri Kaileji. Ali Kaileja nije bila tu, radila j e na drugom raju zemlje. Dieda je dea u bila rod, ali od Sinri ove smrti to je b ila poslednja osoba ojoj bi ga Eilan poverila. Znala je da bi Lia dala ivot za s voje dojene, ali ona je samo sirota ena oja nema uda da ode. Mo da bi Mairi prista la da primi dete, ali Gaven ne bi bio bezbedan ni sa njom u oli o Bendeigid sazn a o je on.

Kad bi samo znala oli o joj je jo vremena ostalo... No, ma a o Eilan uo bliavala pitanje, sile oje su je upozorile na pribli avnaje smrti tvrdoglavo su uta le, i da nije povremeno oseala probadajui bol u elu, mo da bi sve proglasila za naopa i uzlet ma te. Sada je mogla samo da provodi sa dea om oli o god vremena je smela da odvoji. Gaven je ba oti ao na veeru ada je Senara u la da upali lampe. Kao i obino, Hj u je nemo stajao raj vrata. Godinama je smatrala da je pile u jajetu bolji za tit ni od njega, ali sada je znala da ume da bude smrtonosan. Pogled na njega vrati o joj je nezaleeni bol od Sinri ove smrti. "Idi i ti da veera ", naredila mu je. "Senara e ostati sa mnom do se ne vra ti ." Senara je pola o i la po sobi sa eli om i remenom, i glinene lampe - rimlj ans e izrade, a i ovde - o ivljavale su jedna po jedna. Te ad je devoj a ostala ne oli o minuta zagledana u poslednju, Eilan se setila da pita: " ta je sa tobom, dete? Jesi li bolesna?" "Oh, Eilan!" Senara je jedva savladala jecaj. Eilan je sela na lupu. "Hodi ovamo, dete", ne no je re la. Kad je Senara pri la, videlo se da joj je lice vla no. "Mila moja, ta je bilo? Dovoljno me poznaje , valjda zna a o nema razloga za strah a o mi se poveri , ma ta da je u pitanju." Na Senarinim obrazima presijavale su se blistave apljice. "Ta o si dobr a prema meni, oduve si bila dobra... a ja to ne zaslu ujem", re la je, grcajui, i pala Eilani pred noge, bespomono jecajui. "Oh, mila moja", te ila ju je Eilan, "nemoj da plae ; nemam dovoljno snage za to. ta god da je, ne mo e biti ta o stra no." Ne no je podigla devoj u na noge. "Hodi, sedi raj mene." Senarin pla se malo smirio, ali umesto da sedne raj Eilan, poela je da ho da po sobi. Kad je onano progovorila, glas joj je bio prigu en od plaa. "Ne znam ni a o da ti a em." Eilan je smesta shvatila ta mui devoj u. "Do la si da mi a e da ne eli da posta e sve tenica u ums oj ui." Senara je podigla pogled, a na licu su joj se jo videli tragovi suza. "To je samo deo", apnula je, "najmanji deo." S mu om je tra ila rei. "Nisam zaslu ila da uop te budem ovde; nisam dostojna; da si znala, izbacila bi me odavde..." Ti da nisi dostojna! pomislila je Eilan. Oh, ad bi samo znala! No, glas no je ponovila samo ono to joj je Kaileja jednom re la. "Mo da u oima Boginje nijedn a od nas nije istins i dostojna. Po u aj da ne plae vi e, mila, i reci mi ta te mui." Senara se malo smirila, mada i dalje nije gledala Eilan u oi. Eilan se se tila a o je isto ta o stajala pred Lianon, pre ta o mnogo godina. Ali devoj a s igurno ima ne e druge mu e; sve vreme je provodila sa hri anima, a oni se jo vi e dr e ed nosti od ena u Vernemetonu. "Ja... upoznala sam jednog ove a... i on eli da odem sa njim", jedva je us pela da izgovori Senara. Eilan ju je zagrlila. "Oh, siroto moje dete", apnula je. "Ali ti si slobo dna da ode , pa i da se uda , a o eli . Bila si ta o mala ad su te doveli ovamo. Ni ad a nismo ni planirali da polo i zavete; ali to je bilo ta o davno da smo svi gotovo zaboravili. Priaj mi sad. Gde si srela tog ove a? Ko je on? Neu se protiviti a o eli da se uda , ali volim te ao da sam ti maj a, i volela bih da se uverim da si dobr o odabrala." Senara je piljila u nju, jedva shvatajui da Eilan ne samo to nije ljuta, n ego i da e je osloboditi. "Srela sam ga u isposnici oca Petrosa. On je Rimljanin, prijatelj mog uja a Valerija..." Pre inula je ad se napolju zauo mu i glas. "Senara?" odgovorila je ne a o d novih devoja a sa druge strane vrata. "Mislim da je tamo unutra." Morau da razgovaram sa tom malom, pomislila je Eilan. Ne smeju se ta o na javljivati posetioci, pogotovo mu arci. Senara je, setiv i se da je u Hjuovom odsus tvu ona zadu ena za za titu Vrhovne sve tenice, stala izmeu Eilan i vrata. U ao je mu arac , i do su se vrata zatvarala za njim, Eilan je videla da je iz devojinih obraza nestala sva boja, i a o potom stra no crveni. "Ovaj ove ..." zamucala je. "Do ao je po mene..." S lonila se u stranu, i pod nesigurnim svetlom lampe Eilan mu je najzad

ugledala lice. "Gaje..." apnula je. Ovo je sigurno ne a av o mar oji se izrodio iz grozn iave ma te. Zatvorila je oi, ali ad ih je otvorila on je i dalje bio tu, tupo gleda jui as nju, as Senaru. Senara je za oraila a njemu. "Gaje!" uzvi nula je. "Nisam te oe ivala ta o brzo! Je li ti moj uja dozvolio da se o eni sa mnom?" Gaj se zbunjeno osvrtao. "Ti glupa devoj o, ta radi ovde?" Eilan je osetila da se plamen iz lampi pali i u njenim grudima. Pola o j e ustala. " ta ti radi ovde?" O renula se Senari. "Hoe da a e da je ove oga voli ova aj Macelije Severus?" "Jeste. Za to, ta ne valja?" Senara je zbunjeno gledala Eilan. Eilan se obratila Gaju. "Ti joj reci ta ne valja", naredila je. "Reci joj istinu - a o si jo sposoban za to." "Ka vu istinu?" pobunila se Senara, ali glas joj se slomio. "Znam da ima enu Rimljan u oja je odbila da po tuje brane zavete. Naravno da e se razvesti od nj e pre nego to se o eni sa mnom..." "Naravno", re la je Eilan stra nim glasom. "Znai, Gaje, ona zna za devojice oje e napustiti. A zna li i za na eg sina?" "Va eg sina?" Senara je zaprepa eno gledala as Eilan, as Gaja. "Reci mi da to n ije istina", pre linjala je Gaja. Jedva je govorila, stegnutog grla. "Ne razume ", promrmljao je Gaj. "Razumem", slomljeno je re la Senara. " elela sam da te spasem, a ti si me gotovo uni tio! Razumem da sam ispala budala!" Tog asa su se vrata irom otvorila i u sobu je upao ogromni Hju, sa podignu tim maljem. No, posle Sinri ove smrti su ga strogo aznili, pa nije hteo da pono vo pogre i. "Gospo", mumlao je, "re li su mi da je ovde mu arac. uo sam vi u. ta da r adim?" Eilan je piljila u Gaja, pomisliv i da bi izgedao sme an da nije u toli oj o pasnosti. Ali mo da je ova va situacija najvea azna oja mo e snai ponosnog Rimljanin a. Sae ala je trenuta pre nego to je ru om dala zna Hjuu da ostane miran. "Idi", besno je re la Gaju. "Idi, ili e ti prosuti moza ." Obratila se i Senari. "Idi s a njim, a o eli - do jo mogu da te titim." Senara se za trenuta zagledala u Gaja, a onda je pritrala da zagrli Eila n. "Oh, neu", ri nula je, "ni za itav svet i sve to je u njemu ne bih sad po la sa n jim!" Eilan je, iznenaena, uzvratila devojci zagrljaj, a onda se o renula a Ga ju. "Gubi se odavde", tiho je re la. "Gubi se, ili u pustiti Hjua na tebe." A onda je izgubila ontrolu. "Gubi se odavde, ili u te ubiti svojim ru ama!" Gaj nije po u ao da se raspravlja. Pro ao je roz o nu zavesu odgurnuv i je ru om, i ona se spusitla za njim uz glasan udar.

Gaj je sedeo u taverni 'Kod plavog orla' i upravo je pozvao gazdu da mu donese novi rag iselog gals og vina. Prote la tri dana je uglavnom proveo pijui, prelazei iz jedne rme u drugu ad bi poeli da ga gledaju popre o. Krmari su znali o je on, i iji je sin. Sva a o e biti isplaeni. Gaj se povremeno pitao da li ne ome nedostaje, ali pretpostavljao je da Macelije misli da je u vili, a Julija da je od oca u gradu. Uglavnom se pitao s amo oli o e vina morati da popije do bol ne nestane. Isprva je ostao u Devi zbog politi e situacije, a potom zato to nije eleo d a se suoi sa Licinijem i obavesti ga da napu ta Juliju i bes orisne eri oje mu je rodila. Obuzet za asnelom is reno u, pretpostavljao je da bi Licinije, ia o odani o tac, po u ao da se ubeuje sa Julijom. Po to ni sam nije imao sinove, ne bi eleo da se Julija zbog toga razvede. Ali a o bi Licinije ubedio svoju i da se dr i branih obav eza, onda Gaj ne bi mogao da se o eni Senarom, a pomisao na nju je predstavljala t oplotu oja je mogla da obuzdava sve strahove za budunost. Mada to vi e i nije va no, pomislio je, oseajui a o mu se roz grlo spu ta hlad na vrelina vina. Senara ga ne voli. Julija ga ne voli. A Eilan - pogotovo Eilan - ona ga uop te ne voli. Stresao se, jer ponovo se setio lica Gneva ad ga je oter ala od sebe.

Vrata taverne su se irom otvorila i upala je nova grupa legionara. Zapove dni se sada ve sigurno pita da li je pogre io u proraunima, mrano je pomislio Gaj. G ozba oju je naredio da se organizuje jedino je umanjila vojnu disciplinu. Da je ovo Rim, imperator bi praznio ase da organizuje igre za narod, ali ova dale a provincija mogla je da im pru i samo po oju borbu medveda. To nije ni izbliza dov oljno da ih razonodi, a vojnici su sva og dana sve vi e divljali. No, ni o nije obraao pa nju na ove a oji je tiho pio u uglu, a Gaju je to s ada bilo jedino va no. Uzdahnuo je i ponovo dohvatio rag. Ne o ga je uhvatio za ru u. Nesigurno je podigao pogled i mirnuo ad je p oznao Valerija. "Mer ura mu, ovee, a vu sam poteru podigao za tobom!" Valerije se zagledao u njega i is rivio lice. "Hvala bogovima to tvoj otac ne mo e da te vidi! " "Da li on zna...?" poeo je Gaj. "Jesi li lud? Ja pazim da ga ne povredim, za razli u od tebe. Jedan vojn i mi je re ao da te je video. ta te je spopalo da se sad opija ? Nije va no", re ao je ad je Gaj zaustio da se pobuni. "Pre svega, mome, moramo te s loniti odavde!" Gaj se jo bunio ad ga je Valerije izvu ao na ulicu, pa pre o celog grada do upatila. No, te ad su ga gurnuli u bazen hladne vode Gaj se dovoljno istr eznio da razume ono to mu se a e. "Sad mi reci", re ao je Valerije ad je Gaj podigao glavu, fr ui, "je li m oja sestriina Valerija jo u ums oj ui?" Gaj je limunuo. "Oti ao sam tamo, ali ona... predomislila se, nije htela sa mnom." Sad se priseao dogaaja. U rat o je prepriao Valeriju situaciju i dobio nj egovu dozvolu da se o eni Senarom - to mu je davalo ne a prava - ali za to je Valeri je sada toli o uzbuen? "Slu aj", brzo je govorio Valerije. "Nisi se ti jedini napijao. Sino sam bi o sa ne im legionarima iz vestorovih ancelarija - imena nisu va na - oji su ras pravljali o sve tenicama iz Vernemetona. Jedan je re ao: 'Te ene nisu ni nali na p rave vestal e; to su samo varvar e ao i sve druge.' Pobunio sam se, ali na raj u su s lopili op ladu da e uspeti da otmu jedno od svetih devica, i da to nee biti svetogre." Gaj je podigao pe ir i poeo da se bri e, po u avajui da shvati. "Doi u parnu sobu", re ao je Valerije i uhvatio ga pod ru u. "Ta o e znojem izbaciti otrove." Kad su se smestili, dahui od vrele pare, se retar je nastavio. "Mislio sam da je to samo glupa op lada a ve s lapaju pijanci - samo vins a pria , ni ta ozbiljno - sve do jutros, ad se na prozivci po azalo da trojica nedostaju . Jedan iz tog dru tva mi je re ao da su oti li iz Deve da bi po u ali da dobiju op la du." "Centurion..." Gaju je tutnjalo u glavi, ali pola o je postajao sposoban da ponovo misli. "On ima dovoljno briga i bez ovoga, ao i tribuni. Disciplina je posle a tentata potpuno nestala. Ti i tvoj otac poznajete Britance bolje od i og drugog. ta misli , ta e se desiti a o na e vojni e uhvate u silovanju sve tenice? U poreenju sa im, Boudi ina pobuna bi bila deija igra, a mi nismo u stanju da reagujemo!" "Da... naravno", re ao je Gaj. "Poi u. Zna li tano ada su oti li? Ima li pojma ojim putem su po li?" "Ni jedno ni drugo, na alost", odgovorio je Valerije. "Verovatno bih moga o da se raspitam." "Ne, nema toli o vremena. Moram da odem ui po odeu", trljao je Gaj oi. "Doneo sam ti je", re ao je na to Valerije. "Pretpostavljao sam da e hteti da se presvue ." "Moj otac je u pravu", promrmljao je Gaj, "ti zaista misli na sve." Pustio je da ga robovi obri u i obriju, i potom naterao sebe da ne to pojede . Bio sam glup, ogoreno je pomislio, to sam po u avao da utopim tugu u piu do se sve t o o mene raspada. Negde to om vraanja svesti shvatio je da je sutra sigurno Sam en. U Vernemetonu e se za tu sveanost s upiti pola plemena sa zapada. Nije va no ta E ilan i Senara misle o njemu. Krv mu se ledila od pomisli na opasnost po njih u o

li o izbije rat. "Odve u tvoju sestriinu na bezbedno mesto", re ao je Valeriju do se spremao da poe iz Deve. I Eilan, i dea a... a a o me i dalje mrze, moi e da mi priaju o tome na putu ui. Zabacio je ogrta da bi oslobodio ru e, i pogladio poslednju stvar o ju je pozajmio od Valerija - ma. Eilani su se sledea dva dana inila du im nego sve godine od dolas a Rimljana - i nego sve godine od gradnje veli og Hrama sunca u dolini. No pred svet ovinu Samena ao da je trajala hiljadu godina. Pre ne oli o sati je poslala Senaru da se odmori. Do su se svetilj e gasile jedna po jedna, inilo joj se da narastajue s en e gutaju i njenu du u. Upozorenje oje je dobila mora da se odnosilo na ovo: smrt je e ala u nje nom srcu i duhu ao seme; sada ao da joj se irila roz telo, nali na cvet oji se otvara. Srce joj je sna no udaralo, ao da e se probiti roz zidove od ostiju. Nije oseala toli i bol ni do je raala dete. Ali nije umela da razabere da li bol potie iz tela ili iz duha. Kada je zadremala, sanjala je zbr ane snove; videla je Kaileju o ru enu zl i ovcima. Sve tenica je podigla ru e a nebesima, sevnula je munja, i ad je Eilan ponovo mogla da je vidi, napadai su be ivotno le ali po zemlji. No i Kaileja je nepo mino le ala, i Eilan nije znala je li ostala iva. Probudila se, drhtei, obraza mo rih od suza. Da li je to bila istins a vi zija? Kaileja bi trebalo da je bezbedna na svetom Toru, sa svojim sve tenicama. Al i a o nije, a va je nada ostala itavom svetu? Eilan se pred jutro u unjala u sobu u ojoj je Lia smestila Gavena u reve t. Hju je, bosonog, tiho tap ao za njom. Gotovo prvi put ot a o je preuzela du nos t Veli e sve tenice, grmalj joj je smetao, ao da joj otima vazduh neophodan za di sanje. Setila se u asne prie oju je ula u Kui devoja a; a o je ne u davnu Vrhovnu sve tenicu napao sopstveni uvar, i a o ga je predala sve tenicima da ga pogube. Po p rvi put je shvatila za to je ta ena, oajni i eljna malo ljuds e topline, posegnula za jedinim ljuds im to joj je bilo blizu, i a o je njen poziv mogao biti pogre no pro tumaen. Stresla se, a onda je naredila Hjuu da e a raj vrata. Oh, bogovi, pomislila je, da je samo Kaileja ovde - ili Lianon - ili ma ar moja mati - bilo o, samo da nisam ova o u asno sama. Ali nije imala ni og. a j e i Senaru, upr os svim suzama i poricanju, smatrala za neprijatelja. A njen ota c? On joj je najvei od svih neprijatelja. Dugo je gledala u Gavenovo usnulo lice. inilo joj se nemoguim da ga nisu p robudili glasni udari njenog srca. Zar je ovaj veli i dea zaista ne ada bio toli o mali da je stao u oeve sastavljene dlanove? Izrastao je iz neega manjeg od seme n e cveta, zaet u onom trenut u u umi ada je popustila pred Gajevom eljom. A ipa je tada bila pobedonosna, sigurna da ini svetu stvar. A Gaven je bio divan. Ka o je iz toli e tuge mogla da ni ne toli a lepot a? Ponovo se zagledala u deije lice, i u izdu eno telo sa ne a o preveli im ru ama i nogama, ot rivajui u njemu nagove taj a av e biti ada odraste. inilo joj se da ba i ne lii mnogo na Gaja. Ne ada ju je to alostilo, ali sad bar vi e nee morati da suzb ija is ru mr nje ad god primeti ne to oevo u njemu. No, on je ipa Gajev sin; i zbog njega je pristala da pusti Gaja da se o e ni er om rims og slu beni a. On je, izgleda, te sada bio spreman da se razvede od Julije i da pogazi sva obeanja - i to radi Senare, oja je mogla biti i njena ml aa sestra. Senare, oja je mlaa od nje, a Gaju izgleda i lep a. Eilan je o o stru a nosila bode oji je dobila ad je postala sve tenica. Z a trenuta ga je opipala prstom. Ta o esto ga je na svet ovinama oristila da ist isne ap rvi za pehar proroanstva. Zagledala se u svoje doruje. Na zglobu se jasn o videlo pulsiranje. Jedan rez, zna an i dubo , o onao bi sve njene nevolje, ma ar u ovom ivotu. Za to bi e ala sudbinu oju joj je Boginja obeala? Ali a o oduzme sebi i vot, ta e biti sa Gavenom? Eilan je pola o uzela bode i premestila ga u anije. Na njenom licu mora da se nasluivala namera, jer Hju je jurnuo napred. "Gospo?" "Sad se vraamo u moje odaje, a onda e mi dovesti Senaru."

Ubrzo se vratio sa devoj om. Senarina haljina bila je izgu vana, oi crvene a obrazi umrljani ao da je pla ala. "Gospo, oprosti mi!" povi ala je im je ugled ala Eilan. "Ni za ta na svetu..." "Budi mirna", pre inula ju je Eilan. "Nemam vi e snage za to. Dobila sam n ajavu smrti; dar je Boginje da Vrhovna sve tenica zna ad joj je vreme." Zadr ala je dah, a Senara je ugledala bode slobodan u anijama na pojasu i prebledela. "To nije istina", oajni i je re la. "U svetim njigama je zapisano da ni o ne mo e znati ta donosi dan..." "Ti ina", umorno je re la Eilan. "Moram da ti a em ne to veoma va no. A o sam p ogre ila, nije va no da li e mi poverovati, ali a o sam u pravu, moram da te zamolim n e to." "Mene? Samo a i", smesta je pristala Senara. Eilan je dubo o uzdahnula. "ula si ad sam re la da Gaj i ja imamo sina. To je Gaven. Hou da se uda za Gaja i da povede sa sobom njegovog sina. Obeaj mi..." Glas joj je bio potpuno miran do je govorila o svojoj smrti, ali sad se slomio. "Obeaj mi samo da e biti dobra prema njemu." "Oh, ne!" povi ala je Senara. "Ne bih se udala za Gaja Severusa pa i da je jedini mu arac na svetu." "Obeala si da e uraditi ono to te zamolim", tiho je re la Eilan. "Zar ta o d r i datu re?" Senara je podigla pogled, oiju opet punih suza. "Samo hou da ispravno post upam. A o misli ..." Zastala je, odjednom zadihana. "A o je Bog odluio da te uzme s ebi, pretpostavljam da je to Njegova stvar, ali ne sme podii ru u na sebe, Eilan!" Eilan se sva zaogrnula dostojanstvom da bi odgovorila. "Svejedno mi je d a li mi veruje ili ne. Ali a o nee da mi pomogne , Senara, onda odlazi." Senara je zadrhtala. "Ne mogu da te ostavim u ta vom stanju." "Onda, Gaja radi, preuzmi brigu o njegovom sinu." "Zbog tog sina ti i a em da mora iveti", odgovorila je Senara. "Ima dete, ma a o se to desilo, i tvoj ivot ne pripada samo tebi. Gaven je divan dea . Mora ivet i da ga vidi a o odrasta. A Gaj..." "Oh, ne pominji mi ga, molim te..." "Gospo moja", re la je Senara, drhtei, "velim ti da Gaj i dalje voli i te be i svog sina." "Zaboravio me je." "Sigurna sam da nije", bila je uporna Senara. "Pusti da ga podsetim na d u nost prema majci njegovog sina. Pusti me da razgovaram sa njim o du nostima oca, i Rimljanina. Sigurna sam da e ga to prizvati pameti bolje od bilo ega drugog." Da li je to mogue? Da li je Senara u stanju da to uini? I hoe li hteti? "Verujem u upozorenje oje mi je Boginja poslala", onano je re la Eilan, "ali a o pre ivim Samen, mo e da proba . Ali pre toga, mora odvesti Gavena na bezbedno mesto. Bojim se ta bi moglo da se dogodi na sveanosti. Sutra... ne, jo veeras", ispr avila se, jer bli ila se zora, "napusti ums u uu. Povedi Gavena u umu, od tvog oca Petrosa. Ni o se nee setiti da vas tamo tra i!" 30.

Kad se Kaileja povratila, znala je da je dugo bila bez svesti, jer joj j e haljina bila potpuno mo ra. Probudio ju je zvu selja ih ola oja su se tumbal a po izlo anom putu. U njima se vozilo ne oli o ljudi dobro naoru anih maljevima, a pred njima su sa ba ljama i li mi iavi uvari. Da li su oni upla ili njene napadae? Ne to ih je sva a o upla ilo, jer nju ni o nije dirao. Kaileja je ne a o uspela da se uspravi, mada se oseala ao da e joj glava otpasti sa ramena. Svuda o o sebe ugledala je tela, a upr os i i oseao se ja zada h spr enog mesa. Jedan od ljudi sa ba ljama ju je najzad ugledao i trgao se. "Jesi li duh , gospo? Nemoj nam nauditi..." "Dajem ti re da nisam duh", re la je Kaileja to je pribranije mogla, "nego sve tenica iz hrama u Letnjoj zemlji; napali su me razbojnici." Sada je ugledala i svoju nosilj u, prevrnutu na stranu; dvojica mladih s

ve teni a le ali su raj nje, pre lani, bez zlatnih ogrlica, i zurili su u nebo praz nim oima. Kaileja ih je alosno gledala. A onda je pogledala pocrnele le eve o o sebe i shvatila da su bogovi uinili ono to ona sama nije mogla. Vi e bi volela da je spasla mladie, ali sada su barem o sveeni. "Kuda si se uputila, gospo?" upitao je farmer sa lupe raj oija a. Pazila je da joj glas ostane miran. "U ums u uu, blizu Deve." "A, onda je sve jasno; uo sam da je jedna legija jo ostala tamo, i da uvaju svoje puteve. U ovo vreme ni o ne pomalja nos roz vrata bez dovoljno uvara. Bie dobro ad dobijemo novog imperatora, jer on e sva a o ponovo uvati puteve." Kaileja je mirnula, jer ove je govorio britans i, ao da je domai. Ovo je po azivalo oli o su Britanci postali Rimljani - nedostaje im imperator. "Vidim da su ubili tvoje uvare, gospo", re ao je oija . "Jesi li imala robo ve da te nose? Pa, vi e ih nema - sva a o su potpra ili pete." Zaustavio je ola ti do nje, zagledan u tela Ba uda. Potom je pogledao u nju i nainio drevni zna po tov anja. "Gospo moja - vidim da te bogovi uvaju. Mi smo po li na drugu stranu, ali p ove emo te do prvog sela, i tamo e moi da nae nosae i uvare." Pomogao joj je da se popne u ola i dao joj suvo ebe da se ogrne. Ostali su utovarili tela mladih sve teni a. Kaileja, s lupana pod mo rom odeom i grubim sel ja im ebetom, znala je da e od sada dobiti sve najbolje to ovi ljudi imaju, ali da n ema naina da do Samena stigne u ums u uu. Gaj se iznenadio ad je video da je ju ni put iz Deve pun putni a. Potraja lo je malo do se nije setio da sigurno i oni idu na sveanost. No, pogledi oje s u mu dobacivali do je projahivao nisu bili prijateljs i, i posle ne og vremena pomislio je da bi bilo mudrije da sie sa puta i poe stazom izmeu bregova, a o bi s tigao u ums u uu sa druge strane, iz pravca olibe oca Petrosa. Ledeni vetar je tresao gole grane ao osti, mada je za trenuta barem i a stala. Samen je sveanost mrtvih; Rimljani ga smatraju danom lo eg zna a. Pa, za G aja je izgleda stvarno bio ta av. No, nije ni pomislio da se vrati. Zapao je u s tanje pomirenosti sa sudbinom oga se seao iz vremena ad je bio u legijama; marna pomirenost oja ljude pone ad spopadne pred bit u, i ada im je opstana manje va an od asti. Nije bio siguran ima li on jo ast, posle ovih poslednjih dana, ali pov ratie je oli o uzmogne, bez obzira na cenu. Lepota jesenjih uma ga je dirnula, upr os, ili mo da ba upravo zbog mranog ra spolo enja. Gaj je shvatio da je te u poslednjih godinu dana nauio da voli ovu zem lju. Ko god pobedio u ovim su obima, on se nee vraati u Rim. Ma oli o se trudio d a ispuni Macelijeve ambicije, ni ada nije sasvim pripadao oevom svetu, mada je sa druge strane bio suvi e Rimljanin pa se meu plemenima oseao ao uljez. No, ovo drvee ga ne prezire ao varvarina, niti ga amenje mrzi ao osvajaa. Gaj je u ovoj mir noj umi bio od ue. Ugledao je pramen dima iz olibe oca Petrosa, i za trenuta pomislio da svrati. No, na tom mestu bi se sigurno seao Senare. inilo mu se da to ne bi mogao da podnese, a bio je siguran da nee moi da se savlada a o sve teni pone da ga gnjavi propovedima. Pretpostavljao je da e se odbegli legionari negde riti do sumra a. Sapeo je onja dovoljno labavo da bi mogao da se oslobodi u oli o dugo ostane tu, a o nda poeo pola o da obilazi o o zgrade, dr ei se ivice ume. Ve se hvatao sumra ada je ugledao po ret u grmlju pred sobom. Oprezan ao ma a, po ao je napred. Dvojica vojni a uali su u senci les e. Koc ali su se da s r ate vreme, a sada su raspravljali da li da zapale vatru. "Flavije Ma ro!" obrecnuo se Gaj svojim najboljim zapovedni im glasom. Ov aj je odmah po navici stao mirno, a onda je poeo da se divlje osvre. "Ko je..." Drugi vojni je polo io a u na ma. Gaj je namerno stao na suvu gr anu da ga upozori, a onda je izi ao na poslednju dnevnu svetlost. "Oh, pa to je Gaj Macelije", re ao je Ma ro. " ta radite ovde?" "Pre bih ja vas trebalo to da pitam", re ao je Gaj. "U Devi znaju da ste nestali. ta mislite, ta e se desiti a o saznaju da ste do li ovamo?" ove je postao sivobeo. "Neete im valjda rei?"

Gaj se pretvarao da se premi lja, dovoljno dugo da ovaj zadrhti, a onda je slegnuo ramenima. "Pa, nisam ja va oficir. A o se odmah vratite nazad neete imati veih problema, s obzirom ta se sve de ava u gradu." "To ne mo emo", re ao je drugi vojni . "Longus je jo unutra." Gaj je osetio da mu se srce ste e. "Neete mu pomoi sedei ovde", mirno je re a o. "Videu ta mogu da uradim za njega." Osetio je da napetost malo popu ta ad je uo legionare a o se udaljavaju roz umu, ali a i jedan vojni je previ e, a o ga nau tamo gde mu nije mesto. Kreui se ao da vodi graninu patrolu, Gaj je pre ao pre o otvorenog prostora i pri ao zidu. Tu negde postoji apija - zid je predstavljao vi e simbol odvojenosti nego stvarnu za titu. Napipao je rezu, i na ao se na otvorenom prostoru gde je jedn om video svog sina a o se lopta. Senara je mnogo priala o ivotu u ums oj ui. Veli a zgrada pred njim mora da je Kua devoja a. Iza uhinje je ugledao mraan prostor oji mu se inio ao dobro mesto za osmatranje. Po ao je tamo. Jo ne o je slino mislio. Kad je le nuo, dota ao je golu o u. Ne o je je nu o i usledila je rat a borba do Gaj nije savladao ove a, dr ei mu ru u pre o usta. "Longuse?" apnuo je. Zarobljeni je grozniavo limao. "Op lada je ot azana . Tvoji drugari su oti li ui, a a o zna ta je dobro za tebe poi e za njima." Longus je uzdahnuo, a onda je ponovo limnuo, i Gaj ga je pustio. No, do je vojni prelaz io pre o dvori ta otvorila su se ne a vrata i osvetlila itav prostor. Longus se u oi o ao uhvaeni zec. "Be i, budalo!" prosi tao je Gaj iz sen e. Longus se uzverao pre o apije, ali itav prostor je odjednom bio ispunjen ljudima u belim ode dama. Druidi! pomislio je Gaj. ta e oni ovde? Njegovo s rovi te e sva og asa biti ot riveno, jer nosili su ba lje. Poeo je da se povlai o o zgrade. N e o je iza njega opsovao na britans om i Gaj se o renuo, nagons i izvu av i ma. ove je vrisnuo ad se o trica zarila u njega i drugi su potrali a njima. G aj se borio to je bolje mogao, i pretpostavljao je da je naneo i ne u tetu, barem po grubosti sa ojom su ga mlatili po to ih se s upilo dovoljno mnogo da ga savlad aju.

"Pa, eri, jesi li spremna za sveanost?" Bendeigid je u bivoljoj o i i sa z latnim u rasima Vrhovnog druida izgledao velianstveno, ali Eilan je osetila da jo j se srce ste e do mu je uzvraala pozdrav. "Spremna sam", tiho je re la. Device su do le ao i sva i put da je pripre me za sveanost. Poslednji put, jecalo je njeno srce do su je upale i postavljal e joj na elo sveti venac od alfije. Barem e otii Boginji oi ena i posveena. Bendeigid je stajao za trenuta oslonjen o ezlo, zagledan u nju. Potom je dao zna ostalima da ih ostave same. "Slu aj, dete, vi e nema potrebe za pretvaranjem. Re li su mi ta ti je radio Ardanos, i a o se oristio prevarom da utie na tebe. ao mi je to sam te ranije opt u io za izdaju." Eilan je dr ala oi oborene, bojei se da bi on mogao da vidi gnev u njima. On a je ve trinaest godina Vrhovna sve tenica, gospodarica ums e ue, najpo tovanija ena u tavoj zemlji. Za to se on pona a ao da je i dalje dete? No, ovo je onaj otac pun lj ubavi oji je jednom re ao da bi je radije video mrtvu nego udatu za Rimljanina. Nije htela da se su obljava sa njim; zbog op te zbr e bilo je ve popodne ada su S enara i Lia uspele da sa Gavenom odu iz ums e ue. Mora im pru iti dovoljno vremena da odma nu. " ta eli od mene?" upitala je neutralnim glasom. "Rimljani se meusobno glo e", rvolono se nasme io on. "Ni ada neemo imati bolj u prili u za ustana . Ovo je doba rtvi, ada se otvaraju vrata izmeu svetova. Hajd e da prizovemo Katubodvu, hajde da podignemo protiv njih duhove na ih mrtvih. Podi gni plemena protiv Rima, eri, pozovi ih u rat!" Eilan je jedva savladala drhtaj. Ma oli o nije volela Ardnaosa, njen de da je bio prefinjen ove , ni ada toli o zaslepljen svojim snovima da ga ne bi mog li nagovoriti da slu i neem drugom. Njen otac je mnogo opasniji, jer je spreman da sve rtvuje svojim nepromenljivim idealima. No, da bi ostala bezbedna morala je da pristane. Opet je osetila poznati bol u slepoonici, i setila se da pogodba, ma a va bila, nee dugo trajati. "Oe", poela je, "Ardanos je tumaio moje odgovore ona o a o je njemu odgova

ralo, i pretpostavljam da e i ti ta o initi, ali ti ne razume sveti trans i pojavu B oginje." Zaula je gu vu napolju i shvatila da je on vi e ne slu a. Vrata su se naglo otv orila, i sve tenici ra upane ose i o rvavljene odee progurali su se roz gomilu sveta , vu ui za sobom ne to to je ne ada bilo ove . " ta je ovo?" Eilan je unela u glas sve to je nauila prote lih godina i gu va se smirila. "Uljez, Gospo", re ao je jedan sve teni . "Na li smo ga raj Kue devoja a. Bi o je jo jedan, ali taj je uspeo da pobegne." "Ubio je Dinana!" "Mora da je do ao po ne u sve tenicu!" "Ali oju?" Ovog puta je Vrhovni druid udario ezlom da bi ih uut ao. "Ko si ti, mome, i ta radi ovde?" Eilan je za murila, nadajui se da ni o nee primetiti da je ove ova iscepana t uni a nainjena od dobre rimljans e t anine. a i ova o pre rivenog rvlju i pra inom , prepoznala je Gaja, ali mo da je ona jedina, i ta o e i ostati a o se ne oda. Je li do ao po Senaru, upitala se, ili po svog sina? "Zar ga ne poznaje , gospodaru?" Dieda se progurala napred. Eilan se zgrila od njenog smeha. "Pa, sada mo da nije ta o lep. Tvoji ljudi su ulovili lepo prase za gozbu. A o dobro pogleda , videe na njegovom ramenu o ilja od jame za veprove." Bendeigid je trebalo da bude tvoj otac, histerino je pomislila Eilan, a A rdanos moj! Zarobljeni u su silom podigli glavu i za trenuta su se gledali u oi, a onda je on opet izgubio svest. "Ti!" U Bendeigidovom glasu me ali su se zaprepa enje i bes. "Zar nisi naneo dovoljno bola meni i mojima, pa nas ponovo uznemirava ?" Naglo je promenio izraz l ica. "Pa, vi e nee imati prili e. Dieda, po a i mojim ljudima gde da ga operu i previj u mu rane, ali ni a o ga nemojte odvezivati. Garie, Vedrase", po azao je dvojicu najstarijih druida, "moramo da razgovaramo. Svi ostali, ostavite nas same!" Sve tenici su odvu li Gaja i soba se ispraznila. Eilan je ponovo sela, pit ajui se da li je bol u trbuhu posledica bola u glavi ili straha. "Vidim da poznaje tog ove a", re ao je Vedras, stariji od dvojice preostal ih druida. "Ko je on?" "Zove se Gaj Macelije Severus mlai", fr nuo je Bendeigid. "Prefe tov sin!" uzvi nuo je Gari . "Misli da je zaista do ao po ne u sve ten icu?" "Nije va no za to je do ao", re ao je Vedras. "Moramo ga s loniti odavde. Crve ni ogrtai nam odriu pravo da a njavamo a i obine legionare. Samo bogovi znaju ta bi n am uradili a o ma ar dirnemo poglavars og sina!" "Zaista", lu avo se nasme io Bendeigid. "Ali ne verujem da njegovi znaju uda je oti ao. A ovde ni o ne zna njegovo ime, a ni da je Rimljanin, osim nas ovde i Diede." "Znai, hoe da ga ubije u potaji?" "Ne u potaji." Bendeigidov pogled je planuo. "Zar ne razumete? Da nam ta a v ove padne u ru e, pa to je zna bogova. Ne a njegova smrt ima ne e svrhe. N i ada neemo nai plemenitiju rtvu!" Obratio se Gari u. "Idi i reci ljudima oji uvaju zarobljeni a ne a ga ob u u u najbolju moguu odeu." Eilan je osetila da joj se ru e je e. Setila se sli e Godi njeg ralja a o e ta Beltans im va arom, o ien cveem i obuen u vezenu tuni u. "A a o Rimljani saznaju?" upitao je Vedras. "A o je tano, njihov gnev e biti stra an", pobedonosno je re ao Vrhovni drui d. "Toli o stra an da e a i oni oji sada pozivaju na mir morati da pou sa nama u ra t!" Drugi druid ga je dugo posmatrao. Potom je limnuo, i izi ao za Gari om. "Da li je Gaj do ao uz tvoju saglasnost, Eilan?" upitao je Bendeigid ad s u ostali sami. "Jesi li se sve vreme viala sa tim udovi tem?" "Nisam", apnula je, " unem se Boginjom!" "Mislim da nije ni va no da li ti verujem", promrmljao je Vrhovni druid. "

A istinu emo proveriti Samens om vatrom." "Gledajte, sve tenica sti e, sa svetim biljem u osi", pevali su sve tenici, a li ove veeri je u pesmi bilo novih stihova. Rat! Rat! Ne a britans e ume Kriju ratni a od sva og drveta; Kao vu ovi ad napadnu ovce Oteraemo Rimljane odavde! Gaj je zastenjao, ali vrh oplja ga je naterao da ide dalje. Da ga samo ta u a Dieda nije prepoznala! Macelije e aliti ada uje za sinovljevu smrt, ali ad a se sazna a o je umro, Macelije e biti i osramoen. Ka o je mogao toli o da pogre i , da izazove incident oji je hteo da sprei? Nije uspeo ni da spase one oje voli . Jedini zra nade bio je to nigde nije video ni Senaru ni dea a. Put uz Brdo devoja a ni ad mu se nije inio toli o strm. Mnogo vi e mu se do padalo ad je poslednji put bio ovde, sa oru jem u ruci i odredom onjice iza sebe ! Vezena tuni a mu je uljala rane, a venac ga je boc ao po elu. Oprali su ga i dal i mu ne o pie od oga mu se razbistrilo u glavi, ali Gaj se nije zavaravao a va sudbina ga e a. Sa vrha brda dopirao je sjaj veli e vatre. Neoe ivano jasno se prisetio d ogaaja iz vremena pre nego to se pridru io oevom narodu. Siluri su rtvovali jednog svo g princa u poslednjim danima pre nego to su ih Rimljani potpuno zdrobili. To je b io jedan od Gajevih uja a, sa raljevs im zmajevima tetoviranim na podla ticama. Gajeva maj a po u ala je da sa rije svoje polu-rimljans o dete, ali on je ipa vi deo a o odvode Godi njeg ralja. Mladi se sme io, uveren da e njegova smrt pomoi narod u. A zbog ega u ja umreti? upitao se. Utom su se na li na vrhu brda. O ru ili su ih sve tenici; Gaj je iza njih moga o da nazre more lica, mranih ili veselih do su slu ali pesmu druida. Da li je Eila n zadovoljna ili alosna to ga vidi ovde? Po eleo je da joj vidi lice pod velom. Eilan je stajala pored oca, sa Diedom i jo dve sve tenice. Po prvi put se u pitao da li je mo da i ona zarobljeni . Odavno ga je odbacila. inilo mu se da bi tr ebalo da bude zadovoljan to je i ona u nemilosti, ali pomisao na opasnost po nju bila mu je mnogo stra nija od ove u ojoj se sam nalazio. Uni tite ih sve! Osvetite sram Ne a po olj pone odmah! Ne a Rimljani padaju mrtvi ao pod osom ito! rtvi!

Pesma se zavr ila i uutali su i bubnjevi, ali roz masu se pronelo mrmljanj e i Gaj je znao da je to samo zati je pred oluju. "Deco Donina!" povi ao je Vrhovni druid. "Ovo je vee Samena! Vreme promen a! Poinje nova godina, i novo razdoblje za ovu zemlju! Ne a promena godi njih doba uni ti Rimljane oji su o aljali Britaniju! Veeras emo umilostiviti rtvom bogove rata . Ali moramo oistiti svoje redove od svih izdajni a. Prestupnie", obratio se Gaju, "mo emo ti pru iti la u ili te u smrt. Reci nam za to si do ao u Vernemeton!" "Ubij me, a o hoe , ali ne postavljaj glupa pitanja!" promu lo je re ao Gaj . "Rei u ti samo da nisam ni ome smerao zlo." Mo da nije dobro iveo, ali barem e se po truditi da dostojanstveno umre. "Bio si na svetom zemlji tu, uda ne mogu ui mu arci oji nisu druidi. Jesi li zaveo ne u od na ih devica? Koju si hteo da otme ?" Gaj je odmahnuo glavom i tiho je nuo ad je osetio vrh oplja na bo u. O setio je toplotu i znao je da mu to curi rv. "Jesi li do ao po Rian, Tanais, Beto ?" nabrajao je Bendeigid. Pri sva om novom imenu ponovo su ga ubadali. Jednom je po u ao da se nata ne na oplje, ali uv ari su znali svoj posao i vrsto su ga dr ali. Ona o pretuen, oseao je da mu se od gub it a rvi vrti u glavi. Jo malo, pomislio je, pa u se onesvestiti i vi e nee biti va no ta e mi raditi.

"Senara..." Gaj se na to ime nehotice trgao. Odmah je po u ao da to pri rije, ali njeg a ni o nije ni gledao. Eilan je istupila i podigla veo. "Prestanite!" jasno je re la. "Ja u vam rei zbog oga je Rimljanin do ao. Zb og mene!" ta to govori? Gaj ju je u asnuto gledao. Potom je shvatio da ona sigurno hoe da za titi Senaru, i mo da i dete. Tog trenut a je bila natprirodno lepa. U poreenju sa njom, Senarina nedozrela lepota bila je ao zvezda u poreenju sa velianstvenim , punim mesecom. Gaj je, ao pone ad pre bit e, jasno video sopstveno srce. Sena ra mu se dopadala, ali elja oju je oseao prema njoj nije bila i ljubav. U njoj je samo po u avao da nae Eilan a va je bila ad su se te upoznali, devoj u oju su vreme i njegove pogre e zauve udaljili od njega. U ti ini punoj zaprepa enja, ulo se samo puc etanje vatre. Lice Vrhovnog druid a se za trenuta zgrilo od ne og sna nog oseanja, ali brzo se savladao i o renuo se a Gaju. "Tebe i nje radi, pozivam se na tvoju ast i tra im da a e je li to istina." Istina... Ta re za trenuta nije imala znaenje. Rastrzan izmeu Rima i Brita nije, nije znao a ni o je on sam. Ka o da zna oga voli? Gaj se pola o ispravio i pogledao Eilan u oi. Kao da ga je i ona pogledom pitala. Na to je sva napetost nestala uz dubo uzdah. "Istina je", tiho je re ao. "Oduve sma voleo Eilan." Eilan je za trenuta s lopila oi, o amuena plimom radosti. Gaj ju je razumeo , ali nije govorio samo zbog Senare. Videla je ta av izraz lica - ta av pogled p un divljenja - ali samo jednom, ada ju je grlio na onaj ta o davni Beltan. "Znai da si sve vreme bila izdajica?" zasi tao je Bendeigid, nagnuv i se a njoj. "Jesi li lagala ad si mi se za linjala da te nije ni pipnuo? Ili je sve poelo asnije, ad si ve bila devica u hramu? Da li ti je sa ljubavnim reima aputao i rimljans e la i, i uio te izdaji do te je milovao? Jesi li legala sa njim na sve tom tlu, ili u Svetom gaju?" Oseala je oev gnev, ali inilo joj se ao da ga gleda roz zid od rims og st a la. Sve je na raju postalo ta o jednostavno. Ve je bila osuena na smrt, i suoila se sa tim u asom. Sada je do lo vreme, i nije se nimalo pla ila. "Legla sam sa Svetim raljem samo jednom", mirno je re la, " to mi je i pr avo, raj Beltans ih vatri..." "Ka o to misli ?" povi ala je Mielin iza nje. "Dieda je morala da ode - Di eda je rodila dete!" "Nisam!" Talas tihih nagaanja se pre inuo ad je Dieda urno pri la Vrhovnom druidu. "Naterali su me da pristanem na prevaru. Zamenjivala sam je ad se povu la da rodi dete, a ada se vratila, prognali su mene! Ona je vladala ums om uom ao da je nedirnuta devica, ali to je sve bila la !" "Ali ja sam oduve slu ila Boginji, a ne Rimljanima!" uzvi nula je Eilan, jer smirenosti je nestalo ad se pojavila opasnost po dete. Videla je da se u Be ndeigidovim oima umesto pitanja javlja gnev. Narod se primicao da bi bolje uo; raz abirali su se glasovi uenja i pro linjanja. Od glasina o nemirima meu Rimljaima svi su tinjali ao da e usplamteti od sva e, i najmanje is re. A o im se obrati, da li e izazvati upravo onu propast oju je elela da izbegne toli om patnjom? "Za to bih ti verovao, u o?" re ao je otac. "itav tvoj ivot je bio la !" Podigao je ru u da je udari. Utom se roz rug druida probila ogromna pr ili a; Hju je, sa podignutim maljem, dolazio da je brani po poslednji put. No, i zmeu njih su se odmah na li sve tenici. Pre nego to je Hju stigao do Bendeigida, na sv etlosti vatre su sinuli maevi, postali purpurno crveni i ponovo se zarili. Nastav ili su da ga ubadaju, ponovo i ponovo, i Hju, oji se jo trudio da ide a njoj, p ao je bez zvu a. Hju bi napao i samog Vrhovnog druida, ad bi mi ovaj zapretio... setila se Eilan svojih misli. Na raju je ta o i bilo. "Nosite ga odavde", zadihano je re ao Bendeigid. "Oduve je bio budala." Naglo se o renuo i epao Eilan za ru u. "Da si bila prava, tra io bih od tebe da pri zove Boginju da nas blagosilja. Ova o e ti biti rtva za Nju!" Za to bih se bojala toga? Moj ivot odavno pripada Njoj, pomislila je Eilan

do ju je otac vu ao pre o ruga da bi je postavio raj Gaja. Na to se iz naroda zaulo mrmljanje. Od onih oji su uli optu be ne i su eleli da smesta potee rv, a dru gi su mislili da je svetogre i dodirnuti Vrhovnu sve tenicu, ma a av zloin da je poi nila. "Eilan, mo e li da mi oprosti ?" tiho je upitao Gaj. "Ni ada nisam bio dostoj an tvoje ljubavi. elela si da budem tvoj Sveti ralj, ali ja sam samo obian ove ... " O renula se i pogledala ga, i na njegovom izubijanom licu na la je plemeni tost oje ranije nije bilo. Po elela je da mo e da ga zagrli, ali sve tenici su je vrst o dr ali, a shvatila je i da njemu to nije potrebno; u njegovim oima vi e nije bilo o nog veitog pogleda izgubljenog deteta. Mirno ju je gledao u oi, onano pomiren sa s amim sobom. "Vidim boga u tebi", re la je silovito. "Vidim duh oji ni ada nee umreti . Uinili smo ono to je bilo potrebno, i a o i nismo postupili ona o dobro a o smo eleli, Gospin cilj je ipa postignut. Sigurno e nam biti dato da zajedno hodimo Z emljom leta ne o vreme pre nego to se ponovo vratimo." "Nazvala si ga Svetim raljem", promu lo je re ao Bendeigid, "i umree ao ta av." Gledala je a o Gavenova smirenost pola o prelazi u uenje. Nastavio je da pilji u nju do su mu prebacivali omu pre o glave i do su je stezali. Jo pre nego to mu se ma zario meu rebra, pogled mu je postao prazan, zauve usmeren na ne to izv an sveta. Kad su ga odneli a vatri, rv mu je jo uljala iz grudi. "Reci mi, sve tenice, a ve zna e vidi u ovoj rtvi?" Eilan je posle vatre po novo pogledala svog oca, i ne to u njenim oima nateralo ga je da ustu ne, ia o se n ije ni po renula. "Vidim raljevs u rv oja posveuje tlo", re la je mirnim glasom. "U ovom ove u su se pome ali seme Rima i Britanije, a ti si ga zauve vezao za zemlju pred av i ga svetoj vatri." Dubo o je uzdahnula. Glava ju je toli o bolela da je jedva mogla da gled a, ali to vi e nije bilo va no. elela je da poslednje to je videla na ovom svetu bude sjaj u Gajevim oima. U u ima joj je tutnjalo. Osetila je da je obuzima trans, ia o nije o usila sveto bilje, i ula je a o odzvanja glas oji nije bio njen. "ujte me, Kornovi i Ordovici i svi vi iz ostalih plemena, jer ovo je posl ednji put da sve tenica proro uje sa ovog svetog brda. Sa rijte maeve, ratnici, i o dlo ite oplja, jer orlovi Rima e otii te ada se deveta generacija rodi i umre. A ada odlete, zemlju e ostati da brane oni u ijim ilama e tei pome ana va a rv i njihova " "La e ! Mora da la e !" Bendeigidu se glas gotovo slomio. "Pogazila si svoje zav ete!" Eilan je osetila da se spu ta nazad u svoje telo; slepoonice su je u asno bol ele, ali odmahnula je glavom. "Nisam, jer Gaj je bio Godi nji ralj. Ti si uinio da ta o bude, i stoga moja ljubav prema njemu nije bila greh!" Benedeigid se zanjihao, lica zgrenog agonijom ove a oji vidi a o se sva njegova uverenja ru e. "A o je to to a e istina", povi ao je, "Ne a nam Boginja po a e zna pre nego to te predamo vatri!" Jo do je govorio, Eilani se uinilo da joj je u glavi poela u asna grmljavina ; iznenaena te inom, poela je da pada na olena. Otac je pru io ru e, ali ona se spu tal a sve ni e, sve dalje od njega, dugim tunelom. ula je svoje sve slabije ot ucaje sr ca; potom su prestali, i bila je slobodna. Znai, Boginja me je ipa oborila, pomislila je. Ali to je bila njena milo st, a ne gnev! U daljini je videla ljude pognute nad njenim nepo retnim telom. Ovo je b io raj a av je oe ivala ot a o je legla sa Gajem, ali uspela je da ga odlo i dovo ljno dugo da izgradi most izmeu svog i njegovog naroda. Dvojica druida su pridr ava li njenog oca; jo je vi ao, ali narod se o retao od njega, upla enih lica, i pola o su se razilazili niz brdo. Videla je sve teni e a o podi u telo oje je napustila i a o ga nose u oga nj u ome je ve goreo Gaj. Potom se o renula od tog slabog svetla, a sjaju oji se otvarao pred njom, blistavijem od vatre, lep em od meseca.

EPILOG Govori Kaileja Kada sam sutradan uvee stigla u ums u uu, vatre Samena su zgasle i ostao j e samo pepeo. Potrajalo je do nisam na la ne oga o bi mogao da mi smisleno ispria ta se desilo. Mielin ni o nije video; ne i su mislili da je stradala po u avajui da za titi Eilan. Eilid je poginula u borbi oja je usledila po rtvovanju. Dieda je t a oe bila mrtva; le ala je u svetili tu, i bilo je jasno da je umrla od sopstvene ru e. Od Bendeigida nije moglo da se sazna ni ta, a osim onih druida oji su ost ali da ga neguju, svi ostali su se razi li. A razi li su se, hvala bogovima, i ratni ci oji su se o upili na sveanosti. Sreom, narod oji je ostao bio je spreman da m i se po orava, jer ja sam bila ne to najbli e Vrhovnoj sve tenici to su mogli da imaju. Kretala sam se roz zbr u, izdajui nareenja sa smireno u oja me je i samu udi la, jer nisam se usuivala da se predam bolu oji bi mo da bio neizmeran. U svemu ov ome mora da je bilo ne og znaenja; ivot - ao ni smrt - ne mogu biti uzaludni. Sutradan su me probudili sa ve u da grupa Rimljana zahteva razgovor sa Vrho vnom sve tenicom. Izi la sam i ugledala Macelija Severusa, sa se retarom, i sa jo jed nim ove om za og su mi re li da je otac Gajeve ene Rimljan e. Svi su sedeli na o njima pod raspla anim jesenjim nebom. Iznenadila me je injenica da je do ao bez voj ne pratnje. No, i njegov sin je bio hrabar, na raju. Bilo je te o suoiti se sa Macelijem, znajui odgovor na pitanje oje se nije usudio da mi postavi, i svesna da ni ada neu moi da mu a em a o je umro njegov si n. Dotle su se zemljom ve pronosili najneverovatniji glasovi. Gaj je umro ao Bri tanac, ao Godi nji ralj, i mada su ne i mislili da je Rimljanin, jedine osobe o je su znale njegovo ime imale su znaajne razloge da ute. Ma oli o neorganizovani bili, Rimljani su i dalje bili dovoljno ja i da udave zemlju u rvi a o nau do az da je oficir Rimljanin rtvovan na tom bregu. No , naravno, tela nije bilo, ostala je samo gomila pepela sa ne to ugljevlja vatre S amena. Kad su ve odlazili, Macelije se o renuo, i videla sam da u njegovim oima j o nije umrla poslednja nada. "uo sam da u ums oj ui ivi jedan dea ", re ao je. "Zove se Gaven. Verujem da je on... moj unu . Mo ete li mi rei gde je on sada?" Barem ovog puta sam mogla is reno da a em da ne znam, jer Gavena ni o nij e video od veeri Samena; nestale su ta oe i njegova dadilja i Senara. Senara se do unjala nazad te treeg dana, lica izbrazdanog suzama, a za njo m je i ao vit i moma uznemirenog pogleda. "Umrla je mene radi", zajecala je Senara ada smo joj re li ta je bilo sa Eilan. "Osudila je sebe da bi mene spasla - i svoje dete." Grlo mi se stezalo, ali sam se naterala da govorim mirno. "Onda njena rtv a ne sme biti uzaludna. Hoe li da polo i zavete i slu i Boginji umesto nje, sad ad nje vi e nema?" "Ne mogu, ne mogu", cvilela je Senara. "To bi bio greh, jer ja sam Nazar en a. Otac Petros se seli u Devu. Pustie me da ostanem u njegovoj olibi, i prove u ostata ivota u molitvi!" Zatreptala sam, jer iznenada mi se uinilo da vidim tu malu ums u olibu o ru enu mnogim drugim. Vremenom, pomislila sam, o o nje e se s upiti druge hri an e. A ono to sam videla sva a o e se ostvariti, jer to je bilo jedno od prvih ens ih sest rinstava oje sada slu e narodu ona o a o je ne ada slu ila ums a ua; ali to e biti t e mnogo godina u budunosti. Da li je i Eilan to predvidela? U sva om sluaju, Sena ra je odigrala svoju ulogu. Ona mo e odbiti da postane Vrhovna sve tenica Vernemeton a, ali u ne om smislu je ipa bila Eilanina naslednica. "Hoe li odvesti Gavena njegovom dedi?" upitala je Senara. "Ja neu moi da ga zadr im ad polo im hri ans e zavete." A ojem? mrano sam se upitala, a onda sam shvatila da ne elim da predam dea a nijednom od tih staraca, jer obojica su jo o ovani mr njom mrtve pro losti. "Gavene..." Pogledala sam ga, i ugledala stvorenje oje nije ni Rimljani n ni Britanac, ni dea ni mu arac, nego stoji na pragu mogunosti. Na raju rajeva,

Eilan je umrla da bi ovo dete moglo da ivi u novom svetu. "Ja se vraam u Letnju z emlju, gde se magle otrljaju po dolini oju zovu Avalon. Hoe li da poe sa mnom?" "Je li to Zemlja Leta?" upitao je on. "Re li su mi da je moja maj a oti la tamo." "Nije ba ." Oi su mi se ispunile suzama. "Ali blizu je, mnogi bi re li da j este." On se osvrnuo i uzdrhtao, i pomislila sam a o njemu mora biti te o, jer nije jo shvatio ta je izgubio. Gotovo jedna o te o ao meni, oja sam suvi e dobro sh vatala. Potom me je ponovo pogledao, i ugledala sam u njegovim oima duh oji nije liio ni na njegove dedove, ni na roditelje. "Vrlo dobro. Poi u sa tobom u Avalon." Ovde, u srcu Letnje zemlje, pone ad se pitam za to sam po teena samo ja, od s vih oji su igrali ne u ulogu u ovoj prii. Znam da samo poinjem da nazirem veli i plan u svemu ovome. Je li mogue da e Eilanino dete, oje predstavlja dve veli e lo ze na eg naroda, biti zasniva loze iz oje e jednog dana potei spasilac? To mi nije reeno. Nemam ni savet od Merlina, mada je Eilan jednom re la d a joj je on govorio o sudbini oja je e a. Mora da postoji ne i plan. Znam samo d a e u na u zemlju jednom doi spasilac, ne od Gavrnaova osvete, nego od me avine Zmaja i Orla, a mo da e se i Merlin otelotvoriti da pomogne tom juna u u njegovo vreme... Ovde u Letnjoj Zemlji, gde ameni prsten runi e moni Tor i gde ostaje obean je moi, oe ujem ishod prie.