MODELIRANjE MAINSKIH ELEMENATA I KONSTRUKCIJA: 5+ GODINA POSLE Dr Goran Devedi Mainski fakultet, Kragujevac Jelena Maksi Tehnika kola

za mainstvo i saobraa Pregledni lanak UDK-376.36 Tekst objavljen u asopisu "Nastava i vaspitanje" br. 4, 2006. god. REZIME Rad analizira stanje u obrazovnom sistemu i perspektive daljeg razvoja u oblasti modeliranja mainskih elemenata i konstrukcija. Prikazana je kratka uporedna analiza postignutih rezultata u naoj zemlji i zemljama razvijenog sveta. Na osnovu navedenih analiza, a imajui u vidu publikovane svetske trendove razvoja obrazovanja u ovoj oblasti, ukazano je na nedostatke u naem sistemu obrazovanja za 3D modeliranje proizvoda i procesa i predloene su mere za redizajniranje kurikuluma i prevazilaenje identifikovanih problema. Kljune rei: modeliranje mainskih elemenata i konstrukcija, obrazovni sistem, kurikulum. MACHINE ELEMENTS AND CONSTRUCTIONS MODELLING: 5+ YEARS LATER The paper analyses the situation in the educational system and the perspectives of further development in the field of machine elements and constructions modelling. Presented is a brief comparative analysis of the results achieved in our and developed countries. According to our analysis and published information on international trends towards educational developments in this area, there is a serious lagging in our educational system when three dimensional modelling of products and processes is concerned. Presented also are some suggestions for curriculum redesigning in order to overcome the identified problems. Keywords: machine elements and constructions modelling, educational system, curriculum.

Uvod Savremen razvoj tehnike i tehnologije inicira stalno preispitivanje, promene i usaglaavanje sadraja i naina obrazovanja. Pri tom obrazovanje obuhvata sticanje, usvajanje i usavravanje vetina i znanja u razliitim etapama i na razliitim nivoima, saglasno civilizacijskim potrebama i potrebama okruenja. Znaaj i uticaj, a i neminovnost informacionih tehnologija javljaju se u razliitim oblastima ljudskog ivota i rada te i u obrazovanju. Obrazovanje u oblasti tehnikih disciplina, konkretno, ali ne iskljuivo mainske struke, neizostavno ukljuuje intenzivnu primenu informacionih tehnologija (1-2, 4, 7-10)]. Oblast projektovanja proizvoda i procesa predstavlja okosnicu obrazovanja kadra mainske struke (2-6). Njen poloaj i znaaj, kao i konkretna implementacija, neretko su odraz drutvenih,

Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)

ekonomskih, kulturnih, pa i politikih okolnosti, koje se uz to neprestano menjaju. Meutim, procesi globalizacije, pre svega u trinom, ali i u privrednom, industrijskom i ekonomskom smislu, doveli su do uspostavljanja novih koncepata kako u samoj oblasti projektovanja pro izvoda i procesa, tako i u sferi obrazovanja. Moderni proizvodni kon cepti promoviu istovremenost (paralelnost) odvijanja veeg broja konstruk-cionih i proizvodnih aktivnosti. Cilj takvog ponaanja i rada je skraenje vremena potrebnog za razvoj proizvoda od ideje do realizacije, uz postizanje visokog kvaliteta. Saglasno tome, koncepti obrazovanja kadra spremnog da prihvati navedene izazove baziraju se na intenzivnoj primeni raunara u okviru strunih disciplina, podrazumevajui pri tom visok nivo raunarske pismenosti i osposobljenosti. Ti koncepti su u Srbiji uglavnom prihvaeni i primenjuju se u manjoj ili veoj meri ve niz godina. S druge strane, neaurnost u permanentnim promenama u metodologiji i pristupima ukazuje na neophodnost (ponovne) identifikacije kljunih sadraja pojedinih disciplina, njihovih odnosa i redizajniranje kuri-kuluma radi obezbeivanja efikasnog obrazovnog procesa. Cilj ovog rada je da ukratko proanalizira deo istorije razvoja oblasti projektovanja proizvoda i procesa pomou raunara u Srbiji (u edukacionom smislu) i ukae na mogue pravce unapreivanja. Osnovni motiv naeg istraivanja je injenica da su do sada postignuti rezultati esto u rangu evropskih i svetskih, ali sa znatno izraenom neusagla-enou kurikuluma s optereenjem polaznika, njihovim mentalnim sposobnostima, metodolokim pristupima i sl. S jedne strane, polazne injenice su ohrabrujue, a utemeljene su na konkretnom poreenju sa pristupima i rezultatima postignutim u Zapadnoj Evropi, kao i sa rezultatima predstavljenim u svetskoj literaturi. S druge, iako optereeni nedostacima, obrazovni nivo i tehnoloka opremljenost predstavljaju dobru osnovu za primenu mera za prevazilaenje navedenih problema radi dostizanja visokog nivoa kvaliteta u obrazovanju. Rad analizira situaciju u sistemu obrazovanja u srednjim strunim kolama. Meutim, treba imati na umu da je obrazovni sistem ipak sistem, a kao takav ini skup povezanih elemenata koji dejstvuju kao celina. Stoga se nijedna etapa u obrazovanju uopte, pa ni u strunom obrazovanju tehnikih lica, ne moe posmatrati izolovano. Zato izneta razmatranja treba posmatrati u irem kontekstu tehnikog obrazovanja, od osnovnog do visokokolskog nivoa. U narednom poglavlju dat je kratak istorijski razvoj oblasti mode-liranja mainskih elemenata i konstrukcija, kako na srednjokolskom nivou, tako i na univerzitetskom. Tree poglavlje prikazuje trenutno stanje i mogunosti u ovoj oblasti, pre svega u srednjim mainskim kolama Srbije. Takoe su date i naznake stanja na univerzitetskom nivou. Kratak prikaz prakse u evropskim i drugim razvijenim zemljama sveta priloen je u etvrtom poglavlju. Budui da su se, prema naim saznanjima, stvorili uslovi za redizajn kurikuluma, u petom poglavlju iznosimo predlog mera za njegovu realizaciju, kroz diskusiju o dobrim i loim stranama dananjeg pristupa. Izvedeni zakljuci usmereni su ka prevazilaenju identifikovanih problema i osavremenjavanju obrazovanja u okviru tehnikih struka, a pre svega mainske struke. Razvoj oblasti modeliranja mainskih elemenata i konstrukcija Oblast raunarskog modeliranja mainskih elemenata i konstrukcija prvi put se u nastavnim programima srednjih strunih (mainskih) kola u Srbiji pominje 1994. godine (Prosvetni glasnik br. 1, 22 .1.19 94) - Podaci izneti u ovom poglavlju nemaju za cilj apsolutnu preciznost, ve je namera da se ukae na bitne prelomne trenutke (periode) od prve polovine 90-ih godina XX veka

Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)

do danas. To je uinjeno u sklopu uvoenja obrazovnog profila mainski tehniar za kompjutersko konstruisanje (MTKK). Sama oblast sadri o osnovi dva predmeta ( sa stanovita primene raunara): kompjuterska grafika, izuava se u II razredu, i modeliranje mainskih elemenata i konstrukcija, izuava se i III i IV razredu. Oba predmeta danas sadre trodimenzionalno (3D) modeliranje proizvoda, dok se drugi delom odnosi i na 3D modeliranje procesa. Treba napomenuti da su se 1998. godine (Prosvetni glasnik br. 6, 18.8.1998) izvrile znaajne izmene u programu ovih predmeta, od kada se moe smatrati da poinje novi pristup usmeren ka 3D zapreminskom modeliranju proizvoda i procesa. Elementi ove oblasti bili su ili su i dalje ukljueni i u planove za drugi razred obrazovnih profila mainski tehniar (MT) i tehniar numeriki upravljanih maina (TNUM) kroz predmet osnove kompjuterske grafike. Promenama u planu i programu (od 2003. godine) obrazovnog profila tehniar numeriki upravljanih maina koje su, pre svega, donele promenu u nazivu obrazovnog profila - tehniar za kompjutersko upravljanje (TKU) - uveden je predmet modeliranje mainskih elemenata i konstrukcija, koji se izuava u III razredu. Po programu, predmet se odnosi, u najveoj meri, na ranije zastupljen predmet mainski elementi 2, sa elementima primene raunara i softvera za 3D modeliranje. Treba napomenuti da predmet raunari u mainstvu, u okviru obrazovnog profila mainski tehniar, nije tretirao ovu oblast na nain na koji se to danas ini (3D zapreminsko modeliranje). S druge strane, kroz primenu softvera za ravansko i prostorno crtanje (kao to je AutoCAD) i drugih aplikativnih softvera obezbeivao je osnovu tehnike raunarske pismenosti. Takoe je u izvesnom smislu imao uticaja na promovisanje i razvoj savremenije oblasti 3D modeliranja, tako da se danas u veoj meri primenjuje u okviru navedenog predmeta. Oigledno je da su mnoge aktivnosti na ovom planu, kao i vreme njihovog zapoinjanja, bile direktna posledica razvoja raunara i informacionih tehnologija. Slika 1: Razvoj oblasti raunarskog modeliranja mainskih elemenata i konstrukcija u srednjim mainskim kolama Srbije

Na univerzitetskom nivou (na mainskim fakultetima) raunarsko modeliranje proizvoda i procesa ima duu tradiciju, ali je i u ovom sluaju bilo u najveoj meri uslovljeno situacijom na polju raunara i informacionih tehnologija (sl. 2). U istraivakom smislu nai nauni-ci nisu kasnili za svetskim dostignuima, ali je uvoenje ovih disciplina u nastavu bilo oteano nedovoljno dobrom materijalnom situacijom.

Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)

Od kraja 80-ih godina XX veka intenzivnije se primenjuju sistemi za raunarsko crtanje u okviru predmeta tehniko crtanje (sa kompjuterskom grafikom), ali i drugim, kao to su mainski elementi, osnove/metode konstruisanja, projektovanje tehnolokih postupaka, tehnoloki sistemi i dr. Moe se primetiti da do polovine 90-ih godina gotovo da nije ni bilo zasebnih predmeta u okviru kojih se direktno i u celosti izuava problematika raunarskog modeliranja proizvoda i procesa. Tada, to se moe dovesti u vezu s pojavom etvrte generacije softverskih sistema za modeliranje proizvoda i procesa (4), fakulteti uvode predmete koji pod razliitim nazivima i u razliitom obimu promoviu raunarom podrano projektovanje (engl. CopmuterAidedDesign CAD) i raunarom podranu proizvodnju (engl. ComputerAidedManufacturing - CAM). To je pogotovu izraeno u poslednjoj reformi u duhu Bolonjske deklaracije. Slika 2: Primena oblasti raunarskog modeliranja proizvoda i procesa u nastavnim planovima mainskih fakulteta Srbije

Ilustracije radi, na Mainskom fakultetu u Kragujevcu izuavaju se predmeti CAD/CAM, napredne CAD/CAM tehnike, CNC obradni sistemi, brz razvoj prototipova, inverzno inenjerstvo i CMM, i dr., kojima su u najirem smislu integrisane savremene softverske tehnologije za projektovanje proizvoda i procesa. Budui da ova problematika zahteva simbiozu znanja iz razliitih fundamentalnih i inenjerskih oblasti, navedeni predmeti se izuavaju od III godine studija. Trenutno stanje oblasti modeliranja mainskih elemenata i konstrukcija U trenutku uvoenja obrazovnog profila mainski tehniar za kompjutersko konstruisanje (1994. godine), kao i kasnije, u vreme donoenja izmena ( 1 9 9 8 . godine) mali broj srednjih kola je

Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)

mogao da obezbedi tehnike mogunosti za izvoenje nastave na nain kako je to bilo zamiljeno. Glavni razlog je bila veoma teka materijalna situacija i, konsekventno, slaba (ak nikakva!) opremljenost raunarskih kabineta. S druge strane, predloene novine su bile toliko velike sa stanovita dotadanje prakse, da vei deo nastavnog osoblja nije bio struno osposobljen da ih sprovede. Poevi od druge polovine 1999. godine organizovani su seminari strunog usavravanja nastavnika za izvoenje nastave na predmetima kompjuterska grafika i modeliranje mainskih elemenata i konstrukcija. Meutim, iako u osnovi pozitivan potez, sa mnogim veoma znaajnim rezultatima, ovi seminari su imali i nekih sutinskih nedostataka. Pre svega, bili su posveeni obuci nastavnika za rad sa softverom, a ne za realizaciju ishoda obrazovanja. Sem toga, odnosili su se uglavnom na jedan do dva softvera, ne vodei mnogo rauna o specifinim potrebama i mogunostima uenika, nastavnika, kao ni o opremljenosti kola. Pri tom su podrazumevali realizaciju plana i programa navedenih predmeta primenom dva razliita softvera, to je dovodilo i dovodi do niza neusaglaenosti, pa i problema u nastavi i dodatnim aktivnostima (na primer, prilikom organizacije takmienja i sl.) . Gotovo paradoksalno, danas se u srednjim kolama Srbije u oblasti modeliranja mainskih elemenata, konstrukcija i proizvodnih procesa, primenjuje osam (ako ne i vie) razliitih softvera. Poreenja radi, u Velikoj Britaniji i Francuskoj koristi se uglavnom po jedan do dva na koji su ukazala njihova ministarstva prosvete, a i u ostalim razvijenim zemljama situacija se ne razlikuje previe (2, 11-15). U nastavi na domaim univerzitetima koriste se uglavnom dva ili tri vodea svetska softvera, ali se u istraivanjima i dopunskom radu sa studentima izuava vie razliitih (3-6, 15). Takva praksa je uobiajena i u svetu. Ovakva situacija ukazuje da na studije mainstva i drugih oblasti tehnike danas dolaze kandidati sa veoma solidnom osnovom iz oblasti 3D zapreminskog modeliranja proizvoda i procesa. To predstavlja ogroman potencijal koji se moe iskoristiti u procesima reforme visokog obrazovanja, naroito mainstva. Prema Konkursu za upis u srednje kole 2005/2006. godine ( Prosvetni pregled, specijalni broj, 2005), u Srbiji danas postoji 93 tehnike kole koje imaju mainske obrazovne profile IV stepena, od kojih 89 imaju obrazovni profil mainski tehniar za kompjutersko konstruisanje, 1 7 obrazovni profil tehniar za kompjutersko upravljanje (sve kole koje imaju profil TKU imaju i MTKK), a etiri kole nemaju nijedan od ova dva. Ukupan broj odeljenja na obrazovnom profilu mainski tehniar za kompjutersko konstruisanje iznosi 120, to predstavlja oko 3.380 uenika (sl. 3). Broj odeljenja na obrazovnom profilu tehniar za kompjutersko upravljanje daleko je manji (za ta postoje objektivni razlozi) i iznosi 23, sa blizu 690 uenika (Mogue je da postoje neznatna odstupanja u podacima, pogotovu za podruje Kosova, gde je broj uenika po odeljenju manji nego u drugim delovima Srbije. Meutim, ta odstupanja ne utiu na optu sliku stanja u ovoj oblasti, to je osnovni cilj ovog rada). Tehnika kola za mainstvo i saobraaj iz Kragujevca obrazovala je od 1998. godine do sada 22 odeljenja, odnosno oko 660 uenika na obrazovnom profilu mainski tehniar za kompjutersko konstruisanje i 10 odeljenja sa oko 300 uenika na obrazovnom profilu tehniar za kompjutersko upravljanje (sl. 4).

Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)

U Tehnikoj koli za mainstvo i saobraaj iz Kragujevca u nastavi se koriste dva softvera: - Pro/DESKTOP, u okviru predmeta kompjuterska grafika i osnove kompjuterske grafike3, - PRO/ENGINEER, u okviru predmeta modeliranje mainskih elemenata i konstrukcija (za oba obrazovna profila), dok se u ostalim srednjim mainskim kolama u Srbiji, pored ova dva koja su uglavnom zastupljena, koriste i SolidWorks, SolidEdge, Mechanical Desktop, Inventor, SolidCAM, EdgeCAM, Catia... Slika 3: Zastupljenost obrazovnih profila mainski tehniar zakompjutersko konstruisanje i tehniar za kompjutersko upravljanje u mainskim kolama Srbije

Slika 4: Zastupljenost profila mainski tehniar za kompjuterskokonstruisanje i tehniar za kompjutersko upravljanje u Tehnikoj koli za mainstvo i saobraaj iz Kragujevca

Od 2002. godine uenici se takmie na kolskim, oblasnim i republikom takmienju iz predmeta modeliranje mainskih elemenata i konstrukcija. Takmienja obuhvataju teorijski deo, vezan za gradivo iz predmeta mainski elementi i osnove konstruisanja, kao i praktini deo, koji se odnosi na 3D modeliranje sklopa. Odnos poena je 3:1 u korist praktinog dela. Pojedine kole organizuju i sekcije ili dodatnu nastavu, izlobe radova, javna predstavljanja i druge vidove rada s uenicima. Sve te posebne aktivnosti dodatno utiu na motivaciju uenika i podizanje nivoa atraktivnosti itave oblasti raunarskog modeliranja proizvoda i procesa.

Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)

Osvrt na praksu u evropskim i zemljama razvijenog sveta Oblast modeliranja mainskih elemenata i konstrukcija izuava se u svim zemljama Evropske unije. Planovi i programi se razlikuju u manjoj ili veoj meri, kao i softveri koji se u tu svrhu koriste. Meutim, svima je zajedniki imenitelj veoma slian. To je sasvim razumljivo, imajui u vidu da su planovi i programi usklaeni s potrebama industrije i globalnog trita. Kao karakteristini mogu se navesti sledei pristupi. U Velikoj Britaniji se vie od 10 godina primenjuje Program za unapreenje tehnologije ("Technology Enhancement Programme TEP"), usmeren ka podrci i poboljanju nastave i obrazovanja u oblasti tehnologije. U Program je ukljueno vie od 1.800 kola, to ini treinu svih britanskih srednjih kola (11-13). Pored CAD/CAM tehnologija, podr ano je uvoenje i drugih modernih tehnologija, kao to su "pametni materi-jali", inteligentno upravljanje, internet i dr. Na taj nain se ne samo osavremenjuje kurikulum, ve i istie znaaj poznavanja i primene novih tehnologija, kako sa stanovita korienja kroz potroake proizvode, tako i sa stanovita ukljuivanja u moderne trine tokove i sveopteg razvoja. Na slian nain je u Aus t r a l i ji kreiran kurikulum za nove tehnologije u srednjim strunim kolama (14). Primer je The Queensland Studies Authority, statutarno telo odgovorno za razvoj obrazovanja, testi-ranje, ocenjivanje, modernizaciju i akreditaciju. Posebno vaan aspekt odnosi se na sveobuhvatno obrazovanje za primenu informacionih i komunikacionih tehnologija ("Information and Communication Technology - ICT"). U Americi je 1999. godine osnovan tzv. K-12 obrazovni program sa osnovnom idejom da znatno unapredi tradicionalne pristupe obrazovanju uvoenjem savremenih tehnologija i metodologija (1, 9, 17). Cilj je iskoristiti dobre strane klasinog obrazovanja, ali pojaati ih prednostima koje pruaju informacione tehnologije, kao i obezbediti vee uee roditelja. Na taj nain se uenici motiviu da svoje znanje i vetine stiu kroz istraivanje i iskustvo, uz pomo svojih savetnika, nastavnika i roditelja. Ku ri k u l u m je zasnovan na sutinskim pretpostavkama vezanim za mogunosti i ponaanje dece. Naime, deca su prirodno radoznala i receptivna. Ukoliko im predoimo zanimljive (praktine) probleme za istraivanje, podstaknemo ih da o njima razmiljaju, a uz to im pruimo neophodnu pomo, obezbediemo im bogato i stimulativno okruenje u kome e lako osetiti radost saznavanja. Tako naueni koncepti su vri, potpuniji i trajniji. Drugo vano telo u Americi u sferi obrazovanja, u oblasti tehnike, tehnologije i inenjerstva, jeste ABET (Accreditation Board for Engineering and Technology). Iako u osnovi okrenuto akademskom nivou obrazovanja i profesionalnog usavravanja, ovaj odbor ima veliku ulogu i u davanju preporuka u vezi s programima obrazovanja u srednjim i viim kolama. Osnovni moto kojim se rukovode pri akreditaciji obrazovnih programa je "vanije je ta je naueno, nego ta je poduavano". Zato se u programu K-12 , kao i u preporukama ABET-a, strogo potencira da dobar kurikulum treba da ukljui mogunost da uenici i studenti samostalno mogu izvoditi eksperimente, kreirati modele i praviti prototipove, odnosno da imaju aktivni odnos prema nastavi, uenju i linom usavravanju, a ne samo da budu pasivni posmatrai. Vaan aspekt takvog obrazovanja predstavlja i stalna saradnja s kompanijama i fabrikama, to dodatno

Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)

doprinosi sticanju pragmatinih znanja i vetina (1, 7-9, 16-17). Pri tome se podrazumeva i potencira intenzivna primena informacionih tehnologija. Poreenje naeg obrazovnog sistema sa drugima je nuno i vano. Za to je neophodno nainiti daleko iru analizu nego to je to bio zadatak ovog rada. Meutim, neki indirektni pokazatelji mogu ukazati na kvalitet pristupa i metodologija koje se praktikuju kod nas. Na slici 5. dat je skup modela raznih proizvoda koje su kreirali uenici srednjih kola u Velikoj Britaniji, Aus t r a l i ji , Americi i Srbiji (konkretno, uenici II, III i IV razreda obrazovnog profila mainski tehniar za kompjutersko konstruisanje Tehnike kole za mainstvo i saobraaj iz Kragujevca). Po miljenju autora, rezultati su veoma ohrabrujui (Klju slike: Modeli proizvoda uenika iz Srbije (konkretno, uenika II, III i IV razreda obrazovnog profila mainski tehniar za kompjutersko konstruisanje Tehnike kole za mainstvo i saobraaj iz Kragujevca): c, f, h, i, k, m, p, s, v, x, z, z1, z2). Slika 5: 3D modeli uenika srednjih kola iz V. Britanije, Australije, Amerike i Srbije

Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)

Potencijali u ovoj oblasti oigledno postoje. U osnovi dobar je i koncept savremenih obrazovnih profila mainske struke koji se neguju u Srbiji. Ono to se postavlja kao izazov u narednom periodu svakako je formiranje posebnog strukovnog tela iji bi zadatak bio sveobuhvatno delovanje usmereno ka stalnom osavremenjavanju, korigovanju i unapreivanju obrazovnih

Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)

programa zasnovanih na primeni novih tehnologija. Sutinski vaan aspekt u ovom angaovanju vezan je za kreiranje standarda i instru-menata kojim bi se obezbedila odrivost uloenih napora. Zadatak takvog tela treba da bude i jasnije povezivanje programa obrazovanja na razliitim nivoima - od osnovnog do visokokolskog. Ostvarivanje postavljenih ciljeva bi se na taj nain kontinuirano pratilo, a dostizanje visokog stabilnog kvaliteta ubrzalo. Diskusija i zakljuci Dosadanji napori na uvoenju novih tehnologija u obrazovne pro-grame srednjih mainskih kola u Srbiji daju zadovoljavajue rezultate. U proteklom periodu steeno je iskustvo na osnovu koga se mogu sprovesti nune izmene u kurikulumu. Prolo je vie od pet godina intenzivnijeg izvoenja nastave po predvienom programu predmeta kompjuterska grafika i modeliranje mainskih elemenata i konstrukcija na obrazovnom profilu mainski tehniar za kompjutersko konstruisanje. U razvijenim zemljama sveta upravo je to period posle koga se praktikuju ire analize i redizajniranje kurikuluma. Narednom diskusijom elimo da ukaemo na jedan deo problema koji se mogu primetiti u dosadanjem radu, sa namerom angaovanja ireg kruga profesionalaca u identifikovanju i drugih kljunih problema i iznalaenju mera za njihovo otklanjanje. Aktuelni program Trenutni program predmeta iz oblasti modeliranja proizvoda i procesa, pored dobrih strana, pokazuje i niz nedostataka. Teme koje se izuavaju tokom tri godine kolovanja u velikoj meri su redundantne. To znatno skrauje vreme potrebno za nadgradnju postojeih znanja i vetina, kao i za realizaciju jednog broja predvienih tema. Dodatna oteavajua okolnost odnosi se i na praktinu neusklaenost s programom obrazovanja obrazovnog profila. Naime, nekoliko strunih predmeta (kao to su mainski elementi, tehnologija obrade, osnovi konstruisanja i sl.) svojim programima predviaju primenu raunara, ali se zbog neobuenosti nastavnika to uglavnom ne ini. Broj i obim tema vie odslikavaju sadraj softverskih alata nego realnu potrebu i mogunosti uenika i nastavnika. Sve to dovodi do situacije u kojoj se linom procenom nastavnika nastoji ostvariti minimum, ime se dodatno mogu naruavati sutinske odrednice kurikuluma. Literatura Postoji literatura za sve tri godine kolovanja (18-22). Meutim, problemi su brojni. U ovoj oblasti promene su veoma este. Metodologija modeliranja znatno je napredovala poslednjih godina, pa treba uvesti modifikacije koje su usmerene ka olakanju realizacije ishoda obrazovanja. Programi predmeta ne obavezuju primenu konkretnog softvera za izvoenje nastave. Ve je napomenuto da se u Srbiji koristi nekoliko razliitih softvera za tu namenu. Knjige su pisane iskljuivo za dva: jedina knjiga za II godinu odnosi se na Pro/DESKTOP (i to starije verzije), dok za III i IV godinu postoje knjige dve grupe autora - Zavoda za udbenike i nastavna sredstva i Tehnike kole iz Trstenika - i odnose se na Pro/ENGINEER. Jasno je da je nedostatak literature veliki! Posebno kada se ima u vidu da jedan deo objavljenih knjiga nije pisan uvaavajui pedagoke, psiho-loke i kognitivne aspekte adolescenata, ve u velikoj meri predstavljaju direktan, neadaptiran prevod "help" fajlova softvera. Izlaz iz ove situacije moe biti kreiranje tzv. onlajne akreditovanih nastavnih materijala.

Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)

Softverska platforma Mali broj softvera moe obezbediti jedinstvenu platformu za rea-li zaciju plana i programa tokom svih godina kolovanja. Posebna vano pitanje su, svakako, potrebe lokalne industrije. Tako posmatrano, moemo doi do dva pristupa: jo vee diversifikacije softverskih reenja ili gotovo do unifikacije - jedan do dva softvera, zavisno od regije. Softveri koji obezbeuju jedinstvenu platformu vodei su svetski softveri. Izazovno, ali... CAD/CAM softveri prikladni za nastavu u kolama nisu prevedeni na srpski jezik. Ta jezika barijera moe biti problem s kojim se ne susreu samo uenici, ve i nastavnici (jo izraenije!). Danas se u svetskim obrazovnim programima sve ee koriste tzv. edukacioni softverski agenti (10), ali su nama nedostupni. Iako vizuelizacija CAD/ CAM softvera znatjno olakava komunikaciju i otklanja delimino navedene probleme, visoka obuenost i poznavanje jezika su veoma vani. Treba napomenuti da se permanentno obrazovanje strunjaka u ovoj oblasti podrazumeva (3, 5-6, 11, 13-14, 16-17). Obuka nastavnika i opremljenost kola Do sada su zvanino odrani seminari za samo dva pomenuta softvera. Postavlja se pitanje zato nije bilo seminara koji e pomoi nastavnicima kako da izvode nastavu iz oblasti 3D modeliranja, to je potpuno razliito od obuke za korienje komandi softvera. Vodei svetski softveri poseduju toliko velike mogunosti i zasnovani su na najnaprednijom konceptima inenjerske i informatike prakse, da ih je gotovo opasno koristiti bez irih znanja iz oblasti. S druge strane, ti softveri imaju svoju (visoku) cenu i kao akademske verzije, zahtevajui, pri tom, i znatnu kvalitetnu hardversku podrku, to je takoe povezano s veim finansijskim ulaganjima. Neke od tih verzija zahtevaju rad u mrei, dakle iziskuju nova ulaganja. Pedagoki, psiholoki i kognitivni aspekti Ogromnu pomo nastavnicima i kreatorima programa treba da prue strunjaci iz oblasti pedagokih, psiholokih i kognitivnih nauka. S jedne strane, ta pomo se ogleda u kreiranju modernih pristupa izvoenja nastave, a s druge, u boljem razumevanju obrazovnih koncepata u informatikoj eri. Ne zaboravimo: uenici su u centru panje nastavnike profesije. Uprkos svemu, posebno pozitivni efekti uvoenja i izuavanja modeliranja mainskih elemenata i konstrukcija sadran je i u oslobaanju od straha od raunara, poveanju interesovanja za tehniku (koja je inae sastavni deo svakodnevnog ivota) itd. Ishodi uenja Preobiman program predmeta moe voditi ka njegovom proceduralnom ispunjavanju, prenebregavajui sutinske ishode. Ishodi treba da budu usmereni ka raunarskom povezivanju kljunih strunih znanja. U ovakvoj situaciji postoji velika opasnost da softver, koji se paralelno izuava, postane sam sebi svrha, odnosno da (manje ili vie profesionalni) softver i itava oblast poprimi ulogu "video igre". To znai da je neophodno uenje usmeriti ka kljunim strunim znanjima mainske struke, a softver koristiti kao sredstvo automatizacije i savremenog tehnikog izraavanja i komunikacije. CAD/CAM softver moe se posmatrati kao tutor koji korisnicima omoguava istraivanje, razvija kreativnost i podie efikasnost, (na)vodi korisnika na reenje i smanjuje motoriki napor kreiranja modela. Ali dominantni ishodi vezani su za sposobnost reavanja mainskih i tehniko-tehnolokih problema (konstrukcije mainskih elemenata i sklopova, izvoenje tehnolokih postupaka i sl.).

Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)

Redizajn kurikuluma i programa Prikazana analiza pokazuje da su se stvorili uslovi za redizajn kurikuluma u oblasti modeliranja proizvoda i procesa. S obzirom na to da se radi o specifinoj oblasti koja sublimira vie razliitih disciplina, program kao strukturni okvir za organizaciju i realizaciju obrazovanja treba koncipirati tako da pokriva teme koje imaju praktini znaaj za nae okruenje i okolnosti (ukljuujui globalne trendove obrazovanja i novih tehnologija, kao i strateki odnos prema prosperitetu.) . Pri tome, okosnicu takvog (re)programiranja sadraja uenja u oblasti modeliranja proizvoda i procesa mora initi obrazovanje zasnovano na ishodima (OZI), danas vodee paradigme obrazovanja. Kao primer potrebnog redefinisanja programa moemo navesti redukciju suvinih tema i izbor jedinstvene softverske platforme. Sutinski efekat ovakvih programskih promena ogleda se u stvaranju prostora za realizaciju ishoda. Ku r i k ul u m bi se, u tom sluaju, mogao neposrednije uskladiti s uzrasnim i razvojnim karakteristikama uenika, ali i ire zadovoljenje specifikacija koje proistiu iz strukovnog i socijalnog partnerstva obrazovanja (zahtevi lokalne zajednice, industrije, strunih udruenja, finansijskih institucija i organizacija i dr.) . Pravilnim usklaivanjem kurikuluma stvaraju se osnove za uvoenje oblasti modeliranja proizvoda i procesa i u osnovne kole. To se moe uiniti kroz sekcije ili posebne nastavne jedinice, ali svakako predstavlja jo jedan korak napred u dostizanju standarda i prakse u razvijenim zemljama. Posebno vaan aspekt vreg promovisanja OZI pristupa vezan je za uvoenje standarda kvaliteta u obrazovanju. Konsekventno, neophodno je uspostaviti itav niz mera koje e obezbediti kako metriku svih elemenata procesa obrazovanja, a posebno ishoda, tako i mere odrivosti i poboljanja kvaliteta. Konano, potenciramo dva bitna elementa predstojeih reformi. Kao prvo, veoma je vano jasnije promovisati koncept uenja kao (doivotnog) procesa u kome svi uenici mogu da uestvuju i postignu uspeh. Drugi element vezan je za sveobuhvatniju i intenzivniju primenu OZI principa, koji jasno definiu kompetencije uenika posle svake zavrene etape obrazovanja. Autori se zahvaljuju Branku Peroviu, direktoru Tehnike kole za mainstvo i saobraaj iz Kragujevca, na komentarima i nizu sugestija koje su doprinele konanom uobliavanju rada. Rad sadri deo rezultata dobijenih u okviru projekta TR-6218A: "Razvoj softverskih reenja u Internet/Intranet okruenju za integrisani razvoj proizvoda i procesa", koji finansira Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine Republike Srbije. Literatura

Anagnostopoulos C.N., Williams L.A. (1998). Few Gold Stars for Precollege Education, IEEE Spectrum, April, pp. 18-26. CAD/CAM in Schools, http://www.cadinschools.org/ (pristupljeno marta 2006.) Devedi G. , Ivanovi L., Eri M. (2005). Trendovi primene CAD/CAM sistema u inenjerstvu i edukaciji, XXX Savetovanje proizvodnog mainstva SCG, Vrnjaka Banja, 1-3. septembar. Devedi G. (2004). Softverska reenja CAD/CAM sistema, Mainski fakultet u Kragujevcu, Kragujevac.

Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)

Garca R.R., Santos R.G., Quirs J.S., Penn P.I.A. (2005). Present State of CAD Teaching in Spanish Universities, Computers & Education, Vol.44, pp.201-215. Hamade R.F., Artail H.A., Jaber M.Y. (2006). Evaluating the Learning Process of Mechanical CAD Students, Computers & Education, (article in press). Kariya S. (2003). Online Education Expands and Evolves, IEEE Spectrum, May, pp. 4951. Kushner D. (2004). Let Us Entertain You, IEEE Spectrum, February, pp.52-53. McAdoo M. (1998). Companies Steer New K-12 Courses, IEEE Spectrum, April, pp.2733. Mishra P., Hershey K.A. (2004). Etiquete and the Design of Educational Technology, Communications of the ACM, Vol.47, No.4, pp.45-49. Office of Her Majesty's Chief Inspector of Schools: ICT in Schools: Effect of government initiatives, Office for Standards in Education, London, 2002. http://www.ofsted.gov. uk/publications/ (pristupljeno marta 2006). The Nuffield Foundation: Nuffield Secondary Design & Technology, http://www.secondarydandt. org/home/index.asp (pristupljeno marta 2006). The Technology Enhancement Programme, University of Warwick, UK, http://www.tep.org.uk/ (pristupljeno marta 2006). Walpole A.: Managing the Implementation of Design Education in Industrial Design and Te ch n olog y Wo r k sh o p s, INTAD 2003 State Conference, April 27- 28, Brisbane, Australia, 2003, http://www.intad.asn.au/ (pristupljeno marta 2006). Web stranice proizvoaa softvera: http://www.ptc.com, http://www.3ds.com, http://www.topsolid. com, http://www.solidworks.com, http://www.solidedge.com, http://www.autodesk. com, http://www.ugs.com ABET Inc.: http://www.abet.org/ K-12 Program: http://www.k12.com/

Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)