KLASIFIKACIJA MATERIJALA

3.1 Uvodna razmatranja

Poglavlje 3

U ovom poglavlju je prikazan nain klasifikuje materijala. Svaka grupa (familija) materijala ima svoje specifinosti koje se mogu definisati kao slinost familije. Ovo je od posebne vanosti pri donoenju odluka oko izbora grupe tj. familije materijala koja e se koristiti za projektovanje datog proizvoda.

3.2 Klasifikacija materijala

Danas je u nauci o materijalima uobiajna podela na tri osnovne grupe materijala: metale, keramiku i polimere. Ovakva podela je prvenstveno bazirana na hemijskom sastavu i atomskoj strukturi materijala. Veina materijala svrstava se u jednu od ovih grupa. Dodatno, postoje i takozvani kompozitni materijali (hibridni), koji predstavljaju kombinaciju dva ili vie materijala iz ove tri osnovne klase. Sem ove podele prisutna je i podela na est grupa koji su prikazane na slici 3.1, to su: metali, polimeri, elastomeri, keramike, stakla i hibridi. Ova podela je nastala tako to su iz keramike izdvojena stakla kao posebna grupa i elastomeri iz polimera.

Slika 3.1 est grupa (familija) materijala. Predstavnici pojedinih familija (metala, keramika, stakala, polimera i elastomera) se mogu kombinovati na razliite naine kako bi se kreirali hibridi (kompozitni materujali) Smisao klasifikacije na familije je zasnovan na injenici da pripadnici jedne familije imaju odreena zajednika svojstva: slina osobine, naine obrade, i esto, vrlo sline primene. Na slici 3.2. prikazan je primer primene za svaku od ovih familija.

29

Slika 3.2 Primeri izrade karakteristinih inenjerskih proizvoda od pripadnika odgovarajuih familija materijala Na narednoj slici 3.3 prikazan je nain daljeg deljenja grupe (familije) materijala na klase, podklase i lanove, pri emu se svaka od ovih kategorija odlikuje odgovarajuim svojstvima. Tako na primer svet materijala sadri familiju metala koja dalje sadri klasu aluminijuma, potklasu aluminijumskih legura u okviru koje se moe pronai poseban lan npr. silumin. Ova legura i svaki drugi lan ove familije materijala se karakterie odreenim svojstvima. Za svaku familiju materijala postoje i karakteristine metode obrade, uticaji na ivotnu sredinu, posledice njegove upotrebe i oblast karakteristine primene. Sve ovo se naziva zajednikim imenom profil svojstava materijala. Izbor i selekcija podrazumeva traenje najboljeg poklapanja profilom svojstava materijala i onih koji su predvieni projektnim ciljem proizvoda. Nezavisno od ovih podela na tri odnosno est osnovnih grupa materijala postoji jo jedna nezavisna grupa materijala. U pitanju su takozvani napredni materijali. Ova grupa materijala se primenjuje u visokoj tehnologiji proizvodnji poluprovodnika, biomaterijala, pametnih materijala i nanoinenjeringu materijala.

30

Slika 3.3 Taksonomija materijala i njihovih atributa U daljem tekstu su prikazana zajednika svojstva pojedinih familija. Metali Materijali u ovoj grupi sadre vie metalnih elemenata (poput gvoa, aluminijuma, bakra, titanijuma, zlata i nikla). esto se kao primese mogu pojaviti nemetalni elemenati (npr. ugljenik, azot ili kiseonik) u relativno malim koliinama. Pojam metalne legure se koriste u vezi sa metalnim supstancama koje se sastoje od dva ili vie elemenata. Atomi u metalima i njihove legure su organizovani na vrlo pravilan nain i u poreenju sa keramikim i polimernim materijalima imaju relativno veu gustinu (kao to je prikazano na slici 3.4).

Slika 3.4 Grafiki prikaz gustine na sobnoj temperaturi za razliite metale, keramike, polimere i kompozitne materijale U vezi sa mehanikim svojstvima, ovi materijali su relativno kruti (slika 3.5) i jaki (vrsti) (slika 3.6), nisu otporni na lom (slika 3.7) ali su ipak ilavi (to znai da mogu

31

da izdre velike deformacije bez loma), to doprinosi njihovoj irokoj primeni u konstrukcijama.

Slika 3.5 Grafiki prikaz krutosti (modula elastinosti) na sobnoj temperaturi za razliite metale, keramike, polimere i kompozitne materijale

Slika 3.6 Grafiki prikaz vrstoe (zatezne vrstoe) na sobnoj temperaturi za razliite metale, keramike, polimere i kompozitne materijale Metalni materijali imaju veliki broj nelokalizovanih elektrona, to jest onih elektrona koji nisu vrsto povezani sa posmatranim atomom. Mnoga svojsta metala su posledica ovih slobodnih elektrona. Metali su ekstremno dobri provodnici elektriciteta (slika 3.8) i toplote, i ne proputaju svetlost; polirani metali imaju povrinu koja daje svetao izgled. Sem toga, neki metali (kao Fe, Co i Ni) imaju poeljna magnetna svojstava.

32

Slika 3.7 Grafiki prikaz otpornosti na lom na sobnoj temperaturi za razliite metale, keramike, polimere i kompozitne materijale

Slika 3.8 Grafiki prikaz elektrine provodnosti na sobnoj temperaturi za razliite metale, keramike, polimere i kompozitne materijale Na slici 3.9 prikazano je nekoliko uobiajnih i poznatih proizvoda izraenih od metalnih materijala. U narednim poglavljima bie vie rei konkretno o tipovima i primeni ove grupe materijala.

33

Slika 3.9 Karakteristini predmeti izraeni od metalnih materijala Keramiki materijali Keramika predstavlja nemetalan, neorganski vrst materijal. To su materijali poput porcelana i gline koji se koriste za izradu izolatora automobilskih sveica. Oni imaju mnoga atraktivna svojstva. Krti su, jaki, rezistentni na abraziju, zadravaju svoju vrstou na visokim temperaturama i takoe su otporni na koroziju. Mnogi su dobri elektrini izolatori. Imaju i odreene nedostatke; za razliku od metala znatno su krtiji. Otud keramiki materijali imaju malu toleranciju na koncentraciju napona (poput rupa ili malih pukotina). Zbog toga je znatno tee projektovanje proizvoda sa keramikama. Keramiki materijali su jedinjenja metalnih i nemetalnih elemenata. To su najee oksidi, nitridi i karbidi. Npr. neki od uobiajenih keramikih materijala ukljuuju aluminijum oksid (Al2O3), silicijum dioksid (SiO2), silicijumugljenik (SiC), silicijum nitrit (Si3N4). Pod pojmom tradicionoalne keramike se podrazumeva konglomerat hemijskih jedinjenja sadranih u mineralima gline (npr. porcelan) kao i cementu i staklu. Sa stanovitva mehanikih svojstava, keramiki materijali su krti i imaju veliku vrstou. Krutost i vrstoa je uporediva sa onim kod metala (slika 3.5 i 3.6). Sem toga, keramiki materijali su vrlo tvrdi i veina njih ima veliku otpornost na habanje. Sa druge strane oni su vrlo krti (nedostatak ilavosti), i vrlo podloni lomu (slika 3.7). Ovi materijali su tipini izolatori toplote i elektriciteta (imaju malu elektrinu provodnost slika 3.8). Izrazito su otporni na visoke temperature i nepovoljno okruenje u odnosu na metale i polimere. to se tie optikih karakteristika keramiki materijali mogu biti providni, poluprovidni i neprovidni, a neki od njih poput oksidnih keramika (npr. Fe3O4) imaju magnetna svojstva. Prema prvoj klasifikaciji na tri osnovne grupe materijala i staklo pripada keramikim materijalima. Staklo predstavlja familiju nekristalnih amorfnih vrstih materijala. Najkarakteristiniji predstavnici ove familije materijala su: obino (prozorsko) staklo proizvedeno od osnovnog materijala koji ini kvarcni pesak, soda Na2CO3 i krenjak CaCO3; borsilikatna familija stakala (B2O3, SiO2) za izradu flaa i tzv. termoizolaciono stakla. Naravno ima i mnogo drugih predstavnika. Nedostatak kristalne strukture umanjuje plastinost tako da su stakla vrsta i izuzetno rezistentna na koroziju. Ona su odlini elektrini

34

izolatori i naravno proputaju svetlost. Ali poput ostale keramike, kruta su i osetljiva na koncentraciju napona. Nekoliko najkarakteristinijih predmeta izraenih od keramikih materijala prikazano je na slici 3.10.

Slika 3.10 Karakteristini predmeti izraeni od keramikih materijala Polimeri Polimeri ukljuuju poznate materijale poput plastinih i gumenih materijala. Mnogi od njih su organska jedinjenja koja su zasnovana na ugljeniku, vodoniku i drugim nemetalnim elementima (poput O, N i Si). Oni su sastavljeni od velikih molekularnih, najee lananih struktura koje u osnovi imaju atome ugljenika. Neki od najuobiajenijih polimera su polietilen (PE), najlon, polivinil hlorid (PVC), polikarbonat (PC), polistiren (PS) i silikonska guma. Ovi materijali tipino imaju male gustine (slika 3.4), dok su njihova mehanika svojstva uopteno potpuno drugaija od svojstava metala i keramikih materijala oni nisu kruti ni jaki kao to su to drugi tipovi materijala (slika 3.5 i 3.6). Meutim, s obzirom na njihovu malu gustinu, veoma esto je njihova mala krutost i vrstoa svedena na jedinicu mase uporediva sa veliinama kod metala i keramikih materijala. Sem toga, mnogi od polimera su izuzetno ilavi i gipki (npr. plastika), to znai da se lako mogu oblikovati u kompleksne oblike. Uopteno, oni su hemijski relativno inertni i ne reaktivni u veini raznih okruenja. Jedna od glavnih nedostataka polimera je njihova tendencija da mekaju ili da se razlau na umerenim temperaturama to je u nekim sluajevima ograniavajui uslov za njihovu primenu. Dalje, oni imaju malu elektrinu provodnost (slika 3.8) i nisu magnetini. Na slici 3.10 prikazani su neki od karakteristinih predmeta izraenih od polimera.

35

Slika 3.11 Karakteristini predmeti izraeni od polimera Kompoziti (Hibridi) Ova grupa materijala predstavlja familiju tehnikih materijala dobijenih kombinacijom dva ili vie materijala (iz pobrojanih grupa: metala, keramikih materijala i polimera) sa ciljem da se iskoriste njihova najbolja svojstva tj. da kompozit sadri najbolje karakteristike komponenata od kojih su izraeni. Postoji veliki broj razliitih tipova kompozita koji predstavljaju razliite kombinacije metala, keramikih materijala i polimera. Neki materijali koji se slobodno nalaze u prirodi takoe se mogu smatrati kompozitima to su npr. drvo i kosti. Jedan od najeih i najprisutnijih kompozita je fiberglas, kod koga se mala staklena vlakna ugrauju u polimerni materijal (epoksi ili poliester). Fiberglas se nekada naziva polimeromatrini kompozit ojaan staklenim vlaknima, sa skraenicom GFRP. Ova staklena vlakna su relativno jaka i kruta (ali istovremeno krta) dok su polimeri ilavi, (ali istovremeno slabi i fleksibilni). Rezultujui fiberglas je relativno krut i jak, (slika 3.5 i 3.6), fleksibilan i ilav. Dodatno, on ima malu gustinu (slika 3.4). Drugi od ovih tehnoloki jako vanih materijala je polimeromatrini kompozit ojaan karbonskim vlaknima (ili CFRP). Ovi materijali su krui i jai od materijala ojaanim staklenim vlaknima (slika 3.5 i 3.6), ali su zato skuplji. CFRP kompoziti se koriste u avio i svemirskoj industriji kao i pri izradi high-tech sportske opreme (bicikli, tapovi za golf, teniski reketi, skije i snoubordovi). Komponente proizvoda izraenih od hibrida su skupe i relativno ih je teko oblikovati i spajati, tako da e ih projektanti, bez obzira na njihova atraktivna svojstva, koristiti samo kada performanse dobijenog proizvoda u upotrebi opravdavaju poveenje cene koje je neminovano pri korienju hibrida. Dananja tendencija koja je usmerena ka

36

poveanju performansi i poveanoj energetskoj efikasnosti predstavlja u stvari glavni pokreta za njihovu masovniju upotrebu.

3.3 Napredni materijali

Materijali koji se koriste u savremenoj tzv. visokoj tehnologiji (eng. high-tech) se ponekad nazivaju naprednim materijalima. Ovde se pod ureajima visoke tehnologije podrazumevaju oni ureaji koji rade koristei relativno sloene ili napredne principe i elektronsku opremu (kamkorderi, CD/DVD plejeri, kompjuteri, sistemi sa optikim vlaknima, vasionski brodovi, avioni i vojne rakete). Napredni materijali su predstavnici tipinih tradicionalnih materijala ija su svojstva unapreena ili su iz klase novo razvijenih materijala sa visokim performansama. Oni mogu biti napravljeni od predstavnika svih osnovnih grupa materijala (metala, keramikih materijala i polimera) i najee su vrlo skupi. Napredni materijali podrazumevaju poluprovodnike, biomaterijale i ono to bi se moglo nazvati materijalima budunosti (to su pametni materijali i nanoinenjerski materijali). O svojstvima i primeni naprednih materijala na primer, materijala koji se koriste za izradu lasera, integrisanih kola, elektronske opreme za memorisanje podataka (hard diskova), displeja sa tenim kristalima (LCD) i optikih vlakana bie rei u narednom tekstu. Poluprovodnici Poluprovodnici imaju elektrina svojstava koja predstavljaju sredinu izmeu klasinih elektrinih provodnika (od metala i metalnih legura) i izolatora (npr. keramikih materijala i polimera) slika 3.8. Elektrina svojstva ovih materijala su ekstremno osetljiva na prisustvo neznatnih koncentracija neistoa, ak na atomskom nivou, zbog ega se prisustvo i koncetracija ovih elemenata i neistoa mora regulisati i kontrolisati u vrlo uskim granicama. Poluprovodnici su omoguili nastanak integrisanih kola koji su dovela do revolucije u elektronici i kompjuterskoj industriji (moramo li pomenuti nae ivote) u poslednje tri decenije. Biomaterijali Koriste se u izradi komponenata koji se implantiraju u ljudsko telo radi zamene obolelih ili oteenih delova tela. Ovi materijali ne smeju da proizvode toksine supstance i moraju da budu kompatibilni sa telesnim tkivima (npr. ne smeju izazvati negativne bioloke reakcije). Svi predstavnici osnovnih grupa materijala (metali, keramiki materijali, polimeri, kompoziti) kao i poluporovdnici mogu se iskoristiti kao biomaterijali. Materijali budunosti Pametni materijali Pametni (inteligentni) materijali su grupa novih, savremenih materijala koji su trenutno u razvoju i od kojih se oekuje znaajan uticaj na savremene tehnologije. Pridev pametni oznaava njihovu sposobnost da osete promenu u okruenju i na taj stimulus odgovore na unapred definisan nain, to predstavlja svojstvo koje karakerie ive organizme. Sem toga, ova osobenost - pametni se moe proiriti na

37

sofisticirane sisteme koji se sastoje istovremeno od pametnih i tradicionalnih materijala. Komponente koje su nainjene od inteligentnih materijala (sistema) ukljuuju u svoju strukturu neki tip senzora i aktuatora. Senzori u komponentama imaju zadatak da detektuju ulazne signale, a aktuatori imaju odzivnu i adaptivnu funkciju. Po svojoj funkciji aktuatori mogu menjati oblik predmeta, njegovu poziciju, prirodnu frekvenciju ili neku mehaniku karakteristiku kao odziv na signal koji je dostavio senzor (promenu temperature, elektrinog ili magntenog polja). Kao aktuatori se najee koriste etri tipa materijala: legure sa pamenjem oblika, piezoelektrina keramika, magnetnostriktivni materijali i elektroreoloki/magnetnoreoloki fluidi. Legure za pamenje oblika su u stvari metali koji se nakon deformisanja vraaju u svoj prvobitni oblik posle promene temperature. Piezoelektrina keramika dilatira i kontrahuje kao odgovor na delovanje elektrinog polja (ili napona) a sa druge strane ona generie elektrino polje pri promeni dimenzija. Ponaanje magnetostriktivnih materijala je analogno onim kod piezoelektrinih, sa tom razlikom to se njihovo ponaanje javlja kao odgovor na delovanje magnetnog polja. Takoe, elektroreoloki i magnetnoreoloki fluidi su tenosti koje doivljavaju dramatine promene u svojoj viskoznosti nakon to budu izloene dejstvu elektrinog ili magnetnog polja. Materijali ureaji koji se koriste za izradu senzora ukljuuju optika vlakna, piezoelektrine materijale (ukljuujui neke polimere) i mikroelektromehanike ureaje (MEMS). Jedan tip pametnih materijala se koristi kod helikoptera kako bi se smanjila buka koja nastaje kao posledica rotiranja elise. Piezoelektrini senzori su implantirani u elise kako bi pratili napon i deformaciju; odzivni signali iz ovih senzora se alju nazad ka kompjuterskim kontrolisanim adaptivnim ureajima, koji generiu buku koja ponitava buku generisanu elisom. Nanoinenjerski materijali Do skora su naunici za razumevanje hemijskih i fizikih svojstava materijala, zapoinjali istraivanje analizom velikih i kompleksnih struktura, a tek nakon toga se usmeravali na istraivanje fundamentalnih sastavnih delova strukture. Ovaj pristup se naziva top-down pristupom. Meutim, sa otkriem savremenih mikroskopa, omogueno je osmatranje individualnih atoma i molekula pa je tako postalo mogue manipulisati poloajem i vezama atoma i molekula a samim tim formiranje novih struktura i projektovanje novih materijala. Ova mogunost da se vrlo paljivo grupiu ili postavljaju atomi otvara perspektive za razvoj mehanikih, elektrinih, magnetnih i drugih svojstava materijala koje nije mogue pronai u prirodnom obliku. To se savremenim strunim renikom naziva bottom-up pristupom a studija svojstava ovih materijala nanotehnologijom. Prefiks nano ukazuje na to da su dimenzije strukturalnih entiteta veliine nanometra (veliine 10-9 m). U budunosti emo bez svake sumnje ovu oblast smatrati izuzetno vanom, jer se za sigurno moe raunati na nanomaterijale u budunosti.

3.4 Potrebe za modernim materijalima

U sklopu izuzetnog progresa nainjenog na polju nauke i inenjeringa materijala, sve se uestalije postavljaju pitanja koja zahtevaju analizu uticaja proizvodnje i primene

38

tih materijala na ivotno okruenje. U vezi sa ovim potrebno je dati nekoliko komentara. Predpostavke jednog dela naunika (koji se bave energetikom) su da e upotreba nuklearne energije u budunosti biti u ekspanziji ali je za njenu primenu potreban itav set reenja kao odgovor na niz otvorenih pitanja. Ona tretiraju materijale sa vie aspekata; poevi od goriva, preko struktura koje su direktno u kontaktu sa radiogenim elementima pa do postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada. Velike koliine energije se troe u transportu. Smanjenje teine transportnih vozila (automobila, aviona, vozova itd.) kao i rastue temperature u motorima e svakako zahtevati poveanu efekasnost iskorienja goriva. Za to je neophodno projektovati nove materijale izuzetno jake strukture i male gustine koji e izdravati velike temperature i imati znaajnu primenu u izradi motora sa unutranjim sagorevanjem. Sem toga ve sada postoji potreba za pronalaenjem novih ekonominih izvora energije, naravno uz efikasnije iskorienje postojeih resursa. U ovoj oblasti materijali e igrati nesumnjivo znaajnu ulogu. Na primer direktna konverzija solarne energije u elektrinu je ve prisutna u praksi. Solarne elije jo uvek koriste kompleksne i vrlo skupe materijale. Kako bi ova tehnologija dobila stimans za veu primenu u praksi potrebni su materijali koji e biti visoko efikasni u procesu konverzije a istovremeno biti cenovno pristupaan. Vodonine gorive elije predstavljaju vrlo primamljivu i istovremeno izvodljivu energetsku tehnologiju koja ima osnovnu prednost u tome da nema nikakvo zagaenje. One ve imaju inicijalnu primenu i predstavlja obeavajue reenje za pogon automobila. Nove materijale tek treba projektovati za efikasnije gorive elije kao i bolje katalizatore u procesima za dobijanje vodonika. Kvalitet ivotne sredine zavisi, nema sumnje, od nae sposobnosti da upravljamo zagaenjem vazduha i vode, a sve tehnike koje se koriste za upravljanje zagaenjem koriste razliite materijale. Sem toga, metode za proizvodnju i usavravanje materijala moraju da se unapreuju kako bi imale manje tetnog dejstva na ivotno okruenje tj. manje zagaenja i manje ugroavanja okoline na mestima gde se eksploatiu sirovinski materijali. Takoe se u nekim procesima proizvodnje materijala emituju toksine supstance iji se ekoloki uticaj mora uzeti u obzir kod njihovog odlaganja. Mnogi danas korieni materijali proizilaze iz neobnovljivih resursa pa to znai da ne postoji mogunost njihove regeneracije. Tu spadaju npr. polimeri za iju se proizvodnju kao sirovinski materijal koristi nafta i neki metali. Iscrpljivanje ovih neobnovljivih resursa uslovljava: Otkrivanje novih dodatnih rezervi, Razvoj novih materijala koji imaju svojstva koja su uporediva svojstvima materijala koji se trenutno koriste, a ija eksploatacija nije mogua i ima veliki uticaj na okruenje i/ili Poveanje efekta reciklae i razvoja nove tehnologije reciklae.

Kao posledicu potrebe za materijalima, ekonomskih aspekata njihove proizvodnje i ekolokih uticaja na ivotnu sredinu postalo je od posebnog znaaja vano razmatrati ivotni ciklus materijala. Pri tom znaajnu ulogu imaju naunici i inenjeri u nauci o materijalima.

39