i j a

l og
n o jala
e h eri c i
T at a j
m
b ra
a o
s
 Uobiajna podela na tri osnovne grupe
materijala:
metale, keramiku i polimere.
Dodatno, postoje i takozvani
kompozitni materijali (hibridni), koji
predstavljaju kombinaciju dva ili vie
materijala iz ove tri osnovne klase.
Sem ove podele prisutna je i podela na
est grupa koji su prikazane na slici
 to su:
metali, polimeri, elastomeri, keramike,
stakla i hibridi.
Ova podela je nastala tako to su iz
keramike izdvojena stakla kao posebna
grupa i elastomeri iz polimera.
Smisao klasifikacije na familije je
zasnovan na injenici da pripadnici jedne
familije imaju odreena zajednika
svojstva: slina osobine, naine obrade, i
esto, vrlo sline primene.
 Materijali u ovoj grupi sadre vie metalnih
elemenata (poput gvoa, aluminijuma,
bakra, titanijuma, zlata i nikla). esto se
kao primese mogu pojaviti nemetalni
elemenati (npr. ugljenik, azot ili kiseonik) u
relativno malim koliinama.
Pojam metalne legure se koriste u vezi sa
metalnim supstancama koje se sastoje od
dva ili vie elemenata.
Atomi u metalima i njihove legure su
organizovani na vrlo pravilan nain i u
poreenju sa keramikim i polimernim
materijalima imaju relativno veu gustinu
 U vezi sa mehanikim svojstvima, ovi
materijali su relativno kruti i jaki
(vrsti) , nisu otporni na lom ali su
ipak ilavi (to znai da mogu da
izdre velike deformacije bez loma),
to doprinosi njihovoj irokoj primeni
u konstrukcijama.
 Metalni materijali imaju veliki broj
nelokalizovanih elektrona, to jest onih
elektrona
koji nisu vrsto povezani sa posmatranim
atomom. Mnoga svojsta metala su
posledica ovih slobodnih elektrona.
Metali su ekstremno dobri provodnici
elektriciteta i toplote, i ne proputaju
svetlost; polirani metali imaju povrinu
koja daje svetao izgled.
Sem toga, neki metali (kao Fe, Co i Ni)
imaju poeljna magnetna svojstava.
 Keramika predstavlja nemetalan, neorganski vrst
materijal. To su materijali poput porcelana i gline koji se
koriste za izradu izolatora automobilskih sveica.
Oni imaju mnoga atraktivna svojstva. Krti su, jaki,
rezistentni na abraziju, zadravaju svoju vrstou na
visokim temperaturama i takoe su otporni na koroziju.
Mnogi su dobri elektrini izolatori.
Imaju i odreene nedostatke; za razliku od metala
znatno su krtiji. Otud keramiki materijali imaju malu
toleranciju na koncentraciju napona (poput rupa ili malih
pukotina).
Keramiki materijali su jedinjenja metalnih i nemetalnih
elemenata.
Pod pojmom tradicionoalne keramike se podrazumeva
konglomerat
hemijskih jedinjenja sadranih u mineralima gline (npr.
porcelan) kao i cementu i staklu.
 Sa stanovitva mehanikih svojstava, keramiki
materijali su krti i imaju veliku vrstou. Krutost i
vrstoa je uporediva sa onim kod metala .
Keramiki materijali su vrlo tvrdi i veina njih ima
veliku otpornost na habanje.
Sa druge strane oni su vrlo krti (nedostatak
ilavosti), i vrlo podloni lomu .
Ovi materijali su tipini izolatori toplote i
elektriciteta (imaju malu elektrinu provodnost .
Izrazito su otporni na visoke temperature i
nepovoljno
okruenje u odnosu na metale i polimere.
to se tie optikih karakteristika keramiki
materijali mogu biti providni, poluprovidni i
neprovidni.
 Staklo predstavlja familiju nekristalnih amorfnih vrstih
materijala.
Najkarakteristiniji predstavnici ove familije materijala
su: obino (prozorsko) staklo proizvedeno od osnovnog
materijala koji ini kvarcni pesak, soda Na 2CO3 i krenjak
CaCO3;
Borsilikatna familija stakala (B2O3, SiO2) za izradu flaa i
tzv. termoizolaciono stakla.
Nedostatak kristalne strukture umanjuje plastinost tako
da su stakla vrsta i izuzetno rezistentna na koroziju.
Ona su odlini elektriniizolatori i naravno proputaju
svetlost.
Ali poput ostale keramike, kruta su i osetljiva na
koncentraciju napona.
 Polimeri ukljuuju poznate materijale poput
plastinih i gumenih materijala. Mnogi od
njih su organska jedinjenja koja su
zasnovana na ugljeniku, vodoniku i drugim
nemetalnim elementima (poput O, N i Si).
Oni su sastavljeni od velikih
molekularnih,najee lananih struktura
koje u osnovi imaju atome ugljenika.
Neki od najuobiajenijih polimera su
polietilen (PE), najlon, polivinil hlorid (PVC),
polikarbonat (PC), polistiren (PS) i silikonska
guma.
 Ovi materijali tipino imaju male gustine , dok su
njihova mehanika svojstva uopteno potpuno
drugaija od svojstava metala i keramikih
materijala
Oni nisu kruti ni jaki kao to su to drugi tipovi
materijala .
Meutim, s obzirom na njihovu malu gustinu,
veoma esto je njihova mala krutost i vrstoa
svedena na jedinicu mase uporediva sa
veliinama kod metala i keramikih materijala.
 Mnogi od polimera su izuzetno ilavi i
gipki (npr. plastika), to znai da se lako
mogu oblikovati u kompleksne oblike.
Uopteno, oni su hemijski relativno inertni
i ne reaktivni u veini raznih okruenja.
Jedna od glavnih nedostataka polimera je
njihova tendencija da omekaju ili da se
razlau na umerenim temperaturama to
je u nekim sluajevima ograniavajui
uslov za njihovu primenu.
Imaju malu elektrinu provodnost i nisu
magnetini.
 Ova grupa materijala predstavlja familiju
tehnikih materijala dobijenih
kombinacijom dva ili vie materijala (iz
pobrojanih grupa: metala, keramikih
materijala i polimera) sa ciljem da se
iskoriste njihova najbolja svojstva tj. da
kompozit sadri najbolje karakteristike
komponenata od kojih su izraeni.
Postoji veliki broj razliitih tipova
kompozita koji predstavljaju razliite
kombinacije metala, keramikih
materijala i polimera.
Neki materijali koji se slobodno nalaze u
prirodi takoe se mogu smatrati
kompozitima to su npr. drvo i kosti.
 Jedan od najeih i najprisutnijih kompozita je
FIBERGLAS, kod koga se mala staklena vlakna
ugrauju u polimerni materijal (epoksi ili
poliester).
Fiberglas se nekada naziva polimeromatrini
kompozit ojaan staklenim vlaknima, sa
skraenicom GFRP.
Ova staklena vlakna su relativno jaka i kruta (ali
istovremeno krta) dok su polimeri ilavi, (ali
istovremeno slabi i fleksibilni).
Rezultujui fiberglas je relativno krut i jak,
fleksibilan i ilav.
Dodatno, on ima malu gustinu
 Materijali koji se koriste u savremenoj tzv. visokoj tehnologiji
(eng. high-tech) se ponekad nazivaju naprednim
materijalima. Ovde se pod ureajima visoke tehnologije
podrazumevaju oni ureaji koji rade koristei relativno
sloene ili napredne principe i elektronsku opremu
(kamkorderi, CD/DVD plejeri, kompjuteri, sistemi sa
optikim vlaknima, vasionski brodovi, avioni i vojne rakete).
Napredni materijali su predstavnici tipinih tradicionalnih
materijala ija su svojstva unapreena ili su iz klase novo
razvijenih materijala sa visokim performansama.
Oni mogu biti napravljeni od predstavnika svih osnovnih
grupa materijala (metala, keramikih materijala i polimera) i
najee su vrlo skupi.
Napredni materijali podrazumevaju poluprovodnike,
biomaterijale i ono to bi se moglo nazvati materijalima
budunosti (to su pametni materijali i nanoinenjerski
materijali).
 Poluprovodnici imaju elektrina svojstava koja
predstavljaju sredinu izmeu klasinih
elektrinih provodnika (od metala i metalnih
legura) i izolatora (npr. Keramikih materijala i
polimera).
Elektrina svojstva ovih materijala su
ekstremno osetljiva na prisustvo neznatnih
koncentracija neistoa, ak na atomskom
nivou, zbog ega se prisustvo i koncetracija
ovih elemenata i neistoa mora regulisati i
kontrolisati u vrlo uskim granicama.
Poluprovodnici su omoguili nastanak
integrisanih kola koji su dovela do revolucije u
elektronici i kompjuterskoj industriji (moramo li
pomenuti nae ivote) u poslednje tri decenije.
 Koriste se u izradi komponenata koji se
implantiraju u ljudsko telo radi zamene
obolelih ili oteenih delova tela.
Ovi materijali ne smeju da proizvode
toksine supstance i moraju da budu
kompatibilni sa telesnim tkivima (npr. ne
smeju izazvati negativne bioloke
reakcije).
Svi predstavnici osnovnih grupa materijala
(metali, keramiki materijali, polimeri,
kompoziti) kao i poluporovdnici mogu se
iskoristiti kao biomaterijali.
 Pametni (inteligentni) materijali su grupa novih,
savremenih materijala koji su trenutno u razvoju i
od kojih se oekuje znaajan uticaj na savremene
tehnologije.
Pridev pametni oznaava njihovu sposobnost da
osete promenu u okruenju i na taj stimulans
odgovore na unapred definisan nain, to
predstavlja svojstvo koje karakerie ive organizme.
Sem toga, ova osobenost - pametni se moe
proiriti na sofisticirane sisteme koji se sastoje
istovremeno od pametnih i tradicionalnih materijala.
Komponente koje su nainjene od inteligentnih
materijala (sistema) ukljuuju u svoju strukturu neki
tip senzora i aktuatora.
 Senzori u komponentama imaju zadatak da
detektuju ulazne signale, a aktuatori imaju
odzivnu i adaptivnu funkciju.
Po svojoj funkciji aktuatori mogu menjati oblik
predmeta, njegovu poziciju, prirodnu frekvenciju ili
neku mehaniku karakteristiku kao odziv na signal
koji je dostavio senzor (promenu temperature,
elektrinog ili magntenog polja).
Kao aktuatori se najee koriste etri tipa
materijala: legure sa pamenjem oblika,
piezoelektrina keramika, magnetnostriktivni
materijali i elektroreoloki/magnetnoreoloki fluidi.
 Legure za pamenje oblika su u stvari metali
koji se nakon deformisanja vraaju u svoj
prvobitni oblik posle promene temperature.
Piezoelektrina keramika dilatira i kontrahuje
kao odgovor na delovanje elektrinog polja (ili
napona) a sa druge strane ona generie
elektrino polje pri promeni dimenzija.
Ponaanje magnetostriktivnih materijala je
analogno onim kod piezoelektrinih, sa tom
razlikom to se njihovo ponaanje javlja kao
odgovor na delovanje magnetnog polja.
 Elektroreoloki i magnetnoreoloki fluidi su
tenosti koje doivljavaju dramatine promene u
svojoj viskoznosti nakon to budu izloene
dejstvu elektrinog ili magnetnog polja.
Materijali ureaji koji se koriste za izradu
senzora ukljuuju optika vlakna,
piezoelektrine materijale (ukljuujui neke
polimere) i mikroelektromehanike ureaje
(MEMS).