25. 01 .2006.

NEVENA DAKOVI - TEORIJA NOVIH MEDIJA

Pokuat emo da u okviru teorije umetnosti i medija kaemo ta je to termin novih medija, s obzirom da je to termin oko kojih se danas lome koplja. Prema tome, za vas pitanje: ta su to novi mediji?...( Veina odgovara: internet, digitalni mediji i sl. ) Znai, novi medij je vezan za neku novu, modernu, inovativnu tehnologiju. Vrlo je uteno to imamo oba validna stanovita. Jer novi medij je vezan za neku novu tehnologiju, i onaj medij koji se poslednji pojavio. Po toj istoj logici novi medij je svaki medij u trenutku nastanka ( zato to je onda vezan za tehnoloki pomak itd. ). Imate i opreno stanovite da svaki medij moe da postane novi medij u zavisnosti od naina koritenja. Tako je dolazilo do pojave inovacije medija. Kada bi na primer tradicionalne umetnosti, tipa slikari poeli da koriste neki novi medij, pa su oni recimo tipa film, u svojim delima eksploatisali i naglaavali one elemente filma, koji za njih predstavljaju medijski pomak u odnosu na njihov medij izraavanja. I drugo: ta je medij?. Medij ne morate da shvatite samo kao medij masovnih komunikacija, ve je medij i umetniki medij. Medij je sve ono to slui za bilo koji nain: komunikacije, izraavanja, oblikovanja. Koji slui posredovanju izmeu neega. Znai, slikarski medij, pozoriini medij, a ne samo televizijski medij i medij masovne komunikacije, novine itd. Zapravo, pod medijima moemo da podrazumevamo tehniki ili tehnoloki oblik posredovanja i izraavanja, koji moe da nae dvogubi izraz. Novi mediji mogu da se koriste za novu umetnost, pa e nova umetnost biti ona koja poiva na nekoj medijskoj inovaciji ili novom mediju. A novi mediji mogu da se koriste kao mediji masovne komunikacije, to ste i vi u ovom trenutku rekli, a to je internet. Digitalna tehnika je tehnika koja se koristi za novu umetnost, novi mediji - nova umetnost i novi medij - nova komunikacija. Meutim, pre nego to bi smo pokuali da doemo do bilo kakve definicije novih medija moramo biti svesni da postoji niz opcija kako moemo da razmiljamo o medijima. Prvo, moemo rei da se pod novim medijima mogu posmatrati tehnologijom proireni, inovirani, tradicionalni mediji. Pa prema tome, novi mediji mogu biti i film i televizija i radio u koliko se ukrste sa novom tehnologijom. U ovom sluaju digitalnom tehnologijom. Jer niko vam ne moe porei da sajtovi, elektronske novine nisu novi mediji. Iako, u stvari, mediji postoje odavno. Digitalni film, da je to novi medij u odnosu na tradicionalni film, gdje imamo optiki generisanu sliku, fotohemijske procese, i td. Same torije novih medija poseduju odreenu dvostrukost ili dualizam u poreivanju sopstvenog objekta. Teorije novih medija, u uem smislu rei, kao objekat svog teoretisanja razmatraju digitalne medije. U tom smislu, vi ste bili na dobrom tragu kad ste govorili o internetu , ali samo ovome pridruite video igre, digitalni film i td .

Ali novi mediji mogu biti i klasino reproduktivni mediji dvadesetog veka. Znai oni koji iz faze mehanike ili elektronske reprodukcije bivaju digitalizovani. Pa znai digitalne novine, digitalni teatar, kojem je posveen jedan broj Teorije koja hoda, jesu na iri nain shvaeni novi mediji. Sve teorije medija, i samim tim one koje se bave definisanjem novog medija, moemo iroko podeliti na tzv.: sociomedijske i sociocentrine i mediocentrine teorije. Mediocentrine teorije bi bile one koje medijima pripisuju odreenu vrstu autonomije nezavisnosti u uticaju komunikacije. Znai, pri prouavanju medija koncentriemo se na sopstvenu medijsku sferu delovanja. Mediocentrine teorije su reicmo teorije televizije, u svojoj inicijalnoj fazi, teorije radija i td. Sociocentrine teorije bi bile one koje medij, pre svega posmatraju kao odraz politikih i ekonomskih, najire shvaenih socio inilaca. U tom smislu pitanje: ta su studije kulture? Studije kulture su vid sociocentrinih medijskih teorija. Znai, koje posmatranju svaki fenomen, u irokom sklopu socio fenomena s tim to mi socijalno, ne zovemo u uem smislu drutveno, ve je socijalno i ono kulturno. Kulturno kao nain ivota odreene zajednice, odnosno odreenog drutva. Lake je definisati nove medije iz mediocentrine perspektive nego iz sociocentrine perspektive. Ali se mogu nai i kompromisne varijante. Ono to danas dominira jeste medicentriki materijalistiki stav. Tako da imate strukturalni materijalizam. to znai oni koji pri odreenju novog medija naglaavaju njegov strukturalni i teholoki aspekt. Mediocentriki materijalistiki aspekt prouava medij sam po sebi, bez obzira kakav efekat i kojoj svrsi slui u drutvu. Materijalistiki prouava njegov pomak, nj. tehnoloku osnovu koja se u tom trenutku pojavila. I samim tim, mediocentriki materijalistiki stav omoguava nam da pod novim medijima podrazumevamo tradicionalne medije koji su koriteni na jedan inovativan nain. Recimo kako fluksus koristi film? -Film u interpretaciji fluksusa odreujemo kao novi medij, onaj koji ima sve karakteristike novih medija.

Novih mediji su u stvari odreeni konceptom svog koritenja u odreenim umjetnikim medijskim domenima. Druga bitna podela teoretizacije medija su oni koji naglaavaju materijalistike faktore medija i one koji naglaavaju kulturoloke faktore medija. Oni koji naglaavaju materijalne faktote medija bavit e se ne samo tehnologhijom, ve i ekonomijom. Znai profit, korporacija, udruenje, status itd. A koji se bave medijima iz kulturoloke perspektive bavit e se pre svega, danas u sklopu postmodernizma i studije kulture tzv. ideolokim delovanjem medija. A to mogu zato to se ideologija i kultura posmatraju pre svega kao nain generisanja i cirkulisanja znaenja. Mi emo prouavati kako mediji generiu i omoguavaju cirkulaciju znaenja. A generisanje i cirkulacija znaenja moe da se vidi iz perspektive ontolokih prouavanja, semiolokih itd. Nas interesuje pitanje: KAKO? Ne, ta i zato? Kako mediji zahvaljujui svojim karakteristikama vre odreenu kulturoloku funkciju, pre svega tvorbe kulture, nosilaca znaenja, generisanja znaenja i tako dalje.

Temelj kulturololokog pristupa novim medijima nalazi se u vama dobro poznatim teorijam ana Bodrijara, Pola Virilija i ostalih koji govore da savremevno drutvo savremena kultura pre svega jeste medijska kultura, u kojoj realnost postaje mogua samo ako je medijski posredovana. To je ono to smo govorili na predhodnoj vebi.... Mene ne interesuje kakva je bila realnost mog deteta sedamdeset druge godine ili osamdesetih godina. Ono to za mene, i za vas postaje realnost, jeste to da ona postaje tako medijski i kulturoloki posredovana, i da je tako dola do nas. Znai mi emo svi imati neko kolektivno seanje koje je validno samo ako je kao takvo kulturoloki i medijski posredovano. I kad an Bodrijar uvodi termin simulakra, on u stvari vri bitnu ontoloku zamenu. Za mene STVARNO, nije stvarno to je bilo u klasinoj filozofiji, za mene je STVARNO samo ono to vidim na medijima. Nita se nije odigralo ako ne vidimo na televiziji. Ako vidite na ekranu to je garant da se odigralo. Time smo otili u sferu manipulacije, dezinformacije, etike medija itd. Druga bitna premisa jeste da imamo inflozij? medija. Dolazi do eksplozije znaenja i informacija inflozije medija. Svi mediji se umreavaju i pretvaraju u jedan veliki sinkretiki medij. Kao Trumanov ou, ako ste gledali, koji vlada naim ivotima i generie sve ono to se deava u Trumanu, odnosno nama. Dolazi do eksplozije informacija, jer smo mi zasuti informacijama koje non-stop cirkuliu, menjaju se meu terminalima. Nemate centre ve, samo jedan umreen sistem gdje su svi terminali jednaki.

Drugi bitan oslonac u celoj prii jeste Pol Virilio - o savremenoj medijskoj kulturi, i nj. uenje o npr. nevidljivom ratu. Koje se iri na uenje o nevidljivim medijima. Trei bitan teoretiar kojeg preporuujem je Hakim Bej i nj. teorije o autonomnoj zoni i nevidljivim medijima. Meutim, kako bi se mediji mogli odrediti u perspektivi klasinog tumaenja medija? Postoji neto to emo definisati kao benjaminovsko-makromulanovsko stanovite. Po kome su svi novi mediji oni koji su nastali posle one Benjaminove prelomne epohe kad umetniko delo ulazi u eru svoje tehnike reprodukcije. Sve od filma pa nadalje jeste novi medij. ZNAI, NOVI MEDIJI SU ONI KOJI SU DONELI NETO SUTINSKI NOVO. Oni koji su nastali nakon pojave litografije, koji su uli u eru mehanike reprodukcije. I u koliko se Benjamin spoji sa Makromulanom svaki novi medij predstavlja pomak u estetici komunikacije. A Makromulan kae da svaki medij jeste poetak naih optila. Znai svaki novi medij jeste produetak ula, bilo da je to ulo dodira, vida, sluha itd. Za savremenu medijsku kulturu uz ovo benjaminovsko stanovite vrlo je dobro imati na umu celu onu ideju da je ovo nae doba doba slike. Bilo da se pozivate na Flukinjonija ili Debrea. Znai da je dominantno ulo vida, SLIKA . Ako idemo u dalje umreavanje teorije, ne zaboravire Deridu, proliteraciju znakova, dominaciju povrinsko.

Trei u nizu tradicionalnog poimanja novih medija posle Benjamina i Makromulana jeste Lev Manovi. Koji e dati vrlo preciznu definiciju novih medija. Novi mediji se shvataju kao estetika koja prati fazu svakog novog medija i komunikacione tehnologije.

Znai novi mediji e doneti novu tehnologiju, novu ESTETIKU. A sve e to biti vezano sa - renomiranim uslovima ivota, kulturom koju e tehnologija i teorija pokuati da isprave. Kad istraujemo nove medije, kao to su to radili Benjamin, pa Manovi, mi istraujemo estetske i ideoloke aspekte koji prate svaki novi medij. I inovativno koritenje starog medija u inicijativnoj fazi uspostavljanja i rasprostiranja. to e rei, u prvom trenutku Benjamin nije sluajno napisao Umetniko delo u doba tehnike reprodukcije, ime je ispratio pojam filma. Jer koje sve posledice, i promene navodi Benjamin u tradicionalnom pristupu medijima, koja su nastala zahvaljujui pojavi filma. ta je to film novo doneo? Kako se promenila recepcija, socijalni ritual, poimanje publike? (BENJAMINA mora da ste itali! ...Svi koji nisu itali BENJAMINA nek napuste uionicu.)

ta je auratino? ta je aura? AURA je NEPONOVLJIVA kod BENJAMINA. Zato to je pre faze tehnike reprodukcije svako umetniko delo neponovljivo, originalno... Svaki put kada gledate pozorinu predstavu ili sluate umet. delo to je neto neponovljivo, to je socijalni ritual. A sada imate hiljadu originala, gubite status originala. Drugo imamo masovnu recepcuju, bioskopska publika je mumificirana masa koja die zajedno, reaguje zajedno itd. I to je prvi korak ka razmiljanju prema globalizaciji. Globalizacija je kad imate savremeni koncept filmske premijere, kad film ide premijerno u Japanu, Americi itd. Naravno ne da bi potvrdili Benjamina, nego da bi spreili efekte negativne kritike. Jedan od prvih koji je to uradio je Lin. Poto je znao da e dobiti negativne kritike, onda je napravio simultanu premijeru da ne bi bilo interferencije meu gledalackim utiscima.. Estetika koja je ispratila teoriju novih medija, je estetika koja je baratala sa novom politikom recepcije, novom socijalnom ritualizacijom.Tako da je ok primanja filma, masa koja je u oku, koja fragmentarno, diskontinuirano prima odreeno delo i tome sl. To je jedan od klasinih primera kako Benjamin opisuje estetiku novih medija. Prema njemu nove upotrebe starih medija iniciraju pojavu nove estetike. Onda jedan medij moe vie puta da ima status novog medija u trenutku kada novi umetnici iz tradicionalnih oblasti, ili iz drugih oblasti otkrivaju nain njegove upotrebe.

ime je bila fascinirana avangarda kada se pojavio novi film? ime je bila fascinirana prva avangarda, a ime druga avangarda? Ili video? Ili fotografija?... Realistikom mogunou analitikog razlaganja. ime je ve teila prvim reprodukcijama pokreta. Kada se pojavio film, najvie su ljudi bili fascinirani mogunou beleenja pokreta. Realistike reprodukcije pokreta. Prva avangarda insistira na fizikom pokretu, na pokretu u prostoru. Druga avangarda: ( u Americi pedesetih i ezdesetih godina, materijalistiki i strukturalistiki tim. itd. ) oni su fascinirani mogunou beleenja pokreta u vremenu. Kad se snima san i sl., mogunost beleenja pokreta, protoka vremena i td. Kako je fluksus, ime je fluksuus bio fasciniran kad ga je otkrio film? Na fluksus ime je bio fasciniran? ....Kadriranjem jednog dela tela i apstrahovanje. Blizu ste!... Oni su bili fascinirani novim mogunostima naracije, novim prostorima naracije, novim modalitetima naracije i stvaranjem novog tipa naracije. Znai, nova tehnologija omoguava novi tip naracije koji do tada recimo, nije bio na taj nain mogu. injenica da su montau koristili Hemingvej, Fokner itd. ali ta nova vrsta fragmentarne naracije, toka svesti, diskontinuiteta itd. u punoj meri je zaivela kad je preuzeo film. Koji je to mogao da uradi zahvaljujui montai, zahvaljujui pokretnoj kameri itd.

Stoga Lev Manovi insistirajui na ovome, kae, da je bitna karakteristika novih medija to uspevaju da nam pokau koliko je slika u svom tradicionalnom poimanju jedan zastareli fenomen. Novi mediji uspevaju da sliku iskoriste na nov nain i da svim vizuelnim medijima daju status novih medija na jedan nov nain. Po njemu bitna karakteristika novih medija, je ono to Manovi izvlai iz digitalne umetnosti, digitalne kulture. Svi novi mediji su oni koje odlikuje programabilnost. Osobina koja je prosto jedinstvena u istoriji. One se manje razlikuju od starih po svom ontolokom statusu ali se mnogo vie razlikuju po svojoj materijalnoj fluidnosti. Novi mediji nisu vezani za neku vrstu materijalne podrke. Ako govorimo u terminima klasine semiotike recimo Hejnsleva oni nemaju svju materiju izraza. Zato? Zato to je osnovna jedinica novih medija zapravo informacija. Podatak koji se potpuno moe manipulisati, programirati po svojoj volji. Po Manoviu ako uzmemo da su novi mediji pre svega diigitalni mediji, novi mediji su oni koji poseduju potpuno manipulabilne digitalne podatke. Ili neto to je analogno manipulativnim digitalnim podatcima. I taj nain nj. razmiljanja je vidljiv u knjizi koja je prevedena kod nas to su Metamediji. Gde on zapravo, filmsku strukturu koristi, filmski narativ definie, ili pravi analogiju filmskog narativa sa vrstom kompijuterske baze podataka. Prema tome novi mediji izgledaju kao novi mediji sa jedne strane, ali sa druge oni su prosto tip kompijuterskih podataka. Neto to je pohranjeno u fajlovima i bazama podataka, pretraivano i sortirano, pokretano kroz algoritme i pisano kroz izlazne ureaje. Novi mediji mogu izgledati kao mediji, ali to je samo njihova izlazna povrina. ta Manovi hoe time da kae? Da novi mediji vie zapravo nisu ni mediji, da oni pripadaju sferi kompijuterskog, virtuelnog, informatikog prostora u kome se informacije skupljaju, sortiraju reorganizuju itd. Konstrukciju filmskog narativa moe da pravi bilo ko, ... ako samo shvati da imamo razliite vrste informacija koje su sortirane po nekim fajlovima, i vi sad iz tih fajlova, a znate da se narativ sastoji iz fajla i informacije od jedan do pedeset, ...vi e te iz svakog fajla izvlaiti informacije kako vam se dopada i reati ih. Sa ime je to analogija? To je analogija sa najklasinijim lingvistikim stanovitima, po kojima koritenje jezika nije nita drugo nego projekcija sa paradigmatske na sintagmatsku osu. Po paradigmatskim osnovama vi vrite izbor po sintagmatskoj osi, koja odreuje njen red. I zapravo filmski narativ se moe posmatrati kroz koordinate paradigmatske ili sintagmatske ose. Odnosno informacije i fajlova koje koristi Manivi. I zato Manovi moe uspeno da suprotstavljene teorijske teze. igra na dve bitno

Prva teza je fasciniranost digitalnim, a druga teza je da je paradigma celokupnog naina razmiljanja sadanjih kulturnih formacija jeste film. Da mi svemu pristupamo kroz jedan filmski nain. ...Meni je ta ideja intrigantna i draga. ... Pogotovo kad se sad uzme u konbinaciji sa kompijuterom. Vi sad ne znate na ta on ta svodi. Da li digitalnu kulturu svodi na filmsku kulturu, ili filmsku kulturu uzima kao anticipaciju digitalne kulture. Poto, vi sve svodite na digitalne podatke sa kojima moete da radite. ...Naravno prihvatam svaku kritiku moje interpretaije Manovia, s obzirom da neshvatam da sam doksa za interpretaciju Manovia.... Ali shvatam da je takav paradoks mogu upravo zbog materijalistikog i kurtuolokog naina na koji on razmilja. Na materijalistiki nain, obrazac svega jesu manipulativni digitalni podatci. A iz kulturolokog promiljanja novih medija, film je taj koji ima fundamentalnu ulogu u kulturalnoj konfiguraciji novih medija. Tako da on ima dve paradigme: materijalno ( digitalno) i kulturalno (film ). Prema tome, stotinu godina nakon roenja filma, filmski nain vienja sveta, strukturisanja sveta, strukturisanja vremena, naracije, povezivanje jednog vienja sa drugim postaje osnovni nain na koji kompijuterski korisnici pristupaju i procesoiraju sve kulturalne podatke. On hoe da kae, da na nain koritenja kompijutera koji je materijalistiki, jeste obrazac novog mediija, koji je potpuno podvrgnut obrascima koji potiu iz filma.

Mi kompijuter opaamo na filmski nain, rad na komp. narativizujemo na jedan filmski nain, vidimo kompijuterske podatke na filmski nain. Za ta su vezani kompijuter i film? Za ekran, za platno. Pema tome, to je kao to je Plene govorio o renesansnoj perspektivi, vidjet emo ak i u slikarstvu. Premda je to statika slika koja se opet moe projektovati na platno. Ta perspektivna paradigma opstaje u svim vizuelnim umetnostima, naravno, i preko filma ide na kompijuter. Kako se moemo vezati za dva tipa narativizacije. Npr. kako filmska narativizacija, postaje obrazac narativizacije, kada radite na kompijuteru? ta vam je najbanalniji primer toga? Veb sajt. Jedan veb sajt naratizovan je najpre kao film. Kao filmska pria, kao filmski narativ. Nae jedrenje po internetu, po Manoviu, ima vrlo bitnu strukturu filmskog narativa. Povezivanje kao montanim asocijacijama. Vi sad gledate jedan pa drugi sajt: nauni, religiozni itd. Vi kad skaete sa sajta na saj zapravo montirate, simulirate jednu tvorbu filmskog narativa. Ovde nemate nikakvog ogranienja da dobijete informaciju. Vi ste ovde u poziciji reditelja filma. Montirate film, koji nema unapred zadat scenario. Montirate onako kako vas nanese put. A sa druge strane ovo je savrena mogunost filmskog opaanja, zato to imate mogunost interaktivnosti. Zato to su novi mediji i komunikacijski i umetniki mediji. Film nije komunikacija. Film nije jezik, jer ne slui komunikaciji. A ta je komunikacija? Dvosferni tok informacija. Mogunost da se neko vama obrati. Da neko utie na vas, i da vi utiete na to(vikipedia), to u filmu definitivno ne moete. Vi film moete samo da gledate, ne moete da kaete, stanite, sad u ja malo da izmontiram pa u da vidim. Najvie to moete, moete ako imate onaj film umnoenih verzija , umnoenih krajeva ili dve verzije iste prie. Kao Tri Lola tri. Pa sad da se vi po interpretaciji opredelite,ta bi ja vie volela, da li sretan kraj ili suprotno. Ali ovde imate mnogo vei stepen interaktivnosti jer moete da idete kako elite. Kad u tom smislu razmatramo razvoj tehnologije i medija onda vidite u stvari da su videoigrice, - one su u prvom trenutku, imale potpuno dramaturgiju i narativ filmova. To je bilo dosta linearno. Kako skaete sa nivoa na nivo, kako se smenjuju. Sada video igrice kako nastaju iz filmova ve imaju redi mejd priu. Vi, ne morate da preete nivo pa da idete dalje, ve doete do jednog vorita, pa ako idem levo imam jednu priu, desno imam drugu itd. Film i digitalno se sad prepliu, jedan drugog vuku, guraju napred jedan drugog. Neka nova vrsta filma, koja se razvila pod uplivom digitalizarnosti postaje kulturoloki obrazac nekim novim obrascima sveta itd. Nove medije Manovi karakteristie u tri karakteristike. Novi mediji imaju dinstiktivne oblike procesuiranja podataka. Nisu vezani ni za kakvo sretstvo prikazivanja ( novi m. su materijalno fluidni ), imaju mogunost individualizovanog obraanja neogranienom broju ljudi. Daju nam mogunost da budemo i primaoci i poiljaoci daju nam mogunost da budemo aktivni tvorci, uesnici u komunikaciji u procesu interaktivnosti. U tom smislu umetnika praksa ima tri karakteristike: ona je digitalna- ima digitalan sadraj, ona je interaktivna, i nije vezana za specifini interfejs. Oprene, druge torije definisat e nove medije kao specifiinost interfejsa. Digitalnim smatramo svaki onaj sistem koji je uskladiten u prenosu, razmeni informacija, koji koristi diskretne, umesto kontinualnih informacija. ...Ko je pomenuo programere? Objasnite kolegama razliku diskretnih i kontinualnih vrednosti. Ja se ne oseam sposobnom ..... Interakcija je zapravo svaki oblik komunikacije u kojima imamo mogunost uticaja oba uesnika komunikacije, to je dvosferna komunikacija. Poiljalac i primalac aktivno utiu, aktivni su i pasivni.

Pod interfejsom podrazumevamo taku, polje, zonu, sredstvo interakcije izmeu dva sistema, dve grupe itd. Postoji interfejs u interdisciplinarnim oblastima. Moemo rei da je slikarstvo interfejs izmeu knjievnosti i filma. Fotografija interfejs izmeu slikarstva i filma. Da je filmologija interfejs izmeu teorije filma i studija medija. To je taka posredovanja. Kako je teorija filma postala studijem medija preko filmologije? Filmologija je ta taka u kojoj se rodila interdisciplinarnost. Interfejs moe da bude mi koji posreduje izmeu nas i kompijuterskog prostora. U novim tzv. klik teorijama interfejs je zapravo ljudsko telo. Odnosno mi postaje interfejs izmeu ljudskog tela i kompijuterskog prostora. To se zove klik teorija zato to, vi, klikom na mia moete da skoite, da se kreete po novoj nepredvidljivoj zoni itd. Novo medijsko je povezano sa tehnolokom interakcijom, i sa specifinou interfejsa, odnosno sredstava kojim ti mediji mogu biti reprezentovani. Nasuprot manoviovskom-benjaminovskom tumaenju medija je hanseovsko-delezovsko poimanje novih medija.

Mark Hansen od celog Manovievog tuamaenja, koncentrie se na tumaenja interfejsa, i problem utelovljavanja i filozofije novih medija. Hansen je blizak sa Delezom poto je Delez jedan od retkih mislilaca, (Delez i Gatari ), koji su formirali filozofiju filma, odnosno filozofiju medija na jedan tradicionanin nain. M. Hansen polazei od te Delezove koncepcije, kako filozofiju medija otkrivamo, odnosno, kako taj medij respektilizuje kantovske parametre stvaranosti, a to su prostor i vreme. Znai prua nam neki novi svet koordinata i referenci. Hansen kae mediji gube svoju specifinost zato to imaju jedan univerzalni interfejs, a to je ljudsko telo . Po njemu, ...sa ime se ja ba i ne slaem, ovo racionalno interpretiram, novi medji su utelovljeni u naim telima. Nae telo kao interfejs postaje neka vrsta prostora komunikacije sa novim medijima. il Delez je svoju filozofiju filma naslovio kao sliku prostora i sliku vremena, znai potpuno tradicionalno i filozofski. Dok M. Hansen pekulativno kae nova filozofija kroz nove medije. Hansen kae, nae telo postaje intrfejs novih medija. Kao posrednik novih medija dolo je zahvaljujui fleksibilnosti do koje se dolo digitalizacijom. Fleksibilnou podataka medijske konzumacije, dolo se do pomeranja oblikovnih funkcija medijskih interfejsa. Kako se to deava, interfejs se vraa na telo odakle je i sve poelo. Prvi interfejsi u predmedijskoj fazi. Znai prostor interakcije sa sredinom je uvek bilo ljudsko telo. A Makromulan kae, mediji samo prduavaju naa ula. Znai mi smo prvo putem naih ula komunicirali sa neim dalje. E, sad kae, mediji su sad sve to pomerali tehnologijom, razvojem, dalje, dalje, javili su se produetci ula i td. Odjednom, digitalizacija sve vraa na poetak i kae jedini autentini interfejs je nae telo. I upravo ovo vraanje na koncepciju tela je ono to medije ini novim.

Po klik teoriji svaki mi jeste neto to je organski inkorpornirano, vezano sa naim telom. Zato? Zato to se klik ne deava zahvaljujui miu, ve, zahvaljujui delovanju nae volje i tela na mi. Hansen na neki nain zatvara krug, ...nije on toliko razliit od Benjamina, Makromulana i Manovia.

Hansen zastupa ono to je rekao i Benjamin, svaki medij, ma kako tradicionalan i poznat, moe biti novi medij, inoviran, ako uspe da aktivira nae telo kao svoj interfejs. Ako naem telu vrati status interfejsa. A da bi se to desilo, tu se oni sad slau, ti mediji morju biti digitalni. Poto je digitalizacija jedina koja omoguava potencijal o modifikaciji slika: razvija sliku, oslobaa sliku itd. Digitalno nas zapravo poziva da investiramo telo kao novi prostor, novo mesto, gde se samo razliiti mediji konkretizuju. Jer ako je telo interfejs, onda tim interfejsom moemo da komuniciramo, da budemo sa bilo kojim digitalnim medijem. Svi ti mediji koji su nespecifini, koji su vezani za materijalnu podlogu mogu da se realizuju samo kroz nae telo kao interfejs. Iz toga nae telo postaje najvee mesto investiranja i konkretizacije razliitih medijskih potencijala.

...Da se samo razumemo, ovo blage veze nema ni sa kakvom medijskom praksom.... Ovo je samo ista filozofija medija, koju treba da znate kao referentni teorijski okvir. Ali problem ovog okvira je to je on sinhronijski, ahistorijski i nepraktian. Ovo vam daje objanjenje, konkrentnih, najdubljih filozofskih problema, tretmana medija. Ali vam nikad nee pomoi da interpretirate jedno umetniko delo, jedan medijski ili umetniki tekst. Ili ako vam u tome pomogne, on e sva dela svesti na jedan isti obrazac. Jer sva dela bez obzira koliko bila uspela ili neuspela, kolko emotivno delovala, kako ih vi kritiki ocenili, u sutini deluju prema ovim univerzalnim medijskim principima koje oblikuju Hansen i Manovi. Problem je, to je ovo teorija koja se odlikuje sterilnou i velikom monotonijom, ako pokuate da je prakrino upotrebite. Kao semiologija, kad sam vam rekla. Semiologija filma e vam uvek isto objasniti neki film, bez obzira da li to bio porni, oskarovac ili evropski art film. Tako i ova teorija medija e vas uvek vratiti. ...To je novi medij. ...Zato? ...to? ...Koristi moje telo kao interfejs? Ali vam nikad nee dati odgovor na pitanje da li je taj medijskim tekst dobar, i zato tako dobro deluje na vas. Zato je on pomerio granicu? On vam daje neka opta naela, ne daje mogunost konkretne upotrebe. Tim teorijama negde fali praktina dimenzija da bi opstali.

Ako se novi mediji mogu estetizovati kroz nae telo, onda moemo predpostaviti da Hansen daje veliki argument za ovu treu teoriju novih medija.... Koju ja, jako volim i ona je nekako najvie ideoloki politiki upotrebljiva. Daje tezu, da su ti mediji van naeg interfejsa zapravo neka vrsta nevidljivih medija. Nevidljivi mediji su zapravo vrlo, in , trendi, pojam, koji koristi Marina Grini. A koju je autentino skovao H. Bej. Njegovo pravo ime je vrlo prozaino Tomas Lorens - koji se bavi ideolokim i politikim teorijama medija.

I daje dva termina koji cirkuliu u savremenom teorijskom diskursu a to su: nevidljivi mediji i privremena autonomna zona. Dvadeseti vek je zapravo po njemu vek vizuelnih medija. A mi te vizuelne medije analiziramo tako to analiziramo njihovo subverzivno ideoloko delovanje, dekonstrukciju, refleksivnost. Danas kad smo analizirali tradicinalne medije mi smo zaprvo analizirali sliku koju oni generiu. Analizirali smo ono to je vizuelno. Nevidljivi mediji, sigurno nam nee pruiti nikakvu vizuelnu ili vidljivu informaciju. Ono to nam pruaju nevidljivi mediji jeste materijalizacija nevidljive ili skrivene, to bi bila umotana zamotana informacija. To je potpuni novi vid informacije od one kojima se slue tradicionalni mediji. I ta informacija i ti mediji su oni koji se koriste u vrlo nevidljiim ili prikrivenim komunikacijama. Ako kaemo da je neto nevidljivi medij, mi ipak ne kaemo da je to nematerijalni medij. On sam ima neku svoju nevidljivu materijalnost. A materijalni mediji su mediji vojske, nauke, finansijskih institucija, biolokih hemijskih komunikacija, komunikacija u naoruanju it. Vidite da se ta vrsta nevidljivih medija, zapravo odnosi na vrstu komunikacija koje su vezane za poverljive, manje eksponirane oblasti, koje treba prikriti. Pa su informacije te koje treba prikriti umotati spakovati, prikrivene, tajne itd. Pobunjeni mediji preuzimaju strategiju nevidljivih medija. Pobunjeni mediji su oni koji se bune protiv ideolokog politikog okruenja. Buntovni mediji su vam prie o funkciji medija u otkrivanju razliitih afera. Buntovni mediji bi mogli da budu delovanje B92. Mediji koriste ili preuzimaju strategiju nevidljivih medija, a to su: ekanje, prikrivanje, status latentnog medija. Ili baratanje latentnom informacijom. U tom momentu akumulacije, prikrivanja i ekanja, latentnosti informacija postaje ono to Hakim Bej naziva privremena autonomna zona. On kae, formiranje pirvremene autonomne zone je vrsta gerilske operacije, koja oslobaa odreene oblasti, razotkriva ih. Rastvara se, da bi se oformila na nekom drugom mestu, pre nego to ga drava ili bilo koji drugi oblik vlasti satre. Privremena autonomna zona moe da bude jedna afera. Akumulacija informacija koja se pojavila na tom mestu i pre nego to ju je drava otkrila, dokazala kao lanu. Ona se rastvorila i pojavit e se u nekoj drugoj aferi koja e sad biti nova autonomna zona, koja koristi predhodnu privremenu autonomnu zonu. Privremena autonomna zona jako dobro funkcioniu pri prenosu kapitala. Znai, kada se rastvara jedan raun, pa se prebacuje ...na Kanarska ostrva, pa se npr. izraelski penzioni fond vezuje za prve korporacije koje su se bavile konzolama, ili u proizvodnji konzola i td. Ili npr. kapitala. ...Kako kapital lafa, koji je finsnsiro aronovu kampanju u Izraelu. Ako sam sve to dobro sloila.... Pa odjedanput se pojavljuje u Srbiji Mobis, ili ta ve Karii imaju i sl. Imate hiljadu potpuno paranoinih scenarija. To su nevidljivi mediji finansijskih komunikacija, rastvaranja autonomnih zona, kao privrmene akumulacije kapitala, i ponovnog stvaranja kapitala pre nego to se tome ue u trag. Krae, likvidnosti, pranje novca, otkrivanje tajnih vojnih podataka, naoruanja sve to pripada po H. Beju nevidljivim medijima. Nevidljivi mediji mogu da se slue i tehnikom izlaganja pred oima javnosti. To je kako se kae ono Poovsko pismo, to je toliko ne upadljivo mesto da niko nee to da povee sa tim. Posle 11-og septembra ispostavilo se da su komunikacije meu teroristikim elijama, da su oni debatovali javno preko sajtova. Naravno nisu debatovali: ta e mo da uradimo, ali postojala je odreena ifra. To je bilo toliko izloeno javnosti. Humanitarni fond za veterane, a ono nije humanitarni fond za veterane ve za vojnoakcijsku kupovinu oruja itd.

Vidljivi mediji mogu da se koriste za nevidljivu komunikaciju zato to postaju pribeite vidljivog. A to vidljivo je zapravo potpuno varljivo.Stvari nisu onakvima kakvima se ine. Prikrivena, tajna ili umotana informacija moemo pojmiti kao intrikovanu informaciju. Znai ta informacija moe biti u filmu kao pribeite vidljivog. Ali to nije ono to vidimo ve ono to je implikovano, to se podrazumeva, to nas film upuuje da zakljuimo.

Komunikacija podrazumeva vrstu razmene izmeu izlagaa i recipienta. A skrivena informacija u okviru komunikacije je ona koja se nije odigrala, koja postoji kao latentna . Zato je ona intrikovana ili podrazumevana, moe ali i ne mora da se realizuje. Ona moe da se koristi kao vrsta ifre. Samo kod nekog posmatraa ona e da funkcionie. Implikovano podrazumeva ono to je latentno negde u sistemu. Igra vidljivog i nevidljivog. Pored ovoga, u medijima, pored kapitala, privremena autonomna zona se na poznatiji i banalniji nain vezuje za medije. A to je preko teorije Pola Virilija. emu je posveena Viriliova knjiga o ratu? To predpostavljam da ste itali, to je prevedeno kod nas. ...Uzmite ovo to je izdao Institut za film. ...Ne znam kojom logikom je to kod njih dospelo, o ratu i informacijama, ratu i medijima, valjda se zove, slike rata, rat i mediji, neto na tu temu. Gde on, na tu temu analizira medijsku reprezentaciju rata. Samo ne na Bodrijarov nain, koji kae, za nas je Zalivski rat ili bombardovanje Jugoslavije samo ono to se odigralo preko medija. Mi to nikad nismo videli, ni realne rtve, nita, nita. On kae novi ratovi nude indeks promene moi, od vidljive u nevidljivu. ta bi to znailo? Reprezentacija klasinih ratova se bazirala na ono to vidite kao posledicu ili efekat rata. Znai, to je krvavije gore, to imate vie slika sa bojita, neposredne patnje. Najpoznatije fotografije, reportae iz Vijetnama, Kambode, Laosa kad su besneli ratovi u jugoistonoj Aziji bila su u stvari pogubljenja pred kamerama.... Kad ovaj istupi iz stroja, ...ovaj istupi, i puca mu u potiljak. I to je snimljeno, i to se emituje kao trei svet. A danjanji, mo, to je bila vidljiva demonstracija moi, to je sve bilo vrlo transparentno vizualizovano. A odjedanput indeks se pretvara, mo ide iz vidljive u nevidljivu. Nevidljiva, nije samo ona da se ne vidi, da su sada promenjene reportae sa bojita, pa vie nemamo reportau sa bojita ...Kada je BBS pravio studiju izvetaja iz Prvog ili Drugog zalivskog rata gde kae da vie od sedamdeset i pet posto kadrova ne sme da se vidi, ni ranjen ni ubijen, ne daj boe da je to britanski ili ameriki vojnik. Prosto sa jedne strane, mo, kao neto to nanosi patnju, postaje nevidljiva. Poto patnja postaje nevidljiva. A sa druge strane indeksi moi vie nisu oni koji su pojavni, koji su u uniformama. Ve je mo u rukama politikih korporacija, medijskih korporacija, naunih itd. Ko je manipulisao podatcima, koji su unapred prinudili na visoko svestan, neophodan in, da se ue u rat? I to je indeks one nevidljive moi. Ta mo, koja je u stvari diktatirala pravu mo. Nosioci te moi su nevidljivi. Oni koji su izvrili tu mo bili su vojnici. Ne znam ko je ve sve ratovao, ali predpostavimo da su to vojska, generali, generaltab itd. Ali prava mo su oni nevidljivi koji su orkestrirali, koji su doveli do situacije da rat postane neminovan i neizbean.

To je sad ta promena, tako da kaem, iz vidljivog u nevidljivo. Virilio dalje ide na vrlo konkretne primere. Kae da se u svakom ratu, danas vi prenesete informacije, obavetenja, i po tome de deluje. Vi prenesete koordinate gde sumnjiva fabrika, gde generaltabili, kineska ambasada, ..mada nije jo jasno zato su kinesku bombardovali. I neko po tome deluje. To je informatiki rat u bukvalnom smislu rei. Kad prenesete informaciju o dogaaju, vi bajpasujete nunost prikazivanja slike. Nekad je to bilo, - moram odmah da prikaem ta se sa terena deava. Drugi svetski rat je iao na taj nain to su ile jedinice za snimanje sa vojnikim odredima i snimale zaista ta se deava. Tako su ili uveni snimci pri osloboenju Auvica, Buhenbalda itd. Znai tu je bila filmska ekipa od tog trenutka, neponovljivo, jedinstveno itd. Vi sad ovde bajpasujete potrebu da neto prikaete. Ili prikaete sa odreenim odlaganjem. Pa imate uvene prie, mislim da je to bilo devedeset prve, kad zapravo nije bilo izvetaja sa terna nego su oni simulirani posle. Npr. nalazimo se na krovu zgrade, okolo su snajperi, bombardovanje itd. Onda je posle novinar, posle ne znam kojeg vremena priao: Ma kakvi. ...Kad se sve izvrilo mi smo se popeli, ...pa smo onda malo izbegavali kameru, ...pa smo sve to lepo izreirali, spakovali i poslali. Viriliovi najbolji primjeri su kad je krenula Bodrijarova iformatika eksplozija. Ali naravno to sve moete da posmatrte mnogo ire pa da idete od postkolonijalnih teorija rata ili od postkolonijalnih ratova koji upravo idu, i od pre Vijetnama, mislim ak i od Koreje. Samo Vijetnam je taj prvi koji je napravio, koji je bio vorite da se stekne ta informaciona tehnologija, medijska tehnologija i profil rata koji je sad sve to traio omoguavao itd. H. Bej je tvrdio da je to politiki, tako prosto to shvatite kao politiko medijske teorije. Zagrebaki Arkvin ga je izdao, mislim dase zove Nevidljiva zona, gerilska zona. Informacija je mona, i stoga je informacija postala nevidljiva. To vam je sad malo i religiozni kontekst. Bog je toliko moan da niko ne vidi . Informacija je mona pa je postala nevidljiva, podrazumevana, superiornana itd. Vijetnamski rat je bio medijski rat, ali je bio kako kae Virilio rat izuzetne vidljivosti. Zalivski rat je medijski rat ali medijske nevidljivosti. Slike su indeksne informacije, jer zaista ako imate sliku sa terena, svaka slika je ikonika informacija. Znai vidite ono to se deava. I to je realistika motvacija, slinost, neposrednost, slika stoji na mesto stvarnost. A slika iz koordinate, niani, snajperi to je indeksna informacija. To je vrsta znaka kao indeks. Znai on ima fizike slinost i sa prikazanim predmetom, ali nosi odreeni stepen sterilizacije. ta su indeksi u klasinoj semiologiji? Koja vrsta znakova su indeksni znaci? Saobraajni znaci, pomorske komunikacije, telegrafi itd. U kojima imate neku vrstu fizike slinosti ali sve je to visoko stilizovano. Nemate tu neposrednost, i svest da je slika iseak stvarnosti. U Zalivsok ratu s obzirom na vrstu iformacija koja nam se davala, na vrstu slika, mi smo imali indeksnu sliku, indeksnu informaciju a ne konkretni dogaaj. Konkretni dogaaji i konkretne slike su zapravo ostali implikovani. Ako posmatrate savremene amerike filmove koji govore o bilo kom ratu: imate tano pomeraj ka odreenom, nevidljivom, ja bih rekla dezorjentisanom prikazu rata. Ti ratovi, bojita, su klasini dezorjentisani ratni film. Oni su okrueni sa svih strana, ne znaju ni gde da idu, ni gde se puca, ni ta se deava, a najee imate duplu priu... Vi vidite sve kroz - Sema eparda koji gleda sve na monitor, i kad se zatamni slika na monitoru, on je isto tako lien informacija, lien postojanja, referentnosti kao i oni koji su na bojitu.

Ako to hoete da vezujete dalje sa ideologijom, to je onda globalno osjeanje nesigurnosti koje je Amerikance prenulo, pogotovo posle 11-og septembra. A najvie zbog toga to su poeli da dovode u pitanje ideoloku odrovost rata. Od Koreje, Vijetnama pa nadalje. S druge strane ono to je vidljivo, kao to vidljivo u tom osjeaju nesigurnosti koje se prosto vizualizuje, vi nemate repere. Fizike repere ni gde su, ni ta su, ...ugroeni sa svih strana. To je kao proekcija oseaja nacije. Od 11-og septembra vi ne znate ta e ko da vam napravi, i ta e da vam se srui na glavu. Izgubili ste tu superiornu poziciju. To vam je u filiozofiji rata, - vi ste tano znali ko su vam prijatelji ko su neprijatelji, ko su dobri ko loi momci. I u naim partizanskim filmovima, Drugi svetski rat je borba protiv Nemaca, protiv osvajaa. Vi tano znate gde su partizani, sa koje strane Neretve su oni. - Kad se promenila kod nas interpretacija o ratu? Kad je poeo Drugi svetski rat, ...borba protiv okupatora, anti faistika socijalistika revolucija. Onda su partizanski filmovi kao takvi ili. Sad dolaze filmovi koji dovode u pitanje kraj Prvog svetskog rata. To je potpuno drugi film. Npr. kako Kusturica prikazuje Drugi svetski rat u Podzemlju. Ne pokazuje ga nikako. Pokazuje ga kao medijski posredovano. Kad prikazuje potpuno karnevalsko bombardovanje Beograda. Kada dolaze slonovi, lavovi itd. Menjaju se vizije kako se menja ideolooka interprentacija rata. Kad ste vi izgubili to moralno sankcionisanje rata. Gde su Amerikanci krenuli da brane demokratiju, da spreavaju irenje komunizma. Kad je to dovedeno u pitanje sa vijetnamskim sindromom onda se promenila ta filmska reprezentacija rata. I onda i filmski prostor, kao to i oni nemaju vrste moralne repere, filmski prostor nema vrste prostorne repere. Montaa nema rampu, potpuni haos, vie ne znate ta je levo ta je desno. Zato to je to doivljaj prostora koji karakterie ljude u opasnosti, naciju u opasnosti. Koja ne zna gde da ide. To je ta druga medijska interpretacija rata. Vizualizacija rata se menja pratei ovu koncepciju Hakima Beja. Rat terorizma daje posebno tumaenje i definisanja termina nevidljivosti. Rat sa Alkaidom nije ni Kosovo ni zaliv. Gde ste imali odreene faze ratovanja. Ovo je ratovanje sa neuhvatljivim i nevidljivim. To to se Bin Laden pojavi na televiziji ini ga materijalnim ali ga ne ini vidljivim. Talibani nisu imali nevidljivu tehnologiju ali su imali svoju materijalnu mreu peina. I terorizam je zahvaljujui njihovom mestu skrivanja zadrao status prikrivene informacije, implikovane informacije. Znali su da je on skriven u peinama. Peine su bile taj informacioni obrazac gde su postojale prikrivene informacije. Oni nikad nisu znali gde je, gde se skriva. Isto tako i sa Sadamom Huseinom dok se krio. Talibanski fondovi za razliku od svega vidljivog su ostali nevidljivi, ostali su manje vie razotkriveni. Talibani su u velikoj meri nevidljivi. ta je karakteristika legalnog transfera novca? Transparentnost. - Sumnjiv raun postaje u sferi nevidljivog. Neprovidnost pranja novca je zahvaljujui transferima koje ne moete da pratite. Kompijuterski nevidljivi mediji koji su karakteristika onoga to Hakim Bej i Laura Maks zovu kompijuterizovani kapital. - Po njima poivaju u trijadi : informacija, kapital, slika. Oni se selektivno eksponiraju, naj ee su skriveni. A i kad se kapital ili informacija pretvore u sliku, ta slika je varljivo nevidljiva. Film je moda posebno pribeite vidljivosti koje je u stvari potreba za dekodiranjem i svim ostalim. Kompijuterizovani kapitalizam, i nevidljivu informaciju zapravo, odlikuje onom vrstom fantomske pretnje. ... Svima im je zajednika nova terminologija. Kao to je nova teorija, filozofija, tako je i nova terminologija. Terminologija koja potpuno ostaje na povrini. Kao to kae Bodrijar igramo se znakova, igramo se reima. Svaki teorijski termin je neka referenca iz popularne kulture, postmodernizma. Iz nekog konteksta koji je iznedrio ceo taj fenomen nevidljivih medija, privremeno autonomne zone itd.

Kada govorimo o odnosu vidljivosti i nevidljivosti on kae postoje mogue i nemogue slike. - Mogue slike su vie od informacije, a spektakularno nemogua slika je sama informacija. - Informacija u novom drutvu u novim medijima moe da bude samo ona koja je - nevidljiva , koja je implikovana. Ona koja se ne moe nikad u potpunosti realizovati. Prva strategija nevidljivosti jeste biti svima na oima. Biti suvie materijalan da bi bio enkodiran. Biti suvie materijalan ne znai da stoji na mestu normalnog znaenja materijalnosti. an Li Godar kad kae naj vanije informacije koje nam nudi neki film jeste novac umesto filma. I taj novac je toliko materijalano prisutan: kroz ulaganja, kroz glumce koji se moraju isplatiti. Svima je na oima, nije kodiran, a to je poslednje na ta vi pomislite kad gledate film. Na filmu pomislite na informacije o svemu osim o novcu. A novac je prva skrivena, prikrivena informacija unutar filma. Prvi nivo je : vidljivost- kapital, drugi nivo je informacija-kapital. Sve, ime se barata unutar trijade: kapital, informacija, slika je - nevidljivo. ak i sama slika je nevidljiva. ...A postaje vidljivo samo kad vidimo postignuti uinak. Konani efekat je ono to se time realizuje: akcija, pranje novca, dekonstrukcija privremene gerilske zone, njena rekonstrukcija na nekom drugom mestu itd. Hakim Bej koji govori da je formiranje privremenih autonomnih zona cirkulisanje nevidljivih informacija i pretvaranje u vidljivo. To je klasina marksistiko- gerilska strategija politiko ekonomske borbe. ...Meni je interesantan termin nevidlji mediji, koji vam pokazuje treu teoriju definisanja medija. A to je u stvari pod varijanta - studije kulture, ali studije kulture koje se okreu politikoj ekonomiji. Politikoj ekonomiji i ideolokoj borbi, koji su vaskrsnue jedne klasine dogmatine francuske levice ezdesetih godina. Privremena autonomna zona, na kraju, on kae jeste konkretizacija razliitih i lanih apstrakcija. Privremena autonomna zona nam omoguuje da konkretizujemo razliite nevidljive, apstraktne potencijale koji posatoje unutar informatikog prostora. (...Google, yahoo.. i td.; kada, date parametre za pretraivaje.) Interesantno da su oni pretraga samo visoko komercijalnih veb sajtova. Oni iz njih izvlae ono to nije moda vidljivo na prvi pogled, ali iza toga treba da se formira varijanta otkrivanja nevidljivih sajtova itd.... Radikalna teroristika strategija jeste da se privremena autonomna zona zakopa unutar tih komercijalnih sajtova. Sajtova korporacija, dravnih informacija ak i oping sajtova. Kako radi autonomna zona? - Kae :Emitira procese nevidljivosti - informacija kapitalizma, da bi materijalizovala svoje strategije, i naini manifestnim stvari, koji je materijalistiki kapital preskoio. Skrivena informacija je uvek ona koja moe da iskoi, ali ne eli. Ona je neto to ne eli da se rodi i nevidljivost je vrsta informacije nultog stepena.... Nevidljivost je neto to je svima nama razumljivo ali mi ne elimo da ga otkrijemo i spoznamo.... Bartovo pismo nultog stepena je neto to emo mi svi razumeti. Nulti nivo prie je ona pria koju mi svi shvatamo. Ma kakav roman ili film gledali - svi emo to tako indentifikovati. Da bi se implikovala, potrebna je neka vrsta nae volje.

* ...Ja sam vam samo predoila teorije etvorice ili petotce teoretoara. A ko hoe neto vie od ovog, pored Virilija proitajte i ovog Hakim Beja, Pitera Lunefelda, Lauru Marks.

To su klasina odreenja novih medija. Idu preko teorija Valtera Benjamina, Marala Makmulana i Leva Manovia. Od Manovia imate Metamedije, neke njegove knjige moete i na vebu nabaviti. Druga grupa teorija su: delezofsko- hansofske. Delez je kod nas preveden, ali je loe preveden, nema smisleno vrednosti. Trea grupa su disterizovani moderni teoretiari: - najbolje je itati Pola Virilia, koji je kod nas dostupan. Hakima Beja su izdali Hrvati u Arkvinu. Lunefelda, Lauru Marks, njih moete nai i na vebu, ali samo na engleskom. Informatiku bombu ste prvo trebali da proitate jer je to vezano za neto mnogo konkretnije, pa onda njegove prie imaju pragmatinu demonstraciju. Lake se ulazi u njegov sistem razmiljan. iek, Bodrijar i Virilio su izdali tri knjiice o 11- om septembru ... koje su vrlo prijemive, razumne.