Univerzitet u Novom Sadu Tehniki fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin

Benmarking

Dijana Maron 16/06-08

Zrenjanin, 2009

Uvod
Bencmarking je neprekidan, sistematski nacin ocenjivanja proizvoda, usluga i poslovne obrade organizacije koji je prepoznatljiv po prezentaciji najbolje prakse u svrsi napredka organizacije.[1] Bencmarking se definise na razlicite nacine. Prema jednoj od cesto navodjenih definicija, koja je razvijena od strane Americkog centra za produktivnost i kvalitet , bencmarking predstavlja sistematski i kontinuirani proces merenja koji sluzi kao baza za poredjenje. Pre svega, to je istrazivanje i posmatranje najbolje prakse konkurenata, odnosno traganje za najboljim industrijskom praksom. Bencmark predstavlja standard kvaliteta, koji sluzi kao baza za poredjenje vlastitog poslovanja sa poslovanjem onih preduzeca koja postizu najbolje rezultate. Bencmarking omogucava preduzecu da uci na iskustvima drugih, ali ovaj proces je vise od kopiranja. Ovaj proces je visoko postovan svuda u svetu jer je mnogim svetskim kompanijama pomogao da opstanu ili da se ponovo dignu na noge. Bencmarking je sastavni element filozofije upravljanja ukupnim kvalitetom (TQM) odnosno kulture trajnog unapredjenja posla. Japan je sredinom dvadesetog veka prakticno operacionalizovao bencmarking. Slali su emisare sirom sveta, a pre svega u SAD, da pronadju najbolju praksu u odredjenim oblastima, koja bi se mogla primeniti i u japanskoj privredi. Zahvaljujuci tome, Japanci su uspeli da od relativno zaostale zemlje stvore svetsko cudo, da ostvari ekonomski rast koji nije zabelezila nijedna zemlja na svetu. Prva kompanija koja je pocela da primenjuje bencmarking na naucnoj osnovi bila je poznata korporacija Xerox. Menadzment rukovodstva ove korporacije je bencmarkingom uspeo da se suprotstavi svetskoj konkurenciji.

Ova kompanija je nakon primenjenog bencmarkinga uspela da proizvede kvalitetnije aparate za kopiranje, po nizim cenama, sa nizim troskovima eksploatacije i odrzavanja, boljeg dizajna i drugih performansi koje su zahtevali kupci. U intervjuu sa Robertom Kampom (otac bencmarkinga), on govori da je u pocetku Xerox veoma mnogo i brzo gubio na trzistu i da je ova kompanija hitno morala da ucini nesto kako bi dovela do ponovnig rasta. Tako da je onda primenjen bencmarking i to je bio prvi put ali je vrlo uspesno funkcionisalo. Ljidi su pronalazili mnogo razliga da primenjuju ovaj proces. Danas kompanije koje su deo TQM-a obicno priznaju da imaju neprekidan napredak zahvaljujuci primeni bencmarkinga. Postavlja se pitanje zasto je to tako? Pa verovatno jer svi mi moramo da ucimo od drugih. I to predstavlja bencmarking. [2]

Tipovi bencmarkinga
-Interni bencmarking -konkurentski bencmarking -funkcionalni bencmarking -generalni bencmarking Konkurentski bencmarking je koriscen pri analizi konkurencije. Kada istrazujete o svojoj direktnoj konkurenciji takodje istrazujete i o najboljoj kompaniji u industriji. I tako ta bencmarkovana kompanija postaje tj. koristi se kao standard za poredjenje izmedju vas i bencmarkovane kompanije. Kolaborativni bencmarking je poceo da se koristi u pocetku od strane Rank Xeroxa i obicno se primenjuje u samostalnim kompanijama. Dobar primer za koriscenje ovog tipa bencmarkinga su holandske gradske kompanije za proizvodnju vode koje koriste bencmarking od 1997. god. i to veoma uspesno.

Koje su prednosti primene bencmarkinga?

Bencmarking predstavlja mocno i sveobuhvatno orudje za unapredjenje poslovanja. To je proces koji pomaze da se tacno sagleda ono sto se radi, sta je najbolje unutar ili izvan preduzeca, kako vrsiti poredjenja i on moze uciniti da se ostvare poboljsanja. Znacajnu ulogu ima u nalazenju najbolje prakse koja pomaze da se ostvare ciljevi.

Kako se bencmarking primenjuje?

-Sta treba da bencmarkujemo? Ovakve vrste odluka donosi top menadzment kompanije ali da bi doneli bilo kakvu odluku prvo se mora osnovati tim koji ce izucavati one procese koji najvise uticu na poslovni uspeh tj. neuspeh firme i uporediti sa performansama organizacije koja se bencmarkuje. Kod odlucivanja sta izabrati kao predmet bencmarkinga bitno je da bencmareking studija obuhvata bilo koji proces koji je kljucan za pruzanje usluga kupcu i za uspeh kompanije.[3] -Koga bi trebalo da bencmarkujemo? Nije dovoljno samo pronaci najboljeg u istoj bransi ili najboljeg od najboljih kao bencmarking partnera za odredjeni proces. Isto tako treba ubediti tig najboljeg da saradjuje u izradi studije bencmarkinga. Male kompanije cesto imaju problema u nalazenju bencmarking partnera Zato se ponekad umesto trazenja najboljeg od najboljih moze pokazati bolje potraziti partnera koji ostvaruje uspesnije rezultate u slicnom procesu.[3] -Kako mi obavljamo proces Odgovor na ovo pitanje zahteva procenu sopstvenog procesa, odnosno njihovo pazljivo proucavanje i ispitivanje kriticnih faktora koji uticu na performanse procesa.

Ova faza ne obuhvata samo naporno prikupljanje kvantitativnih i finansijskih podataka, vec i identifikaciju i dokumentovanje operativnog sadrzaja. Prikupljanje podataka zahteva dugotrajan i postupan rad da bi se uspostavili verovatni i korisni rezultati. Mnogi bencmarking pokusaji propadaju zato sto timovi ne razumeju proces svoje kompanije.[3] -Kako oni obavljaju proces Odgovor na ovo pitanje se sastoji u izucavanju performansi slicnog procesa koje treba da slede isti proces merenja u dve razlicite firme.[3]

Faze ili koraci u bencmarkingu Postoji mnogo verzija o tome kroz koliko faza ili koraka prolazi bencmarking koje su koristile mnoge uspesne organizacije: AT&T su imale 12, Xerox je koristio 10, Alcoa ima 6, a ostali preporucuju sedam ili osam faza. Posao koji je James Harrington vodio oko softverskog programa prolazio je tokom procesa kroz cak 18 koraka. Najjednostavniji proces koji je dat od strane GOAL/QPS sadrzi sest koraka i to je ono sto se preporucuje.[4] 1. 2. 3. 4. 5. 6. Planiranje Istrazivanje Posmatranje Analiza Prilagodjavanje Poboljsanje

Bencmarking nije projekat koji kratko traje. To je neprekidan proces unapredjenja strategije i promene menadzmenta procesa. Kada se jednom s tim pocne nastavlja se sve dok ne dodje do znacajnog poboljsanja u poslovanju.

Uspeh i pad bencmarkinga na primeru dobre tj. lose prakse 1. Menadzeri kompanije Maines Paper & Food Service su poceli da tapkaju u mestu. Njihov proces bencmarkinga je pokazao savrsene rezultate u istrazivanju razlika izmedju dve kompanije . Obe kompanije su se bavile veoma slicnim poslovima , ustvari cinjenica je da su imale iste klijente ali su razlike u cenama i profitabilnosti bile drasticne. Ispostavilo se da je jedna od kompanija bila undreperforming. Pokusavali su da srede to stanje u poslovanju izvesno vreme . Radi se o Conklin,NY, kompaniji. Slagalica je bila sklopljena kada su Mastrosimone, direktor finansija, i njegove kolege otkrili faktor koji je nedostajao u njihovom bencmarkingu. Taj faktor je bilo godiste dveju kompanija. Jedna od njih je funkcionisala vec dvadeset godina dok je druga samo tri. Starija kompanija je imala znacajnu podelu zaposlenih koji su u toj firmi imali 20 godina staza i cije su plate predstavljale pravi udarac za vrh kompanije, kaze Mastrosimone, dok je mladja kompanija imala nekolicinu zaposlenih koji su imali tek par godina staza u firmi. To je iskosilo mnoge troskove kompanije sto se na kraju odrazilo na racun licnih troskova. Napori bencmarkinga tada su pokazali da ni jedna kompanija nije spremna da uci od one druge i da ustvari ni jedna od njih nije dovoljno dobra da bi prenela to znanje onoj drugoj. Tako da u ovom slucaju bencmarking nije uspeo. Ovo samo pokazuje da se proces bencmarkinga ne moze uvek koristiti i ne mozemo svakog bencmarkovati.[5] 2. Nije dovoljno samo porediti podatke tokom nekog odredjenog perioda , takodje moramo, kako strucnjaci kazu, poceti od musterija i dugo se baviti njima i njihovim potrebama., svaki korak vasih musterija vam kupuje jos jedno iskustvo, morate meriti prave stvari i naci balans izmedju vaseg i tudjeg poslovanja inace ce vam se desiti da ne uspete kao sto je to bio slucaj sa firmom Maines Paper & Food Service kaze Michael Katzorke, seniorski podpredsednik Cessna Aircraft koji je smesten u Viciti.

On dalje govori da je posle 13 godina u poslu mislio da sve najbolje zna medjutim tada je presao u Motorolu i shvatio da ce mnogo bolje napredovati ako se ne oslanja samo na svoje znanje i na uspehe vec i na dobre rezultate drugih. Medjutim kako ubediti ljude da im treba promena u poslovanju da bi brze napredovali? Njegovo shvatanje je da ih treba povesti na bencmarking turneju. Posetiti deset ili dvanaest kompanija. Dopustiti im da sami vide i razmisle. Negde tokom puta lampica ce im se upaliti i svi ce reci znas mi mozemo ipak mnogo bolje.Posle toga Michael kaze da je i sam bolje razumeo proces bencmarkinga.[5] Deset najboljih bencmarking procesa U nastavku cu prikazati najvise aktivne bencmarking procese u proteklih dvanaest meseci sakupljene od strane TBE (The Benchmarking Exchange). Svrha ovog rangiranja je da pokaze na koje su se poslovne procese najvise fokusirali clanovi TBE kao i organizacije koje uspesno primenjuju bencmarking. Ovaj izvestaj je radjen je u sadasnjosti tako da prikazuje sta se trenutno bencmarkuje. Lista Top10: 1.Sistemi informatickih tehnologija 2.LJudski resursi 3.Bencmarking 4.Aktivnosti bazirane na troskovima 5.Kontrola i merenje troskova 6.Trening unapredjenja zaposlenih 7.Proces napredka menadzmenta 8.Racunovodstvo 9.Zadovoljenje potreba potrosaca 10.Programi za naknadu, podstrek i korist zaposlenih

Deset najboljih bencmarking organizacija Ovo sto sledi je lista organizacija koje su ukljucene u bencmarking i ostvaruju dobre rezultate vecinom zahvaljujuci bencmarkingu. Ove organizacije su odlican model za svakog ko bi zeleo da u svom poslovanju primeni bencmarking. To su lideri. Lista Top10 organizacija: 1.Bank of America 2.Xerox 3.TRW Automotive 4.U.S. Army 5.U.S Department of Veterans Affairs 6.Saudi Aramco 7.CSC 8.BearingPoint 9.DunMcDermott 10.Social Security Administration APQC (americki centar za produktivnost i kvalitet) APQC je medjunarodno poznat izvor procesa i performansi napredka koji pomaze organizacijama da se brzo prilagode promenama, da izgrade novi i bolji nacin poslovanja i uspeh na konkurentskom trzistu. APQC se fokusira na -bencmarking i najbolje vezbe -naucni menadzment -kontrola i merenje -merenje performansi -inicijativa profesionalnog razvoja APQC radi sa svojim clanovima na pronalazenju najbolje prakse i na otkrivanju efektivnih metoda napredka. Oni povezuju pojedince jedne sa drugim tako da mogu da podele svoje znanje, vezbe i alat koji su potrebni za uspeh.

Danas ovaj centar radi sa organizacijama sirom cele industrije da pronadje praktican, efektivno, isplatljivo resenje da pomogne produktivnosti i napredku drugih organizacija. APQC kroz bencmarking prolazi kroz 4 faze metodologije koje su se u proteklih 25 godina pokazale uspesnim: planiranje, prikupljanje, analiza i prilagodjavanje.[4]

Bencmarking u jugoistocnoj Evropi

Harmonizacija energetskih trzista u jugoistocnoj Evropi sa EU Zemlje jugoistocne Evrope napravice vazan korak prema integraciji regionalnog energetskog sektora, sto je kljucni element razvoja i obnove. Unapredjenje ravnoteze izmedju snabevanja energijom i traznje za njom od kljucnog je znacaja za podsticanje i odrzavanje ekonomskog razvoja u jugoistocnoj aevropi smatraju analiticari. U decembru 2004., predstavnici 25 clanica EU i zemalja jugoistocne Evrope dogovorili su se o osnovnim principima energetskog ugovora i odlucili da formiraju energetsku zajednicu. Potpisivanjem ugovora zemlje jugoistocne Evrope postale su spremne da privuku dodatne investicije. Americki investitori vec su prisutni na Balkanu. U Srbiji i Crnoj Gori mere radi integracije energetskog sektora su pozdravljene kao vazan korak napred, koji ce omoguciti bolji pristup snabdevacima i selekciju snabdevaca, a na drugoj strani imati za posledicu nize cene. Srbija i Crna Gora potpisace ugovor o energiji svaka za sebe, posto Drzavna zajednica nema ovlascenja u oblasti energetike. Zahvaljujuci svom centralnom polozaju na Balkanu, energetski sistem Srbije medjusobno je povezan sa sistemima svih susednih zemalja. Na duzi rok, Srbija planira da reformise taj sektor usvajanjem principa EU. Pored Srbije i Crne Gore ostale strane u ugovoru sa EU su: Albanija, Bosna i Hercehovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Rumunija, Turska i UNMIK.

Vazna aktivnost inicijative za energetsku integraciju je bencmarking, u okviru koje se prikupljaju podaci od slicnih institucija u zemljama jugoistocne Evrope sa ciljem uporedjivanja njihovih trenutnih rezultata i napredka. Podaci se prikupljaju pomocu standardnog, godisnjeg upitnika. Jedan od tih upitnika je i Bencmarking Eropske komisije, koji ulazi u svoju drugu godinu. Prve godine prikupljani su podaci i uporedjivani samo sa clanicama EU. U drugom godisnjem izvestaju prikupljeni su podaci o zemljama u procesu pridruzivanja, a neka pitanja su podneta i zemljama jugoistocne Evrope. Sprovodjenje ovog ugovora poslace jasan signal Evropi da su zemlje jugoistocne Evrope spremne za dalju integraciju drugih sektora. Regionalna saradnja tih zemalja u energetskom sektoru je svojevrsna proba za buducu primenu bencmarkinga i integraciju energetskog trzista jugoistocne Evrope u interno evropsko energetsko trziste. Ostali ciljevi su uspostavljanje zajednickih pravila za proizvodnju, prenos i distribuciju struje i prirodnog gasa kao i razvoj drzavnih i regionalnih trzisnih akcionih planova.[6]

Srbija i Crna Gora-Izrael

Ocena ostvarenih rezultata je uvek interesantna i neophodna. Metode savremenog bencmarkinga u ovim analiziranjima su veoma korisne i svrsishodne. Autoru ove price se pruzila prilika da moze da izvrsi ovu analizu posmatrajuci oba sistema iz neposredne blizine, baveci se profesionalno programima unapredjenja kvalitetakonsaltingom, obukama i ocenjivanjima u Iraelu i Srbiji i Crnoj Gori. Veoma interesantni podaci se mogu izvuci iz analize i poredjenja Izraelskog i naseg pokreta za kvalitet. Zemlje sa totalno razlicitom privrednom strukturom i uredjenjem pored uocenih razlika imaju i neke slicnosti. Da ih kratko analiziramo.

Broj sertifikata ISO 9000 Broj sertifikata ISO 14000 Broj sertifikata QS 9000 Broj sertifikacionih tela nacionalnih Broj inostranih tela koja deluju na teritoriji % ucesca inostranih tela u ukupnom broju sertifikata Broj konsultantskih organizacija Broj konsultanataprivatna lica Broj ocenjivaca

Izrael 7000 60 30 3 6 20% 50 300 200

SCG 550 15 3 5 10 40% 10 100 200

Autor ovog teksta i ovih analiza je Vladimir Simic(MIQA), i ovim analizama je pokazao da su nosioi aktivnosti u obe zemlje nacionalne institucije za standardizaciju. Ove institucije pored vodecih aktivnosti obavljaju i poslove ocenjivanja i registracije upravljackih sistema tj. primenjuju bencmarking.[7] RADIONICE BENMARKINGA: PRIMERI DOBRE PRAKSE Osnovna premisa benmarkinga je uiti o poboljanjima drugih, koja se mogu primeniti u unapreenju poslovanja sopstvenog preduzea. Benmarking podrazumeva mreu odnosa i razmene informacija izmeu, na jednoj strani, preduzea sa izuzetnim performansama i znanjem kao kljunim resursom i, na drugoj strani, preduzea koja imaju potrebu uenja zbog izraenih ambicija da budu bolja.

U sutini, benmarking je u funkciji uenja i kontinualnih unapreenja, i odnos izmeu uesnika benmarking radionica ilustruje se kroz koncept mentorstva i razmena iskustava na interorganizacionom nivou. U 2005. godini odrane su dve radionice benmarkinga: Primeri dobre prakse", i to: I) 12. aprila u apcu - Narcis Popovii II) 3. juna u Beogradu - Beogradska pekarska industrija

Radionice bencmarkinga-primeri dobre prakse 2005.g.

Prva benmarking radionica, predviena Planom aktivnosti Fonda za 2005. godinu, odrana je 12. aprila u apcu. Domain ove benmarking radionice bila je firma NARCIS POPOVII (proizvodnja stone hrane) iz apca, dobitinik Nagrade za kvalitet SCG OSKAR KVALITETA u kategoriji malih i srednjih preduzea za 2004. godinu. Moderator radionice bio je dr Predrag Popovi, rukovodilac Sertifikacionog i kontrolnog tela u Institutu Vina i jedan od vodeih ocenjivaa FQCE. Prisutne su na poetku pozdravili: Vidosava Dagi - predsednik Regionalne privredne komore iz Valjeva, Vladimir Trajkovi predsednik FQCE i dr Milo Jeli - predsednik Strunog saveta FQCE.

Predstavnici NARCIS POPOVIA - Avalona Morozovi (direktor sektora kvaliteta), Miroslav Pavlovi (direktor proizvodnje) i Milena Mii (tehniar Kontrole kvaliteta interne laboratorije) prezentirali su performanse svoje organizacije preko kriterijuma 5. Upravljanje procesima (potkriterijumi: 5.2 Praenje parametara kljunih procesa i uspostavljanje ciljeva poboljanja i 5.3 Stimulisanje kreativnosti i inovativnosti u poboljavanju procesa) i kriterijuma 3. Upravljanje ljudskim resursima (potkriterijum 3.2 Razvoj sposobnosti (mogunosti)).

Uee u radu benmarking radionice uzeli su predstavnici sledeih organizacija: BEOGRADSKA PEKARSKA INDUSTRIJA, Beograd; NIS RAFINERIJA NAFTE SRBIJE, Novi Sad; PREDUZEE ZA PUTEVE, Beograd; NACIONALNA AGENCIJA ZA ZAPOLJAVANJE, Beograd; SINTELON AD, Baka Palanka; TIGAR, Pirot; SIEMENS d.o.o. Beograd; AQA, Beograd; Hemofarm koncern ZORKA PHARMA, abac.

Primere dobre prakse u okviru 2. radionice benmarkinga koje organizuje FQCE, predstavila je Beogradska pekarska industrija, preko kriterijuma 6. Nacionalne nagrade za poslovnu izvrsnost: Zadovoljstvo kupca/korisnika. Radionica je odrana 3. juna 2005. godine u Beogradu, u Domu Vojske SCG, sa moderatorom dr Miloem Jeliem, predsednikom Strunog saveta FQCE. Uesnike su na poetku pozdravili Vladimir Trajkovi - predsednik FQCE i Boko Vidojevi - generalni direktor Beogradske pekarske industrije (BPI). Kako njihova organizacija prati i meri zadovoljstvo kupaca, kao i koje mere preduzima da bi ispunila njihove zahteve predstavili su: Bratislav Vukoti (direktor kvaliteta), Dragana Temin (direktor marketinga), Milena Avramovska (komercijalni direktor) i Darko Peke (direktor transporta). Uesnici su se aktivno ukljuili u rad radionice, dajui korisne predloge i izlaui svoja iskustva i utiske, to je doprinelo interaktivnom pristupu. Zainteresovanost za ovaj program FQCE, pokazuje veliki broj uesnika iz sledeih organizacija: TIGAR AD, Pirot; NIS RAFINERIJA NAFTE Blending ulja, Novi Sad; PREDUZEE ZA PUTEVE - Beograd; NIS RAFINERIJA NAFTE - Sluba marketinga, Novi Sad; NARCIS POPOVII - abac; VIZAHEM D.O.O, Beograd; KNJAZ MILO Aranelovac; GALENIKA FITOFARMACIJA AD, Beograd;DP [8]

Hemofarm koncern a.d. Vrac SHTS je skraeni naziv za Savez Hemiara i Tehnologa Srbije ili na engleskom Association of Chemists and Chemical Engineers of Serbia SHTS je inicijalno formiran da bi:

na bazi razmene iskustava i miljenja profesionalaca potpomagao razvoj hemijske industrije u Srbiji, kao i primenu hemijskih tehnologija u srodnim procesnim industrijama; kroz organizovanje nacionalnih i meunarodnih kongresa, konferencija simpozijuma, seminara i kurseva promovisao progres u oblasti hemije, hemijske tehnologije i hemijskog inenjeringa u Srbiji; kroz razvoj izdavake delatnosti popularisao nauna i struna dostignua u oblastima od interesa za lanove; vodio rauna o nivou profesionalnih znanja svojih lanova u svim oblastima hemije, hemijskih tehnologija i hemijskog inenjeringa, kao i da strunost na planu projektovanja hemijskih procesa i postrojenja verifikuje izdavanjem odreenih uverenja; ustanovio veze sa inostranim strunim i profesionalnim organizacijama i udruenjima aktivnim u oblastima vezanim za hemiju, hemijske tehnologije i hemijski inenjering;

Hemofarm koncern a.d. Vrac je najuspenija domaa farmaceutska kua sa trinim ueem od 45 %. Jednu etvrtinu ukupne prodaje Hemofarm ostvaruje na tritima preko 27 zemalja. U proloj godini izvoz je dostigao vrednost od 57 miliona dolara, to je za 47 odsto vie u odnosu na 2002. Hemofarm je danas preduzee koje ine matina kua i 28 zavisnih drutava, od kojih 18 posluje u zemlji i 10 u inostranstvu. Osnovna delatnost Hemofarma je proizvodnja lekova, uz primenu savremene tehnologije i u skladu sa GMP, GLP, MCA i ISO propisima.

Proizvodnja u zemlji se odvija u est proizvodnih pogona u Vrcu, i u fabrikama u Podgorici, apcu, Dubovcu, Bakom Petrovcu, Jasenovu i Srpskoj Crnji. Takoe je prisutan i na tritima u preko dvadeset zemalja sveta. Bencmarking je proces koji je veoma uticao na razvoj poslovanja Hemofarma i oni ga i dalje primenjuju kao sto redovno ucestvuju na bencmarking radionicama.

Johnson & Johnson Podrucje farmacije- J&J farmaceutska kompanija je fokusirana na naucne inovacije kad je u pitanju briga o zdravlju. Inoviranje se ne zadrzava samo na podrucju njihove nauke, tehnoloskih strucnjaka i trzista. Oni su snazno odani partnerstvu pojedinaca ili kompanija koje su slicnog ili istog misljenja i cija su razmisljanja inovirana a znanje ima potencijala da pogura medicinu napred.

Philip Morris Ovo je jedan od najpoznatijih proizvodjaca cigareta na svetu. Veliki udeo u postignuce ove kompanije ima proces bencmarkinga. Skorasnja istrazivanja ukljucuju studiju o ''sestri'' ove kompanije Philip Morris USA, kada je uradjen izvestaj o pusacima u USA. Ispostavilo se da treba promeniti dizajn kutije cigareta tako da se ova kompanija sada bazira na ovo istrazivanje.

Nabrojacu samo nekoliko kompanija koje danas na svoje poslovanje uspesno primenjuju bencmarking.: AstraZeneca, Aventis, Coca-Cola, General Electric, Boeing, Exxon Mobil, Motorola, IBm, Phillips, Merck, Sprint, Micrologix, American Express, Goldman, Johnson & Johnson....

Koliko kosta primena bencmarkinga?

Bencmarking je umereno skup proces, ali mnoge organizacije tvrde da je i vise negi isplatljiv. Obicno postoje tri vrste troskova bencmarkinga: troskovi posete, vremenski troskovi i troskovi baze podataka bencmarkinga. Troskovi posete su smestaji u hotelima, putni troskovi, troskovi obroka... Zatim tu su troskovi vremena a to se odnosi na vreme koje clanovi bencmarking tima investiraju u istrazivanje problema, pronalazenje adekvatnih kompanija za njihove studije itd. I na kraju tu su troskovi baze podataka bencmarkinga koji ukljucuju pronalazenje najbolje prakse. Dzonaton Tanz, direktor istrazivanja u Best Practices LLc ,firme za bencmarking i konsultovanje kaze da tipican bencmarking kosta od $70.000 do $150.000, dok visoki bencmarking moze kostati i do $300.000. Ali takodje on kaze da se sve to na kraju isplati jer na primer neke tipicne finansijske organizacije kasnije mogu ustedeti 20% do 30% kad su u pitanju troskovi. Nastavlja da je racunica u primeni bencmarkinga sasvim jasna i dobro vidljiva.