1.Hijerarhija u esnafima?

Majstor,kalfa,egrt
2.Glavni ciljevi u fabrikoj proizvodnji?
Cilj fabrika je bio povecanje produktivnosti smanjenje trokova.
3.Pogodnosti za oveanstvo koje je pruio razvoj nauke i tehnologije?
Pogodnosti su produenje ivotnog veka, superiorne komunikacije, transport,
olakanje kucnih poslova i novi vidovi obrazovanja i zabave.
4.Razvoj korisnikog pokreta?
Korisnici su sa zadovoljstvom i odobravanjem prihvatili sve pogodnosti koje
su nosile nove tehnologije, to nije bio sluaj sa problemima u vezi kvaliteta
nastalim u novom okruenju. Novi proizvodi su za mnoge bili nepoznanica-vecina
korisnika nije imala znanje i vetine kako bi nove tehnologije stavila u sopstvenu
slubu, niti je bila sposobna da odabere one prave proizvode. Dotadanja znanja
jednostavno nisu bila dovoljna za snalaenje na novonastalom tritu, ijoj
neureenosti su, nesvesno ili namerno, esto doprinosili i sami proizvoai
iznoseci neistine ili poluistine o svom proizvodu.
5.Ko je napisao prirunik za upravljanje kvalitetom?
Deming
6.Ko je prvi put razvio koncept HACCP?
Pilsburi je razvio koncept HACCP (Hazard Analysis Critical Control Points) - analiza
hazarda i kritinih taaka upravljanja.
7.Navesti tri grupe gurua kvaliteta?
1. Rani Amerikanci , koji su svojim radom uticali na razvoj misli kvaliteta u Japanu
( Edvards Deming , Juran Josif I Armand Feigenbaum )
2. Japanci , koji su razvili novi koncept kvaliteta , a na osnovama uenja ranih
Amerikanaca ( Kaoru Ishikava Genichi Tagui I Shingeo Shingo )
3. Novi Zapadni talas , koji je kao posledica japanskog industrijskog buma zapljusnuo i
podigao nivo svesti o kvalitetu na Zapadu ( Philip Crosbi , Tom Peters ja Claus Moller )
8.Demingov sistem istinskog znanja?
Sistem predstavlja skup funkcija ili aktivnosti unutar organizacije, koje deluju
zajedniki, radi postizanja ciljeva organizacije. Proizvodni sistem se sastoji od
vie manjih, meusobno povezanih podsistema. Ukoliko se eli postizanje efektivnog
rada sistema, komponente sistema moraju delovati zajedniki. Tamo gde ne postoji
interakcija delova sistema menaderi ne mogu upravljati sistemom, vec samo njegovim
pojedinim delovima. Uloga menadmenta je, izmeu ostalog, da vri optimizaciju
sistema. Takoe, menadment mora imati cilj, onaj ka kome sistem stalno stremi.
9.PDCA ciklus?
Aktivnosti sistematskog upravljanja i poboljavanja sledi ciklus koji se
sastoji od planiranja , primene planiranog , sravnjivanja ( prouavanje postignutog ) i
primene korektivnih mera.
10.Ko je prvi formulisao trokove kvaliteta?
uran je prvi formulisao trokove kvaliteta.
11.Odnos trokova kvaliteta i profita?
Kada se smanje eksterne i interne greke , smanjuju se trokovi kvaliteta, a samim tim
se povecava prihod, dok ukoliko se trokovi kvaliteta povecavaju prihod se smanjuje.
12.Koja su tri osnovna procesa menadzmenta kvaliteta koje je postavio Juran u
okviru trilogije?
Planiranje kvaliteta , upravljanje kvalitetom i unapreivanje kvaliteta
13.ta je kaizen?
Kaizen je filozofija koja se odnosi na sve aspekte poslovanja .
Kaizen je usresreen na mala , postepena i uestala poboljanja na duge staze .
Neprekidna , inkrementalna poboljanja.
14.Koncept nula defekta?
" Nula defekt " koncept osmisleno i formulisao Filip Krozbi . On je koncept " Nula defekt
predstavio kao koncept koji objanjava da se u menadmentu defekt ne mora
bezrezervno prihvatiti kao neminovnost.
15.Taguijeva funkcija gubitka?
Tagui je definisao kvalitet kao "Izbegavanje gubitaka koje proizvod uzrokuje po svojoj
isporuci, izuzimajuci one neizbene ". Ovi gubici se odnose na nemogucnost proizvoda
da zadovolji zahteve korisnika i zadate performanse, kao i na tetne pratece efekte.
Tagui meri gubitke novcem i dovodi ih u vezu sa merljivim karakteristikama proizvoda.
Na taj nain on jezik inenjera prevodi na jezik menadera. Njegov pristup zasniva se
na proizvodnom kriterijumu, tanije na postizanju specificiranih parametara.
16.ta predstavlja spirala kvaliteta?
Spirala kvaliteta predstavlja konceptualni model meusobno delujucih aktivnosti koje
utiu na kvalitet roba i usluga u razliitim fazama stvaranja, poevi od identifikacije
potreba do utvrivanja da li su te potrebe zadovoljene. Dakle, ona predstavlja
svojevrsnu spiralu progresa u kvalitetu, kroz tipian sled aktivnosti u organizaciji.
17.Pojedinane aktivnosti u okviru spirale kvaliteta?
Istraivanje trita , razvoj proizvoda , projektovanje proizvoda , proizvodnja ,
kontrolisanje , prodaja , upotreba.
18.Rezultati na planu tehnikih aktivnosti za kvalitet?
Rezultati su prilino dobri. Alati i tehnike nastaju svakodnevno, ak ponekad
svojim brojem stvaraju konfuziju. Nalazimo ih u asopisima, predstavljaju ih na
strunim i naunim skupovima, primenjuju se u organizacijama. Situacija je takva da
ovek moe da zakljui da je preokupacija alatima, tehnikama i metodama skrenula
panju sa menadment aktivnosti. Sigurno je da je utroeno dosta truda na neke ne ba
previe vane tehnikalije.
19. Rezultati na planu menadzment aktivnosti za kvalitet?
Rezultati su prilino loi. Mali je broj kompanija koje su u potpunosti
razumele i prihvatile koncept funkcije kvaliteta, na nain na koji su to uinili sa
drugim funkcijama. tavie, ak je i mali broj menadera kvalitetom koji su ovaj
koncept shvatili u potpunosti.Meutim, meu menaderima kvaliteta nastao je trend
ka: saniranju posledica nastalih kao rezultat preterane upotrebe statistikih metoda
i proirenju palete drugim tehnikim, a posebno menadment znanjima. Na ovaj nain,
menaderi kvaliteta uzimaju znaajnije uece u odnosima sa korisnicima, razvoju
novih proizvoda, odnosima sa isporuiocima i drugim znaajnim segmentima. U nekim
industrijama, na primer vojnoj i aero-kosmotehnikoj, ove promene su uzele velike
razmere.
20.Definisanje politike kvaliteta?
Definisanju politike kvaliteta:Da li cemo se opredeliti za liderstvo u kvalitetu ,
respektabilan nivo ili nivo koji ce nam omoguciti preivljavanje ? Da li cemo
posegnuti za preciznocu , pouzdanocu i drugim osobinama kvaliteta kao glavnim
elementima nae opte poslovne strategije ? Da li cemo svoj prepoznatljivi imid
graditi na performansama kvaliteta ? Tek onda kada iskristaliemo sopstvene
poglede po ovim pitanjima bicemo u poziciji da postavimo ciljeve i planiramo.
21.Postavljanje ciljeva kvaliteta?
Postavljanje ciljeva kvaliteta: Npr . produenje garancije za proizvod na pet godina ,
smanjenje broja reklamacija za 50 % , smanjenje trokova karta i dorade za 25% ,
striktno potovanje tolerancija , uspostavljanje pracenja odnosa sa isporuiocima ,
lansiranje novih proizvoda uz veliku verovatnocu da ce se prodavati i uspeno
funkcionisati.
22.Planiranje radi postizanja ciljeva?
Planiranje radi postizanja ciljeva:Ciljeve nije moguce postici ukoliko u
planiranju ne postoji uece svih relevantnih inilaca .Materijala , postrojenja ,
radnu snagu , plan aktivnosti , kao i ostale elemente najbolje je obezbediti uz uece
relevantnih inilaca . Dokazi o nepostojanju objedinjenog procesa planiranja su svuda
oko nas , a takva situacija nas ini vrlo ranjivima.
23.Organizovanje?
Organizovanje je aktivnost koja je od velikog znaaja za menadere. Ono zahteva jasno
definisanje odgovornosti za razliite aktivnosti za kvalitet , koje se obavljaju u
razliitim organizacionim jedinicama , kod isporuilaca , kao i u distributivnom
lancu . Takoe , organizovanje zahteva uspostavljanje pozicija , linija komande , linija
komunikacije, naina koordinacije.
24.Kadrovanje?
Kadrovanje obuhvata izbor , obuka i motivisanje ljudi koji bi trblo da obavljaju
odreene aktivnosti , u ovom sluaju , za kvalitet . Rukovodioci su odgovorni za
kadrovanje u svojim organizacionim jedinicama , dok dosta toga treba da se uradi na
planu obuke i motivisanja za kvalitet . Ove aktivnosti su obino van moci
rukovodilaca organizacionih jedinica.
25.Drutvena odgovornost?
Drutvena odgovornost se shvata kao nain na koji preduzea integriu svoja
drutvena i ekonomska interesovanja, kao i brigu o okruenju, u svoje vrednosti,
kulturu, odluivanje, strategiju i aktivnosti, javno i uraunljivo, a kao posledica
svega toga, uspostavljaju bolje prakse, stvaraju bogatstvo i unapreuju drutvo.
26.Standardizacija?
Standardizacija predstavlja proces utvrivanja odredbi za optu i viestruku upotrebu u
vezi sa postojeim ili buduim potrebama a radi postizanja optimalnog nivoa ureenosti
u odreenoj oblasti.Rezultati ovog procesa su standardi kao zvanina dokumenta sa
zahtevima koji se odnose na proizvod, proces u kome proizvod nastaje ili preduzee
kao poslovni sistem osnovan radi obavljanja odreene delatnosti koja stvara vrednost
(proizvod ili uslugu) za trite (korisnike i krajnje kupce) i za vlasnike.
27.Standard?
Standard je dokument u kome se definiu pravila, smernice ili karakteristike za
aktivnosti ili njihove rezultate (proizvod ili usluga mogu biti taj rezultat) radi postizanja
optimalnog nivoa ureenosti. Primena standarda je dobrovoljna. Usaglaenost sa
standardima postaje obavezna za proizvoaa samo ako se na standard poziva ugovor
izmeu proizvoaa-isporuioca i kupca i tehniki propis.
28.Akreditacija?
Akreditacija predstavlja zvaninu potvrdu o kompletnosti organizacije da prui
odgovarajuu uslugu ocenjivanja usaglaenosti ispitivanjem ili sertifikovanjem.
Kompetentnost organizacija za ocenjivanje usaglaenosti potvruje se putem
postupaka standardizovanih u seriji ISO/IEC 17000.
29.Oblast akreditacije?
Oblast akreditacije je obim poslova ocenjivanja usaglaenosti za koji je u postupu
akreditacije utvrena potrebna kompentetnost. Akreditacija se dodeljuje za sledee
poslove ocenjivanja usaglaenosti:
Ispitivanje
Kontrolisanje
Sertifikacija proizvoda I procesa
Sertifikacija sistema menadzmenta
Sertifikacija strunih lica
Etaloniranje

30.Sertifikacija?
Sertifikacija predstavlja postupak utvrivanja da proizvod, usluga, organizacija ili
pojedinac ispunjavaju zahteve relevantnog standarda. Postupak se zavrava zvaninom
potvrdom-sertifikatom o usaglaenosti i uspisom pprimaoca sertifikata u relevantan
registar.
31.Ocenjivanje usaglaenosti?
Ocenjivanje usaglaenosti predstavlja postupak vrednovanja proizvoda ili usluge,
procesa, sistema, osobe ili organizacije u odnosu na zahteve standarda ili u odnosu na
tehnike propise radi:
Potvrivanja da proizvod ispunjava zadati nivo kvaliteta ili bezbednosti
Pruanja neposrene ili posredne informacije korisniku o karakteristikama i
funkcionisanju proizvoda
Poveanja poverenja kupaca i regulatornog- nadlenog dravnog tela u proizvod
Potkreptivanja tvrdnji o proizvodu koje se koriste u njegovom reklamiranju i
obeleavanju
Dokazi o usaglaenosti su atesti, sertifikati, potvrde, uverenja, izvetaji o ispitivanju. Za
ocenjivanje usaglaenosti koriste se postupci dati u standardima ISO/IEC 17000 serije.
32.ta je proizvod?
Proizvod je rezultat nekog procesa.
33.ta je proces?
Proces je skup meusobno povezanih ili meusobno delujuih aktivnosti koji pretvara
ulazne elemente u izlazne elemente.
34.ta je zahtev?
Zahtev je potreba ili oekivanje koji su iskazani po pravilu podrazumevani ili obavezni.
35.ta je zadovoljenje korisnika?
Zadovoljenje korisnika je miljenje korisnika o stepenu do kojeg su ispunjeni njegovi
zahtevi.
36.ta je sistem?
Sistem je skup meusobno povezanih ili meusobno delujuih elemenata.
37.ta je sistem menadzmenta kvaliteta?
Sistem menadzmenta kvaliteta je sistem menadzmenta kojim se sa stanovnitva
kvaliteta vodi organizacija I njome upravlja.
38.Politika kvaliteta?
Politika kvaliteta obuhvata sveobuhvatne namere i voenje organizacije koji se odnose
na kvalitet kako ih zvanino izraava najvie rukovodstvo
39.Planiranje kvaliteta?
Planiranje kvaliteta je deo menadzmenta kvaliteta usresreen na uspostavljanje ciljeva
kvaliteta i na utvrivanje neophodnih operativnih procesa i odgovarajuih resursa za
ispunjavanje ciljeva kvaliteta.
40.Upravljanje kvalitetom?
Upravljanje kvalitetom je deo menadzmenta kvaliteta usresreen na ispunjavanje
zahteva kvaliteta.
41.Obezbeenje kvaliteta?
Obezbeenje kvaliteta je deo menadzmenta kvaliteta usresreen na obezbeenje
poverenja u to da su ispunjeni zahtevi kvaliteta.
42.ta je efektivnost?
Efektivnost je mera realizacije planiranih aktivnosti i planiranih rezultata.
43.ta je efikasnost?
Efikasnost je odnos ostvarenih rezultata i upotrebljenih resursa.
44.Usaglaenost?
Usaglaenost predstavlja ispunjenje zahteva.
45.Kontrolisanje?
Kontrolisanje je vrednovanje usaglaenosti posmatranjem i procenjivanjem uz kada je
to pogodno merenje, ispitivanje ili procenjivanje primenom ablona.
46.Ispitivanje?
Ispitivanje je utvrivanje jedne ili vie karakteristika prema proceduri.
47.Provera?
Provera je simetrian, nezavistan I dokumentovan proces za dobijanje dokaza provere i
njegovo objektivno vrednovanje da bi se utvrdio stepen do kojeg su ispunjeni kriterijumi
provere.
48.Razlika izmeu kontrole i ispitivanja?
Kontrola je deo procesa menadmenta koga ine skup preduzetih aktivnosti sa ciljem
obezbeenja stabilnost procesa.Ispitivanje je utvrivanje jedne ili vie
karakteristika po proceduri.
49.ta spade u dimenzione a ta u fizike karakteristike?
Fizike karakteristike - Postrojenja i oprema, izgled personala.
Fizike ( naprimer : mehanike , elektrine , hemijske ili bioloke karakteristike ,
kao to su duina, teina, napon, hrapavost, viskoznost, snaga, jaina zvuka ) ;
50.Nabrojte minimum pet razloga svrhe konrolisanja?
Svrha kontrolisanja je sticanje uvida u performance ponaanja i efekte obavljanja
menaderskih funkcija (planiranja, organizovanja i kontrolisanja) i to ne samo na
relaciji nadreeni-podreeni menader ve i kontrolisanje sopstvenog rada i relevantnih
rezultata (samokontrola) i preduzimanje korektivnih aktivnosti kojima se utie na
poveanje efektivnosti i efikasnosti menadera.
51.Koje vrste kontrolisanja razlikujemo prema mestu vrenja?
Kontrolisanje ulaza ( ulazna kontrola ) , kontrolisanje na liniji procesa , kontrolisanje
izlaza ( zavrna kontrola )
52.Kada je u pitanju obim kontrolisanja kakva kontrola moe biti?
Stopostotna kontrola , uzorkovanje rad i prihvatanja .
53.Problemi prilikom primene stopostotnog kontrolisanja?
Greke su vec nainjene - kvalitet se ne moe kontrolisanjem ugraditi u proizvod
Ne prua uvid u proizvodni proces
Obino je vrlo skupo
Ne obezbeuje 100 % uspenost
54.Negativne posledice uzrokovanja radi prihvatanja?
Veliki trokovi opravki
Znaajne opasnosti po bezbednost
Rizik da skupovi komada loeg kvaliteta mnogo ece prou , nego budu odbaeni
55.ta je vizuelno kontrolisanje?
Vizuelno kontrolisanje je uoavanje estetskih defekata ( ogrebotina , ispupenja ,
neujednaenih boja ) sa rasponom greke od 10 - 50 % i neophodno je imati struno
obuenog kontrolora

56.Od ega se sastoji prevencija defekta kroz uklanjanje greaka?

Sastoji se ed aktivnosti koje spreavaju nastanak odreenih tipova neispravnosti i mogu
se primeniti na dva opta naina :
1 ) Eliminacijom izvora greaka
2 ) Prevencijom neispravnosti tj prekidom veze izmeu greke i neispravnosti
57.Koje aktivnosti obuhvata smanjenje defekta kroz detekciju i uklanjanje
neispravnosti?
Aktivnosti kojima se detektuju i uklanjaju nepravilnosti iz proizvoda
58.Na koje aktivnosti se odnosi obuzdanje defekta kroz prevenciju otkaza?
Na aktivnosti koje kidaju uzrone veze izmeu neispravnosti i otkaza tako da lokalne
neispravnosti ne izazovu globalne otkaze ali i " toleriu " ove neispravnosti.
59.Tri vrste greaka po Juranu?
Tehnike
Nesvesne ( greke nastale omakom )
Svesne greke
60.Nabrojte kojim je faktorima bar pet uslovljeno trite usluga?
Promenama u regulativi
Privatizacijom
Ublaavanjem standarda profesionalnih udruenja
Tehnolokim Inovacijama , ukljuujuci kompjuterizaciju i napredak
telekomunikacija
Osnivanjem profitnih centara za usluge u robno - proizvodnim firmama
61.Nabrojte bar pet kategorija uslunih delatnosti?
Transport ( eleznica , aviotransport , autobuske linije , podzemna eleznica ,
kamionski transport , cevovodi )
Delatnost javnih preduzeca ( telefonske veze , isporuku svih vrsta energije ,
vodovod i kanalizacija )
Trgovinu ( hrana , odeca , automobili , robne kuce , )
Finansijske usluge ( banke , osiguranje , investicije )
Posredovanje ( trgovina nekretninama , dobijanje viza , brane ponude )

62.ta obuhvata kvalitet usluga?

Kvalitet usluga obuhvata osnovne usluge i pratece usluge . Na primer , sve banke
pruaju uslugu koricenja ekovnog rauna i za oekivati je da , u svakom trenutku ,
banke daju tane informacije o stanju na njemu . Ovo je jedna od osnovnih usluga
banaka . Uz to neke banke , pruaju usluge kao to su koricenje automata za
deponovanje ekova I podizanje novca , dvadesetetvoroasovna mogucnost
informisanje telefonom o stanju na raunu , trenutna provera pokrivenosti ekova itd .
Ove , pratece usluge , slue da podignu vrednost osnovnih usluga.
63.Nabrojte bar pet karakteristika usluga?
Vreme
Pravovremenost
Potpunost
Ljubaznost
Konzistentnost
64.Zato nastaju varijacije?
Nastaju usled promena u materijalu , habanja alata, usled vibracija maina, rad maina
zavisi od njihove starosti , uslova rada i odravanja . Promenljivost procesa nastaje i
zbog temperature, vlanosti, napona el .energije, pritiska itd.
65.Nabrojte etiri usvojene opte kategorije proizvoda?
Hardver (Hardver )
Softver ( softver )
Usluga (Usluge )
Procesovani materijali ( Preraeno materijali )
66.emu slui kano model?
Kano model slui za uspostavljanje veze izmeu tri tipa karakteristika proizvoda.
67.Dimenzije kvaliteta proizvoda?
1. Funkcionalnost
2. Ekonominost
3. Bezbednost
4. Pouzdanost
5. Svrsishodnost
68.Dimenzije kvaliteta usluga?
1. Pouzdanost
2. Poverenje
3. Uece opipljivih proizvoda
4. Empatija , razumevanje
5. Odziv