ZAKON O POLICIJI

("Sl. glasnik RS", br. 101/2005 i 63/2009 - odluka US) I OSNOVNE ODREDBE Delokrug policije lan 1 Policiju ini zaokruena oblast rada Ministarstva unutranjih poslova (u daljem tekstu: Ministarstvo) za koju se obrazuje Direkcija policije. Policija obavlja zakonom utvrene policijske i druge poslove, prua podrku vladavini prava u demokratskom drutvu i odgovorna je za ostvarivanje bezbednosti, u skladu sa zakonom. Obavljanjem policijskih poslova policija svima prua zatitu njihovih prava i sloboda. Prilikom pruanja zatite, policija pojedina prava i slobode moe ograniiti samo pod uslovima i na nain utvren Ustavom i zakonom. U Ministarstvu se, pored policijskih poslova, obavljaju i drugi zakonom utvreni poslovi. Policijske mere lan 2 Policija preduzima mere iz nadlenosti Ministarstva radi ostvarivanja javne bezbednosti. Policija preduzima hitne mere koje su neophodne za otklanjanje neposredne opasnosti za ljude i imovinu, kad te mere ne mogu pravovremeno da preduzmu drugi nadleni organi, o emu odmah obavetava te organe. Policija prua pomo organima dravne uprave, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, pravnim i fizikim licima u sluaju opte opasnosti izazvane prirodnim nepogodama, epidemijama ili drugim oblicima ugroavanja. U poslovima iz st. 2. i 3. ovog lana policija uestvuje i u vrenju spasilake funkcije i pruanju prve pomoi ljudima i, s tim u vezi, koristi propisanu opremu i sprovodi obuku policijskih slubenika koji te poslove obavljaju. Policijska pomo u izvrenjima lan 3 Ako se pri izvrenju akata dravnih organa i pravnih lica sa javnim ovlaenjima osnovano oekuje otpor, policija e tim organima i licima, na njihov pisani zahtev, pruiti pomo radi omoguavanja sprovoenja izvrenja. Policijski slubenici lan 4 Policijske poslove obavljaju policijski slubenici. Policijski slubenici u Ministarstvu jesu: 1) uniformisani i neuniformisani zaposleni koji primenjuju policijska ovlaenja (u daljem tekstu: ovlaena slubena lica);

2) zaposleni na posebnim ili odreenim dunostima iji su poslovi u neposrednoj vezi sa policijskim poslovima i obuhvataju poslove protivpoarne zatite, izdavanja oruja, posebne registracije i izdavanje dozvola, izdavanja i evidencije poverljivih identifikacionih dokumenata, krivinih evidencija i drugih posebnih evidencija, kao i druge poslove koji imaju bezbednosni i poverljivi karakter i koje ministar unutranjih poslova (u daljem tekstu: ministar), moe ovlastiti da obavljaju odreene policijske poslove. Policijski slubenici iz stava 2. ovog lana su zaposleni koji rade na poslovima na kojima opasnost po ivot i zdravlje, odgovornost i teina, priroda i posebni uslovi rada bitno utiu na smanjenje radne sposobnosti. Radna mesta policijskih slubenika utvruje ministar, aktom o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu. U skladu sa zakonom, policijski slubenici odgovorni su za vrenje dunosti i propuste u svom radu. Informisanje o radu policije lan 5 Policija je duna da objektivno informie javnost o svojim aktivnostima, ne otkrivajui poverljive informacije. U odnosima sa sredstvima javnog informisanja policija postupa u skladu sa zakonom i prema profesionalnim smernicama koje uputstvom daje ministar. Policija neposredno informie pojedince i pravna lica o pitanjima iz svog delokruga za ije reavanje postoji njihov osnovan interes. Informacije iz stava 2. ovog lana daje rukovodilac nadlene policijske uprave ili drugo lice koje ministar za to ovlasti. Davanje informacija iz stava 2. ovog lana uskratie se ili odloiti ako se radi o poverljivim podacima i informacijama ili ako bi se davanjem informacija moglo naruiti neije pravo na pravino suenje ili uticati na ishod drugog sudskog postupka. Saradnja policije lan 6 Policija sarauje sa organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave na preduzimanju mera radi ostvarivanja bezbednosti ljudi i imovine. Policija sarauje i sa drugim organima i ustanovama, nevladinim i drugim organizacijama, manjinskim i drugim organizovanim grupama i samoorganizovanim pojedincima radi razvijanja partnerstva u spreavanju ili otkrivanju delikata i njihovih uinilaca i ostvarivanja drugih bezbednosnih ciljeva. Policija ostvaruje saradnju, u skladu sa zakonom, drugim propisom i prema profesionalnim smernicama koje uputstvom daje ministar. Ministarstvo lan 7 Ministarstvo radi stvaranja uslova za rad policije: 1) utvruje razvojne, organizacione, kadrovske i druge osnovne smernice za rad policije i

donosi strateki plan policije; 2) priprema godinje finansijske planove potreba policije, nadzire njihovo izvravanje i kontrolie finansijsko poslovanje policije; 3) organizuje i vri internu kontrolu naina korienja budetskih sredstava i upravljanja dravnom imovinom, u skladu sa zakonom; 4) izvrava zadatke iz okvira investicione delatnosti i investicionog odravanja sredstava koja upotrebljava policija i sainjava planove nabavki; 5) donosi i sprovodi planove o izgradnji i korienju informacionog sistema; 6) donosi i sprovodi planove o izgradnji i korienju radiokomunikacionog i telekomunikacionog sistema, kao i bezbednosnozatitnog kriptolokog sistema; 7) usmerava i nadzire obavljanje poslova policije; 8) utvruje standarde za opremu i materijalnotehnika sredstva; 9) utvruje potrebe i nabavlja tehnika sredstva; 10) podrava lokalnu saradnju i odgovornost; 11) organizuje meunarodnu saradnju; 12) obavlja utvrene poslove koji se odnose na bezbednosno-policijsku i nastavnonaunu aktivnost; 13) organizuje i sprovodi unutranju kontrolu policije, uzimajui u obzir i stavove javnog mnjenja o policiji; 14) obezbeuje uslove za prevenciju muenja, neovenih ili poniavajuih postupaka i kontrolu odnosa prema licima lienim slobode; 15) obezbeuje saradnju sa organima i telima koji su zakonom ovlaeni za spoljanju kontrolu policije; 16) obezbeuje zdravstvenu zatitu, u skladu sa zakonom; 17) izvrava druge zadatke, u skladu sa zakonom. Za obavljanje pojedinih poslova iz stava 1. ovog lana u Ministarstvu se obrazuju sektori kojima rukovode pomonici ministra, postavljeni u skladu sa zakonom. Ministarstvo obezbeuje organizacione pretpostavke za operativnu nezavisnost policije od drugih dravnih organa u obavljanju policijskih poslova i drugih zakonom odreenih poslova za koje je policija odgovorna. Ministarstvo obezbeuje i druge organizacione pretpostavke za rad policije, a naroito za jaanje poverenja izmeu javnosti i policije kao slube na raspolaganju javnosti, za razvoj profesionalizma u policiji i za spreavanje i suzbijanje korupcije u policiji. Ministar lan 8 Ministar moe da zahteva izvetaje, podatke i druga dokumenta u vezi sa radom policije. Predstavnik policije ministru, redovno i na njegov poseban zahtev, podnosi izvetaje o radu policije i o svim pojedinanim pitanjima iz delokruga policije.

Ministar daje policiji smernice i obavezna uputstva za rad, uz puno potovanje operativne nezavisnosti policije. Ministar moe naloiti policiji da u okviru svoje nadlenosti izvri odreene zadatke i preduzme odreene mere i da mu o tome podnese izvetaj. Nadlenosti ministra za policijska postupanja iz stava 2. ovog lana vae do trenutka kada javni tuilac bude obaveten o krivinom delu i preuzme upravljanje nad policijskim postupanjem u pretkrivinom postupku. Izvetavanje Narodne skuptine lan 9 Ministar podnosi jedanput godinje, a po zahtevu Narodne skuptine ili ukazanoj potrebi i ee, Narodnoj skuptini izvetaj o radu Ministarstva i stanju bezbednosti u Republici Srbiji, a radnom telu Narodne skuptine nadlenom za bezbednost, na njegov zahtev, i izvetaje o pitanjima iz njegovog delokruga. II POLICIJSKI POSLOVI Pojam i vrste policijskih poslova lan 10 Policijski poslovi, u smislu ovog zakona, jesu: 1) bezbednosna zatita ivota, prava, sloboda i linog integriteta lica, kao i podrka vladavini prava; 2) bezbednosna zatita imovine; 3) spreavanje, otkrivanje i rasvetljavanje krivinih dela, prekraja i drugih delikata (u daljem tekstu: krivina dela i prekraji), drugi vidovi borbe protiv kriminala i otklanjanje njegovih organizovanih i drugih oblika; 4) otkrivanje i hvatanje izvrilaca krivinih dela i prekraja i drugih lica za kojima se traga i njihovo privoenje nadlenim organima; 5) odravanje javnog reda, pruanje pomoi u sluaju opasnosti i pruanje druge bezbednosne pomoi onima kojima je neophodna; 6) regulisanje, kontrola, pruanje pomoi i nadzor u saobraaju na putevima; 7) obezbeivanje odreenih javnih skupova, linosti, organa, objekata i prostora; 8) nadzor i obezbeivanje dravne granice, kontrola prelaenja dravne granice, sprovoenje reima u graninom pojasu i utvrivanje i reavanje graninih incidenata i drugih povreda dravne granice; 9) izvravanje zadataka utvrenih propisima o strancima; 10) izvravanje drugih zadataka utvrenih zakonom i podzakonskim aktom donetim na osnovu ovlaenja iz zakona. Ministar propisuje nain obavljanja policijskih poslova i daje uputstva i obavezne instrukcije za njihovo obavljanje. Propisi moraju biti saglasni sa zakonom, a uputstva i obavezne instrukcije sa propisima. Cilj, nain i naela obavljanja policijskih poslova lan 11

Policijski poslovi obavljaju se sa ciljem i na nain da se svakom obezbedi jednaka zatita bezbednosti, prava i sloboda, primeni zakon i podri vladavina prava. Obavljanje policijskih poslova zasniva se na naelima profesionalizma, saradnje, zakonitosti u radu i srazmernosti u primeni policijskih ovlaenja, kao i na principu supsidijarnosti, odnosno rada sa najmanjim tetnim posledicama. U obavljanju policijskih poslova mogu se primenjivati samo mere prinude, odnosno upotrebljavati samo sredstva prinude koja su predviena zakonom i kojima se najprofesionalniji rezultat postie bez nepotrebnih tetnih posledica ili gubljenja vremena. Nacionalni i meunarodni standardi policijskog postupanja lan 12 U obavljanju policijskih poslova policija se pridrava nacionalnih standarda policijskog postupanja, zahteva utvrenih zakonima i drugim propisima i aktima Republike Srbije, kao i meunarodnim ugovorima i konvencijama koje je usvojila Republika Srbija. Pri obavljanju policijskih poslova, u skladu sa stavom 1. ovog lana, policija se pridrava i meunarodnih standarda policijskog postupanja, a naroito zahteva utvrenih meunarodnim aktima koji se odnose na: dunost sluenja ljudima; potovanje zakonitosti i suzbijanje nezakonitosti; ostvarivanje ljudskih prava; nediskriminaciju pri izvravanju policijskih zadataka; ogranienost i uzdranost u upotrebi sredstava prinude; zabranu muenja i primene neovenih i poniavajuih postupaka; pruanje pomoi nastradalim licima; obavezu zatite poverljivih podataka; obavezu odbijanja nezakonitih nareenja i otpor podmiivanju, korupciji. Policija preduzima mere radi ostvarivanja najviih standarda iz st. 1. i 2. ovog lana. Policija obezbeuje da postupanje policijskih slubenika u praksi ne bude ispod, niti u suprotnosti sa evropskim standardima policijskog postupanja. Policija ima svoj kodeks etike koji donosi Vlada. Obaveze policijskih slubenika lan 13 Policijski slubenici u svako doba preduzimaju neophodne radnje radi zatite ivota i line bezbednosti ljudi i imovine. Policijski slubenik u obavljanju svojih poslova slui zajednici i titi sva lica od nezakonitih delovanja, obavezan je da uvek postupa profesionalno, odgovorno i humano i da potuje ljudsko dostojanstvo, ugled i ast svakog lica i druga njegova prava i slobode. Policijski slubenik, neposredno nadreenom slubeniku, u pisanom obliku dostavlja saznanja do kojih je doao obavljanjem policijskih poslova, primenom policijskih ovlaenja ili na drugi nain. Pripreme za rad u sluaju vanrednog ili ratnog stanja lan 14 Policija, u skladu sa svojim delokrugom utvrenim zakonom, vri pripreme za delovanje za vreme vanrednog ili ratnog stanja. Za vreme vanrednog ili ratnog stanja policija zadatke iz svog delokruga izvrava tako to

nastalim promenama prilagoava svoju organizaciju, oblike i metode rada, u skladu sa zakonom i aktima donetim radi otklanjanja vanrednog, odnosno ratnog stanja. Upotrebu materijalno-tehnikih sredstava, infrastrukture, zemljita i objekata policije za vreme vanrednog ili ratnog stanja planira policija. Za izvravanje odreenih zadataka policije za vreme vanrednog ili ratnog stanja mogu da se rasporeuju i sredstva i oprema pribavljeni po osnovu materijalne obaveze. Svoje pripreme i zadatke za ratno stanje policija usklauje sa ministarstvom nadlenim za odbranu. Posebne mere za obezbeivanje javnog reda lan 15 Ako Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) oceni da drukije nije mogue obezbediti javni red ili zatititi zdravlje i ivote ljudi, moe da naloi ministru da naredbom: 1) ogranii ili zabrani kretanje na odreenim objektima, odreenim podrujima ili na javnim mestima; 2) zabrani nastanjivanje na odreenom podruju ili naputanje odreenog podruja; 3) naloi evakuaciju - naputanje odreenog podruja ili objekta. Mere iz stava 1. ovog lana moraju biti oroene, a mogu da traju dok traju razlozi zbog kojih su odreene. Postupak pruanja pomoi u izvrenjima lan 16 Pomo u sprovoenju izvrenja iz lana 3. ovog zakona policija prua na osnovu pisanog zahteva nadlenog organa ili pravnog lica sa javnim ovlaenjima koji se podnosi nadlenoj organizacionoj jedinici policije najmanje tri dana pre dana odreenog za izvrenje akta. U zahtevu za pruanje pomoi moraju biti navedeni razlozi zbog kojih je potrebna pomo policije, a uz zahtev se prilae kopija akta koji treba izvriti, sa potvrdom izvrnosti. U hitnim sluajevima, zahtev iz stava 1. ovog lana moe se podneti i usmeno, uz dostavljanje pisanog zahteva u roku od 48 asova. Naelnik policijske uprave, odnosno komandir policijske stanice odluuje o angaovanju policije i o obimu i nainu pruanja pomoi u sprovoenju izvrenja i o tome blagovremeno obavetava podnosioca zahteva. Pre poetka sprovoenja izvrenja akta, policija je duna da upozori izvrenika ili druga prisutna lica da e upotrebiti sredstva prinude protiv njih ako budu ometala ili spreavala izvrenje. Saradnja sa organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave lan 17 U skladu sa lanom 6. ovog zakona, skuptina, odnosno izvrni organ teritorijalne autonomije i lokalne samouprave:

1) razmatra stanje bezbednosti u pokrajini, odnosno gradu i optini; 2) zauzima stavove o prioritetima za bezbednost ljudi i imovine u pokrajini, odnosno gradu i optini i, s tim u vezi, podnosi predloge rukovodiocu nadlene organizacione jedinice policije. Rukovodilac nadlene organizacione jedinice policije, u saradnji sa organima iz stava 1. ovog lana, obezbeuje informisanje o stanju bezbednosti i vodi rauna o zastupljenosti u saradnji pripadnika nacionalnih manjina i razliitih etnikih, kulturnih, verskih i drugih grupa sa podruja organizacione jedinice policije. Rukovodilac nadlene organizacione jedinice policije je duan da pri odluivanju razmotri i uzme u obzir i stavove o prioritetima za bezbednost ljudi i imovine, koje zauzmu organi iz stava 1. ovog lana. Mogunost za poboljanje uslova rada policije lan 18 Organi iz lana 17. ovog zakona i drugi nedravni subjekti i pravna lica svojim sredstvima, preko nadlene organizacione jedinice Ministarstva, mogu uestvovati u poboljavanju uslova rada organizacionih jedinica policije i u realizaciji pojedinih programa od znaaja za bezbednost ljudi i imovine na odreenom podruju, u skladu sa zakonom. Meunarodna saradnja i angaovanje lan 19 Ministarstvo ostvaruje meunarodnu saradnju na nivou ministara, odreenih predstavnika ministarstava i organizuje meunarodnu saradnju za potrebe policije. Policija na operativnom nivou sarauje sa inostranim i meunarodnim policijskim slubama, u skladu sa meunarodnim ugovorima i principom uzajamnosti. U okviru saradnje iz stava 2. ovog lana policija moe da, na utvreni nain, razmenjuje podatke i obavetenja, preduzima zajedniki utvrene mere protiv terorizma, organizovanog kriminala, ilegalnih migracija i drugih oblika meunarodnog kriminala i naruavanja bezbednosti granice, kao i da obavlja odreene policijske poslove u inostranstvu, u saradnji sa policijama drugih drava. Na zahtev meunarodnih organizacija ili na osnovu meudravnih sporazuma ija je lanica ili potpisnica Republika Srbija, odnosno Srbija i Crna Gora, policija moe u inostranstvu da uestvuje u izvravanju policijskih ili drugih mirnodopskih zadataka. O upotrebi policije za izvravanje zadataka iz stava 4. ovog lana odluuje Vlada, na predlog ministra. III ORGANIZACIJA POLICIJE Direkcija policije lan 20 U sastavu Direkcije policije su organizacione jedinice u seditu, policijska uprava za grad Beograd i podrune policijske uprave (u daljem tekstu: podrune policijske uprave) i policijske stanice.

Za obavljanje policijskih poslova u seditu Direkcije policije obrazuju se uprave, u seditu policijske uprave za grad Beograd obrazuju se uprave i policijske stanice u optinama, u seditu podrune policijske uprave obrazuju se odeljenja i van sedita policijske stanice u optinama. Za rad organizacionih jedinica kojima rukovode i za svoj rad odgovorni su: 1) direktoru policije - naelnici uprava u seditu Direkcije policije, naelnik policijske uprave za grad Beograd i naelnici podrunih policijskih uprava; 2) naelniku policijske uprave za grad Beograd - naelnici uprava u njenom seditu i komandiri policijskih stanica u optinama; 3) naelniku podrune policijske uprave - naelnici odeljenja u njenom seditu i komandiri policijskih stanica u optinama. Organizacione jedinice u seditu obrazuju se tako da su po linijskom principu radno povezane sa odgovarajuim organizacionim jedinicama i poslovima podrunih policijskih uprava i stanica ili tako da poslove iz svog delokruga obavljaju na itavom podruju na kojem je nadleno Ministarstvo. Direkcijom policije rukovodi direktor policije. Organizacionim jedinicama u seditu i podrunim policijskim upravama rukovode naelnici uprava, a policijskim stanicama - komandiri. Angaovanje specijalnih jedinica policije za posebne bezbednosne zadatke moe se vriti samo uz prethodno odobrenje ministra. Predlog za angaovanje sadri plan i procenu. Poslovi Direkcije i imenovanje i razreenje direktora policije lan 21 Direkcija policije na teritoriji Republike: 1) prati i analizira stanje bezbednosti, a naroito pojave koje pogoduju nastajanju i razvoju kriminaliteta; 2) usklauje, usmerava i kontrolie rad podrunih policijskih uprava; 3) neposredno uestvuje u obavljanju odreenih sloenijih poslova iz delokruga podrunih policijskih uprava; 4) obezbeuje sprovoenje meunarodnih ugovora o policijskoj saradnji i drugih meunarodnih akata za koje je nadlena; 5) organizuje i sprovodi kriminalistika vetaenja; 6) stvara potrebne uslove za odravanje i podizanje osposobljenosti i spremnosti policije za delovanje u vanrednim uslovima; 7) u policijskim poslovima doprinosi bezbednosno-policijskoj i nastavno-naunoj aktivnosti. Pojedine poslove iz stava 1. ovog lana obavljaju organizacione jedinice u seditu, u skladu sa svojim delokrugom utvrenim aktom iz lana 4. stav 4. ovog zakona. Direktora policije postavlja Vlada na pet godina, na predlog ministra, po sprovedenom

konkursu i na nain predvien propisima o radnim odnosima koji vae za Ministarstvo. Direktor policije moe biti lice koje ispunjava opte uslove za rad u dravnim organima predviene zakonom, posebne uslove za rad na poslovima policijskog slubenika iz lana 110. stav 1. ta. 2) do 6) ovog zakona, ima visoku kolsku spremu, ima najmanje 15 godina efektivnog radnog staa na policijskim poslovima i ispunjava uslove radnog mesta predviene za direktora policije. Kad vie kandidata ispunjava predviene uslove, prednost e imati kandidat koji ima najbolje rezultate rada u obavljanju policijskih poslova. Utvrivanje podrunih policijskih uprava i policijskih stanica lan 22 Vlada uredbom o naelima za unutranje ureenje Ministarstva utvruje podrune policijske uprave i policijske stanice, njihova podruja i sedita. Unutranje organizacione jedinice za koordinaciju rada lan 23 Radi obavljanja poslova policije u skladu sa osobenim svojstvima odreenih podruja, uredbom iz lana 22. ovog zakona mogu se utvrditi i unutranje organizacione jedinice za koordinaciju rada policijskih uprava i policijskih stanica na ovim podrujima. Uredbom se utvruju podruja i sedita unutranjih organizacionih jedinica za koordinaciju. Delokrug i organizaciju unutranjih organizacionih jedinica iz stava 1. ovog lana utvruje ministar. Ministar, po pribavljenom miljenju direktora policije, imenuje i razreava policijskog slubenika - rukovodioca unutranje organizacione jedinice iz st. 1. i 2. ovog lana. Podruna policijska uprava lan 24 Poslovi podrune policijske uprave su da: 1) na podruju optine u kojoj je njeno sedite neposredno obavlja policijske i druge poslove i ostvaruje lokalnu saradnju; 2) na podruju za koje je obrazovana prati i analizira stanje bezbednosti, koordinira i kontrolie rad policijskih stanica i obezbeuje ostvarivanje lokalne saradnje i odgovornosti; 3) uestvuje po potrebi u obavljanju poslova iz delokruga policijskih stanica; 4) preduzima mere obezbeenja odreenih lica i objekata; 5) obavlja druge poslove utvrene posebnim propisima i drugim aktima. Ministar, po pribavljenom miljenju direktora policije, imenuje i razreava policijskog slubenika - naelnika podrune policijske uprave. Policijska stanica lan 25 Poslovi policijske stanice su da neposredno obavlja policijske i druge poslove i ostvaruje lokalnu saradnju na podruju za koje je obrazovana u sastavu podrune policijske uprave.

Direktor policije, po ovlaenju ministra i pribavljenom miljenju naelnika podrune policijske uprave, imenuje i razreava policijskog slubenika - komandira policijske stanice. Mogunost preuzimanja i privremenog obavljanja poslova lan 26 Direkcija policije moe od podrune policijske uprave, a podruna policijska uprava moe od policijske stanice da preuzme neposredno izvravanje pojedinih zadataka ili vrste poslova kada oceni da je to potrebno. Za privremeno obavljanje odreenih poslova ili za izvravanje pojedinih zadataka policije direktor policije moe da obrazuje odgovarajua radna tela i utvrdi njihove zadatke, ovlaenja i nain rada. Vozila, plovila, naoruanje i oprema policije lan 27 Radi obavljanja zakonom utvrenih poslova policija upotrebljava vozila, plovila, naoruanje i posebnu opremu. Boju, oznake vozila i plovila i naoruanje policije utvruje Vlada. Objekti policije lan 28 Ministar, na predlog direktora policije, utvruje objekte i podruje objekata koje upotrebljava policija i od posebnog su znaaja za obavljanje poslova policije, i propisuje mere za njihovo obezbeivanje. Podruje objekta iz stava 1. ovog lana je funkcionalno obraeno ili neobraeno zemljite policijskog objekta koje je od posebnog znaaja za obavljanje poslova policije i potrebno za upotrebu samog objekta. Posebne mere zatite ljudstva, sredstava i opreme policije lan 29 Radi zatite bezbednosti policijskih slubenika, obezbeivanja tehnikih sredstava i opreme, policija sprovodi posebne mere. Vrste i nain sprovoenja mera iz stava 1. ovog lana propisuje ministar na predlog direktora policije. IV POLICIJSKA OVLAENJA 1. Vrste, principi i opti uslovi za primenu policijskih ovlaenja Vrste policijskih ovlaenja lan 30 U obavljanju policijskih poslova ovlaena slubena lica imaju policijska ovlaenja utvrena ovim i drugim zakonom. Policijska ovlaenja utvrena ovim zakonom su: 1) upozorenje i nareenje;

2) provera i utvrivanje identiteta lica i identifikacija predmeta; 3) pozivanje; 4) dovoenje; 5) zadravanje lica i privremeno ogranienje slobode kretanja; 6) traenje obavetenja; 7) privremeno oduzimanje predmeta; 8) pregled prostora, objekata i dokumentacije i protivteroristiki pregled; 9) zaustavljanje i pregledanje lica, predmeta i saobraajnih sredstava; 10) obezbeenje i pregled mesta dogaaja; 11) upotreba tueg saobraajnog sredstva i sredstva veze; 12) prijem prijava o uinjenom krivinom delu; 13) javno raspisivanje nagrade; 14) snimanje na javnim mestima; 15) poligrafsko testiranje; 16) policijsko opaanje (opserviranje); 17) traganje za licima i predmetima; 18) zatita rtava krivinih dela i drugih lica; 19) prikupljanje, obrada i korienje linih podataka; 20) mere ciljane potrage; 21) upotreba sredstava prinude. Uslovi za primenu policijskih ovlaenja lan 31 Policijska ovlaenja primenjuje ovlaeno slubeno lice, u skladu sa aktom iz lana 4. stav 4. ovog zakona. Pre primene policijskog ovlaenja ovlaeno slubeno lice duno je da se uveri da su ispunjeni svi zakonski uslovi za primenu ovlaenja i odgovorno je za tu procenu. Ovlaeno slubeno lice primenjuje policijska ovlaenja po sopstvenoj inicijativi, po nareenju nadreenog slubenika i po nalogu nadlenog organa izdatom u skladu sa drugim zakonom. Kad je nadreeni slubenik prisutan, policijska ovlaenja primenjuju se po njegovom nareenju, izuzev ako nema vremena da se eka na to nareenje i mora se bez odlaganja postupiti po sopstvenoj inicijativi. Prilikom primene policijskih ovlaenja ovlaeno slubeno lice postupa u skladu sa zakonom i drugim propisom i potuje standarde postavljene Evropskom konvencijom za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Osnovnim principima UN o upotrebi sile i vatrenog oruja od strane slubenih lica koja sprovode zakon, Evropskim kodeksom policijske etike i drugim meunarodnim aktima koji se odnose na policiju.

Na nain utvren zakonom, ako je to u datoj situaciji mogue i ne bi ugrozilo izvrenje policijskog zadatka, lice prema kome se primenjuje policijsko ovlaenje ima pravo da bude upoznato sa razlozima za to, da ukae na okolnosti koje smatra bitnim s tim u vezi, da bude upoznato sa identitetom ovlaenog slubenog lica, koje se legitimie, i da trai prisustvo lica koje uiva njegovo poverenje. Slubena znaka, legitimacija, uniforma i oznake lan 32 Radi obavljanja policijskih poslova, Ministarstvo ovlaenim slubenim licima izdaje slubenu znaku i slubenu legitimaciju, a policijskim slubenicima iz lana 4. stav 2. taka 2) ovog zakona slubenu legitimaciju. Uniformisano ovlaeno slubeno lice na propisan nain nosi uniformu sa oznakama kada obavlja poslove odravanja javnog reda, regulisanja i kontrole saobraaja, nadzora i obezbeivanja dravne granice ili obavlja druge poslove prema propisima o nainu postupanja policije. Poslovi iz stava 2. ovog lana mogu se, po nalogu nadreenog policijskog slubenika, obavljati i bez uniforme. Uniformu policijskog slubenika, na propisan nain, mogu na dravnim priredbama i sveanostima, strunim i skupovima veterana i na sahranama aktivnih i penzionisanih slubenika policije, da nose i penzionisani policijski slubenici. Slubeno oruje i sredstva prinude lan 33 Ovlaeno slubeno lice ima pravo i dunost da nosi slubeno oruje i municiju, a policijski slubenik iz lana 4. stav 2. taka 2) ovog zakona moe da nosi oruje ako je to odreeno u slubenoj legitimaciji. Oruje i municiju, kao i druga sredstva prinude, ovlaeno slubeno lice upotrebljava pod uslovima utvrenim ovim zakonom. Predstavljanje pre primene ovlaenja lan 34 Ovlaeno slubeno lice se, pre poetka primene policijskog ovlaenja, predstavlja pokazivanjem slubene znake i slubene legitimacije licu prema kome primenjuje ovlaenje. Izuzetno, ovlaeno slubeno lice nee se predstaviti na nain iz stava 1. ovog lana ako okolnosti primene policijskog ovlaenja u konkretnom sluaju ukazuju da bi to moglo ugroziti postizanje zakonitog cilja. U tom sluaju ovlaeno slubeno lice e, tokom primene policijskog ovlaenja, na svoje svojstvo upozoriti reju: "Policija". Po prestanku okolnosti iz stava 2. ovog lana ovlaeno slubeno lice e se predstaviti na nain iz stava 1. ovog lana. Nepristrasnost, nediskriminacija, humanost, potovanje ljudskih prava i omoguavanje medicinske pomoi lan 35

Ovlaeno slubeno lice u primeni policijskih ovlaenja postupa nepristrasno, pruajui svakome jednaku zakonsku zatitu i postupajui bez diskriminacije lica po bilo kojem osnovu. U primeni policijskih ovlaenja ovlaeno slubeno lice postupa humano i potuje dostojanstvo, ugled i ast svakog lica i druga osnovna prava i slobode oveka dajui prednost pravima ugroenog u odnosu na ista prava lica koje ta prava ugroava i vodei rauna o pravima treih lica. Ovlaeno slubeno lice prilikom primene policijskih ovlaenja e, na zahtev lica prema kome se ovlaenje primenjuje, omoguiti pruanje medicinske pomoi od strane zdravstvene ustanove. Princip srazmernosti lan 36 Primena policijskog ovlaenja mora biti srazmerna potrebi zbog koje se preduzima. Primena policijskog ovlaenja ne sme izazvati vee tetne posledice od onih koje bi nastupile da policijsko ovlaenje nije primenjeno. Izmeu vie policijskih ovlaenja primenie se ono kojim se zadatak moe izvriti sa najmanje tetnih posledica i gubljenja vremena. Prilikom primene sredstava prinude nastojae se da njihova upotreba bude postupna, odnosno od najlakeg prema teem sredstvu prinude i, u svakom sluaju, uz minimum neophodne sile. Primena ovlaenja prema vojnim licima lan 37 Ovlaenja utvrena ovim zakonom ovlaeno slubeno lice primenjuje i prema vojnim licima, ako posebnim propisom nije odreeno da se ova ovlaenja primenjuju na drugi nain ili da se ne primenjuju. O postupanju iz stava 1. ovog lana ovlaeno slubeno lice odmah obavetava vojnu policiju. Primena ovlaenja prema maloletnim i mlaim punoletnim licima lan 38 Policijska ovlaenja prema maloletnim licima, mlaim punoletnim licima i u predmetima krivinopravne zatite dece i maloletnika primenjuju ovlaena slubena lica posebno osposobljena za rad sa maloletnicima. Izuzetno, policijska ovlaenja primenie drugo ovlaeno slubeno lice ako zbog okolnosti sluaja ne moe da postupa ovlaeno slubeno lice posebno osposobljeno za rad sa maloletnicima. Policijska ovlaenja prema maloletnom licu primenjuju se u prisustvu roditelja ili staratelja tog lica, odnosno, u sluaju da su nedostupni, u prisustvu predstavnika organa starateljstva, izuzev kad zbog posebnih okolnosti ili neodlonosti postupanja to nije mogue. Prisustvo predstavnika organa starateljstva umesto roditelja moe da se obezbedi, ako je

mogue, i u sluajevima kada bi prisustvo roditelja bilo tetno za maloletnika u sluajevima nasilja u porodici i slinim, ili bi ih toliko iritiralo da bi u velikoj meri ugrozilo izvrenje policijskog zadatka. Kad prisustvo organa starateljstva u smislu st. 3. i 4. ovog lana nije mogue obezbediti, obezbedie se prisustvo drugog poslovno sposobnog lica sa iskustvom u radu sa maloletnicima, koje nije zaposleno u policiji ili umeano u sluaj. 2. Uslovi i nain primene pojedinih policijskih ovlaenja 2.1. Upozorenje i nareenje Uslovi za primenu upozorenja lan 39 Ovlaeno slubeno lice upozorie lice koje svojim ponaanjem, delovanjem ili proputanjem odreene radnje moe da dovede u opasnost svoju bezbednost ili bezbednost drugog lica ili bezbednost imovine, da narui javni red ili da ugrozi bezbednost saobraaja na putevima ili kad se osnovano oekuje da bi to lice moglo da uini ili da izazove drugo lice da uini krivino delo ili prekraj. Uslovi za primenu nareenja lan 40 Nareenje se moe primeniti samo u odnosu na ponaanja, odnosno delatnosti i injenja od kojih neposredno zavisi uspeno izvravanje policijskih zadataka. Nareenja se primenjuju radi: 1) otklanjanja opasnosti za ivot i linu bezbednost ljudi; 2) otklanjanja opasnosti za imovinu; 3) spreavanja izvravanja krivinih dela i prekraja, hvatanja njihovih uinilaca i pronalaenja i obezbeenja tragova tih dela koji mogu posluiti kao dokaz; 4) odravanja javnog reda ili uspostavljanja naruenog javnog reda; 5) bezbednosti saobraaja na putevima; 6) zapreavanja pristupa ili zadravanja na prostoru ili objektu gde to nije dozvoljeno; 7) spreavanja i otklanjanja posledica u sluaju opte opasnosti prouzrokovane elementarnim nepogodama, epidemijama ili drugih oblika ugroavanja opte bezbednosti; 8) spreavanja ugroavanja bezbednosti ljudi i imovine u drugim sluajevima utvrenim zakonom. Nain primene upozorenja i nareenja lan 41 Upozorenja i nareenja daju se usmeno, pisano ili na drugi pogodan nain, svetlosnim i zvunim signalima, rukom i slino, s tim da njihovo znaenje bude jasno izraeno. 2.2. Provera i utvrivanje identiteta lica i identifikacija predmeta Uslovi za proveru identiteta lica

lan 42 Provera identiteta lica primenie se prema licu: 1) koje treba uhvatiti, dovesti, zadrati ili uputiti nadlenom dravnom organu; 2) od kojeg preti opasnost koja zahteva policijsko postupanje; 3) nad kojim se obavlja pregled ili pretresanje ili se preduzimaju druge zakonom propisane mere i radnje; 4) koje se zatekne u tuem stanu, objektu i drugim prostorijama ili u prevoznom sredstvu koje se pregleda i pretresa, ako je provera identiteta potrebna; 5) koje se zatekne na prostoru ili u objektu u kojem je privremeno ograniena sloboda kretanja, ako je provera identiteta potrebna; 6) koje prijavljuje izvrenje krivinog dela ili prekraja ili uinioce tih dela, odnosno prua obavetenja od interesa za rad policije; 7) koje svojim ponaanjem izaziva sumnju da je uinilac krivinog dela ili prekraja ili da ga namerava uiniti ili po svom fizikom izgledu lii na lice za kojim se traga; 8) koje se zatekne na mestu izvrenja krivinog dela ili prekraja; 9) koje se nalazi na mestu na kojem je iz bezbednosnih razloga neophodno utvrditi identitet svih lica ili pretenog broja lica; 10) na opravdan zahtev slubenih lica organa dravne uprave, pravnih ili fizikih lica. Opravdanim zahtevom iz stava 1. taka 10) ovog lana smatra se zahtev iz kojeg je vidljivo da su slubenim licima takvi podaci neophodni za zakonito postupanje ili da je fizikim licima povreeno neko pravo. Ovlaeno slubeno lice duno je da upozna lice sa razlogom provere njegovog identiteta. Nain provere identiteta lica lan 43 Provera identiteta lica vri se uvidom u linu kartu ili drugu javnu ispravu sa fotografijom. Izuzetno od stava 1. ovog lana, provera identiteta moe biti izvrena na osnovu izjave lica iji je identitet proveren. Licu bez line karte, po utvrivanju identiteta i prava na linu kartu, izdae se lina karta u propisanom postupku. Utvrivanje identiteta lica lan 44 Utvrivanje identiteta lica primenie se prema licu koje nema kod sebe ispravu iz lana 43. stav 1. ovog zakona ili kad se sumnja u verodostojnost takve isprave. Identitet se utvruje korienjem podataka iz evidencija, primenom metoda i upotrebom sredstava kriminalistike taktike i tehnike, medicinskim ili drugim odgovarajuim vetaenjima.

U cilju utvrivanja identiteta lica policija je ovlaena da javno objavi fotorobot, crte, snimak ili opis lica. Kad identitet nije mogue utvrditi na drugi nain, policija je ovlaena da objavi fotografiju lica koje o sebi ne moe dati podatke, odnosno fotografiju nepoznatog lea. Identifikacija predmeta lan 45 Identifikacija predmeta primenjuje se kada je u postupku potrebno da se utvrde i provere obeleja i svojstva predmeta, kao i odnos izmeu lica ili dogaaja i predmeta. Direkcija policije je ovlaena da javno objavi fotografiju, crte, snimak ili opis predmeta ako je to od znaaja za uspeno voenje postupka identifikacije predmeta. 2.3. Pozivanje Uslovi i nain pozivanja na razgovor lan 46 Lice za koje se osnovano pretpostavlja da raspolae obavetenjima neophodnim za obavljanje policijskih poslova iz lana 10. stav 1. ta. 1) - 4) ovog zakona moe biti pozvano na razgovor. U pozivu se mora navesti naziv, mesto i adresa organizacione jedinice Ministarstva, razlog, mesto i vreme pozivanja. Kad je to pre upuivanja poziva poznato, poziv se, pored srpskog, sainjava i na drugom jeziku i pismu u slubenoj upotrebi kojim se lice slui. Ako ovo nije bilo poznato, na zahtev lica koje se odazvalo pozivu, sadraj poziva saoptie mu se na tom jeziku. Lice koje odbije da prui obavetenje, ne sme se ponovo pozivati iz istog razloga. O izvrenom dostavljanju sastavlja se potvrda - dostavnica. Vreme u kojem se lice moe pozvati lan 47 Lice koje se nalazi u stanu moe se pozivati u vremenu od 6 do 22 asa. Izuzetno, ako postoji opasnost od odlaganja, lice od kojeg se trai obavetenje ovlaeno slubeno lice moe da pozove van vremena predvienog u stavu 1. ovog lana. Posebni sluajevi pozivanja lan 48 Ovlaeno slubeno lice ovlaeno je, izuzetno, da lice pozove usmeno ili odgovarajuim telekomunikacionim sredstvom, pri emu je duno da saopti razlog pozivanja, a uz saglasnost lica moe i da preveze lice do slubenih prostorija. Lica se izuzetno mogu pozivati i putem sredstava javnog obavetavanja kada je to neophodno zbog opasnosti od odlaganja, bezbednosti postupanja ili kada se poziv upuuje veem broju lica. Pozivanje maloletnog lica obavlja se dostavljanjem pisanog poziva preko roditelja ili staratelja.

2.4. Dovoenje Dovoenje na osnovu pisanog naloga lan 49 Lice moe biti dovedeno na osnovu pisane naredbe koju izda sud, odnosno naloga po zakljuku o privoenju donetog u upravnom postupku (u daljem tekstu: nalog). U smislu stava 1. ovog lana, lica se mogu dovesti u prostorije Ministarstva, drugog nadlenog organa dravne uprave ili do mesta odreenog nalogom. Ovlaeno slubeno lice licu koje treba dovesti uruuje nalog iz stava 1. ovog lana pre dovoenja. Licu za koje se osnovano sumnja da e pruiti otpor ovlaeno slubeno lice e uruiti nalog iz stava 1. ovog lana posle dovoenja. Lice moe biti dovedeno u vreme od 6 do 22 asa. Izuzetno, kad je dovoenje neophodno radi preduzimanja policijskih poslova koji ne trpe odlaganje, lice se moe dovesti i van vremena utvrenog u stavu 5. ovog lana. Dovoenje moe biti preduzeto najranije est asova pre odreenog roka za dovoenje, ako se mora izvriti na podruju policijske uprave na kojem je lice zateeno. Kad se dovoenje mora izvriti van podruja policijske uprave na kojem je lice zateeno, dovoenje moe trajati najdue 24 asa. Sluajevi dovoenja bez pisanog naloga lan 50 Bez pisanog naloga moe se dovesti lice: 1) iji identitet treba utvrditi; 2) za kojim je raspisana poternica; 3) koje treba zadrati po l. 53. i 54. ovog zakona. Lica prema kojima se ne primenjuju odredbe o dovoenju lan 51 Odredbe o dovoenju ne primenjuju se prema licu ije je kretanje znatno oteano zbog bolesti, iznemoglosti ili trudnoe, kao ni prema licu za koje se opravdano pretpostavlja da bi mu se dovoenjem bitno pogoralo zdravlje. O injenicama iz stava 1. ovog lana obavetava se organ koji je izdao nalog za dovoenje. Odredbe o dovoenju ne primenjuju se prema licu koje obavlja takve poslove koji se ne smeju prekidati sve dok mu se ne obezbedi odgovarajua zamena. O dovoenju iz lana 50. ovog zakona, odnosno razlozima iz st. 1. i 3. ovog lana da se odredbe o dovoenju ne primene, odluuje neposredni stareina ovlaenog slubenog lica koje vri dovoenje, a ako se za razloge saznalo tek na licu mesta samo ovlaeno slubeno lice, koje o tome bez odlaganja obavetava svog nadlenog stareinu. Prava lica koje se dovodi

lan 52 Ovlaeno slubeno lice e lice koje dovodi upoznati pre dovoenja o razlozima dovoenja, pravu na obavetavanje porodice ili drugih lica, kao i o pravu na branioca. 2.5. Zadravanje lica i privremeno ogranienje slobode kretanja Uslovi za zadravanje lan 53 Ovlaeno slubeno lice zadrae lice koje remeti ili ugroava javni red ako javni red nije mogue drukije uspostaviti, odnosno ako ugroavanje nije mogue drukije otkloniti. Zadravanje moe da traje najdue 24 asa. Lice koje su izruili strani organi bezbednosti i koje je potrebno predati nadlenom organu moe da bude zadrano najdue 48 asova. Zadravanje se odreuje reenjem koje mora biti doneto i urueno licu u roku od est asova od privoenja u slubene prostorije. Zadrano lice ima, dok traje zadravanje, pravo na albu protiv reenja o zadravanju. O albi nadleni okruni sud mora da odlui u roku od 48 asova. alba ne zadrava izvrenje reenja o zadravanju. Zadravanje se prekida kad prestanu razlozi zbog kojih je odreeno, odnosno odlukom nadlenog suda. Ako je zadrano vojno lice o tome se bez odlaganja obavetava vojna policija. Dodatna jemstva u sluaju zadravanja lan 54 O zadravanju po odredbama ovog zakona ili u primeni zakona o kontroli dravne granice ili zakona o bezbednosti saobraaja na putevima, lice mora biti na svom maternjem jeziku ili jeziku koji razume obaveteno da je zadrano i o razlozima za zadravanje i poueno da nije obavezno nita da izjavi, da ima pravo na odgovarajuu pravnu pomo advokata koga slobodno izabere i da e se na njegov zahtev o zadravanju obavestiti njegovi najblii. Ako je lice iz stava 1. ovog lana stranac, mora na njegovom maternjem jeziku ili na jeziku koji razume da bude poueno i o tome da e na njegov zahtev o zadravanju biti obaveteno diplomatsko-konzularno predstavnitvo drave iji je dravljanin. Ovlaeno slubeno lice mora da odloi sva dalja postupanja do dolaska advokata, i to najdue za dva asa od kako je licu pruena mogunost da obavesti advokata. Ovlaeno slubeno lice moe da zadri lice ili da izvri drugu radnju predvienu zakonom ije bi odlaganje onemoguilo ili otealo izvrenje zadatka. Prihvatilite za strance lan 55 Strancu kome nije dozvoljen ulazak u zemlju ili kome je izreeno proterivanje ili udaljenje iz zemlje, ali ga nije mogue tako udaljiti, moe da se, u skladu sa zakonom, odredi boravak pod pojaanim policijskim nadzorom u objektu odreenom za te namene za vreme koje je neophodno za njegovo udaljenje iz zemlje.

Uslovi za privremeno ogranienje slobode kretanja lan 56 Licu se, u skladu sa zakonom, moe privremeno ograniiti sloboda kretanja na odreenom prostoru ili objektu radi: 1) spreavanja izvrenja krivinih dela ili prekraja; 2) pronalaenja i hvatanja uinilaca krivinih dela ili prekraja; 3) pronalaenja i hvatanja lica za kojima se traga; 4) pronalaenja tragova i predmeta koji mogu posluiti kao dokaz da je uinjeno krivino delo ili prekraj. Privremeno ogranienje slobode kretanja ne moe trajati due od ostvarenja cilja radi kojeg je ovlaenje primenjeno. Za ogranienje due od osam asova potrebno je odobrenje nadlenog okrunog suda. Posebni uslovi za ogranienje slobode kretanja lan 57 Ovlaeno slubeno lice ovlaeno je da privremeno ogranii slobodu kretanja i zadravanja na odreenom prostoru ili objektu i u sluajevima ugroavanja bezbednosti izazvanog elementarnim nepogodama ili epidemijama i u drugim sluajevima ugroavanja bezbednosti lica i imovine (bezbednosni pregled) dok takvo ugroavanje traje. Radi ostvarivanja ciljeva iz stava 1. ovog lana, ovlaeno slubeno lice ovlaeno je da sprovede udaljavanje lica, evakuaciju. Kriminalistiko-taktike radnje lan 58 Ovlaenje privremenog ogranienja slobode kretanja iz lana 56. ovog zakona i ovlaenje traganja za licima i predmetima iz lana 72. ovog zakona sprovode se kriminalistiko-taktikim radnjama koje ine potera, pregled odreenih objekata i prostora, zaseda, racija i blokada saobraajnih i drugih povrina. 2.6. Traenje obavetenja Ciljevi i ogranienja prilikom traenja obavetenja lan 59 Ovlaeno slubeno lice moe traiti obavetenja od lica u cilju spreavanja i otkrivanja krivinih dela ili prekraja, ili njihovih uinilaca. Lice nije duno da prui traeno obavetenje osim ako bi time uinio krivino delo, na ta je ovlaeno slubeno lice duno da ga upozori. Lice koje odbije da prui traena obavetenja ne sme ponovo iz istog razloga da bude pozvano na razgovor iz lana 46. ovog zakona. 2.7. Privremeno oduzimanje predmeta Uslovi za privremeno oduzimanje predmeta, potvrda i voenje podataka

lan 60 Ovlaeno slubeno lice privremeno e oduzeti predmet: 1) ako okolnosti sluaja ukazuju da je odreeni predmet namenjen za izvrenje krivinog dela ili prekraja; 2) ako je oduzimanje predmeta neophodno za zatitu opte bezbednosti; 3) koji lice kome je oduzeta ili ograniena sloboda ima kod sebe i moe da ga upotrebi za samopovreivanje, napad ili bekstvo. O privremenom oduzimanju predmeta ovlaeno slubeno lice duno je da izda potvrdu. Potvrda mora da sadri podatke o privremeno oduzetom predmetu po kojima se predmet razlikuje od drugih predmeta, kao i podatke o licu od koga je predmet oduzet. Podaci o privremeno oduzetim predmetima vode se u posebnoj evidenciji. uvanje i vraanje privremeno oduzetih predmeta lan 61 Kad zbog svojstva privremeno oduzetih predmeta uvanje u prostorijama policije nije mogue ili je povezano sa znaajnim tekoama, privremeno oduzeti predmeti mogu se smestiti ili obezbediti na odgovarajui nain, do donoenja odluke nadlenog organa. Kad prestanu razlozi zbog kojih je predmet privremeno oduzet, ako drugim zakonom ili odlukom nadlenog organa nije drukije odreeno, privremeno oduzeti predmet e se vratiti licu od kojeg je oduzet, a ako je dolo do znaajnog gubitka vrednosti predmeta, lice ima pravo na naknadu tete. Lice iz stava 2. ovog lana poziva se da predmet preuzme u roku koji ne moe biti krai od mesec dana. Prodaja privremeno oduzetih predmeta lan 62 Policija je ovlaena da proda privremeno oduzete predmete ako za dalje postupanje nije nadlean sud ili drugi organ uprave kad: 1) predmetima preti opasnost od propadanja ili znaajan gubitak vrednosti; 2) je uvanje i odravanje predmeta povezano sa nesrazmerno visokim trokovima ili tekoama. Privremeno oduzeti predmet moe biti prodat kad ga pozvano lice ne preuzme u odreenom roku koji ne moe biti krai od mesec dana, a licu je bilo saopteno da e predmet biti prodat ukoliko ga ne preuzme. Privremeno oduzeti predmeti prodaju se na javnoj licitaciji. Kad privremeno oduzeti predmet nije mogao biti prodat na odranoj javnoj licitaciji ili je oigledno da e trokovi licitacije biti nesrazmerni sa iznosom dobijenim prodajom ili postoji opasnost od propadanja predmeta, privremeno oduzeti predmet e se prodati u slobodnoj prodaji. Ako se kupac ne moe pronai u roku od jedne godine, privremeno oduzeti predmet moe da se upotrebi kao opte dobro ili uniti.

Sredstva ostvarena prodajom privremeno oduzetog predmeta prihod su budeta Republike Srbije. 2.8. Pregled prostorija, objekata i dokumentacije i protivteroristiki pregled Uslovi i nain vrenja pregleda lan 63 Ovlaeno slubeno lice ovlaeno je da ue u poslovni prostor i izvri njegov pregled i pregled dokumentacije radi: 1) pronalaska uinilaca krivinih dela ili prekraja; 2) postupanja po dojavi o prisutnosti eksplozivne naprave ili druge opasnosti. Ovlaena slubena lica mogu vriti i preventivni protivteroristiki pregled prostorija, objekata, sredstava, naprava i drugih predmeta radi zatite bezbednosti ljudi i imovine u saobraaju, na javnim skupovima i na drugim mestima. Protivteroristiki pregled obuhvata protivdiverzioni, hemijsko-bakterioloko-radioloki i drugi pregled. Ako je mogue oekivati da bi u prostorijama, objektima ili sredstvima, odnosno na kojem od mesta iz stava 2. ovog lana moglo doi do ugroavanja bezbednosti ljudi i imovine sumnjivim napravama ili predmetima, kao i kad do tog ugroavanja doe, ovlaena slubena lica mogu prostor, objekte, sredstvo, odnosno mesto, da isprazne i spree pristup do njih i da ih neposredno ili uz upotrebu tehnikih sredstava pregledaju. U ovom sluaju ovlaena slubena lica mogu izvriti i bezbednosni pregled. Prilikom vrenja protivteroristikog pregleda ovlaena slubena lica mogu od nadlenog inspekcijskog organa da zahtevaju da izvri i inspekcijski nadzor. 2.9. Zaustavljanje i pregledanje lica, predmeta i saobraajnih sredstava Uslovi i nain zaustavljanja i pregledanja lan 64 Ovlaeno slubeno lice ovlaeno je da zaustavi i izvri pregled lica, predmeta koje lice nosi sa sobom i saobraajnog sredstva kada je to neophodno radi pronalaska predmeta podobnih za napad ili samopovreivanje. Prilikom zaustavljanja ovlaeno slubeno lice, pre nego to pristupi pregledu iz stava 1. ovog lana, saoptava licu da li je zaustavljeno radi vrenja pregleda zbog preventivne kontrole, zbog njegovog ili tueg prekraja ili krivinog dela ili iz drugog bezbednosnog razloga. Pregledom lica u smislu stava 1. ovog lana, smatra se uvid u sadraj odee i obue. Pregledom saobraajnog sredstva u smislu stava 1. ovog lana, smatra se pregled svih otvorenih i zatvorenih prostora saobraajnog sredstva i predmeta koji se prevoze. Pregled predmeta koje lice nosi sa sobom obuhvata pregled predmeta koji su kod lica ili u njegovoj neposrednoj blizini ili predmeta lica po ijem se nalogu u njegovoj pratnji oni prevoze. Pregled lica mora vriti lice istog pola, izuzev kada je neophodan hitan pregled lica radi oduzimanja oruja ili predmeta podobnih za napad ili samopovreivanje.

Prilikom pregleda ovlaena slubena lica ovlaena su da koriste tehnika sredstva i slubenog psa. Pri preduzimanju mera iz stava 1. ovog lana ovlaeno slubeno lice ovlaeno je da prinudno otvori zatvoreno saobraajno sredstvo ili predmet koji lice nosi sa sobom. Ako postoje osnovi sumnje da lice kod sebe, u saobraajnom sredstvu ili u predmetu koji nosi sa sobom ima predmete koji mogu posluiti kao dokaz u krivinom ili prekrajnom postupku, ovlaeno slubeno lice ovlaeno je da zadri lice do pribavljanja naloga za pretres, a najdue est asova. 2.10. Obezbeenje i pregled mesta dogaaja Nain postupanja ovlaenog slubenog lica lan 65 Kad ovlaeno slubeno lice sazna za izvrenje krivinog dela, prekraja ili drugog dogaaja povodom kojeg je potrebno neposrednim opaanjem utvrditi ili razjasniti injenice, ovlaeno je da obezbedi mesto dogaaja do dolaska slubenog lica odgovarajueg organa, pregleda mesto dogaaja radi pronalaenja ili obezbeenja tragova i predmeta koji mogu posluiti kao dokaz, pronalasku uinioca, kao i prikupljanju obavetenja u vezi sa krivinim delom, prekrajem ili dogaajem. Ovlaeno slubeno lice ovlaeno je do okonanja pregleda, a najdue est asova, da zadri lice za koje proceni da moe da prui obavetenja vana za razjanjavanje dogaaja ili za preduzimanje spasilakih aktivnosti, ako je verovatno da se obavetenja ne bi mogla kasnije prikupiti ili se ne bi moglo obezbediti prisustvo lica koje moe preduzeti spasilake aktivnosti. Radi zatite rtava krivinog dela, oteenih zbog prekraja ili drugog dogaaja i u cilju zatite interesa postupka, ovlaeno slubeno lice ovlaeno je da zabrani snimanje mesta dogaaja. 2.11. Upotreba tueg saobraajnog sredstva i sredstva veze Uslovi upotrebe i prava vlasnika lan 66 Ovlaeno slubeno lice moe da se poslui saobraajnim sredstvom i sredstvom veze pravnog ili fizikog lica, ako na drugi nain ne moe da izvri prevoz, odnosno uspostavi vezu neophodnu radi hvatanja uinioca krivinog dela koji se neposredno goni ili radi prevoenja u najbliu zdravstvenu ustanovu povreenog lica koje je rtva krivinog dela, saobraajne nezgode, elementarne nepogode ili drugog nesrenog sluaja. Ovlaeno slubeno lice se prilikom primene ovlaenja iz stava 1. ovog lana obavezno predstavlja pokazivanjem slubene znake i slubene legitimacije. Vlasnik prevoznog sredstva i sredstva veze kojim se poslui policijski slubenik ima pravo na naknadu trokova i tete prouzrokovane njihovom upotrebom. 2.12. Prijem prijava o uinjenom krivinom delu Dunosti ovlaenog slubenog lica lan 67

Ovlaeno slubeno lice duno je da primi prijavu o uinjenom krivinom delu za koje se goni po slubenoj dunosti. Ako se pri podnoenju krivine prijave ili sprovoenjem uviaja utvrdi da se radi o krivinom delu za koje se goni po privatnoj tubi ili se utvrdi da dogaaj nema obeleja krivinog dela, ovlaeno slubeno lice o tome obavetava oteenog, uz odgovarajuu pravnu pouku. Ako ovlaeno slubeno lice primi pisanu ili usmenu prijavu o krivinom delu sa poznatim uiniocem za koje se goni privatnom tubom, o tome obavetava oteeno lice. Radi utvrivanja uinioca krivinog dela iz st. 2. i 3. ovog lana, ovlaeno slubeno lice na pisani zahtev oteenog ili drugog lica ovlaenog za podnoenje privatne tube preduzima neophodne radnje koje ova lica ne mogu samostalno preduzeti, a odnose se na utvrivanje identiteta uinioca. Obaveze iz st. 2, 3. i 4. ovog lana ne odnose se na sluajeve kada postoje osnovi sumnje da je uinjeno krivino delo protiv asti i ugleda. 2.13. Javno raspisivanje nagrade Uslovi za raspisivanje, nain objavljivanja i pravo na nagradu lan 68 Policija je ovlaena da javno raspie nagradu za dato obavetenje radi: 1) otkrivanja i hvatanja lica koje je uinilo tee krivino delo; 2) pronalaenja nestalog lica; 3) razreavanja drugih sluajeva kada su obavetenja neophodna u obavljanju poslova iz lana 10. ovog zakona. Raspisivanje nagrade moe se objaviti u sredstvima javnog obavetavanja ili na drugi pogodan nain. Nema pravo na nagradu lice koje je dalo obavetenje za koje je raspisana nagrada, ako policija ve raspolae tim obavetenjem. Pravo na nagradu nemaju ni pripadnici policije i lanovi njihovih porodica. 2.14. Snimanje na javnim mestima Vrste i nain snimanja lan 69 Snimanje na javnim mestima predstavlja trajni akustiki i video nadzor javnih mesta na kojima se uestalo vre krivina dela ili prekraji, radi njihovog spreavanja. Kad postoji opasnost da prilikom javnog okupljanja doe do ugroavanja ivota i zdravlja ljudi ili imovine, ovlaeno slubeno lice ovlaeno je da vri video snimanje ili fotografisanje javnog skupa. Nameru da sprovede aktivnosti iz st. 1. i 2. ovog lana policija mora javno da saopti. 2.15. Poligrafsko testiranje Postupak i ogranienja pri testiranju

lan 70 Ovlaeno slubeno lice moe na zahtev ili uz pristanak lica od kojeg trai obavetenja da primeni nad njim poligrafsko ispitivanje poto ga upozna sa radom ureaja i lice za to da pisanu saglasnost. Ovlaeno slubeno lice e prekinuti primenu poligrafskog ispitivanja ako lice od kojeg se trae obavetenja posle davanja pisane saglasnosti izjavi da tu saglasnost povlai. Poligrafskom testiranju ne moe da se podvrgne: 1) lice koje je pod uticajem alkohola ili pod uticajem opojnih droga ili drugih psihoaktivnih supstanci; 2) lice koje ima ozbiljna srana oboljenja ili respiratorne smetnje; 3) lice u stresnom stanju; 4) lice koje uzima lekove za smirenje; 5) lice koje pokazuje vidljive znakove psihike poremeenosti ili bolesti; 6) lice koje osea intenzivan fiziki bol; 7) trudnica i porodilja. 2.16. Policijsko opaanje, opserviranje Uslovi i nain opserviranja lan 71 Radi provere dobijenih obavetenja i formiranja predloga nadlenim organima za koje su ovlaeni zakonom, ovlaena slubena lica mogu, pre postojanja osnova sumnje da je izvreno krivino delo ili prekraj, putem policijskog neposrednog i prikrivenog opaanja, opserviranja, da prikupljaju obavetenja i podatke od koristi za utvrivanje da li su se stekli osnovi sumnje da je izvreno krivino delo ili prekraj. Opserviranje se vri na javnim i drugim za pristup dostupnim mestima, bez zadiranja u pravo na privatnost bilo kog lica. 2.17. Traganje za licima i predmetima Uslovi i nain traganja lan 72 Policija je ovlaena da sprovodi mere traganja za licima i predmetima. Traganje se raspisuje poternicom, objavom i raspisom o traganju. Poternica se raspisuje u skladu sa posebnim zakonom. Objava se raspisuje radi: 1) utvrivanja prebivalita ili boravita lica, u skladu sa posebnim zakonom; 2) utvrivanja identiteta lica koje nije u stanju da prui line podatke ili utvrivanja identiteta lea za koji se ne mogu utvrditi podaci; 3) pronalaska predmeta u vezi sa krivinim delom ili prekrajem, u skladu sa posebnim propisima, ili predmetima koji su pronaeni ili nestali;

4) oduzimanja predmeta ili isprava na osnovu odluke suda ili organa uprave. Raspis o traganju se raspisuje: 1) za nestalim licem; 2) za licem za koje postoji osnovana sumnja da je izvrilo krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti; 3) za licem koje moe dati obavetenja o krivinom delu ili uiniocu; 4) na zahtev nadlenog organa, odnosno ustanove, koji je podnet u skladu sa posebnim zakonom; 5) na zahtev roditelja, odnosno staratelja lica odbeglog od kue i u drugim sluajevima, u skladu sa posebnim propisima. 2.18. Zatita rtava krivinih dela i drugih lica Zatita u sluaju opasnosti od uinioca krivinog dela ili drugih lica lan 73 Ako i dok za to postoje opravdani razlozi, policija e preduzimanjem odgovarajuih mera zatititi rtvu i drugo lice koje je dalo ili moe dati podatke vane za krivini postupak ili lice koje je sa navedenim licima u vezi, ako im preti opasnost od uinioca krivinog dela ili drugih lica. Zatita poverljivih podataka o identitetu lan 74 Policija titi poverljive podatke ije bi otkrivanje izloilo opasnosti fiziki integritet lica. Pri podnoenju pisanog izvetaja o sadraju obavetenja za ije je prikupljanje policija ovlaena u skladu sa zakonom, ovlaeno slubeno lice moe uskratiti podatak o identitetu lica od kojeg je dobilo obavetenje ako procenjuje da bi otkrivanjem identiteta izloilo lice ozbiljnoj opasnosti po ivot, zdravlje, fiziki integritet ili bi time ugrozilo slobodu i imovinu lica. Podaci o identitetu lica koje je dalo obavetenje smatraju se poverljivim i njima se rukuje u skladu sa zakonom. 2.19. Prikupljanje, obrada i korienje linih podataka Svrha i nain prikupljanja podataka lan 75 Policija prikuplja, obrauje i koristi line podatke, obezbeuje zatitu i vodi evidencije o linim i drugim podacima na ije je prikupljanje ovlaenja ovim zakonom radi spreavanja i otkrivanja krivinih dela i prekraja i radi pronalaenja njihovih uinilaca. Druge podatke o linosti policija moe prikupljati, obraivati i koristiti samo ako je za to ovlaena drugim zakonom i ako obezbeuje zakonom utvrenu zatitu tih podataka. Ovlaeno slubeno lice podatke o linosti do kojih doe u vrenju slube uva kao poverljive, koristi ih i njima rukuje, u skladu sa zakonom. Evidencija linih i drugih podataka

lan 76 Policija vodi evidencije: 1) lica kojima je po bilo kojem osnovu ograniena ili oduzeta sloboda (dovoenje, zadravanje, ogranienje kretanja, liavanje slobode i drugo); 2) lica za koje postoje osnovi sumnje da su uinila krivina dela i prekraje; 3) uinjenih krivinih dela za koja se goni po slubenoj dunosti, prekraja i lica oteenih tim delima; 4) uinjenih krivinih dela nepoznatih uinilaca za koja se goni po privatnoj tubi; 5) traenih lica i predmeta i lica kojima je zabranjen ulazak u zemlju; 6) provera identiteta lica; 7) lica nad kojima je sprovedeno utvrivanje identiteta, daktiloskopiranih lica, fotografisanih lica i DNK analiza; 8) operativnih izvetaja, operativnih izvora saznanja i lica pod posebnom policijskom zatitom; 9) primenjenih operativnih i operativno-tehnikih sredstava i metoda; 10) dogaaja; 11) upotrebljenih sredstava prinude; 12) pritubi. Nain korienja i dostavljanja podataka lan 77 Brojani podaci o krivinim delima, prijavljenim i oteenim licima, kao i ostali brojani podaci mogu se koristiti u statistike i analitike svrhe u Ministarstvu. Podaci iz stava 1. ovog lana mogu se dati na korienje nadlenim strunim i naunim ustanovama za potrebe nauno-istraivakog rada. Lini podaci mogu se dostavljati drugim organima pod uslovima: da je organ koji trai podatke zakonom ili drugim propisom ovlaen da trai i prima te podatke; da su organu koji trai podatke ti podaci neophodni za izvravanje poslova iz njegove nadlenosti; da te podatke nije mogue pribaviti na drugi nain ili ako bi njihovo pribavljanje zahtevalo nesrazmerno visoke trokove. Lini podaci mogu se dostaviti i inostranim policijskim organima i odreenim meunarodnim organizacijama na njihov zahtev, u skladu sa utvrenim pravilima o meunarodnoj policijskoj saradnji. Zatita linih podataka lan 78 Lini podaci ne mogu se koristiti protivno svrsi predvienoj ovim zakonom, kao i drugim propisima kojima se ureuje zatita linih podataka. Policija e licu o kome se vode lini podaci pruiti obavetenje o tome u roku od 60 dana od dana prijema zahteva tog lica, izuzev obavetenja o podacima koje je to lice o sebi

dalo na osnovu zakona. Pruanje podataka iz stava 2. ovog lana policija moe reenjem odbiti ako bi to ugrozilo izvrenje njenog zadatka, voenje zakonom propisanog postupka, bezbednost ljudi i imovine ili bi moglo naneti tetu interesima treih lica. Reenje se obrazlae i usmeno saoptava podnosiocu zahteva. Kad prestanu razlozi iz stava 3. ovog lana policija e postupi u skladu sa stavom 2. ovog lana. Ispravljanje i brisanje linih podataka iz evidencija lan 79 Policija je duna da ispravi line podatke za koje utvrdi da su netani ili na iju netanost ukae lice iz lana 78. ovog zakona na koje se podaci odnose. Prikupljeni i u evidencije uneti lini podaci moraju se odmah brisati u sluaju kada se utvrdi da nisu tani ili da su prestali da postoje razlozi, odnosno uslovi zbog kojih je lini podatak unet u odgovarajue evidencije. Postupanje sa podacima lan 80 Podaci koji su sadrani u evidencijama iz lana 76. ovog zakona mogu se dati samo licu na koje se odnose, i to od njihovog unoenja do brisanja iz evidencija. Izuzetno, obavetenja o podacima sadranim u evidenciji iz lana 76. taka 8) ovog zakona lice moe dobiti tek poto je za podacima prestala potreba korienja. Sa podacima iz lana 76. taka 9) ovog zakona postupa se u skladu sa posebnim zakonom i aktima donetim na osnovu tog zakona. Policijski slubenik ovlaen za davanje podataka iz stava 1. ovog lana mora uvek da titi identitet lica koje je dalo obavetenje. Rokovi uvanja linih i drugih podataka u evidencijama lan 81 Podaci sadrani u evidencijama iz lana 76. ovog zakona uvaju se, i to: 1) u evidenciji pod takom 1) tri godine po donoenju odluke o daljem postupku protiv lica kojem je oduzeta ili ograniena sloboda, odnosno poto je lice puteno na slobodu ili je ogranienje slobode prestalo; 2) u evidenciji pod takom 2) pet godina posle roka kada rehabilitacija nastupa po sili zakona, pod uslovom da lice nije ponovo prijavljeno; 3) u evidenciji pod takom 3) pet godina po nastupanju zastarelosti gonjenja za uinjeno krivino delo; 4) u evidenciji pod takom 4) godinu dana po nastupanju zastarelosti gonjenja za uinjeno krivino delo; 5) u evidenciji pod takom 5) do pronalaska lica ili ustanovljavanja da je dalje traganje nepotrebno; 6) u evidenciji pod takom 6) dve godine po sprovedenom postupku provere identiteta;

7) u evidenciji pod ta. 7), 8), 9) i 10) trajno; 8) u evidenciji pod takom 11) deset godina od upotrebe sredstava prinude; 9) u evidenciji pod takom 12) deset godina od prijema pritube. Nadzor organa nadlenog za zatitu linih podataka lan 82 Nadzor nad delovanjem informacionog sistema u kojem su sadrane evidencije iz lana 76. ovog zakona vri organ nadlean za zatitu linih podataka, saglasno zakonu kojim se ureuje zatita linih podataka. 2.20. Mere ciljane potrage Uslovi, nadlenost za odluivanje i nain primene mera ciljane potrage lan 83 Radi hvatanja i privoenja nadlenom organu lica za koje se osnovano sumnja da je izvrilo krivino delo za koje je po zakonu propisana kazna zatvora od etiri ili vie godina i za kojim je raspisana meunarodna poternica, a u sluaju kad policajci drugim merama to lice ne mogu uhvatiti i privesti, odnosno kada bi to bilo povezano sa nesrazmernim tekoama, mogu se prema tom licu preduzeti mere potrage primenom specijalne istrane tehnike utvrene zakonom kojim se ureuje krivini postupak (u daljem tekstu: mere ciljane potrage), u postupku i na nain iz ovog lana. Mere ciljane potrage, na predlog direktora policije, odobrava odlukom predsednik Vrhovnog suda Srbije, odnosno sudija tog suda koji je odreen da po ovim predlozima odluuje u sluaju odsustva predsednika tog suda (u daljem tekstu: ovlaeni sudija), u roku od 72 asa od podnoenja predloga. Predlog i odluka iz stava 2. ovog lana sainjavaju se u pisanom obliku. Predlog sadri podatke i injenice koje su od znaaja za odluivanje o primeni mera ciljane potrage. Odobrene mere mogu se primenjivati najdue est meseci, a na osnovu novog predloga mogu se produiti jo jedanput najdue est meseci. U sluaju neprihvatanja predloga, predsednik Vrhovnog suda Srbije, odnosno ovlaeni sudija u obrazloenju odluke navodi razloge odbijanja. Kad razlozi hitnosti to zahtevaju, mere ciljane potrage moe svojim reenjem naloiti direktor policije, uz prethodno pribavljenu pisanu saglasnost za poetak primene odgovarajuih mera predsednika Vrhovnog suda Srbije, odnosno ovlaenog sudije. U ovom sluaju pisani predlog za primenu odgovarajuih mera dostavlja se u roku od 24 asa od dobijanja saglasnosti. Odluka o nastavku primene odgovarajuih mera, odnosno o njihovoj obustavi donosi se u roku od 72 asa od podnoenja predloga. Odluka o obustavi odgovarajuih mera mora biti pisano obrazloena. Podaci prikupljeni merama ciljane potrage ne mogu se koristiti kao dokaz u krivinom postupku. Podaci se po okonanju ciljane potrage dostavljaju predsedniku Vrhovnog suda Srbije, odnosno ovlaenom sudiji, koji je duan da ih uniti i o tome saini zapisnik. 3. Sredstva prinude i njihova upotreba

3.1. Zajednike odredbe o sredstvima prinude Vrste sredstava prinude i uslovi za upotrebu lan 84 Sredstva prinude u smislu ovog zakona jesu: 1) fizika snaga; 2) slubena palica; 3) sredstva za vezivanje; 4) specijalna vozila; 5) slubeni psi; 6) slubeni konji; 7) sredstva za zapreavanje; 8) ureaji za izbacivanje mlazeva vode; 9) hemijska sredstva; 10) posebne vrste oruja i eksplozivnih sredstava; 11) vatreno oruje. Ovlaeno slubeno lice sredstva prinude upotrebie samo ako se na drugi nain ne moe izvriti zadatak i to suzdrano i srazmerno opasnosti koja preti zakonom zatienom dobru i vrednosti, odnosno teini dela koje se spreava ili suzbija. Ovlaeno slubeno lice e uvek upotrebiti najblae sredstvo prinude koje jami uspeh, srazmerno razlogu upotrebe i na nain kojim se slubeni zadatak izvrava bez nepotrebnih tetnih posledica. Ovlaeno slubeno lice e pre upotrebe sredstva prinude na to upozoriti lice prema kome sredstvo namerava da upotrebi, ako je to u datoj situaciji mogue i nee dovesti u pitanje izvrenje slubene radnje. Ovlaena slubena lica prilikom upotrebe sredstava prinude duna su da uvaju ljudske ivote, prouzrokuju to manje povreda i materijalne tete, kao i da osiguraju da se pomo povreenom ili ugroenom licu to pre prui i da njegovi najblii o tome to pre budu obaveteni. Upotreba sredstava prinude prema grupi lica lan 85 Ovlaeno slubeno lice ovlaeno je da izda nareenje grupi lica da se razie ako se grupa protivpravno okupila, protivpravno se ponaa i tako moe da izazove nasilje. Ako se grupa ne razie, mogu da se upotrebe samo sledea sredstva prinude: 1) fizika snaga; 2) slubena palica; 3) specijalna vozila; 4) slubeni psi;

5) slubeni konji; 6) ureaji za izbacivanje mlazeva vode; 7) hemijska sredstva. Sredstva iz stava 2. ovog lana mogu se upotrebiti samo po nareenju naelnika podrune policijske uprave, odnosno policijskog slubenika koga naelnik ovlasti. Izvetavanje, kontrola i odgovornost u vezi sa upotrebom sredstava prinude lan 86 O svakoj upotrebi sredstava prinude ovlaeno slubeno lice u pisanom obliku podnosi izvetaj nadreenom policijskom slubeniku to je pre mogue, a najkasnije 24 asa od upotrebe sredstava prinude. Izvetaj iz stava 1. ovog lana sadri podatke o sredstvu prinude i protiv koga je upotrebljeno, razlozima i osnovu upotrebe i o drugim injenicama i okolnostima od znaaja za ocenu opravdanosti i pravilnosti upotrebe sredstva prinude. Opravdanost i pravilnost upotrebe sredstva prinude ocenjuje ovlaeno slubeno lice za to ovlaeno od strane ministra. Ovlaeno slubeno lice iz stava 3. ovog lana predlae direktoru policije preduzimanje zakonom utvrenih mera u sluaju neopravdane i nepravilne upotrebe sredstva prinude. Podaci o broju sluajeva upotrebe sredstava prinude, razvrstani prema pojedinim sredstvima prinude, kao i podaci o broju sluajeva neopravdane i nepravilne upotrebe sredstava prinude i merama preduzetim povodom toga, ine sastavni deo izvetaja iz lana 9. ovog zakona i dostupni su javnosti. Pravna pomo u vezi sa upotrebom sredstava prinude lan 87 Kad su sredstva prinude upotrebljena u granicama zakonom utvrenih ovlaenja, iskljuena je odgovornost ovlaenog slubenog lica koje ih je upotrebilo. Kad se protiv ovlaenog slubenog lica vodi krivini postupak zbog upotrebe sredstava prinude iz stava 1. ovog lana ili preduzimanja drugih radnji u obavljanju slubenog posla, Ministarstvo e mu obezbediti besplatnu pravnu pomo u tom postupku. Ministarstvo e obezbediti besplatnu pravnu pomo i pojedincu koji je pruio pomo ovlaenom slubenom licu, ako je protiv njega pokrenut krivini postupak zbog radnje uinjene u vezi sa pruanjem pomoi. 3.2. Odredbe o pojedinim sredstvima prinude 3.2.1. Fizika snaga lan 88 Upotrebom fizike snage, u smislu ovog zakona, smatra se upotreba razliitih zahvata borilakih vetina ili njima slinih postupaka na telu drugog lica, kojima je cilj odbijanje napada ili savlaivanje otpora lica uz nanoenje najmanje tetnih posledica. Napadom se smatra svaka radnja preduzeta da se napadnuti povredi ili lii ivota, da se nasilno ue u objekat ili prostor oko objekta u koji je ulaz zabranjen ili da se ovlaeno

slubeno lice omete ili sprei u izvrenju slubene radnje. Otporom se smatra svako suprotstavljanje zakonitim slubenim merama i radnjama koje se moe vriti ogluivanjem ili zauzimanjem kleeeg, sedeeg, leeeg ili slinog poloaja, pasivni otpor, ili zaklanjanjem ili dranjem za lice ili predmet, otimanjem, stavljanjem u izgled da e se lice napasti, ili preduzimanjem sline radnje, aktivni otpor. Fizika snaga upotrebljava se u skladu sa pravilima vetine samoodbrane, a sa upotrebom se prestaje im prestane napad ili otpor lica prema kojem je upotrebljena. 3.2.2. Slubena palica lan 89 Slubena palica moe se upotrebiti ako su blai naini upotrebe fizike snage bezuspeni ili ne jame uspeh. Udarci slubenom palicom ne nanose se u predelu glave, vrata, kimenog stuba, grudnog koa, trbunog zida, genitalija i zglobova, osim kao krajnja mera. Prema licima mlaim od 14 godina, oigledno bolesnim i iznemoglim licima, tekim invalidima i enama ija je trudnoa vidljiva, slubena palica moe se upotrebiti samo ako neko od tih lica vatrenim orujem, oruem ili drugim opasnim predmetom ugroava ivot lica. 3.2.3. Sredstva za vezivanje lan 90 Sredstva za vezivanje mogu se upotrebiti radi: 1) spreavanja otpora lica ili odbijanja napada usmerenog na ovlaeno slubeno lice; 2) spreavanja bekstva lica; 3) onemoguavanja samopovreivanja ili povreivanja drugog lica. Upotrebom sredstava za vezivanje smatra se vezivanje, po pravilu ruku lica, ispred ili iza lea. Sredstvima za vezivanje smatraju se slubene lisice, plastine zatege i druga za to namenjena sredstva. Pri upotrebi sredstava za vezivanje primenjuju se ogranienja iz lana 89. stav 3. ovog zakona. 3.2.4. Specijalna vozila lan 91 Specijalna vozila mogu se upotrebiti radi uspostavljanja naruenog javnog reda, zapreavanja prolaska lica i radi upotrebe hemijskih sredstava i vatrenog oruja ugraenog na ta vozila. Upotrebom specijalnih vozila smatra se izbacivanje vode pod pritiskom sa ili bez hemijskih sredstava, upotreba ugraenog vatrenog oruja, uklanjanje prepreka i zapreavanje specijalnim vozilima prolaska lica. Prilikom upotrebe, posade i specijalna vozila titi potreban broj ovlaenih slubenih lica. Specijalnim vozilima smatraju se vozila za izbacivanje vode pod pritiskom, oklopna

vozila sa ili bez ugraene zaprene ograde, helikopteri, vozila za uklanjanje prepreka i druga vozila posebne namene. Ugraena hemijska sredstva i vatreno oruje mogu se upotrebiti samo pod uslovima za upotrebu tih sredstava, odnosno oruja, utvrenim ovim zakonom. 3.2.5. Slubeni pas lan 92 Slubeni pas moe da se upotrebi kao sredstvo prinude u sluajevima kad: 1) su ispunjeni uslovi za upotrebu fizike snage ili slubene palice; 2) su ispunjeni uslovi za upotrebu vatrenog oruja; 3) se uspostavlja narueni javni red. Upotrebom slubenog psa smatra se putanje psa prema licu i zapreavanje psima prolaska lica. U sluajevima iz stava 1. taka 2) ovog lana slubeni pas moe da se upotrebi i bez zatitne korpe, a u sluajevima iz ta. 1) i 3) samo sa zatitnom korpom. 3.2.6. Slubeni konj lan 93 Slubeni konj moe da se upotrebi kao sredstvo prinude radi uspostavljanja naruenog javnog reda i radi zapreavanja prolaska lica. Upotrebom se smatra kretanje konjima prema licima radi njihovog razdvajanja ili potiskivanja, odnosno zapreavanje konjima prolaska lica. 3.2.7. Sredstva za zapreavanje lan 94 Sredstvima za zapreavanje smatraju se sredstva za prinudno zaustavljanje vozila i sredstva za zapreavanje prolaska lica. Prilikom upotrebe, sredstva za zapreavanje titi potreban broj ovlaenih slubenih lica, koje odredi njihov neposredni stareina. Zaustavljanje vozila lan 95 Sredstva za prinudno zaustavljanje vozila mogu se upotrebiti radi: 1) spreavanja bekstva lica koje je zateeno u vrenju krivinog dela za koje se goni po slubenoj dunosti; 2) spreavanja bekstva lica koje je lieno slobode ili za koje postoji nalog za liavanje slobode; 3) spreavanja nezakonitog prelaska dravne granice vozilom; 4) spreavanja nedozvoljenog pristupa vozilu do objekta ili podruja gde se nalaze lica koja ovlaeno slubeno lice obezbeuje. Sredstvima za prinudno zaustavljanje vozila smatraju se ureaji za te namene, kao i

bodljikave trake i druga namenska sredstva kojima se vozilo u pokretu moe prinudno zaustaviti. Ispred postavljenih sredstava za prinudno zaustavljanje vozila na odgovarajuoj udaljenosti u skladu sa propisima o bezbednosti saobraaja na putevima, postavljaju se saobraajni znakovi zabrane preticanja i obaveznog zaustavljanja, ako je to u datoj situaciji mogue. Zapreavanje prolaska lica lan 96 Sredstva za zapreavanje prolaska lica mogu se upotrebiti za presecanje i podelu prostora prilikom odravanja javnog reda i obezbeivanja javnih skupova, za blokadu odreenog prostora ili objekta, odnosno za ogranienje, zabranu ili usmeravanje kretanja lica na javnim mestima, odreenim podrujima ili pravcima. Sredstvima za zapreavanje prolaska lica smatraju se zaprene ograde, specijalna vozila, slubeni psi, slubeni konji i druga namenska sredstva kojima se prolazak lica moe zapreiti. 3.2.8. Ureaji za izbacivanje mlazeva vode lan 97 Ureaji za izbacivanje mlazeva vode mogu se upotrebiti samo pod uslovima i na nain utvren ovim zakonom za upotrebu sredstava prinude prema grupi koja se okupila i ponaa tako da moe izazvati nasilje. 3.2.9. Hemijska sredstva lan 98 Hemijska sredstva mogu se upotrebiti radi odbijanja napada i savlaivanja otpora koji se ne mogu obezbediti upotrebom fizike snage i slubene palice, radi uspostavljanja naruenog javnog reda, radi isterivanja lica iz zatvorenog prostora, za reavanje talakih situacija i u sluajevima kad su ispunjeni uslovi za upotrebu posebnih vrsta oruja i eksplozivnih sredstava ili za upotrebu vatrenog oruja utvrenih ovim zakonom. Hemijskim sredstvima smatraju se suzavci za kratkotrajnu upotrebu, koji po prestanku dejstva ne ostavljaju bilo kakve posledice za psihofiziko i opte zdravstveno stanje, kao i hemijske materije blaeg dejstva od suzavca. Pri upotrebi hemijskih sredstava u blizini dejih i starakih ustanova, bolnica, osnovnih kola i prometnih saobraajnica i lako zapaljivih materijala, preduzimaju se i posebne mere zatite. Hemijska sredstva se ne upotrebljavaju prema licima koja se nalaze u blizini eksplozivnozapaljivih materija, na velikoj visini i na slinim mestima gde bi mogao biti ugroen ivot ljudi. 3.2.10. Posebne vrste oruja i eksplozivnih sredstava lan 99 Posebne vrste oruja i eksplozivnih sredstava mogu se upotrebiti samo ako su ispunjeni uslovi za upotrebu vatrenog oruja utvreni ovim zakonom, ukoliko je upotreba drugih

vrsta oruja neuspena ili ne jami uspeh. Posebna oruja i eksplozivna sredstva nije dozvoljeno upotrebiti radi spreavanja bekstva lica. Eksplozivna sredstva nije dozvoljeno upotrebiti prema licima u masi. Odluku o upotrebi posebnih vrsta oruja i eksplozivnih sredstava donosi direktor policije, uz saglasnost ministra. 3.2.11. Vatreno oruje lan 100 Pri obavljanju slubenog zadatka ovlaeno slubeno lice moe upotrebiti vatreno oruje samo ako upotrebom drugih sredstava prinude ne moe postii rezultat u izvrenju zadatka i kad je apsolutno nuno da se: 1) zatiti ivot ljudi; 2) sprei bekstvo lica zateenog u izvrenju krivinog dela za koje se goni po slubenoj dunosti i za koje je propisana kazna zatvora u trajanju od deset godina ili tea kazna, a u sluaju neposredne opasnosti po ivot; 3) sprei bekstvo lica zakonito lienog slobode ili lica za koje je izdat nalog za liavanje slobode zbog izvrenja krivinog dela iz take 2) ovog lana, a u sluaju neposredne opasnosti po ivot; 4) od sebe odbije neposredni napad kojim se ugroava njegov ivot; 5) odbije napad na objekat ili lice koje obezbeuje, a u sluaju neposredne opasnosti po ivot. Zatita ivota ljudi lan 101 Upotrebom vatrenog oruja u smislu lana 100. taka 1) ovog zakona smatra se upotreba vatrenog oruja za zatitu ivota jednog ili vie lica, koje je drugo ili vie drugih lica napalo, a postoji neposredna opasnost po ivot napadnutog ili napadnutih. Spreavanje bekstva lica zateenog u izvrenju krivinog dela lan 102 Upotrebom vatrenog oruja u smislu lana 100. taka 2) ovog zakona, smatra se upotreba vatrenog oruja u vreme ili neposredno posle izvrenja krivinog dela radi spreavanja bekstva lica zateenog na mestu ili u neposrednoj blizini gde je preduzelo radnje izvrenja krivinog dela ili gde su nastupile posledice krivinog dela, odnosno spreavanja bekstva lica kod kojeg su predmeti kojima je izvrilo krivino delo ili predmeti nastali izvrenjem krivinog dela. Spreavanje bekstva lica zakonito lienog slobode ili za koje je izdat takav nalog lan 103 Upotrebom vatrenog oruja u smislu lana 100. taka 3) ovog zakona smatra se upotreba vatrenog oruja radi spreavanja bekstva lica za koje je u nalogu za liavanje slobode, odnosno nalogu za dovoenje izriito navedeno da e ovlaeno slubeno lice upotrebiti

vatreno oruje radi spreavanja bekstva tog lica. Pre postupanja po nalogu za liavanje slobode, odnosno za dovoenje lica iz stava 1. ovog lana, ovlaeno slubeno lice upozorie to lice da e upotrebiti vatreno oruje ako pokua bekstvo. Odbijanje neposrednog napada na ovlaeno slubeno lice lan 104 Upotrebom vatrenog oruja radi odbijanja od sebe neposrednog napada kojim se ugroava ivot ovlaenog slubenog lica, smatra se upotreba vatrenog oruja radi odbijanja napada vatrenim orujem, opasnim oruem ili drugim predmetom kojim se moe ugroziti ivot, napad od strane dva ili vie lica, ili napad na mestu i u vreme kada se ne moe oekivati pomo. Napadom vatrenim orujem na ovlaeno slubeno lice u smislu stava 1. ovog lana smatra se i samo potezanje vatrenog oruja ili pokuaj da se ono potegne. Potezanjem vatrenog oruja u smislu stava 2. ovog lana smatra se pokret vatrenim orujem radi njegovog donoenja ili stavljanja u poloaj za upotrebu, a pokuajem potezanja smatra se pokret uinjen prema vatrenom oruju. Odbijanje napada na objekat ili lice koje se obezbeuje lan 105 Upotrebom vatrenog oruja u smislu lana 100. taka 5) ovog zakona smatra se upotreba vatrenog oruja radi odbijanja neposrednog napada i za vreme trajanja neposrednog napada na objekat ili lice koje se obezbeuje. Neposrednim napadom na objekat koji se obezbeuje smatra se svaka radnja usmerena na oteenje tog objekta ili njegovih delova ili na onemoguavanje funkcionisanja objekta oteenjem ili unitenjem ureaja na objektu ili na drugi nain. Neposrednim napadom na lice koje se obezbeuje smatra se svaki napad vatrenim orujem, opasnim oruem ili drugim predmetom kojim se moe ugroziti ivot tog lica, ili napad od strane dva ili vie lica. Upozorenje pre upotrebe vatrenog oruja lan 106 Pre nego to ovlaeno slubeno lice upotrebi vatreno oruje, mora, kad okolnosti to doputaju, lice prema kome e upotrebiti vatreno oruje, upozoriti povikom: "Stoj, policija, pucau!" i upozoravajuim pucnjem. Posebno ogranienje upotrebe vatrenog oruja lan 107 Upotreba vatrenog oruja nije dozvoljena kad dovodi u opasnost ivot drugih lica, osim ako je upotreba vatrenog oruja jedino sredstvo za izvrenje zadataka iz lana 100. ovog zakona. Upotreba vatrenog oruja nije dozvoljena protiv maloletnika, osim u sluaju kada je to jedini nain za odbranu od neposrednog napada ili opasnosti. Upotreba vatrenog oruja u gonjenju plovnog objekta

lan 108 Kad je neophodno da zaustavi plovni objekat koji goni na unutranjem plovnom putu, policija moe prema tom plovnom objektu da upotrebi vatreno oruje da bi ga onemoguila u bekstvu, zaustavila i sprovela nadlenom organu samo ako to nije postigla upotrebom drugih trenutno raspoloivih sredstava. Druga sredstva iz stava 1. ovog lana mogu biti verbalno upozorenje i hici zastraivanja ispaljeni iznad plovnog objekta, pod uslovom da to ne predstavlja opasnost za druge. Kad se, kao krajnje sredstvo, na plovni objekat ispaljuju hici, policija to ini tako da titi ivote lica na objektu i u liniji vatre. Vatreno oruje nee se upotrebiti ako to ugroava neiji ivot ili ako to nije neophodno da se sauva ili zatiti neiji ivot. Upotreba vatrenog oruja prema ivotinjama lan 109 Vatreno oruje moe se upotrebiti protiv ivotinja samo kad od njih preti neposredna opasnost od napada na ivot i telo lica ili opasnost od ugroavanja ivota ili zdravlja ljudi (zarazne bolesti i slino). Oruje se moe upotrebiti i prema bolesnim i teko povreenim ivotinjama, kada veterinar ili drugo lice ne moe preduzeti odgovarajuu meru. V RADNI ODNOSI 1. Uslovi i nain zasnivanja radnog odnosa Posebni uslovi lan 110 Lice koje se prima u radni odnos u Ministarstvu, pored optih uslova za prijem u radni odnos u dravnom organu, mora da ispunjava i posebne uslove, i to da: 1) je dravljanin Srbije i Crne Gore sa prebivalitem, odnosno boravitem u Republici Srbiji; 2) ima najmanje srednju strunu spremu; 3) bude mlae od 27 godina ako se prima na radno mesto sa srednjom strunom spremom, odnosno da bude mlae od 30 godina ako se sa manje od pet godina radnog staa prima na radno mesto sa viom ili visokom strunom spremom; 4) ima psihofizike sposobnosti potrebne za obavljanje poslova radnog mesta, predviene aktom iz lana 4. stav 4. ovog zakona, to dokazuje lekarskim uverenjem Zavoda za zdravstvenu zatitu radnika Ministarstva unutranjih poslova; 5) ima regulisanu vojnu obavezu ili u skladu sa zakonom moe biti radom u policiji osloboen vojne obaveze, ako je lice koje se prima u policiju mukarac; 6) nema dvojno dravljanstvo; 7) je bezbednosno provereno i da za to lice nema bezbednosnih smetnji. Uslovi iz stava 2. ta. 2) do 6) ovog lana odnose se samo na zasnivanje radnog odnosa policijskih slubenika na radnim mestima odreenim aktom iz lana 4. stav 4. ovog zakona.

U radni odnos za obavljanje poslova u Ministarstvu ne moe se primiti lice koje je osuivano zbog krivinog dela za koje se goni po slubenoj dunosti ili protiv koga se vodi krivini postupak za takvo krivino delo, ili koje je osuivano na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju duem od tri meseca ili kome je sluba u dravnom organu ili pravnom licu sa javnim ovlaenjima prestala zbog teke povrede slubene dunosti pravosnanom odlukom nadlenog organa. Ministarstvo vodi jedinstvenu kadrovsku evidenciju policijskih slubenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu, iji sadraj i nain voenja propisuje ministar. Prikupljanje podataka o kandidatu lan 111 Policija moe o licu koje eli da zasnuje radni odnos u Ministarstvu radi izvravanja zadataka u policiji da prikuplja podatke uz pisanu saglasnost tog lica, kao i podatke na osnovu kojih utvruje bezbednosne smetnje za izvravanje zadataka u policiji. Bezbednosna provera iz stava 1. ovog lana obuhvata proveru podataka utvrenih propisima o uslovima za dobijanje orunog lista, kao i podataka koje kandidat za zasnivanje radnog odnosa daje u postupku zasnivanja radnog odnosa. Nain zasnivanja radnog odnosa lan 112 Radni odnos u Ministarstvu zasniva se putem konkursa. Konkurs nije obavezan za prijem u policiju policijskih slubenika. Vlada uredbom moe utvrditi i druga radna mesta u Ministarstvu koja se popunjavaju bez objavljivanja konkursa. Izjava o dunostima i pravima i polaganje zakletve lan 113 Policijski slubenik duan je prilikom prijema u slubu da prihvati i potpie izjavu o dunostima i pravima policijskih slubenika. Na Dan policije, policijski slubenici primljeni u slubu polau zakletvu koja glasi: "Zaklinjem se da u sve svoje snage posvetiti javnoj bezbednosti, da u predano tititi ljudska prava i graanske slobode i da u savesno i odgovorno sluiti graanima Republike Srbije i dosledno se pridravati zakona i prihvaenih standarda u vrenju policijskih dunosti". Obaveza dostavljanja podataka o osuivanosti lan 114 Ako je zaposleni u Ministarstvu osuen zbog krivinog dela iz lana 110. stav 3. ovog zakona, sud mora pravosnanu presudu da dostavi Ministarstvu, radi donoenja reenja o prestanku radnog odnosa u Ministarstvu. Pripravnici lan 115 Pripravnik stie status policijskog slubenika po zavrenom pripravnikom stau,

poloenom pripravnikom ispitu i steenom zvanju. Pripravniku za policijskog slubenika prestaje sluba ako u propisanom roku ne poloi pripravniki ispit. U sluaju iz stava 2. ovog lana pripravnik je duan da naknadi stvarne trokove kolovanja, izuzev ako direktor policije, odnosno funkcioner u ijoj nadlenosti je obavljanje odreenih poslova i zadataka oceni da do toga nije dolo zbog nedovoljnog zalaganja pripravnika, ve iz drugih, opravdanih razloga. 2. Vrste, uslovi i nain sticanja i gubitka zvanja Zvanja ovlaenih slubenih lica i policijskih slubenika koji obavljaju poslove protivpoarne zatite lan 116 Za ovlaena slubena lica i policijske slubenike koji obavljaju poslove protivpoarne zatite zvanja jesu: 1) sa srednjom strunom spremom - mlai policajac, mlai policajac I klase, policajac, policajac I klase, vii policajac i samostalni policajac; 2) sa viom strunom spremom mlai policijski narednik, mlai policijski narednik I klase, policijski narednik, policijski narednik I klase, vii policijski narednik i samostalni policijski narednik; 3) sa visokom strunom spremom - policijski inspektor, vii policijski inspektor, samostalni policijski inspektor, glavni policijski inspektor, policijski savetnik i glavni policijski savetnik. Policijski slubenici sa odgovarajuom strunom spremom iz stava 1. ovog lana stiu poetno zvanje mlaeg policajca, mlaeg policijskog narednika, odnosno policijskog inspektora po zavrenom pripravnikom stau i poloenom strunom ispitu. Ministar moe aktom iz lana 4. stav 4. ovog zakona za pojedine kategorije uniformisanih policijskih slubenika da utvrdi inove, odnosno zvanja drukijeg naziva od naziva iz stava 1. ovog lana, ako to vie odgovara prirodi poslova koje obavljaju. Zvanja ostalih policijskih slubenika i drugih zaposlenih lan 117 Za ostale policijske slubenike i druge zaposlene zvanja su: 1) sa srednjom strunom spremom - mlai referent, mlai referent I klase, referent, referent I klase, vii referent i samostalni referent; 2) sa viom strunom spremom mlai struni saradnik, mlai struni saradnik I klase, struni saradnik, struni saradnik I klase, vii struni saradnik i samostalni struni saradnik; 3) sa visokom strunom spremom - inspektor, vii inspektor, samostalni inspektor, glavni inspektor, savetnik i glavni savetnik. Zaposleni sa odgovarajuom strunom spremom iz stava 1. ovog lana stiu poetno zvanje mlaeg referenta, mlaeg strunog saradnika, odnosno inspektora po zavrenom pripravnikom stau i poloenom strunom ispitu.

Uslovi za sticanje i gubitak zvanja lan 118 Policijski slubenik, odnosno drugi zaposleni stie neposredno vie zvanje pod sledeim uslovima: 1) da ima odgovarajuu strunu spremu; 2) da je zvanje utvreno za radno mesto na koje je rasporeen, odnosno na koje se rasporeuje; 3) da je u prethodnom zvanju proveo odreeno vreme; 4) da za poslednje dve godine pre sticanja zvanja ima pozitivne ocene; 5) da za poslednje dve godine pre sticanja zvanja nije bezuslovno kanjen za krivino delo kaznom zatvora i da nije kanjen disciplinskom merom zbog teke povrede slubene dunosti; 6) da se protiv njega ne vodi krivini postupak za krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti niti disciplinski postupak zbog teke povrede slubene dunosti. Smatrae se da nije postojala smetnja za sticanje zvanja predviena u stavu 1. taka 5) ovog lana ako u ponovljenom postupku ili po zahtevu za zatitu zakonitosti postupak bude obustavljen, ako bude doneta oslobaajua presuda ili ako optuba bude odbijena, ali ne zbog nenadlenosti suda, odnosno smatrae se da nije postojala smetnja iz stava 1. taka 6) ovog lana ako postupak bude obustavljen, ako bude doneta oslobaajua presuda ili ako optuba bude odbijena, ali ne zbog nenadlenosti suda. U sluajevima iz stava 2. ovog lana, policijski slubenik, odnosno drugi zaposleni koji ispunjava ostale uslove utvrene ovim zakonom za sticanje zvanja, stei e to zvanje danom kada je ispunio te uslove. Zaposleni gubi zvanje prestankom radnog odnosa u Ministarstvu. Vremenski uslov za sticanje zvanja ovlaenih slubenih lica i policijskih slubenika koji obavljaju poslove protivpoarne zatite lan 119 Pod odreenim vremenom provedenim u prethodnom zvanju u smislu lana 118. stav 1. taka 3) ovog zakona smatra se: 1) sa srednjom strunom spremom - po pet godina u zvanju mlaeg policajca, mlaeg policajca I klase, policajca, policajca I klase i vieg policajca; 2) sa viom strunom spremom - po pet godina u zvanju mlaeg policijskog narednika, mlaeg policijskog narednika I klase, policijskog narednika, policijskog narednika I klase i vieg policijskog narednika; 3) sa visokom strunom spremom - dve godine u zvanju policijskog inspektora, po etiri godine u zvanju vieg policijskog inspektora i samostalnog policijskog inspektora, po pet godina u zvanju glavnog policijskog inspektora i policijskog savetnika. Vremenski uslov za sticanje zvanja ostalih policijskih slubenika i drugih zaposlenih lan 120

Pod odreenim vremenom provedenim u prethodnom zvanju u smislu lana 118. stav 1. taka 3) ovog zakona smatra se: 1) sa srednjom strunom spremom - po pet godina u zvanju mlaeg referenta, mlaeg referenta I klase, referenta, referenta I klase i vieg referenta; 2) sa viom strunom spremom - po pet godina u zvanju strunog saradnika, vieg strunog saradnika, samostalnog strunog saradnika, inspektora i vieg inspektora; 3) sa visokom strunom spremom - dve godine u zvanju inspektora, po etiri godine u zvanju vieg inspektora i samostalnog inspektora, po pet godina u zvanju glavnog inspektora i savetnika. Ocenjivanje rada lan 121 Radi utvrivanja uslova za napredovanje, odnosno sticanje i gubitak zvanja, rad policijskih slubenika i drugih zaposlenih ocenjuje se jedanput godinje. Rad se ocenjuje pozitivnom ili negativnom ocenom. Pozitivne ocene su "dovoljan - 2", "dobar - 3", "istie se - 4" i "naroito se istie - 5", a negativna ocena je "nedovoljan - 1". Negativna ocena ili odsustvo sa rada lan 122 Vremenom provedenim u prethodnom zvanju u smislu l. 119. i 120. ovog zakona ne smatra se kalendarska godina u kojoj je zaposleni ocenjen negativnom ocenom, odnosno u kojoj je bio odsutan sa rada due od est meseci, izuzev zbog profesionalnog oboljenja ili povrede koja je nastupila u vrenju ili povodom vrenja slube. Nadlenost za ocenjivanje lan 123 Rad zaposlenih ocenjuje rukovodilac organizacione jedinice, a rad rukovodilaca organizacionih jedinica ocenjuje direktor policije, odnosno funkcioner u ijoj nadlenosti je obavljanje odreenih poslova i zadataka ili policijski slubenik koga oni ovlaste. Rad se ocenjuje jedanput godinje, a najkasnije do 1. marta tekue godine za prethodnu godinu. Postupak ocenjivanja lan 124 Rukovodilac iz lana 123. stav 1. ovog zakona, odnosno po njegovom ovlaenju neposredno pretpostavljeni stareina zaposlenog iji je rad ocenjen, najkasnije u roku od 15 dana od dana kada je ocenjivanje izvreno, saoptava ocenu zaposlenom, i to na taj nain to zaposleni iji je rad ocenjen, ocenu proita u celini i potpie na upitniku koji propisuje ministar. Prigovor i ocena po prigovoru lan 125 Zaposleni koji smatra da mu je ocenu dao nenadleni stareina ili da ocena nije data u

skladu sa odredbama ovog zakona, moe u roku od 15 dana od dana saoptenja ocene podneti prigovor stareini koji je dao ocenu. Stareina iz stava 1. ovog lana u roku od osam dana od dana prijema prigovora dostavlja prigovor, upitnik i svoje miljenje o osnovanosti prigovora stareini koji po ovlaenju ministra reava po prigovoru, ija ocena je konana. Ocena po prigovoru daje se na upitniku kao jedinstvena za sve elemente koji se ocenjuju i saoptava se zaposlenom u roku i na nain iz lana 124. ovog zakona. Neocenjivanje i posebni sluajevi ocenjivanja lan 126 Rad zaposlenog koji je u toku kalendarske godine bio odsutan sa rada due od est meseci ne ocenjuje se za tu godinu. Zaposleni koji je u toku kalendarske godine bio odsutan sa rada due od est meseci zbog profesionalnog oboljenja ili povrede koja je nastupila u vrenju ili povodom vrenja slube, zadrava u toj godini ocenu koja mu je data za rad u prethodnoj godini, a ako je ta ocena bila negativna ocenjuje se pozitivnom ocenom koja odgovara poslednjoj pozitivnoj oceni kojom je ocenjen njegov rad. Prevremeno i vanredno sticanje zvanja (napredovanje) lan 127 Zaposleni iji je rad u poslednje dve godine ocenjen najviom pozitivnom ocenom, a u zvanju koje ima je proveo najmanje polovinu vremena predvienog za sticanje neposredno vieg zvanja i ispunjava druge uslove iz lana 118. ovog zakona moe prevremeno stei neposredno vie zvanje. Zaposleni koji je postigao izuzetne rezultate u radu i time dao znaajan doprinos obavljanju unutranjih poslova, kao i zaposleni u godini u kojoj ispunjava opte uslove za sticanje starosne penzije, moe vanredno stei neposredno vie zvanje. Vanredno se moe napredovati samo jedanput. Akt o prevremenom, odnosno vanrednom sticanju neposredno vieg zvanja iz st. 1. i 2. ovog lana donosi ministar, ili stareina koga on ovlasti. Akta o zvanjima lan 128* (Prestao da vai Odlukom US) Elementi i nain ocenjivanja i blii uslovi i nain sticanja i gubitka zvanja lan 129 Vlada uredbom o naelima za unutranje ureenje Ministarstva utvruje elemente za ocenjivanje i nain ocenjivanja policijskih slubenika i drugih zaposlenih i blie uslove i nain sticanja i gubitka zvanja u Ministarstvu. 3. Dunosti i prava policijskih slubenika Izvravanje nareenja lan 130

Policijski slubenik duan je da izvri sva nareenja nadreenog policijskog slubenika izdata radi obavljanja poslova, osim onih kojima se nareuje izvrenje radnje koja predstavlja krivino delo. Ako nareenje smatra nezakonitim iz drugih razloga, policijski slubenik ima prava da na to, u pisanoj formi, ukae pretpostavljenom koji je nareenje izdao. Ukoliko se i dalje insistira na takvom nareenju policijski slubenik ima pravo da o tome referie viem pretpostavljenom kome se moe obratiti. Rad dui od punog radnog vremena lan 131 Policijski slubenik duan je da po nalogu nadreenog policijskog slubenika poslove obavlja i due od punog radnog vremena, ako je to neophodno za uspeno i pravovremeno obavljanje slubenog posla. Odlaganje ili prekidanje godinjeg odmora lan 132 Policijskom slubeniku ministar ili lice koje on ovlasti moe da odloi ili prekine korienje godinjeg odmora radi obavljanja slubenih poslova koji ne trpe odlaganje. U sluaju iz stava 1. ovog lana policijski slubenik ima pravo na naknadu stvarnih trokova prouzrokovanih odlaganjem, odnosno prekidom godinjeg odmora. Nespojive delatnosti sa poslom u policiji lan 133 Policijski slubenik i drugi zaposleni u policiji ne mogu obavljati samostalnu privrednu ili profesionalnu delatnost. Sindikalno, profesionalno i drugo organizovanje i delovanje lan 134 Policijski slubenici pravo na sindikalno, profesionalno i drugo organizovanje i delovanje ostvaruju na zakonom utvren nain. Policijski slubenici ne mogu se stranaki organizovati, niti politiki delovati u Ministarstvu. Policijski slubenici ne mogu u uniformi prisustvovati stranakim i drugim politikim skupovima, izuzev ako su u slubi. Pravo na trajk lan 135 Na organizovanje i sprovoenje trajka primenjuju se, na odgovarajui nain, opti propisi o trajku. Ovlaeno slubeno lice duno je i za vreme uestvovanja u trajku da primenjuje policijska ovlaenja, ako je to potrebno radi: 1) zatite ivota i bezbednosti ljudi; 2) hvatanja i privoenja nadlenom organu lica zateenog u vrenju krivinog dela za

koje se goni po slubenoj dunosti; 3) spreavanja uinioca i otkrivanja uinioca krivinog dela za koje se goni po slubenoj dunosti. Policijski slubenici nemaju pravo na trajk u sluaju: 1) ratnog stanja ili stanja neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja; 2) oruane pobune, ustanka i drugih oblika nasilnog ugroavanja demokratskog i ustavnog poretka Republike Srbije ili osnovnih sloboda i prava; 3) proglaene elementarne nepogode ili neposredne opasnosti od njenog nastanka na podruju dveju ili vie podrunih policijskih uprava Ministarstva ili na celoj teritoriji Republike Srbije; 4) drugih nepogoda i nesrea koje ometaju normalno odvijanje ivota i ugroavaju bezbednost ljudi i imovine; 5) opasnosti od ugroavanja javnog reda u veem obimu. Dunost uvanja slubenih podataka lan 136 Policijski slubenici duni su da uvaju slubene podatke za koje su saznali u slubi ili povodom vrenja slube, a ije bi otkrivanje oteavalo izvravanje zadataka policije ili naruavalo zakonom zatiena prava treih lica. Slubenim podacima, u smislu ovog zakona, smatraju se: 1) svi podaci koji su zakonom ili propisima donetim na osnovu zakona odreeni kao poverljivi; 2) podaci i dokumenti koji su optim aktima utvreni kao poverljivi; 3) podaci i dokumenti oznaeni kao poverljivi od strane drugih organa ili pravnih lica; 4) mere, radnje, podaci i izvori informacija ije bi saoptavanje bilo tetno za interes fizikih ili pravnih lica, kao i za uspeno obavljanje slubenih poslova. Obaveza uvanja slubenih podataka traje i posle prestanka radnog odnosa u Ministarstvu. Sta osiguranja u uveanom trajanju lan 137 Policijskom slubeniku, zbog oteanih uslova rada, prirode poslova i odgovornosti za obavljanje poslova, sta osiguranja rauna se u uveanom trajanju tako da se svakih 12 meseci efektivno provedenih u obavljanju poslova policijskih slubenika rauna kao 16 meseci staa osiguranja, u skladu sa posebnim zakonom. Oteanim uslovima rada, u smislu ovog zakona, smatraju se: 1) poveana opasnost za ivot i zdravlje; 2) obavljanje poslova due od utvrenog radnog vremena usled nepredvidivih zadataka; 3) neredovnost u radu, odnosno rad u nepravilnim vremenskim ciklusima i sl; 4) rad za dravne praznike i u neradne dane;

5) pripravnost (na radnom ili drugom mestu ili u stanu, prema nalogu nadreenog policijskog slubenika) i slini vidovi aktivnog i pasivnog deurstva. Radna mesta policijskih slubenika na kojima se sta osiguranja rauna u uveanom trajanju utvruju se aktom iz lana 4. stav 4. ovog zakona. Ovim aktom mogu se odrediti i radna mesta drugih zaposlenih u Ministarstvu na kojima se sta osiguranja rauna u uveanom trajanju, u skladu sa posebnim propisima. Naknada u sluaju privremene nesposobnosti za rad lan 138 Policijskom slubeniku u sluaju privremene nesposobnosti za rad pripada naknada u visini plate koju bi primio za vreme privremene nesposobnosti, ako je ona prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom boleu, a u visini od 85 odsto od plate ako je ona prouzrokovana boleu ili povredom van rada. Prestanak radnog odnosa sa pravom na starosnu penziju lan 139 Policijskom slubeniku moe prestati radni odnos i pre ispunjenja optih uslova za sticanje starosne penzije, ako je ispunio posebni uslov u pogledu godina ivota predvien propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju i navrio 20 godina penzijskog staa, od ega najmanje 10 godina efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem, a u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju. Prestanak radnog odnosa sa pravom na invalidsku penziju lan 140 Policijskom slubeniku kod koga nastanu promene u psihofizikom ili optem zdravstvenom stanju koje ga ine nesposobnim za vrenje policijskih poslova, prestaje radni odnos u Ministarstvu. Postojanje nesposobnosti u smislu stava 1. ovog lana, u saradnji sa organom vetaenja Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, utvruje komisija pri Zavodu za zdravstvenu zatitu radnika Ministarstva, ije lanove imenuje ministar. Promene psihofizikog ili opteg zdravstvenog stanja iz stava 1. ovog lana smatraju se gubitkom radne sposobnosti u smislu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju, a policijski slubenik kome po tom osnovu prestane radni odnos ima pravo na invalidsku penziju. Otpremnina lan 141 Policijskom slubeniku koji ostvari pravo na penziju pripada otpremnina u visini plate primljene za poslednjih pet meseci. Trokovi sahrane i jednokratna novana pomo lan 142 Policijski slubenik koji u obavljanju slube ili povodom obavljanja slube izgubi ivot, sahranie se u mestu koje odredi njegova porodica o troku Ministarstva.

Trokom iz stava 1. ovog lana smatraju se: 1) trokovi prevoza posmrtnih ostataka do mesta sahrane; 2) putni trokovi za dva pratioca; 3) trokovi grobnog mesta, ako porodica nema grobno mesto; 4) ostali uobiajeni trokovi iju visinu odreuje ministar. U sluaju iz stava 1. ovog lana porodica koju je izdravao poginuli policijski slubenik ima pravo na jednokratnu novanu pomo u visini plate poginulog policijskog slubenika isplaene za poslednja 24 meseca, po odbitku poreza i doprinosa. Novana i druga prigodna pomo lan 143 Ministar moe, prilikom obeleavanja znaajnih datuma policije, ustanoviti dodelu novane pomoi i druge prigodne pomoi porodicama poginulih policijskih slubenika i teko ranjenim policijskim slubenicima, koji su stradali u obavljanju slube ili povodom obavljanja slube. Vrste i nain dodele nagrada i priznanja lan 144 Za ostvarene rezultate u obavljanju policijskih poslova, ouvanju i unapreenju bezbednosti, za drugi doprinos policijskoj delatnosti i bezbednosti, odnosno za drugi radni doprinos, policijskim slubenicima i drugim zaposlenim dodeljuju se nagrade i priznanja. Nagrade i priznanja Ministarstva su: godinja nagrada; prigodna nagrada; zahvalnica i drugi oblici utvreni aktom koji donosi ministar. U skladu sa lanom 6. ovog zakona, ministar moe priznanja dodeljivati i organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, drugim organima i ustanovama, nevladinim i drugim organizacijama i pojedincima. Specifina zdravstvena zatita lan 145 Specifinu zdravstvenu zatitu zaposlenih u Ministarstvu, koja se odnosi na pruanje zdravstvenih usluga u vezi sa pregledom za upis u obrazovne institucije Ministarstva, zasnivanjem radnog odnosa u Ministarstvu, sistematskim lekarskim pregledima, vanrednim lekarskim pregledima radi utvrivanja opte zdravstvene i psiho-fizike sposobnosti za dalje obavljanje poslova policijskog slubenika i pruanjem strune, tehnike i kadrovske pomoi policijskim jedinicama u izvravanju zadataka i poslova, obavlja Zavod za zdravstvenu zatitu radnika Ministarstva unutranjih poslova, koji je osnovan i obavlja delatnost u skladu sa zakonom. Program specifine zdravstvene zatite zaposlenih u Ministarstvu koji sprovodi Zavod za zdravstvenu zatitu radnika Ministarstva unutranjih poslova, donosi ministar. Trokove nastale sprovoenjem programa specifine zdravstvene zatite zaposlenih u Ministarstvu iz stava 1. ovog lana snosi Ministarstvo. 4. Plate

Utvrivanje plata lan 146 Policijski slubenici i drugi zaposleni u Ministarstvu imaju pravo na platu koja se sastoji od osnovice koju utvruje Vlada i osnovnog i dodatnog koeficijenta u odnosu na zvanje, posebne uslove rada, opasnost, odgovornost i sloenost posla. Plata iz stava 1. ovog lana uveava se za 0,4 odsto za svaku navrenu godinu radnog staa. Visinu koeficijenata iz stava 1. ovog lana utvruje ministar aktom o platama zaposlenih u Ministarstvu, koji donosi uz saglasnost Vlade. Koeficijenti za obraun plata lan 147 Zbog posebnih uslova rada, opasnosti za ivot i zdravlje, odgovornosti, teine i prirode poslova, rada na dan praznika koji je neradni dan, nonog rada, rada u smenama, prekovremenog rada, deurstava, pripravnosti i drugih vidova neredovnosti u radu, zaposlenima u Ministarstvu mogu se utvrditi koeficijenti za obraun plate koji su od 30 do 50 odsto nominalno vei od koeficijenata za druge dravne slubenike, a u visini mase sredstava potrebnih za isplatu dodatnih koeficijenata iz lana 146. stav 1. ovog zakona. Uz saglasnost Vlade, za pojedine kategorije zaposlenih mogu se utvrditi koeficijenti koji su u smislu stava 1. ovog lana vei i za vie od 50 odsto. Na prava i obaveze proistekle iz napred navedenih posebnih uslova rada ne primenjuju se odredbe optih radno-pravnih propisa o uveanoj zaradi. 5. Premetaj i upuivanje Uslovi za premetaj lan 148 Zbog potreba slube policijski slubenik moe biti premeten na drugo radno mesto, u skladu sa njegovom strunom spremom i radnim sposobnostima, u istoj ili drugoj organizacionoj jedinici, u istom ili drugom mestu rada, a u skladu sa radno-pravnim propisima i propisima o dravnim slubenicima. Uslovi za upuivanje u drugu organizacionu jedinicu lan 149 Policijski slubenik moe biti upuen na vrenje slubenih poslova i zadataka na radno mesto u drugu organizacionu jedinicu Ministarstva, udaljenu vie od 50 kilometara od mesta njegovog stanovanja, u neprekidnom trajanju od 30 dana do jedne godine. Prava u sluaju upuivanja lan 150 Policijski slubenik koji je upuen na vrenje slubenih poslova i zadataka na osnovu lana 149. ovog zakona ima pravo na trokove prevoza, smetaja i ishrane, utvrene aktom ministra, u skladu sa zakonom. Upuivanje na rad u inostranstvo

lan 151 Policijski slubenik moe biti upuen na rad u inostranstvo, na osnovu utvrenih pravila o meunarodnoj policijskoj saradnji i u skladu sa odredbama lana 19. ovog zakona. 6. Obrazovanje, osposobljavanje i usavravanje Struno obrazovanje lan 152 Struno obrazovanje za potrebe policije, radi sticanja odgovarajuih nivoa strune spreme, sprovodi se u skladu sa posebnim propisima. Struno osposobljavanje i usavravanje lan 153 Pod strunim osposobljavanjem i usavravanjem za potrebe policije, u smislu ovog zakona, podrazumeva se sticanje i unapreivanje znanja, vetina, stavova i ponaanja, odnosno poveanje efikasnosti i efektivnosti u obavljanju policijskih poslova. Ministar blie ureuje: 1) program, postupak i nain strunog osposobljavanja pripravnika i polaganje strunog ispita; 2) sadrinu, oblik i nain vrenja strunog osposobljavanja i usavravanja iz stava 1. ovog lana; 3) prava, obaveze i odgovornosti polaznika strunog osposobljavanja i usavravanja; 4) kriterijume po kojima e se vriti izbor kandidata za polaznike strunog osposobljavanja, po raspisanom konkursu; 5) druga pitanja u vezi sa strunim osposobljavanjem i usavravanjem. Struno osposobljavanje i usavravanje iz stava 1. ovog lana sprovode se u za to obrazovanim unutranjim organizacionim jedinicama Ministarstva, a pojedini oblici i u drugim unutranjim organizacionim jedinicama. U toku strunog osposobljavanja polaznicima se obezbeuju ishrana i smetaj, kao i druga prava koja odredi ministar u aktu iz stava 2. taka 3) ovog lana. Polaznici koji uspeno zavre struno osposobljavanje duni su da najmanje tri godine ostanu na radu u Ministarstvu ili da naknade srazmeran deo trokova strunog osposobljavanja. Sprovoenje strunog osposobljavanja i usavravanja lan 154 Ministar donosi programe strunog osposobljavanja i usavravanja. U skladu sa programima iz stava 1. ovog lana direktor policije donosi planove za realizaciju pojedinih oblika strunog osposobljavanja i usavravanja, u okviru raspoloivih finansijskih sredstava u budetu. Policijski slubenici mogu da uestvuju i u drugim oblicima strunog osposobljavanja i usavravanja koje sprovode domae i strane ustanove, u skladu sa posebnim programima

i planovima. U sprovoenju strunog osposobljavanja i usavravanja po programima iz stava 1. ovog zakona mogu da uestvuju i strani uesnici, na osnovu zakljuenog sporazuma. 7. Disciplinska odgovornost Odgovornost za povrede slubene dunosti lan 155 Za lake i teke povrede slubene dunosti policijski slubenici i drugi zaposleni u Ministarstvu odgovaraju disciplinski. Lake povrede slubene dunosti lan 156 Lake povrede slubene dunosti su: 1) nedolazak na posao u odreeno vreme i odlazak sa posla pre isteka radnog vremena; 2) neuljudan odnos prema strankama i saradnicima za vreme rada; 3) nepropisno postupanje sa poverenim sredstvima za rad; 4) nesavesno i neuredno uvanje slubenih spisa i podataka; 5) neopravdano izostajanje sa posla do dva radna dana u toku jedne kalendarske godine; 6) nenoenje ili neuredno noenje uniforme i oruja; 7) postupanje protivno nalogu ili uputstvu za obavljanje poslova koje je izazvalo ili moglo izazvati tetne posledice manjeg znaaja. Teke povrede slubene dunosti lan 157 Teke povrede slubene dunosti su: 1) odbijanje izvrenja ili neizvravanje ili omalovaavanje zakonitog slubenog nareenja stareine izdatog u vrenju ili povodom vrenja slubenog zadatka; 2) samovoljno naputanje radnog mesta, pozornikog mesta, mesta obezbeenja odreenih objekata i lica, jedinice ili mesta odreenog za pripravnost; 3) primena ovlaenja u svrhe za koje nije namenjeno ili korienje statusa policijskog slubenika u neslubene svrhe; 4) izdavanje ili izvravanje nareenja kojim se protivpravno ugroava sigurnost ljudi ili imovine; 5) nepreduzimanje ili nedovoljno preduzimanje mera za bezbednost lica, imovine i poverenih stvari; 6) svaka radnja, odnosno proputanje radnje kojom se onemoguava, ometa ili oteava izvravanje slubenih zadataka; 7) ponaanje koje teti ugledu slube ili naruava odnose meu zaposlenima; 8) gubljenje ili oteenje tehnike ili druge opreme; 9) nepravilno ili nenamensko korienje poverenih sredstava;

10) samoinicijativno istupanje u javnosti; 11) odavanje poverljivih podataka utvrenih zakonom, drugim propisom ili aktom; 12) davanje podataka neovlaenim licima; 13) iznoenje neistinitih tvrdnji o Ministarstvu; 14) nepreduzimanje mera ili nepruanje pomoi u okviru svojih slubenih dunosti zaposlenima u policiji ili neophodne pomoi drugim dravnim organima; 15) protivpravno pribavljanje line ili imovinske koristi za sebe ili drugog u vezi sa radom; 16) bavljenje poslovima koji su nespojivi sa slubenom dunou; 17) odbijanje, neopravdano neodazivanje ili izbegavanje propisanog zdravstvenog pregleda ili zloupotreba prava odsustvovanja u sluaju bolesti; 18) odbijanje, neopravdano neodazivanje ili izbegavanje strunog osposobljavanja, usavravanja ili druge obuke na koju se zaposleni upuuje; 19) svaka radnja koja predstavlja krivino delo izvreno na radu ili u vezi sa radom; 20) izdavanje nareenja ije bi izvrenje predstavljalo krivino delo; 21) prikrivanje od strane nadreenog slubenika izvrenja povrede slubenih dunosti za koju se zaposlenom moe izrei disciplinska mera prestanka radnog odnosa. Disciplinske mere za lake povrede slubene dunosti lan 158 Za lake povrede slubene dunosti moe se izrei disciplinska mera novana kazna u iznosu od 10 do 30 odsto od mesene plate zaposlenog ostvarene u mesecu u kojem se mera izrie. Disciplinske mere za teke povrede slubene dunosti lan 159 Za teke povrede slubene dunosti moe se izrei jedna od sledeih disciplinskih mera: 1) novana kazna u iznosu od 30 do 50 odsto od mesene plate zaposlenog u vremenu od jednog do tri meseca; 2) zaustavljanje u napredovanju u vie zvanje u trajanju od est meseci do dve godine; 3) rasporeivanje na drugo radno mesto u trajanju od est meseci do dve godine; 4) prestanak radnog odnosa. Zaustavljanje u napredovanju u vie zvanje iz stava 1. taka 2) ovog lana rauna se od dana kada je disciplinska odluka kojom je izreena ova mera postala pravosnana. Rasporeivanje na drugo radno mesto iz stava 1. taka 3) ovog lana vri se na radno mesto na kojem se obavljaju poslovi manje sloenosti i za koje je kao uslov propisana ista ili neposredno nia struna sprema. Javnost i iskljuenje javnosti lan 160

Disciplinski postupak je javan. Organ koji vodi postupak moe da odlui da pokrene disciplinski postupak bez prisustva javnosti kada se u postupku razmatraju injenice poverljivog karaktera. Nadlenost za odluivanje u prvom stepenu lan 161 O disciplinskoj odgovornosti policijskih slubenika u prvom stepenu odluuje: 1) direktor policije, odnosno funkcioner u ijoj nadlenosti je obavljanje odreenih poslova i zadataka ili policijski slubenik koga oni ovlaste - za policijske slubenike direkcije policije i druge zaposlene u seditu Ministarstva; 2) naelnik podrune policijske uprave ili lice koje on ovlasti - za policijske slubenike podrune policijske uprave, policijskih stanica i druge zaposlene na odnosnom podruju. Nadlenost za odluivanje u drugom stepenu lan 162 Protiv odluka iz lana 161. ovog zakona policijski slubenik ima pravo prigovora disciplinskoj komisiji u roku od osam dana od dana uruenja odluke. Disciplinska komisija lan 163 Disciplinska komisija ima 30 lanova koje imenuje ministar. Disciplinska komisija odluuje u veu od tri lana, od kojih je jedan lan van Ministarstva. Blie ureivanje disciplinske odgovornosti lan 164 Vlada uredbom blie ureuje disciplinsku odgovornost u Ministarstvu. Razlozi i postupak privremenog udaljenja iz slube lan 165 Zaposleni u Ministarstvu moe biti privremeno udaljen iz slube kada je protiv njega pokrenut krivini postupak za krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti, ili kada je protiv njega podnet zahtev za utvrivanje disciplinske odgovornosti za teke povrede slubene dunosti. Udaljenje iz slube iz stava 1. ovog lana moe trajati do okonanja disciplinskog postupka a najdue est meseci. Za vreme dok traje udaljenje zaposleni ima pravo na naknadu u visini jedne polovine plate. O privremenom udaljenju iz slube odluuje direktor policije, odnosno funkcioner u ijoj nadlenosti je obavljanje odreenih poslova i zadataka. Protiv reenja o udaljenju zaposleni moe podneti prigovor ministru, u roku od osam dana od dana uruenja reenja o udaljenju. Prigovor ne odlae izvrenje reenja, a reenje po prigovoru mora se doneti u roku od 15 dana.

Policijskom slubeniku koji je udaljen iz slube oduzima se slubena znaka, slubena legitimacija, oruje i druga sredstva koja su mu poverena za obavljanje poslova. Odgovornost za tetu priinjenu treim licima lan 166 Republika Srbija odgovara za tetu koju policijski slubenik priini treim licima, ako se dokae da je policijski slubenik postupao nesaglasno propisima o nainu obavljanja policijskih poslova. Policijski slubenik odgovara za tetu koju priini Ministarstvu ili treim licima, ako se dokae da je postupao nesaglasno propisima o nainu obavljanja policijskih poslova. 8. Posebni sluajevi prestanka radnog odnosa Prestanak radnog odnosa po sili zakona lan 167 Pored sluajeva prestanka radnog odnosa po sili zakona utvrenih drugim propisima, policijskom slubeniku, odnosno drugom zaposlenom radni odnos u Ministarstvu prestaje: 1) kad se sazna da su podaci o ispunjavanju uslova za prijem u radni odnos iz lana 110. stav 1. ta. 1), 4), 5) i 6) lani - danom saznanja; 2) kad sud dostavi pravosnanu presudu kojom je osuen za krivino delo odreeno u lanu 110. stav 3. ovog zakona - danom donoenja reenja o prestanku radnog odnosa; 3) kad se sazna da je postupio suprotno odredbi lana 133. ovog zakona danom saznanja o obavljanju delatnosti; 4) kad mu nadleni organ utvrdi pravo na penziju u skladu sa zakonom danom pravosnanosti reenja. Prestanak radnog odnosa zbog bezbednosnih smetnji lan 168 Policijskom slubeniku, odnosno drugom zaposlenom radni odnos prestaje i ako tokom njegovog rada u Ministarstvu nastanu bezbednosne smetnje iz lana 111. ovog zakona zbog kojih sa njim radni odnos ne bi ni bio zasnovan da su u vreme zasnivanja postojale. U sluaju bezbednosnih smetnji iz stava 1. ovog lana, reenje o prestanku radnog odnosa policijskog slubenika, odnosno drugog zaposlenog donosi ministar, na obrazloeni predlog direktora policije, odnosno funkcionera u ijoj nadlenosti je obavljanje odreenih poslova i zadataka. Uz predlog se prilae i bezbednosna provera iz lana 111. stav 2. ovog zakona, kao sastavni deo predloga. alba protiv reenja iz stava 2. ovog lana nije doputena, ali se moe pokrenuti upravni spor. Primena drugih propisa lan 169 Na poloaj, dunosti, prava i odgovornosti zaposlenih u Ministarstvu primenjuju se propisi o radnim odnosima u dravnim organima, ako ovim zakonom i propisima

donetim na osnovu ovog zakona nije drukije odreeno. VI KONTROLA RADA POLICIJE 1. Spoljanja kontrola policije Vrste spoljanje kontrole lan 170 Spoljanju kontrolu rada policije vri Narodna skuptina, u skladu sa lanom 9. ovog zakona, drugim zakonom i propisom. Spoljanju kontrolu rada policije vre i Vlada, nadleni pravosudni organi, organi dravne uprave nadleni za odreene poslove nadzora i drugi zakonom ovlaeni organi i tela. Pod ovlaenjima organa i tela iz stava 2. ovog lana podrazumevaju se ovlaenja utvrena posebnim zakonom koja se odnose na pristup odgovarajuim informacijama, kontakt sa nadlenim policijskim slubenicima, pravo na dobijanje odgovora na pitanja i druga zakonom utvrena prava. 2. Unutranja kontrola policije Sektor unutranje kontrole policije lan 171 Unutranju kontrolu rada policije vri Sektor unutranje kontrole policije. Sektorom unutranje kontrole policije rukovodi naelnik Sektora unutranje kontrole. Naelnik Sektora unutranje kontrole redovno i periodino podnosi ministru izvetaje o radu Sektora unutranje kontrole. Oblici i nain vrenja unutranje kontrole policije lan 172 Sektor unutranje kontrole policije vri kontrolu zakonitosti rada policije, a naroito u pogledu potovanja i zatite ljudskih prava pri izvravanju policijskih zadataka i primeni policijskih ovlaenja. Oblike i nain vrenja unutranje kontrole rada policije blie propisuje ministar. Zaposleni u Sektoru unutranje kontrole policije lan 173 Ovlaena slubena lica u Sektoru unutranje kontrole policije pri vrenju kontrole imaju sva policijska ovlaenja i u pogledu svojih prava i dunosti izjednaeni su sa drugim ovlaenim slubenim licima. Postupanje Sektora unutranje kontrole policije lan 174 Sektor unutranje kontrole policije postupa na osnovu predloga, pritubi i predstavki fizikih i pravnih lica, povodom pisanih obraanja pripadnika policije i po sopstvenoj inicijativi, odnosno na osnovu prikupljenih obavetenja i drugih saznanja. Naelnik Sektora unutranje kontrole policije blagovremeno, u pisanom obliku, obavetava ministra o svim sluajevima preduzimanja ili proputanja akcija policije za

koje smatra da su protivne zakonu, i blagovremeno preduzima potrebne radnje. Pripadnih policije ne moe biti pozvan na odgovornost zbog obraanja Sektoru unutranje kontrole. Obaveze i ovlaenja u vrenju unutranje kontrole policije lan 175 Pripadnici policije duni su da ovlaenim slubenim licima Sektora unutranje kontrole policije omogue da izvre kontrolu i da im u tome prue potrebnu strunu pomo. U vrenju kontrole ovlaena slubena lica Sektora unutranje kontrole policije imaju ovlaenje da: 1) ostvare uvid u spise, dokumentaciju i zbirke podataka koje u skladu sa svojim nadlenostima pribavlja, sainjava ili izdaje policija; 2) uzmu izjave od pripadnika policije, oteenih lica i svedoka; 3) od policije i policijskih slubenika zahtevaju dostavljanje drugih podataka i informacija iz njihove nadlenosti koji su potrebni za vrenje unutranje kontrole; 4) ostvare uvid u slubene prostorije koje policija koristi u svom radu; 5) zahtevaju ateste i tehnike i druge podatke o tehnikim sredstvima koja koristi policija i zahtevaju dokaze o osposobljenosti policijskih slubenika za upotrebu tehnikih i drugih sredstava koja koriste u svom radu. U vrenju kontrole ovlaena slubena lica Sektora unutranje kontrole policije ne mogu se meati u tok pojedinih akcija policije ili na drugi nain ometati rad ili ugroziti poverljivost policijske akcije. Dokumentaciju koja se odnosi na primenu ovlaenja iz stava 2. ovog lana i ima oznaku poverljivosti, ovlaena slubena lica koja vre kontrolu mogu da pregledaju u prisustvu odgovornog lica koje je utvrdilo stepen poverljivosti dokumenta, odnosno lica koje je ono ovlastilo. Za izvravanje odreenih zadataka pojedinane kontrole nad policijom, pored ovlaenih slubenih lica Sektora unutranje kontrole policije, ministar moe zaduiti i druge policijske slubenike u Ministarstvu. Dunosti Sektora unutranje kontrole policije lan 176 U vrenju unutranje kontrole rada policije Sektor unutranje kontrole policije, ovlaena slubena lica Sektora unutranje kontrole policije i drugi policijski slubenici u Ministarstvu zadueni za unutranju kontrolu rada policije preduzimaju potrebne radnje, utvruju injenino stanje i prikupljaju dokaze. Naelnik Sektora unutranje kontrole upoznaje sa rezultatima svojih ispitivanja ministra i direktora policije i ministru daje predloge za otklanjanje uoenih nezakonitosti kao i predloge za pokretanje odgovarajuih postupaka radi utvrivanja odgovornosti. Kontrola rada Sektora unutranje kontrole policije lan 177

Kontrolu rada naelnika Sektora unutranje kontrole policije, policijskih slubenika zaposlenih u Sektoru unutranje kontrole policije i drugih policijskih slubenika u Ministarstvu zaduenih za unutranju kontrolu rada policije vri ministar, na nain odreen propisom iz lana 172. stav 2. ovog zakona. Ako postoji osnovana opasnost da bi vrenje unutranje kontrole rada policije nad primenom njenih policijskih ovlaenja utvrenih ovim ili drugim zakonom onemoguilo ili bitno otealo njihovu primenu ili ugrozilo ivot i zdravlje lica koja ih primenjuju, policijski slubenik moe do odluke ministra privremeno da odbije uvid u dokumentaciju, pregled prostorija i dostavljanje odreenih podataka i informacija. Ukoliko predmet vrenja unutranje kontrole prevazilazi nadlenosti Sektora unutranje kontrole policije ili je povezan sa drugim delima ili se radi o predmetu velikog znaaja, ministar moe odluiti da se dalje postupanje po tom predmetu ustupi drugoj unutranjoj organizacionoj jedinici nadlenoj za pokretanje postupka. Ovlaenje ministra i obaveze Sektora unutranje kontrole policije prema ministru lan 178 Ministar daje Sektoru unutranje kontrole policije smernice, obavezna uputstva za rad, direktive, kao i naloge da u okviru svoje nadlenosti izvri odreene zadatke i preduzme odreene mere. Ovlaena slubena lica i drugi policijski slubenici u Sektoru unutranje kontrole policije na zahtev ministra podnose podatke, dokumenta i izvetaje o pojedinanim pitanjima iz svog delokruga. Izvetavanje Vlade i Narodne skuptine o radu Sektora unutranje kontrole policije lan 179 Na zahtev Vlade i radnog tela Narodne skuptine nadlenog za bezbednost i policijske poslove, ministar podnosi izvetaj o radu Sektora unutranje kontrole policije. 3. Kontrola rada policije reavanjem pritubi Postupak reavanja pritubi lan 180 Svako ima pravo da Ministarstvu podnese pritubu protiv policijskog slubenika ako smatra da su mu nezakonitom ili nepravilnom radnjom policijskog slubenika povreena prava ili slobode. Pojedinac iz stava 1. ovog lana moe u roku od 30 dana od dana kad je do povrede dolo podneti pritubu policiji ili Ministarstvu. Svaku pritubu podnetu protiv policijskog slubenika mora prvo da razmotri i sve okolnosti u vezi sa njom da proveri rukovodilac organizacione jedinice u kojoj je zaposlen policijski slubenik na koga se prituba odnosi ili policijski slubenik koga je on ovlastio (u daljem tekstu: rukovodilac organizacione jedinice). Ukoliko su stavovi podnosioca pritube i stavovi rukovodioca organizacione jedinice usklaeni moe se odluiti da je postupak reavanja pritube time zakljuen. Ovo e se zabeleiti u zapisniku o razmatranju pritube koji potpisuje i podnosilac pritube. Ovaj postupak mora biti zakljuen u roku od 15 dana od prijema pritube.

U sluaju da se podnosilac pritube ne odazove pozivu na razgovor ili da se odazove, ali ne saglasi sa stavovima rukovodioca organizacione jedinice, kao i u sluajevima kad iz pritube proizlazi sumnja o uinjenom krivinom delu za koje se goni po slubenoj dunosti, mora rukovodilac organizacione jedinice celokupne spise predmeta da ustupi komisiji, koja vodi dalji postupak reavanja po pritubi. Pritube u Ministarstvu reava komisija sastavljena od tri lana, i to: naelnik Sektora unutranje kontrole policije ili drugo ovlaeno slubeno lice iz Sektora unutranje kontrole koga ovlasti naelnik Sektora, predstavnik policije ovlaen od strane ministra i predstavnik javnosti. Predstavnika javnosti koji uestvuje u reavanju pritubi na podruju policijske uprave, na predlog organa lokalne samouprave, imenuje i razreava ministar. Predstavnika javnosti koji uestvuje u reavanju pritubi na rad policijskih slubenika u seditu, na predlog organizacija strune javnosti i nevladinih organizacija, imenuje i razreava ministar. Predstavnik javnosti se imenuje na period od etiri godine s mogunou ponovnog imenovanja. Postupak reavanja pritube u Ministarstvu zakljuuje se dostavljanjem odgovora podnosiocu pritube u roku od 30 dana od dana zakljuenja postupka kod rukovodioca organizacione jedinice policije. Odgovorom podnosiocu pritube postupak po pritubi je zakljuen, a podnosilac pritube ima na raspolaganju sva pravna i druga sredstva za zatitu svojih prava i sloboda. Postupak reavanja pritubi blie propisuje ministar. Dunost uvanja poverljivih podataka lan 181 Lica koja uestvuju u vrenju kontrole policije, duna su da tite i uvaju poverljivost podataka i informacija do kojih dolaze u vrenju kontrole i po prestanku svojih funkcija. VII FINANSIRANJE Sredstva za rad lan 182 Sredstva za rad Ministarstva obezbeuju se u budetu Republike Srbije. Ministarstvo moe da ostvaruje dopunska sredstva pruanjem usluga u vezi sa osnovnom delatnou Ministarstva, odnosno u skladu sa poslovima koji su u funkciji bezbednosti i evidencijama iz svoje nadlenosti, a koja imaju svojstvo sopstvenih prihoda. Visinu naknade za usluge iz stava 2. ovog lana utvruje Vlada, na predlog ministra. Sredstva za posebne namene lan 183 Ministarstvo koristi sredstva u dravnoj svojini. Deo sredstava koja Ministarstvo koristi ine sredstva za posebne namene, koja su poverljivog karaktera. Nepokretna sredstva za posebne namene jesu zemljite, zgrade i drugi objekti, poverljivog karaktera, koji se koriste za potrebe bezbednosti. Pristup nepokretnim sredstvima za posebne namene, van sluajeva njihovog redovnog

korienja, dozvoljen je samo po prethodno pribavljenom odobrenju ministra. Pokretna sredstva za posebne namene jesu oruje, oprema, prevozna i druga sredstva, poverljivog karaktera, koja se koriste za potrebe bezbednosti. Sredstva za posebne namene blie se ureuju posebnim aktom. Sredstva za posebne operativne potrebe lan 184 Za isplatu trokova i nagrada licima za postupanje i uestvovanje u primeni mera koje su odobrene na osnovu ovog zakona i zakona kojim se ureuje krivini postupak i za plaanje korisnih informacija u vezi sa krivinim delima i njihovim uiniocima (u daljem tekstu: sredstva za posebne operativne potrebe) se u okviru budeta, prema finansijskom planu policije, odreuju namenska finansijska sredstva. Podaci o isplatama vode se u posebnoj evidenciji, u skladu sa propisima kojima su ureene pojedine oblasti. Nain poslovanja sa sredstvima za posebne operativne potrebe utvruje ministar uputstvom. Na novana sredstva iz stava 1. ovog lana ne plaaju se doprinosi, niti druga davanja odreena propisima. Fond za novanu pomo lanovima porodice poginulih ili ranjenih policijskih slubenika lan 185 Fond za novanu pomo lanovima porodice poginulih ili ranjenih policijskih slubenika, koji su u obavljanju ili povodom obavljanja slube izgubili ivot ili bili ranjeni osniva se kao budetski fond radi ostvarivanja ovog cilja, u skladu sa posebnim propisima. Budetski fond iz stava 1. ovog lana osniva se na neodreeno vreme i njime upravlja Ministarstvo. Sredstva budetskog fonda iz stava 1. ovog lana mogu da ine: 1) sredstva budeta; 2) donacije; 3) druga sredstva u skladu sa zakonom i drugim propisima. Korisnik sredstava Fonda za novanu pomo iz stava 1. ovog lana ne moe dalje isticati zahteve za ostvarivanje prava na naknadu tete po istom tetnom dogaaju. VIII OBLICI SARADNJE SA DRUGIM SUBJEKTIMA Meupolicijska saradnja lan 186 Ministarstvo neposredno sarauje sa organima unutranjih poslova, policijama i policijskim organizacijama, kao i organima i slubama bezbednosti u Srbiji i Crnoj Gori. Saradnja iz stava 1. ovog lana zasniva se na pravima i dunostima odreenim zakonom, na uzajamnom obavetavanju i izvravanju zajednikih zadataka. Oblici i nain saradnje utvruju se i posebnim aktima organa i slubi iz stava 1. ovog lana koje sporazumno donose rukovodioci tih organa i slubi, u skladu sa zakonom. Saradnja sa Bezbednosno-informativnom agencijom

lan 187 U skladu sa ovim zakonom, zakonom kojim je regulisan rad Bezbednosno-informativne agencije (u daljem tekstu: Agencija), zakonom kojim je regulisan krivini postupak i drugim zakonima koje primenjuju Ministarstvo i Agencija, ministar i direktor Agencije sporazumno utvruju obavezne oblike i nain ostvarivanja saradnje Ministarstva i Agencije u pitanjima od interesa za bezbednost ljudi i imovine, odnosno za bezbednost i ustavni poredak Republike Srbije, a naroito: 1) meusobno obavetavanje, razmenu podataka i saznanja od znaaja za izvravanje zadataka iz nadlenosti Ministarstva, odnosno Agencije; 2) pruanje neposredne fizike, strune, tehnike i druge meusobne pomoi, u skladu sa zakonom utvrenim delokrugom i po prethodnom dogovoru izmeu ministra i direktora Agencije, odnosno lica koja oni ovlaste; 3) preduzimanje zajednikih mera i aktivnosti od interesa za jednovremenu zatitu i ostvarivanje bezbednosti ljudi i imovine i bezbednosti Republike Srbije. Saradnja sa drugim dravnim organima i nedravnim subjektima lan 188 Sa drugim dravnim organima, kao i nedravnim subjektima iz lana 6. ovog zakona, Ministarstvo sarauje u skladu sa ovim i drugim zakonom. Radi razvijanja meusobne saradnje, odnosno partnerstva, ministar moe sporazumno sa organima i subjektima iz stava 1. ovog lana da donosi odgovarajue akte o saradnji i osniva koordinaciona tela od znaaja za spreavanje i otkrivanje delikata i njihovih uinilaca i za ostvarivanje drugih bezbednosnih ciljeva. Saradnja, zatita prava i pruanje pravne pomoi pojedincima lan 189 U obavljanju policijskih poslova dunost policije je da pojedincima prui informacije i savete od znaaja za njihovu linu i imovinsku bezbednost, kao i druga obavetenja s tim u vezi do kojih je dola, ako to nije u suprotnosti sa zakonom. Pojedinac kome je ugroeno neko od privatnih prava moe da se obrati policiji radi zatite tog prava, ako u konkretnom sluaju nije obezbeena druga pravna zatita tog prava i ako je ugroavanje tog prava u vezi sa njegovom linom i imovinskom bezbednou. Policija je duna da prui pomo pojedincu na osnovu zahteva iz stava 2. ovog lana ako je zahtev u skladu sa njenim delokrugom, a ako to nije sluaj duna je da zahtev uputi nadlenom organu i podnosioca zahteva o tome obavesti. Saradnja sa pojedincima koji pruaju pomo policiji lan 190 Pored saradnje, odnosno pruanja pomoi iz l. 188. i 189. ovog zakona, Ministarstvo sarauje i neposredno sa pojedincima koji mu pruaju pomo u obavljanju policijskih poslova. Pojedinac koji prilikom pruanja pomoi iz stava 1. ovog lana bude povreen ili oboli,

pa zbog toga odsustvuje sa rada, odnosno postane nesposoban za rad, ima prava iz zdravstvenog, penzijskog i invalidskog osiguranja pod uslovima utvrenim za policijskog slubenika. Ako u pruanju pomoi pojedinac izgubi ivot njegova porodica ima sva prava iz penzijskog osiguranja kao i porodica policijskog slubenika koji je izgubio ivot u vrenju ili povodom vrenja poslova. Pojedinac koji prilikom pruanja pomoi pretrpi tetu, ima u skladu sa zakonom pravo na naknadu materijalne tete koju je pretrpeo zbog pruanja pomoi. Ako se protiv pojedinca povodom pomoi koju je pruio vodi krivini ili prekrajni postupak, Ministarstvo je duno da mu obezbedi pravnu i drugu neophodnu pomo u vezi sa voenjem postupka. Ministarstvo odgovara za tetu koju pojedinac prilikom pruanja pomoi Ministarstvu nanese treim licima. IX POMONA POLICIJA Pripadnici pomone policije lan 191 Ministarstvo moe obrazovati pomonu policiju za izvravanje policijskih zadataka u sluajevima kada treba nadoknaditi angaovanje velikog broja policijskih slubenika za: izvravanje zadataka visokog bezbednosnog rizika; u prirodnim i drugim nesreama; obezbeivanje dravne granice; u drugim sluajevima kad je tee ugroena unutranja bezbednost i u sluajevima iz lana 14. ovog zakona. Kandidati za pomonu policiju mogu biti lica koja ispunjavaju uslove iz lana 110. ovog zakona. U pomonoj policiji mogu uestvovati i penzionisani policijski slubenici do 60. godine ivota. O upotrebi pomone policije za izvravanje policijskih zadataka odluuje ministar, na predlog direktora policije. Prava i dunosti za vreme osposobljavanja i izvravanja zadataka u pomonoj policiji lan 192 Ministarstvo sa zainteresovanim kandidatom za dobrovoljnu slubu u pomonoj policiji zakljuuje ugovor. Pripadnici pomone policije osposobljavaju se i usavravaju za izvravanje policijskih zadataka. Po obavljenom osposobljavanju pomoni policajac moe primenjivati sva policijska ovlaenja za vreme angaovanja na izvravanju policijskih zadataka. Pomoni policajac moe u istoj kalendarskoj godini da bude angaovan za period do mesec dana. Za vreme angaovanja ima prava i dunosti utvrene aktom Vlade, u skladu sa odgovarajuim pravima i dunostima policijskih slubenika utvrenim ovim zakonom. Za vreme angaovanja u pomonoj policiji poslodavac pomonom policajcu ne sme da otkae ugovor o radu, niti sme da uslovljava ureivanje ugovornih odnosa iz stava 1. ovog lana, a pomoni policajac se najkasnije u roku od dva radna dana po prestanku angaovanja u pomonoj policiji vraa na rad kod poslodavca sa kojim ima zakljuen ugovor o radu.

Policija vodi evidenciju kandidata i pomonih policajaca. X OVLAENJA ZA DONOENJE PROPISA Ovlaenja Vlade i ministra lan 193 Vlada uredbom: 1) propisuje izgled uniforme i oznaka policijskih slubenika iz lana 32. stav 2. ovog zakona; 2) propisuje vrste naoruanja i opreme policijskih slubenika iz lana 33. ovog zakona; 3) utvruje nain nabavke sredstava posebne namene bez javnog oglaavanja iz lana 183. ovog zakona; 4) utvruje potrebne uslove za zakljuenje ugovora o dobrovoljnoj slubi u pomonoj policiji, naine izvravanja zadataka, merila za izbor kandidata, prava na primanja, trokove, odsustva i druga prava i dunosti pomonih policajaca i razloge za prestanak i otkaz ugovora iz lana 192. stav 1. ovog zakona. Ministar donosi propise o: 1) nainu obezbeivanja zdravstvene zatite iz lana 7. stav 1. taka 16) ovog zakona; 2) izgledu slubene znake i slubene legitimacije policijskih slubenika iz lana 32. stav 1. ovog zakona i nainu noenja uniforme iz lana 32. st. 2. i 4. ovog zakona; 3) noenju oruja i municije iz lana 33. ovog zakona; 4) nainu primene ovlaenja za davanje upozorenja i izdavanje nareenja iz l. 39, 40. i 41. ovog zakona; 5) nainu provere i utvrivanja identiteta lica i identifikacije predmeta iz l. 42. i 45. ovog zakona; 6) sadraju i nainu upuivanja poziva iz lana 46. ovog zakona; 7) nainu primene ovlaenja dovoenja iz l. 49, 50, 51. i 52. ovog zakona; 8) nainu primene ovlaenja privremenog ogranienja slobode kretanja iz l. 53, 54, 55, 56, 57. i 58. ovog zakona; 9) nainu primene ovlaenja pregleda prostorija, objekata i dokumentacije i protivteroristikog pregleda iz lana 63. ovog zakona; 10) nainu primene ovlaenja zaustavljanja i pregledanja lica, predmeta i saobraajnih sredstava iz lana 64. ovog zakona; 11) nainu primene ovlaenja obezbeenja i pregleda mesta dogaaja iz lana 65. ovog zakona; 12) merilima za utvrivanje visine nagrade iz lana 68. ovog zakona; 13) nainu sprovoenja poligrafskog testiranja i sadraju pisane saglasnosti iz lana 70. ovog zakona; 14) nainu sprovoenja mera traganja za licima i predmetima iz lana 72. ovog zakona; 15) vrsti mera i postupku zatite rtava krivinih dela i drugih lica iz lana 73. ovog

zakona; 16) izgledu, sadraju i nainu voenja evidencija iz lana 76. ovog zakona; 17) tehnikim obelejima i bliem nainu upotrebe sredstava prinude iz l. 89, 90, 91, 94, 97, 98, 99. i 100. ovog zakona; 18) merilima i nainu utvrivanja potrebne psihofizike sposobnosti iz lana 110. stav 1. taka 4. ovog zakona; 19) sadraju izjave o dunostima i pravima policijskih slubenika iz lana 113. stav 1. ovog zakona i o nainu polaganja zakletve iz lana 113. stav 2. ovog zakona; 20) oznaavanju vrste i stepena poverljivosti podataka, nainu postupanja sa poverljivim podacima, posebnim zatitnim merama uvanja poverljivih podataka i slubenih podataka iz lana 136. ovog zakona; 21) bliim uslovima i postupku dodele nagrada i priznanja iz lana 144. ovog zakona; 22) uslovima i nainu izbora policijskog slubenika koji se upuuje na rad u inostranstvo i o njegovim dunostima, pravima i odgovornostima za vreme vrenja slube u inostranstvu iz lana 151. ovog zakona; 23) vrstama usluga ijim pruanjem Ministarstvo moe da ostvaruje dopunska sredstva iz lana 182. stav 2. ovog zakona; 24) bliim uslovima i nainu korienja sredstava budetskog fonda iz lana 185. ovog zakona; 25) programu i uslovima za sprovoenje strunog osposobljavanja i usavravanja pripadnika pomone policije iz lana 192. stav 2. ovog zakona; 26) izgledu, sadraju i nainu voenja evidencije kandidata i pomonih policajaca iz lana 192. stav 5. ovog zakona. Vlada i ministar donee propise iz st. 1. i 2. ovog lana u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Propisi iz stava 2. ovog lana koje donosi ministar objavljuju se u "Slubenom glasniku Republike Srbije". XI PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE Akt o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta lan 194 Do donoenja akta o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu u skladu sa ovim zakonom i reenja o rasporeivanju na radno mesto u skladu sa tim aktom ili donoenja drugog reenja u skladu sa zakonom, zaposleni u Ministarstvu na dan stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju da rade na istim radnim mestima i zadravaju inove, odnosno zvanja i plate prema dosadanjim propisima i drugim aktima. Rok za donoenje akta o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta lan 195 Akt o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta i reenja iz lana 194. ovog zakona donee se u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Informisanje o zakonskim promenama lan 196 Radi informisanja javnosti o zakonskim promenama i odnosu izmeu ovog zakona sa zakonima iz oblasti unutranjih poslova, zakonima o upravi, krivinom postupku, prekrajima, radnim odnosima i drugim zakonima koji se odnose na policiju ili ih policija primenjuje, Ministarstvo e dva puta godinje objavljivati informacije za javnost sa Listom zakona i objanjenjem zakonskih promena. Prvu informaciju iz stava 1. ovog lana Ministarstvo e objaviti u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Vaenje propisa do donoenja novih na osnovu ovog zakona lan 197 Propisi doneti na osnovu Zakona o unutranjim poslovima ("Slubeni glasnik RS", br. 44/91, 79/91, 54/96, 25/2000, 8/2001 i 106/2003) i Zakona o inovima pripadnika Ministarstva unutranjih poslova ("Slubeni glasnik RS", br. 53/95 i 66/2003) ostaju na snazi do dana stupanja na snagu propisa koje e Vlada i ministar doneti na osnovu ovog zakona, ukoliko nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona. Prestanak vaenja odreenih zakona lan 198 Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da vae: 1) Zakon o unutranjim poslovima ("Slubeni glasnik RS", br. 44/91, 79/91, 54/96, 25/2000, 8/2001 i 106/2003), izuzev odredaba l. 59. do 65. i lan 69. koji se primenjuju do donoenja propisa kojim e se urediti oblast i status ustanove za obrazovanje za potrebe policije, odnosno do zavretka kolovanja generacije uenika Srednje kole unutranjih poslova upisanih u kolsku 2005/2006. godinu; 2) Zakon o inovima pripadnika Ministarstva unutranjih poslova ("Slubeni glasnik RS", br. 53/95 i 66/2003), izuzev odredaba l. 1, 5, 9. i 14. u delu koji se odnosi na uenike Srednje kole unutranjih poslova i studente Policijske akademije, koji se primenjuju do donoenja propisa kojim e se urediti oblast i status ustanove za obrazovanje za potrebe policije, odnosno do zavretka kolovanja generacije uenika Srednje kole unutranjih poslova upisanih u kolsku 2005/2006. godinu. Stupanje na snagu ovog zakona lan 199 Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".