Pravilnik o upravi u javnim tuilatvima

Pravilnik je objavljen u "Slubenom glasniku RS", br.

110/2009, 87/2010 i 5/2012 (pogledaj i l. 16. i 17).
Napomena Redakcije: tekst je preien sa Izmenom 5/2012
koja se od dana stupanja na snagu primenjuje na javna
tuilatva posebne nadlenosti, a za ostala tuilatva od
15.1.2013. godine.

I. OPTE ODREDBE

Predmet regulisanja

lan 1.

Ovim pravilnikom ureuje se uprava u javnim tuilatvima.

Javno tuilatvo ine javni tuilac, zamenici javnog tuioca i zaposleni koji obavljaju strune,
administrativno-tehnike i druge poslove.
Radom javnog tuilatva rukovodi javni tuilac koji je nosilac uprave u javnom tuilatvu i odgovoran
je za pravilan i blagovremen rad javnog tuilatva.

Poslovi uprave u javnom tuilatvu

lan 2.

Uprava u javnom tuilatvu obuhvata rukovoenje javnim tuilatvom, poslove i ovlaenja u vezi sa
organizacijom rada, materijalnim, finansijskim, administrativnim i drugim poslovima kojima se obezbeuje
pravilan, taan, blagovremen i zakonit rad javnog tuilatva, a posebno: staranje o odravanju
samostalnosti i ugleda javnog tuilatva; upotreba obeleja javnog tuilatva, slubenog jezika i pisma;
ureenje i organizacija rada javnog tuilatva; staranje o ujednaenom i blagovremenom postupanju i
korienju najefikasnijih metoda i tehnikih sredstava u administrativnom poslovanju; praenje i
prouavanje javnotuilake i sudske prakse; postupanje po pritubama i predstavkama graana na rad
javnih tuilaca, zamenika javnih tuilaca i zaposlenih u javnom tuilatvu; odnos javnog tuilatva prema
drugim dravnim organima, graanima i javnosti; zatiti tajnosti podataka; voenje upisnika, pomonih
knjiga, imenika i drugih evidencija; rukovanje predmetima i stvarima od vrednosti; postupanje sa
arhivskim materijalom; voenje statistike; materijalno-finansijsko poslovanje javnog tuilatva;
uspostavljanje standarda u pogledu slubenih prostorija i opreme i drugim pitanjima od znaaja za rad
javnog tuilatva.
 Znaenje izraza u ovom pravilniku

lan 3.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju znaenje:

1) "kancelarija" su prostorije javnog tuilatva koje se nalaze izvan sedita javnog tuilatva. Rad u
kancelariji smatra se radom u seditu javnog tuilatva;
2) "obraiva predmeta" je javni tuilac, zamenik javnog tuioca i tuilaki pomonik kome je
dodeljen predmet u rad prema upisniku;
3) "kategorije obraivaa" su posebne kategorije nosilaca javnotuilake funkcije i tuilakih
pomonika koje se mogu formirati na osnovu statusa obraivaa, godina profesionalnog iskustva i
posedovanja specijalizacije ili znanja i vetina iz posebnih oblasti;
4) "posebno sloeni predmeti" su oni predmeti kod kojih postoji visok stepen sloenosti postupka
dokazivanja, brojnosti okrivljenih lica i brojnosti krivinih dela, obimnosti i sloenosti dokumentacije,
primene posebnih istranih tehnika, odnosno tehnika dokazivanja, reavanje specifinih sluajeva sa
stanovita pravne ocene dogaaja i uticaja na oblikovanje sudske prakse, reavanje sloenih injeninih
pitanja i njihovo pravno kvalifikovanje, naroito doprinos utvrivanju injenica i izvoenju dokaza u
sloenim predmetima na glavnom pretresu, delikatnost sa stanovita javnosti i odnosa javnog mnjenja
prema krivinim dogaajima koji su predmet postupka;
5) "znaajni dogaaji" su oni dogaaji koji su od posebne vanosti za bezbednost zemlje, koji mogu
izazvati uznemirenje javnosti, kao i dogaaji kojima se moe dovesti u pitanje samostalnost i ugled
javnog tuilatva, odnosno kojima se dovodi u sumnju njegova nepristrasnost;
6) "zaposleni" oznaava osoblje u javnom tuilatvu.

II. STARANjE O ODRAVANjU SAMOSTALNOSTI I UGLEDA

JAVNOG TUILATVA

Samostalnost

lan 4.

Javni tuilac i zamenik javnog tuioca u vrenju funkcije samostalni su od zakonodavne i izvrne vlasti i
duni su da ouvaju poverenje u svoju samostalnost.
Javni tuilac je duan da o svakom uticaju na rad javnog tuilatva od strane izvrne ili zakonodavne
vlasti obavesti Republikog javnog tuioca, preko neposredno vieg javnog tuioca. U zavisnosti od
vrste uticaja na rad javnog tuilatva javni tuilac moe obavestiti i Narodnu skuptinu, Dravno vee
tuilaca, Poverenika za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti, Agenciju za borbu
protiv korupcije i druge nadlene organe, a o datom obavetenju duan je da upozna Republikog
javnog tuioca.
Javni tuilac i zamenik javnog tuioca funkciju vre u javnom interesu i moraju obezbediti potovanje i
zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Ugled
 lan 5.

Javni tuilac titi pravo na samostalno i nepristrasno obavljanje javnotuilake funkcije.

Nosioci javnotuilake funkcije duni su da svoju funkciju vre zakonito, pravilno, blagovremeno i
nepristrasno i da tite ast i ugled javnotuilake profesije, svojim ponaanjem uvaju ugled u
profesionalnoj sredini i van nje, tite javni interes i postupaju bez diskriminacije po bilo kom osnovu, u
skladu sa dostignutim nivoom zatite ljudskih prava.
Zaposleni su duni da vrei poslove iz svoje nadlenosti tite ugled javnog tuilatva i postupaju u
skladu sa naelima zakonitosti, savesnosti, nepristrasnosti, politike neutralnosti i nediskriminacije.
Nosioci javnotuilake funkcije i zaposleni su duni da u preduzimanju slubenih radnji svojim
ponaanjem doprinose ugledu javnog tuilatva, da se meusobno i prema drugim licima ophode sa
potovanjem, uvaavajui njihovu linost, odnosno ugled njihove funkcije.
Nosioci javnotuilake funkcije i zaposleni su duni da prilikom boravka u prostorijama tuilatva i
preduzimanja slubenih radnji budu prikladno i uredno odeveni i da svojim odevanjem ne naruavaju
ugled javnog tuilatva, niti izraavaju politiku, versku ili drugu linu pripadnost.

Zabrana primanja poklona

lan 6.

Javni tuilac, zamenik javnog tuioca i zaposleni ne smeju da prime poklon u vezi s vrenjem svojih
poslova, izuzev protokolarnog i prigodnog, u skladu sa zakonom, niti bilo kakvu uslugu ili drugu korist za
sebe ili druga lica.
Ukoliko je javnom tuiocu, zameniku javnog tuioca ili zaposlenom ponuen ili ostavljen poklon koji
ne sme da primi, duan je da o tome saini slubenu beleku i obavesti javnog tuioca, odnosno
neposredno vieg javnog tuioca.

III. OBELEJA JAVNOG TUILATVA

Peat i grb

lan 7.

Na zgradi u kojoj je smeteno javno tuilatvo moraju biti jasno istaknuti grb i Dravna zastava
Republike Srbije u skladu sa zakonom koji ureuje upotrebu grba, zastave i himne Republike Srbije,
kao i naziv javnog tuilatva napisan velikim irilikim tampanim slovima.
U sredinama u kojima ive nacionalne manjine, pored naziva iz stava 1. ovog lana, naziv tuilatva
moe biti napisan i na jeziku i pismu nacionalne manjine, u skladu sa posebnim zakonom.
Peat javnog tuilatva sadri naziv i sedite javnog tuilatva, naziv i grb Republike Srbije u skladu sa
zakonom o koji ureuje peat dravnih organa.
U kancelariji javnog tuioca mora biti istaknut Veliki grb Republike Srbije i Dravna zastava, dok u
ostalim kancelarijama javnog tuilatva mora biti istaknut Mali grb Republike Srbije.
U prostorijama tuilatva je zabranjeno isticanje obeleja kojima se naruava ugled javnog tuilatva ili
dovodi u sumnju njegova nepristrasnost.
 Slubene legitimacije i znake

lan 8.

Javni tuioci i zamenici javnog tuioca imaju slubene legitimacije i znake.

Slubene legitimacije i znake izdaje Republiki javni tuilac.
Slubena legitimacija i znaka upotrebljava se iskljuivo prilikom preduzimanja slubenih radnji i u
druge svrhe se ne moe koristiti.

Slubena legitimacija

lan 9.
Na spoljnoj, eonoj strani korica slubene legitimacije utisnut je Mali grb Republike Srbije, kao i
natpisi: "Republika Srbija", "Republiko javno tuilatvo" i naziv: "Slubena legitimacija".
Na gornjoj unutranjoj strani slubene legitimacije postoji prostor dimenzija 6 h 9 cm za: fotografiju
veliine 2,5 h 3 cm, mesto gde se upisuju ime i prezime, funkcija koju vri, javno tuilatvo u kome vri
javnotuilaku funkciju; oznaka serije i serijskog broja, registarski broj, datum izdavanja, hologram;
mesto za potpis Republikog javnog tuioca i peat Republikog javnog tuilatva.
Stranice slubene legitimacije su dimenzija 8,5 h 11,5 cm i izraene su od koe crne boje.
+ Vidi:
l. 1. Pravilnika - 87/2010-159.

Znaka

lan 10.
Na donjoj unutranjoj strani slubene legitimacije nalazi se znaka javnog tuilatva.
Znaka javnog tuilatva ima oblik dvanaestokrake zvezde srebrne boje, dimenzija 6,5 h 7 cm,
debljine kraka u osnovi od 1,3 cm, sa jezgrom ovalnog oblika, dimenzija 4,2 h 4,8 cm, sa obodom
srebrne boje ukraenog sa spoljne strane uskim ramom i bordurom debljine 0,2 cm, a sa unutranje
strane uskim ramom, veliine 0,5 cm, sa natpisom na gornjoj strani: "Republika Srbija", a na donjoj
strani sa natpisom: "Republiko javno tuilatvo". Veliina slova je 0,3 cm.
Znaka Republikog javnog tuioca je ista kao i znaka iz stava 2. ovog lana, osim to je
dvanaestokraka zvezda zlatne boje.
Na gornjoj polovini rama na udaljenosti od 1,5 cm od vrha rama, sa leve i desne strane, nalaze se
razvijene zastave Republike Srbije veliine 1 h 0,5 cm, koje su zalomljene po sredini na dole, na levu i
desnu stranu i gornjom strane prelaze ram jezgra znake za 0,1 cm.
U centralnom delu znake, na plavoj podlozi nalazi se Mali grb Republike Srbije veliine 2,6 cm, na
koji su okaeni tasovi vage srebrne boje u visini donjeg dela krila orla u grbu, a u duini koja prelazi
duinu tita na grbu Republike Srbije za 0,3 cm.
Iza rama znake nalazi se uspravno postavljen ma, sa drkom srebrne boje i seivom srebrne boje
usmerene na dole, postavljen centralno u duini od 6,5 cm. Na znaki Republikog javnog tuioca drka
i seivo maa su zlatne boje.
+ Vidi:
 l. 2. Pravilnika - 87/2010-159.

Obrazac i evidencije o izdatim slubenim legitimacijama i znakama

lan 11.

Obrazac kojim se blie ureuje izgled slubene legitimacije i znake donosi Republiki javni tuilac.
Evidencija o izdatim slubenim legitimacijama i znakama vodi se u Republikom javnom tuilatvu.
Evidencija iz stava 1. ovog lana sadri redni broj, naziv javnog tuilatva, seriju izdate slubene
legitimacije i znake i serijski broj, datum i potpis lica koje je slubenu legitimaciju i znaku primilo.

Izgubljena slubena legitimacija ili znaka

lan 12.

U sluaju da imalac izgubi slubenu legitimaciju ili znaku, imalac je duan da odmah, a najkasnije u
roku od tri dana, o tome obavesti Republikog javnog tuioca.
Izgubljena slubena legitimacija ili znaka, brie se iz evidencije o izdatim slubenim legitimacijama i
znakama i izdaje se nova.

Postupanje sa slubenom legitimacijom i znakom nakon prestanka javnotuilake

funkcije

lan 13.

Javni tuilac ili zamenik javnog tuioca kome prestane javnotuilaka funkcija ili promeni funkciju,
duan je da slubenu legitimaciju i znaku vrati Republikom javnom tuilatvu.
Povodom posebnog zahteva imaoca slubene legitimacije iz stava 1. ovog lana, Republiki javni
tuilac moe odobriti da imalac zadri slubenu legitimaciju i znaku, s tim to e se na istoj oznaiti da je
stavljena van upotrebe.

Nevaee slubene legitimacije i znake

lan 14.

Nevaee slubene legitimacije i znake, unitie komisija ije lanove imenuje Republiki javni
tuilac.

IV. UPOTREBA SLUBENOG JEZIKA I PISMA

Jezik i pismo u slubenoj upotrebi

lan 15.

U javnim tuilatvima u slubenoj upotrebi je srpski jezik i iriliko pismo, a na podrujima gde ive
nacionalne manjine i jezik i pismo tih nacionalnih manjina u skladu sa posebnim zakonom.
Slubeni akti javnog tuilatva piu se na srpskom jeziku irilikim pismom, a na podrujima gde ive
nacionalne manjine i na jeziku i pismu nacionalnih manjina, u skladu sa posebnim zakonom.

V. UNUTRANjE UREENjE

Republiko javno tuilatvo

lan 16.

Republiko javno tuilatvo obavlja svoju funkciju u Beogradu gde se nalazi sedite tuilatva.
Republiki javni tuilac moe godinjim rasporedom rada odrediti da pojedini zamenici Republikog
javnog tuioca obavljaju javnotuilaku funkciju i van sedita tog tuilatva.
Kada se javnotuilaka funkcija obavlja van sedita tuilatva, svi predmeti moraju se evidentirati u
upisnicima i registrima Republikog javnog tuilatva.
Za obavljanje poslova u Republikom javnom tuilatvu organizuju se odeljenja i radne grupe.

Podruje javnog tuilatva

lan 17.

Podruje javnog tuilatva je teritorija na kojoj javno tuilatvo vri poslove iz svoje nadlenosti. U
okviru svoje nadlenosti javni tuilac i zamenici javnog tuioca slubene radnje obavljaju u seditu javnog
tuilatva i kancelarijama izvan sedita javnog tuilatva, a izvan prostorija javnog tuilatva u skladu sa
zakonom.
Vrenje poslova u kancelarijama izvan sedita javnog tuilatva ureuje se posebnim aktom
Republikog javnog tuioca, u skladu sa ovim pravilnikom.

Nosioci javnotuilake funkcije

lan 18.

U svakom javnom tuilatvu postoji javni tuilac i jedan ili vie zamenika javnog tuioca.
U javnom tuilatvu poslovi se obavljaju individualno, u stalnim i povremenim grupama ili odeljenjima
utvrenim Pravilnikom o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u javnom tuilatvu.
Javni tuilac samostalno organizuje rad, vri poslove uprave u javnom tuilatvu, stara se da se poslovi
izvravaju blagovremeno, zakonito i pravilno i izdaje opta i posebna uputstva za rad.
Javni tuilac ostvaruje nadzor nad radom zaposlenih, a u tuilatvu u kojem se obrazuju odeljenja i
nadzor nad njihovim radom.

Prvi zamenik, rukovodilac odeljenja i zaposleni

lan 19.
 Javnog tuioca koji je odsutan ili spreen da rukovodi javnim tuilatvom zamenjuje zamenik javnog
tuioca odreen godinjim rasporedom poslova (prvi zamenik). Ukoliko nije odreen prvi zamenik,
neposredno vii javni tuilac odredie rukovodioca iz reda zamenika javnog tuioca.
Obavljanje pojedinih poslova tuilake uprave, javni tuilac moe poveriti rukovodiocima odeljenja,
sekretaru ili drugim zaposlenima, odreenim godinjim rasporedom.
Zamenik javnog tuioca obavlja samostalno poslove koji su mu povereni od strane javnog tuioca i
poslove koji su mu dodeljeni rasporedom, na osnovu zakona i drugih propisa.
Zaposleni, u granicama svojih ovlaenja i dunosti, duni su da blagovremeno i pravilno izvravaju
poslove i zadatke koji su im povereni u skladu sa propisima i pravilnikom o unutranjem ureenju i
sistematizaciji radnih mesta, kao i poslove i zadatke neposredno odreene od strane javnog tuioca ili
zamenika javnog tuioca.

Posebne organizacione jedinice

lan 20.

U Republikom javnom tuilatvu, apelacionim, viim i osnovnim javnim tuilatvima sa veim brojem
zamenika javnog tuioca, kao i u javnim tuilatvima koja postupaju pred razliitim sudovima ili pred
istim sudom u vie razliitih pravnih oblasti mogu se obrazovati posebne organizacione jedinice za vrenje
odreenih srodnih grupa poslova (u daljem tekstu: odeljenja).
Godinjim rasporedom poslova tuilatva koji donosi javni tuilac, po prethodno pribavljenom
miljenju odeljenja, odreuje se broj i sastav odeljenja i rasporeuju zamenici javnog tuioca, tuilaki
pomonici i pripravnici, koji vre poslove u okviru odeljenja.
Radom odeljenja rukovodi rukovodilac odeljenja, a u njegovom odsustvu njegov zamenik, koji se
odreuju godinjim rasporedom poslova.
Rukovodilac odeljenja odgovoran je za pravilan i blagovremen rad odeljenja, odreuje organizaciju i
rad odeljenja, otklanja nepravilnosti i odugovlaenja u radu i obavlja druge poslove na koje ga ovlasti
javni tuilac.
Sednicu odeljenja priprema i zakazuje rukovodilac odeljenja po svojoj inicijativi ili na zahtev stalne
radne grupe. Sednicom odeljenja rukovodi rukovodilac odeljenja, a u njegovom odsustvu zamenik
rukovodioca.
Rukovodilac odeljenja je duan da javnog tuioca obavesti o uoenim propustima u radu odeljenja i
preduzetim merama za njihovo otklanjanje.

Kolegijum javnog tuilatva

lan 21.

Pitanja od znaaja za rad javnog tuilatva razmatraju se na sednicama Kolegijuma javnog tuilatva
(u daljem tekstu: Kolegijum).
Kolegijum je struno telo tuilatva koje razmatra pitanja iz nadlenosti javnog tuilatva, zauzima
stavove, daje predloge, miljenja i inicijative o pitanjima znaajnim za rad i organizaciju javnog tuilatva.

Nadlenost Kolegijuma
 lan 22.

Kolegijum javnog tuilatva:

- daje miljenje Dravnom veu tuilaca o kandidatima za zamenike javnog tuioca u svom ili
neposredno niem javnom tuilatvu;
- daje miljenje Dravnom veu tuilaca o kandidatima za javne tuioce u neposredno niem javnom
tuilatvu;
- razmatra izvetaj o radu javnog tuilatva za prethodnu godinu;
- razmatra pitanja od znaaja za struno usavravanje nosilaca javnotuilake funkcije i osoblja, kao i
organizaciju javnog tuilatva;
- razmatra pitanja od znaaja za uspeno obavljanje i raspored poslova, usklaivanje rada i
unapreenja metoda rada u cilju aurnosti;
- razmatra obavezna uputstva neposredno vieg javnog tuioca i opta obavezna uputstva, pravna
shvatanja suda, primenu novih propisa i predlae izdavanje optih potrebnih uputstava za rad;
- razmatra sporna prava pitanja i zauzima pravne stavove radi ujednaenja javnotuilake prakse;
- razmatra program i plan rada javnog tuilatva, kao i godinji izvetaj o radu;
- razmatra i druga pitanja od znaaja za rad javnog tuilatva.

Sastav Kolegijuma

lan 23.

Kolegijum javnog tuilatva ine javni tuilac i zamenici javnog tuioca u javnom tuilatvu.
Sednicama Kolegijuma mogu da prisustvuju tuilaki pomonici i pripravnici, kao i drugi zaposleni i
imaju pravo da uestvuju u razmatranju pitanja koja su stavljena na dnevni red sednice, bez prava glasa.

Sednica Kolegijuma

lan 24.

Sednicu Kolegijuma saziva i njome rukovodi javni tuilac ili zamenik javnog tuioca koga on odredi.
Javni tuilac je duan da sednicu Kolegijuma sazove najmanje tri puta godinje.
Ukoliko najmanje treina zamenika javnog tuioca zahteva sazivanje sednice Kolegijuma, javni tuilac
je u obavezi da sazove sednicu.
Dnevni red sednice Kolegijuma predlae javni tuilac.
Ukoliko je sednica Kolegijuma sazvana na zahtev zamenika javnog tuioca, dnevni red predlau
zamenici javnog tuioca.

Odluivanje na Kolegijumu

lan 25.
 Sednica Kolegijuma moe da se odri ako je prisutno dve treine zamenika javnog tuioca, a odluka
je punovana ako za nju glasa veina prisutnih lanova.
Glasanje na Kolegijumu je javno, osim ukoliko Kolegijum ne odlui da glasanje bude tajno ili ukoliko
kandidat o kome daje miljenje ne zahteva tajnost glasanja.
O toku sednice i donetim odlukama Kolegijuma vodi se zapisnik.
Zapisnik potpisuju javni tuilac ili zamenik javnog tuioca koji je predsedavao sednicom Kolegijuma i
zapisniar.
lanovi Kolegijuma imaju pravo uvida u zapisnik o sednici Kolegijuma.

Kolegijum Republikog javnog tuilatva

lan 26.

Kolegijum Republikog javnog tuilatva ine Republiki javni tuilac i svi zamenici Republikog
javnog tuioca.
Pored nadlenosti iz lana 22. ovog pravilnika, Kolegijum Republikog javnog tuilatva:
- daje miljenje o nacrtima zakona ili drugih propisa od znaaja za rad javnog tuilatva ili obavljanje
javnotuilake funkcije;
- daje miljenje Dravnom veu tuilaca u postupku reavanja zahteva za izuzee Republikog javnog
tuioca;
- daje miljenje o predlogu programa strunog usavravanja javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca.
Radi razmatranja pitanja od znaaja za rad javnog tuilatva, Republiki javni tuilac moe sazvati
proireni Kolegijum Republikog javnog tuilatva, u skladu sa Zakonom o javnom tuilatvu.

Izvetaj o radu

lan 27.

Javno tuilatvo je duno da do 1. februara tekue godine saini izvetaj o radu javnog tuilatva za
prethodnu godinu i dostavi ga neposredno viem javnom tuilatvu.
Republiki javni tuilac odreuje podatke koji se unose u izvetaj o radu javnog tuilatva.
Izvetaj neposredno vieg javnog tuilatva sadri i izvetaje niih javnih tuilatava.
Izvetaji o radu se pre dostavljanja neposredno viem javnom tuilatvu razmatraju na Kolegijumu,
odnosno u odeljenjima tuilatva.

Program i plan rada

lan 28.

Poslovi u javnom tuilatvu obavljaju se na osnovu programa i plana rada, koji se sainjava za svaku
kalendarsku godinu posebno.
Program rada sadri zadatke i poslove iz nadlenosti javnog tuilatva koje je duno da izvri u toku
godine.
 Nia javna tuilatva svojim programom rada obezbeuju i izvrenje programa rada neposredno vieg
javnog tuilatva.
Javno tuilatvo dostavlja program i plan rada neposredno viem javnom tuilatvu u roku koji odredi
neposredno vie javno tuilatvo.
Neposredno vie javno tuilatvo moe naloiti niem javnom tuilatvu da svoj program i plan rada
izmeni ili dopuni.

Nain donoenja programa i plana rada

lan 29.

Javni tuilac utvruje program i plan rada u pisanoj formi, potpisuje ga i upoznaje sa njegovom
sadrinom sve zamenike javnog tuioca i zaposlene, najkasnije do poetka godine na koju se program i
plan odnosi.
Pre sainjavanja programa i plana rada, pitanja od znaaja za program i plan rada obavezno se
razmatraju na Kolegijumu, odnosno u odeljenjima javnog tuilatva.

Sadrina plana rada

lan 30.

Planom rada blie se odreuju raspored, obim, nain i rok izvrenja utvrenih poslova, kao i drugih
poslova koji nisu obuhvaeni programom.
Javni tuilac planom rada vri godinji raspored zamenika javnog tuioca i tuilakih pomonika po
odeljenjima i odreuje rukovodioce odeljenja, odnosno zamenike rukovodioca odeljenja iz reda
zamenika javnih tuilaca.
Planom rada odreuju se i radne grupe ili druga radna tela, odnosno pojedini zaposleni, koji e vriti
odreene poslove.
Plan rada utvruje javni tuilac uz uee Kolegijuma.
U javnim tuilatvima gde postoje odeljenja, plan rada utvruje javni tuilac uz uee odeljenja.
Javni tuilac utvruje plan rada u pisanoj formi, potpisuje ga i upoznaje sa njegovom sadrinom sve
zamenike javnog tuioca i zaposlene.

Izmene programa i plana rada

lan 31.

Javni tuilac moe utvreni program i plan rada u toku godine menjati zbog znatnijeg poveanja broja
predmeta, due odsutnosti zamenika javnog tuioca ili zaposlenih i drugih opravdanih razloga, a u cilju
efikasnijeg vrenja nadlenosti i obavljanja poslova uprave u javnom tuilatvu.
O promeni utvrenog programa i plana javni tuilac obavetava neposredno vie javno tuilatvo.

Pisarnica
 lan 32.

Administrativno-tehniki poslovi javnog tuilatva obavljaju se u pisarnici.

Administrativno-tehniki poslovi obuhvataju: voenje upisnika, prijem i otpremanje pote, voenje
evidencije o kretanju predmeta, voenje pomonih knjiga, sainjavanje godinjih i povremenih izvetaja
o radu i arhiviranje predmeta.
Radom pisarnice rukovodi upravnik pisarnice. Javni tuilac moe odrediti da upravnik pisarnice
obavlja i druge administrativno-tehnike poslove.
U javnom tuilatvu sa veim obimom posla pisarnica moe da ima vie odeljenja. Radom odeljenja
rukovodi ef odeljenja.

Daktilobiro

lan 33.

Javno tuilatvo moe da ima daktilobiro u kome se obrauju akti javnog tuilatva.
Radom daktilobiroa rukovodi ef daktilobiroa.

Raunovodstvo

lan 34.

U javnom tuilatva postoji sluba za raunovodstvene poslove.

Odeljenje za informatiku i analitiku

lan 35.

Javno tuilatvo koje u svome radu koristi informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) moe da
formira posebno odeljenje za informatiku i analitiku.
Radom odeljenja rukovodi ef odeljenja.
U odeljenju za informatiku i analitiku obavljaju se poslovi javnog tuilatva koji se odnose na upotrebu
informaciono-komunikacionih tehnologija u radu javnog tuilatva za elektronsku obradu, skladitenje i
prenos informacija, a posebno: administracija i odravanje IKT opreme u javnom tuilatvu,
administracija, odravanje i zatita sistemskog, poslovnog softvera i baza podataka javnog tuilatva;
sprovoenje obuke zaposlenih; odravanje internet prezentacije javnog tuilatva; administracija pristupa
internetu i administracija elektronske pote (E-mail) u javnom tuilatvu; administracija i uvanje
projektno-tehnike dokumentacije iz oblasti IKT; izrada i uvanje sigurnosnih kopija baza podataka,
baza elektronskih dokumenata i drugih elektronskih zapisa uz istovremeno evidentiranje svih napravljenih
kopija; voenje evidencije informatikih resursa u javnom tuilatvu.

Sekretarijat

lan 36.
 Radi objedinjenog obavljanja poslova tuilake uprave i administrativno-tehnikih poslova, javno
tuilatvo moe da ima sekretarijat.
Sekretarijat ine ue organizacione jedinice.
Sekretarijatom rukovodi sekretar javnog tuilatva.

Sekretar Republikog javnog tuilatva i javnih tuilatava posebne nadlenosti

lan 37.

Republiko javno tuilatvo i javna tuilatva posebne nadlenosti imaju sekretara koji pomae
javnom tuiocu u vrenju poslova tuilake uprave.
Za sekretara iz stava 1. ovog lana moe biti postavljeno lice koje ispunjava uslove za izbor za
zamenika apelacionog javnog tuioca.

Sekretari odeljenja u Republikom javnom tuilatvu i javnim tuilatvima posebne

nadlenosti

lan 38.

Republiko javno tuilatvo i javna tuilatva posebne nadlenosti imaju sekretare odeljenja koji
pomau u obavljanju poslova utvrenih pravilnikom o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta
u javnom tuilatvu.
Za sekretara odeljenja moe biti postavljeno lice koje ispunjava uslove za izbor za zamenika vieg
javnog tuioca.

Sekretar javnog tuilatva

lan 39.

U javnom tuilatvu koje ima deset i vie zamenika javnog tuioca, u vrenju poslova tuilake uprave
javnom tuiocu pomae sekretar.
Sekretar pomae javnom tuiocu u vrenju poslova tuilake uprave i poslova zajednikih slubi
prema ovlaenjima i uputstvima javnog tuioca, rukovodi i odgovara za rad pisarnice daktilobiroa,
uestvuje u pripremi i izradi normativnih akata koje donosi javni tuilac i stara se o njihovom izvrenju,
vri i druge poslove po nalogu javnog tuioca ili lica koje on ovlasti.
Javno tuilatvo sa manje od deset zamenika javnog tuioca moe zatraiti od ministarstva nadlenog
za pravosue da odobri sistematizovanje radnog mesta sekretara javnog tuilatva.

VI. ORGANIZACIJA RADA U JAVNOM TUILATVU

lan 40.

Javni tuilac, kao nosilac uprave u javnom tuilatvu, odreuje organizaciju i rad javnog tuilatva,
odluuje o pravima po osnovu rada zamenika javnog tuioca i o radnim odnosima zaposlenih u javnom
tuilatvu.
 Broj zaposlenih odreuje javni tuilac pravilnikom o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih
mesta, uz saglasnost ministra nadlenog za pravosue i na osnovu merila za odreivanje broja zaposlenih
u javnom tuilatvu koje utvruje ministar nadlean za poslove pravosua.
Javni tuilac, najkasnije do 1. novembra tekue godine, ministarstvu nadlenom za pravosue
dostavlja nacrt kadrovskog plana za svaku kalendarsku godinu. Nacrt sadri prikaz broja dravnih
slubenika i nametenika prema radnim mestima i broja dravnih slubenika sa radnim odnosom na
neodreeno vreme koji su potrebni u godini za koju se kadrovski plan donosi. Nacrt sadri i broj
tuilakih pripravnika iji se prijem planira i broj dravnih slubenika iji se prijem u radni odnos planira
na odreeno vreme zbog mogueg poveanja obima posla.

Pravilnik o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u javnom tuilatvu

lan 41.

Pravilnikom o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u javnom tuilatvu blie se ureuje:
- unutranja organizacija u javnom tuilatvu koja se odnosi na broj nosilaca javnotuilake funkcije,
tuilakih pomonika i pripravnika, ukupan broj radnih mesta na koja su rasporeeni dravni slubenici i
nametenici u javnom tuilatvu kao i utvrivanje organizacionih jedinica u kojima se obavljaju poslovi;
- sistematizacija radnih mesta koja obuhvata naziv svakog radnog mesta dravnog slubenika i
nametenika, opis poslova koje to radno mesto predvia, zvanje i broj izvrilaca za svako radno mesto.
Pravilnik o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta stupa na snagu nakon dobijene
saglasnosti od ministra nadlenog za pravosue, osmog dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli
javnog tuilatva.

Dodela predmeta

lan 42.

Dodelu predmeta vri javni tuilac, a u sluaju odsutnosti ili spreenosti vri zamenik javnog tuioca
odreen godinjim rasporedom.
Po ovlaenju javnog tuioca dodelu predmeta u odeljenjima vri rukovodilac odeljenja.
Pre dodele, javni tuilac moe predmete razvrstati prema sloenosti u skladu sa kategorijom
obraivaa.
Predmeti se, po pravilu, dodeljuju obraivaima predmeta prema redosledu prijema i to tako to se
predmet dodeljuje prvom narednom obraivau predmeta sa liste obraivaa sainjene po azbunom
redosledu.
Javni tuilac odstupa od naina dodeljivanja predmeta predvienog stavom 4. ovog lana kada to
opravdavaju razlozi optereenosti i spreenosti pojedinih obraivaa, specijalizacije obraivaa za
odreenu oblast ili ukoliko to opravdavaju drugi razlozi.
Zamenik javnog tuioca je, po pravilu, zaduen predmetom do pravnosnane sudske odluke.
O dodeli predmeta vodi se evidencija.

Elektronski upisnik
 lan 43.

U javnim tuilatvima u kojima postoje uslovi za voenje elektronskih upisnika korienjem

informaciono-komunikacionih tehnologija, raspodela novoprimljenih predmeta vri se korienjem
posebnog programa (matematikog algoritma) koji obezbeuje da na kraju jednog ciklusa raspodele svi
zamenici javnog tuioci imaju podjednak broj novoprimljenih predmeta u radu i da budu podjednako
optereeni. Trajanje jednog ciklusa raspodele koji ne moe biti krai od jednog meseca, svako javno
tuilatvo odreuje u skladu sa godinjim prilivom predmeta, godinjim rasporedom poslova i brojem
zamenika javnog tuioca.

Raspored slubenih radnji i procesnih obaveza

lan 44.
Zamenik javnog tuioca odreen godinjim rasporedom poslova sainjava nedeljni i dnevni raspored
prisustvovanja glavnim pretresima, dokaznim radnjama, roitima ili drugim procesnim obavezama i
slubenim radnjama.
Prilikom sainjavanja rasporeda naroito e voditi rauna da procesnim obavezama i slubenim
radnjama prisustvuje lice kome je predmet dodeljen u rad.
Radi obezbeivanja efikasnog postupanja i prisustva procesnim obavezama i slubenim radnjama,
obraivai predmeta su duni da vode rauna o vremenu zakazivanja procesnih obaveza i slubenih
radnji.
+ Vidi:
l. 1. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

Deurstva

lan 45.

Pod deurstvom se podrazumeva rad izvan redovnog radnog vremena.

Planom i programom rada utvruju se vrste deurstava, nain na koji se obavlja deurstvo i broj
deurnih nosilaca javnotuilake funkcije.
Po pravilu, raspored deurstava ureuje se prema azbunom redosledu prezimena nosilaca
javnotuilake funkcije koji deuraju.
Na isti nain regulie se i deurstvo zaposlenih.

Radno vreme

lan 46.

Dnevni raspored radnog vremena utvruje javni tuilac, u skladu sa zakonom.

Hitni poslovi, kao i ve zapoete slubene radnje, ije bi odlaganje izazvalo tetu ili odugovlaenje
postupka, dovrie se bez obzira na redovno radno vreme.
Radno vreme javnog tuilatva, po pravilu, jednako je radnom vremenu suda pred kojim javno
tuilatvo postupa.
 Godinji odmori

lan 47.

Plan godinjih odmora utvruje javni tuilac.

Pri odreivanju godinjih odmora javni tuilac posebno vodi rauna da u javnom tuilatvu bude
prisutan dovoljan broj zamenika javnog tuioca i zaposlenih potrebnih za reavanje hitnih predmeta.

Pravo na udruivanje

lan 48.

Javni tuilac, zamenici javnog tuioca, tuilaki pomonici i pripravnici imaju pravo da se udruuju radi
zatite svojih interesa i preduzimaju mere za ouvanje svoje samostalnosti u radu.
Javni je tuilac je duan da omogui nesmetano ostvarivanje prava na udruivanje i u tu svrhu
preduzimanje radnji kojima se ovo pravo ostvaruje, pod uslovom da se time ne ometa redovan proces
rada.

VII. ODNOS IZMEU JAVNIH TUILATAVA

Neposredno vie javno tuilatvo

lan 49.

Neposredno vie javno tuilatvo nadzire i usmerava nia javna tuilatva na nain propisan zakonom,
stara se o jedinstvenom poslovanju javnih tuilatava na svom podruju i prua im pomo pregledom
njihovog rada, odravanjem savetovanja i sastanaka, davanjem miljenja i uputstava i na drugi nain.

Dostavljanje podataka ili pismena

lan 50.

Javno tuilatvo moe zatraiti od drugog javnog tuilatva podatke ili pismena koja su mu potrebna u
radu.
Zatraeni podaci ili pismena dostavie se odmah, bez odlaganja ako za to nema smetnji.
Ako zbog smetnji nije mogue dostaviti traeno, o tome e se bez odlaganja obavestiti javno
tuilatvo koje je trailo podatke ili pismena, a dostavljanje e se izvriti im smetnje prestanu.

Razjanjenje pravnih i drugih pitanja i davanje uputstava

lan 51.

Nie javno tuilatvo moe zatraiti od neposredno vieg javnog tuilatva razjanjenje pravnih i drugih
pitanja, kao i davanje miljenja, odnosno uputstava o postupanju u pojedinom predmetu.
Prilikom traenja razjanjenja pravnih i drugih pitanja, davanja miljenja, odnosno uputstava o
postupanju u pojedinom predmetu, nie javno tuilatvo je duno da iznese stav.
Nie javno tuilatvo moe, preko neposredno vieg javnog tuailatva, od Republikog javnog
tuilatva zatraiti razjanjenje pravnih i drugih pitanja ili zauzimanje pravnih stavova, kao i davanje
miljenja, odnosno uputstava o postupanju u pojedinom predmetu.
U sluaju iz stava 3. ovog lana neposredno vie javno tuilatvo zahtev nieg javnog tuilatva
prosleuje Republikom javnom tuilatvu, uz obavezno davanje svog miljenja i predloga.

Dunost postupanja u odreenom roku

lan 52.

Javno tuilatvo duno je da po zahtevu nadreenog javnog tuilatva postupi u odreenom roku.
Ako javno tuilatvo ne postupi u datom roku, duno je da o razlozima nepostupanja obavesti
nadreeno javno tuilatvo.

Postupanje po predmetu za koje je nadleno drugo javno tuilatvo

lan 53.

Kad javno tuilatvo primi predmet za koje je nadleno drugo javno tuilatvo, izvrie nuna
proveravanja navoda, injenica i okolnosti od znaaja za pravnu ocenu i preduzeti potrebne radnje i
mere koje ne trpe odlaganja, pribaviti potrebne spise i predmet dostaviti nadlenom javnom tuilatvu.
O postupanju i preduzetim radnjama i merama, javno tuilatvo bez odlaganja obavetava nadleno
javno tuilatvo.

Obavetavanje nadreenog javnog tuilatva

lan 54.

Javno tuilatvo obavetava via javna tuilatva o svim znaajnim predmetima i dogaajima vezanim
za rad javnog tuilatva, kao i o preduzetim merama.
O pojavama opasnim i tetnim za drutvo i interese zemlje koje uoi u svom postupanju, javno
tuilatvo e bez odlaganja obavestiti nadreena javna tuilatva, uz naznaenje stepena opasnosti i
obima tete, kao i o preduzetim merama za suzbijanje nastale opasnosti i otklanjanja tete.
Javno tuilatvo je duno da na traenje nadreenog javnog tuilatva, dostavi periodine i posebne
izvetaje, podatke, analize i biltene o pojedinim pojavama i problemima.
Javno tuilatvo moe neposredno ukazati Republikom javnom tuilatvu na nemogunost primene
neke odredbe zakona ili podzakonskih akata.

Inicijativa za podizanje zahteva za zatitu zakonitosti

lan 55.

Inicijativu za podizanje zahteva za zatitu zakonitosti ili miljenje povodom podnete inicijative javno
tuilatvo dostavlja Republikom javnom tuilatvu preko nadlenog apelacionog javnog tuilatva.
 Apelaciono javno tuilatvo je duno da dostavi obrazloeno miljenje o osnovanosti inicijative.
O podnetoj inicijativi za podizanje zahteva za zatitu zakonitosti ili datom miljenju povodom podnete
inicijative, javno tuilatvo je duno da obavesti neposredno vie javno tuilatvo.

Prenoenje nadlenosti na drugo javno tuilatvo

lan 56.

Ukoliko je neko javno tuilatvo u nemogunosti da ostvaruje svoju funkciju, Republiki javni tuilac
moe odluiti da nadlenost tog tuilatva delimino ili u celini preuzme drugo stvarno nadleno ili
neposredno vie javno tuilatvo.
Prenoenje nadlenosti traje sve dok se ne stvore uslovi da nadleno javno tuilatvo moe vriti svoju
funkciju.

Sukob nadlenosti

lan 57.

Izmeu javnih tuilatava je mogu sukob povodom stvarne i mesne nadlenosti.

Sukob povodom stvarne nadlenosti mogu je izmeu tuilatava razliite vrste, a sukob povodom
mesne nadlenosti mogu je izmeu tuilatava iste vrste.
Sukob nadlenosti izmeu javnih tuilatava reava zajedniki neposredno vie javno tuilatvo.
Sukob nadlenosti izmeu javnih tuilatava posebne nadlenosti meusobno i sukob nadlenosti
javnih tuilatava posebne nadlenosti i drugih javnih tuilatava reava Republiko javno tuilatvo.

VIII. JAVNO TUILATVO I DRAVNI I DRUGI ORGANI

Dunosti javnog tuilatva

lan 58.

Javno tuilatvo je duno da od dravnih organa, pravnih lica i drugih pravnih subjekata prima
podneske, a u sluaju potrebe uzima neposredne izjave u stvarima iz svoje nadlenosti, radi
preduzimanja radnji na koje je ovlaeno i moe da trai dopune i objanjenja u vezi sa primljenim
podnescima i datim izjavama.

Dostavljanje slubenih podataka i obavetenja

lan 59.

Nadleni javni tuilac je obavezan da na traenje suda dostavi podatke i obavetenja kada je to sudu
potrebno u vrenju njegove funkcije.
Ako se podaci ili obavetenja ne mogu dostaviti, o tome e se pismeno obavestiti dravni organ koji
ih je traio. U obavetenju se navode razlozi za takvu odluku.
 Javno tuilatvo postupie na nain iz st. 1. i 2. ovog lana i kada mu organi autonomne pokrajine i
jedinice lokalne samouprave zatrae podatke ili obavetenja.

Ulaganje pravnih sredstava i preduzimanje mera u sluaju povrede Ustava ili zakona

lan 60.

Kada javno tuilatvo u svom radu nae da je nekim aktom povreen Ustav ili zakon, a nisu
ostvarena zakonska obeleja krivinog ili drugog kanjivog dela, duno je da preduzima mere, inicira ili
uloi odgovarajue pravno sredstvo, a ukoliko to nije mogue, u obavezi je da obavesti dravne organe
u ijoj nadlenosti je preduzimanje odgovarajuih mera (Zatitnik graana, Agencija za borbu protiv
korupcije i sl.).
Kada javno tuiltvo u svom radu zakljui da je potrebno doneti neki propis duno je da o tome
obavesti organ u ijoj nadlenosti je predlaganje ili donoenje tog propisa.
O obavetenju iz stava 1. ovog lana javno tuilatvo je duno da pismeno obavesti i neposredno vie
javno tuilatvo.

IX. JAVNO TUILATVO I GRAANI

Dunosti prema graanima

lan 61.
Javna tuilatva su duna da organizuju svoj rad tako da graani mogu na efikasan nain ostvariti
svoja prava i zakonom zatiene interese iz nadlenosti javnog tuilatva.
Javna tuilatva su duna da od graana primaju podneske ili na zapisnik uzimaju krivine prijave,
predloge i druge izjave radi preduzimanja radnji na koje su ovlaeni. Ako su prijava, predlog i izjava
saopteni telefonom, sainie se slubena beleka, a ako su podneti putem elektronske pote, sauvae
se na odgovarajuem nosiocu podataka i odtampati.
Javna tuilatva su duna da od graana primaju molbe, pritube, predloge i druge podneske kojima
se podnosioci obraaju javnom tuilatvu radi zatite i efikasnog ostvarenja svojih prava, pravnih interesa
i obaveza.
Ako se iz izjave moe zakljuiti da ona nije osnovana, pouie se o tome lice koje daje izjavu. Ako i
posle ove pouke lice ne odustane od davanja izjave, izjava e se primiti na zapisnik i pouka zabeleiti u
spisu, a potom doneti odluka.
+ Vidi:
l. 2. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

Prijem graana

lan 62.

Prijem graana i davanje obavetenja vri javni tuilac ili zamenik koga odredi.
Graane koji se interesuju o stanju postupka i odlukama po predmetima datim u rad pojedinim
zamenicima javnog tuioca, mogu primiti i dati potrebna obavetenja zamenici javnog tuioca koji
postupaju u tim predmetima.
 Graani koji u javno tuilatvo dolaze bez poziva primaju se u vreme odreeno posebnom odlukom
javnog tuioca.
Vreme odreeno za prijem stranaka bie oznaeno na vidnom mestu na ulazu u slubene prostorije
javnog tuilatva ili na drugi nain.
Van predvienog vremena graani mogu da budu primljeni u javno tuilatvo samo u sluaju kada
javni tuilac proceni da je to neophodno.
Javni tuilac moe da odredi da se prilikom ulaska u zgradu vri bezbednosni pregled graana i stvari
koje nose.

Pravila o davanju obavetenja graanima

lan 63.

Prilikom davanja obavetenja ne mogu se davati izjave o verovatnom ishodu postupka, niti ocene o
pravilnosti sudskih i radnji drugih organa ili o odlukama suda i ovih organa.
Radnici u pisarnici mogu na osnovu podataka iz upisnika davati samo obavetenja na koja ih ovlasti
javni tuilac ili zamenik javnog tuioca koga on odredi.

Izdavanje uverenja i potvrda

lan 64.

Po zahtevima graana za izdavanje uverenja i potvrda o injenicama o kojima javna tuilatva vode
evidenciju javna tuilatva e postupati bez odlaganja.
Ukoliko izdavanje uverenja ili potvrde podlee naplati takse, odgovorni radnik pisarnice naplatie
propisani iznos takse.

Naknada za izgubljenu zaradu

lan 64a

Licu koje je pozvano u javno tuilatvo i koje zahteva naknadu za izgubljenu zaradu, posle obavljene
radnje, zamenik javnog tuioca izdaje potvrdu za ostvarivanje naknade za izgubljenu zaradu.
Ako se isplata licu iz stava 1. vri iz poloenog predujma, u potvrdi e se navesti da e se predujam
vratiti, ukoliko poslodavac u odreenom roku ne zahteva vraanje isplaenog iznosa naknade (regres).
O izdatim potvrdama vodi se evidencija.
+ Vidi:
l. 3. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

Naplata takse

lan 64b

Takse u vezi sa postupanjem javnog tuilatva se plaaju na odgovarajui evidentni raun prihoda
organa, a kao dokaz o uplati, takseni obveznik prilae uplatnicu.
 Ako je stranka jednom uplatnicom platila taksu za vie predmeta, dokaz e se uloiti u predmet koji
nosi najmanji broj. U ostalim predmetima zabeleie gde se nalazi dokaz o uplati.
Ako javno tuilatvo raspolae poslovnim softverom za upravljanje predmetima, obraun i evidencija
naplate sudskih taksi mogu se voditi kroz poslovni softver suda.
+ Vidi:
l. 3. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

Kontrola naplate takse

lan 64v

Javni tuilac i postupajui zamenik javnog tuioca, redovno kontroliu naplatu takse.
Kada je naloena prinudna naplata i u predmetu postoji dokaz da je nadleni organ taj nalog primio,
smatrae se da je taksa naplaena.
Predmet se ne moe arhivirati dok ovlaeno lice svojim potpisom ne overi zabeleku da je taksa
naplaena.
Otisak tambilja sa zabelekom da je taksa naplaena stavlja se na naslovnu stranu omota spisa, u
desni gornji ugao, ispred oznake predmeta.
+ Vidi:
l. 3. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

Polaganje predujma

lan 64g

Kad je neophodno polaganje predujma za trokove koji e nastati usled izvoenja dokaza, javno
tuilatvo e naloiti polaganje potrebnog novanog iznosa na depozitni raun javnog tuilatva.
U reenju kojim se nalae polaganje predujma navee se, pored ostalog, broj rauna na koji se
uplauje iznos koji treba poloiti i posledice koje e nastupiti ako se predujam ne poloi.
Ako isto lice ima vie predmeta u kojima istovremeno polae predujam, javno tuilatvo e polaganje
predujma naloiti jednim reenjem, koje e se zalepiti u predmet koji nosi najmanji broj. U ostalim
predmetima zabeleie se broj predmeta u kome se nalazi reenje.
Naredba o odreivanju dokazne radnje donee se kada se utvrdi da je predujam poloen.
+ Vidi:
l. 3. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

Kontrola uplate predujma

lan 64d

Kad raunovodstvo obavesti pisarnicu da je predujam poloen, izvrie se radnje, ije je izvrenje
bilo uslovljeno polaganjem potrebnog iznosa.
Ako je jednom uplatnicom poloen predujam za vie predmeta, dokaz e se zalepiti u predmet koji
nosi najmanji broj. U ostalim predmetima zabeleie se broj predmeta u kome se nalazi dokaz o uplati.
 Ako predujam ne bude poloen u roku, pisarnica e o tome staviti zabeleku ispod naredbe o dostavi
reenja za polaganje predujma i predmet izneti postupajuem zameniku javnog tuioca.
+ Vidi:
l. 3. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

Razmatranje spisa i izdavanje fotokopija

lan 65.

Pojedini spisi iz predmeta ili predmeti u kojima javni tuilac postupa mogu se dati na razmatranje samo
licima koja za to imaju opravdani interes. Ovim licima se moe dati fotokopija spisa.
Dozvolu za razmatranje predmeta ili izdavanje fotokopije spisa daje javni tuilac ili zamenik javnog
tuioca koga on odredi. Pri davanju odobrenja vodie se rauna o fazi u kojoj se nalazi postupak po
predmetu i o interesima redovnog odvijanja postupka.
Razmatranje spisa u predmetu vri se pod kontrolom radnika pisarnice i video nadzorom u prostoriji
odreenoj za tu svrhu.
Ne mogu se davati na razmatranje spisi niti fotokopije spisa u predmetim drugih organa koji se nalaze
u javnom tuilatvu.
O radnjama iz st. 1. i 2. ovog lana sainie se slubena beleka.
Pri davanju na razmatranje spisa, iz predmeta e se izdvojiti zabeleke i zapaanja obraivaa
predmeta po pojedinim pitanjima, nacrti odluka i drugi spisi ija se sadrina ne moe saoptiti.
Graani su duni da nadoknade trokove i nune izdatke nastale razmatranjem ili fotokopiranjem spisa
prema tarifniku koji propie ministarstvo nadleno za pravosue.

X. JAVNO TUILATVO I JAVNOST

Obavetavanje javnosti

lan 66.

Javno tuilatvo obavetava javnost o stanju kriminaliteta i drugim pojavama koje zapazi u radu, uvek
kada za to postoji potreba.
Kada smatra da javnost treba da bude upoznata sa postupanjem javnog tuilatva, javni tuilac e o
tome obavestiti javnost pod uslovom da time ne teti interesima postupka ili ne ugroava privatnost
uesnika postupka.
Javno tuilatvo obavetava javnost o pitanjima iz svoje nadlenosti.
Izuzetno, vie javno tuilatvo moe obavetavati javnost o pitanjima iz nadlenosti nieg javnog
tuilatva.

Nain obavetavanja javnosti

lan 67.

Javni tuilac obavetava javnost na nain koji nee dovesti do odavanja tajnih podataka.
 Prilikom obavetavanja javnosti mora se voditi rauna o interesima morala, javnog poretka,
nacionalne bezbednosti, zatiti maloletnih lica, privatnog ivota i nacionalnim oseanjima.

Lice zadueno za obavetavanje

lan 68.

Obavetavanje javnosti vri javni tuilac ili zamenik javnog tuioca koga on odredi, odnosno portparol
javnog tuilatva.
Javni tuilac ili zamenik javnog tuioca, odnosno portparol javnog tuilatva, obavetava javnost
putem usmenih ili pismenih saoptenja i izjava ili putem javnih glasila ili na drugi pogodan nain, o
pokretanju postupka u sluajevima za koje se interesuje ira javnost, vodei pri tom rauna o interesima
pravilnog voenja postupka i opravdanoj zatiti linosti na koje se podaci odnose.

Pismene i usmene izjave ili saoptenja

lan 69.

Pismene izjave ili saoptenja sainie se u najmanje dva primerka, od kojih se jedan uva u javnom
tuilatvu.
O usmenim izjavama ili saoptenjima sainie se slubena beleka u kojoj e se navesti kada je i
kome data izjava ili saoptenje, kao i njihova sadrina.
Javnim glasilima omoguava se pristup javnom tuiocu, zameniku javnog tuioca zaduenom za
obavetavanje javnosti ili portparolu javnog tuilatva.
Ako lica iz stava 3. nisu u mogunosti da daju izjavu ili saoptenje duna su da o tome saopte razloge
ili vreme, mesto i nain davanja izjave ili saoptenja.

Dunosti povodom istupanja u javnosti

lan 70.

Javni tuilac, zamenik javnog tuioca i zaposleni, kada u svoje ime govore ili piu u javnim glasilima o
pravnim, drutvenim ili pojedinim pitanjima javnotuilake i sudske prakse, duni su da objasne da ne
istupaju u ime javnog tuilatva.

Pristup informacijama od javnog znaaja

+ Vidi:
l. 3. Pravilnika - 87/2010-159.

lan 71.
Republiki javni tuilac, u cilju jednoobraznog postupanja, donosi uputstvo o pristupu informacijama
od javnog znaaja.
Javna tuilatva postupaju po zahtevima za ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog
znaaja, u skladu sa zakonom i uputstvom iz stava 1. ovog lana i izrauju informator u skladu sa
 zakonom kojim se ureuje slobodan pristup informacijama od javnog znaaja.
+ Vidi:
l. 3. i 4. Pravilnika - 87/2010-159.

Predstavka i prituba

lan 72.

Svako ko ima opravdan interes i obratio se javnom tuilatvu za postupanje u stvarima za koje je
nadleno javno tuilatvo, ima pravo na podnoenje predstavke ili pritube na rad javnog tuilatva i da o
odluci po predstavci ili pritubi bude obaveten.
Predstavka je molba, prituba ili drugi podnesak graana ili pravnih lica radi efikasnog ostvarivanja i
zatite svojih prava.
Prituba je pravno sredstvo kojim se obraaju graani, pravna lica, dravni organi ili organi
autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave javnom tuilatvu radi zakonitog i ekspeditivnog
reavanja njihovih zahteva povodom postupanja u predmetima.
Predstavka ili prituba na rad zamenika javnog tuioca ili zaposlenog, podnosi se javnom tuiocu, a na
rad javnog tuioca, neposredno viem javnom tuiocu.

Postupanje po predstavkama i pritubama

lan 73.

Javni tuilac je duan da o osnovanosti predstavke ili pritube pismeno obavesti podnosioca pritube
odnosno predstavke.
Javni tuilac je duan da obavesti podnosioca predstavke ili pritube o preduzetim merama u roku od
30 dana od dana prijema pritube, odnosno predstavke.
Ukoliko su predstavka ili prituba podnete preko Dravnog vea tuilaca, ministarstva nadlenog za
pravosue, Republikog javnog tuilatva ili drugog nadreenog javnog tuilatva, o osnovanosti pritube
i preduzetim merama obavetavaju se i ovi organi.
Javni tuilac sainjava slubenu beleku u kojoj se konstatuje da podnosilac zloupotrebljava pravo na
podnoenje pritube. Smatrae se da podnosilac pritube zloupotrebljava pravo ukoliko prituba ima
preteno nerazumnu ili uvredljivu sadrinu ili ukoliko podnosilac uestalo podnosi pritube iste ili sline
sadrine.
Ukoliko je prituba nerazumljiva, javni tuilac je duan da podnosiocu pritube ukae na
nerazumljivost i da ga pozove da uredi sadrinu pritube u roku od osam dana od dana prijema pritube.
Ukoliko podnosilac u predvienom roku pritubu ne uredi, javni tuilac o tome sainjava slubenu
beleku i obavetava podnosioca pritube.

XI. STANDARDI O SLUBENIM PROSTORIJAMA I OPREMI

Opti standardi

lan 74.
 Zgrada i prostorije u kojima je smeteno javno tuilatvo treba da povrinom, rasporedom i
opremljenou ispunjavaju standarde neophodne za obavljanje poslova iz nadlenosti javnog tuilatva.

Radne i druge prostorije, pristup osobama sa invaliditetom

lan 75.

Radne i druge prostorije moraju biti uredne, iste i snabdevene protivpoarnim ureajima.
Javno tuilatvo preduzima mere za nesmetan pristup zgradi u kojoj je smeteno osobama sa
invaliditetom.

Raspored prostorija

lan 76.

Javni tuilac odreuje raspored prostorija u slubenoj zgradi. Rasporedom se odreuju prostorije
javnog tuioca, zamenika javnog tuioca, zaposlenih, odeljenja, pisarnice i ostalih slubi u javnom
tuilatvu.
Raspored prostorija prilagodie se tako da prostorije namenjene za rad na predmetima iste vrste
budu meusobno povezane i da se u njihovoj blizini nalaze odgovarajue pisarnice.
Za prijem podnesaka i poiljki odredie se, po pravilu, prostorije u neposrednoj blizini ulaza u
slubenu zgradu, odnosno radni prostor javnog tuilatva.

Isticanje plana rasporeda prostorija

lan 77.

Plan rasporeda prostorija istie se na vidnom mestu na ulazu u slubenu zgradu ili radni prostor.
U rasporedu prostorija pregledno e biti prikazan smetaj kancelarija sa oznakom vremena
odreenog za prijem stranaka.
Iz rasporeda prostorija mora biti vidljivo u kojoj se prostoriji obavlja sluba deurstva.
Na vratima prostorija u kojima rade obraivai predmeta bie stavljen natpis sa oznakom funkcije ili
zvanja i imena i prezimena obraivaa predmeta.
Kancelarija javnog tuioca oznaava se posebnim natpisom.

Oglasna tabla

lan 77a

U zgradi u kojoj je smeteno javno tuilatvo na vidnom mestu se postavlja oglasna tabla za
objavljivanje oglasa, saoptenja i obavetenja o prijemu stranaka i drugih lica kojima nije upuen poziv
od strane javnog tuilatva, kao i za isticanje pismena radi dostavljanja, u skladu sa procesnim zakonima
i drugim propisima.
U javnom tuilatvu moe se postaviti i elektronska oglasna tabla.
 Upravitelj pisarnice stara se o blagovremenom i urednom isticanju oglasnih primeraka na oglasnu
tablu, odnosno njihovog uklanjanja sa oglasne table.
Upravitelj pisarnice, stavlja beleku o danu isticanja, odnosno uklanjanja oglasnog primerka, potpisuje
beleku, overava je peatom i ulae u odgovarajui spis.
+ Vidi:
l. 4. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

XII. STRUNO USAVRAVANjE

Struno usavravanje javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca

lan 78.

Javni tuilac i zamenik javnog tuioca imaju pravo i obavezu na struno usavravanje o troku
Republike Srbije.
Ministarstvo nadleno za pravosue moe javnom tuiocu i zameniku javnog tuioca odobriti sredstva
potrebna za finansiranje sticanja naunih zvanja o troku Republike Srbije.
Javni tuilac i zamenik javnog tuioca imaju pravo i obavezu da se struno usavravaju u okviru
programa strunog usavravanja javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca.

Programi strunog usavravanja

lan 79.

Republiki javni tuilac predlae Dravnom veu tuilaca programe strunog usavravanja javnih
tuilaca i zamenika javnih tuilaca.

Podaci o strunom usavravanju

lan 80.

Podaci o strunom usavravanju za javnog tuioca i zamenike javnih tuilaca vode se u posebnoj
evidenciji javnog tuilatva i unose se u lini list javnog tuioca i zamenika javnog tuioca.
Podaci o objavljenim strunim ili naunim radovima, kao i podaci o znanju stranih jezika smatraju se
podacima o strunom usavravanju.

Studijsko putovanje

lan 81.

Javni tuilac i zamenik javnog tuioca moe biti upuen na studijsko, odnosno drugo struno putovanje
u inostranstvo, na osnovu odluke Dravnog vea tuilaca, uz pribavljeno miljenje neposredno vieg
javnog tuioca, odnosno javnog tuioca, pri emu se posebno uzimaju u obzir ocene o radu iz linog lista
javnog tuioca, odnosno zamenika javnog tuioca, kao i poznavanje stranog jezika.
O strunim putovanjima u inostranstvo javnog tuioca, zamenika javnog tuioca ili zaposlenih u
organizaciji strukovnih i strunih udruenja, obavetava se Republiki javni tuilac.

Pravo zaposlenog na struno usavravanje

lan 82.

Zaposleni imaju pravo da se struno usavravaju.

U linom listu zaposlenog vodi se evidencija o ueu u programima strunog usavravanja i drugim
vidovima strunog usavravanja i sticanja naunih zvanja.

Obaveze tuilakih pomonika i pripravnika

lan 83.

Tuilaki pomonici i pripravnici duni su da pohaaju program obuke.

Program obuke tuilakih pripravnika i tuilakih pomonika utvruje Dravno vee tuilaca.
Programom obuke tuilakih pripravnika utvruje se vreme neophodno za pripremu pravosudnog
ispita i radnopravni status tuilakog pripravnika u tom periodu.
Tuilaki pripravnik i tuilaki pomonik moe odreeno vreme biti upuen na obuku u drugo javno
tuilatvo, dravni organ ili organ jedinice lokalne samouprave, u mestu sedita javnog tuilatva, a van
mesta samo uz njegovu pismenu saglasnost.

Nabavka literature

lan 84.

Javno tuilatvo stara se o redovnoj nabavci izdanja zakona i drugih propisa, slubenih glasila, zbirki
sudskih odluka, strunih asopisa i drugih strunih publikacija potrebnih za uspeno i struno obavljanje
poslova u javnom tuilatvu.

Struna biblioteka

lan 85.

U javnim tuilatvima koja poseduju vei brojem primeraka dela strune literature obrazuje se struna
biblioteka.

XIII. UPOTREBA INFORMACIONO-KOMUNIKACIONIH

TEHNOLOGIJA U RADU JAVNIH TUILATAVA

Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija

lan 86.

U javnim tuilatvima se, po pravilu, u radu koriste informaciono-komunikacione tehnologije za

obradu teksta, voenje evidencija, obradu i prikupljanje statistikih podataka za elektronsku razmenu
podataka, raunovodstvene poslove, kao i za praenje propisa, sudske i javnotuilake prakse.
U radu sa informaciono-komunikacionim tehnologijama, shodno se primenjuju propisi iz ove oblasti i
odredbe ovog pravilnika. Svi podaci koji se unose posredstvom informaciono-komunikacionih
tehnologija obezbeuju se na odgovarajui nain.

Voenje upisnika i pomonih knjiga

lan 87.

Upisnici i pomone knjige mogu se voditi u elektronskoj formi.

Ukoliko se upisnici i pomone knjige vode u elektronskoj formi, na kraju svakog radnog dana e se
odtampati uneti podaci i uvati na nain predvien za uvanje upisnika.

Razmena podataka sa drugim dravnim organima

lan 88.

U svom radu javna tuiltva mogu koristiti internu raunarsku mreu, vriti razmenu podataka sa
drugim pravosudnim organima u okviru pravosudnog informacionog sistema Republike Srbije, kao i
korienjem informaciono-komunikacionih tehnologija, vriti razmenu podataka sa drugim dravnim
organima, vodei pri tome rauna o zatiti tajnosti podataka.

Integralni informacioni sistem

lan 89.

Pri uvoenju informaciono-komunikacionih tehnologija u rad javnog tuilatva postupa se u skladu sa

smernicama ministarstva nadlenog za pravosue pri uvoenju i razvoju pravosudnog informacionog
sistema Republike Srbije.
Integralni informacioni sistem, kao deo pravosudnog informacionog sistema Republike Srbije,
predstavlja internu i jedinstvenu raunarsko-komunikacionu mreu javnih tuilatava u Republici Srbiji i
obuhvata: obavljanje poslova iz nadlenosti javnog tuilatva elektronskim putem (voenje upisnika,
pomonih knjiga, registra okrivljenih i oteenih fizikih i pravnih lica; formiranje elektronskog predmeta;
objavljivanje izvetaja i statistikih podataka; objavljivanje sudske i javnotuilake prakse i relevantnih
pravnih miljenja; objavljivanje obaveznih uputstava; informisanje o seminarima i savetovanjima i sl.), a
radi unapreenja rada i ujednaavanja postupanja.

XIV. ZAPOSLENI
lan 90.

Zaposleni u javnom tuilatvu su tuilaki pomonici, tuilaki pripravnici i dravni slubenici i

nametenici koji rade na administrativnim-tehnikim, raunovodstvenim, informacionim i drugim prateim
poslovima.
 Tuilaki pripravnici

lan 91.

Javna tuilatva imaju potreban broj tuilakih pripravnika.

Tuilaki pripravnik je lice koje prvi put zasniva radni odnos u pravnoj struci i osposobljava se za
samostalan rad. Pripravnik zasniva radni odnos na odreeno vreme radi sticanja strunih znanja i uslova
za polaganje pravosudnog ispita. Pripravnik zasniva radni odnos posle sprovedenog javnog konkursa.
Pripravnici se primaju u osnovnim i viim javnim tuilatvima i u skladu sa posebnim programom
obuke se rasporeuju na sve poslove u javnom tuilatvu kako bi stekli praksu u svim oblastima rada
javnog tuilatva.
Tuilakom pripravniku koji iz opravdanih razloga odsustvuje sa rada due od jednog meseca
produava se pripravniki sta za vreme za koje je trajalo odsustvo.

Ocenjivanje uspenosti obuke tuilakog pripravnika i volontera

lan 92.

Javni tuilac ocenjuje uspenost obuke tuilakog pripravnika i volontera na osnovu pribavljenog
miljenja zamenika javnog tuioca pod ijim nadzorom se pripravnik, odnosno volonter obuava,
miljenja drugih dravnih organa ukoliko je tuilaki pripravnik, odnosno volonter bio upuen na obuku i
odgovarajuih provera znanja i steenih vetina.

Ocenjivanje tuilakog pomonika

lan 93.

Rad tuilakog pomonika ocenjuje javni tuilac, po pribavljenom miljenju zamenika javnog tuioca
sa kojim tuilaki pomonik radi, kolegijuma ili drugih dravnih organa ukoliko je tuilaki pomonik bio
upuen na obuku, a u skladu sa propisom koji ureuje ocenjivanje dravnih slubenika.

Zamenik javnog tuioca sa kojim tuilaki pomonik i pripravnik radi

lan 94.

Zamenik javnog tuioca kod koga je na rad rasporeen tuilaki pripravnik duan je da pripravniku
prui strunu pomo, da ga obuava u skladu sa programom obuke i da preduzme druge aktivnosti
predviene programom obuke.
Zamenik javnog tuioca kod koga je na rad rasporeen tuilaki pomonik duan je da pomoniku
prui uputstva prilikom izrade nacrta akata i vrenja poslova utvrenih zakonom i drugim propisima.

Administrativno tehniko osoblje

lan 95.

Zaposleni na administrativno-tehnikim poslovima su dravni slubenici i nametenici.

 Dravne slubenike iz stava 1. ovog lana ocenjuje javni tuilac u skladu sa propisima koji ureuju
ocenjivanje dravnih slubenika.

XV. FORMA I SADRINA POJEDINIH TUILAKIH AKATA

U KRIVINOPRAVNIM PREDMETIMA

Tuilaki akti ija sadrina i forma nije ureena zakonom

lan 96.

Tuilaki akti imaju sadrinu i formu predvienu zakonom.

Akti ija sadrina i forma nije ureena zakonom ureuju se ovim pravilnikom.

Slubene beleke u krivinopravnim predmetima

lan 97.

Javni tuilac ili zamenik javnog tuioca duan je da sastavi slubenu beleku u sluaju kada u toku ili na
kraju istrage ili u toku glavnog pretresa donese odluku o odustanku od daljeg krivinog gonjenja, kao i
kada u predmetima evidentiranim u "KTR" upisniku odlui da nema mesta pokretanju krivinog
postupka povodom opisanog krivinopravnog dogaaja.
Slubene beleke moraju da sadre opis postupanja u predmetu i preduzetih radnji, saet opis
injeninog stanja koje se hronoloki izlae, ukoliko ne postoje razlozi zbog kojih bi trebalo izlagati na
drugi nain, kao i pravnu ocenu krivinopravnog dogaaja.

Pojedine slubene beleke

lan 98.
Slubena beleka o odustanku od daljeg krivinog gonjenja u toku ili na kraju istrage posebno mora
da sadri: saet opis prikupljenih i izvedenih dokaza i utvrenih injenica u toku ili nakon sprovedene
istrage, kao i pravnu ocenu utvrenog injeninog stanja i pravni osnov za odustanak (delo koje je
predmet istrage nije krivino delo, postoje okolnosti koje iskljuuju krivicu, a ne dolazi u obzir primena
mera bezbednosti, zastarelost krivinog gonjenja, delo je obuhvaeno amnestijom ili pomilovanjem ili
postoje druge okolnosti koje trajno iskljuuju krivino gonjenje, nema dokaza da je okrivljeni uinio
krivino delo kada se postupak obustavlja u toku istrage, odnosno nema dokaza da je okrivljeni
osnovano sumnjiv po okonanju istrage).
Slubena beleka o odustanku od daljeg krivinog gonjenja pre potvrivanja optunice, posle
potvrivanja optunice i u toku glavnog pretresa mora da sadri: saet opis prikupljenih i izvedenih
dokaza, utvrenih injenica, pravnu ocenu injeninog stanja, a posebno razloge zbog kojih javni tuilac
ili zamenik javnog tuioca smatra da traeni stepen sumnje potkrepljen dokazima nee prerasti u
izvesnost neophodnu za osuujuu presudu ili neke druge krivino procesnopravne ili materijalnopravne
razloge za odustanak.
O izmeni i odustanku od optube, odustanku od albe, razlozima za neizjavljivanje albe i nepodizanje
zahteva za zatitu zakonitosti, sainjava se posebna slubena beleka kao sastavni deo spisa, u koju se
unose razlozi za ovakvu odluku.
 Sadrina zapisnika, iskaza okrivljenog, svedoka, nalaza i miljenja vetaka i drugih iskaza navodi se na
saet i pregledan nain.
+ Vidi:
l. 5. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

XVI. RUKOVANjE PREDMETIMA

Obaveza sainjavanja slubene beleke i zapisnika

lan 99.

Svaki dogaaj od interesa za postupanje javnog tuilatva o kome je ono obaveteno, ili je o njemu
na drugi nain saznalo, kao i svaka radnja koju javno tuilatvo preduzima, evidentira se u slubenoj
beleci ili zapisniku. Evidentiraju se i saoptenja primljena ili data usmeno, neposredno, preko telefona,
telefaksa ili elektronskom potom.
Sa slubenom belekom i zapisnikom, postupa se kao sa primljenim pismenim podnescima.

Spisi oznaeni kao tajni

lan 100.

Sadrina raspisa, spisa koji su oznaeni kao tajni, uputstava nadreenih javnih tuilatava i slinih
akata drugih organa mogu se saoptavati samo licima koja odredi javni tuilac.
Na omotu spisa koji sadre oznaku tajnosti, zabeleie se imena zaposlenih upoznatih sa njihovom
sadrinom.
Spisi oznaeni kao tajni, uvaju se odvojeno od ostalih spisa.

Raspisi i uputstva

lan 101.

Javni tuilac koji je izdao raspis ili uputstvo duan je da poetkom svake kalendarske godine obavesti
nia javna tuilatva o tome koji su raspisi i uputstva prestali da vae, delimino ili u celini.
Promene u pogledu vaenja pojedinih raspisa, kao i izmene i dopune nastale donoenjem novih
raspisa i uputstava, evidentiraju se tako to e se na popisu raspisa zabeleiti koji su raspisi ili delovi
raspisa izmenjeni ili stavljeni van snage.

Raspisi, uputstva i spisi koji su oznaeni kao tajni

lan 102.

Raspise, uputstva i spise koji su oznaeni kao tajni, potpisuje javni tuilac ili zamenik javnog tuioca
koga on ovlasti.
Izvetaje i druge akte koji se upuuju viem javnom tuilatvu, potpisuje javni tuilac ili zamenik
javnog tuioca koga on ovlasti.
 Akti koji se upuuju dravnim organima, organima autonomne pokrajine i jedinicama lokalne
samouprave potpisuje javni tuilac ili zamenik javnog tuioca koga on ovlasti.
Akta koja javno tuilatvo u pojedinim predmetima upuuje nadreenom javnom tuilatvu, sudu,
drugim organima, pravnim ili fizikim licima, potpisuje javni tuilac ili zamenik javnog tuioca.

Dunost sainjavanja nacrta optunog akta

lan 103.

Ako se nakon sprovedene istrage predmet zbog promene stvarne nadlenosti dostavlja na nadlenost
osnovnom javnom tuilatvu, vie javno tuilatvo koje predmet dostavlja duno je da saini nacrt
optunog akta.

Obaveza ocene osnovanosti gonjenja zbog privrednog prestupa ili prekraja

lan 104.

Posle odbacivanja krivine prijave ili odustanka od zahteva za gonjenje, obraiva je duan da oceni
da li ima osnova za gonjenje zbog privrednog prestupa ili prekraja.
Ako ima mesta postupanju iz stava 1. ovog lana, iz predmeta e se izdvojiti, odnosno prepisati ili
fotokopirati potrebni spisi i formirati nov predmet radi gonjenja za privredni prestup ili prekraj.

Sudski spis

lan 105.

Javno tuilatvo, kome je u postupku povodom pravnog leka dostavljen na razmatranje sudski spis
duno je da hitno proui spis i vrati ga sudu.
Prilikom prouavanja spisa u javnom tuilatvu obraiva predmeta duan je da saini slubenu
beleku sa bitnim podacima iz spisa i sa predlogom koji e se staviti sudu. Slubena beleka je sastavni
deo spisa javnog tuilatva. Ukoliko dopis kojim se predmet vraa sudu sadri bitne podatke iz spisa i
predlog sudu, nee se sastavljati i slubena beleka.
U sluaju odustanka od albe, nadreeni javni tuilac je duan da pismeno obavesti nieg javnog
tuioca o razlozima odustanka.

Upozorenje o nedostacima u radu nieg javnog tuilatva

lan 106.

Kada Republiko, apelaciono ili vie javno tuilatvo prilikom razmatranja predmeta u postupku
povodom pravnog leka utvrdi nedostatke u radu nieg javnog tuilatva, upozorie na to nie javno
tuilatvo, a po potrebi, dae mu odgovarajue uputstvo.

Postupanje po zahtevu nadreenog javnog tuilatva

lan 107.
 Kada postupa po zahtevu nadreenog javnog tuilatva za pribavljanje spisa, nie javno tuilatvo uz
dostavu spisa daje svoje pismeno miljenje o povredama zakona zbog kojih je traeno ulaganje pravnog
sredstva, ukoliko mu je uz zahtev za dostavu spisa dostavljeno pismeno kojim se zahteva postupanje
nadreenog javnog tuilatva.
U hitnim sluajevima spisi se mogu pribaviti i neposredno od suda ili od organa kod koga se nalaze.
Ako ni ovo nije mogue, obavestie se podnosilac predstavke.

Obaveze povodom neusvajanja predloga za ulaganje pravnog sredstva i

neprihvatanja miljenja drugog javnog tuilatva

lan 108.

Kad javno tuilatvo ne usvoji predlog za ulaganje pravnog sredstva duno je da o tome obavesti
stranku.
Kad nadreeno javno tuilatvo ne prihvati miljenje javnog tuilatva koje mu je dostavilo spise,
duno je da ga obavesti o razlozima svog stava.
O uloenom pravnom sredstvu i odluci suda nadreeno javno tuilatvo obavetava javno tuilatvo
preko koga je pribavilo spise.

Obaveze obraivaa predmeta

lan 109.

Prilikom zavretka rada na predmetu, ili dostavljanja predmeta sudu ili drugom organu, obraiva
predmeta je duan da ga sredi tako da pojedine akte u njima svrsta hronolokim redom i listove spisa,
ukoliko to nije uinjeno u pisarnici javnog tuilatva, oznai tekuim brojem crvenom olovkom u gornjem
desnom uglu od rednog broja 1, kao i da izdvoji deo predmeta koji ostaje u javnom tuilatvu od dela
koji se dostavlja i da zabelei ta je kome dostavljeno. Posle toga, obraiva predaje predmet pisarnici
koja postupa po datom nalogu, koji je obraiva pismeno oznaio u spisu koji ostaje u javnom
tuilatvu.
Spisi dela predmeta mogu se dati sudu ili drugom dravnom organu na uvid.
Ako prilikom dostavljanja predmeta sudu ili drugom organu jedan deo predmeta ostaje u javnom
tuilatvu, u popisu spisa zabeleie se koji su akti ostali.

Jezik, pismo i forma odluka, zapisnika i slubenih beleki

lan 110.

Sve odluke, zapisnici i slubene beleke izrauju se pisaom mainom ili raunarom, na srpskom
jeziku irilikim pismom, a u skladu sa posebnim zakonom i na jeziku i pismu nacionalnih manjina.
Ukoliko se slubeni akti izrauju putem raunara, po pravilu se koristi font "Times New Roman",
veliine fonta 12.
Beleke koje se sastavljaju van tuilatva ili u hitnim sluajevima u tuilatvu mogu se pisati hemijskom
olovkom ili mastilom.
Prijem podnesaka, spisa, novanih pisama, telegrama, paketa i drugih poiljki

lan 111.

Prijem podnesaka, spisa, novanih pisama, telegrama, paketa i drugih poiljki (u daljem tekstu:
pismena) za javna tuilatva vri se u pisarnici.
Ako se iz pismena vidi da javno tuilatvo kome se pismeno neposredno predaje nije nadleno za
postupanje po njemu, na to e se upozoriti podnosilac pismena i uputie se nadlenom organu. Ako i
pored toga podnosilac zahteva da se pismeno primi, ono e se primiti, ali e se na pismenu staviti
zabeleka o upozorenju.

Preuzimanje i podizanje pismena

lan 112.

Preuzimanje pismena upuenih preko pote, kao i podizanje pismena iz potanskog pregratka, vri
lice koje odredi javni tuilac.
Ako se prilikom preuzimanja, odnosno podizanja utvrdi da je pismeno oteeno, zahtevae se od
radnika pote da se stanje i sadrina pismena zapisniki utvrdi.

Prijem pismena od suda, drugih organa i pravnih i fizikih lica

lan 113.

Prijem pismena od suda, drugih organa i pravnih i fizikih lica potvruje se stavljanjem tambilja i
datuma prijema i potpisa u dostavnoj knjizi, odnosno na dostavnici ili povratnici, koji potpis mora biti
itak.

Prijemni tambilj i datum prijema

lan 114.

Na sva primljena pismena stavlja se prijemni tambilj i upisuje datum prijema. Ako je pismeno u
zatvorenom omotu, a primalac nije ovlaen da ga otvori, uinie to na omotu.
Kada se pismeno prima po dostavnici, datum prijema na dostavnici mora da bude istovetan sa
datumom na prijemnom tambilju. Datum mora biti napisan i slovima.

Isprava, predmet, papir od vrednosti, novac, dragocenosti ili druga vrednost

dostavljena uz pismeno

lan 115.

Kada je uz pismeno dostavljena neka isprava, predmet, papir od vrednosti, novac, dragocenosti ili
druga vrednost, to se mora odmah prilikom prijema zabeleiti na pismenu i na omotu spisa i overiti
potpisom lica ovlaenog za prijem pismena.
 Novac, dragocenosti i druge vrednosti posle prijema predaju se bez odlaganja licu koje je odreeno
za rukovanje takvim stvarima.

Pota primljena u zatvorenim omotima i pota oznaena stepenom tajnosti

lan 116.

Potu primljenu u zatvorenim omotima otvara lice koje javni tuilac odredi.
Potu oznaenu bilo kojim stepenom tajnosti, otvara javni tuilac ili lice koje on odredi.

Otvaranje omota

lan 117.

Prilikom otvaranja omota, treba obratiti panju da se brojevi na omotu slau sa brojevima primljenih
pismena.
Ako neko od pismena nedostaje, to se utvruje slubenom belekom na omotu, o emu se odmah
obavetava poiljalac. Ostali nedostaci u vezi sa primljenim pismenom (nedostatak priloga, oteenja i
dr.), oznauju se na pismenu.
Ako je uz pismenu priloen gotov novac za taksu, a pismeno ne podlee taksiranju, novac e se vratiti
poiljaocu.

Nain zavoenja u upisnik

lan 118.

Lice koje vodi upisnik duno je da primljena i rasporeena pismena zavede u odgovarajue upisnike,
onog dana i pod onim datumom kada su primljeni i to po redu prijema pismena.

Osnivanje predmeta

lan 119.

Upisivanjem pismena u odgovarajui upisnik osniva se predmet.

Pismeno kojim se osniva novi predmet ulae se u poseban omot spisa.
Lice koje vodi upisnik upisuje na omotu spisa i na pismenu oznaku predmeta, koja se sastoji od
skraenog naziva upisnika, rednog broja upisa i poslednja dva broja godine u kojoj je pismeno
zavedeno u upisnik. Na omotu se u gornjem desnom uglu olovkom upisuje prezime ili ime zaduenog
obraivaa predmeta, a takoe se na omotu upisuju i datumi do kojeg je predmet stavljen u evidenciju.
Prilikom osnivanja predmeta u popis spisa koji se nalazi na unutranjim stranama omota, lice koje
vodi upisnik upisuje pod rednim brojem 1 prvo pismeno na osnovu koga je predmet osnovan. Docnija
pismena hronoloki se upisuju pod daljim rednim brojevima i oznaavaju listovi.
U popis spisa na unutranjim stranama omota upisuju se i preduzete radnje - prikupljanje potrebnih
obavetenja, stavljanje zahteva za sprovoenje istrage ili istranih radnji, uee u istrazi, podizanje
optunog akta, uee na pretresu, datum dostavljanja presude, izjavljivanje albe i drugo.
 U graansko-upravnoj materiji u popis spisa na unutranjim stranama omota upisuju se preduzete
radnje - datum traenja spisa na uvid, urgencije, datum prijema sudskih spisa, istek roka, datum
donoenja odluke, datum sednice Vrhovnog kasacionog suda i datum prijema odluke Vrhovnog
kasacionog suda.

Popis spisa

lan 119a

Prilikom osnivanja predmeta upisniar uvodi u popis spisa prvo pismeno na osnovu koga je predmet
osnovan i oznaava broj listova. Hronoloki se uvode u popis i oznaavaju listovi i druga pismena.
Pismena, koja su primljena ili sainjena za vreme dok se predmet nalazi u pisarnici, tu se i zavode u
popis, a pismena koja su primljena dok se predmet nalazi u sudu, odnosno kod zamenika javnog
tuioca, u popis spisa zavodi zapisniar.
U popis spisa unose se pismena po redu prijema. Redni broj popisa oznaava se na samom pismenu
(podbroj). Pojedina reenja javnog tuilatva doneta na samom pismenu, koje je uvedeno u popis spisa,
ne dobijaju podbroj.
Listovi spisa oznauju se tekuim brojem crvenom olovkom u desnom gornjem uglu, od broja 1 i
dalje, bez obzira na podbroj. Broj lista upisuje se i u odgovarajuu rubriku popisa spisa.
U popis spisa se po odobrenju postupajueg zamenika javnog tuioca nee uneti razni izvetaji i drugi
dopisi koji nisu od znaaja za tok postupka, ve e se odloiti u pomoni spis.
Vraene dostavnice, odnosno povratnice za lino dostavljanje po kojima su dostavljene odluke,
unose se kao prilog pod rednim brojem odluke na koji se odnose i lepe se neposredno iza odluke.
Dostavnice, odnosno povratnice oznaavaju se u gornjem desnom uglu.
+ Vidi:
l. 6. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

Zdruivanje

lan 119b

Pismena koja se odnose na predmete u toku zdruuju se s tim predmetima.

Ako se primeti da se radi o stvarima koje treba spojiti radi sprovoenja jedinstvenog postupka,
upisniar obavetava o tome upravitelja pisarnice, a ovaj nadlenog zamenika javnog tuioca.
+ Vidi:
l. 6. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

Ulaganje pismena u omot spisa

lan 119v

Pismena se ulau u omot spisa i lepe redom kojim su uvedena u popis spisa tako da pismeno ranijeg
datuma bude iznad pismena kasnijeg datuma. Izuzetno, naredba za sprovoenje istrage i optunica lepe
se ispred ostalih spisa bez obzira na datum prijema, to se konstatuje u primedbi popisa spisa.
Zaposleni koji unose pismena u popis duni su da ih odmah zalepe.
Za lepljenje pismena slui umetak koji se ulae u popis spisa koji ima vie listia.
 Za svaki listi lepi se samo jedan list pismena. Ako uz pismena ima priloga prethodno e se
meusobno spojiti.
Kada se upotrebe svi listii jednog umetka, ulae se drugi umetak koji se kanapom spaja sa prvim.
Prilozi koji se zbog obima ne mogu uloiti u spise dre se odvojeno. O tome se u predmetu sainjava
zabeleka.
+ Vidi:
l. 6. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

Rukovanje predmetom

lan 119g

Svi zamenici javnog tuioca i zaposleni koji postupaju po predmetu, bez obzira na to da li rade u
pisarnici ili za postupajue zamenike javnog tuioca, staraju se da se sa predmetima paljivo rukuje i da
pismena budu uvek propisno sreena i zalepljena. Tekstovi se ne smeju podvlaiti, arati i po njima pisati
primedbe.
Javno tuilatvo kome je dostavljen nesreen predmet, vratie ga radi sreivanja, javnom tuilatvu od
koga je predmet primljen.
+ Vidi:
l. 6. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

Rad na predmetima pod oznakom drugog upisnika ili pod drugim brojem istog
upisnika

lan 120.

Ako se rad na predmetima nastavi pod oznakom drugog upisnika, ili pod drugim brojem istog
upisnika, precrtava se na omotu spisa ranija oznaka, a ispod nje se stavlja nova.
Precrtavanje ranije oznake vri se olovkom u boji - povlaenjem vodoravne crte preko ranije oznake,
tako da ranija oznaka ostane i dalje itljiva.
U omotu u popisu spisa ispod poslednjeg upisa pod ranijom oznakom naznaava se nova oznaka
predmeta, pod kojim e se ovaj dalje voditi. U tom sluaju, redni brojevi upisa pojedinih pismena u
omotu spisa ne poinju iznova, nego se dalje nastavljaju.

Spajanje predmeta

lan 121.

Kada se vie predmeta spoje radi zajednikog odluivanja, predmet koji je kasnije zaveden spaja sa
ranije zavedenim predmetom a ako je rad po ovome jo u toku.
Na omotu zajednikog predmeta oznaava se predmet koji je spojen radi zajednikog odluivanja.
Ako je rad po ranije zavedenom predmetu dovren, spajanje se vri sa docnije zavedenim
predmetom, ako je to neophodno radi odluivanja. Rad po predmetu je dovren, ako je po istom
doneta odluka.
 Ako se jednom predmetu prilae drugi samo radi uvida, onda e se samo na omotu predmeta, kome
se drugi prilae, oznaiti crvenom olovkom koji se predmet prilae.

Spajanje i razdvajanje predmeta

lan 121a

Kada se vie predmeta spoji radi zajednikog raspravljanja, onda se predmet po kome je docnije
pokrenut postupak, po pravilu spaja sa predmetom po kome je postupak pokrenut ranije, vodei rauna
o teini i sloenosti predmeta koji se pripaja.
Na omotu zajednikog predmeta oznaava se predmet koji je spojen radi istovremenog postupanja, a
ako na omotu spojenog predmeta postoje kakve posebne oznake, prenose se na omot zajednikog
predmeta.
U popis spisa, odnosno elektronski popis spisa ranijeg predmeta, unosi se spojeni predmet pod
narednim rednim brojem popisa spisa. Ako su predmeti spojeni na pretresu, u popis spisa unosi se samo
zapisnik. U oba sluaja u rubrici za primedbe naznaava se koji je predmet spojen radi zajednikog
postupanja.
Ako se jednom predmetu prilae drugi samo radi uvida, nee se postupiti na nain predvien u st. 1.
do 3. ovog lana, ve se na omotu predmeta, kome se drugi prilae, oznaiti crvenom olovkom koji je
predmet priloen. Kada predmet bude razdvojen ova oznaka se na omotu predmeta precrtava.
+ Vidi:
l. 7. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

Postupanje sa odvojenim predmetima

lan 121b

Ako se pre okonanja postupka predmet razdvoji radi odvojenog postupanja, u odvojeni predmet
ulau se overeni prepisi pismena, koji se odnose na oba predmeta, odnosno koji su potrebni samo za
odvojeni predmet.
Na omot odvojenog predmeta prenose se i posebne oznake, koje se odnose samo na taj predmet.
Iste oznake precrtavaju se na omotu ranijeg zajednikog predmeta.
Za odvojeni predmet sainie se novi popis spisa.
+ Vidi:
l. 7. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

Predaja predmeta u rad

lan 122.

Poto se izvre sve potrebne prethodne radnje u vezi sa osnivanjem i sreivanjem predmeta, lice koje
vodi upisnik predaje predmet u rad na osnovu interne dostavne knjige.
U manjim javnim tuilatvima, predmeti se mogu predavati u rad na osnovu beleke na omotu spisa
koju upisuje lice koje vodi upisnik na osnovu godinjeg rasporeda poslova javnog tuilatva ili na osnovu
poveravanja predmeta obraivau od strane javnog tuioca odnosno rukovodioca odeljenja.
Predaja predmeta obraivau i vraanje pisarnici evidentira se u upisniku obinom olovkom u rubrici
za kretanje predmeta, odnosno u rubrici za napomene.

Pozivanje

lan 122a

Stranka i drugo lice pozivaju se u javno tuilatvo korienjem odgovarajueg obrasca (poziv) prema
vrsti predmeta i svojstvu pozivanog lica. Svako lice se poziva posebno.
Pozive popunjavaju zapisniari koji rade za postupajueg zamenika javnog tuioca.
Na poziv se mora upisati broj predmeta, kao i lino ime zamenika javnog tuioca. Poziv potpisuje
zamenik javnog tuioca, a za tanost otpravka odgovara upravitelj pisarnice, odnosno ef odseka ili
zaposleni koji je poziv popunio.
Pozivu se prilae odgovarajui omot sa povratnicom, odnosno dostavnica, koji moraju biti jasno i
potpuno ispunjeni.
Na povratnici, odnosno dostavnici, u gornjem desnom uglu ispod oznake predmeta stavlja se rok
evidencije i predevidencije.
+ Vidi:
l. 8. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

Postupanje sa odlukama

lan 122b

Odluka se dostavlja pisarnici radi razvoenja kroz upisnik u koji upisniar unosi podatke vezane za
odluku i rasporeuje je zaposlenima koji dalje postupaju po njoj.
Na izvornik odluke stavlja se otisak tambilja beleke o otpremanju.
Predmet se odlae u evidenciju do vraanja dostavnica i povratnica o prijemu odluke i isteka roka za
albu.
Blagovremenost albe ceni zamenik javnog tuioca, a pisarnica dalje postupa po njegovoj naredbi.
Po zavretku ovih radnji predmet se dostavlja sudu.
+ Vidi:
l. 8. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

Predmeti hitne prirode i pritvorski predmeti

lan 123.

Predmete hitne prirode, a posebno pritvorske predmete, pisarnica je duna odmah uneti u upisnik i
predati u rad.
Ovakvi se predmeti vidno oznaavaju oznakom "hitno", a ako je u pitanju rok uz oznaku stavlja se i
rok. Na hitnost, odnosno na postojanje roka, posebno e se upozoriti obraiva kome se predmet
predaje u rad.

Postupanje pisarnice po nalogu obraivaa

 lan 124.

Kad pisarnica posle donesene odluke primi predmet od obraivaa, postupa po njegovom nalogu.
Nalog obraivaa predmeta - dostavna naredba, sadri opis svih radnji koje treba izvriti.
Zaposleni u pisarnici, koji je izvrio pojedinu radnju sastavlja beleku, upisuje datum izvrenja radnje i
stavlja svoj potpis.

Obavezna sadrina akata koje upuuje tuilatvo

lan 125.

Akti, koje javno tuilatvo upuuje drugim organima, pravnim ili fizikim licima, treba da sadre
zaglavlje u gornjem levom uglu.
Zaglavlje sadri: mali grb, naziv Republike Srbije, naziv javnog tuilatva, oznaku predmeta, datum i
sedite javnog tuilatva. Ispod toga stavljaju se poetna slova imena i prezimena obraivaa predmeta i
zapisniara, odnosno daktilografa.
Adresa organa i pravnog lica kome se akt upuuje, sadri njegov pun naziv i sedite.
Adresa primaoca fizikog lica sadri njegovo ime i prezime i mesto u koje se akt alje. Ako u mestu u
koje se akt alje nema pote, u adresi treba naznaiti broj i mesto zadnje pote.
Ispod adrese, sa leve strane, treba kratko naznaiti sadrinu akta, a zatim se stavlja oznaka veze sa
aktom primaoca, ako je ta veza postojala.
Na mestu gde se akt potpisuje, navodi se funkcija potpisnika akta, ispod toga njegovo ime i prezime i
na tome mestu se overava peatom tuilatva.
Ako se uz akta koje javno tuilatvo upuuje drugom subjektu nalaze prilozi, na kraju akta sa leve
strane moe se kratko naznaiti o kojim prilozima se radi.
Pre potpisivanja, pisarnica sravnjuje pismeni otpravak akta sa njegovim izvornikom.

Upisivanje podataka u upisnik

lan 126.

Posle otpremanja akta, odnosno, odmah po prijemu predmeta od obraivaa, ako nije potrebna
razrada predmeta u pisarnici, lice koje vodi upisnik upisuje odgovarajue podatke u upisnik, a zatim
dalje postupa prema naredbi obraivaa.

Obaveze lica ovlaenog za otpremanje poiljke

lan 127.

Lice odreeno za otpremanje poiljke duno je da prilikom otpreme proveri da li je u svakom

predmetu obraenom za otpremu postupljeno po dostavnoj naredbi, da li su poiljke pravilno
adresovane, snabdevene dostavnicama i potrebnim prilozima, da li su primerci otpravka uredni i itki i da
li je izvreno propisano sravnjivanje sa izvornikom.
Lice odreeno za otpremanje poiljke e stavljanjem datuma i potpisa potvrditi otpremu pismena, a
zatim vratiti spis licu koje vodi odgovarajui upisnik.

Dostavna knjiga za mesto i potu i kontrolnik potarine

lan 128.

Lice odreeno za otpremu poiljaka, vodi dostavnu knjigu u koju upisuje sve poiljke koje otprema.
Odvojeno se vodi dostavna knjiga za mesto od dostavne knjige za potu.
Radi evidentiranja i pravdanja utroka potanskih maraka vodi se kontrolnik potarine.

Dostavljanje

lan 128a

Dostava tuilakih pismena uesnicima u postupku vri se, u skladu sa odredbama procesnih zakona.
Tuilaka pismena se dostavljaju neposredno u javnom tuilatvu, putem pote, drugog pravnog lica
registrovanog za dostavljanje pismena, policije, po tuilakom dostavljau ili na drugi nain u skladu sa
zakonom.
Dostavlja dostavlja pismeno licu kome se dostavljanje ima izvriti, svakog dana na radnom mestu u
radno vreme ili u stanu od 7 do 22 asa. U drugo vreme i na drugom mestu, dostavljanje se moe izvriti
na osnovu posebne odluke javnog tuilatva, odnosno naloga zamenika javnog tuioca koji je dostavlja,
na zahtev primaoca, duan da pokae.
U sluaju sumnje, tuilaki dostavlja moe traiti od lica koja se zateknu na mestu na kome bi
dostavu trebalo izvriti da dokau svoj identitet. Ukoliko ta lica odbiju da prue dokaz o identitetu,
tuilaki dostavlja moe zatraiti pomo policije radi utvrivanja njihovog identiteta.
Dostavlja je duan da pokae slubenu legitimaciju na zahtev lica kome se dostavljanje vri i
obavezan je da je nosi u vreme dostave.
+ Vidi:
l. 9. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

Postupanje sa dostavnicama i povratnicama

lan 128b

Vraene dostavnice i povratnice po kojima je dostava izvrena, po pravilu se odmah ulau u predmet.
U javnim tuilatvima sa veim obimom poslova dostavnice i povratnice kada su uredno uruene,
mogu se drati sloene po datumima rokova i roita u posebnom ormanu sa posebnim brojem
pregrada, a uoi nastupanja roka ulau se u predmet.
U pogledu neuruenih ili nepravilno uruenih poziva i drugih pismena, postupa se odmah po prijemu
bez obzira na rok predevidencije i evidencije.
Dostavnice i povratnice o uruenju odluka i drugih pismena ulau se u predmete i lepe neposredno iza
odluke na koju se odnose.
+ Vidi:
l. 9. i 17. Pravilnika -5/2012-16.
 Rokovnik predmeta

lan 129.

Predmeti za koje je utvreno da se u pisarnici dre u evidenciji do odreenog roka, stavljaju se u

rokovnik predmeta.
Rokovnik predmeta sastoji se iz fascikli u koju se predmeti stavljaju prema poslednjem danu roka i
rednom broju. Umesto fascikli mogu se koristiti posebni ormani sa pregradcima.
Lice koje vodi upisnik duan je da na dan pre isteka roka predmet preda u rad obraivau. Ako je
po predmetu stiglo kakvo pismeno pre isteka roka, predmet e se odmah predati u rad.

Nadzor nad spisima i drugim materijalima

lan 130.

U toku radnog vremena spisi i drugi materijali ne smeju se ostavljati bez nadzora.
tambilji, peati i igovi dre se tako da budu pristupani samo onome ko njima rukuje.
Po zavretku radnog vremena, spisi, drugi materijali, peati, igovi i tambilji, dre se u zakljuanim
kasama, ormanima ili stolovima.

Obnavljanje spisa

lan 130a

Ako se pojedini spisi predmeta izgube, a ni posle svestranog traenja ne mogu se pronai ili se unite
ili tako otete da su neupotrebljivi, pokrenue se postupak za njihovo obnavljanje.
Obnavljanje spisa sprovodi se po pravilima vanparninog postupka, shodnom primenom odredaba
koje ureuju ponitaj isprava.
Ako su u pitanju predmeti po kojima je postupak u toku, postupak za obnavljanje pokree sud
reenjem po slubenoj dunosti ili po predlogu javnog tuioca.
Kada su u pitanju predmeti po kojima je postupak pravnosnano okonan, postupak za obnavljanje
pokree se samo ako postoji opravdan javni ili pravni interes. Reenje o tome donosi sud po slubenoj
dunosti ili na zahtev stranke.
U sluajevima gubitka ili oteenja dela ili kompletnog spisa koji se uva u elektronskom obliku, vri
se njegovo obnavljanje korienjem IKT.
Postupak obnavljanja nee se pokrenuti ako je protekao rok do koga se u skladu sa propisima
uvaju takvi spisi.
+ Vidi:
l. 10. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

Postupak obnavljanja spisa

lan 130b
 U postupku obnavljanja spisa predmeta po kojima je postupak u toku, postupa zamenik javnog
tuioca kome je predmet dodeljen u rad, a u predmetima po kojima je postupak okonan, zamenik
javnog tuioca koga odredi javni tuilac.
Obnavljaju se samo oni spisi u predmetu koji su od bitnog znaaja za postupak.
Spisi predmeta se obnavljaju na osnovu prepisa nestalih, oteenih ili unitenih spisa kojima raspolau
sud, uesnici u postupku ili javno tuilatvo, podataka iz upisnika i pomonih knjiga, a po potrebi i na
osnovu saglasnih izjava uesnika u postupku. Ako o pojedinim radnjama nema podataka, a izjave
uesnika u postupku nisu saglasne, te radnje e se ponoviti ukoliko nije bila doneta prvostepena odluka.
Uesnici u postupku se obavetavaju samo o nestanku onih spisa po kojima je postupak u toku i
ujedno pozivaju da donesu sve prepise podnesaka, zapisnika, odluka i drugih pismena kojima raspolau.
+ Vidi:
l. 10. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

Predlog za obnavljanje spisa

lan 130v

Predlog za obnavljanje spisa kojima je postupak u toku i sve radnje u postupku obnavljanja upisuju
se pod istim brojem u upisnik u kome je zaveden izgubljeni, oteeni ili uniteni spis.
Predlog za obnavljanje spisa po kojima je postupak pravnosnano okonan zavodi se u upisnik "RP",
a posle donetog reenja kojim se odreuje obnavljanje, uvodi se pod novim rednim brojem u
odgovarajui upisnik.
+ Vidi:
l. 10. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

Stavljanje u arhivu

lan 131.

Predmet je konano reen u tuilatvu kada je odluka po odreenom predmetu doneta i otpremljena,
odnosno kada je otpremljeno obavetenje o donetoj odluci.
Posle donoenja pravosnane odluke po pojedinim predmetima obraiva pregleda spise i odreuje
stavljanje u arhivu, a upisniar na omotu spisa oznauje rok uvanja.

Shodna primena propisa o kancelarijskom poslovanju u organima dravne uprave

lan 132.

Ako ovim pravilnikom nije drukije odreeno, na rad pisarnice shodno e se primenjivati propisi o
kancelarijskom poslovanju u organima dravne uprave.

Postupanje sa otpadom i reciklaa

lan 133.

Javni tuilac duan je da organizuje postupanje sa papirom koji predstavlja otpad.

 Papir koji predstavlja otpad, pre odnoenja iz prostorija javnog tuilatva mora biti uniten do granice
nemogunosti reprodukovanja sadrine dokumenata.
Kad god je to mogue, papir koji predstavlja otpad bie dostavljen lokalnim centrima u kojima se vri
reciklaa, saglasno obavezi propisanoj zakonom koji ureuje upravljanje otpadom.

XVII. POSTUPANjE SA PRIVREMENO ODUZETIM

PREDMETIMA, SUMNjIVIM STVARIMA I STVARIMA OD
VREDNOSTI

Nain postupanja

lan 134.
Sa privremeno oduzetim predmetima, sumnjivim stvarima i stvarima od vrednosti koje javna tuilatva
primaju u vezi sa krivinim i drugim postupkom, javno tuilatvo postupa na sledei nain:
1) oduzeti predmeti ili predmeti pronaeni kod okrivljenog za koja se ne zna iji su, zavode se u
knjigu oduzetih predmeta;
2) oduzeti predmeti koji se prema posebnim propisima ne predaju nadlenom organu predaju se na
uvanje zaposlenom koji je rasporedom poslova odreen za njihovo uvanje u skladu sa propisima o
depozitima;
3) oduzeti novac, vrednosni papiri ili dragocenosti koji se koriste u predistranom i istranom
postupku kao dokaz, uvaju se u raunovodstvu javnog tuilatva u kasi. Ako nemaju ovu svrhu
dostavljaju se na uvanje depozitnom mestu, odnosno uplauju na raun depozita;
4) stvari za koje je nesumnjivo da pripadaju oteenom, a koje nije potrebno zadrati kao dokaz u
postupku, vratie se oteenom uz potvrdu o povraaju;
5) oruje, eksplozivne stvari, opojne droge, lako zapaljive stvari i otrovi, predaju se na uvanje
policiji;
6) privremeno oduzeti predmeti mogu do odluke po krivinoj prijavi ostati kod organa koje je
predmete privremeno oduzeo, po odobrenju javnog tuioca, odnosno zamenika javnog tuioca;
7) privremeno oduzeti predmeti mogu se poveriti na uvanje pravnom licu koje se bavi skladitenjem
roba, ako njihovo uvanje nije mogue u javnom tuilatvu, dok e se novac u domaoj i stranoj valuti,
vrednosni papiri i dragocenosti od zlata i plemenitih metala predati depozitnom mestu, odnosno uplatiti
na raun depozita.
Primanje, uvanje, rukovanje i unitavanje predmeta upisanih u knjigu oduzetih predmeta sprovodi se
prema odredbama ovog pravilnika kojima se ureuje depoziti.
Privremeno oduzeti predmeti nakon potvrivanja optunice predaju se sudu, a ako se stvari ne nalaze
u javnom tuilatvu u smislu stava 1. taka 7) ovog lana, javno tuilatvo je duno da obavesti pravno
lice da predmete dostavi sudu i preduzee potrebne mere provere da li su oduzeti predmeti predati sudu.
+ Vidi:
l. 11. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

Depoziti

lan 134a
 Sredstvima depozita finansijski i materijalno posluje se na osnovu naredbe javnog tuioca, odnosno
zamenika javnog tuioca.
Ako prilikom prijema nekog iznosa ili predmeta ne postoji naredba u smislu stava 1. ovog lana,
zaposleni na ovim poslovima e zahtevati da se takva naredba izda, a ako ne postoji predmet, osnovae
se u tu svrhu novi predmet koji e se upisati u upisnik "R".
Sva primanja i izdavanje gotovine i vrednosti upisuju se u propisanoj knjizi.
Na omotu spisa stavlja se beleka o izvrenom polaganju i primanju navodei broj depozitnog kartona
ili rednog broja dnevnika za negotovinska primanja, a izvetaji o promenama i stanju sredstava depozita
lepe se hronolokim redom na posebnom kartonu uloenom u predmet.
+ Vidi:
l. 12. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

Privremeni depoziti

lan 134b

Privremeni depoziti obuhvataju sredstva koja su namenjena da se odmah ili u kraem roku upotrebe u
odreenu svrhu (predujam za vetaenje i sl.).
+ Vidi:
l. 12. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

Evidencija o primanju i izdavanju gotovog novca i vrednosti

lan 134v

Gotov novac i vrednosti primaju se i izdaju uz popunjenu priznanicu, odnosno potvrdu koje se uvaju
kao novana dokumenta ili se registruju uz potpis primaoca u odgovarajuoj rubrici propisanih knjiga i
evidencija.
+ Vidi:
l. 12. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

uvanje gotovog novca i vrednosti

lan 134g

Gotov novac i vrednosti koji su predmet depozita uvaju se na odgovarajuem depozitnom mestu ili
raunu depozita.
+ Vidi:
l. 12. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

Privremeno uvanje gotovog novca

lan 134d

Gotov novac primljen u toku dana, uplatie se odmah ili sledeeg radnog dana na raun depozita, a
izuzetno na privremeni raun kod Narodne banke Srbije, osim ako javni tuilac, odnosno zamenik
javnog tuioca naloi da se gotov novac uva u kasi uva u kasi u javnom tuilatvu, ali ne due od 30
dana.
+ Vidi:
l. 12. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

Privremeno uvanje drugih isprava i dragocenosti

lan 134

Po nalogu javnog tuioca, odnosno zamenika javnog tuioca u kasi u javnom tuilatvu mogu se uvati
do 30 dana i negotovinski depozitni papiri od vrednosti, dragocenosti, strana valuta, tedne dinarske i
devizne knjiice i druge isprave za koje nije propisano da se upisuju u popis isprava.
+ Vidi:
l. 12. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

Primanje dragocenosti i drugih predmeta

lan 134e

Primljene dragocenosti i predmete popisuje i procenjuje komisija koju odreuje javni tuilac.
Komisija se sastoji od tri lana od kojih je jedan obavezno zaposleni na poslovima depozita.
Komisija je duna da tano popie primljene predmete po komadima, serijskom i drugom broju ako
postoji, koliini, teini, obliku i sl. tako da se iskljui svaka mogua zamena. Zapisnik o popisu sastavlja
se u dva primerka od kojih se jedan ulae u odgovarajui predmet, a drugi u omot u koji se stavljaju
propisane vrednosti.
Ako iz bilo kojih razloga komisija ne moe sama da popie i proceni predmete, angaovae se sudski
vetak.
Dragocenosti se procenjuju prema trinoj vrednosti na dan prijema u javnom tuilatvu.
Trokove procene utvruje javni tuilac, odnosno zamenik javnog tuioca i istovremeno odreuje ko
e ih snositi.
+ Vidi:
l. 12. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

Primanje vrednosnih papira

lan 134

Vrednosni papiri kao predmet depozita primaju se na taj nain, to se sainjava popis i navode
sledei podaci: drava u kojoj je vrednosni papir izdat, ime i naziv izdavaoca vrednosnog papira, oznaka
serije i broja vrednosnog papira i nominalni iznos na koji glasi vrednosni papir.
+ Vidi:
l. 12. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

Primanje tednih knjiica

lan 134z
 tedne knjiice popisuju se navoenjem naziva izdavaoca, vlasnika i korisnika, broja knjiice i iznosa
salda.
Ako se radi o tednji kod finansijskih organizacija, vrednost tedne knjiice navee se prema saldu
koji pokazuje stanje knjiice u nominalnom iznosu.
+ Vidi:
l. 12. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

Primanje isprava

lan 134i

Isprave i ostali papiri od vrednosti popisuju se navoenjem njihovog svojstva, izdavaoca, datuma i
mesta izdavanja i drugih podataka.
Isprave se evidentiraju po komadima bez oznake vrednosti.
+ Vidi:
l. 12. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

Primanje strane valute

lan 134j

Ako je predmet depozita strana valuta, u popisu e se navesti naziv drave u kojoj valuta vredi kao
zakonsko sredstvo plaanja, nominalna vrednost na koju novanica glasi, kao i oznaka serije i broj
novanice.
Sredstva strane valute primljena u javnom tuilatvu uplatie se na raun deviznog depozita ukoliko
javni tuilac, odnosno zamenik javnog tuioca, u zavisnosti od potrebe izvoenja dokaza (uvid, pregled,
brojanje), ne odlui drugaije.
+ Vidi:
l. 12. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

Oznaavanje primljenih vrednosti, dragocenosti i isprava

lan 134k

Primljene vrednosti, dragocenosti i isprave koje se uvaju u kasi u javnom tuilatvu ili predaju na
uvanje kod depozitnog mesta, stavljaju se u posebne omote na kojima se sa spoljne strane stavlja
oznaka predmeta, broj depozita pod kojim su zavedene u evidenciju depozita i kraa specifikacija
sadraja omota.
Zajedno sa predmetima depozita u omot se stavlja zapisnik o popisu i proceni.
+ Vidi:
l. 12. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

Izdavanje gotovog novca i vrednosti

lan 134l
 Gotov novac i vrednosti koje se uvaju u kasi u javnom tuilatvu, na raunu depozita kod banke ili
kod depozitnog mesta, izdaju se samo na osnovu pismene naredbe javnog tuioca, odnosno zamenika
javnog tuioca i na nain kako on odredi.
Isplata gotovog novca u veim iznosima ili u manjim iznosima, ako to lice kome se isplauje novac
zahteva, po pravilu, vri se potom ili u banci, a isplata gotovog novca u manjim iznosima moe se izvriti
i u javnom tuilatvu. Gotov novac koji se nalazi na raunu depozita isplauje se odgovarajuim
nalogom.
Vrednosti se izdaju neposredno vlasniku, odnosno korisniku, uz potpis u knjigu vrednosti, odnosno
preko pote ili tuilatva na ijem podruju vlasnik, odnosno korisnik ima prebivalite.
Gotov novac i vrednosti privremeno se izdaju, radi upotrebe u postupku, na revers koji se ulae u
odgovarajui omot. Revers se ponitava kada se vrati privremeno izdati predmet.
+ Vidi:
l. 12. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

Redovni depozit

lan 134lj

Predmet redovnog depozita moe biti gotov novac, negotovinske vrednosti i drugi predmeti kojima bi
u sudskom postupku trebalo utvrditi korisnika.
Redovni depoziti primaju se i daju na uvanje depozitnom mestu na osnovu naredbe javnog tuioca,
odnosno zamenika javnog tuioca.
Depozitna mesta su:
1) Narodna banka Srbije u Beogradu, za plemenite metale (zlato i platinu) i za predmete koji su
izraeni od tih metala (zlatnici i sl.), bez obzira da li su u prometu kao sredstvo plaanja;
2) filijala Narodne banke Srbije u seditu javnog tuilatva, odnosno njena najblia filijala ili druga
banka, koje su u skladu sa propisima ovlaene za uvanje depozita;
3) drugo lice koje je reenjem nadlenog organa odreeno kao uvar depozita.
+ Vidi:
l. 12. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

Predaja dragocenosti depozitnom mestu

lan 134m

Dragocenosti se predaju na uvanje depozitnom mestu po izvrenom popisu i proceni u zapeaenom

omotu na kome se sa spoljne strane naznauje naziv depozita, oznaka predmeta i upozorenje da se
prepis zapisnika o popisu i proceni nalazi u omotu. Na omotu, pored mesta gde je stavljen peat,
stavljaju se potpisi lanova komisije koja je zapeatila omot.
Dragocenosti koje se odnose na isti depozit stavljaju se zajedno u isti omot.
+ Vidi:
l. 12. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

Predaja tedne knjiice depozitnom mestu

 lan 134n

tedne knjiice koje se odnose na isti depozit polau se kod depozitnog mesta u nezapeaenom
zajednikom omotu na kome se sa spoljne strane naznauje naziv depozita, broj depozita, kao i oznaka
predmeta u javnom tuilatvu. U omot se ulae i predmet zapisnika o popisu.
Ako je u vezi sa poloenim tednim knjiicama potrebno da se izvri neka radnja, na osnovu naredbe
javnog tuioca, odnosno zamenika javnog tuioca od depozitnog mesta se moe zatraiti da privremeno
izda knjiicu. Po izvrenoj radnji knjiica se vraa depozitnom mestu posebnom naredbom. Na isti nain
se postupa kada su u pitanju vrednosni papiri ili druge isprave.
+ Vidi:
l. 12. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

Postupanje sa stranom valutom i devizama

lan 134nj

Ako su predmeti depozita strana valuta i devize, postupa se u skladu sa deviznim propisima.
Ako se u depozit preda strana valuta u zapeaenom omotu, primenjuju se shodno odredbe ovog
pravilnika koje se odnose na postupanje sa dragocenostima.
+ Vidi:
l. 12. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

Potvrda o preuzimanju zapeaenog omota

lan 134o

U javnom tuilatvu se uva potvrda o preuzimanju zapeaenog omota sa dragocenostima, stranom

valutom, devizama i tednim knjiicama, koju izdaje depozitno mesto.
Ako depozitno mesto zatrai da mu se prilikom izdavanja depozita sa naredbom vrati potvrda, javno
tuilatvo e potvrdu vratiti, a u raunovodstvu javnog tuilatva e se ostaviti overen prepis potvrde.
+ Vidi:
l. 12. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

Naziv depozita

lan 134p

Svaki depozit ima svoj naziv u kome se oznaava pravna stvar na koji se odnosi (nadleno javno
tuilatvo, broj predmeta u javnom tuilatvu, naziv okrivljenog i dr.).
+ Vidi:
l. 12. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

Rukovanje depozitima i promena depozitnog mesta

lan 134r

Javno tuilatvo rukuje depozitima neposredno ili preko depozitnog mesta. Radi izvrenja pojedinih
radnji koja se odnose na rukovanje depozitima, javno tuilatvo preuzima predmet depozita od
depozitnog mesta. Zaposleni u javnom tuilatvu duan je da obavi odreene radnje istog dana po
prijemu predmeta od depozitnog mesta i o tome podnese izvetaj javnom tuiocu, odnosno zameniku
javnog tuioca. Ako se odreena radnja nije mogla izvriti istog dana, primljeni predmet predaje se
zaposlenom u javnom tuilatvu koji vodi evidenciju depozita radi privremenog uvanja u kasi u javnom
tuilatvu. U tom sluaju, predmet se evidentira kao privremeni depozit.
Ako doe do promene depozitnog mesta, naredbom javnog tuioca, odnosno zamenika javnog
tuioca naredie se dosadanjem depozitnom mestu da prenese depozit novom depozitnom mestu. U
naredbi e se navesti da e javno tuilatvo dostaviti izvod stanja depozita sa svim potrebnim
zabelekama i drugim podacima koji su potrebni za odmeravanje trokova.
Naredba iz stava 2. ovog lana izdaje se i ako doe do promene nadlenosti javnog tuilatva, a
depozitno mesto ostaje isto. U tom sluaju, odredie se samo prenoenje depozita na nadleno javno
tuilatvo.
+ Vidi:
l. 12. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

Reenje o izdavanju depozita

lan 134s

Depoziti se izdaju na osnovu reenja javnog tuioca, odnosno zamenika javnog tuioca.
Reenje iz stava 1. ovog lana sadri predmet izdavanja, broj predmeta u javnom tuilatvu, naziv i
broj depozita, ime i prezime lica od koga je predmet privremeno oduzet i ime i prezime lica kome se
depozit izdaje.
Reenje iz stava 1. ovog lana se dostavlja depozitnom mestu preko ovlaenog zaposlenog u javnom
tuilatvu ili preporuenom potom.
+ Vidi:
l. 12. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

Izdavanje negotovinskih depozita

lan 134t

Depozitno mesto izdaje negotovinske depozite ovlaenim pravnim ili fizikim licima po reenju javnog
tuilatva, neposredno ili potom.
Ako su predmeti izdavanja dragocenosti, javno tuilatvo e po pravilu narediti depozitnom mestu da
predmet depozita vrati javnom tuilatvu radi neposrednog izdavanja.
Ako se iz zapeaenog omota izdaju pojedini predmeti, javni tuilac, odnosno zamenik javnog tuioca
e posebnim reenjem, depozitnom mestu naloiti da mu se vrati zapeaeni omot.
Omot iz stava 3. ovog lana otvara komisija koju obrazuje javni tuilac, a izdvojeni predmeti predaju
se neposredno i potvrda o tome se ulae u predmet.
Ako se delimino izdaju dragocenosti, u postojeem popisu predmeta, obeleavaju se tekui brojevi
izdvojenih predmeta sa napomenom da su izdvojeni, koji potpisuju svi lanovi komisije koja je izvrila
izdvajanje.
Preostali predmeti, zajedno sa popisom ponovo se peate i vraaju depozitnom mestu naredbom
javnog tuioca, odnosno zamenika javnog tuioca radi stavljanja u depozit.
+ Vidi:
l. 12. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

Depoziti na uvanju kod drugih lica

lan 134

Ako je predmet depozita takav da usled posebnih svojstava ili veliine nije pogodan za uvanje u
javnom tuilatvu odredie se njegovo uvanje kod odreenog pravnog lica, kao uvara predmetnog
depozita. Javni tuilac, odnosno zamenik javnog tuioca reenjem odreuje uvara depozita.
Pre nego to se poveri predmet depozita odreenom uvaru, izvrie se popis i procena predmeta
depozita i o tome sastaviti zapisnik u tri primerka od kojih e se jedan uloiti u odgovarajui predmet,
drugi predati uvaru zajedno sa predmetom depozita, a trei priloiti u dokumentaciju koja se vodi u
raunovodstvu javnog tuilatva.
uvar kome je poveren na uvanje predmet depozita, isti moe izdati samo na osnovu reenja javnog
tuioca, odnosno zamenika javnog tuioca i na nain kako je u reenju odreeno.
Reenjem kojim se odreuje izdavanje depozita utvrdie se trokovi koji su nastali usled uvanja
depozita i ko je duan da ih naknadi.
+ Vidi:
l. 12. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

Voenje evidencije i popis depozita

lan 134u

Poslovne knjige i ostale evidencije depozita u javnom tuilatvu vode se u skladu sa posebnim
propisima.
Javno tuilatvo vri redovan popis depozita, najkasnije do 15. januara za prethodnu godinu.
Javni tuilac moe naloiti pregled i popis depozita i u toku godine, ukoliko oceni da je to potrebno.
Popis depozita izvrie se obavezno u sluaju primopredaje funkcije javnog tuioca novom javnom
tuiocu.
+ Vidi:
l. 12. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

XVIII. NAIN VOENjA EVIDENCIJE

Podaci o kojima se vode evidencije

lan 135.

Podaci koji su od znaaja za rad javnog tuilatva upisuju se u upisnike, pomone knjige i druge
evidencije, a ako postoje tehniki i drugi uslovi, ti podaci evidentiraju se ili elektronskim sredstvima.
Upisnike, pomone knjige i elektronski voene upisnike vode zaposleni koji rade u pisarnici.
 Upisnici i pomone knjige sastoje se od potrebnog broja listova sa propisanim obrascima, koji su
uvezani u knjigu sa tvrdim koricama. Na korici se stavlja oznaka upisnika ili pomone knjige i godina na
koju se odnosi.
Upisnici u elektronskom obliku oznaavaju se, kada je to mogue, istim slovnim ili brojanim
oznakama kao i upisnici koji se vode u obliku knjige.

Vrste upisnika

lan 136.
U javnom tuilatvu vode se sledei upisnici:
1. Upisnik za punoletne uinioce krivinih dela Evidencija "KT" upisnika sadri osnovne
podatke o punoletnim licima prijavljenih od strane policije ili drugih dravnih organa, kao i
od strane drugih lica ukoliko javni tuilac ili lice koje on odredi utvrdi da je iz priloenih
"KT"
dokaza ili na drugi nain uinjeno verovatnim postojanje osnova sumnje da su izvrila
krivina dela za koje se gonjenje preduzima po slubenoj dunosti, kao i osnovne podatke o
primljenim obavetenjima, preduzetim radnjama, odlukama tuioca i postupajuih sudova.
2. Upisnik za nepoznate uinioce krivinih dela "KTN"
3. Upisnik za maloletne uinioce krivinih dela "KTM"
4. Upisnik za ostale krivine predmete Evidencija "KTR" upisnika sadri razne molbe,
pritube, predloge, izvetaje i druge podneske dravnih organa, pravnih lica i graana, kao i
za voenje napisa u javnim glasilima i upisivanje saznanja o dogaajima od znaaja za rad
"KTR"
javnog tuilatva, za krivine prijave koje su nerazumljive, koje se ne mogu smatrati bilo
kakvim izvorom saznanja o krivinom delu ili uiniocu i koje su iz drugih razloga nepodesne
za "KT" upisnik
5. Upisnik za predmete po vanrednim pravnim lekovima i predmete u drugostepenom
"KTR-I"
postupku po albama na reenje
6. Upisnik predmeta u drugostepenom krivinom postupku "KT"
7. Upisnik za predmete po inicijativama za podizanje zahteva za zatitu zakonitosti "KTZ"
8. Evidencija lica prema kojima je primenjeno odlaganje krivinog gonjenja ili odbaena
krivina prijava primenom naela oportuniteta - l. 236. i 237. Zakonika o krivinom "KEO"
postupku
9. Upisnik prijavljenih za privredne prestupe "KP"
10. Upisnik za predmete privrednih prestupa u drugostepenom postupku "KP"
11. Upisnik za evidenciju oduzetog novca "KDP-I"
12. Upisnik za evidenciju oduzetih predmeta "KDP-II"
13. Upisnik za upravne predmete "UT"
14. Upisnik za predmete po tubama Republikog javnog tuioca u upravnom sporu protiv
"UT- I"
reenja Poverenika za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti
15. Upisnik za prekrajne predmete "PT"
16. Upisnik za prekrajne predmete po inicijativama zahteva za zatitu zakonitosti "PTZ"
17. Upisnik za graanske premete "GT"
18. Upisnik za graanske premete po zahtevima za zatitu zakonitosti "GT-I"
19. Upisnik za graanske premete po revizijama "GT-II"
20. Upisnik za ostale graanske predmete "GTR"
21. Upisnik za administrativne predmete i akte "A"
22. Upisnik za predmete sa oznakom stepena tajnosti dravna tajna "DT"
"Str.
23. Upisnik za predmete sa oznakom stepena tajnosti strogo poverljivo
pov"
24. Upisnik za predmete sa oznakom stepena tajnosti poverljivo "Pov"
25. Upisnik za predmete sa oznakom stepena tajnosti interno "IN"
26. Upisnik za personalne poslove "P"
27. Upisnik za finansijsko-materijalne poslove "R"
28. Upisnika za pravna lica kao uinioce krivinih dela "KTPL"
29. Upisnik predmeta u drugostepenom krivinom postupku protiv pravnih lica "KTPL"
30. Upisnik o zahtevima i odlukama o ostvarivanju prava na pristup informacijama od
"PI"
javnog znaaja
31. Upisnik o obaveznim uputstvima i drugim hijerarhijskim odlukama vieg tuilatva (ili o
"O"
uputstvima, supstituciji i devoluciji)
32. Upisnik za predmete o podnetim predlozima i zakljuenju sporazuma o priznanju krivice "SK"
33. Upisnik za oduzimanje imovinske koristi proistekle iz krivinog dela "OIK"
34. Upisnik za meunarodnu pravnu pomo i meunarodnu saradnju "MP"
"35. Upisnik za naredbe o sprovoenju istrage "KTI"
36. Upisnik za naredbe o sprovoenju istrage protiv nepoznatog uinioca krivinog dela "KTNI"
37. Upisnik za prigovore oteenog "KTPO"
38. Upisnik za prigovore osumnjienog i njegovog branioca u istrazi "KTPI"
39. Upisnik za podignute optunice "KTO"
40. Upisnik za sporazume o svedoenju okrivljenog "SOK"
41. Upisnik za sporazume o svedoenju osuenog "SOS"
42. Upisnik za rekonstruisane predmete "RP"".

+ Vidi:
l. 13. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

Evidencija o rukovoenju predistranim i krivinim postupkom

+ Vidi:
l. 14. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

lan 137.
 U javnim tuilatvima vodi se evidencija o rukovoenju predistranim i krivinim postupkom.
Evidencija sadri osnovne podatke o dogaajima i licima povodom kojih se vodi postupak, o
primljenim obavetenjima, preduzetim radnjama, odlukama tuioca i presudama i reenjima postupajuih
sudova.
+ Vidi:
l. 14. i 17. Pravilnika -5/2012-16.

"KEO" upisnik

lan 138.
U javnom tuilatvu vodi se posebna evidencija "KEO" o predmetima u kojima je odloeno krivino
gonjenje ili odbaena krivina prijava primenom naela oportuniteta, a u Republikom javnom tuilatvu
vodi se jedinstvena evidencija ovih predmeta.
Ukoliko obraiva predmeta u predistranom postupku donese odluku o odlaganju krivinog
gonjenja, pre preduzimanja prve radnje na omot spisa stavlja dostavnu naredbu da se predmet ima
prevesti u "KEO" upisnik.
Nakon dostavne naredbe, upisniar predmetu dodeljuje "KEO" broj, koji se na omotu spisa i u "KT"
upisniku u vidu napomene upisuje kao "KEO VEZA".
U "KEO" upisnik upisuju se sve preduzete radnje u vezi odlaganja krivinog gonjenja.
U sluaju neispunjenja zakonskih uslova za donoenje reenja o odbacivanju krivine prijave
primenom naela oportuniteta, obraiva e o razlozima sainiti slubenu beleku, a na omotu spisa
staviti dostavnu naredbu da se predmetu ima oduzeti KEO broj, pa e se sve dalje preduzete radnje
upisivati u "KT" upisnik.
Nakon donoenja reenja o odbacivanju krivine prijave primenom naela oportuniteta, predmet se
smatra reenim i u "KEO" i u "KT" upisniku.

"KTPL" upisnik

lan 139.

Evidencija prijavljenih pravnih lica, kao i kretanje predmeta do zavretka postupka upisuje se u
"KTPL" upisnik.
Evidencija prijavljenih odgovornih lica u tim pravnim licima upisuje se u "KT" upisnik, dok se na
omotu "KTPL" spisa, ispod dodeljenog broja, upisuje broj "KT" veze, a preduzete radnje u odnosu na
sva lica u predmetu upisivae se samo u "KTPL" upisnik.

"SK" upisnik

lan 140.

Evidencija o podnetim predlozima i zakljuenju sporazuma o priznanju krivice upisuje se u "SK"

upisnik.
Ukoliko tokom krivinog postupka javni tuilac, okrivljeni ili njegov branilac predloe zakljuenje
sporazuma o priznanju krivice, obraiva predmeta na omot spisa stavlja dostavnu naredbu da se
predmet ima prevesti u "SK" upisnik.
Nakon dostavne naredbe, upisniar predmetu dodeljuje "SK" broj, koji se na omotu spisa i u "KT"
upisniku u vidu napomene upisuje kao "SK VEZA".
U "SK" upisnik upisuju se sve preduzete radnje i odluke u vezi primene sporazuma o priznanju
krivice.
Ukoliko sud donese reenje kojim se sporazum o priznanju krivice odbacuje ili odbija, predmetu se
oduzima "SK" broj, a sve dalje preduzete radnje upisuju se u "KT" upisnik.
Ukoliko sud donese reenje kojim se sporazum o priznanju krivice usvaja, po pravnosnanosti ovog
reenja, predmet se smatra reenim i u "KT" i u "SK" upisniku.

Pomone knjige

lan 141.

U javnim tuilatvima mogu se voditi pomone knjige:

1) primopredajna knjiga za unutranju dostavu;
2) dostavna knjiga za potu;
3) knjiga izdatih spisa iz arhive;
4) dnevnik slubenih putovanja;
5) knjiga deurstava;
6) knjiga rasporeda procesnih obaveza i slubenih radnji;
7) knjiga dodeljenih predmeta.

Voenje upisnika i pomonih knjiga

lan 142.

Upisnici i pomone knjige vode se zasebno za svaku vrstu predmeta i za svaku kalendarsku godinu.
Upisniar, pre upisa novog predmeta, proverava da li ve postoji predmet formiran po istoj stvari i uz
konsultaciju sa javnim tuiocem odreuje ili novi broj predmeta ili primljene spise zdruuje sa ve
postojeim brojem.

Imenik

lan 143.

Za upisnike za koje se predvia da e broj predmeta godinje biti vei od 200, obavezno se vodi
imenik.
U javnom tuilatvu sa manjim obimom poslova moe se za vie upisnika voditi jedan zajedniki
imenik.
Podaci u imenik unose se istovremeno sa upisom predmeta u upisnik.
Imenici se vode u povezanim knjigama sa posebnim listovima za svako slovo azbuke.
 U jednoj knjizi imenika moe se upisati vie godina. U tom sluaju, na poetku svake godine, kod
pojedinog slova, stavlja se crvenom olovkom oznaka novog godita.
Ako se u jednom predmetu postupak odnosi na vie lica, svako lice upisae se u imenik posebno.
U imenik se upisuje naziv organa ili pravnog lica, odnosno prezime i ime lica na koje se postupak
odnosi, ili u ijem se interesu vodi, a moe se upisati i njegovo sedite, odnosno prebivalite.
Ukoliko se upisnik vodi u elektronskoj formi, imenik se vodi na nain i u skladu sa svojstvima
poslovnog softvera koji se koristi.

Nain unoenja podataka u upisnike i pomone knjige

lan 144.

Podaci koji se unose u upisnik i pomone knjige, piu se hemijskom olovkom ili mastilom i itko.
Privremene beleke upisuju se olovkom, a briu se kada postanu bespredmetne.
Ako je neki predmet pogreno upisan, precrtae se ceo upis, a u rubrici "napomena" zabeleie se
mastilom: "pogrean upis".
Pogreni upisi u pojedinim upisima upisnika i pomonih knjiga ispravljaju se tako to se preko teksta
pogrenog upisa povue tanka vodoravna crta olovkom u boji na nain da precrtani tekst ostane itak i
unese podatak o tanom upisu.
Podaci u elektronskom obliku kao i pogreni upisi upisuju se na nain i u skladu sa svojstvima
raunarskog programa koji se koristi.

Obeleavanje konano reenog predmeta

lan 145.

Kada je predmet konano reen u javnom tuilatvu, redni broj tog predmeta zaokruuje se u
upisniku crvenom olovkom.
Znakom kvadrata uokvirie se redni broj predmeta koji se stavlja u arhivu. U arhivu se mogu stavljati
samo pravnosnano okonani predmeti.

Pregled upisnika i pomonih knjiga

lan 146.

Javni tuilac ili lice koje on odredi, duno je da najmanje jednom godinje pregleda sve upisnike i
pomone knjige da bi se obezbedilo pravilno i uredno voenje upisnika, pomonih knjiga i drugih
evidencija. Svaki pregled zabeleie se u rubrici napomena kod poslednjeg upisanog predmeta.
Prilikom pregleda naredie se i ispravljanje zapaenih nedostataka i dae se potrebna uputstva za rad,
a o izvrenom pregledu sainie se i zapisnik.
Primerak zapisnika o izvrenom pregledu upisnika i pomonih knjiga dostavljaju se neposredno viem
javnom tuilatvu, koje o uoenim problemima o voenju upisnika obavetavaju Republiko javno
tuilatvo.
 Zakljuivanje upisnika

lan 147.

Upisnici se zakljuuju na kraju godine. Zakljuivanje se vri tako, to se posle poslednjeg upisanog
rednog broja stavlja konstatacija koja sadri sledee podatke: dan, mesec i godinu zakljuenja, redni
broj poslednjeg upisanog predmeta.
Ovu konstataciju potpisuju vodilac upisnika i javni tuilac ili zamenik javnog tuioca koga on odredi.
Ukoliko se upisnik vodi u elektronskoj formi, zakljuuje se na nain i u skladu sa svojstvima
poslovnog softvera koji se koristi.
Konstatacija o zakljuenju elektronskog upisnika mora se odtampati zajedno sa potpunim izvodom iz
upisnika.

Uputstvo Republikog javnog tuioca o voenju i popunjavanju upisnika, pomonih

knjiga, poslovnog softvera i obrazaca za podatke

lan 148.

Upisnici, pomone knjige, poslovni softver, kao i obrasci za podatke koji su od interesa za sva javna
tuilatva vodie se i popunjavati po uputstvu Republikog javnog tuioca.
Republiki javni tuilac moe odrediti da se u javnom tuilatvu vode i drugi upisnici, pomone knjige i
evidencije.

XIX. ARHIVSKI MATERIJAL

Arhivska graa i registraturski materijal

lan 149.

Arhivska graa i registraturski materijal uvaju se u javnom tuilatvu u skladu sa propisima koji
ureuju arhiviranje.
Rokovi uvanja arhivske grae i registraturskog materijala utvruju se posebnom listom kategorija
registraturskog materijala sa rokovima uvanja, na osnovu koje se vri izdvajanja bezvrednog
registraturskog materijala.
Listu kategorija registraturskog materijala sa rokovima uvanja donosi Republiki javni tuilac po
pribavljenoj saglasnosti nadlenog arhiva.

Odabiranje bezvrednog registraturskog materijala iz arhivske grae

lan 150.

Nakon isteka roka uvanja, predmeti, odnosno bezvredni registraturski materijal se odabira iz
arhivske grae i popisuje radi izdvajanja.
Izdvojeni bezvredni registraturski materijal, moe se unititi samo na osnovu pismenog odobrenja
nadlenog arhiva.

Postupak nakon odabiranja bezvrednog registraturskog materijala iz arhivske

grae

lan 151.

Odabiranje arhivske grae i izdvajanje bezvrednog registraturskog materijala iz arhivske grae se vri
u roku od godine dana od dana isteka utvrenog roka uvanja na osnovu akta javnog tuioca koji sadri:
- imenovanje komisije za izdvajanje predmeta predvienih za unitavanje;
- naznaenje perioda za koji se bezvredni registraturski materijal izdvaja;
- rok do kada komisija treba da izvri sainjavanje popisa bezvrednog registraturskog materijala koji
se predlae za izdvajanje u odnosu na svaki pojedinani upisnik iz koga se izdvaja materijal i dostavljanje
obavetenja i spiskova nadlenom arhivu za davanje pismenog odobrenja za unitavanje;
- rok u kome se ima izvriti unitavanje nakon dobijanja pismenog odobrenja za unitavanje;
- nain unitavanja;
- rok do kada se javnom tuiocu nakon dobijanja pismenog odobrenja nadlenog arhiva za
unitavanje, dostavlja zapisnik o izvrenom unitavanju sa spiskovima unitenog bezvrednog
registraturskog materijala.
Unitavanje se vri seenjem, paljenjem ili na drugi nain kojim se u potpunosti otklanja mogunost da
sadrina spisa predvienih za unitenje bude dostupna neovlaenim licima.

Komisija za izdvajanje predmeta predvienih za unitavanje

lan 152.

Izdvajanje predmeta predvienih za unitavanje vri komisija od tri lana koje odreuje javni tuilac.

Postupanje komisije

lan 153.

Komisija za unitavanje spisa vri uvid u svaki upisnik koji se vodi u javnom tuilatvu i na osnovu
njega izdvaja svaki predmet kome je istekao rok uvanja.
U sluaju dileme o roku uvanja na osnovu podataka iz upisnika, komisija je duna da izvri uvid u
sporni predmet i na osnovu toga odlui da li se radi o predmetu koji moe da se izdvoji ili ne.
Za svaki izdvojeni predmet, nakon dobijanja pismenog odobrenja nadlenog arhiva, u upisniku se u
rubrici "napomena", peatom, ili hemijskom olovkom stavlja oznaka "izdvojeno", ispod koje se upisuje
broj i datum naredbe za izdvajanje i potpis lana komisije koji je predmet odredio za izdvajanje,
odnosno unitavanje.

Postupak sa dokumentacijom za trajno uvanje

lan 154.
 Arhivska graa, odnosno dokumentacija koja je listom kategorija registratorskog materijala odreena
da se uva trajno, predaje se nadlenom arhivu posle isteka 30 godina od godine nastanka.

Primopredaja arhivske grae

lan 155.

Odluku o predaji arhivske grae nadlenom arhivu, donosi javni tuilac, uz prethodnu saglasnost
nadlenog arhiva.
Postupak primopredaje arhivske grae nadlenom arhivu sprovodi se u skladu sa zakonskom i drugim
propisima.

Izvetaj komisije

lan 156.

Nakon predaje arhivske grae nadlenom arhivu, komisija sainjava izvetaj uz koji prilae spiskove
arhivske grae koja je arhivirana.

XX. NADZOR NAD PRIMENOM PRAVILNIKA

lan 157.

Ministarstvo nadleno za pravosue vri nadzor nad primenom ovog pravilnika.

Posledice nadzora

lan 158.

Zapisnik o izvrenom nadzoru dostavlja se javnom tuiocu tuilatva u kome je vren nadzor,
neposredno viem javnom tuiocu i ministru nadlenom za pravosue.
Javni tuilac je duan da u roku od 30 dana obavesti neposredno vieg javnog tuioca, Republikog
javnog tuioca i ministra nadlenog za poslove pravosua o merama preduzetim da se uoeni nedostaci
otklone, rokovima za otklanjanje nedostataka, kao i razlozima zbog kojih su nedostaci i propusti nastali.

XXI. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 159.

Republiki javni tuilac donee u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog pravilnika akt o
voenju i popunjavanju upisnika, pomonih knjiga, poslovnog softvera, kao i obrasce za podatke koji su
od interesa za sva javna tuilatva.
Do donoenja akta iz stava 1. ovog lana primenjivae se uputstvo i obrasci koje je doneo Republiki
javni tuilac na osnovu Pravilnika o upravi u javnom tuilatvu ("Slubeni glasnik RS", br. 77/04, 52/07,
2/08, 9/09 i 44/09).
 Republiki javni tuilac donee u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog pravilnika akt iz
lana 11. stav 1. ovog pravilnika.

lan 160.

Republiki javni tuilac donee u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika
doneti Listu kategorija registraturskog materijala sa rokovima uvanja.
Do donoenja akta iz stava 1. ovog lana, primenjivae se Lista kategorija registraturskog materijala
sa rokovima uvanja, koju je Republiko javno tuilatvo donelo 1. oktobra 2007. godine.

lan 161.

U cilju efikasnog preuzimanja predmeta, od 1. januara 2010. u javnim tuilatvima osnovanim

Zakonom o javnom tuilatvu ("Slubeni glasnik RS", br. 116/08 i 104/09) i Zakonom o seditima i
podrujima sudova i javnih tuilatava ("Slubeni glasnik RS", broj 116/08), pored redovnih, po pravilu,
vode se i preimenovani upisnici i pomone knjige.

lan 162.

Stupanjem na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o upravi u javnom tuilatvu ("Slubeni
glasnik RS", br. 77/04, 52/07, 2/08, 11/09 i 44/09).

lan 163.

Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike
Srbije", a primenjuje se od 1. januara 2010. godine.

OSNOVNI TEKST
Na osnovu lana 39. stav 2. Zakona o javnom tuilatvu ("Slubeni glasnik RS", br. 116/08 i 104/09),
po pribavljenom miljenju Republikog javnog tuioca,
Ministar pravde donosi

Pravilnik o upravi u javnim tuilatvima

Pravilnik je objavljen u "Slubenom glasniku RS", br.

110/2009 od 28.12.2009. godine.

I. OPTE ODREDBE
 Predmet regulisanja

lan 1.

Ovim pravilnikom ureuje se uprava u javnim tuilatvima.

Javno tuilatvo ine javni tuilac, zamenici javnog tuioca i zaposleni koji obavljaju strune,
administrativno-tehnike i druge poslove.
Radom javnog tuilatva rukovodi javni tuilac koji je nosilac uprave u javnom tuilatvu i odgovoran
je za pravilan i blagovremen rad javnog tuilatva.

Poslovi uprave u javnom tuilatvu

lan 2.

Uprava u javnom tuilatvu obuhvata rukovoenje javnim tuilatvom, poslove i ovlaenja u vezi sa
organizacijom rada, materijalnim, finansijskim, administrativnim i drugim poslovima kojima se obezbeuje
pravilan, taan, blagovremen i zakonit rad javnog tuilatva, a posebno: staranje o odravanju
samostalnosti i ugleda javnog tuilatva; upotreba obeleja javnog tuilatva, slubenog jezika i pisma;
ureenje i organizacija rada javnog tuilatva; staranje o ujednaenom i blagovremenom postupanju i
korienju najefikasnijih metoda i tehnikih sredstava u administrativnom poslovanju; praenje i
prouavanje javnotuilake i sudske prakse; postupanje po pritubama i predstavkama graana na rad
javnih tuilaca, zamenika javnih tuilaca i zaposlenih u javnom tuilatvu; odnos javnog tuilatva prema
drugim dravnim organima, graanima i javnosti; zatiti tajnosti podataka; voenje upisnika, pomonih
knjiga, imenika i drugih evidencija; rukovanje predmetima i stvarima od vrednosti; postupanje sa
arhivskim materijalom; voenje statistike; materijalno-finansijsko poslovanje javnog tuilatva;
uspostavljanje standarda u pogledu slubenih prostorija i opreme i drugim pitanjima od znaaja za rad
javnog tuilatva.

Znaenje izraza u ovom pravilniku

lan 3.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju znaenje:

1) "kancelarija" su prostorije javnog tuilatva koje se nalaze izvan sedita javnog tuilatva. Rad u
kancelariji smatra se radom u seditu javnog tuilatva;
2) "obraiva predmeta" je javni tuilac, zamenik javnog tuioca i tuilaki pomonik kome je
dodeljen predmet u rad prema upisniku;
3) "kategorije obraivaa" su posebne kategorije nosilaca javnotuilake funkcije i tuilakih
pomonika koje se mogu formirati na osnovu statusa obraivaa, godina profesionalnog iskustva i
posedovanja specijalizacije ili znanja i vetina iz posebnih oblasti;
4) "posebno sloeni predmeti" su oni predmeti kod kojih postoji visok stepen sloenosti postupka
dokazivanja, brojnosti okrivljenih lica i brojnosti krivinih dela, obimnosti i sloenosti dokumentacije,
primene posebnih istranih tehnika, odnosno tehnika dokazivanja, reavanje specifinih sluajeva sa
stanovita pravne ocene dogaaja i uticaja na oblikovanje sudske prakse, reavanje sloenih injeninih
pitanja i njihovo pravno kvalifikovanje, naroito doprinos utvrivanju injenica i izvoenju dokaza u
sloenim predmetima na glavnom pretresu, delikatnost sa stanovita javnosti i odnosa javnog mnjenja
 prema krivinim dogaajima koji su predmet postupka;
5) "znaajni dogaaji" su oni dogaaji koji su od posebne vanosti za bezbednost zemlje, koji mogu
izazvati uznemirenje javnosti, kao i dogaaji kojima se moe dovesti u pitanje samostalnost i ugled
javnog tuilatva, odnosno kojima se dovodi u sumnju njegova nepristrasnost;
6) "zaposleni" oznaava osoblje u javnom tuilatvu.

II. STARANjE O ODRAVANjU SAMOSTALNOSTI I UGLEDA

JAVNOG TUILATVA

Samostalnost

lan 4.

Javni tuilac i zamenik javnog tuioca u vrenju funkcije samostalni su od zakonodavne i izvrne vlasti i
duni su da ouvaju poverenje u svoju samostalnost.
Javni tuilac je duan da o svakom uticaju na rad javnog tuilatva od strane izvrne ili zakonodavne
vlasti obavesti Republikog javnog tuioca, preko neposredno vieg javnog tuioca. U zavisnosti od
vrste uticaja na rad javnog tuilatva javni tuilac moe obavestiti i Narodnu skuptinu, Dravno vee
tuilaca, Poverenika za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti, Agenciju za borbu
protiv korupcije i druge nadlene organe, a o datom obavetenju duan je da upozna Republikog
javnog tuioca.
Javni tuilac i zamenik javnog tuioca funkciju vre u javnom interesu i moraju obezbediti potovanje i
zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Ugled

lan 5.

Javni tuilac titi pravo na samostalno i nepristrasno obavljanje javnotuilake funkcije.

Nosioci javnotuilake funkcije duni su da svoju funkciju vre zakonito, pravilno, blagovremeno i
nepristrasno i da tite ast i ugled javnotuilake profesije, svojim ponaanjem uvaju ugled u
profesionalnoj sredini i van nje, tite javni interes i postupaju bez diskriminacije po bilo kom osnovu, u
skladu sa dostignutim nivoom zatite ljudskih prava.
Zaposleni su duni da vrei poslove iz svoje nadlenosti tite ugled javnog tuilatva i postupaju u
skladu sa naelima zakonitosti, savesnosti, nepristrasnosti, politike neutralnosti i nediskriminacije.
Nosioci javnotuilake funkcije i zaposleni su duni da u preduzimanju slubenih radnji svojim
ponaanjem doprinose ugledu javnog tuilatva, da se meusobno i prema drugim licima ophode sa
potovanjem, uvaavajui njihovu linost, odnosno ugled njihove funkcije.
Nosioci javnotuilake funkcije i zaposleni su duni da prilikom boravka u prostorijama tuilatva i
preduzimanja slubenih radnji budu prikladno i uredno odeveni i da svojim odevanjem ne naruavaju
ugled javnog tuilatva, niti izraavaju politiku, versku ili drugu linu pripadnost.

Zabrana primanja poklona

 lan 6.

Javni tuilac, zamenik javnog tuioca i zaposleni ne smeju da prime poklon u vezi s vrenjem svojih
poslova, izuzev protokolarnog i prigodnog, u skladu sa zakonom, niti bilo kakvu uslugu ili drugu korist za
sebe ili druga lica.
Ukoliko je javnom tuiocu, zameniku javnog tuioca ili zaposlenom ponuen ili ostavljen poklon koji
ne sme da primi, duan je da o tome saini slubenu beleku i obavesti javnog tuioca, odnosno
neposredno vieg javnog tuioca.

III. OBELEJA JAVNOG TUILATVA

Peat i grb

lan 7.

Na zgradi u kojoj je smeteno javno tuilatvo moraju biti jasno istaknuti grb i Dravna zastava
Republike Srbije u skladu sa zakonom koji ureuje upotrebu grba, zastave i himne Republike Srbije,
kao i naziv javnog tuilatva napisan velikim irilikim tampanim slovima.
U sredinama u kojima ive nacionalne manjine, pored naziva iz stava 1. ovog lana, naziv tuilatva
moe biti napisan i na jeziku i pismu nacionalne manjine, u skladu sa posebnim zakonom.
Peat javnog tuilatva sadri naziv i sedite javnog tuilatva, naziv i grb Republike Srbije u skladu sa
zakonom o koji ureuje peat dravnih organa.
U kancelariji javnog tuioca mora biti istaknut Veliki grb Republike Srbije i Dravna zastava, dok u
ostalim kancelarijama javnog tuilatva mora biti istaknut Mali grb Republike Srbije.
U prostorijama tuilatva je zabranjeno isticanje obeleja kojima se naruava ugled javnog tuilatva ili
dovodi u sumnju njegova nepristrasnost.

Slubene legitimacije i znake

lan 8.

Javni tuioci i zamenici javnog tuioca imaju slubene legitimacije i znake.

Slubene legitimacije i znake izdaje Republiki javni tuilac.
Slubena legitimacija i znaka upotrebljava se iskljuivo prilikom preduzimanja slubenih radnji i u
druge svrhe se ne moe koristiti.

Slubena legitimacija

lan 9.

Na spoljnjoj, eonoj strani korica legitimacije je utisnut Mali grb i naziv Republike Srbije, kao i natpis:
"Republika Srbija", "Javno tuilatvo" i naziv "Slubena legitimacija".
Na unutranjoj desnoj strani slubene legitimacije postoji prostor dimenzija 6x9 cm za: fotografiju
veliine 2,5 x 2 cm, mesto gde se upisuje ime i prezime, funkcija koju vri, javno tuilatvo u kome vri
 javnotuilaku funkciju; oznaka serije i serijskog broja, registarski broj, datum izdavanja; mesto za
potpis Republikog javnog tuioca i peat Republikog javnog tuilatva, mesto za tekst: "Ova
legitimacija slui imaocu kao dokaz o pravu na vrenje javnotuilake funkcije."
Stranice legitimacije su dimenzija 8,5 x 11,5 cm i izraene su od koe crne boje.

Znaka

lan 10.

Na levoj unutranjoj strani slubene legitimacije nalazi se znaka javnog tuilatva i metalna ploica sa
imenom i prezimenom nosioca javnotuilake funkcije, irine 1 cm i duine 7 cm.
Znaka javnog tuilatva ima oblik dvanaestokrake zvezde srebrne boje, dimenzija 6,5 x 7,00 cm,
debljinom kraka u osnovi od 1,3 cm, sa jezgrom ovalnog oblika, dimenzija 4,2 x 4,8 cm, sa obodom
srebrne boje ukraenog sa spoljnje strane uskim ramom i bordurom debljine 0,2 cm, a sa unutranje
strane uskim ramom, veliine 0,5 cm, sa natpisom na gornjoj strani "Republika Srbija" a na donjoj strani
"Javno tuilatvo". Veliina slova je 0,3 cm.
Na gornjoj polovini rama na udaljenosti od 1,5 cm, od vrha rama, sa leve i sa desne strane, nalaze se
razvijene zastave Republike Srbije veliine 1,00 x 0,50 cm, koje su zalomljene po sredini na dole na levu
i desnu stranu i gornjom stranom prelaze ram jezgra znake za 0,1 cm.
U centralnom delu znake, na beloj podlozi nalazi se Mali grb Republike Srbije veliine 2,6 cm, na
koji su okaeni tasovi vage zlatne boje u visini donjeg dela krila orla u grbu, a u duini koja prelazi duinu
tita na grbu Republike Srbije za 0,3 cm.
Iza rama znake nalazi se uspravno postavljen ma, sa drkom zlatne boje i seivom srebrne boje
usmerenim na dole, postavljen centralno u duini od 6,5 cm.

Obrazac i evidencije o izdatim slubenim legitimacijama i znakama

lan 11.

Obrazac kojim se blie ureuje izgled slubene legitimacije i znake donosi Republiki javni tuilac.
Evidencija o izdatim slubenim legitimacijama i znakama vodi se u Republikom javnom tuilatvu.
Evidencija iz stava 1. ovog lana sadri redni broj, naziv javnog tuilatva, seriju izdate slubene
legitimacije i znake i serijski broj, datum i potpis lica koje je slubenu legitimaciju i znaku primilo.

Izgubljena slubena legitimacija ili znaka

lan 12.

U sluaju da imalac izgubi slubenu legitimaciju ili znaku, imalac je duan da odmah, a najkasnije u
roku od tri dana, o tome obavesti Republikog javnog tuioca.
Izgubljena slubena legitimacija ili znaka, brie se iz evidencije o izdatim slubenim legitimacijama i
znakama i izdaje se nova.

Postupanje sa slubenom legitimacijom i znakom nakon prestanka javnotuilake

funkcije
 lan 13.

Javni tuilac ili zamenik javnog tuioca kome prestane javnotuilaka funkcija ili promeni funkciju,
duan je da slubenu legitimaciju i znaku vrati Republikom javnom tuilatvu.
Povodom posebnog zahteva imaoca slubene legitimacije iz stava 1. ovog lana, Republiki javni
tuilac moe odobriti da imalac zadri slubenu legitimaciju i znaku, s tim to e se na istoj oznaiti da je
stavljena van upotrebe.

Nevaee slubene legitimacije i znake

lan 14.

Nevaee slubene legitimacije i znake, unitie komisija ije lanove imenuje Republiki javni
tuilac.

IV. UPOTREBA SLUBENOG JEZIKA I PISMA

Jezik i pismo u slubenoj upotrebi

lan 15.

U javnim tuilatvima u slubenoj upotrebi je srpski jezik i iriliko pismo, a na podrujima gde ive
nacionalne manjine i jezik i pismo tih nacionalnih manjina u skladu sa posebnim zakonom.
Slubeni akti javnog tuilatva piu se na srpskom jeziku irilikim pismom, a na podrujima gde ive
nacionalne manjine i na jeziku i pismu nacionalnih manjina, u skladu sa posebnim zakonom.

V. UNUTRANjE UREENjE

Republiko javno tuilatvo

lan 16.

Republiko javno tuilatvo obavlja svoju funkciju u Beogradu gde se nalazi sedite tuilatva.
Republiki javni tuilac moe godinjim rasporedom rada odrediti da pojedini zamenici Republikog
javnog tuioca obavljaju javnotuilaku funkciju i van sedita tog tuilatva.
Kada se javnotuilaka funkcija obavlja van sedita tuilatva, svi predmeti moraju se evidentirati u
upisnicima i registrima Republikog javnog tuilatva.
Za obavljanje poslova u Republikom javnom tuilatvu organizuju se odeljenja i radne grupe.

Podruje javnog tuilatva

lan 17.
 Podruje javnog tuilatva je teritorija na kojoj javno tuilatvo vri poslove iz svoje nadlenosti. U
okviru svoje nadlenosti javni tuilac i zamenici javnog tuioca slubene radnje obavljaju u seditu javnog
tuilatva i kancelarijama izvan sedita javnog tuilatva, a izvan prostorija javnog tuilatva u skladu sa
zakonom.
Vrenje poslova u kancelarijama izvan sedita javnog tuilatva ureuje se posebnim aktom
Republikog javnog tuioca, u skladu sa ovim pravilnikom.

Nosioci javnotuilake funkcije

lan 18.

U svakom javnom tuilatvu postoji javni tuilac i jedan ili vie zamenika javnog tuioca.
U javnom tuilatvu poslovi se obavljaju individualno, u stalnim i povremenim grupama ili odeljenjima
utvrenim Pravilnikom o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u javnom tuilatvu.
Javni tuilac samostalno organizuje rad, vri poslove uprave u javnom tuilatvu, stara se da se poslovi
izvravaju blagovremeno, zakonito i pravilno i izdaje opta i posebna uputstva za rad.
Javni tuilac ostvaruje nadzor nad radom zaposlenih, a u tuilatvu u kojem se obrazuju odeljenja i
nadzor nad njihovim radom.

Prvi zamenik, rukovodilac odeljenja i zaposleni

lan 19.

Javnog tuioca koji je odsutan ili spreen da rukovodi javnim tuilatvom zamenjuje zamenik javnog
tuioca odreen godinjim rasporedom poslova (prvi zamenik). Ukoliko nije odreen prvi zamenik,
neposredno vii javni tuilac odredie rukovodioca iz reda zamenika javnog tuioca.
Obavljanje pojedinih poslova tuilake uprave, javni tuilac moe poveriti rukovodiocima odeljenja,
sekretaru ili drugim zaposlenima, odreenim godinjim rasporedom.
Zamenik javnog tuioca obavlja samostalno poslove koji su mu povereni od strane javnog tuioca i
poslove koji su mu dodeljeni rasporedom, na osnovu zakona i drugih propisa.
Zaposleni, u granicama svojih ovlaenja i dunosti, duni su da blagovremeno i pravilno izvravaju
poslove i zadatke koji su im povereni u skladu sa propisima i pravilnikom o unutranjem ureenju i
sistematizaciji radnih mesta, kao i poslove i zadatke neposredno odreene od strane javnog tuioca ili
zamenika javnog tuioca.

Posebne organizacione jedinice

lan 20.

U Republikom javnom tuilatvu, apelacionim, viim i osnovnim javnim tuilatvima sa veim brojem
zamenika javnog tuioca, kao i u javnim tuilatvima koja postupaju pred razliitim sudovima ili pred
istim sudom u vie razliitih pravnih oblasti mogu se obrazovati posebne organizacione jedinice za vrenje
odreenih srodnih grupa poslova (u daljem tekstu: odeljenja).
Godinjim rasporedom poslova tuilatva koji donosi javni tuilac, po prethodno pribavljenom
miljenju odeljenja, odreuje se broj i sastav odeljenja i rasporeuju zamenici javnog tuioca, tuilaki
pomonici i pripravnici, koji vre poslove u okviru odeljenja.
Radom odeljenja rukovodi rukovodilac odeljenja, a u njegovom odsustvu njegov zamenik, koji se
odreuju godinjim rasporedom poslova.
Rukovodilac odeljenja odgovoran je za pravilan i blagovremen rad odeljenja, odreuje organizaciju i
rad odeljenja, otklanja nepravilnosti i odugovlaenja u radu i obavlja druge poslove na koje ga ovlasti
javni tuilac.
Sednicu odeljenja priprema i zakazuje rukovodilac odeljenja po svojoj inicijativi ili na zahtev stalne
radne grupe. Sednicom odeljenja rukovodi rukovodilac odeljenja, a u njegovom odsustvu zamenik
rukovodioca.
Rukovodilac odeljenja je duan da javnog tuioca obavesti o uoenim propustima u radu odeljenja i
preduzetim merama za njihovo otklanjanje.

Kolegijum javnog tuilatva

lan 21.

Pitanja od znaaja za rad javnog tuilatva razmatraju se na sednicama Kolegijuma javnog tuilatva
(u daljem tekstu: Kolegijum).
Kolegijum je struno telo tuilatva koje razmatra pitanja iz nadlenosti javnog tuilatva, zauzima
stavove, daje predloge, miljenja i inicijative o pitanjima znaajnim za rad i organizaciju javnog tuilatva.

Nadlenost Kolegijuma

lan 22.

Kolegijum javnog tuilatva:

- daje miljenje Dravnom veu tuilaca o kandidatima za zamenike javnog tuioca u svom ili
neposredno niem javnom tuilatvu;
- daje miljenje Dravnom veu tuilaca o kandidatima za javne tuioce u neposredno niem javnom
tuilatvu;
- razmatra izvetaj o radu javnog tuilatva za prethodnu godinu;
- razmatra pitanja od znaaja za struno usavravanje nosilaca javnotuilake funkcije i osoblja, kao i
organizaciju javnog tuilatva;
- razmatra pitanja od znaaja za uspeno obavljanje i raspored poslova, usklaivanje rada i
unapreenja metoda rada u cilju aurnosti;
- razmatra obavezna uputstva neposredno vieg javnog tuioca i opta obavezna uputstva, pravna
shvatanja suda, primenu novih propisa i predlae izdavanje optih potrebnih uputstava za rad;
- razmatra sporna prava pitanja i zauzima pravne stavove radi ujednaenja javnotuilake prakse;
- razmatra program i plan rada javnog tuilatva, kao i godinji izvetaj o radu;
- razmatra i druga pitanja od znaaja za rad javnog tuilatva.

Sastav Kolegijuma
 lan 23.

Kolegijum javnog tuilatva ine javni tuilac i zamenici javnog tuioca u javnom tuilatvu.
Sednicama Kolegijuma mogu da prisustvuju tuilaki pomonici i pripravnici, kao i drugi zaposleni i
imaju pravo da uestvuju u razmatranju pitanja koja su stavljena na dnevni red sednice, bez prava glasa.

Sednica Kolegijuma

lan 24.

Sednicu Kolegijuma saziva i njome rukovodi javni tuilac ili zamenik javnog tuioca koga on odredi.
Javni tuilac je duan da sednicu Kolegijuma sazove najmanje tri puta godinje.
Ukoliko najmanje treina zamenika javnog tuioca zahteva sazivanje sednice Kolegijuma, javni tuilac
je u obavezi da sazove sednicu.
Dnevni red sednice Kolegijuma predlae javni tuilac.
Ukoliko je sednica Kolegijuma sazvana na zahtev zamenika javnog tuioca, dnevni red predlau
zamenici javnog tuioca.

Odluivanje na Kolegijumu

lan 25.

Sednica Kolegijuma moe da se odri ako je prisutno dve treine zamenika javnog tuioca, a odluka
je punovana ako za nju glasa veina prisutnih lanova.
Glasanje na Kolegijumu je javno, osim ukoliko Kolegijum ne odlui da glasanje bude tajno ili ukoliko
kandidat o kome daje miljenje ne zahteva tajnost glasanja.
O toku sednice i donetim odlukama Kolegijuma vodi se zapisnik.
Zapisnik potpisuju javni tuilac ili zamenik javnog tuioca koji je predsedavao sednicom Kolegijuma i
zapisniar.
lanovi Kolegijuma imaju pravo uvida u zapisnik o sednici Kolegijuma.

Kolegijum Republikog javnog tuilatva

lan 26.

Kolegijum Republikog javnog tuilatva ine Republiki javni tuilac i svi zamenici Republikog
javnog tuioca.
Pored nadlenosti iz lana 22. ovog pravilnika, Kolegijum Republikog javnog tuilatva:
- daje miljenje o nacrtima zakona ili drugih propisa od znaaja za rad javnog tuilatva ili obavljanje
javnotuilake funkcije;
- daje miljenje Dravnom veu tuilaca u postupku reavanja zahteva za izuzee Republikog javnog
tuioca;
 - daje miljenje o predlogu programa strunog usavravanja javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca.
Radi razmatranja pitanja od znaaja za rad javnog tuilatva, Republiki javni tuilac moe sazvati
proireni Kolegijum Republikog javnog tuilatva, u skladu sa Zakonom o javnom tuilatvu.

Izvetaj o radu

lan 27.

Javno tuilatvo je duno da do 1. februara tekue godine saini izvetaj o radu javnog tuilatva za
prethodnu godinu i dostavi ga neposredno viem javnom tuilatvu.
Republiki javni tuilac odreuje podatke koji se unose u izvetaj o radu javnog tuilatva.
Izvetaj neposredno vieg javnog tuilatva sadri i izvetaje niih javnih tuilatava.
Izvetaji o radu se pre dostavljanja neposredno viem javnom tuilatvu razmatraju na Kolegijumu,
odnosno u odeljenjima tuilatva.

Program i plan rada

lan 28.

Poslovi u javnom tuilatvu obavljaju se na osnovu programa i plana rada, koji se sainjava za svaku
kalendarsku godinu posebno.
Program rada sadri zadatke i poslove iz nadlenosti javnog tuilatva koje je duno da izvri u toku
godine.
Nia javna tuilatva svojim programom rada obezbeuju i izvrenje programa rada neposredno vieg
javnog tuilatva.
Javno tuilatvo dostavlja program i plan rada neposredno viem javnom tuilatvu u roku koji odredi
neposredno vie javno tuilatvo.
Neposredno vie javno tuilatvo moe naloiti niem javnom tuilatvu da svoj program i plan rada
izmeni ili dopuni.

Nain donoenja programa i plana rada

lan 29.

Javni tuilac utvruje program i plan rada u pisanoj formi, potpisuje ga i upoznaje sa njegovom
sadrinom sve zamenike javnog tuioca i zaposlene, najkasnije do poetka godine na koju se program i
plan odnosi.
Pre sainjavanja programa i plana rada, pitanja od znaaja za program i plan rada obavezno se
razmatraju na Kolegijumu, odnosno u odeljenjima javnog tuilatva.

Sadrina plana rada

lan 30.
 Planom rada blie se odreuju raspored, obim, nain i rok izvrenja utvrenih poslova, kao i drugih
poslova koji nisu obuhvaeni programom.
Javni tuilac planom rada vri godinji raspored zamenika javnog tuioca i tuilakih pomonika po
odeljenjima i odreuje rukovodioce odeljenja, odnosno zamenike rukovodioca odeljenja iz reda
zamenika javnih tuilaca.
Planom rada odreuju se i radne grupe ili druga radna tela, odnosno pojedini zaposleni, koji e vriti
odreene poslove.
Plan rada utvruje javni tuilac uz uee Kolegijuma.
U javnim tuilatvima gde postoje odeljenja, plan rada utvruje javni tuilac uz uee odeljenja.
Javni tuilac utvruje plan rada u pisanoj formi, potpisuje ga i upoznaje sa njegovom sadrinom sve
zamenike javnog tuioca i zaposlene.

Izmene programa i plana rada

lan 31.

Javni tuilac moe utvreni program i plan rada u toku godine menjati zbog znatnijeg poveanja broja
predmeta, due odsutnosti zamenika javnog tuioca ili zaposlenih i drugih opravdanih razloga, a u cilju
efikasnijeg vrenja nadlenosti i obavljanja poslova uprave u javnom tuilatvu.
O promeni utvrenog programa i plana javni tuilac obavetava neposredno vie javno tuilatvo.

Pisarnica

lan 32.

Administrativno-tehniki poslovi javnog tuilatva obavljaju se u pisarnici.

Administrativno-tehniki poslovi obuhvataju: voenje upisnika, prijem i otpremanje pote, voenje
evidencije o kretanju predmeta, voenje pomonih knjiga, sainjavanje godinjih i povremenih izvetaja
o radu i arhiviranje predmeta.
Radom pisarnice rukovodi upravnik pisarnice. Javni tuilac moe odrediti da upravnik pisarnice
obavlja i druge administrativno-tehnike poslove.
U javnom tuilatvu sa veim obimom posla pisarnica moe da ima vie odeljenja. Radom odeljenja
rukovodi ef odeljenja.

Daktilobiro

lan 33.

Javno tuilatvo moe da ima daktilobiro u kome se obrauju akti javnog tuilatva.
Radom daktilobiroa rukovodi ef daktilobiroa.

Raunovodstvo

lan 34.
 U javnom tuilatva postoji sluba za raunovodstvene poslove.

Odeljenje za informatiku i analitiku

lan 35.

Javno tuilatvo koje u svome radu koristi informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) moe da
formira posebno odeljenje za informatiku i analitiku.
Radom odeljenja rukovodi ef odeljenja.
U odeljenju za informatiku i analitiku obavljaju se poslovi javnog tuilatva koji se odnose na upotrebu
informaciono-komunikacionih tehnologija u radu javnog tuilatva za elektronsku obradu, skladitenje i
prenos informacija, a posebno: administracija i odravanje IKT opreme u javnom tuilatvu,
administracija, odravanje i zatita sistemskog, poslovnog softvera i baza podataka javnog tuilatva;
sprovoenje obuke zaposlenih; odravanje internet prezentacije javnog tuilatva; administracija pristupa
internetu i administracija elektronske pote (E-mail) u javnom tuilatvu; administracija i uvanje
projektno-tehnike dokumentacije iz oblasti IKT; izrada i uvanje sigurnosnih kopija baza podataka,
baza elektronskih dokumenata i drugih elektronskih zapisa uz istovremeno evidentiranje svih napravljenih
kopija; voenje evidencije informatikih resursa u javnom tuilatvu.

Sekretarijat

lan 36.

Radi objedinjenog obavljanja poslova tuilake uprave i administrativno-tehnikih poslova, javno

tuilatvo moe da ima sekretarijat.
Sekretarijat ine ue organizacione jedinice.
Sekretarijatom rukovodi sekretar javnog tuilatva.

Sekretar Republikog javnog tuilatva i javnih tuilatava posebne nadlenosti

lan 37.

Republiko javno tuilatvo i javna tuilatva posebne nadlenosti imaju sekretara koji pomae
javnom tuiocu u vrenju poslova tuilake uprave.
Za sekretara iz stava 1. ovog lana moe biti postavljeno lice koje ispunjava uslove za izbor za
zamenika apelacionog javnog tuioca.

Sekretari odeljenja u Republikom javnom tuilatvu i javnim tuilatvima posebne

nadlenosti

lan 38.

Republiko javno tuilatvo i javna tuilatva posebne nadlenosti imaju sekretare odeljenja koji
pomau u obavljanju poslova utvrenih pravilnikom o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta
u javnom tuilatvu.
 Za sekretara odeljenja moe biti postavljeno lice koje ispunjava uslove za izbor za zamenika vieg
javnog tuioca.

Sekretar javnog tuilatva

lan 39.

U javnom tuilatvu koje ima deset i vie zamenika javnog tuioca, u vrenju poslova tuilake uprave
javnom tuiocu pomae sekretar.
Sekretar pomae javnom tuiocu u vrenju poslova tuilake uprave i poslova zajednikih slubi
prema ovlaenjima i uputstvima javnog tuioca, rukovodi i odgovara za rad pisarnice daktilobiroa,
uestvuje u pripremi i izradi normativnih akata koje donosi javni tuilac i stara se o njihovom izvrenju,
vri i druge poslove po nalogu javnog tuioca ili lica koje on ovlasti.
Javno tuilatvo sa manje od deset zamenika javnog tuioca moe zatraiti od ministarstva nadlenog
za pravosue da odobri sistematizovanje radnog mesta sekretara javnog tuilatva.

VI. ORGANIZACIJA RADA U JAVNOM TUILATVU

lan 40.

Javni tuilac, kao nosilac uprave u javnom tuilatvu, odreuje organizaciju i rad javnog tuilatva,
odluuje o pravima po osnovu rada zamenika javnog tuioca i o radnim odnosima zaposlenih u javnom
tuilatvu.
Broj zaposlenih odreuje javni tuilac pravilnikom o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih
mesta, uz saglasnost ministra nadlenog za pravosue i na osnovu merila za odreivanje broja zaposlenih
u javnom tuilatvu koje utvruje ministar nadlean za poslove pravosua.
Javni tuilac, najkasnije do 1. novembra tekue godine, ministarstvu nadlenom za pravosue
dostavlja nacrt kadrovskog plana za svaku kalendarsku godinu. Nacrt sadri prikaz broja dravnih
slubenika i nametenika prema radnim mestima i broja dravnih slubenika sa radnim odnosom na
neodreeno vreme koji su potrebni u godini za koju se kadrovski plan donosi. Nacrt sadri i broj
tuilakih pripravnika iji se prijem planira i broj dravnih slubenika iji se prijem u radni odnos planira
na odreeno vreme zbog mogueg poveanja obima posla.

Pravilnik o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u javnom tuilatvu

lan 41.

Pravilnikom o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u javnom tuilatvu blie se ureuje:
- unutranja organizacija u javnom tuilatvu koja se odnosi na broj nosilaca javnotuilake funkcije,
tuilakih pomonika i pripravnika, ukupan broj radnih mesta na koja su rasporeeni dravni slubenici i
nametenici u javnom tuilatvu kao i utvrivanje organizacionih jedinica u kojima se obavljaju poslovi;
- sistematizacija radnih mesta koja obuhvata naziv svakog radnog mesta dravnog slubenika i
nametenika, opis poslova koje to radno mesto predvia, zvanje i broj izvrilaca za svako radno mesto.
Pravilnik o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta stupa na snagu nakon dobijene
saglasnosti od ministra nadlenog za pravosue, osmog dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli
javnog tuilatva.

Dodela predmeta

lan 42.

Dodelu predmeta vri javni tuilac, a u sluaju odsutnosti ili spreenosti vri zamenik javnog tuioca
odreen godinjim rasporedom.
Po ovlaenju javnog tuioca dodelu predmeta u odeljenjima vri rukovodilac odeljenja.
Pre dodele, javni tuilac moe predmete razvrstati prema sloenosti u skladu sa kategorijom
obraivaa.
Predmeti se, po pravilu, dodeljuju obraivaima predmeta prema redosledu prijema i to tako to se
predmet dodeljuje prvom narednom obraivau predmeta sa liste obraivaa sainjene po azbunom
redosledu.
Javni tuilac odstupa od naina dodeljivanja predmeta predvienog stavom 4. ovog lana kada to
opravdavaju razlozi optereenosti i spreenosti pojedinih obraivaa, specijalizacije obraivaa za
odreenu oblast ili ukoliko to opravdavaju drugi razlozi.
Zamenik javnog tuioca je, po pravilu, zaduen predmetom do pravnosnane sudske odluke.
O dodeli predmeta vodi se evidencija.

Elektronski upisnik

lan 43.

U javnim tuilatvima u kojima postoje uslovi za voenje elektronskih upisnika korienjem

informaciono-komunikacionih tehnologija, raspodela novoprimljenih predmeta vri se korienjem
posebnog programa (matematikog algoritma) koji obezbeuje da na kraju jednog ciklusa raspodele svi
zamenici javnog tuioci imaju podjednak broj novoprimljenih predmeta u radu i da budu podjednako
optereeni. Trajanje jednog ciklusa raspodele koji ne moe biti krai od jednog meseca, svako javno
tuilatvo odreuje u skladu sa godinjim prilivom predmeta, godinjim rasporedom poslova i brojem
zamenika javnog tuioca.

Raspored slubenih radnji i procesnih obaveza

lan 44.

Zamenik javnog tuioca odreen godinjim rasporedom poslova sainjava nedeljni i dnevni raspored
prisustvovanja glavnim pretresima, istragama, istranim radnjama, roitima ili drugim procesnim
obavezama i slubenim radnjama.
Prilikom sainjavanja rasporeda naroito e voditi rauna da procesnim obavezama i slubenim
radnjama prisustvuje lice kome je predmet dodeljen u rad.
Radi obezbeivanja efikasnog postupanja i prisustva procesnim obavezama i slubenim radnjama,
obraivai predmeta su duni da vode rauna o vremenu zakazivanja procesnih obaveza i slubenih
radnji.
 Deurstva

lan 45.

Pod deurstvom se podrazumeva rad izvan redovnog radnog vremena.

Planom i programom rada utvruju se vrste deurstava, nain na koji se obavlja deurstvo i broj
deurnih nosilaca javnotuilake funkcije.
Po pravilu, raspored deurstava ureuje se prema azbunom redosledu prezimena nosilaca
javnotuilake funkcije koji deuraju.
Na isti nain regulie se i deurstvo zaposlenih.

Radno vreme

lan 46.

Dnevni raspored radnog vremena utvruje javni tuilac, u skladu sa zakonom.

Hitni poslovi, kao i ve zapoete slubene radnje, ije bi odlaganje izazvalo tetu ili odugovlaenje
postupka, dovrie se bez obzira na redovno radno vreme.
Radno vreme javnog tuilatva, po pravilu, jednako je radnom vremenu suda pred kojim javno
tuilatvo postupa.

Godinji odmori

lan 47.

Plan godinjih odmora utvruje javni tuilac.

Pri odreivanju godinjih odmora javni tuilac posebno vodi rauna da u javnom tuilatvu bude
prisutan dovoljan broj zamenika javnog tuioca i zaposlenih potrebnih za reavanje hitnih predmeta.

Pravo na udruivanje

lan 48.

Javni tuilac, zamenici javnog tuioca, tuilaki pomonici i pripravnici imaju pravo da se udruuju radi
zatite svojih interesa i preduzimaju mere za ouvanje svoje samostalnosti u radu.
Javni je tuilac je duan da omogui nesmetano ostvarivanje prava na udruivanje i u tu svrhu
preduzimanje radnji kojima se ovo pravo ostvaruje, pod uslovom da se time ne ometa redovan proces
rada.

VII. ODNOS IZMEU JAVNIH TUILATAVA

Neposredno vie javno tuilatvo

lan 49.
 Neposredno vie javno tuilatvo nadzire i usmerava nia javna tuilatva na nain propisan zakonom,
stara se o jedinstvenom poslovanju javnih tuilatava na svom podruju i prua im pomo pregledom
njihovog rada, odravanjem savetovanja i sastanaka, davanjem miljenja i uputstava i na drugi nain.

Dostavljanje podataka ili pismena

lan 50.

Javno tuilatvo moe zatraiti od drugog javnog tuilatva podatke ili pismena koja su mu potrebna u
radu.
Zatraeni podaci ili pismena dostavie se odmah, bez odlaganja ako za to nema smetnji.
Ako zbog smetnji nije mogue dostaviti traeno, o tome e se bez odlaganja obavestiti javno
tuilatvo koje je trailo podatke ili pismena, a dostavljanje e se izvriti im smetnje prestanu.

Razjanjenje pravnih i drugih pitanja i davanje uputstava

lan 51.

Nie javno tuilatvo moe zatraiti od neposredno vieg javnog tuilatva razjanjenje pravnih i drugih
pitanja, kao i davanje miljenja, odnosno uputstava o postupanju u pojedinom predmetu.
Prilikom traenja razjanjenja pravnih i drugih pitanja, davanja miljenja, odnosno uputstava o
postupanju u pojedinom predmetu, nie javno tuilatvo je duno da iznese stav.
Nie javno tuilatvo moe, preko neposredno vieg javnog tuailatva, od Republikog javnog
tuilatva zatraiti razjanjenje pravnih i drugih pitanja ili zauzimanje pravnih stavova, kao i davanje
miljenja, odnosno uputstava o postupanju u pojedinom predmetu.
U sluaju iz stava 3. ovog lana neposredno vie javno tuilatvo zahtev nieg javnog tuilatva
prosleuje Republikom javnom tuilatvu, uz obavezno davanje svog miljenja i predloga.

Dunost postupanja u odreenom roku

lan 52.

Javno tuilatvo duno je da po zahtevu nadreenog javnog tuilatva postupi u odreenom roku.
Ako javno tuilatvo ne postupi u datom roku, duno je da o razlozima nepostupanja obavesti
nadreeno javno tuilatvo.

Postupanje po predmetu za koje je nadleno drugo javno tuilatvo

lan 53.

Kad javno tuilatvo primi predmet za koje je nadleno drugo javno tuilatvo, izvrie nuna
proveravanja navoda, injenica i okolnosti od znaaja za pravnu ocenu i preduzeti potrebne radnje i
mere koje ne trpe odlaganja, pribaviti potrebne spise i predmet dostaviti nadlenom javnom tuilatvu.
O postupanju i preduzetim radnjama i merama, javno tuilatvo bez odlaganja obavetava nadleno
javno tuilatvo.

Obavetavanje nadreenog javnog tuilatva

lan 54.

Javno tuilatvo obavetava via javna tuilatva o svim znaajnim predmetima i dogaajima vezanim
za rad javnog tuilatva, kao i o preduzetim merama.
O pojavama opasnim i tetnim za drutvo i interese zemlje koje uoi u svom postupanju, javno
tuilatvo e bez odlaganja obavestiti nadreena javna tuilatva, uz naznaenje stepena opasnosti i
obima tete, kao i o preduzetim merama za suzbijanje nastale opasnosti i otklanjanja tete.
Javno tuilatvo je duno da na traenje nadreenog javnog tuilatva, dostavi periodine i posebne
izvetaje, podatke, analize i biltene o pojedinim pojavama i problemima.
Javno tuilatvo moe neposredno ukazati Republikom javnom tuilatvu na nemogunost primene
neke odredbe zakona ili podzakonskih akata.

Inicijativa za podizanje zahteva za zatitu zakonitosti

lan 55.

Inicijativu za podizanje zahteva za zatitu zakonitosti ili miljenje povodom podnete inicijative javno
tuilatvo dostavlja Republikom javnom tuilatvu preko nadlenog apelacionog javnog tuilatva.
Apelaciono javno tuilatvo je duno da dostavi obrazloeno miljenje o osnovanosti inicijative.
O podnetoj inicijativi za podizanje zahteva za zatitu zakonitosti ili datom miljenju povodom podnete
inicijative, javno tuilatvo je duno da obavesti neposredno vie javno tuilatvo.

Prenoenje nadlenosti na drugo javno tuilatvo

lan 56.

Ukoliko je neko javno tuilatvo u nemogunosti da ostvaruje svoju funkciju, Republiki javni tuilac
moe odluiti da nadlenost tog tuilatva delimino ili u celini preuzme drugo stvarno nadleno ili
neposredno vie javno tuilatvo.
Prenoenje nadlenosti traje sve dok se ne stvore uslovi da nadleno javno tuilatvo moe vriti svoju
funkciju.

Sukob nadlenosti

lan 57.

Izmeu javnih tuilatava je mogu sukob povodom stvarne i mesne nadlenosti.

Sukob povodom stvarne nadlenosti mogu je izmeu tuilatava razliite vrste, a sukob povodom
mesne nadlenosti mogu je izmeu tuilatava iste vrste.
Sukob nadlenosti izmeu javnih tuilatava reava zajedniki neposredno vie javno tuilatvo.
 Sukob nadlenosti izmeu javnih tuilatava posebne nadlenosti meusobno i sukob nadlenosti
javnih tuilatava posebne nadlenosti i drugih javnih tuilatava reava Republiko javno tuilatvo.

VIII. JAVNO TUILATVO I DRAVNI I DRUGI ORGANI

Dunosti javnog tuilatva

lan 58.

Javno tuilatvo je duno da od dravnih organa, pravnih lica i drugih pravnih subjekata prima
podneske, a u sluaju potrebe uzima neposredne izjave u stvarima iz svoje nadlenosti, radi
preduzimanja radnji na koje je ovlaeno i moe da trai dopune i objanjenja u vezi sa primljenim
podnescima i datim izjavama.

Dostavljanje slubenih podataka i obavetenja

lan 59.

Nadleni javni tuilac je obavezan da na traenje suda dostavi podatke i obavetenja kada je to sudu
potrebno u vrenju njegove funkcije.
Ako se podaci ili obavetenja ne mogu dostaviti, o tome e se pismeno obavestiti dravni organ koji
ih je traio. U obavetenju se navode razlozi za takvu odluku.
Javno tuilatvo postupie na nain iz st. 1. i 2. ovog lana i kada mu organi autonomne pokrajine i
jedinice lokalne samouprave zatrae podatke ili obavetenja.

Ulaganje pravnih sredstava i preduzimanje mera u sluaju povrede Ustava ili zakona

lan 60.

Kada javno tuilatvo u svom radu nae da je nekim aktom povreen Ustav ili zakon, a nisu
ostvarena zakonska obeleja krivinog ili drugog kanjivog dela, duno je da preduzima mere, inicira ili
uloi odgovarajue pravno sredstvo, a ukoliko to nije mogue, u obavezi je da obavesti dravne organe
u ijoj nadlenosti je preduzimanje odgovarajuih mera (Zatitnik graana, Agencija za borbu protiv
korupcije i sl.).
Kada javno tuiltvo u svom radu zakljui da je potrebno doneti neki propis duno je da o tome
obavesti organ u ijoj nadlenosti je predlaganje ili donoenje tog propisa.
O obavetenju iz stava 1. ovog lana javno tuilatvo je duno da pismeno obavesti i neposredno vie
javno tuilatvo.

IX. JAVNO TUILATVO I GRAANI

Dunosti prema graanima

lan 61.
 Javna tuilatva su duna da organizuju svoj rad tako da graani mogu na efikasan nain ostvariti
svoja prava i zakonom zatiene interese iz nadlenosti javnog tuilatva.
Javna tuilatva su duna da od graana primaju podneske ili na zapisnik uzimaju krivine prijave,
predloge i druge izjave radi preduzimanja radnji na koje su ovlaeni. Ukoliko su prijava, predlog i izjava
saopteni telefonom ili elektronskom potom, sainie se slubena beleka.
Javna tuilatva su duna da od graana primaju molbe, pritube, predloge i druge podneske kojima
se podnosioci obraaju javnom tuilatvu radi zatite i efikasnog ostvarenja svojih prava, pravnih interesa
i obaveza.
Ako se iz izjave moe zakljuiti da ona nije osnovana, pouie se o tome lice koje daje izjavu. Ako i
posle ove pouke lice ne odustane od davanja izjave, izjava e se primiti na zapisnik i pouka zabeleiti u
spisu, a potom doneti odluka.

Prijem graana

lan 62.

Prijem graana i davanje obavetenja vri javni tuilac ili zamenik koga odredi.
Graane koji se interesuju o stanju postupka i odlukama po predmetima datim u rad pojedinim
zamenicima javnog tuioca, mogu primiti i dati potrebna obavetenja zamenici javnog tuioca koji
postupaju u tim predmetima.
Graani koji u javno tuilatvo dolaze bez poziva primaju se u vreme odreeno posebnom odlukom
javnog tuioca.
Vreme odreeno za prijem stranaka bie oznaeno na vidnom mestu na ulazu u slubene prostorije
javnog tuilatva ili na drugi nain.
Van predvienog vremena graani mogu da budu primljeni u javno tuilatvo samo u sluaju kada
javni tuilac proceni da je to neophodno.
Javni tuilac moe da odredi da se prilikom ulaska u zgradu vri bezbednosni pregled graana i stvari
koje nose.

Pravila o davanju obavetenja graanima

lan 63.

Prilikom davanja obavetenja ne mogu se davati izjave o verovatnom ishodu postupka, niti ocene o
pravilnosti sudskih i radnji drugih organa ili o odlukama suda i ovih organa.
Radnici u pisarnici mogu na osnovu podataka iz upisnika davati samo obavetenja na koja ih ovlasti
javni tuilac ili zamenik javnog tuioca koga on odredi.

Izdavanje uverenja i potvrda

lan 64.

Po zahtevima graana za izdavanje uverenja i potvrda o injenicama o kojima javna tuilatva vode
evidenciju javna tuilatva e postupati bez odlaganja.
 Ukoliko izdavanje uverenja ili potvrde podlee naplati takse, odgovorni radnik pisarnice naplatie
propisani iznos takse.

Razmatranje spisa i izdavanje fotokopija

lan 65.

Pojedini spisi iz predmeta ili predmeti u kojima javni tuilac postupa mogu se dati na razmatranje samo
licima koja za to imaju opravdani interes. Ovim licima se moe dati fotokopija spisa.
Dozvolu za razmatranje predmeta ili izdavanje fotokopije spisa daje javni tuilac ili zamenik javnog
tuioca koga on odredi. Pri davanju odobrenja vodie se rauna o fazi u kojoj se nalazi postupak po
predmetu i o interesima redovnog odvijanja postupka.
Razmatranje spisa u predmetu vri se pod kontrolom radnika pisarnice i video nadzorom u prostoriji
odreenoj za tu svrhu.
Ne mogu se davati na razmatranje spisi niti fotokopije spisa u predmetim drugih organa koji se nalaze
u javnom tuilatvu.
O radnjama iz st. 1. i 2. ovog lana sainie se slubena beleka.
Pri davanju na razmatranje spisa, iz predmeta e se izdvojiti zabeleke i zapaanja obraivaa
predmeta po pojedinim pitanjima, nacrti odluka i drugi spisi ija se sadrina ne moe saoptiti.
Graani su duni da nadoknade trokove i nune izdatke nastale razmatranjem ili fotokopiranjem spisa
prema tarifniku koji propie ministarstvo nadleno za pravosue.

X. JAVNO TUILATVO I JAVNOST

Obavetavanje javnosti

lan 66.

Javno tuilatvo obavetava javnost o stanju kriminaliteta i drugim pojavama koje zapazi u radu, uvek
kada za to postoji potreba.
Kada smatra da javnost treba da bude upoznata sa postupanjem javnog tuilatva, javni tuilac e o
tome obavestiti javnost pod uslovom da time ne teti interesima postupka ili ne ugroava privatnost
uesnika postupka.
Javno tuilatvo obavetava javnost o pitanjima iz svoje nadlenosti.
Izuzetno, vie javno tuilatvo moe obavetavati javnost o pitanjima iz nadlenosti nieg javnog
tuilatva.

Nain obavetavanja javnosti

lan 67.

Javni tuilac obavetava javnost na nain koji nee dovesti do odavanja tajnih podataka.
Prilikom obavetavanja javnosti mora se voditi rauna o interesima morala, javnog poretka,
nacionalne bezbednosti, zatiti maloletnih lica, privatnog ivota i nacionalnim oseanjima.

Lice zadueno za obavetavanje

lan 68.

Obavetavanje javnosti vri javni tuilac ili zamenik javnog tuioca koga on odredi, odnosno portparol
javnog tuilatva.
Javni tuilac ili zamenik javnog tuioca, odnosno portparol javnog tuilatva, obavetava javnost
putem usmenih ili pismenih saoptenja i izjava ili putem javnih glasila ili na drugi pogodan nain, o
pokretanju postupka u sluajevima za koje se interesuje ira javnost, vodei pri tom rauna o interesima
pravilnog voenja postupka i opravdanoj zatiti linosti na koje se podaci odnose.

Pismene i usmene izjave ili saoptenja

lan 69.

Pismene izjave ili saoptenja sainie se u najmanje dva primerka, od kojih se jedan uva u javnom
tuilatvu.
O usmenim izjavama ili saoptenjima sainie se slubena beleka u kojoj e se navesti kada je i
kome data izjava ili saoptenje, kao i njihova sadrina.
Javnim glasilima omoguava se pristup javnom tuiocu, zameniku javnog tuioca zaduenom za
obavetavanje javnosti ili portparolu javnog tuilatva.
Ako lica iz stava 3. nisu u mogunosti da daju izjavu ili saoptenje duna su da o tome saopte razloge
ili vreme, mesto i nain davanja izjave ili saoptenja.

Dunosti povodom istupanja u javnosti

lan 70.

Javni tuilac, zamenik javnog tuioca i zaposleni, kada u svoje ime govore ili piu u javnim glasilima o
pravnim, drutvenim ili pojedinim pitanjima javnotuilake i sudske prakse, duni su da objasne da ne
istupaju u ime javnog tuilatva.

Odluka o pristupu informacijama od javnog znaaja

lan 71.

Republiki javni tuilac e u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika, u cilju
jednoobraznog postupanja, doneti odluku o pristupu informacijama od javnog znaaja za sva javna
tuilatva u Republici Srbiji.

Predstavka i prituba

lan 72.
 Svako ko ima opravdan interes i obratio se javnom tuilatvu za postupanje u stvarima za koje je
nadleno javno tuilatvo, ima pravo na podnoenje predstavke ili pritube na rad javnog tuilatva i da o
odluci po predstavci ili pritubi bude obaveten.
Predstavka je molba, prituba ili drugi podnesak graana ili pravnih lica radi efikasnog ostvarivanja i
zatite svojih prava.
Prituba je pravno sredstvo kojim se obraaju graani, pravna lica, dravni organi ili organi
autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave javnom tuilatvu radi zakonitog i ekspeditivnog
reavanja njihovih zahteva povodom postupanja u predmetima.
Predstavka ili prituba na rad zamenika javnog tuioca ili zaposlenog, podnosi se javnom tuiocu, a na
rad javnog tuioca, neposredno viem javnom tuiocu.

Postupanje po predstavkama i pritubama

lan 73.

Javni tuilac je duan da o osnovanosti predstavke ili pritube pismeno obavesti podnosioca pritube
odnosno predstavke.
Javni tuilac je duan da obavesti podnosioca predstavke ili pritube o preduzetim merama u roku od
30 dana od dana prijema pritube, odnosno predstavke.
Ukoliko su predstavka ili prituba podnete preko Dravnog vea tuilaca, ministarstva nadlenog za
pravosue, Republikog javnog tuilatva ili drugog nadreenog javnog tuilatva, o osnovanosti pritube
i preduzetim merama obavetavaju se i ovi organi.
Javni tuilac sainjava slubenu beleku u kojoj se konstatuje da podnosilac zloupotrebljava pravo na
podnoenje pritube. Smatrae se da podnosilac pritube zloupotrebljava pravo ukoliko prituba ima
preteno nerazumnu ili uvredljivu sadrinu ili ukoliko podnosilac uestalo podnosi pritube iste ili sline
sadrine.
Ukoliko je prituba nerazumljiva, javni tuilac je duan da podnosiocu pritube ukae na
nerazumljivost i da ga pozove da uredi sadrinu pritube u roku od osam dana od dana prijema pritube.
Ukoliko podnosilac u predvienom roku pritubu ne uredi, javni tuilac o tome sainjava slubenu
beleku i obavetava podnosioca pritube.

XI. STANDARDI O SLUBENIM PROSTORIJAMA I OPREMI

Opti standardi

lan 74.

Zgrada i prostorije u kojima je smeteno javno tuilatvo treba da povrinom, rasporedom i

opremljenou ispunjavaju standarde neophodne za obavljanje poslova iz nadlenosti javnog tuilatva.

Radne i druge prostorije, pristup osobama sa invaliditetom

lan 75.

Radne i druge prostorije moraju biti uredne, iste i snabdevene protivpoarnim ureajima.
 Javno tuilatvo preduzima mere za nesmetan pristup zgradi u kojoj je smeteno osobama sa
invaliditetom.

Raspored prostorija

lan 76.

Javni tuilac odreuje raspored prostorija u slubenoj zgradi. Rasporedom se odreuju prostorije
javnog tuioca, zamenika javnog tuioca, zaposlenih, odeljenja, pisarnice i ostalih slubi u javnom
tuilatvu.
Raspored prostorija prilagodie se tako da prostorije namenjene za rad na predmetima iste vrste
budu meusobno povezane i da se u njihovoj blizini nalaze odgovarajue pisarnice.
Za prijem podnesaka i poiljki odredie se, po pravilu, prostorije u neposrednoj blizini ulaza u
slubenu zgradu, odnosno radni prostor javnog tuilatva.

Isticanje plana rasporeda prostorija

lan 77.

Plan rasporeda prostorija istie se na vidnom mestu na ulazu u slubenu zgradu ili radni prostor.
U rasporedu prostorija pregledno e biti prikazan smetaj kancelarija sa oznakom vremena
odreenog za prijem stranaka.
Iz rasporeda prostorija mora biti vidljivo u kojoj se prostoriji obavlja sluba deurstva.
Na vratima prostorija u kojima rade obraivai predmeta bie stavljen natpis sa oznakom funkcije ili
zvanja i imena i prezimena obraivaa predmeta.
Kancelarija javnog tuioca oznaava se posebnim natpisom.

XII. STRUNO USAVRAVANjE

Struno usavravanje javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca

lan 78.

Javni tuilac i zamenik javnog tuioca imaju pravo i obavezu na struno usavravanje o troku
Republike Srbije.
Ministarstvo nadleno za pravosue moe javnom tuiocu i zameniku javnog tuioca odobriti sredstva
potrebna za finansiranje sticanja naunih zvanja o troku Republike Srbije.
Javni tuilac i zamenik javnog tuioca imaju pravo i obavezu da se struno usavravaju u okviru
programa strunog usavravanja javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca.

Programi strunog usavravanja

lan 79.
 Republiki javni tuilac predlae Dravnom veu tuilaca programe strunog usavravanja javnih
tuilaca i zamenika javnih tuilaca.

Podaci o strunom usavravanju

lan 80.

Podaci o strunom usavravanju za javnog tuioca i zamenike javnih tuilaca vode se u posebnoj
evidenciji javnog tuilatva i unose se u lini list javnog tuioca i zamenika javnog tuioca.
Podaci o objavljenim strunim ili naunim radovima, kao i podaci o znanju stranih jezika smatraju se
podacima o strunom usavravanju.

Studijsko putovanje

lan 81.

Javni tuilac i zamenik javnog tuioca moe biti upuen na studijsko, odnosno drugo struno putovanje
u inostranstvo, na osnovu odluke Dravnog vea tuilaca, uz pribavljeno miljenje neposredno vieg
javnog tuioca, odnosno javnog tuioca, pri emu se posebno uzimaju u obzir ocene o radu iz linog lista
javnog tuioca, odnosno zamenika javnog tuioca, kao i poznavanje stranog jezika.
O strunim putovanjima u inostranstvo javnog tuioca, zamenika javnog tuioca ili zaposlenih u
organizaciji strukovnih i strunih udruenja, obavetava se Republiki javni tuilac.

Pravo zaposlenog na struno usavravanje

lan 82.

Zaposleni imaju pravo da se struno usavravaju.

U linom listu zaposlenog vodi se evidencija o ueu u programima strunog usavravanja i drugim
vidovima strunog usavravanja i sticanja naunih zvanja.

Obaveze tuilakih pomonika i pripravnika

lan 83.

Tuilaki pomonici i pripravnici duni su da pohaaju program obuke.

Program obuke tuilakih pripravnika i tuilakih pomonika utvruje Dravno vee tuilaca.
Programom obuke tuilakih pripravnika utvruje se vreme neophodno za pripremu pravosudnog
ispita i radnopravni status tuilakog pripravnika u tom periodu.
Tuilaki pripravnik i tuilaki pomonik moe odreeno vreme biti upuen na obuku u drugo javno
tuilatvo, dravni organ ili organ jedinice lokalne samouprave, u mestu sedita javnog tuilatva, a van
mesta samo uz njegovu pismenu saglasnost.

Nabavka literature
 lan 84.

Javno tuilatvo stara se o redovnoj nabavci izdanja zakona i drugih propisa, slubenih glasila, zbirki
sudskih odluka, strunih asopisa i drugih strunih publikacija potrebnih za uspeno i struno obavljanje
poslova u javnom tuilatvu.

Struna biblioteka

lan 85.

U javnim tuilatvima koja poseduju vei brojem primeraka dela strune literature obrazuje se struna
biblioteka.

XIII. UPOTREBA INFORMACIONO-KOMUNIKACIONIH

TEHNOLOGIJA U RADU JAVNIH TUILATAVA

Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija

lan 86.

U javnim tuilatvima se, po pravilu, u radu koriste informaciono-komunikacione tehnologije za

obradu teksta, voenje evidencija, obradu i prikupljanje statistikih podataka za elektronsku razmenu
podataka, raunovodstvene poslove, kao i za praenje propisa, sudske i javnotuilake prakse.
U radu sa informaciono-komunikacionim tehnologijama, shodno se primenjuju propisi iz ove oblasti i
odredbe ovog pravilnika. Svi podaci koji se unose posredstvom informaciono-komunikacionih
tehnologija obezbeuju se na odgovarajui nain.

Voenje upisnika i pomonih knjiga

lan 87.

Upisnici i pomone knjige mogu se voditi u elektronskoj formi.

Ukoliko se upisnici i pomone knjige vode u elektronskoj formi, na kraju svakog radnog dana e se
odtampati uneti podaci i uvati na nain predvien za uvanje upisnika.

Razmena podataka sa drugim dravnim organima

lan 88.

U svom radu javna tuiltva mogu koristiti internu raunarsku mreu, vriti razmenu podataka sa
drugim pravosudnim organima u okviru pravosudnog informacionog sistema Republike Srbije, kao i
korienjem informaciono-komunikacionih tehnologija, vriti razmenu podataka sa drugim dravnim
organima, vodei pri tome rauna o zatiti tajnosti podataka.

Integralni informacioni sistem

 lan 89.

Pri uvoenju informaciono-komunikacionih tehnologija u rad javnog tuilatva postupa se u skladu sa

smernicama ministarstva nadlenog za pravosue pri uvoenju i razvoju pravosudnog informacionog
sistema Republike Srbije.
Integralni informacioni sistem, kao deo pravosudnog informacionog sistema Republike Srbije,
predstavlja internu i jedinstvenu raunarsko-komunikacionu mreu javnih tuilatava u Republici Srbiji i
obuhvata: obavljanje poslova iz nadlenosti javnog tuilatva elektronskim putem (voenje upisnika,
pomonih knjiga, registra okrivljenih i oteenih fizikih i pravnih lica; formiranje elektronskog predmeta;
objavljivanje izvetaja i statistikih podataka; objavljivanje sudske i javnotuilake prakse i relevantnih
pravnih miljenja; objavljivanje obaveznih uputstava; informisanje o seminarima i savetovanjima i sl.), a
radi unapreenja rada i ujednaavanja postupanja.

XIV. ZAPOSLENI
lan 90.

Zaposleni u javnom tuilatvu su tuilaki pomonici, tuilaki pripravnici i dravni slubenici i

nametenici koji rade na administrativnim-tehnikim, raunovodstvenim, informacionim i drugim prateim
poslovima.

Tuilaki pripravnici

lan 91.

Javna tuilatva imaju potreban broj tuilakih pripravnika.

Tuilaki pripravnik je lice koje prvi put zasniva radni odnos u pravnoj struci i osposobljava se za
samostalan rad. Pripravnik zasniva radni odnos na odreeno vreme radi sticanja strunih znanja i uslova
za polaganje pravosudnog ispita. Pripravnik zasniva radni odnos posle sprovedenog javnog konkursa.
Pripravnici se primaju u osnovnim i viim javnim tuilatvima i u skladu sa posebnim programom
obuke se rasporeuju na sve poslove u javnom tuilatvu kako bi stekli praksu u svim oblastima rada
javnog tuilatva.
Tuilakom pripravniku koji iz opravdanih razloga odsustvuje sa rada due od jednog meseca
produava se pripravniki sta za vreme za koje je trajalo odsustvo.

Ocenjivanje uspenosti obuke tuilakog pripravnika i volontera

lan 92.

Javni tuilac ocenjuje uspenost obuke tuilakog pripravnika i volontera na osnovu pribavljenog
miljenja zamenika javnog tuioca pod ijim nadzorom se pripravnik, odnosno volonter obuava,
miljenja drugih dravnih organa ukoliko je tuilaki pripravnik, odnosno volonter bio upuen na obuku i
odgovarajuih provera znanja i steenih vetina.

Ocenjivanje tuilakog pomonika

 lan 93.

Rad tuilakog pomonika ocenjuje javni tuilac, po pribavljenom miljenju zamenika javnog tuioca
sa kojim tuilaki pomonik radi, kolegijuma ili drugih dravnih organa ukoliko je tuilaki pomonik bio
upuen na obuku, a u skladu sa propisom koji ureuje ocenjivanje dravnih slubenika.

Zamenik javnog tuioca sa kojim tuilaki pomonik i pripravnik radi

lan 94.

Zamenik javnog tuioca kod koga je na rad rasporeen tuilaki pripravnik duan je da pripravniku
prui strunu pomo, da ga obuava u skladu sa programom obuke i da preduzme druge aktivnosti
predviene programom obuke.
Zamenik javnog tuioca kod koga je na rad rasporeen tuilaki pomonik duan je da pomoniku
prui uputstva prilikom izrade nacrta akata i vrenja poslova utvrenih zakonom i drugim propisima.

Administrativno tehniko osoblje

lan 95.

Zaposleni na administrativno-tehnikim poslovima su dravni slubenici i nametenici.

Dravne slubenike iz stava 1. ovog lana ocenjuje javni tuilac u skladu sa propisima koji ureuju
ocenjivanje dravnih slubenika.

XV. FORMA I SADRINA POJEDINIH TUILAKIH AKATA

U KRIVINOPRAVNIM PREDMETIMA

Tuilaki akti ija sadrina i forma nije ureena zakonom

lan 96.

Tuilaki akti imaju sadrinu i formu predvienu zakonom.

Akti ija sadrina i forma nije ureena zakonom ureuju se ovim pravilnikom.

Slubene beleke u krivinopravnim predmetima

lan 97.

Javni tuilac ili zamenik javnog tuioca duan je da sastavi slubenu beleku u sluaju kada u toku ili na
kraju istrage ili u toku glavnog pretresa donese odluku o odustanku od daljeg krivinog gonjenja, kao i
kada u predmetima evidentiranim u "KTR" upisniku odlui da nema mesta pokretanju krivinog
postupka povodom opisanog krivinopravnog dogaaja.
Slubene beleke moraju da sadre opis postupanja u predmetu i preduzetih radnji, saet opis
injeninog stanja koje se hronoloki izlae, ukoliko ne postoje razlozi zbog kojih bi trebalo izlagati na
drugi nain, kao i pravnu ocenu krivinopravnog dogaaja.
 Pojedine slubene beleke

lan 98.

Slubena beleka o odustanku od daljeg krivinog gonjenja u toku ili na kraju istrage posebno mora
da sadri: saet opis prikupljenih i izvedenih dokaza i utvrenih injenica u toku ili nakon sprovedene
istrage, kao i pravnu ocenu utvrenog injeninog stanja i pravni osnov za odustanak (delo koje je
predmet istrage nije krivino delo, postoje okolnosti koje iskljuuju krivicu, a ne dolazi u obzir primena
mera bezbednosti, zastarelost krivinog gonjenja, delo je obuhvaeno amnestijom ili pomilovanjem ili
postoje druge okolnosti koje trajno iskljuuju krivino gonjenje, nema dokaza da je okrivljeni uinio
krivino delo kada se postupak obustavlja u toku istrage, odnosno nema dokaza da je okrivljeni
osnovano sumnjiv po okonanju istrage).
Slubena beleka o odustanku od daljeg krivinog gonjenja u toku glavnog pretresa mora da sadri:
saet opis prikupljenih i izvedenih dokaza, utvrenih injenica, pravnu ocenu injeninog stanja, a
posebno razloge zbog kojih javni tuilac ili zamenik javnog tuioca smatra da osnovana sumnja
potkrepljena dokazom nee prerasti u izvesnost neophodnu za osuujuu presudu ili neke druge krivino
procesnopravne ili materijalnopravne razloge za odustanak.
O izmeni i odustanku od optube, odustanku od albe, razlozima za neizjavljivanje albe i nepodizanje
zahteva za zatitu zakonitosti, sainjava se posebna slubena beleka kao sastavni deo spisa, u koju se
unose razlozi za ovakvu odluku.
Sadrina zapisnika, iskaza okrivljenog, svedoka, nalaza i miljenja vetaka i drugih iskaza navodi se na
saet i pregledan nain.

XVI. RUKOVANjE PREDMETIMA

Obaveza sainjavanja slubene beleke i zapisnika

lan 99.

Svaki dogaaj od interesa za postupanje javnog tuilatva o kome je ono obaveteno, ili je o njemu
na drugi nain saznalo, kao i svaka radnja koju javno tuilatvo preduzima, evidentira se u slubenoj
beleci ili zapisniku. Evidentiraju se i saoptenja primljena ili data usmeno, neposredno, preko telefona,
telefaksa ili elektronskom potom.
Sa slubenom belekom i zapisnikom, postupa se kao sa primljenim pismenim podnescima.

Spisi oznaeni kao tajni

lan 100.

Sadrina raspisa, spisa koji su oznaeni kao tajni, uputstava nadreenih javnih tuilatava i slinih
akata drugih organa mogu se saoptavati samo licima koja odredi javni tuilac.
Na omotu spisa koji sadre oznaku tajnosti, zabeleie se imena zaposlenih upoznatih sa njihovom
sadrinom.
Spisi oznaeni kao tajni, uvaju se odvojeno od ostalih spisa.
 Raspisi i uputstva

lan 101.

Javni tuilac koji je izdao raspis ili uputstvo duan je da poetkom svake kalendarske godine obavesti
nia javna tuilatva o tome koji su raspisi i uputstva prestali da vae, delimino ili u celini.
Promene u pogledu vaenja pojedinih raspisa, kao i izmene i dopune nastale donoenjem novih
raspisa i uputstava, evidentiraju se tako to e se na popisu raspisa zabeleiti koji su raspisi ili delovi
raspisa izmenjeni ili stavljeni van snage.

Raspisi, uputstva i spisi koji su oznaeni kao tajni

lan 102.

Raspise, uputstva i spise koji su oznaeni kao tajni, potpisuje javni tuilac ili zamenik javnog tuioca
koga on ovlasti.
Izvetaje i druge akte koji se upuuju viem javnom tuilatvu, potpisuje javni tuilac ili zamenik
javnog tuioca koga on ovlasti.
Akti koji se upuuju dravnim organima, organima autonomne pokrajine i jedinicama lokalne
samouprave potpisuje javni tuilac ili zamenik javnog tuioca koga on ovlasti.
Akta koja javno tuilatvo u pojedinim predmetima upuuje nadreenom javnom tuilatvu, sudu,
drugim organima, pravnim ili fizikim licima, potpisuje javni tuilac ili zamenik javnog tuioca.

Dunost sainjavanja nacrta optunog akta

lan 103.

Ako se nakon sprovedene istrage predmet zbog promene stvarne nadlenosti dostavlja na nadlenost
osnovnom javnom tuilatvu, vie javno tuilatvo koje predmet dostavlja duno je da saini nacrt
optunog akta.

Obaveza ocene osnovanosti gonjenja zbog privrednog prestupa ili prekraja

lan 104.

Posle odbacivanja krivine prijave ili odustanka od zahteva za gonjenje, obraiva je duan da oceni
da li ima osnova za gonjenje zbog privrednog prestupa ili prekraja.
Ako ima mesta postupanju iz stava 1. ovog lana, iz predmeta e se izdvojiti, odnosno prepisati ili
fotokopirati potrebni spisi i formirati nov predmet radi gonjenja za privredni prestup ili prekraj.

Sudski spis

lan 105.

Javno tuilatvo, kome je u postupku povodom pravnog leka dostavljen na razmatranje sudski spis
duno je da hitno proui spis i vrati ga sudu.
 Prilikom prouavanja spisa u javnom tuilatvu obraiva predmeta duan je da saini slubenu
beleku sa bitnim podacima iz spisa i sa predlogom koji e se staviti sudu. Slubena beleka je sastavni
deo spisa javnog tuilatva. Ukoliko dopis kojim se predmet vraa sudu sadri bitne podatke iz spisa i
predlog sudu, nee se sastavljati i slubena beleka.
U sluaju odustanka od albe, nadreeni javni tuilac je duan da pismeno obavesti nieg javnog
tuioca o razlozima odustanka.

Upozorenje o nedostacima u radu nieg javnog tuilatva

lan 106.

Kada Republiko, apelaciono ili vie javno tuilatvo prilikom razmatranja predmeta u postupku
povodom pravnog leka utvrdi nedostatke u radu nieg javnog tuilatva, upozorie na to nie javno
tuilatvo, a po potrebi, dae mu odgovarajue uputstvo.

Postupanje po zahtevu nadreenog javnog tuilatva

lan 107.

Kada postupa po zahtevu nadreenog javnog tuilatva za pribavljanje spisa, nie javno tuilatvo uz
dostavu spisa daje svoje pismeno miljenje o povredama zakona zbog kojih je traeno ulaganje pravnog
sredstva, ukoliko mu je uz zahtev za dostavu spisa dostavljeno pismeno kojim se zahteva postupanje
nadreenog javnog tuilatva.
U hitnim sluajevima spisi se mogu pribaviti i neposredno od suda ili od organa kod koga se nalaze.
Ako ni ovo nije mogue, obavestie se podnosilac predstavke.

Obaveze povodom neusvajanja predloga za ulaganje pravnog sredstva i

neprihvatanja miljenja drugog javnog tuilatva

lan 108.

Kad javno tuilatvo ne usvoji predlog za ulaganje pravnog sredstva duno je da o tome obavesti
stranku.
Kad nadreeno javno tuilatvo ne prihvati miljenje javnog tuilatva koje mu je dostavilo spise,
duno je da ga obavesti o razlozima svog stava.
O uloenom pravnom sredstvu i odluci suda nadreeno javno tuilatvo obavetava javno tuilatvo
preko koga je pribavilo spise.

Obaveze obraivaa predmeta

lan 109.

Prilikom zavretka rada na predmetu, ili dostavljanja predmeta sudu ili drugom organu, obraiva
predmeta je duan da ga sredi tako da pojedine akte u njima svrsta hronolokim redom i listove spisa,
ukoliko to nije uinjeno u pisarnici javnog tuilatva, oznai tekuim brojem crvenom olovkom u gornjem
desnom uglu od rednog broja 1, kao i da izdvoji deo predmeta koji ostaje u javnom tuilatvu od dela
koji se dostavlja i da zabelei ta je kome dostavljeno. Posle toga, obraiva predaje predmet pisarnici
koja postupa po datom nalogu, koji je obraiva pismeno oznaio u spisu koji ostaje u javnom
tuilatvu.
Spisi dela predmeta mogu se dati sudu ili drugom dravnom organu na uvid.
Ako prilikom dostavljanja predmeta sudu ili drugom organu jedan deo predmeta ostaje u javnom
tuilatvu, u popisu spisa zabeleie se koji su akti ostali.

Jezik, pismo i forma odluka, zapisnika i slubenih beleki

lan 110.

Sve odluke, zapisnici i slubene beleke izrauju se pisaom mainom ili raunarom, na srpskom
jeziku irilikim pismom, a u skladu sa posebnim zakonom i na jeziku i pismu nacionalnih manjina.
Ukoliko se slubeni akti izrauju putem raunara, po pravilu se koristi font "Times New Roman",
veliine fonta 12.
Beleke koje se sastavljaju van tuilatva ili u hitnim sluajevima u tuilatvu mogu se pisati hemijskom
olovkom ili mastilom.

Prijem podnesaka, spisa, novanih pisama, telegrama, paketa i drugih poiljki

lan 111.

Prijem podnesaka, spisa, novanih pisama, telegrama, paketa i drugih poiljki (u daljem tekstu:
pismena) za javna tuilatva vri se u pisarnici.
Ako se iz pismena vidi da javno tuilatvo kome se pismeno neposredno predaje nije nadleno za
postupanje po njemu, na to e se upozoriti podnosilac pismena i uputie se nadlenom organu. Ako i
pored toga podnosilac zahteva da se pismeno primi, ono e se primiti, ali e se na pismenu staviti
zabeleka o upozorenju.

Preuzimanje i podizanje pismena

lan 112.

Preuzimanje pismena upuenih preko pote, kao i podizanje pismena iz potanskog pregratka, vri
lice koje odredi javni tuilac.
Ako se prilikom preuzimanja, odnosno podizanja utvrdi da je pismeno oteeno, zahtevae se od
radnika pote da se stanje i sadrina pismena zapisniki utvrdi.

Prijem pismena od suda, drugih organa i pravnih i fizikih lica

lan 113.

Prijem pismena od suda, drugih organa i pravnih i fizikih lica potvruje se stavljanjem tambilja i
datuma prijema i potpisa u dostavnoj knjizi, odnosno na dostavnici ili povratnici, koji potpis mora biti
itak.

Prijemni tambilj i datum prijema

lan 114.

Na sva primljena pismena stavlja se prijemni tambilj i upisuje datum prijema. Ako je pismeno u
zatvorenom omotu, a primalac nije ovlaen da ga otvori, uinie to na omotu.
Kada se pismeno prima po dostavnici, datum prijema na dostavnici mora da bude istovetan sa
datumom na prijemnom tambilju. Datum mora biti napisan i slovima.

Isprava, predmet, papir od vrednosti, novac, dragocenosti ili druga vrednost

dostavljena uz pismeno

lan 115.

Kada je uz pismeno dostavljena neka isprava, predmet, papir od vrednosti, novac, dragocenosti ili
druga vrednost, to se mora odmah prilikom prijema zabeleiti na pismenu i na omotu spisa i overiti
potpisom lica ovlaenog za prijem pismena.
Novac, dragocenosti i druge vrednosti posle prijema predaju se bez odlaganja licu koje je odreeno
za rukovanje takvim stvarima.

Pota primljena u zatvorenim omotima i pota oznaena stepenom tajnosti

lan 116.

Potu primljenu u zatvorenim omotima otvara lice koje javni tuilac odredi.
Potu oznaenu bilo kojim stepenom tajnosti, otvara javni tuilac ili lice koje on odredi.

Otvaranje omota

lan 117.

Prilikom otvaranja omota, treba obratiti panju da se brojevi na omotu slau sa brojevima primljenih
pismena.
Ako neko od pismena nedostaje, to se utvruje slubenom belekom na omotu, o emu se odmah
obavetava poiljalac. Ostali nedostaci u vezi sa primljenim pismenom (nedostatak priloga, oteenja i
dr.), oznauju se na pismenu.
Ako je uz pismenu priloen gotov novac za taksu, a pismeno ne podlee taksiranju, novac e se vratiti
poiljaocu.

Nain zavoenja u upisnik

lan 118.
 Lice koje vodi upisnik duno je da primljena i rasporeena pismena zavede u odgovarajue upisnike,
onog dana i pod onim datumom kada su primljeni i to po redu prijema pismena.

Osnivanje predmeta

lan 119.

Upisivanjem pismena u odgovarajui upisnik osniva se predmet.

Pismeno kojim se osniva novi predmet ulae se u poseban omot spisa.
Lice koje vodi upisnik upisuje na omotu spisa i na pismenu oznaku predmeta, koja se sastoji od
skraenog naziva upisnika, rednog broja upisa i poslednja dva broja godine u kojoj je pismeno
zavedeno u upisnik. Na omotu se u gornjem desnom uglu olovkom upisuje prezime ili ime zaduenog
obraivaa predmeta, a takoe se na omotu upisuju i datumi do kojeg je predmet stavljen u evidenciju.
Prilikom osnivanja predmeta u popis spisa koji se nalazi na unutranjim stranama omota, lice koje
vodi upisnik upisuje pod rednim brojem 1 prvo pismeno na osnovu koga je predmet osnovan. Docnija
pismena hronoloki se upisuju pod daljim rednim brojevima i oznaavaju listovi.
U popis spisa na unutranjim stranama omota upisuju se i preduzete radnje - prikupljanje potrebnih
obavetenja, stavljanje zahteva za sprovoenje istrage ili istranih radnji, uee u istrazi, podizanje
optunog akta, uee na pretresu, datum dostavljanja presude, izjavljivanje albe i drugo.
U graansko-upravnoj materiji u popis spisa na unutranjim stranama omota upisuju se preduzete
radnje - datum traenja spisa na uvid, urgencije, datum prijema sudskih spisa, istek roka, datum
donoenja odluke, datum sednice Vrhovnog kasacionog suda i datum prijema odluke Vrhovnog
kasacionog suda.

Rad na predmetima pod oznakom drugog upisnika ili pod drugim brojem istog
upisnika

lan 120.

Ako se rad na predmetima nastavi pod oznakom drugog upisnika, ili pod drugim brojem istog
upisnika, precrtava se na omotu spisa ranija oznaka, a ispod nje se stavlja nova.
Precrtavanje ranije oznake vri se olovkom u boji - povlaenjem vodoravne crte preko ranije oznake,
tako da ranija oznaka ostane i dalje itljiva.
U omotu u popisu spisa ispod poslednjeg upisa pod ranijom oznakom naznaava se nova oznaka
predmeta, pod kojim e se ovaj dalje voditi. U tom sluaju, redni brojevi upisa pojedinih pismena u
omotu spisa ne poinju iznova, nego se dalje nastavljaju.

Spajanje predmeta

lan 121.

Kada se vie predmeta spoje radi zajednikog odluivanja, predmet koji je kasnije zaveden spaja sa
ranije zavedenim predmetom a ako je rad po ovome jo u toku.
Na omotu zajednikog predmeta oznaava se predmet koji je spojen radi zajednikog odluivanja.
 Ako je rad po ranije zavedenom predmetu dovren, spajanje se vri sa docnije zavedenim
predmetom, ako je to neophodno radi odluivanja. Rad po predmetu je dovren, ako je po istom
doneta odluka.
Ako se jednom predmetu prilae drugi samo radi uvida, onda e se samo na omotu predmeta, kome
se drugi prilae, oznaiti crvenom olovkom koji se predmet prilae.

Predaja predmeta u rad

lan 122.

Poto se izvre sve potrebne prethodne radnje u vezi sa osnivanjem i sreivanjem predmeta, lice koje
vodi upisnik predaje predmet u rad na osnovu interne dostavne knjige.
U manjim javnim tuilatvima, predmeti se mogu predavati u rad na osnovu beleke na omotu spisa
koju upisuje lice koje vodi upisnik na osnovu godinjeg rasporeda poslova javnog tuilatva ili na osnovu
poveravanja predmeta obraivau od strane javnog tuioca odnosno rukovodioca odeljenja.
Predaja predmeta obraivau i vraanje pisarnici evidentira se u upisniku obinom olovkom u rubrici
za kretanje predmeta, odnosno u rubrici za napomene.

Predmeti hitne prirode i pritvorski predmeti

lan 123.

Predmete hitne prirode, a posebno pritvorske predmete, pisarnica je duna odmah uneti u upisnik i
predati u rad.
Ovakvi se predmeti vidno oznaavaju oznakom "hitno", a ako je u pitanju rok uz oznaku stavlja se i
rok. Na hitnost, odnosno na postojanje roka, posebno e se upozoriti obraiva kome se predmet
predaje u rad.

Postupanje pisarnice po nalogu obraivaa

lan 124.

Kad pisarnica posle donesene odluke primi predmet od obraivaa, postupa po njegovom nalogu.
Nalog obraivaa predmeta - dostavna naredba, sadri opis svih radnji koje treba izvriti.
Zaposleni u pisarnici, koji je izvrio pojedinu radnju sastavlja beleku, upisuje datum izvrenja radnje i
stavlja svoj potpis.

Obavezna sadrina akata koje upuuje tuilatvo

lan 125.

Akti, koje javno tuilatvo upuuje drugim organima, pravnim ili fizikim licima, treba da sadre
zaglavlje u gornjem levom uglu.
Zaglavlje sadri: mali grb, naziv Republike Srbije, naziv javnog tuilatva, oznaku predmeta, datum i
sedite javnog tuilatva. Ispod toga stavljaju se poetna slova imena i prezimena obraivaa predmeta i
zapisniara, odnosno daktilografa.
Adresa organa i pravnog lica kome se akt upuuje, sadri njegov pun naziv i sedite.
Adresa primaoca fizikog lica sadri njegovo ime i prezime i mesto u koje se akt alje. Ako u mestu u
koje se akt alje nema pote, u adresi treba naznaiti broj i mesto zadnje pote.
Ispod adrese, sa leve strane, treba kratko naznaiti sadrinu akta, a zatim se stavlja oznaka veze sa
aktom primaoca, ako je ta veza postojala.
Na mestu gde se akt potpisuje, navodi se funkcija potpisnika akta, ispod toga njegovo ime i prezime i
na tome mestu se overava peatom tuilatva.
Ako se uz akta koje javno tuilatvo upuuje drugom subjektu nalaze prilozi, na kraju akta sa leve
strane moe se kratko naznaiti o kojim prilozima se radi.
Pre potpisivanja, pisarnica sravnjuje pismeni otpravak akta sa njegovim izvornikom.

Upisivanje podataka u upisnik

lan 126.

Posle otpremanja akta, odnosno, odmah po prijemu predmeta od obraivaa, ako nije potrebna
razrada predmeta u pisarnici, lice koje vodi upisnik upisuje odgovarajue podatke u upisnik, a zatim
dalje postupa prema naredbi obraivaa.

Obaveze lica ovlaenog za otpremanje poiljke

lan 127.

Lice odreeno za otpremanje poiljke duno je da prilikom otpreme proveri da li je u svakom

predmetu obraenom za otpremu postupljeno po dostavnoj naredbi, da li su poiljke pravilno
adresovane, snabdevene dostavnicama i potrebnim prilozima, da li su primerci otpravka uredni i itki i da
li je izvreno propisano sravnjivanje sa izvornikom.
Lice odreeno za otpremanje poiljke e stavljanjem datuma i potpisa potvrditi otpremu pismena, a
zatim vratiti spis licu koje vodi odgovarajui upisnik.

Dostavna knjiga za mesto i potu i kontrolnik potarine

lan 128.

Lice odreeno za otpremu poiljaka, vodi dostavnu knjigu u koju upisuje sve poiljke koje otprema.
Odvojeno se vodi dostavna knjiga za mesto od dostavne knjige za potu.
Radi evidentiranja i pravdanja utroka potanskih maraka vodi se kontrolnik potarine.

Rokovnik predmeta

lan 129.

Predmeti za koje je utvreno da se u pisarnici dre u evidenciji do odreenog roka, stavljaju se u

 rokovnik predmeta.
Rokovnik predmeta sastoji se iz fascikli u koju se predmeti stavljaju prema poslednjem danu roka i
rednom broju. Umesto fascikli mogu se koristiti posebni ormani sa pregradcima.
Lice koje vodi upisnik duan je da na dan pre isteka roka predmet preda u rad obraivau. Ako je
po predmetu stiglo kakvo pismeno pre isteka roka, predmet e se odmah predati u rad.

Nadzor nad spisima i drugim materijalima

lan 130.

U toku radnog vremena spisi i drugi materijali ne smeju se ostavljati bez nadzora.
tambilji, peati i igovi dre se tako da budu pristupani samo onome ko njima rukuje.
Po zavretku radnog vremena, spisi, drugi materijali, peati, igovi i tambilji, dre se u zakljuanim
kasama, ormanima ili stolovima.

Stavljanje u arhivu

lan 131.

Predmet je konano reen u tuilatvu kada je odluka po odreenom predmetu doneta i otpremljena,
odnosno kada je otpremljeno obavetenje o donetoj odluci.
Posle donoenja pravosnane odluke po pojedinim predmetima obraiva pregleda spise i odreuje
stavljanje u arhivu, a upisniar na omotu spisa oznauje rok uvanja.

Shodna primena propisa o kancelarijskom poslovanju u organima dravne uprave

lan 132.

Ako ovim pravilnikom nije drukije odreeno, na rad pisarnice shodno e se primenjivati propisi o
kancelarijskom poslovanju u organima dravne uprave.

Postupanje sa otpadom i reciklaa

lan 133.

Javni tuilac duan je da organizuje postupanje sa papirom koji predstavlja otpad.

Papir koji predstavlja otpad, pre odnoenja iz prostorija javnog tuilatva mora biti uniten do granice
nemogunosti reprodukovanja sadrine dokumenata.
Kad god je to mogue, papir koji predstavlja otpad bie dostavljen lokalnim centrima u kojima se vri
reciklaa, saglasno obavezi propisanoj zakonom koji ureuje upravljanje otpadom.

XVII. POSTUPANjE SA PRIVREMENO ODUZETIM

PREDMETIMA, SUMNjIVIM STVARIMA I STVARIMA OD
VREDNOSTI
 Nain postupanja

lan 134.

Sa privremeno oduzetim predmetima, sumnjivim stvarima i stvarima od vrednosti koje javna tuilatva
primaju u vezi sa krivinim i drugim postupkom, javna tuilatva e postupati na sledei nain:
1) Zaposleni u javnom tuilatva koji stvari prima, duan je da proveri da li se javnom tuilatvu
predaju sve stvari navedene u prijavi ili drugom aktu, da li one odgovaraju njihovom opisu, a po potrebi i
na drugi nain, obezbedi utvrivanje njihove istovetnosti, posebno ako se radi o prijemu novanica,
kovanog novca, zlatnog novca ili zlatnika, zlata i predmeta od zlata i drugih plemenitih metala. Licu koje
stvari predaje potvrdie se prijem, ili u predajnoj knjizi, ili izdavanjem posebne potvrde, a na primerku
prijave ili drugog akta uz koji su stvari predate, stavie se posebna konstatacija u kojoj e se naznaiti
koje su stvari primljene.
2) Stvari za koje je nesumnjivo da pripadaju oteenom, a koje nije potrebno da se zadre kao dokaz
u krivinom ili drugom postupku vratie se oteenom uz potvrdu o povraaju. Ostale stvari priloie se
zahtevu za sprovoenje istrage ili neposrednom optunom aktu i dostaviti istranom sudiji, odnosno
sudu, uz potvrdu o njihovom prijemu koja e se uloiti u spis.
3) Kada se podnese zahtev za sprovoenje istrage ili se podie optuba, a privremeno oduzete stvari
se ne nalaze kod suda, ve kod drugih organa, javno tuilatvo je duno da obavesti organ kod koga se
stvari nalaze da te stvari dostavi sudu kome su zahtev za istragu ili optuba predati.
4) Privremeno oduzeti predmeti mogu do odluke po prijavi ostati kod organa koji je ove predmete
privremeno oduzeo, u kom sluaju ovo mora biti posebno oznaeno u prijavi ili drugom aktu koji se
dostavlja javnom tuiocu.
U sluaju iz stava 1. ovog lana, privremeno oduzeti predmeti mogu se poveriti na uvanje pravnom
licu koja se bavi skladitenjem roba, ako njihovo uvanje nije mogue u javnom tuilatvu, a dinarske
novanice i kovani novac, falsifikovani domai ili strani novac, zlatan novac, zlatnici i izraevine od zlata i
plemenitih metala i devize predaju se na uvanje Narodnoj banci Srbije, dok se oruje i druge
eksplozivne materije, droge, otrovi i sline stvari predaju policiji.

XVIII. NAIN VOENjA EVIDENCIJE

Podaci o kojima se vode evidencije

lan 135.

Podaci koji su od znaaja za rad javnog tuilatva upisuju se u upisnike, pomone knjige i druge
evidencije, a ako postoje tehniki i drugi uslovi, ti podaci evidentiraju se ili elektronskim sredstvima.
Upisnike, pomone knjige i elektronski voene upisnike vode zaposleni koji rade u pisarnici.
Upisnici i pomone knjige sastoje se od potrebnog broja listova sa propisanim obrascima, koji su
uvezani u knjigu sa tvrdim koricama. Na korici se stavlja oznaka upisnika ili pomone knjige i godina na
koju se odnosi.
Upisnici u elektronskom obliku oznaavaju se, kada je to mogue, istim slovnim ili brojanim
oznakama kao i upisnici koji se vode u obliku knjige.
 Vrste upisnika

lan 136.

U javnom tuilatvu vode se sledei upisnici:

1. Upisnik za punoletne uinioce krivinih dela Evidencija "KT" upisnika sadri osnovne
podatke o punoletnim licima prijavljenih od strane policije ili drugih dravnih organa, kao i
od strane drugih lica ukoliko javni tuilac ili lice koje on odredi utvrdi da je iz priloenih
"KT"
dokaza ili na drugi nain uinjeno verovatnim postojanje osnova sumnje da su izvrila
krivina dela za koje se gonjenje preduzima po slubenoj dunosti, kao i osnovne podatke o
primljenim obavetenjima, preduzetim radnjama, odlukama tuioca i postupajuih sudova.
2. Upisnik za nepoznate uinioce krivinih dela "KTN"
3. Upisnik za maloletne uinioce krivinih dela "KTM"
4. Upisnik za ostale krivine predmete Evidencija "KTR" upisnika sadri razne molbe,
pritube, predloge, izvetaje i druge podneske dravnih organa, pravnih lica i graana, kao i
za voenje napisa u javnim glasilima i upisivanje saznanja o dogaajima od znaaja za rad
"KTR"
javnog tuilatva, za krivine prijave koje su nerazumljive, koje se ne mogu smatrati bilo
kakvim izvorom saznanja o krivinom delu ili uiniocu i koje su iz drugih razloga nepodesne
za "KT" upisnik
5. Upisnik za predmete po vanrednim pravnim lekovima i predmete u drugostepenom
"KTR-I"
postupku po albama na reenje
6. Upisnik predmeta u drugostepenom krivinom postupku "KT"
7. Upisnik za predmete po inicijativama za podizanje zahteva za zatitu zakonitosti "KTZ"
8. Evidencija lica prema kojima je primenjeno odlaganje krivinog gonjenja ili odbaena
krivina prijava primenom naela oportuniteta - l. 236. i 237. Zakonika o krivinom "KEO"
postupku
9. Upisnik prijavljenih za privredne prestupe "KP"
10. Upisnik za predmete privrednih prestupa u drugostepenom postupku "KP"
11. Upisnik za evidenciju oduzetog novca "KDP-I"
12. Upisnik za evidenciju oduzetih predmeta "KDP-II"
13. Upisnik za upravne predmete "UT"
14. Upisnik za predmete po tubama Republikog javnog tuioca u upravnom sporu protiv
"UT- I"
reenja Poverenika za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti
15. Upisnik za prekrajne predmete "PT"
16. Upisnik za prekrajne predmete po inicijativama zahteva za zatitu zakonitosti "PTZ"
17. Upisnik za graanske premete "GT"
18. Upisnik za graanske premete po zahtevima za zatitu zakonitosti "GT-I"
19. Upisnik za graanske premete po revizijama "GT-II"
20. Upisnik za ostale graanske predmete "GTR"
21. Upisnik za administrativne predmete i akte "A"
22. Upisnik za predmete sa oznakom stepena tajnosti dravna tajna "DT"
"Str.
23. Upisnik za predmete sa oznakom stepena tajnosti strogo poverljivo
pov"
24. Upisnik za predmete sa oznakom stepena tajnosti poverljivo "Pov"
25. Upisnik za predmete sa oznakom stepena tajnosti interno "IN"
26. Upisnik za personalne poslove "P"
27. Upisnik za finansijsko-materijalne poslove "R"
28. Upisnika za pravna lica kao uinioce krivinih dela "KTPL"
29. Upisnik predmeta u drugostepenom krivinom postupku protiv pravnih lica "KTPL"
30. Upisnik o zahtevima i odlukama o ostvarivanju prava na pristup informacijama od
"PI"
javnog znaaja
31. Upisnik o obaveznim uputstvima i drugim hijerarhijskim odlukama vieg tuilatva (ili o
"O"
uputstvima, supstituciji i devoluciji)
32. Upisnik za predmete o podnetim predlozima i zakljuenju sporazuma o priznanju krivice "SK"
33. Upisnik za oduzimanje imovinske koristi proistekle iz krivinog dela "OIK"
34. Upisnik za meunarodnu pravnu pomo i meunarodnu saradnju "MP"

Evidencija o rukovoenju pretkrivinim i krivinim postupkom

lan 137.

U javnim tuilatvima vodi se evidencija o rukovoenju pretkrivinim i krivinim postupkom.

Evidencija sadri osnovne podatke o dogaajima i licima povodom kojih se vodi postupak, o
primljenim obavetenjima, preduzetim radnjama, odlukama tuioca i presudama i reenjima postupajuih
sudova.

"KEO" upisnik

lan 138.

U javnom tuilatvu vodi se posebna evidencija "KEO" o predmetima u kojima je odloeno krivino
gonjenje ili odbaena krivina prijava primenom naela oportuniteta, a u Republikom javnom tuilatvu
vodi se jedinstvena evidencija ovih predmeta.
Ukoliko obraiva predmeta u pretkrivinom postupku donese odluku o odlaganju krivinog
gonjenja, pre preduzimanja prve radnje na omot spisa stavlja dostavnu naredbu da se predmet ima
prevesti u "KEO" upisnik.
Nakon dostavne naredbe, upisniar predmetu dodeljuje "KEO" broj, koji se na omotu spisa i u "KT"
upisniku u vidu napomene upisuje kao "KEO VEZA".
U "KEO" upisnik upisuju se sve preduzete radnje u vezi odlaganja krivinog gonjenja.
U sluaju neispunjenja zakonskih uslova za donoenje reenja o odbacivanju krivine prijave
primenom naela oportuniteta, obraiva e o razlozima sainiti slubenu beleku, a na omotu spisa
staviti dostavnu naredbu da se predmetu ima oduzeti KEO broj, pa e se sve dalje preduzete radnje
upisivati u "KT" upisnik.
Nakon donoenja reenja o odbacivanju krivine prijave primenom naela oportuniteta, predmet se
smatra reenim i u "KEO" i u "KT" upisniku.

"KTPL" upisnik

lan 139.

Evidencija prijavljenih pravnih lica, kao i kretanje predmeta do zavretka postupka upisuje se u
"KTPL" upisnik.
Evidencija prijavljenih odgovornih lica u tim pravnim licima upisuje se u "KT" upisnik, dok se na
omotu "KTPL" spisa, ispod dodeljenog broja, upisuje broj "KT" veze, a preduzete radnje u odnosu na
sva lica u predmetu upisivae se samo u "KTPL" upisnik.

"SK" upisnik

lan 140.

Evidencija o podnetim predlozima i zakljuenju sporazuma o priznanju krivice upisuje se u "SK"

upisnik.
Ukoliko tokom krivinog postupka javni tuilac, okrivljeni ili njegov branilac predloe zakljuenje
sporazuma o priznanju krivice, obraiva predmeta na omot spisa stavlja dostavnu naredbu da se
predmet ima prevesti u "SK" upisnik.
Nakon dostavne naredbe, upisniar predmetu dodeljuje "SK" broj, koji se na omotu spisa i u "KT"
upisniku u vidu napomene upisuje kao "SK VEZA".
U "SK" upisnik upisuju se sve preduzete radnje i odluke u vezi primene sporazuma o priznanju
krivice.
Ukoliko sud donese reenje kojim se sporazum o priznanju krivice odbacuje ili odbija, predmetu se
oduzima "SK" broj, a sve dalje preduzete radnje upisuju se u "KT" upisnik.
Ukoliko sud donese reenje kojim se sporazum o priznanju krivice usvaja, po pravnosnanosti ovog
reenja, predmet se smatra reenim i u "KT" i u "SK" upisniku.

Pomone knjige

lan 141.

U javnim tuilatvima mogu se voditi pomone knjige:

1) primopredajna knjiga za unutranju dostavu;
2) dostavna knjiga za potu;
3) knjiga izdatih spisa iz arhive;
4) dnevnik slubenih putovanja;
5) knjiga deurstava;
 6) knjiga rasporeda procesnih obaveza i slubenih radnji;
7) knjiga dodeljenih predmeta.

Voenje upisnika i pomonih knjiga

lan 142.

Upisnici i pomone knjige vode se zasebno za svaku vrstu predmeta i za svaku kalendarsku godinu.
Upisniar, pre upisa novog predmeta, proverava da li ve postoji predmet formiran po istoj stvari i uz
konsultaciju sa javnim tuiocem odreuje ili novi broj predmeta ili primljene spise zdruuje sa ve
postojeim brojem.

Imenik

lan 143.

Za upisnike za koje se predvia da e broj predmeta godinje biti vei od 200, obavezno se vodi
imenik.
U javnom tuilatvu sa manjim obimom poslova moe se za vie upisnika voditi jedan zajedniki
imenik.
Podaci u imenik unose se istovremeno sa upisom predmeta u upisnik.
Imenici se vode u povezanim knjigama sa posebnim listovima za svako slovo azbuke.
U jednoj knjizi imenika moe se upisati vie godina. U tom sluaju, na poetku svake godine, kod
pojedinog slova, stavlja se crvenom olovkom oznaka novog godita.
Ako se u jednom predmetu postupak odnosi na vie lica, svako lice upisae se u imenik posebno.
U imenik se upisuje naziv organa ili pravnog lica, odnosno prezime i ime lica na koje se postupak
odnosi, ili u ijem se interesu vodi, a moe se upisati i njegovo sedite, odnosno prebivalite.
Ukoliko se upisnik vodi u elektronskoj formi, imenik se vodi na nain i u skladu sa svojstvima
poslovnog softvera koji se koristi.

Nain unoenja podataka u upisnike i pomone knjige

lan 144.

Podaci koji se unose u upisnik i pomone knjige, piu se hemijskom olovkom ili mastilom i itko.
Privremene beleke upisuju se olovkom, a briu se kada postanu bespredmetne.
Ako je neki predmet pogreno upisan, precrtae se ceo upis, a u rubrici "napomena" zabeleie se
mastilom: "pogrean upis".
Pogreni upisi u pojedinim upisima upisnika i pomonih knjiga ispravljaju se tako to se preko teksta
pogrenog upisa povue tanka vodoravna crta olovkom u boji na nain da precrtani tekst ostane itak i
unese podatak o tanom upisu.
Podaci u elektronskom obliku kao i pogreni upisi upisuju se na nain i u skladu sa svojstvima
raunarskog programa koji se koristi.
 Obeleavanje konano reenog predmeta

lan 145.

Kada je predmet konano reen u javnom tuilatvu, redni broj tog predmeta zaokruuje se u
upisniku crvenom olovkom.
Znakom kvadrata uokvirie se redni broj predmeta koji se stavlja u arhivu. U arhivu se mogu stavljati
samo pravnosnano okonani predmeti.

Pregled upisnika i pomonih knjiga

lan 146.

Javni tuilac ili lice koje on odredi, duno je da najmanje jednom godinje pregleda sve upisnike i
pomone knjige da bi se obezbedilo pravilno i uredno voenje upisnika, pomonih knjiga i drugih
evidencija. Svaki pregled zabeleie se u rubrici napomena kod poslednjeg upisanog predmeta.
Prilikom pregleda naredie se i ispravljanje zapaenih nedostataka i dae se potrebna uputstva za rad,
a o izvrenom pregledu sainie se i zapisnik.
Primerak zapisnika o izvrenom pregledu upisnika i pomonih knjiga dostavljaju se neposredno viem
javnom tuilatvu, koje o uoenim problemima o voenju upisnika obavetavaju Republiko javno
tuilatvo.

Zakljuivanje upisnika

lan 147.

Upisnici se zakljuuju na kraju godine. Zakljuivanje se vri tako, to se posle poslednjeg upisanog
rednog broja stavlja konstatacija koja sadri sledee podatke: dan, mesec i godinu zakljuenja, redni
broj poslednjeg upisanog predmeta.
Ovu konstataciju potpisuju vodilac upisnika i javni tuilac ili zamenik javnog tuioca koga on odredi.
Ukoliko se upisnik vodi u elektronskoj formi, zakljuuje se na nain i u skladu sa svojstvima
poslovnog softvera koji se koristi.
Konstatacija o zakljuenju elektronskog upisnika mora se odtampati zajedno sa potpunim izvodom iz
upisnika.

Uputstvo Republikog javnog tuioca o voenju i popunjavanju upisnika, pomonih

knjiga, poslovnog softvera i obrazaca za podatke

lan 148.

Upisnici, pomone knjige, poslovni softver, kao i obrasci za podatke koji su od interesa za sva javna
tuilatva vodie se i popunjavati po uputstvu Republikog javnog tuioca.
Republiki javni tuilac moe odrediti da se u javnom tuilatvu vode i drugi upisnici, pomone knjige i
evidencije.
 XIX. ARHIVSKI MATERIJAL

Arhivska graa i registraturski materijal

lan 149.

Arhivska graa i registraturski materijal uvaju se u javnom tuilatvu u skladu sa propisima koji
ureuju arhiviranje.
Rokovi uvanja arhivske grae i registraturskog materijala utvruju se posebnom listom kategorija
registraturskog materijala sa rokovima uvanja, na osnovu koje se vri izdvajanja bezvrednog
registraturskog materijala.
Listu kategorija registraturskog materijala sa rokovima uvanja donosi Republiki javni tuilac po
pribavljenoj saglasnosti nadlenog arhiva.

Odabiranje bezvrednog registraturskog materijala iz arhivske grae

lan 150.

Nakon isteka roka uvanja, predmeti, odnosno bezvredni registraturski materijal se odabira iz
arhivske grae i popisuje radi izdvajanja.
Izdvojeni bezvredni registraturski materijal, moe se unititi samo na osnovu pismenog odobrenja
nadlenog arhiva.

Postupak nakon odabiranja bezvrednog registraturskog materijala iz arhivske

grae

lan 151.

Odabiranje arhivske grae i izdvajanje bezvrednog registraturskog materijala iz arhivske grae se vri
u roku od godine dana od dana isteka utvrenog roka uvanja na osnovu akta javnog tuioca koji sadri:
- imenovanje komisije za izdvajanje predmeta predvienih za unitavanje;
- naznaenje perioda za koji se bezvredni registraturski materijal izdvaja;
- rok do kada komisija treba da izvri sainjavanje popisa bezvrednog registraturskog materijala koji
se predlae za izdvajanje u odnosu na svaki pojedinani upisnik iz koga se izdvaja materijal i dostavljanje
obavetenja i spiskova nadlenom arhivu za davanje pismenog odobrenja za unitavanje;
- rok u kome se ima izvriti unitavanje nakon dobijanja pismenog odobrenja za unitavanje;
- nain unitavanja;
- rok do kada se javnom tuiocu nakon dobijanja pismenog odobrenja nadlenog arhiva za
unitavanje, dostavlja zapisnik o izvrenom unitavanju sa spiskovima unitenog bezvrednog
registraturskog materijala.
Unitavanje se vri seenjem, paljenjem ili na drugi nain kojim se u potpunosti otklanja mogunost da
sadrina spisa predvienih za unitenje bude dostupna neovlaenim licima.
 Komisija za izdvajanje predmeta predvienih za unitavanje

lan 152.

Izdvajanje predmeta predvienih za unitavanje vri komisija od tri lana koje odreuje javni tuilac.

Postupanje komisije

lan 153.

Komisija za unitavanje spisa vri uvid u svaki upisnik koji se vodi u javnom tuilatvu i na osnovu
njega izdvaja svaki predmet kome je istekao rok uvanja.
U sluaju dileme o roku uvanja na osnovu podataka iz upisnika, komisija je duna da izvri uvid u
sporni predmet i na osnovu toga odlui da li se radi o predmetu koji moe da se izdvoji ili ne.
Za svaki izdvojeni predmet, nakon dobijanja pismenog odobrenja nadlenog arhiva, u upisniku se u
rubrici "napomena", peatom, ili hemijskom olovkom stavlja oznaka "izdvojeno", ispod koje se upisuje
broj i datum naredbe za izdvajanje i potpis lana komisije koji je predmet odredio za izdvajanje,
odnosno unitavanje.

Postupak sa dokumentacijom za trajno uvanje

lan 154.

Arhivska graa, odnosno dokumentacija koja je listom kategorija registratorskog materijala odreena
da se uva trajno, predaje se nadlenom arhivu posle isteka 30 godina od godine nastanka.

Primopredaja arhivske grae

lan 155.

Odluku o predaji arhivske grae nadlenom arhivu, donosi javni tuilac, uz prethodnu saglasnost
nadlenog arhiva.
Postupak primopredaje arhivske grae nadlenom arhivu sprovodi se u skladu sa zakonskom i drugim
propisima.

Izvetaj komisije

lan 156.

Nakon predaje arhivske grae nadlenom arhivu, komisija sainjava izvetaj uz koji prilae spiskove
arhivske grae koja je arhivirana.

XX. NADZOR NAD PRIMENOM PRAVILNIKA

lan 157.
 Ministarstvo nadleno za pravosue vri nadzor nad primenom ovog pravilnika.

Posledice nadzora

lan 158.

Zapisnik o izvrenom nadzoru dostavlja se javnom tuiocu tuilatva u kome je vren nadzor,
neposredno viem javnom tuiocu i ministru nadlenom za pravosue.
Javni tuilac je duan da u roku od 30 dana obavesti neposredno vieg javnog tuioca, Republikog
javnog tuioca i ministra nadlenog za poslove pravosua o merama preduzetim da se uoeni nedostaci
otklone, rokovima za otklanjanje nedostataka, kao i razlozima zbog kojih su nedostaci i propusti nastali.

XXI. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 159.

Republiki javni tuilac donee u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog pravilnika akt o
voenju i popunjavanju upisnika, pomonih knjiga, poslovnog softvera, kao i obrasce za podatke koji su
od interesa za sva javna tuilatva.
Do donoenja akta iz stava 1. ovog lana primenjivae se uputstvo i obrasci koje je doneo Republiki
javni tuilac na osnovu Pravilnika o upravi u javnom tuilatvu ("Slubeni glasnik RS", br. 77/04, 52/07,
2/08, 9/09 i 44/09).
Republiki javni tuilac donee u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog pravilnika akt iz
lana 11. stav 1. ovog pravilnika.

lan 160.

Republiki javni tuilac donee u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika
doneti Listu kategorija registraturskog materijala sa rokovima uvanja.
Do donoenja akta iz stava 1. ovog lana, primenjivae se Lista kategorija registraturskog materijala
sa rokovima uvanja, koju je Republiko javno tuilatvo donelo 1. oktobra 2007. godine.

lan 161.

U cilju efikasnog preuzimanja predmeta, od 1. januara 2010. u javnim tuilatvima osnovanim

Zakonom o javnom tuilatvu ("Slubeni glasnik RS", br. 116/08 i 104/09) i Zakonom o seditima i
podrujima sudova i javnih tuilatava ("Slubeni glasnik RS", broj 116/08), pored redovnih, po pravilu,
vode se i preimenovani upisnici i pomone knjige.

lan 162.

Stupanjem na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o upravi u javnom tuilatvu ("Slubeni
glasnik RS", br. 77/04, 52/07, 2/08, 11/09 i 44/09).

lan 163.

Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike
Srbije", a primenjuje se od 1. januara 2010. godine.
Broj 110-00-242/2009-05
U Beogradu, 24. decembra 2009. godine
Ministar,
Sneana Malovi, s.r.

IZMENE

Na osnovu lana 39. stav 2. Zakona o javnom tuilatvu ("Slubeni glasnik RS", br. 116/08 i 104/09),
po pribavljenom miljenju Republikog javnog tuioca,
Ministar pravde donosi

Pravilnik o izmenama i dopuni Pravilnika o

upravi u javnim tuilatvima

Pravilnik je objavljen u "Slubenom glasniku RS", br.

87/2010 od 19.11.2010. godine.

lan 1.

U Pravilniku o upravi u javnim tuilatvima ("Slubeni glasnik RS", broj 110/09), lan 9. menja se i
glasi:

"lan 9.

Na spoljnoj, eonoj strani korica slubene legitimacije utisnut je Mali grb Republike Srbije, kao i
natpisi: "Republika Srbija", "Republiko javno tuilatvo" i naziv: "Slubena legitimacija".
Na gornjoj unutranjoj strani slubene legitimacije postoji prostor dimenzija 6 h 9 cm za: fotografiju
veliine 2,5 h 3 cm, mesto gde se upisuju ime i prezime, funkcija koju vri, javno tuilatvo u kome vri
javnotuilaku funkciju; oznaka serije i serijskog broja, registarski broj, datum izdavanja, hologram;
mesto za potpis Republikog javnog tuioca i peat Republikog javnog tuilatva.
Stranice slubene legitimacije su dimenzija 8,5 h 11,5 cm i izraene su od koe crne boje."

lan 2.

lan 10. menja se i glasi:

 "lan 10.

Na donjoj unutranjoj strani slubene legitimacije nalazi se znaka javnog tuilatva.

Znaka javnog tuilatva ima oblik dvanaestokrake zvezde srebrne boje, dimenzija 6,5 h 7 cm,
debljine kraka u osnovi od 1,3 cm, sa jezgrom ovalnog oblika, dimenzija 4,2 h 4,8 cm, sa obodom
srebrne boje ukraenog sa spoljne strane uskim ramom i bordurom debljine 0,2 cm, a sa unutranje
strane uskim ramom, veliine 0,5 cm, sa natpisom na gornjoj strani: "Republika Srbija", a na donjoj
strani sa natpisom: "Republiko javno tuilatvo". Veliina slova je 0,3 cm.
Znaka Republikog javnog tuioca je ista kao i znaka iz stava 2. ovog lana, osim to je
dvanaestokraka zvezda zlatne boje.
Na gornjoj polovini rama na udaljenosti od 1,5 cm od vrha rama, sa leve i desne strane, nalaze se
razvijene zastave Republike Srbije veliine 1 h 0,5 cm, koje su zalomljene po sredini na dole, na levu i
desnu stranu i gornjom strane prelaze ram jezgra znake za 0,1 cm.
U centralnom delu znake, na plavoj podlozi nalazi se Mali grb Republike Srbije veliine 2,6 cm, na
koji su okaeni tasovi vage srebrne boje u visini donjeg dela krila orla u grbu, a u duini koja prelazi
duinu tita na grbu Republike Srbije za 0,3 cm.
Iza rama znake nalazi se uspravno postavljen ma, sa drkom srebrne boje i seivom srebrne boje
usmerene na dole, postavljen centralno u duini od 6,5 cm. Na znaki Republikog javnog tuioca drka
i seivo maa su zlatne boje."

lan 3.

Naslov iznad lana 71. i lan 71. menjaju se i glase:

"Pristup informacijama od javnog znaaja

lan 71.

Republiki javni tuilac, u cilju jednoobraznog postupanja, donosi uputstvo o pristupu informacijama
od javnog znaaja.
Javna tuilatva postupaju po zahtevima za ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog
znaaja, u skladu sa zakonom i uputstvom iz stava 1. ovog lana i izrauju informator u skladu sa
zakonom kojim se ureuje slobodan pristup informacijama od javnog znaaja."

lan 4.

Republiki javni tuilac donee uputstvo iz lana 3. ovog pravilnika u roku od est meseci od dana
stupanja na snagu ovog pravilnika.

lan 5.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike
Srbije".
Broj 110-00-125/2010-05
U Beogradu, 10. novembra 2010. godine
 Ministar,
Sneana Malovi, s.r.

Na osnovu lana 39. stav 2. Zakona o javnom tuilatvu ("Slubeni glasnik RS", br. 116/08, 104/09,
101/10, 78/11 - dr. zakon i 101/11), po pribavljenom miljenju Republikog javnog tuioca,
Ministar pravde donosi

Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o

upravi u javnim tuilatvima

Pravilnik je objavljen u "Slubenom glasniku RS", br. 5/2012

od 25.1.2012. godine.

lan 1.

U Pravilniku o upravi u javnim tuilatvima ("Slubeni glasnik RS", br. 110/09 i 87/10), u lanu 44.
stav 1. rei: "istragama, istranim radnjama" zamenjuju se reima: "dokaznim radnjama".

lan 2.

U lanu 61. stav 2. druga reenica menja se i glasi: "Ako su prijava, predlog i izjava saopteni
telefonom, sainie se slubena beleka, a ako su podneti putem elektronske pote, sauvae se na
odgovarajuem nosiocu podataka i odtampati."

lan 3.

Posle lana 64. dodaju se l. 64a do 64d koji glase:

"Naknada za izgubljenu zaradu

lan 64a

Licu koje je pozvano u javno tuilatvo i koje zahteva naknadu za izgubljenu zaradu, posle obavljene
radnje, zamenik javnog tuioca izdaje potvrdu za ostvarivanje naknade za izgubljenu zaradu.
Ako se isplata licu iz stava 1. vri iz poloenog predujma, u potvrdi e se navesti da e se predujam
vratiti, ukoliko poslodavac u odreenom roku ne zahteva vraanje isplaenog iznosa naknade (regres).
O izdatim potvrdama vodi se evidencija.
 Naplata takse

lan 64b

Takse u vezi sa postupanjem javnog tuilatva se plaaju na odgovarajui evidentni raun prihoda
organa, a kao dokaz o uplati, takseni obveznik prilae uplatnicu.
Ako je stranka jednom uplatnicom platila taksu za vie predmeta, dokaz e se uloiti u predmet koji
nosi najmanji broj. U ostalim predmetima zabeleie gde se nalazi dokaz o uplati.
Ako javno tuilatvo raspolae poslovnim softverom za upravljanje predmetima, obraun i evidencija
naplate sudskih taksi mogu se voditi kroz poslovni softver suda.

Kontrola naplate takse

lan 64v

Javni tuilac i postupajui zamenik javnog tuioca, redovno kontroliu naplatu takse.
Kada je naloena prinudna naplata i u predmetu postoji dokaz da je nadleni organ taj nalog primio,
smatrae se da je taksa naplaena.
Predmet se ne moe arhivirati dok ovlaeno lice svojim potpisom ne overi zabeleku da je taksa
naplaena.
Otisak tambilja sa zabelekom da je taksa naplaena stavlja se na naslovnu stranu omota spisa, u
desni gornji ugao, ispred oznake predmeta.

Polaganje predujma

lan 64g

Kad je neophodno polaganje predujma za trokove koji e nastati usled izvoenja dokaza, javno
tuilatvo e naloiti polaganje potrebnog novanog iznosa na depozitni raun javnog tuilatva.
U reenju kojim se nalae polaganje predujma navee se, pored ostalog, broj rauna na koji se
uplauje iznos koji treba poloiti i posledice koje e nastupiti ako se predujam ne poloi.
Ako isto lice ima vie predmeta u kojima istovremeno polae predujam, javno tuilatvo e polaganje
predujma naloiti jednim reenjem, koje e se zalepiti u predmet koji nosi najmanji broj. U ostalim
predmetima zabeleie se broj predmeta u kome se nalazi reenje.
Naredba o odreivanju dokazne radnje donee se kada se utvrdi da je predujam poloen.

Kontrola uplate predujma

lan 64d

Kad raunovodstvo obavesti pisarnicu da je predujam poloen, izvrie se radnje, ije je izvrenje
bilo uslovljeno polaganjem potrebnog iznosa.
Ako je jednom uplatnicom poloen predujam za vie predmeta, dokaz e se zalepiti u predmet koji
nosi najmanji broj. U ostalim predmetima zabeleie se broj predmeta u kome se nalazi dokaz o uplati.
 Ako predujam ne bude poloen u roku, pisarnica e o tome staviti zabeleku ispod naredbe o dostavi
reenja za polaganje predujma i predmet izneti postupajuem zameniku javnog tuioca."

lan 4.

Posle lana 77. dodaje se lan 77a koji glasi:

"Oglasna tabla

lan 77a

U zgradi u kojoj je smeteno javno tuilatvo na vidnom mestu se postavlja oglasna tabla za
objavljivanje oglasa, saoptenja i obavetenja o prijemu stranaka i drugih lica kojima nije upuen poziv
od strane javnog tuilatva, kao i za isticanje pismena radi dostavljanja, u skladu sa procesnim zakonima
i drugim propisima.
U javnom tuilatvu moe se postaviti i elektronska oglasna tabla.
Upravitelj pisarnice stara se o blagovremenom i urednom isticanju oglasnih primeraka na oglasnu
tablu, odnosno njihovog uklanjanja sa oglasne table.
Upravitelj pisarnice, stavlja beleku o danu isticanja, odnosno uklanjanja oglasnog primerka, potpisuje
beleku, overava je peatom i ulae u odgovarajui spis."

lan 5.

U lanu 98. stav 2. posle rei: "gonjenja" dodaju se rei: "pre potvrivanja optunice, posle
potvrivanja optunice i", a rei: "osnovana sumnja potkrepljena dokazom" zamenjuju se reima: "traeni
stepen sumnje potkrepljen dokazima".

lan 6.

Posle lana 119. dodaju se l. 119a do 119g koji glase:

"Popis spisa

lan 119a

Prilikom osnivanja predmeta upisniar uvodi u popis spisa prvo pismeno na osnovu koga je predmet
osnovan i oznaava broj listova. Hronoloki se uvode u popis i oznaavaju listovi i druga pismena.
Pismena, koja su primljena ili sainjena za vreme dok se predmet nalazi u pisarnici, tu se i zavode u
popis, a pismena koja su primljena dok se predmet nalazi u sudu, odnosno kod zamenika javnog
tuioca, u popis spisa zavodi zapisniar.
U popis spisa unose se pismena po redu prijema. Redni broj popisa oznaava se na samom pismenu
(podbroj). Pojedina reenja javnog tuilatva doneta na samom pismenu, koje je uvedeno u popis spisa,
ne dobijaju podbroj.
Listovi spisa oznauju se tekuim brojem crvenom olovkom u desnom gornjem uglu, od broja 1 i
dalje, bez obzira na podbroj. Broj lista upisuje se i u odgovarajuu rubriku popisa spisa.
U popis spisa se po odobrenju postupajueg zamenika javnog tuioca nee uneti razni izvetaji i drugi
dopisi koji nisu od znaaja za tok postupka, ve e se odloiti u pomoni spis.
Vraene dostavnice, odnosno povratnice za lino dostavljanje po kojima su dostavljene odluke,
unose se kao prilog pod rednim brojem odluke na koji se odnose i lepe se neposredno iza odluke.
Dostavnice, odnosno povratnice oznaavaju se u gornjem desnom uglu.

Zdruivanje

lan 119b

Pismena koja se odnose na predmete u toku zdruuju se s tim predmetima.

Ako se primeti da se radi o stvarima koje treba spojiti radi sprovoenja jedinstvenog postupka,
upisniar obavetava o tome upravitelja pisarnice, a ovaj nadlenog zamenika javnog tuioca.

Ulaganje pismena u omot spisa

lan 119v

Pismena se ulau u omot spisa i lepe redom kojim su uvedena u popis spisa tako da pismeno ranijeg
datuma bude iznad pismena kasnijeg datuma. Izuzetno, naredba za sprovoenje istrage i optunica lepe
se ispred ostalih spisa bez obzira na datum prijema, to se konstatuje u primedbi popisa spisa.
Zaposleni koji unose pismena u popis duni su da ih odmah zalepe.
Za lepljenje pismena slui umetak koji se ulae u popis spisa koji ima vie listia.
Za svaki listi lepi se samo jedan list pismena. Ako uz pismena ima priloga prethodno e se
meusobno spojiti.
Kada se upotrebe svi listii jednog umetka, ulae se drugi umetak koji se kanapom spaja sa prvim.
Prilozi koji se zbog obima ne mogu uloiti u spise dre se odvojeno. O tome se u predmetu sainjava
zabeleka.

Rukovanje predmetom

lan 119g

Svi zamenici javnog tuioca i zaposleni koji postupaju po predmetu, bez obzira na to da li rade u
pisarnici ili za postupajue zamenike javnog tuioca, staraju se da se sa predmetima paljivo rukuje i da
pismena budu uvek propisno sreena i zalepljena. Tekstovi se ne smeju podvlaiti, arati i po njima pisati
primedbe.
Javno tuilatvo kome je dostavljen nesreen predmet, vratie ga radi sreivanja, javnom tuilatvu od
koga je predmet primljen.

lan 7.

Posle lana 121. dodaju se l. 121a i 121b koji glase:

"Spajanje i razdvajanje predmeta

 lan 121a

Kada se vie predmeta spoji radi zajednikog raspravljanja, onda se predmet po kome je docnije
pokrenut postupak, po pravilu spaja sa predmetom po kome je postupak pokrenut ranije, vodei rauna
o teini i sloenosti predmeta koji se pripaja.
Na omotu zajednikog predmeta oznaava se predmet koji je spojen radi istovremenog postupanja, a
ako na omotu spojenog predmeta postoje kakve posebne oznake, prenose se na omot zajednikog
predmeta.
U popis spisa, odnosno elektronski popis spisa ranijeg predmeta, unosi se spojeni predmet pod
narednim rednim brojem popisa spisa. Ako su predmeti spojeni na pretresu, u popis spisa unosi se samo
zapisnik. U oba sluaja u rubrici za primedbe naznaava se koji je predmet spojen radi zajednikog
postupanja.
Ako se jednom predmetu prilae drugi samo radi uvida, nee se postupiti na nain predvien u st. 1.
do 3. ovog lana, ve se na omotu predmeta, kome se drugi prilae, oznaiti crvenom olovkom koji je
predmet priloen. Kada predmet bude razdvojen ova oznaka se na omotu predmeta precrtava.

Postupanje sa odvojenim predmetima

lan 121b

Ako se pre okonanja postupka predmet razdvoji radi odvojenog postupanja, u odvojeni predmet
ulau se overeni prepisi pismena, koji se odnose na oba predmeta, odnosno koji su potrebni samo za
odvojeni predmet.
Na omot odvojenog predmeta prenose se i posebne oznake, koje se odnose samo na taj predmet.
Iste oznake precrtavaju se na omotu ranijeg zajednikog predmeta.
Za odvojeni predmet sainie se novi popis spisa."

lan 8.

Posle lana 122. dodaju se l. 122a i 122b koji glase:

"Pozivanje

lan 122a

Stranka i drugo lice pozivaju se u javno tuilatvo korienjem odgovarajueg obrasca (poziv) prema
vrsti predmeta i svojstvu pozivanog lica. Svako lice se poziva posebno.
Pozive popunjavaju zapisniari koji rade za postupajueg zamenika javnog tuioca.
Na poziv se mora upisati broj predmeta, kao i lino ime zamenika javnog tuioca. Poziv potpisuje
zamenik javnog tuioca, a za tanost otpravka odgovara upravitelj pisarnice, odnosno ef odseka ili
zaposleni koji je poziv popunio.
Pozivu se prilae odgovarajui omot sa povratnicom, odnosno dostavnica, koji moraju biti jasno i
potpuno ispunjeni.
Na povratnici, odnosno dostavnici, u gornjem desnom uglu ispod oznake predmeta stavlja se rok
evidencije i predevidencije.
 Postupanje sa odlukama

lan 122b

Odluka se dostavlja pisarnici radi razvoenja kroz upisnik u koji upisniar unosi podatke vezane za
odluku i rasporeuje je zaposlenima koji dalje postupaju po njoj.
Na izvornik odluke stavlja se otisak tambilja beleke o otpremanju.
Predmet se odlae u evidenciju do vraanja dostavnica i povratnica o prijemu odluke i isteka roka za
albu.
Blagovremenost albe ceni zamenik javnog tuioca, a pisarnica dalje postupa po njegovoj naredbi.
Po zavretku ovih radnji predmet se dostavlja sudu."

lan 9.

Posle lana 128. dodaju se l. 128a i 128b koji glase:

"Dostavljanje

lan 128a

Dostava tuilakih pismena uesnicima u postupku vri se, u skladu sa odredbama procesnih zakona.
Tuilaka pismena se dostavljaju neposredno u javnom tuilatvu, putem pote, drugog pravnog lica
registrovanog za dostavljanje pismena, policije, po tuilakom dostavljau ili na drugi nain u skladu sa
zakonom.
Dostavlja dostavlja pismeno licu kome se dostavljanje ima izvriti, svakog dana na radnom mestu u
radno vreme ili u stanu od 7 do 22 asa. U drugo vreme i na drugom mestu, dostavljanje se moe izvriti
na osnovu posebne odluke javnog tuilatva, odnosno naloga zamenika javnog tuioca koji je dostavlja,
na zahtev primaoca, duan da pokae.
U sluaju sumnje, tuilaki dostavlja moe traiti od lica koja se zateknu na mestu na kome bi
dostavu trebalo izvriti da dokau svoj identitet. Ukoliko ta lica odbiju da prue dokaz o identitetu,
tuilaki dostavlja moe zatraiti pomo policije radi utvrivanja njihovog identiteta.
Dostavlja je duan da pokae slubenu legitimaciju na zahtev lica kome se dostavljanje vri i
obavezan je da je nosi u vreme dostave.

Postupanje sa dostavnicama i povratnicama

lan 128b

Vraene dostavnice i povratnice po kojima je dostava izvrena, po pravilu se odmah ulau u predmet.
U javnim tuilatvima sa veim obimom poslova dostavnice i povratnice kada su uredno uruene,
mogu se drati sloene po datumima rokova i roita u posebnom ormanu sa posebnim brojem
pregrada, a uoi nastupanja roka ulau se u predmet.
U pogledu neuruenih ili nepravilno uruenih poziva i drugih pismena, postupa se odmah po prijemu
bez obzira na rok predevidencije i evidencije.
Dostavnice i povratnice o uruenju odluka i drugih pismena ulau se u predmete i lepe neposredno iza
odluke na koju se odnose."

lan 10.

Posle lana 130. dodaju se l. 130a do 130v koji glase:

"Obnavljanje spisa

lan 130a

Ako se pojedini spisi predmeta izgube, a ni posle svestranog traenja ne mogu se pronai ili se unite
ili tako otete da su neupotrebljivi, pokrenue se postupak za njihovo obnavljanje.
Obnavljanje spisa sprovodi se po pravilima vanparninog postupka, shodnom primenom odredaba
koje ureuju ponitaj isprava.
Ako su u pitanju predmeti po kojima je postupak u toku, postupak za obnavljanje pokree sud
reenjem po slubenoj dunosti ili po predlogu javnog tuioca.
Kada su u pitanju predmeti po kojima je postupak pravnosnano okonan, postupak za obnavljanje
pokree se samo ako postoji opravdan javni ili pravni interes. Reenje o tome donosi sud po slubenoj
dunosti ili na zahtev stranke.
U sluajevima gubitka ili oteenja dela ili kompletnog spisa koji se uva u elektronskom obliku, vri
se njegovo obnavljanje korienjem IKT.
Postupak obnavljanja nee se pokrenuti ako je protekao rok do koga se u skladu sa propisima
uvaju takvi spisi.

Postupak obnavljanja spisa

lan 130b

U postupku obnavljanja spisa predmeta po kojima je postupak u toku, postupa zamenik javnog
tuioca kome je predmet dodeljen u rad, a u predmetima po kojima je postupak okonan, zamenik
javnog tuioca koga odredi javni tuilac.
Obnavljaju se samo oni spisi u predmetu koji su od bitnog znaaja za postupak.
Spisi predmeta se obnavljaju na osnovu prepisa nestalih, oteenih ili unitenih spisa kojima raspolau
sud, uesnici u postupku ili javno tuilatvo, podataka iz upisnika i pomonih knjiga, a po potrebi i na
osnovu saglasnih izjava uesnika u postupku. Ako o pojedinim radnjama nema podataka, a izjave
uesnika u postupku nisu saglasne, te radnje e se ponoviti ukoliko nije bila doneta prvostepena odluka.
Uesnici u postupku se obavetavaju samo o nestanku onih spisa po kojima je postupak u toku i
ujedno pozivaju da donesu sve prepise podnesaka, zapisnika, odluka i drugih pismena kojima raspolau.

Predlog za obnavljanje spisa

lan 130v
 Predlog za obnavljanje spisa kojima je postupak u toku i sve radnje u postupku obnavljanja upisuju
se pod istim brojem u upisnik u kome je zaveden izgubljeni, oteeni ili uniteni spis.
Predlog za obnavljanje spisa po kojima je postupak pravnosnano okonan zavodi se u upisnik "RP",
a posle donetog reenja kojim se odreuje obnavljanje, uvodi se pod novim rednim brojem u
odgovarajui upisnik."

lan 11.

lan 134. menja se i glasi:

"lan 134.

Sa privremeno oduzetim predmetima, sumnjivim stvarima i stvarima od vrednosti koje javna tuilatva
primaju u vezi sa krivinim i drugim postupkom, javno tuilatvo postupa na sledei nain:
1) oduzeti predmeti ili predmeti pronaeni kod okrivljenog za koja se ne zna iji su, zavode se u
knjigu oduzetih predmeta;
2) oduzeti predmeti koji se prema posebnim propisima ne predaju nadlenom organu predaju se na
uvanje zaposlenom koji je rasporedom poslova odreen za njihovo uvanje u skladu sa propisima o
depozitima;
3) oduzeti novac, vrednosni papiri ili dragocenosti koji se koriste u predistranom i istranom
postupku kao dokaz, uvaju se u raunovodstvu javnog tuilatva u kasi. Ako nemaju ovu svrhu
dostavljaju se na uvanje depozitnom mestu, odnosno uplauju na raun depozita;
4) stvari za koje je nesumnjivo da pripadaju oteenom, a koje nije potrebno zadrati kao dokaz u
postupku, vratie se oteenom uz potvrdu o povraaju;
5) oruje, eksplozivne stvari, opojne droge, lako zapaljive stvari i otrovi, predaju se na uvanje
policiji;
6) privremeno oduzeti predmeti mogu do odluke po krivinoj prijavi ostati kod organa koje je
predmete privremeno oduzeo, po odobrenju javnog tuioca, odnosno zamenika javnog tuioca;
7) privremeno oduzeti predmeti mogu se poveriti na uvanje pravnom licu koje se bavi skladitenjem
roba, ako njihovo uvanje nije mogue u javnom tuilatvu, dok e se novac u domaoj i stranoj valuti,
vrednosni papiri i dragocenosti od zlata i plemenitih metala predati depozitnom mestu, odnosno uplatiti
na raun depozita.
Primanje, uvanje, rukovanje i unitavanje predmeta upisanih u knjigu oduzetih predmeta sprovodi se
prema odredbama ovog pravilnika kojima se ureuje depoziti.
Privremeno oduzeti predmeti nakon potvrivanja optunice predaju se sudu, a ako se stvari ne nalaze
u javnom tuilatvu u smislu stava 1. taka 7) ovog lana, javno tuilatvo je duno da obavesti pravno
lice da predmete dostavi sudu i preduzee potrebne mere provere da li su oduzeti predmeti predati
sudu."

lan 12.

Posle lana 134. dodaju se l. 134a do 134u koji glase:

"Depoziti
 lan 134a

Sredstvima depozita finansijski i materijalno posluje se na osnovu naredbe javnog tuioca, odnosno
zamenika javnog tuioca.
Ako prilikom prijema nekog iznosa ili predmeta ne postoji naredba u smislu stava 1. ovog lana,
zaposleni na ovim poslovima e zahtevati da se takva naredba izda, a ako ne postoji predmet, osnovae
se u tu svrhu novi predmet koji e se upisati u upisnik "R".
Sva primanja i izdavanje gotovine i vrednosti upisuju se u propisanoj knjizi.
Na omotu spisa stavlja se beleka o izvrenom polaganju i primanju navodei broj depozitnog kartona
ili rednog broja dnevnika za negotovinska primanja, a izvetaji o promenama i stanju sredstava depozita
lepe se hronolokim redom na posebnom kartonu uloenom u predmet.

Privremeni depoziti

lan 134b

Privremeni depoziti obuhvataju sredstva koja su namenjena da se odmah ili u kraem roku upotrebe u
odreenu svrhu (predujam za vetaenje i sl.).

Evidencija o primanju i izdavanju gotovog novca i vrednosti

lan 134v

Gotov novac i vrednosti primaju se i izdaju uz popunjenu priznanicu, odnosno potvrdu koje se uvaju
kao novana dokumenta ili se registruju uz potpis primaoca u odgovarajuoj rubrici propisanih knjiga i
evidencija.

uvanje gotovog novca i vrednosti

lan 134g

Gotov novac i vrednosti koji su predmet depozita uvaju se na odgovarajuem depozitnom mestu ili
raunu depozita.

Privremeno uvanje gotovog novca

lan 134d

Gotov novac primljen u toku dana, uplatie se odmah ili sledeeg radnog dana na raun depozita, a
izuzetno na privremeni raun kod Narodne banke Srbije, osim ako javni tuilac, odnosno zamenik
javnog tuioca naloi da se gotov novac uva u kasi uva u kasi u javnom tuilatvu, ali ne due od 30
dana.

Privremeno uvanje drugih isprava i dragocenosti

lan 134
 Po nalogu javnog tuioca, odnosno zamenika javnog tuioca u kasi u javnom tuilatvu mogu se uvati
do 30 dana i negotovinski depozitni papiri od vrednosti, dragocenosti, strana valuta, tedne dinarske i
devizne knjiice i druge isprave za koje nije propisano da se upisuju u popis isprava.

Primanje dragocenosti i drugih predmeta

lan 134e

Primljene dragocenosti i predmete popisuje i procenjuje komisija koju odreuje javni tuilac.
Komisija se sastoji od tri lana od kojih je jedan obavezno zaposleni na poslovima depozita.
Komisija je duna da tano popie primljene predmete po komadima, serijskom i drugom broju ako
postoji, koliini, teini, obliku i sl. tako da se iskljui svaka mogua zamena. Zapisnik o popisu sastavlja
se u dva primerka od kojih se jedan ulae u odgovarajui predmet, a drugi u omot u koji se stavljaju
propisane vrednosti.
Ako iz bilo kojih razloga komisija ne moe sama da popie i proceni predmete, angaovae se sudski
vetak.
Dragocenosti se procenjuju prema trinoj vrednosti na dan prijema u javnom tuilatvu.
Trokove procene utvruje javni tuilac, odnosno zamenik javnog tuioca i istovremeno odreuje ko
e ih snositi.

Primanje vrednosnih papira

lan 134

Vrednosni papiri kao predmet depozita primaju se na taj nain, to se sainjava popis i navode
sledei podaci: drava u kojoj je vrednosni papir izdat, ime i naziv izdavaoca vrednosnog papira, oznaka
serije i broja vrednosnog papira i nominalni iznos na koji glasi vrednosni papir.

Primanje tednih knjiica

lan 134z

tedne knjiice popisuju se navoenjem naziva izdavaoca, vlasnika i korisnika, broja knjiice i iznosa
salda.
Ako se radi o tednji kod finansijskih organizacija, vrednost tedne knjiice navee se prema saldu
koji pokazuje stanje knjiice u nominalnom iznosu.

Primanje isprava

lan 134i

Isprave i ostali papiri od vrednosti popisuju se navoenjem njihovog svojstva, izdavaoca, datuma i
mesta izdavanja i drugih podataka.
Isprave se evidentiraju po komadima bez oznake vrednosti.
 Primanje strane valute

lan 134j

Ako je predmet depozita strana valuta, u popisu e se navesti naziv drave u kojoj valuta vredi kao
zakonsko sredstvo plaanja, nominalna vrednost na koju novanica glasi, kao i oznaka serije i broj
novanice.
Sredstva strane valute primljena u javnom tuilatvu uplatie se na raun deviznog depozita ukoliko
javni tuilac, odnosno zamenik javnog tuioca, u zavisnosti od potrebe izvoenja dokaza (uvid, pregled,
brojanje), ne odlui drugaije.

Oznaavanje primljenih vrednosti, dragocenosti i isprava

lan 134k

Primljene vrednosti, dragocenosti i isprave koje se uvaju u kasi u javnom tuilatvu ili predaju na
uvanje kod depozitnog mesta, stavljaju se u posebne omote na kojima se sa spoljne strane stavlja
oznaka predmeta, broj depozita pod kojim su zavedene u evidenciju depozita i kraa specifikacija
sadraja omota.
Zajedno sa predmetima depozita u omot se stavlja zapisnik o popisu i proceni.

Izdavanje gotovog novca i vrednosti

lan 134l

Gotov novac i vrednosti koje se uvaju u kasi u javnom tuilatvu, na raunu depozita kod banke ili
kod depozitnog mesta, izdaju se samo na osnovu pismene naredbe javnog tuioca, odnosno zamenika
javnog tuioca i na nain kako on odredi.
Isplata gotovog novca u veim iznosima ili u manjim iznosima, ako to lice kome se isplauje novac
zahteva, po pravilu, vri se potom ili u banci, a isplata gotovog novca u manjim iznosima moe se izvriti
i u javnom tuilatvu. Gotov novac koji se nalazi na raunu depozita isplauje se odgovarajuim
nalogom.
Vrednosti se izdaju neposredno vlasniku, odnosno korisniku, uz potpis u knjigu vrednosti, odnosno
preko pote ili tuilatva na ijem podruju vlasnik, odnosno korisnik ima prebivalite.
Gotov novac i vrednosti privremeno se izdaju, radi upotrebe u postupku, na revers koji se ulae u
odgovarajui omot. Revers se ponitava kada se vrati privremeno izdati predmet.

Redovni depozit

lan 134lj

Predmet redovnog depozita moe biti gotov novac, negotovinske vrednosti i drugi predmeti kojima bi
u sudskom postupku trebalo utvrditi korisnika.
Redovni depoziti primaju se i daju na uvanje depozitnom mestu na osnovu naredbe javnog tuioca,
odnosno zamenika javnog tuioca.
 Depozitna mesta su:
1) Narodna banka Srbije u Beogradu, za plemenite metale (zlato i platinu) i za predmete koji su
izraeni od tih metala (zlatnici i sl.), bez obzira da li su u prometu kao sredstvo plaanja;
2) filijala Narodne banke Srbije u seditu javnog tuilatva, odnosno njena najblia filijala ili druga
banka, koje su u skladu sa propisima ovlaene za uvanje depozita;
3) drugo lice koje je reenjem nadlenog organa odreeno kao uvar depozita.

Predaja dragocenosti depozitnom mestu

lan 134m

Dragocenosti se predaju na uvanje depozitnom mestu po izvrenom popisu i proceni u zapeaenom

omotu na kome se sa spoljne strane naznauje naziv depozita, oznaka predmeta i upozorenje da se
prepis zapisnika o popisu i proceni nalazi u omotu. Na omotu, pored mesta gde je stavljen peat,
stavljaju se potpisi lanova komisije koja je zapeatila omot.
Dragocenosti koje se odnose na isti depozit stavljaju se zajedno u isti omot.

Predaja tedne knjiice depozitnom mestu

lan 134n

tedne knjiice koje se odnose na isti depozit polau se kod depozitnog mesta u nezapeaenom
zajednikom omotu na kome se sa spoljne strane naznauje naziv depozita, broj depozita, kao i oznaka
predmeta u javnom tuilatvu. U omot se ulae i predmet zapisnika o popisu.
Ako je u vezi sa poloenim tednim knjiicama potrebno da se izvri neka radnja, na osnovu naredbe
javnog tuioca, odnosno zamenika javnog tuioca od depozitnog mesta se moe zatraiti da privremeno
izda knjiicu. Po izvrenoj radnji knjiica se vraa depozitnom mestu posebnom naredbom. Na isti nain
se postupa kada su u pitanju vrednosni papiri ili druge isprave.

Postupanje sa stranom valutom i devizama

lan 134nj

Ako su predmeti depozita strana valuta i devize, postupa se u skladu sa deviznim propisima.
Ako se u depozit preda strana valuta u zapeaenom omotu, primenjuju se shodno odredbe ovog
pravilnika koje se odnose na postupanje sa dragocenostima.

Potvrda o preuzimanju zapeaenog omota

lan 134o

U javnom tuilatvu se uva potvrda o preuzimanju zapeaenog omota sa dragocenostima, stranom

valutom, devizama i tednim knjiicama, koju izdaje depozitno mesto.
Ako depozitno mesto zatrai da mu se prilikom izdavanja depozita sa naredbom vrati potvrda, javno
tuilatvo e potvrdu vratiti, a u raunovodstvu javnog tuilatva e se ostaviti overen prepis potvrde.
 Naziv depozita

lan 134p

Svaki depozit ima svoj naziv u kome se oznaava pravna stvar na koji se odnosi (nadleno javno
tuilatvo, broj predmeta u javnom tuilatvu, naziv okrivljenog i dr.).

Rukovanje depozitima i promena depozitnog mesta

lan 134r

Javno tuilatvo rukuje depozitima neposredno ili preko depozitnog mesta. Radi izvrenja pojedinih
radnji koja se odnose na rukovanje depozitima, javno tuilatvo preuzima predmet depozita od
depozitnog mesta. Zaposleni u javnom tuilatvu duan je da obavi odreene radnje istog dana po
prijemu predmeta od depozitnog mesta i o tome podnese izvetaj javnom tuiocu, odnosno zameniku
javnog tuioca. Ako se odreena radnja nije mogla izvriti istog dana, primljeni predmet predaje se
zaposlenom u javnom tuilatvu koji vodi evidenciju depozita radi privremenog uvanja u kasi u javnom
tuilatvu. U tom sluaju, predmet se evidentira kao privremeni depozit.
Ako doe do promene depozitnog mesta, naredbom javnog tuioca, odnosno zamenika javnog
tuioca naredie se dosadanjem depozitnom mestu da prenese depozit novom depozitnom mestu. U
naredbi e se navesti da e javno tuilatvo dostaviti izvod stanja depozita sa svim potrebnim
zabelekama i drugim podacima koji su potrebni za odmeravanje trokova.
Naredba iz stava 2. ovog lana izdaje se i ako doe do promene nadlenosti javnog tuilatva, a
depozitno mesto ostaje isto. U tom sluaju, odredie se samo prenoenje depozita na nadleno javno
tuilatvo.

Reenje o izdavanju depozita

lan 134s

Depoziti se izdaju na osnovu reenja javnog tuioca, odnosno zamenika javnog tuioca.
Reenje iz stava 1. ovog lana sadri predmet izdavanja, broj predmeta u javnom tuilatvu, naziv i
broj depozita, ime i prezime lica od koga je predmet privremeno oduzet i ime i prezime lica kome se
depozit izdaje.
Reenje iz stava 1. ovog lana se dostavlja depozitnom mestu preko ovlaenog zaposlenog u javnom
tuilatvu ili preporuenom potom.

Izdavanje negotovinskih depozita

lan 134t

Depozitno mesto izdaje negotovinske depozite ovlaenim pravnim ili fizikim licima po reenju javnog
tuilatva, neposredno ili potom.
Ako su predmeti izdavanja dragocenosti, javno tuilatvo e po pravilu narediti depozitnom mestu da
predmet depozita vrati javnom tuilatvu radi neposrednog izdavanja.
 Ako se iz zapeaenog omota izdaju pojedini predmeti, javni tuilac, odnosno zamenik javnog tuioca
e posebnim reenjem, depozitnom mestu naloiti da mu se vrati zapeaeni omot.
Omot iz stava 3. ovog lana otvara komisija koju obrazuje javni tuilac, a izdvojeni predmeti predaju
se neposredno i potvrda o tome se ulae u predmet.
Ako se delimino izdaju dragocenosti, u postojeem popisu predmeta, obeleavaju se tekui brojevi
izdvojenih predmeta sa napomenom da su izdvojeni, koji potpisuju svi lanovi komisije koja je izvrila
izdvajanje.
Preostali predmeti, zajedno sa popisom ponovo se peate i vraaju depozitnom mestu naredbom
javnog tuioca, odnosno zamenika javnog tuioca radi stavljanja u depozit.

Depoziti na uvanju kod drugih lica

lan 134

Ako je predmet depozita takav da usled posebnih svojstava ili veliine nije pogodan za uvanje u
javnom tuilatvu odredie se njegovo uvanje kod odreenog pravnog lica, kao uvara predmetnog
depozita. Javni tuilac, odnosno zamenik javnog tuioca reenjem odreuje uvara depozita.
Pre nego to se poveri predmet depozita odreenom uvaru, izvrie se popis i procena predmeta
depozita i o tome sastaviti zapisnik u tri primerka od kojih e se jedan uloiti u odgovarajui predmet,
drugi predati uvaru zajedno sa predmetom depozita, a trei priloiti u dokumentaciju koja se vodi u
raunovodstvu javnog tuilatva.
uvar kome je poveren na uvanje predmet depozita, isti moe izdati samo na osnovu reenja javnog
tuioca, odnosno zamenika javnog tuioca i na nain kako je u reenju odreeno.
Reenjem kojim se odreuje izdavanje depozita utvrdie se trokovi koji su nastali usled uvanja
depozita i ko je duan da ih naknadi.

Voenje evidencije i popis depozita

lan 134u

Poslovne knjige i ostale evidencije depozita u javnom tuilatvu vode se u skladu sa posebnim
propisima.
Javno tuilatvo vri redovan popis depozita, najkasnije do 15. januara za prethodnu godinu.
Javni tuilac moe naloiti pregled i popis depozita i u toku godine, ukoliko oceni da je to potrebno.
Popis depozita izvrie se obavezno u sluaju primopredaje funkcije javnog tuioca novom javnom
tuiocu."

lan 13.

U lanu 136. posle take 34. dodaju se ta. 35. do 42. koje glase:
 "35. Upisnik za naredbe o sprovoenju istrage "KTI"
36. Upisnik za naredbe o sprovoenju istrage protiv
"KTNI"
nepoznatog uinioca krivinog dela
37. Upisnik za prigovore oteenog "KTPO"
38. Upisnik za prigovore osumnjienog i njegovog
"KTPI"
branioca u istrazi
39. Upisnik za podignute optunice "KTO"
40. Upisnik za sporazume o svedoenju okrivljenog "SOK"
41. Upisnik za sporazume o svedoenju osuenog "SOS"
42. Upisnik za rekonstruisane predmete "RP"".

lan 14.

U naslovu iznad lana 137. re: "pretkrivinim" zamenjuje se reju: "predistranim".

U stavu 1. re: "pretkrivinim" zamenjuje se reju: "predistranim".

lan 15.

U lanu 138. stav 2. re: "pretkrivinom" zamenjuje se reju: "predistranom".

lan 16.

Republiki javni tuilac donee u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovog pravilnika akt o
voenju i popunjavanju upisnika, kao i obrasce koji su predvieni ovim pravilnikom.

lan 17.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike
Srbije", a primenjuje od 15. januara 2013. godine, izuzev za javna tuilatva posebne nadlenosti u
kojima se primenjuje od dana stupanja na snagu.
Broj 110-00-6/2012-05
U Beogradu, 18. januara 2012. godine
Ministar,
Sneana Malovi, s.r.