SEMINARSKI RAD TEMA: PRODAJNI UGOVOR

SADRAJ:

1. UGOVOR O PRODAJI----------------------------------------------------2 1.1 POJAM UGOVORA O PRODAJI----------------------------------2 1.2 ZAKLJUIVANJE UGOVORA O PRODAJI---------------------3 1.3 NAIN IZRAAVANJA VOLJE STRANAKA----------------------3 1.4 OBLIK UGOVORA---------------------------------------------------3 1.5 ZAKLJUIVANJE UGOVORA O PRODAJI IZMEU PRISUTNIH, ODUSTNIH STRANAKA,PUTEM TELEFONA,TELEGRAMA I PREKO PUNOMONIKA-------4 2. PREDMET UGOVORA O PRODAJI------------------------------------5 2.1 POJAM PREDMETA UGOVORA O PRODAJI------------------5 2.2 VRSTA ROBE----------------------------------------------------------5 2.3 KOLIINA ROBE-----------------------------------------------------5 2.4 KVALITET ROBE-----------------------------------------------------6 3. CENA ROBE-----------------------------------------------------------------6 4. OBAVEZE PRODAVCA----------------------------------------------------7 4.1 ISPORUKA------------------------------------------------------------7 4.2 MESTO ISPORUKE--------------------------------------------------7 4.3 NAIN ISPORUKE---------------------------------------------------7 4.4 ROK ISPORUKE------------------------------------------------------8 5. PRAVA I OBAVEZE KUPCA----------------------------------------------8 6. ODGOVORNOST ZA MANE----------------------------------------------9 6.1 UTVRIVANJE KOLIINE---------------------------------------10 7. DOCNJA PRODAVCA I KUPCA---------------------------------------10
-1-

8. PRELAZ RIZIKA-----------------------------------------------------------11 9. TRANSPORTNE KLAUZULE-------------------------------------------11

http://www.besplatniseminarskiradovi.com

UGOVOR O PRODAJI

1.1.

POJAM UGOVORA O PRODAJI

Ugovor o prodaji je takav ugovor na osnovu koga se jedna ugovorna strana tj. prodavac obavezuje da stvari tj. robu koju prodaje proda drugoj ugovornoj strani i prenese pravo svojine, a druga ugovorna strana tj. kupac se obavezuje da za to plati odreenu cenu. Po svojoj pravnoj prirodi ovaj ugovor je imenovan, neformalan, dvostrano obavezan, teretan I komutativan. Predmet prodaje mogu biti stvari tj. roba i prenosiva imovinska prava. Subjekti ovog ugovora su prodavac i kupac. Bitni elementi ovog ugovora su predmet i cena. Nebitni elementi ovog ugovora su: rok plaanja, nain plaanja, vreme i mesto isporuke, nain prevoza, obezbeenje ambalae... Predmet prodaveve obaveze je prodaja stvari i prenos svojine. Predmet kupeve obaveze je plaanje cene.Ugovor o prodaji predstavlja saglsnost stranaka kojom se daje odreena roba ( upotrebna vrednost ) za odreenu sumu novca, i obratno daje se novac za robu. Tu dakle neposredno dolazi do izraaja formula ekonomskog zakona vrednosti: R N i N R. To su dve faze u procesu metamorfoze vrednosti. Predmet prodaje jeste roba odnosno proizvodi rada koji se proizvode radi dalje prodaje ne tritu. Ugovor o prodaji odreuje se i time, to se tu radi o kretanju robe i novcu izmeu privrednih organizacija tj.ekonomskih i pravnih subjekata robne privrede. Ugovor o prodaji u privredi jeste pravni posao kojim se obavezuje prodavac da e predati kupcu odreene stvari koje se prodaju, tako da kupac stekne pravo svojine ili pravo raspolaganja na njima, a kupac se obavezuje da za to isplati odreenu cenu. Ugovor o prodaji u naem pravu ima obligaciono-pravno dejstvo, a ne stvarno-pravno dejstvo. Ovim ugovorom nastaju prava i obaveze ugovoraa. Ugovor o prodaji ima veliki privredni i pravni znaaj. To je
-2-

osnovni, najei i najvaniji ugovor u privredi i to i u domaoj i u meunarodnoj razmeni dobara. Putem ovog ugovora prodavac i kupac ostvaruju svoje ekonomske ciljeve vrenja robne razmene na unutranjem tritu i u meunarodnom prometu.

1.2.ZAKLJUIVANJE UGOVORA O PRODAJI Ugovor je zakljuen kada su se stranke saglasile o bitnim sastojcima ugovora. Po prirodi posla bitni sastojci prodajnog ugovora su predmet i cena. Oni moraju biti ugovorom odreeni, jer inae ne postoji ugovor o prodaji. Bitni sastojci ugovora su oni elementi ugovora bez kojih odreeni ugovor nije ono to jeste. Svaki ugovor ima svoje bitne sastojke specifine za taj ugovor, ali se svi oni u krajnjoj liniji svode na predmet i cenu. Pored bitnih sastojaka postoje i prirodni sastojci ugovora, kao i tzv.sluajni sastojci ugovora koje stranke izriito moraju ugovoriti, jer se inae ne pretpostavljaju kao volja stranaka. Razlikuju se dve vrste bitnih sastojaka ugovora o prodaji: bitni sastojci po prirodi posla ( predmet i cena ) i bitni sastojci po sporazumu stranaka ( uslov, rok...). 1.3.NAIN IZRAAVANJA VOLJE STRANAKA Stranke mogu zakljuiti ugovor o prodaji kao i svaki drugi ugovor bilo neposredno ili posredno preko drugih lica ( zastupnika ) i to na bilo koji nain iz koga jasno proistie njihova saglasnost. Saglasnost moe biti izraena bilo izriiti ili preutno. Saglasnost na zakljuenje ugovora se posredno izraava preko punomonika. Izriito se volja moe izjaviti bilo usmeno bilo pismeno bez ikakve forme ili formalnosti. Preutno se volja moe izraziti bilo znacima bilo ponaanjem iz koje se moe zakljuiti volja stranke. To su tzv.konkludentne radnje. 1.4.OBLIK UGOVORA Kada su stranke saglasne da e prodajni ugovor imati odreeni oblik ugovor ja zakljuen tek kada bude sastavljen u tom obliku, izuzev ako iz okolnosti proistie da stranke nisu uslovile punovanost ugovora ispunjenjem tog oblika. Ako je za punovanost ugovora propisano da mora biti sastavljen napismeno ili ako su se stranke tako sporazumjele, ugovor se smatra zakljuenim kada ga stranke potpiu. Pismeni ugovor se sastavlja u onoliko primeraka koliko ima stranaka. Stranke mogu ugovoriti da odreena forma bude bitna za postojanje ugovora. Kada su
-3-

se stranke dogovorile da e ugovor imati odreeni oblik, obavezuje ih ono to je uneto u ugovor sastavljen u tom obliku. Ali ako stranke nisu nisu punovanost ugovora uslovile ispunjenjem tog oblika, obavezuje ih ono to su ugovorile, a to nije uneto u taj ugovor ukoliko nije snjime u suprotnosti. esto se deava da stranke sastave pismeni ugovor, ali da tom formom ne uslovljavaju punovanost ugovora tj. stranke ne smatraju pismenu formu bitnom. Meutim i kada pisana forma nije bitna stranke esto smatraju da ih ne obavezuje ono to je dodue ugovoreno usmeno ali nije uneeno u pismeni sastav ugovora.

1.5.ZAKLJUIVANJE UGOVORA O PRODAJI IZMEU PRISUTNIH STRANAKA, ODSUTNIH STRANAKA, PUTEM TELEFONA, TELEGRAMA I PREKO PUNOMONIKA Ugovor izmeu prisutnih stranaka je zakljuen u trenutku kada jedna stranka prihvati ponudu za zakljuenje ugovora koju je stavila druga stranka. Ponuda za zakljuenje ugovora mora da sadri sastojke koji su bitni po prirodi tog ugovora. Izjava o prihvatanju ponude mora u svemu biti saglasna sa ponudom. Kada je u ponudi odreen rok za prihvatanje, ponudilac je vezan ponudom do isteka tog roka. Ponuda u kojoj nije odreen rok za prihvatanje ne obavezuje ponudioca ako je ponueni odmah ne prihvati. Izjava o prihvatanju ponude sa zadocnjom smatra se kao nova ponuda od strane ponuenog. Svaka stranka moe od druge zahtevati pismenu potvrdu usmeno zakljuenog ugovora. Pismena potvrda se moe zahtevati sve dok druga strana ne ispuni ugovor. Usmeno zakljueni ugovor je punovaan iako pismena potvrda nije data. Stranka koja trai pismenu potvrdu dostavie drugoj strani dva ista primerka potvrde u obliku ugovora ili zakljunice, koje je sama potpisala i pozvae drugu stranku da joj vrati jedan primerak poto ga potpie. Pismena potvrda mora svemu odgovarati zakljuenom ugovoru. Ugovor se moe zakljuiti i izmeu odsutnih stranaka, a zakljuen je u trenutku kada ponudilac primi izjavu ponuenog da prihvata ponudu za zakljuenje ugovora. Ponuda za zakljuenje ugovora mora da sadri sastojke koji su bitni za prirodu tog ugovora. Slanje cnovnika, tarifa, prospekata, oglaavanje u novinama i sl.ne smatra se ponudom, ako suprotno ne proistie iz njihove sadrine. Ugovor se moe zakljuiti i preko telefona. Smatra se da su ponuda i izjava o prihvatanju ponude preko telefona uinjene izmeu

-4-

prisutnih lica, ako su stranke ili od njih ovlaena lica , bili lino i telefonskoj vezi. Ugovor se moe zakljuiti i putem telegrama. Smatra se da su ponuda i izjava o prihvatanju ponude putem telegrama uinjene izmeu odsutnih lica. Ugovor se moe zakljuiti i preko punomonika. Stranka moe ovlastiti punomonika da u njeno ime zakljui jedan ili vie ugovora. Punomonik moe raditi u granicama ovlaenja.

2. PREDMET UGOVORA 2.1. POJAM PREDMETA UGOVORA O PRODAJI Predmet ugovora o prodaiji u privredi su stvari ili roba. U privrednopravnim poslovima prihvatljiviji je termin roba od termina stvari. Pod pojmom stvari podrazumevaju se telesne pokretne stvari koje su namenjene prometu i iji je promet mogui dozvoljen. Pod pojmom predmeta ugovora o prodaji treba obuhvatiti izvesne nepokretnosti koja ispunjavaju svojstva robe kao objekta prodaje. Roba treba da budeu prometu da bi bila predmet ugovora o prodaji. Predmet ugovora o prodaji mogu da budu stvari koje nepostoje ili prodavac neraspolae sa njimau momentu zakljuenja ugovora o prodaji. To mogu da budu robe koje e tek da se proizvedu ili da se uvezu, koje se proizvode po narudbini, berba buduih poljoprivrednih plodova... Predmet ugovora o prodaji mogu da budu i tue stvari. To su one stvari sa kojima prodavac neraspole u trenutku zakljuenja ugovora. To je sluaj sa prodajom koju vri komisionar u svoje ime a za raun komitenta. Predmet ugovora o prodaji mogu da budu i odreena prava, kao to su prenosiva imovinska prava, licenca... Robe kao predmet ugovora o prodaji treba da budu odreene po vrsti i po koliini. 2.1. VRSTA ROBE Predmet ugovora o prodaji mogu da budu stvari odreene po rodu (generine ) i individualno odreene stvari. Individualno odreene stvari su nezamenjive stvari, tako da ako doe do oteenja ili propasti tih stvari prodavac ne moe da izvri njihovu isporuku jer tih stvari vie nema, a kupac moe traiti naknadu zatetu koju je zbog toga pretrpeo. Generine stvari su zamenjive stvari i akodoe do njihove propasti ili

-5-

oteenja prodavac je duan da isporui robu iste vrste, kvaliteta i koliine. 2.2. KOLIINA ROBE Koliinu robe ini masa koju je prodavac duan da isporui kupcu. Ona se odreuje prema mernim jedinicama. Koliina robe odreuje se ugovorom.to moe da bude fiksno odreeni broj komada, teina, dimenzija, zapremina sa oznakom jedinice mere... Ako koliina robe nije fiksno odreena ugovorom ona treba da bude odrediva, a odrediva je ako je koliina robe odreena okvirno (npr.od...do, najmanje...najvie). 2.3. KVALITET ROBE Pod pojmom kvalieta robe podrazumeva se skup svojstava robe. To su fizika, hemijska, estetska, tehnika i druga svojstva. Kvalitet robe odreuje se ugovorom, a to se ini opisivanjem svojstava ugovora. Kvalitet robe moe se odrediti uzorkom ili mustrom, modelom, standardima, kao i odreenim izrazimakojima se oznaava kvalitet robe. To moe da bude i izjava da e stvari imati odreena svojstva. Kvalitet robe moe da bude i samo odrediv. Ako stranke nisu ugovorile kvalitet robe, prodavac mora da isporui robu koja odgovara svrsi zbog koje se ona kupuje. 3. CENA ROBE Cena inae predstavlja bitni element prodajnog ugovora, a ukoliko nije ugovorena ugovor o prodaji bie punovaan iako ne sadri cenu. U tom sluaju kao ugovorna cena uzima se cena koju je prodavac redovno naplaivao u vreme zakljuenja ugovora, a ako ni nje nema uzima se tzv. razumna cena, a ako ni nje nema cenu e odrediti sud. Cena mora biti ozbiljna i realna. Cena vai za neto teinu robe bez skonta. Plaanje se vri polaganjem novanog iznosa na tekui raun poverioca kod banke. Ako poverilac i dunik imaju tekue raune kod iste poslovne banke smatra se da je plaanje izvreno kada toj banci stigne nalog dunika da sa njegovog rauna izvri prenos iznosa na tekui raun poverioca. Ako poverilaci dunik nemaju kod iste poslovne banke tekui raun smatra se da je plaanje uzvreno kada banci, kod koje poverilac ima raun, stigne nalog banke, kod koje dunik ima tekui raun i odobri tekuem raunu poverioca iznos na koji nalog glasi. Ako je ugovoreno plaanje u odreenom roku po prijemu isporuke, a plaanje se vri menicom ije dospee nije u menici oznaeno rok plaanja tee od dana prijema isporuke, a u sluaju zadocnjenja sa prijemom isporuke od dana kada je
-6-

prijem isporuke imao biti izvren. Dunik snosi takse i trokove u vezi sa izdavanje i putanjem u promet menica i drugih vrednosnih papira kojima se vri plaanje. Plaanje se vri u mestu gde je poverilac imao sedite ili prebivalite u trenutku zakljuenja ugovora. Cena robe moe da bude odreena u fiksnom iznosu, paualno ili orjentaciono. Fiksna cena se odreuje u iznosu koji se ne moe menjati. Paualna cena se obino ugovara kada su predmet prodaje zbirne stvari. Orjentaciona cena jeste cena koja se konano utvruje prilikom isporuke robe. Berzanska cena je cena koja je utvrena naodreenoj berzi za odreeni dan i koja je objavljena u u kursnoj listi te berze. Fabrika cena je proizvoaka cena odreenog proizvoda, prema kalkulaciji proizvoaa koji je proizvod stavio u promet. 4. OBAVEZE PRODAVCA 4.1.ISPORUKA. Prodavac mora da izvri isporuku robe kupcu. Kao isporuka smatraju se sve one radnje koje je prodavac duan obaviti, prema ugovoru i prirodi posla, da bi kupac mogao primiti isporuku. Kupac mora izvriti sve radnje koje je, prema ugovoru i prirodi posla, duan da izvri da bi prodavcu omoguio izvrenje isporuke, kao i da primi isporuku. Isporuka robe treba da bude izvrena u ispravnom stanju, zajedno sa njenim pripadnicima. Isporuka robe u ispravnom stanju znai da onanema materijalnih nedostataka ili mana. Isporuka robe teba da bude izvrena u odreenom mestu, u odreenom roku i na odreeni nain. 4.2. MESTO ISPORUKE.

Mesto isporuke utvruje se ugovoroma ako nita nije ugovoreno kao mesto isporuke uzima se sedite prodavca u vreme zakljuenja ugovora. Isporuka se mora izvriti u mestu u kome je prodavac u trenutku zakljuenja ugovora imao svoje sedite ili prebivalite. Ako prodavac u trenutku zakljuenja ugovora ima vie poslovnih jedinica u raznim mestima isporuka se mora izvriti u mestu poslovne jedinice iz koje je prodavac poslao svoju ponudu ili u kojoj je prihvatio ponudu kupca. Ako obe stranke imaju sedite u mestu isporuke isporuk se mora izvriti na skladitu prodavca u tom mestu. 4.3.NAIN ISPORUKE.

-7-

Nain isporuke isto se odreuje ugovorom i ako nita nije ugovoreno predaje se sva roba odjednom. Isporuka robe odreene po rodu nije izvrena sve dok se roba namenjena kupcu na jasan nain ne izdvoji. Ali kad ovakva roba predstavlja celinu iz koje je deo namenjen kupcu i moe se izdvojiti tek kada on doe da je preuzme, isporuka se smatra izvrenom ako je prodavac preduzeo sve ostalo to je potrebno da se kupcu omogui preuzimanje i ako je pozvao kupca da robu preuzme. Kada je prodavac duan da robupoalje u mesto razliito od mesta isporuke, isporuka se smatra izvrenom ako je roba predata prevozniku ili pediteru. Ako kupac nije odredio prevoznika ili editera prodavac odgovara za njihov izbor. Prodavac mora snositi trokove u vezi sa pripremanjem robe za isporuku. Prodavac mora obezbediti ambalau. Ako vrsta ambalae nije ugovorena prodavac je duan dati uobiajeno ambalau. Ambalaa mora biti takva da titi upakovanu robu i da ta roba bude pogodna za prevoz. 4.4. ROK ISPORUKE. Vreme isporuke odreuje se ugovorm a ako nita nije ugovoreno roba se predaje u razumnom roku. Isporuka se mora izvriti u roku koji je odreen ugovorom. Ako rok isporuke nije odreen ugovorom, smatra se da je ugovorena pomptna isporuka. Rok isporuke odreen u ugovoru izrazom odmah, prompt, brzo, hitno, znai da se isporuka mora izvriti u roku od osam dana. 5.PRAVA I OBAVEZE KUPCA U sluaju isporuke koja obuhvata prodavevu docnju kupac ima pravo da trai ispunjenje ugovora, snienje cene, raskid ugovora, naknadu tete. Ugovor se ne moe raskinuti ukoliko kupac ne ostavi prodavcu naknadni razumni rok za ispunjenje ugovora. Deava se da prodavac isporui robu boljeg kvaliteta od ugovorenog, ali u tom sluaju nema pravo da trai poveanje cene. Osnovna obaveza kupca jeste plaanje cene. Za domae prodaje plaa se cena u domaoj valuti. Moe se ugovoriti gotovinsko, virmansko ili neki drugi oblik plaanja. Ostale obaveze kupca su: preuzimanje robe, obaveze u vezi sa plaanjem, obezbeenje prevoza...pojam preuzimanja isporuke ima ue i ire znaenje. U uem smislu ovaj pojam znai preuzimanje robe u raspolaganje sticanjem dravine na njoj. U irem smislu podrazumeva niz odgovarajuih radnji da bi omoguio prodavcu da i on u odreenom roku ispuni svoju obavezu isporuke robe. Kanjenje sa plaanjem dovodi kupca u duniku docnju.poverilac tada ima pravo
-8-

na zateznu kamatu. U sluaju kada senadoknauje teta zbog docnje ona se moe javiti kao apstraktna i kao konkretna teta. Apstraktna teta je razlika izmeu ugovorene i trine cene robe, a konkretna teta je teta koju je poverilac pretrpeo usled okolnosti nastalih kao posledica neizvrenja ugovora. Ona obuhvata stvarnu tetu i izgubljenu dobit. 6. ODGOVORNOST ZA MANE Jedna od osnovnih obaveza prodavca je odgovornost za nedostatke stvari.Roba moe imati nedostatke u kvantitativnom i kvalitativnom smislu. Roba ima nedostatke u kvalitativnom smislu: a) Ako nema propisana i ugovorena svojstva b) Ako nema svojstva za redovnu upotrebu c) Ako nema svojstva za naroitu upotrebu zbog koje je i kupljena. Prodavac odgovara za nedostatke u kvalitetu i kvantitetu pod uslovom da ih je kupac blagovremeno utvrdio i uputio mu prigovor. Ako je prodavac znao za nedostatke tj. ako je bio nesavestan kupac moe uloiti prigovor u svako doba. Ako prodavac nije znao za nedostatke tj. ako je bio savestan kupac moe uloiti prigovor samo u propisanom roku. Ako je re o vidljivim nedostacima prigovor je blagovremen ako je uloen odmah, a ako je re o nevidljivim nedostacima prigovor je blagovremen ako se uloi odmah po uoavanju nedostataka. Prodavac nee odgovarati: Za neznatne nedostatke Ako je kupac znao za nedostatke Ako je njegova odgovornost iskljuena ugovorom Ukoliko je stvar sa nedostatkom prouzrokovala tetu drugim licima ili drugim stvarima prodavac e odgovarati i za tu tetu i ona se zove refleksna teta. Kupac koji je uredno i na vreme stavio prigovore prodavcu zbog utvrenih mana, moe po svom izboru: Odustati od ugovora, a isporuenu robu staviti prodavcu na raspolaganje Traiti ispunjenje ugovora, a isporuenu robu staviti staviti prodavcu na raspolaganje Traiti snienje cene srazmerno manjoj vrednosti isporuene robe Traiti da prodavac u odreenom roku otkloni mane ako je to mogue U svakom sluaju kupac moe traiti naknadu tete

-9-

6.1. UTVRIVANJE KOLIINE Koliina robe utvruje se vaganjem, merenjem ili prebrijavanjem. Merenje koliine robevri se u mestu prodavca ili u mestu kupca. Koliina robe utvruje se u mestu prodavca kada prodavac i kupac imaju sedite u istom mestu, a isporuka robe se vri na skladitu prodavca. Prodavac tada treba da pozove kupca ili njegovog predstavnka da prisustvuje utvrivanju koliine robe. Ukoliko je roba upuena na adresu javnog skladita, merodavna je ona koliinakoju je skladite utvrdilo prilikom uskladitenja robe. Koliina robe moe se utvrditi i komisijskim zapisnikom. 7. DOCNJA PRODAVCA I KUPCA Prodavac i kupac mogu da zapadnu u docnju ukoliko neizvre na vreme svoje obaveze iz ugovora. To moe da bude dunika i poverilaka docnja. Dunika i poverilaka docnja ne mogu da nastupe istovremeno, ali se mogumeusobno smenjivati. Zbog docnje prodavca ilikupca dolazi do povrede obligacije, jer to predstavlja neurednost u ispunjavanju obaveza. Prema objektivnom kriterijumu pojma docnje, docnja j jedno stanje u koje je zapala obligacija tbog nepotpunog ili neurednog izvrenjaobaveze, jer to nije uinjeno u predvienom roku. Docnja prodavca sa isporukom robe kupcu jeste njegova dunika docnja. Prodavac u dunikoj docnji sa isporukom robe ako neopravdano ne izvri isporuku robe kupcu u predvienom roku zbog toga nastupaju odreene pravne posledice. U sluaju dunike docnje prodavca sa isporukom robe, kupac moe da zahteva ispunjenje ugovora ili da raskine ugovor. Docnja kupca sa plaanjem kupovne cene jeste njegova dunika docnja. Kupac pada u duniku docnju ako neopravdano ne plati kupovnu cenu u predvienom roku. Plaanje kupovne cene osnovna je kupeva obaveza. Kada kupac padne u docnju sa plaanjem kupovne cene prodavac stie odreena prava, zavisno od toga da li je robu ve isporuio ili ona jo nije isporuena. Ukoliko je isporuio robu kupcu, prodavac ne moe traiti natrag robu, ve samo isplatu kupovne cene i zatezne kamate zbog zadocnjenja sa plaanjem te cene. Ako prodavac nije isporuio robu kupcu koji je pao u docnju ima sledea prava: prodavac moe da po izboru trai ispunjenje ugovora i naknadu tete zbog zadocnjenja kupca, moe da odustane od ugovora o prodaji i da trai naknadu tete zbog neispunjenja ugovora. 8. PRELAZ RIZIKA

- 10 -

Rizik za propast ili oteenje robe prelazi na kupca u trenutku kada je primio isporuku robe, kao i u trenutku kada je pao u docnju u pogledu prijema isporuke. Rizik za propast ili oteenje robe predate prevozniku, pediteru, skladitaru ili drugom licu koje je odredio kupac ili prodavac kome je kupac prepustio da u njegovo ime izvri izbor tog lica, prelazi na kupca u trenutku predaje robe tim licima. Ali ako seisporuka vri u mestu opredeljenja rizik prelazi na kupca u trenutku kada je primio isporuku robe u mestu opredeljenja. 9. TRANSPORTNE KLAUZULE. Trenutak prelaska rizika i trokova u vezi sa robom sa prodavca na kupca vezuje se za momenat isporuke robe, do momenta isporuke robe sve rizike i trokove u vezi sa robom snosi prodavac, a od tog momenta prelaze na kupca. Transportne klauzule su skraenice kojima se odreuje mesto isporuke i prelazak rizika i trokova sa prodavca na kupca. Sve transportne klauzule se dele na: Klauzule za isporuku u mestu ( to je npr.franko fabrika )- po njoj rizik prelazi na kupca momentom preuzimanja robe. Klauzule za isporuku uz opemu ( franko vagon ili franko brod )- po njima sve rizike i trokove u vezi sa robom snosi prodavac do trenutka utovara robe u vagon odnosno brod. A posle toga prelaze na kupca. Klauzule za isporuku u mestu opredeljenja- po njima rizik prelazi na kupca u mestu opredeljenja. 1990. godine sve transportne klauzule su klasifikovane u etiri kategorije, a to je uinjeno da bi se transportne klauzule prilagodile elektronskoj obradi podataka. Te etiri kategorije su E,F, C i D. E klauzule- po njima roba se stavlja na raspolaganje kupcu u seditu prodavca. F klauzule- po njima prodavac je duan da robu stavi na raspolaganje prevozniku koga je odredio kupac. C klauzule- po njima prodavac je duan da ugovori prevoz ali bez preuzimanja trokova i rizika posle utovara i otpreme robe. D klauzule- po njima prodavac snosi rizike dopreme robe u mesto opredeljenja. Pravilo je da rizik uvek snosi ona stranka pod ijom se kontrolom roba nalazi.

LITERATURA:

- 11 -

POSLOVNO PRAVO DR. SLVOLJUB VUKIEVI NAUKA PRIVREDNOG PRAVA DR RUDOLF LEGRADI http://www.besplatniseminarskiradovi.com

- 12 -