AKADEMIJA LEPIH UMETNOSTI

Esej - Povratak i Progonstvo Andreja Zvjagintseva Profesor: Saa Mili

Student: Tijana Milenov Smer: Produkcija Broj indeksa: 2009/59

Povratak i Progonstvo Andreja Zvjagintseva

Prvi film Andreja Zvjagintseva, Povratak, ostvario je veliki uspeh u Evropim i osvojio je mnoge nagrade kao to su Zlatni lav na Venecijanskom filmskom festivalu, nagradu za evropsko otkrie godine i nagradu za najbolji strani film na Palm Springs meunarodnom filmskom festivalu. Njegov naredni film Progonstvo nije ostvario uspeh kao njegov prvenac, ali je podjednako sjajno filmsko ostvarenje. Povratak je pria o brai, Ivanu i Andreju, koji ive sa majkom i bakom u malom selu u Rusiji. Jednog dana, neoekivano, otac deaka se vraa posle dvanaest godina odsustva. U pokuaju da nadoknadi izgubljeno vreme, otac odluuje da povede svoje sinove na pecanje, i odmah poinje da ih verbalno i fiziki zlostavlja. Andrej, stariji sin, kojeg je igrao sjajni Vladimir Garin, toliko je oajan za oinskom figurom u njegovom ivotu, da je spreman da oprosti oevo bizarno, pa ak i opasno ponaanje. Ivan, mlai brat, koga igra jednako sjajan Ivan Dobronravov je veoma ogoren zbog oevih godina odsustva i zanemarivanja svoje dece. Okrutno i dominantno ponaanje njegovog oca je za njega neprihvatljivo. Andrej gleda svog oca sa meavinom deakog ponosa, stidljivosti i osetljivosti, i esto drhti pred njegovom agresivnom prirodom. Andrej je sin koji eli vie nego bilo ta u ivotu, da bude voljen i ezne za ljubavlju starijeg mukarca. On je oajan da zadovolji svoga oca dokazivajui mu da moe da obavi sve one poslove na koje ga otac natera. Mlai brat, Ivan, provodi veinu svog vremena zurei u oca, njegova usta su skupljena i prave grimase ozlojeenosti i mrnje. On je veoma sumnjiav kada su namere njegovog oca u pitanju. Ivan glumi deaka koji ne moe i nee da sedi pasivno po strani dok njemu neki nepoznat ovek kvari srean i bezbedan dom. Ovaj film je predstavljen kao niz od sedam poglavlja, i svako poglavlje predstavlja jedan dan. Izlet na koji glavni likovi kreu nee odgovoriti na pitanja o tome gde je otac bio i zato se vratio, i nee posluiti njihovom zbliavanju, nego dodati novi niz nepoznanica koje do kraja ne odgonetnava. Ko je otac ne saznajemo, a scene poput, na primer, sekvence oevog razgovora s neznancem ili onih koje pokazuju oevo umee snalaenja, niti se referiraju na neke kasnije scene, niti otkrivaju oeve namere ili posao koji ide da obavi.

Tema Progonstva je teka. Predstavlja gubitak komunikacije izmeu ljudi i posledice toga na mnoge ljudske ivote. Ovo je pria o odnosu mukarca i ene, roditelja i dece, dva brata i neminovnim posledicama onoga to svesno i nesvesno inimo u ivotu. Poetna scena Progonstva ima zanosnu smelost jednog trejlera, kada automobil sa ranjenim vozaem juri kroz ruan, industrijski grad u nonom ljusku. Ove urbane scene snimane su kao sive, mrane scene, preseene crvenom bojom krvi. Nakon dolaska njegovog ranjenog brata, Aleks, glavni lik filma, odluuje da odputuje sa Verom, njegovom enom, i njihovom decom u njegovu kuu iz detinjstva, koja se nalazi na selu. Taj potez je prvobitno predstavljen kao oslobaajue putovanje iz tame u svetlost, odvajanje od betona i valjanje po panjaku. Kao i u Povratku, putovanje daleko od porodinog doma dovodi do napetosti, nasilja i smrti. Kada Aleks i Vera sa dvoje dece, posle dvanaest godina dolaze u naputenu oevu kuu na selu, i kada Vera saoptava Aleksu da je trudna, ali da dete nije njegovo, poinje, a pre e biti da se samo nastavlja pria o posledicama svih njihovih odluka, sada pogrenih, sutra ispravnih I obratno. Dva sata filma bivamo voeni jednom pravcu, potpuno uvereni u vreodostojnost onoga to gledamo, barem shvatajui, sko ve ne opravdamo motivaciju niza postupaka. Ne elim vie da raam smrt i delikatnim dramaturkim obrtom postajemo svesni relativnosti svega vienog koje sada moramo da sagledamo u sasvim drugaijem kontekstu. Kao to su u Povratku deca pronala oca, njegovim rtvovanjem, tako i ovde, mu, katarzino, pronalazi enu, tek posle njene rtve. Otuenost potie od same porodine istorije koja je nasledna. Njegov brat se odrekao porodice i kako kae Navikao se na injenicu da ne postoje. Aleks itavo vreme, onakav kakav je, grevito pokuava da pobegne od toga, i sam kae bratu Ne elim da izgubim porodicu kao ti, ali u tom opiranju ini najgore po sve. U stvari, kasnije u dijalogu Vere sa Robertom, vide se koreni Verine odluke da uradi to to je uradila. Dok je u Povratku veinom bio neobrijan i u crnoj rolci, sjajni Lavronenko je ovde, veinom u crnim pantalonama i beloj koulji, naravno glatko izbrijan. Na neki nain igra istu ulogu, gorkog oveka otuenog prevashodno od samog sebe, pa i od svoje porodice, ali ipak grevito izbegavajui izbor naputanja porodice koji je nainio njegov brat Mark (fenomenalni Aleksandar Balujev). Ubi je ili joj oprosti kae u jednom trenutku njegov brat... -U oba sluaja postupie ispravno. Lavronenko ne ini nita od te dve mogunosti.

Postoje dva fantastina kadra u ovom filmu. U prvom kadru, zenitalno postavljena kamera snima nekoliko pari dejih ruku koje sklapaju slagalicu Da Vinijevog Pokazanja, a onda se u sred spleta razigranih ruku pojavi i proeta maka, dok u drugom kadru kamera prati vodu koja istie iz esme, pronalazi neki svoj tok kroz zemlju, travu, i zavrava u jezercetu gde se na trenutak pojavljuje odblesak kue pre nego to pone pljusak. Puno je detalja istovetnih kao u Povratku. Pusti putevi i krajolici, proreene ume, stari zidovi i nametaj naputene kue, kadrovi unutranjosti automobila dok je napolju pljusak, telefonske govornice i razgovori, otac koji deli ruak, stare fotografije... Izgleda kao da Andrej Z. snima jedan te isti film sa slinim mehanizmima. Fotografija filma liena je bilo kakve kompjuterske pomoi, a silno podstie priu, nosi je i pretvara je u izuzetno neverbalno iskustvo. U jednom od prvih kadrova filma, u kadru gde je pusti put, jedno drvo i automobil, u desnom uglu je zaorana i posejana zemlja. U istovetnom kadru na kraju filma, zavravajui Progonstvo, u tom desnom uglu je ponjeveno polje. Progonstvo je odlian film, baziran na najfinijem poimanju i evropskom shvatanju funkcije istog. Ujedno je i dokaz da drugi film jednog reditelja moe biti uspean kao i enormno slavljeni prvenac. Progonstvo nema tako snaan i direktan emocionalni utisak kao povratak, ali nije ni sniman sa tom namerom. Njegovo dejstvo je odloeno, ali nikako nedostajue. Ono to je u Povratku izostavljeno, a to je davalo snagu filmu (nerazjanjeno odsustvo oca i njegov iznenadni povratak, odlazak na ostrvo sa sinovima, sadraj kutije koju otac uzima na ostrvu), u Progonstvu tu snagu reiser dosta redukuje, gledalac ne razume zato se Aleks toliko udaljio od ene sa kojom ima dvoje dece, niti kako je dolo do tako traumatine i bolesne otuenosti meu njima. Zvjagintsev se bavi uglavnom posledicama, akcijama likova, nepokuavajui ni malo da ue dublje u motive za njihove postupke. U najmanju ruku je logiki i emocionalno dikutabilna odluka Vere da prvo obmane Aleksa, a zatim i da mirno pristane na onakvu destrukciju sebe i neroenog deteta. Dijalozi u filmu su na momente veoma slabi, prekratki, pa i suvini (to opisuje scena Aleksa i Vere u umi). Kao da se Zvjagintsev trudio da film maksimalno zacrni i da mu potresnu traginosti bez pokuaja da nam postupke i emocije likova opravda i razjasni na psiholokom planu. Kao to su deaci u Povratku, na kraju filma, odrasli, tako i ovde ostaje nada za

Aleksovu porodicu.5