Бескрајни, плави круг.

У њему, звезда- тумачење симболике

на примерима судбине ликова из романа „Сеобе“

Безизлазност. Да ли је она неизбежна у неким ситуацијама које

нас снађу у животу? Ово је само једно од многих питања које се
отвара анализом како живота ликова из дела „Сеобе“ Милоша
Црњанског тако и анализом целокупног, слободно могу рећи,
ванвременског и пре свега уметничког дела.
„Бескрајни, плави круг. У њему, звезда.“ Почетак и крај овог
романа. У теорији, прстенаста структура романа. Али да ли овај,
данас надасве познат и чврст израз, можемо уклопити у норму и
тако завршити са тумачењем? Ова фраза је више од тога. Ова фраза
карактерише судбине три кључна лика из овог романа, Аранђела,
Дафине и Вука Исаковича.
У судбоносним тренуцима за ова три лика они имају исту
визију, звездано небо. Космос који је до данашњег дана
мистериозан и неистражен, представља бескрај који буди
несигурност у постојање и оно главно недокучиво питање „смисла
живота“. Шта се то налази изван наших чула миљама далеко? Да ли
смо сви ми, као и Дафина, заокупирани бесмисленим стварима у
животу, док нам оне битне стоје тик испред носа? Да ли тек на
крају, када је већ прекасно, заиста схватимо праве вредности? Вук
Исакович, лик који живи динамичан живот и „не држи га место“, на
крају схвата да је тај живот донекле промашен. Све те деценије
посвећене ратовању се на крају претворише у бесмисао. Са друге
стране, његов брат Аранђел је приказан кроз контраст Вуку.
Повијен, и „мали“ у односу на брата, њега прати пожуда ка
„забрањеној љубави“, ни мање ни више но снахи. Да ли је
Дафинином смрћу Аранђел ослобођен греха или лишен једине
праве љубави коју ће, вероватно, икад имати? На крају, Дафина,
која осећа велики презир према себи односно својим поступцима,
пред смрт осећа покајање јер ју је фатална лепота коштала више
него што је уопште могла да замисли. Љубавни троугао који је
скупо платио своје грешке доживео је сличну судбину која се врти у
бескрајном, плавом кругу. Звезда у средини представља наду,
„светлост на крају тунела“ која доноси боље сутра. Но, ипак, свако
је ковач своје среће и судбине.
Безизлазност. Ситуације које са свих страна окружују закључана
врата ипак имају кључ. Иако је тај кључ у безброј ситуација вешто и
добро сакривен, он се може наћи. У сваком бескрајном кругу
постоји макар та једна звезда коју можемо видети и допустити јој
да нам помогне да се не угасимо. Јер једина особа која нам може
помоћи да изађемо из бесмисла, смо ми сами.

Сара Ђорђевић