ANEGDOTE O POZNATIMA

DOZEF ADISON (1672-1719) Pisac je svojevremeno pozajmio svom prijatelju, Templu Stanganu, veu sumu novca, a ovaj, poto je novac primio poeo je da se, kao neki slabi, slae sa svime to Adison kae. Prestao je da se, kao pre, raspravlja. Taj odnos se ponavljao iz nedelje u nedelju, na Adisonovo veliko nezadovoljstvo, dok jednog dana vie nije mogao da izdri, pa se izleteo: "Do vraga, ovee, ili mi se suprotstavi ili mi vrati moje pare!" DVAJT AJZENHAUER Ameriki dravnik general Dvajt Ajzenhauer (1890-1969) jednom je u uem krugu ovako definisao rat: - Rat je razdoblje kada se meusobno ubijaju ljudi koji se uopte ne poznaju, i to po zapovesti onih koji se meusobno veoma dobro poznaju, pa se ipak ne ubijaju. *** General Ajzenhauer priao je eni francuskog diplomate da Francuskinje potroe na lepotu toliko novca koliko iznosi francuski budet za naoruanje. - To je istina - ree Parianka - ali zato nae ene osvoje dva puta vie od nae vojske! ALFONS ALEA (Alphons Allais, 1854-1905) U nekom drutvu u prisustvu knjievnika Allaisa govorilo se kako Shakespeare nije nikada postojao i da je njegova dela napisao neko drugi. Iznerviran tim tvrdnjama on im ree: - I ja drim da nikada nije postojao. Njegova dela napisao je neko drugi, samo to se i taj drugi, sasvim sluajno, zvao Shakespeare! *** Alphonsu Allaisu neki nadobudni pisac stade govoriti kako se on osea kao Balzac. Ne mogav trpeti samohvalisavca, Allais mu ree: - A ja se oseam kao Napoleon! - Kako to? - Lepo! Moja ena se zove Giuseppina!

KRALJ ANRI Kada je francuski kralj Anri R (1553-1610) posetio pariski zatvor, razgovarao je s zatvorenicima o uzrocima i okolnostima koje su ih ovamo dovele. Svi su vrsto tvrdili da su neduni, samo je jedan jedini priznao svoje prestupe i izjavio da mu se ini da mu je kazna pravedna. Tada kralj uzviknu: - Skinite mu lance i pustite ga na slobodu, kako ne bi zarazio ove nedune ovce koje su zatvorili s njim! MIROSLAV ANTI Na jednom knjievnom sastanku u Novom Sadu, za domaina odreen je Miroslav Anti. On je primio goste u svom ateljeu, na Petrovaradinskoj tvravi, gde je tada iveo sa drugom enom (prvoj je ostavio troje dece i stan). Mika i njegova mlada supruga poastili su piem i stavili evape i ranjie na rotilj. Da bi stvorio vedro raspoloenje, Dragan Luki je, iako potpuno trezan, poeo da oponaa pijanca. Kad je razbio jednu rakijsku au, Mika Anti ga je estoko izgrdio. Nastala je muna atmosfera i svi su se razili pre nego to su ranjii i evapi bili peeni. Shvatili su zato je Mika tako reagovao - njemu je, kao hroninom alkoholiaru, bilo zabranjeno da pije alkohol, pa je zavidljivo gledao kad drugi piju, a pogotovo kad lumpuju. ASKARTI (ASQURTEE) Peter Asqurtee je napisao i dao u tampu svoj prvi roman. Ali, kupaca romana nije bilo. Neprekidno je razmiljao to da uradi kako bi prodao tampane primerke knjige. Najednom mu sinu ideja - dao je oglas u novine narednog sadraja: Milioner, visok, elegantan, obrazovan, muziar, rado bi se oenio s gospoicom koja bi bila u svemu slina junakinji romana "Ljubav je pobedila" koji je napisao Peter Asqurtee. Roman je ubrzo rasprodan. AUGUST MONI Poljski kralj August Moni (1670-1733) nije podnosio nikakav prigovor. Samo mu je dvorska luda Frelih smeo ponekad protivreiti. August je umiljao da mu je drava mona, kao ona Aleksandra Velikog, pa je stoga voleo kada ga je Frelih ponekad nazivao "Aleksandrom". Jednom je luda to ime izgovorio suvie podrugljivo, pa je kralj na njega bacio teak kip. I bio bi ga ubio da se luda nije na vreme sklonio. - Gospodine, rekao je Frelih prekorno, zar ni lude ne smeju vie govoriti istinu? - Govori ludo! Otvoreno reci da li veruje u nau veliku dravu?

Razume se da verujem. Ta zna se, da sam luda!

OKTAVIJAN AVGUST Rimski imperator Oktavijan Avgust (63 pne - 14 ne) bio je iznenaen kada je video da je neki seljak veoma nalik na njega. Da bi se naalio, zapitao ga da li je njegova majka vie puta bila u Rimu. Seljak, koji je primetio isto, meutim mu odgovori: Ne, ve je tamo vie puta zalazio moj otac.

BALZAK Balzak je uhvatio svog podvornika u lai. Stoga ga je ovako pouio:- La je najrunija od svih mana. Zapamti: svog blinjega ne smemo nikada slagati. - A zato onda, gospodine, izjavljujete uvek, kada dolazi sudski izvritelj, da vas nema kod kue - upita podvornik. - Sudski izvritelji nisu nai blinji. GAJ JULIJE CEZAR Rimski dravnik Gaj Julije Cezar (100-44 pne), nakon uspenih osvajanja na zapadu i u Maloj Aziji, uputio se prema Africi. Kad je sa lae silazio na afriko tlo, spotakne se i padne u pesak. Posto bi njegova vojska taj pad mogla da tumai kao lo znak, bistri vojskovoa brzo uzviknu: - Imam te, ve te drim u svojim rukama, Afriko! MILO CRNJANSKI Vladimir Bunjac u knjizi "Kamenovani Crnjanski" opisuje taj dvoboj: "Ove je godine bio zamalo kraj naem piscu. Bio je na ivici pukinovske tragedije. Nedaleko od Vrca, na istini, u jednom umarku, pred njim je stajao mrki oficir Tadija SONDERMAJER SA UPERENIM PITOLJEM. Po onome to su mi priali Milo Crnjanski i Duan Mati, Milo se posvaao sa svojim vazduhoplovcima i njih petoricu, sa Tadijom Sondermajerom na elu, pljuskao po licu svojim belim rukavicama. (Mati je u svom salonu kasnije priao da je svaa nastala oko toga koji su avioni bolji, nemaki kako je tvrdio Sondermajer, ili francuski kako je tvrdio Crnjanski). Pozvao ih je na dvoboj. Svi su odbili da se tuku znajui da je to pogibeljno za Crnjanskog, sem Tadije koji je ostao da brani oficirsku ast. Tadija je bio komandant vazduhoplovstva i jugoslovenski heroj, jer je na frontu oborio tri protivnika aviona. Sekundanti Miloa Crnjanskog bili su reditelj Branko Gavela i knjievnik Duan Mati. Poto je njih nagovorio, Crnjanski je imao problema kako da nae oruje za dvoboj. Najzad, neko se setio porodice Dunerski i tako su krenuli u Vrac sa drvenom kutijom ukraenom sedefom, ispod mike. Za dvoboj je bilo jo rano pa su odseli u vrakom hotelu koji se, mislim, isto kao i danas zvao "Srbija". Na veliko

zaprepaenje Matia i Gavele, Crnjanski je odmah zaspao snom pravednika. U odreeno vreme krenuli su na zakazano mesto. Vrac su izabrali jer su u tom delu zemlje jo uvek vladali stari austrougarski zakoni koji nisu zabranjivali viteki in dvoboja. Sve je ilo po uobiajenom ritualu. Posle kratkog dogovora o propozicijama, svedoci Sondermajera i Crnjanskog zauzeli su svoja mesta. Crnjanski i Sondermajer stali su nasred poljaneta okrenuti leima. I onda krenuli brojei korake, okrenuli su se. Pravo prvog pucnja imao je pesnik Crnjanski. Naravno, promaio je. Pucanj je odjeknuo kao grom, otkinuo lie i poplaio ptice. Oficir Sondermajer die ruku, niani u glavu, gledaju ga svetle i valjda zaplaene oi Crnjanskog, povlai oroz jedanput, drugi put, trei, ne ide. - Ovo je loe punjeno, neto nije u redu - kae Sondermajer. U stvari Sondermajer se spetljao, nije imao aristokratske manire i navike, nije znao kako se puca iz starinskog, nakinurenog pitolja porodice Dunerski. Hvatao je umesto oroza kitnjasti sedef ispod oroza. To je spaslo Crnjanskog. Mati je priao u svojstvu sekundanta i traio od obojice prihvatanje zadovoljenja. Sondermajeru je dozvoljeno da opali u vis da bi se dokazalo da je pitolj ispravan. Odjeknuo je jo jedan hitac ali u vrhove kronji, u vracko nebo, otprhnuvi avke" VINSTON ERIL Engleskog dravnika Vinstona erila (1874-1965) molio je njegov mladi roak da mu objasni ta ustvari znai diplomata. ercil se najpre duboko zamisli, a zatim ree: - Diplomata je ovek koji svoje vreme troi na to da miri sporove kojih nikada ne bi bilo da nije diplomata! *** Jedne veeri eril je trebao da govori preko radija. Poto se mnogo urio, pozvao je prvi taksi. ofer, koji ga u tami nije prepoznao, ree da nema vremena. - A zato ne? - upita ga stari politiar. - Zato jer e sada preko radija govoriti ercil, a voleo bih da ga ujem. eril je bio, naravno, zadovoljan s tom oferovom izjavom. Zavue ruku u dep i dade mu pet funti napojnice. Voza uze novac, a zatim odseno ree: Neka avo nosi erila. Uite, gospodine, odveu vas.

BRANKO OPI Na ulicama mnogi prolaznici su se zaustavljali, glasno izgovarajuci: "Gle, Branko opi! Eno Branko! Pogledajte, ono je Branko opi!" To ga je nerviralo. Jednom ak nije mogao da se uzdri, ve jednoj sredovenoj eni ljutito uzvratio: "Pa sta ako je opi, nije medjed!" *** U jednoj seoskoj koli doekalo ga je puno dece zbijene u prostranoj uionici. S puno panje, u potpunoj tiini, sluali su onu matovitu opievu priu o deaku koji leti na zmajevim krilima. U tom jedan od zanesenih maliana glasno ree: "Ala lae!" Uitelji otro pogledae i zapretie deaku, a Branko nastavi da ita. *** Posle svakog knjievnog susreta pisci su dugo bili opsednuti decom koja su traila autograme. Obino smo sedeli jedan do drugog, a pored nas su u redu prolazili aci i prinosili nam svoje knjige, sveske i papirie. opi nas je u ali upozorio: "Pazite da vam mangupi ne podnesu kakvu mjenicu, kao to je meni podvalio neki Rale Bubnjar". JOVAN DUI Dui je ve nekoliko godina poslanik na strani. Jednog leta doao je u Beograd na odsustvo i otiao je s Jaom Prodanoviem i profesorom Milom Pavloviem, zvanim Krpa, na veeru kod Gospa-Jele". Naruili su svaki po kriglu piva i po dvanaest evapia. Kad im je momak doneo evapie s lukom, Dui je vratio tanjir i traio je porciju evapia bez luka. "Tako, tako, Duka! - dobacio mu je Mile Krpa. - Dosta si gutao lukac bez evapia, sada moe evapie bez luka." *** Za vreme Prvog svetskog rata Dui je bio u Atini. Padala je kia i on se etao s Ivom ipikom ispod jednog kiobrana. Naila je Jelena Milana Gavrilovia i Dui e joj tek rei: "Vidite li, gospo-Lela, ispod ovog kiobrana nalaze se tri etvrtine jugoslovenske knjievnosti." Posle nekoliko godina, ista se scena ponavlja u Beogradu. Na Terazijama, stoje ispod jednog kiobrana Dui, ipiko i Vojislav Jovanovi - Marambo. Marambo, koji je znao za ovu Duievu doskoicu, tek e rei: "Ispod ovog kiobrana nalaze se tri etvrtine jugoslovenske knjievnosti." "Potpuno tano! - uzvratio mu je Dui. - Vi ste nam prili, ali se procenat knjievnosti nije poveao.

*** Dr eda Mihajlovi, poznati lekar iz Vrnjake Banje, ministar i predsednik mnogih drutava i ustanova, rekao je Duiu, i to u najviem usponu svoje karijere: "Molim Vas, Duka, pomenite me negde u svojim delima, pa ma rekli i Onaj magarac eda", kako biste me sauvali od zaborava." *** Umro Milan Raki. Neko sretne Duia i kae mu: "Kad je umro ura Jaki, Zmaj mu je spevao pesmu Svetli grobovi". I Vi ete, valjda, neto da uinite za Rakia? "Dobro ste me setili! - odgovorio je odmah Dui -. Dau hiljadu dinara i upisau ga negde za dobrotvora!" *** Traio Dui od Nikole Paia da ga primi i molio ga je za neko unapreenje. Pai ga je primio dosta hladno i nita mu nije obeao. Razoaran i ljut, Dui je sreo Slobodana Jovanovia i rekao mu: "Onaj Pi s onom velikom bradom, lii na matorog Jevrejina. Nita nee uiniti za mene." Posle izvesnog vremena, Dui je unapreen i otiao je Slobodanu Jovanoviu da mu se pohvali: "Ona bela brada zaista daje Paiu svetiteljski izraz!" *** Naljutio se Dui na svog mlaeg druga i kolegu Jovana Markovia, zvanog Golubar, koga nije mario i ljutito mu je doviknuo: "Sluajte, Jovo.Posle Vae smrti, Va prvi komija rei e: Ama kako se zvae onaj to nedavno umre?" A Dui odgovori; "Ali e Vai unuci, znajte, pasti na maturi ako ne budu znali godinu roenja Jovana Duia" *** Drugom jednom prilikom, doao je Dui Jovi Markoviu, koji je bio pomonik ministra inostranih dela, da mu trai poveanje nekog otpravnikog dodatka. Jova Markovi je poeo da mu ita pridiku i da mu objanjava kako je raspikua i kako, na taj nain, nikad nee stei svoju kuu.

"Kuu neu - odgovorio mu je Dui - ali u stei svoju ulicu. A Vi ve imate nekoliko kua, ali ulicu nikad neete stei!" *** U kancelariji Jevrema Tadia, generalnog politikog direktora Ministarstva inostranih dela, u ormanu, bilo je jedno ogledalo u drvenom ramu s hartijom na poleini. Tadi je uvek pred tim ogledalom nametao svoj eir i doterivao iku. Kad je Dui to video, napisao je sledea dva stiha na poleini ogledala: "Ogledalo nekad ovo bee Horizonat direktora Jee!" *** Dopala se Duiu Ljubica irkovieva. Vrlo esto odlazi njoj na aj i svaki put zatie docenta, docnije profesora Miletu Novakovia, koji se njom i oenio. Neko e od drugova rei Duiu: "ta se Vi tamo muvate kad znate da je devojka ve begenisana?" "Ne mislite, valjda, da mi moe da bude takmac onaj Mileta, na ijoj glavi svakog jutra proklija nova bubuljica?" DORD I Engleski kralj Dord I (1660-1727) vie puta bio je u Holandiji u kojoj su mu uvek skupo naplaivali usluge. Zato rei da se vie ne zadrava u gostionicama. Vozei se kroz grad Alkmar morali su da zamene konje. On tada narui da mu donesu tri svea jaja. Ispivi ih, upita za cenu. - Dve stotine goldinara, odvrati gostioniar. - Kako? Dve stotine goldinara, upita kralj preneraen. Zar u Alkmaru ima tako malo jaja? - E, jaja ima dosta, jedino kraljeva nema! - odbrusi gostioniar. LOJD DORD Engleski dravnik Lojd Dord (1863-1945) bio je malen rastom. Neki diplomata mu ree da se maltene razoarao kada je ugledao njegov stas. - Dragi moj - ispravi ga Lojd Dord - zavisi od toga kako ljude merimo: od brade dolje ili gore!

*** Lojd Dord je bio originalan ovek i nije nikad krio svoje ubeenje. Za vreme ruka na dvoru upita ga kralj Dord II - Zato su moji prihodi tako maleni? Slavni dravnik na te rei iz srebrnog suda za ampanjac uze komad leda i predade ga svom susedu s molbom da ga predaju dalje dok komad leda ne doe do kralja. Najzad, kad dospe u kraljeve ruke, nae se sasvim malo pare. Tad Lojd Dord dade odgovor: - Sada valjda vidite zato su prihodi Vaeg Velianstva tako maleni. *** Lojd Dord je jednom u Parlamentu, kao ef liberalne stranke, ljuto napao konzervativce. Neka dama mu tada ljutito ree: - Da sam ja vaa ena, sipala bih vam otrov u aj. - A da sam ja va mu, ja bih taj aj popio - odseno odvrati Lojd Dord. EZOP uveni pisac basni Ezop jednom je zamiljen etao gradom. Sreo ga je inovnik visokog ranga i, budui da mu je bio sumnjiv, upitao ga: "Kuda ide ? " "Ne znam" - odgovorio je Ezop rastreseno. ovek je pomislio da je to neka skitnica i naredio je da ga zatvore. Kada su ga odvezli u zatvor, Ezop se okrenuo prema njemu i rekao mu: "Vidi da sam ti rekao istinu. Zaista nisam mogao znati da me put vodi u zatvor." DORD FEJDO (Feydeau, Georges, 1862-1921) Jedan od najduhovitijih pisaca vodvilja, uao je u knjiaru u nameri da kupi neku knjigu. Ugleda svog prijatelja kako ve kupuje jednu, pa ga je zanimalo koju je to knjigu kupio taj njegov prijatelj, priblii mu se s lea, te zaviri u naslov Kako postati bogat. Savetujem ti, ree mu Feydeau tiho, na uvo, da odmah kupi i Krivini zakonik, jer ja jo nisam uo da se neko na poten nain obogatio.

GETE (GOETHE) Pisac i pesnik Goethe sedeo je jedne veeri u gostionici i pio vino s vodom. Kod susednog stola sedelo je drutvo obesnih studenata koji su pili vino. Jedan od njih upita Goethea:- Zato meate vino s vodom i time ga kvarite? Pesnik im objasni: - Sama voda ini iva bia nemima. To dokazuju ribe. Samo vino vodi u glupost. To dokazujete vi, mlada gospodo. A poto ne elim biti ni jedno ni drugo, meam vino s vodom. *** Kau da je Gete imao izvanredno pamenje. Jednom prilikom ga je sreo neki prolaznik i upitao koje mu je omiljeno jelo. Gete je odgovorio "Jaja" Nakon godinu dana, isti taj prolaznik ponovo sree Getea i upita: A sa ime "Sa solju", odgovori Gete.

DANTE ALIGIJERI Pisac remek dela svetske knjievnosti, Boanstvene komedije, tvrdi se, u braku nije bio mnogo srean. Neki prijatelji savetovali su mu da otera enu koja ga vara. Dante ih upita: - Recite mi, poznajete li ivot moje ene bolje vi ili ona? - Ona! - odgovorie prijatelji. - Dobro, ona tvrdi da vi ne govorite istinu. Pustite me, dakle, na miru

GUSTAV VI ADOLFO vedskom kralju Gustavu VI Adolfu (1778-1837) javila su se tri stranca i ponudila da rade u njegovoj obavetajnoj slubi. Za oveu svotu novca bili su spremni da izdaju vane podatke o svojoj domovini. Gustav je ponudu prihvatio i potom im isplatio ugovoreni iznos. Tada jedan od obavetajaca ree: - Velianstvo, novac koji ste nam dali falsifikovan je. - Za izdajnike svoje domovine dobar je i falsifikovani novac - odgovori kralj i otera ih.

IBZEN (IBSEN) Kada Henrik Ibsen jo nije bio toliko poznat u svetu, primio je od izdavaa za roendan na poklon lep sat. Za nekoliko dana pisac se poali izdavau da mu sat ne ide. A izdava ga upita: - A vi mislite da vae stvari idu? URA JAKI ura Jaki je napisao pesmu Otadbina i imao je ugovoreno sa izdavaem u kom roku da je uredi i preda. ura je u brzini, u poslednji as, odneo pesmu napisanu na masnom papiru sa kojeg je upravo pojeo burek. *** Sedeli tako u kafani za dva razliita stola srpski pesnici ura Jaki i Radomir Brzak. U jednom trenutku konobar donese uri Jakiu ceduljicu od Radomira Brzaka na kojoj je pisalo: "Stihoklepcu koji je svakom mrzak muak jaje, muku daje, Brzak." A ura mu na poleini pomenute ceduljice odgovori: "Oj, pesnie glasa tura! pa zar daje koji prosi? Pa zar uran jaja nosi? ura." JOSIP II Austrijski car Josip II (1741-1790) voleo je da putuje inkognito. Kad je doputovao u Lvov, on se u hotelu upisao pod imenom grof, Hohberski iz careve pratnje. Zatim je otiao u sobu i poeo da se brije. Radoznala sobarica poela je da se vrzma oko njega i najzad ga upita kakvu slubu ima kod cara. Josip se mirno brijao dalje i odvratio: - Ponekad ga obrijem. *** Josip II jednom je osudio etiri vojnika na smrt. Kasnije je to opozvao i naredio da streljaju samo jednoga od njih. Vojnici su trebali da bacaju kocku, a bio bi streljan onaj koji bi dobio najmanji broj. Trojica su bacili kocke i dobili visoke brojeve. etvrti nije hteo da uzme kocku u ruku.

10

Kada je car saznao za to, pozvao je neposlunog vojnika sebi i upitao zato nije hteo da baci kocku. - Velianstvo - odgovori vojnik - ako sam se ve jedanput ogreio, neu i drugi put. Kockanje je, koliko mi je poznato, zabranjeno u zemljama Vaeg Velianstva. Caru se taj odgovor toliko svideo da je pomilovao svu etvoricu osuenika. *** Josip II, poznati reformator, voleo je da otvoreno kae svoje miljenje o ministrima. Njegov kancelar Kaunic mu je jednom doneo na potpis vie akata. Meutim, car jednim aktom nije bio zadovoljan pa je ispod napisao: - Kaunic je magarac. Josip II Na sednici Ministarskog saveta Kancelar je glasno proitao akt: - Kaunic je magarac, Josip drugi.

KANT Jednom se filozof Kant uputio u etnju i ne primetivi da mu je kaput na laktu poderan. Znanac koji se hteo naaliti s njim, ree: "Tu ti uenost proviruje!" "A glupost viri unutra." - odgovori filozof. DANILO KI U Parizu Danilo Ki imao je svoj omiljeni bistro u kojem je radio konobar Japanac. Ki je u trenucima dokonosti Japanca uio na jezik, ali s crnogorskim akcentom. Prijatelji bi dolazili u posetu velikom piscu, prialo bi se o svemu, najvie o Balkanu, a konobar, lik iz Kurosawinih vizija, uveseljavao bi ih pitanjima tipa: "A, to e, muenie, popiti?"

VEDSKA KRALJICA KRISTINA Kada su vedskoj kraljici Kristini, (vladala 1636-1654) rekli da su Englezi svom kralju odrubili glavu, ona samo slegnu ramenima i ree: - To im ne zameram. T arls nije znao ta da radi sa svojom glavom. ***

11

Engleski diplomata upitao je kraljicu Kristinu: - O Vama, velianstvo, govore da silno mrzite mukarce. - Ba suprotno, veoma ih volim. Ali ne zato to su mukarci, ve zato to nisu ene. GUSTAV KRKLEC Gustav Krklec imao je prelepu kerku. U tu armantnu lepoticu bili su zaljubljeni mnogi mladi pesnici, meu kojima i Brana Petrovi. Jednom su se na vrhu kalemegdanske tvrave nali Gustav, njegova kerka i Brana. U jednom trenutku Brana se nadneo preko vrlo visokog zida, odakle su mnogi izvrili samoubistvo, i glasom vatrenog zaljubljenika kliknuo lepotici: - Ako ti kae da skoim u ambis, odmah u skoiti! Gustav je pourio da posavetuje kerku: - Nemoj mu ni u ali kazati da skoi. Koliko je lud, on bi to i uinio! *** Gustav Krklec je bio najlaki i najveseliji gost u kafanama. Stari gospodin je bio vazda raspoloen i spreman da ispria poneku anegdotu. Bilo mu je vano samo da ima gemit i nita vie, stalno je aa bila pred njim, a nikad nije bio pijan. Znao je odravati stanje kad vino dri oveka na onoj arobnoj granici, pa mu sve lepo i on zadovoljan i raspoloen, a pamet potpuno trezna. "Pije li ti, Gustave, ikad vodu?" pita ga Jan, a namigiva nam: "Kad mi je bilo dvadeset godina napio sam se vode i dobio upalu plua. Otad nikad", odgovara eretski i primie au s gemitom. *** Ispriao nam je dogaaj iz mladosti, kad je kralj Aleksandar ukinuo Ustav. On je bio mlad pesnik, tek poinjao, a boem. "Zapio se ja s drutvom," pria stari pa se drutvo razilo, a ja nemam gde prespavati. Odem u park. Slatko sam spavao na klupi kad me neija ruka kucnu po ramenu. Probudih se, vidim policajac. "Gospodine, linu kartu" - trai strogo, a ja nemam. "Kako se zovete, molim?" "G" - kaem, a on se udi, misli provociram ga. "Kako?" zaueno pita. "Gospodine, ja se sada zovem G."

12

"Vi se sa mnom sprdate, ljuti se policajac, a hvata se za pendrek. Prepao sam se i pourio objasniti Gospodine, ja sam do jue bio Gustav, a poto je kralj jue ukinuo Ustav, ja sam sada samo G."

LEONIDA, SPARTANSKI KRALJ Pred slavnu bitku kod Termopila (480 pne) brojano jai Persijanci htedoe da se narugaju malobrojnim Spartancima i saoptie im po kuriru: - Ima nas toliko da e od naih strela potamneti sunce. Spartanski kralj Leonida, heroj Termopila, ne ostade im duan odgovora: - Tim bolje, boriemo se u hladovini.

LUJ XV Dravnici u istoriji, osim malobrojnih, nesu bili naroite tedie. Za vreme francuskog kralja Luja XV (1710-1774) vailo je naelo: "Uivajmo! Posle nas moe doi i potop". Prilike su bile tako oajne da ak ni dvorski inovnici nesu primali platu na vreme. Kada su se poalili kralju i operski pevai, on im ree: - Gospodo moja! Najpre moram umiriti one koji plau, tek onda dolaze na red oni koji pevaju. LUJ XIV Francuski kralj Luj XIV (1638-1715), ije su omiljene rei bile: "Drava to sam ja", jednom ree okupljenim dvorjanima: - Kraljevi imaju vlast od Boga. Ako vam naredim da skoite u Senu, morate to bez ustezanja uiniti. Na te rei vojvoda od Giza uputi se vratima. Kralj ga upita: - E, kuda, vojvodo? - Idem da uim plivanje. *** Kralj Luj XIV upita jednom svog dvorskog budalu: - Kako bi ti se dopalo da si ti francuski kralj, a ja tvoja budala? - Veoma bih se stideo, odgovori budala.

13

- Kako? Ti bi se stideo da bude francuski kralj? - Ne to! Stideo bih se svoje dvorske budale. DESANKA MAKSIMOVI Ostae zabeleena i anegdota o susretu dve dive pisane rei, onako kako je ispriala Astrid Lindgren. - Gospoa (Desanka Maksimovi) je sigurno veoma dobar pisac, ao mi je to nisam proitala ni jedan njen stih. E, kako smo se samo lepo "ispriale". Ona je sedela sa moje leve strane, a ja slabo ujem na levo uvo. Sve vreme mi je govorila neto na francuskom, a ja od svih jezika najmanje znam francuski, pa sam joj sve vreme odgovarala na nemakom. MARAK Prema jednoj anegdoti, ruski pesnik Samuil Jakovljevi Marak je, prilikom prvog boravka u Londonu 1914. godine, sreo oveka na ulici i upitao ga: "ta je vreme?" Marak je, u stvari, hteo da sazna koliko je sati ali, poto jo uvek nije dobro govorio engleski, umesto "What time is it?" pitao je "What is time?" Zbunjeni prolaznik je odgovorio: "Pa to je filozofsko pitanje. Zato ga meni postavljate?" ANTUN GUSTAV MATO Mato je voleo postavljati svojim poznanicima neobine zagonetke tako je jednom prilikom u drutvu izrekao i ovu zagonetku: - U jednu rupu ulazi, na dvije izlazi i kada misli da si izaao tek se onda nae unutra. to je to? Niko nije znao odgovor. - Toan odgovor je: hlae. *** Mato je video na ulici jednu enu kako tue svoje dite po glavi. Revoltiran takvim postupkom on joj pristupi i ree: - Kad ve mislite batinama da odgajate svoje dijete, onda ga bar ne tucite po glavi. To moe imati tetne posljedice! - Vrlo vano! I mene su moji roditelji tako odgajali. - odgovori ena. - Uviate, dakle, da ja imam pravo! - ree joj Mato i ode pre nego to je zbunjena ena razumela Matoevu reenicu. KNEZ METERNIH

14

Knez Meternih (1773-1859), austrijski dravnik i kancelar, poznat je kao beskrupulozni politiar, zbog ega je 1848 morao da bei u emigraciju. Jednom prilikom neka dvorska dama je spomenula Meternihu da je njoj tek etrdeset godina. Poznati cinik joj odgovori: - Kako da vam ne verujem, pa vi me ve punih dvadeset godina uveravate u to. MONTESKIJE (MONTESQUIE) Svojom knjigom "Duh zakona" Montesquie je izazvao pravu revoluciju duhova. Jednom se prepirao s parlamentarcem iz Bordeauxa zbog jedne filozofske uzreice. Politiar je po svaku cenu hteo biti u pravu i na kraju e: - Ako ne bude tano tako kao to kaem dajem vam svoju glavu. Na to e Montesquie: - Primam je, maleni pokloni uvruju prijateljstvo. GI DE MOPASAN Konano sam dobio sifilis! Ni bedni triper, ni crkvenjake kristalice, ni buroaske petlove kreste ni bobiavu cvetau, ve pravi sifilis od kakvog je umro i Fransoa Prvi. I ponosim se time i ponad svega prezirem graane. Aleluja, imam sifilis! Prema tome, vie ne moram da strahujem da u ga dobiti!" (Na ovoj izjavi stoji datum od 2. marta 1877)

NAPOLEON BONAPARTA Na maru u Italiju Napoleon Bonaparte (1769-1821), budui francuski car, imao je pomonika generala Ozeroa koji je smatrao da ne mora sluati nareenja mladog efa. Napoleon je neko vreme podnosio generalovu nedisciplinu, a kad je prevrio meru, zapreti generalu: - Gospodine! Vi ste za glavu vii od mene, ali ako ne budete izvravali moja nareenja, ta razlika e uskoro nestati. *** Francuski general Sent-Iler, veliki Napoleonov prijatelj, neposredno pred izbor Napoleona za doivotnog konzula, drao je pred svojim vojnicima ovakav govor: - Prijatelji. Narod, a to ste vi, mora da odlui da li da se Napoleon proglasi za doivotnog konzula. Slobodno moete da izrazite svoju volju. Nikako

15

neu da utiem na vas, samo neto bih vam sada rekao: oni, koji ne budu glasali za Napoleona, bie javno streljani. ivela sloboda! *** U uzbudljivom razgovoru sa engleskim poslanikom Napoleon uzviknu: - Znate li da u napasti Englesku? - To je Vaa stvar - odvrati poslanik. - Ali morate znati da u Englesku i unititi! - To je, meutim, naa stvar - odgovori mirno Englez. *** Kad je osvojio Moskvu, Napoleon je mislio da je ostvario svoj cilj i da je postao prvi gospodar Evrope; zato je naredio da se izrade nove kolajne na kojima je na jednoj strani bio utisnut njegov lik, a na drugoj strani ove rei: - Boe, nebo je tvoje, a ova zemlja je moja! Nekoliko tih kolajni poslao je u Orenburg zajedno s dokumentima izaslanika koji su trebali da s Rusima pregovaraju o miru. Rusi su nekoliko dana kasnije vratili Napoleonu kolajne, ali u izmenjenom obliku. Na drugoj strani kolajne njegov lik je bio izgreban, a umesto njega stajale su rei: - Lea su tvoja, a bi je moj. NERON Okrutni rimski car Neron (vladao 54-68 ne) ubio je svoju majku, svog vaspitaa Seneku, nekoliko drugih predstavnika rimske aristokratije, zapalio Rim Niko mu nije smeo nita prigovoriti, samo je Seneka, njegov nekadanji vaspita, imao dovoljno milosti da mu u lice kae:

Ako bude jo i dalje tako ubijao, svog naslednika ipak nee moi ubiti.

NIKOLJAJ, RUSKI CAR Ruski car Nikolaj (1868-1918, vladao 1894-1917) pozva engleskog diplomatu na ruak. Ovaj nehotice prosu jednu posudu, pa mu zbog toga bi veoma neprijatno. Car htede da se dobroduno naali i ree: - Je li to u vas u Englesko navika? - Ne, Velianstvo, dodue, vie puta se neto tako dogodi, ali to kod nas niko i ne primeti! BRANISLAV NUI

16

Elem, Nui je, pria tako otprilike ide, esto, gotovo svakodnevno sretao na ulici nekog starijeg gospodina koji mu se usrdno javljao. Naravno, i Nui se njemu odjavljivao. Sve bi bilo u redu, e da se ovaj Nuiu nije svakodnevno obraao sa: "Dobar dan, gos'n oko". Poto je to potrajalo, komediograf ne izdra no ga jednog dana zadra, te mu ree: "Izvinite gospodine, ali vi mene drite za oku, a ja sam Brana." ANDRONIK PALEOLOG Vizantijski car Andronik II Paleolog (vladao 1282-1328) odravao je ljubavne veze sa najlepim enama Konstantinopola, svoje prestonice. Da bi njihove mueve lake zavarao, svima je dodelio pravo na lov, iji su znak bili rogovi. Taj znak su smeli privrstiti na svojim kuama, kao znak priznanja i privilegije. Muevi su se tome radovali, a ene su im rado pomagale da ga opravdaju. Samouvereni car je takve znao javno istai reima. - Moji dragi rogonje! Otada kau o muevima, koji imaju neverne ene, da "nose rogove"! SIMA PANDUROVI U jednoj anegdoti sama igra sudbine napravila je i jedan neverovatan jeziki paradoks. Krajem 1944. godine, prvi ovek srpske policije, Slobodan Penezi, poznatiji pod partizanskim nadimkom Krcun, posetio je beogradski kazamat, u kojem su pored ostalih bili smeteni i vieniji graani pod optubom saradnje sa vlastima pod tek minulom okupacijom. Krcun je prolazei pored postrojenih zatvorenika meu kojima se nalazio i na pesniki bard zastajkivao pored ponekog od njih, zapitkujui ih poneto: Kako se ti zove? Sima Pandurovi. Jeste li Vi onaj pesnik Sima Pandurovi? iznenaeno je proslovio Krcun (koji je uoi rata bio beogradski student) Jesam. Pa otkad ste Vi u zatvoru? sa nevericom je uzviknuo Penezi. Od osloboenja! mirno je odgovorio stari pesnik.

NIKOLA PAI

17

Kada je pesnik Milan Raki prvi put stupio u diplomatiju, otiao je i predstavio se Paiu. - Ovaj zna onaj ja sam uo da ti peva pesme u pevanje, ali jeste onaj u spoljnu politiku nema pevanje nego ima da uva sve u dravnu tajnu, kao to devojka ima da uva ovaj pre nego to se uda onaj odgovori mu Pai. *** Za vreme aneksije Bosne i Hercegovine, Brana Nui bio je na poznatim demonstracijama, pa u oduevljenju jaui na konju, utera ga u Ministarstvo spoljnih poslova. Istoga dana pred vee, poseti Paia dr Mika Popovi, ispria mu tok demonstracija i ree: - Ovo je, gospodine Paiu, prilino neozbiljno eto, molim vas, Brana Nui na konju uleteo u Ministarstvo spoljnih poslova. - Ovaj zar na gornji sprat!? - upita Pai zaueno. - Jeste, molim Vas! - opet potvrdi dr Mika. - Ovaj zna ja sam znao da on dobro pie knjige, ali ovaj da moe da jae konja, to nisam znao *** ini mi se da je to bilo negdee u 1905. godini. Bila ministarska kriza i Kralj bio poverio sastav kabineta Paiu. Posle dugog konferisanja sa politikim prvacima, doao Pai da Kralju referie o situaciji. - Kakva je situacija, gospodine Paiu? - upita ga Kralj Petar. - Ovaj onaj Velianstvo situacija je poteka i vlada ne moe da bidne ovaj nego moramo ii u izbore na narod - odgovori Pai. - Ama zar opet izbori, ako Boga!? Zar nema drugog izlaza? - ree kralj Petar koji nije voleo este izbore. - Ovaj Velianstvo, jeste zna ima izlaz, ali nee da izaemo odgovori Pasi. *** Susreo se Pai sa dopisnikom pariskog "urnala", novinarom Barbijem, i zdravili se. - Molim Vas, gospodine ministre, ja bih eleo da govorim Vama o jednoj hitnoj stvari! Molim Vas, kad mogu doi k Vama? - upita g. Barbi. Pai se malo zamisli i posle nekoliko trenutaka ree:

18

- Ovaj jeste onaj znate najbolje doite sutra! - U koliko sati? - upita Barbi. - Ovaj najbolje doite, tako, znate dakle, ali samo tano najbolje izmeu 8 i 12 na podne! - odgovori Pai. *** Bora Prodanovi poao jednoga dana da moli Paia da bi dobio malo zaposlice. - Ovaj kako se ti zove? - upita ga Pai. - Ja sam Bora Prodanovi! - odgovori on. - A ovaj ti si Jain, je li? - upita ga Pai. - Jesam! - odgovori Bora. Pai malko zastade pa e opet: - A ti nisi onaj to si poginuo! - Nisam ja poginuo jo ni jednom! - odgovori mu Bora. - A jeste, ti si jo mlad *** Poetkom Balkanskog rata i Pai obukao vojniku uniformu i postavio ajkau. Izgledao je vrlo lepo. U Skoplju pred crkvom Svetoga Spasa, susree Pai Velizara Jankovia i pita ga: - Ovaj ti li si, deme? - Ja sam! - odgovori Velizar. - Ovaj jeste, zna ja obukao uniformu, pa ne mogu da te poznam! ree mu Pai. *** Nekoliko gospoa Kola srpskih sestara dole kod Paia da ga zamole za izvesnu pomo u pogledu okrepljenja neke crkve u Makedoniji. - Ovaj jeste onaj srpske sestre su naa braa iz humanitarnih poslova za propagandu i ovaj onaj treba da rade solidarno, a ne da se cepaju odgovorio je Pai. *** Doao Sreten Koji kod Paia da mu saopti tunu i neprijatnu, vest o smrti radikalskog prvaka Sime Kostia, advokata iz Kragujevca. - Gospodine Paiu, sad ovog asa primih depeu iz Kragujevca. Javljaju da je umro Sima Kosti! - ree Sreten. - Ovaj Sima umro!? O.,, ovaj a je li umro sam? - upita Pai. ***

19

Bila zima i padao veliki sneg. Pai bio u svome kabinetu i kroz prozor posmatrao, kako padaju krupne pahuljice snega. U tome asu ulazi k njemu Velizar, ministar privrede. - Ovaj dete, pada li sneg tamo u ministarstvu privrede? - upita ga Pai. *** Na nekoliko dana posle smrti radikalskog prvaka Stanka Petrovia, nae se Pai sa njegovim sinom Mihailom. - Ovaj a pokojni Stanko umre, je li! - upita Pai. - Jeste, gospodine Paiu - odgovori mu Mihailo. - Ovaj Bog da mu prosti zna on je tu skoro bio u Beogradu, ali mi nita o tome nije govorio! - ree Pai. *** Svetozar Tomi, profesor i bivi inspektor Ministarstva prosvete za Kosovsku oblast, doao je u Beograd i pred Kalemegdanom susreo Paia, poklonio mu se i pored partijskih stvari preao i na kulturno-nacionalne prilike na Kosovu, pa mu, izmeu ostalog, rekao: - Gospodine predsednie, ja Vas molim da zaloite svoj visoki autoritet i da se u ovome kraju na kulturnom polju pokloni vie panje! - A ovaj moliu, je li to kulturno polje vee od Kosovskog? - upita Pai.

PETAR VELIKI Ruskog cara Petra Velikog (1672-1725) izvetavali su svakog dana o velikom broju kraa koje su se svuda deavale. Jednom se car zbog toga silno rasrdi i naredi svom sekretaru: - Napiite proglas da e svaki lopov i za najmanju krau bez milosti biti obeen. - Ako Vae Velianstvo eli da ostane bez podanika, napisau taj proglas, ree sekretar s potovanjem. Car se nasmeja i sve ostade po starom. MILORAD PETROVI

20

Milorad Petrovi je u mladosti bio gotovo uvek vien u umadijskoj narodnoj nonji, a ispod gornje koulje, kau, nosio je amajliju-platneni zamotuljak u kome je uvao grumen zemlje sa njiva svoj rodne Velike Ivane. Iz Petrovievog beogradskog perioda pomenimo i njegova drugovanja sa Borom Stankoviem, Disom i Simom Panduroviem i jednu anegdotu. Poali se Milorad jednom prilikom, poznatom beogradskom optiaru ajnesonu na izdavaa Gecu Kona, koji je odbio da mu plati obeanu akontaciju. ajneson tada predloi pesniku da mu ovaj napie reklamu u stihu, za koju e biti dobro plaen. Znajui u kakvoj je nevolji, Milorad brzo smisli sledee: "Oi kvari Geca Kon, A popravlja ajneson." Kao nagradu, za svaku re Milorad je dobio po jedan dukat. PIRRANDELO Dramatiar i prozni pisac Luigi Pirrandelo doao je advokatu da mu sastavi tubu za razvod braka. - Kakvi su vai razlozi? - upita ga advokat. - Oenjen sam! - uzvrati Pirrandelo. *** Neposredno pred smrt, veliki dramatiar i prozni pisac Pirandell doao je u Pariz. Tamo su mu njegovi oduevljeni oboavaoci pripremili banket. Nakon sveanih zdravica morao je progovoriti i slavljenik. Na poetku svog govora on se izvinio reima: "Toliko sam vremena utroio na uenje kako treba pisati da nisam uspeo nauiti kako treba govoriti." PUKIN Jednom Pukin i Gogolj izali na dvoboj. Pukin veli: - Ti prvi pucaj! - Zato ti? Ne, ja! - Ah, ja? Ne, ti! Tako da nije ni dolo do dvoboja. *** Pukin je bio pesnik i stalno je neto pisao. Jednom ga ukovski zatekao kako pie I uzviknuo: - Ala si ti neko piskaralo!

21

Otad je Pukin veoma zavoleo ukovskog i prozvao ga, od milja, ukov. *** Kao to je poznato, Pukinu nije raskla brada. Pukina je to mnogo muilo i uvek je zavideo Zaharinu kome je brada, naprotiv, prilino rasla. "Njemu raste, a meni ne raste" - esto je govorio Pukin i pokazivao noktima Zaharina. I uvek je bio u pravu. *** Jednom petruevski razbio sat i pozvao Pukina. Pukin je doao, pogledao sat Petruevskog i vratio se na sto. "Ne radi" - rekao je Pukin. *** Kad je Pukin slomio obe noge, morao je da se kree na tokovima. Pukinovi prijatelji voleli su da ga izazivaju i hvataju za te tokove. Pukin se srdio i posveivao prijateljima pogrdne stihove. Te je stihove nazivao "erpigarmima". *** Leto 1829. godine Pukin je proveo na selu. Ustajao je rano, ispijao vr tek pomuenog mleka i jurio na reku da se okupa. Poto bi se okupao, Pukin bi se izvalio u travu i spavao do ruka. Posle ruka, Pukin bi zaspao u mrei za ljuljanje. Kad bi sreo smrdljive muike, Pukin bi klimao glavom, zapuivi nos prsima. A smrdljivi muici bi skidali kape i govorili:"Nije to nita" *** Pukin je voleo da baca kamenje. im ugleda kamen, odmah ga baca. Ponekad se tako razgoropadi da stoji sav crven, mlatara rukama, baca kamenje, uas jedan! *** Pukin je imao etiri sina, sve idiote. Jedan ak nije umeo ni da sedi na stolici, stalno je padao. Pa i sam Pukin se na stolici nije najbolje snalazio. Bio je to pravi urnebes: sede svi oni za stolom, a na jednom kraju pada sa stolice Pukin, dok na drugom kraju pada sa stolice njegov sin. Prosto nepodnoljiv prizor. *** Vjazemski je imao stan koji je gledao na Tverski bulevar. Pukin je veoma voleo da mu dolazi u goste. I kako doe - prie ragastovu, nagne se kroz prozor i gleda. Ponekad tu i prenoi. ak su mu kupili poseban duek, ali

22

on za njega nije hteo da uje. "emu" - veli, - "toliki luksuz!" I baci duek kroz prozor. A onda se celu noc vrti, ne moe da spava. *** Jednom se Gogolj preobukao u Pukina, otiao kod Pukina i pozvonio na vrata. Pukin mu otvara i dovikuje: "Gle, gle, Arina Rodionovna, doao nam ja!" *** Ljermontov hteo da odvede Pukinovu enu na Kavkaz. Stalno je provirivao kroz kolonadu, vrebao je Odjednom se postideo svog nauma. "Pukin je" - misli on - "ogledalo ruske revolucije, a ja sam - svinja." I ode, klekne pred Pukina na kolena i kae: - Pukine - veli - gde ti je kinal? Evo ti moje grudi! Pukin se strano smejao. *** Sedi Pukin u svojoj sobi i razmilja: "U redu, ja sam genije. Gogolj je takoe genije. Ali i Tolstoj je genije, i Dostojevski, pokoj mu dui, takoe genije! Pa gde je tome kraj?" *** Lav Tolstoj veoma je voleo decu. Jednom etao Tverskim bulevarom, kad, ispred njega ispade Pukin. Kao to je poznato, Pukin je bio niskog rasta. "Naravno, ovaj vie nije dete, pre e biti da je deak" - pomisli Lav Tolstoj. - "Ali svejedno, stii u ga i pomilovati po glavi." I potra da sustigne Pukina. A Pukin, koji nije znao ta Tolstoj namerava, uhvati maglu. Beei pored pozornika, on ga uzbuni tom neprilinom jurnjavom na javnom mestu, te gorepomenuti pandur nagne za njim s ciljem da ga zaustavi. Posle je zapadna tampa pisala da se u Rusiji knjievnici podvrgavaju progonu od strane vlasti. DORD VILIJAM RASEL (1867-1935) Rasel je imao veoma neobino umetniko ime, skraenicu rei eon, koju je jednom iz nekog razloga koristio u potpisu. Na skupu knjievnika u Hamburgu, kada ga je neko ponudio piem, kotski pesnik je odgovorio: "Ne hvala, ja sam roen pod gasom". AN AK RUSO

23

Didro pria da mu je Ruso, kad je ovaj jednom prilikom doao da ga poseti u Monmoransiju, pokazavi mu jedno jezerce, poverio: "Ovde sam dvadeset puta pokuavao da skoim i da tako sebi prekratim ivot." "A zato niste?" "Zato jer bi mi se voda, svaki put kad bih zamoio ruku, uinila prehladnom!", odgovorio je Ruso. FRANKLIN DELANO RUZVELT Ameriki predsednik Franklin Delano Ruzvelt (1882-1945) upravo se pripremao da odri svoj predizborni govor. Protivnici su prikupili veliki broj pristalica koji su poeli skandirati: - Hoemo da pojeftini mleko! Ruzvelt se ipak snaao i povikao: Ja sam predsednik, a ne krava muzara!

SENUSERT TREI Najpoznatiji faraon 12-te dinastije srednjeg egipatskog carstva, Senusert Trei (oko 1850. p.ne.), ponekad je znao da zarobljene kraljeve upregne u svoja trijumfalna kola. Jedan kralj se, koji je morao da vue kola, neprestano osvrtao na toak kola, to pobudi Senusertovu panju. Upita zarobljenika ta znai njegovo ponaanje. Kralj odgovori: - U toku vidim slike prolazne slave ovog sveta. Jedva je deo toka gore, na suncu, odmah je na zemlji, u praini, i obratno. Senusert se zamisli i vrati kralju slobodu. JAN SOBJERSKI Poljski kralj Jan Sobjeski (1624-1694) bio je primio odabrano drutvo u goste. Proao je dan, dva, tri, prola je ve itava nedelja, i jo vie, a niko od gostiju nije nameravao da ode. Kralj je bio, dodue, gostoljubiv, ali je video da je gozba i pored svega prevazila svaku meru. Naredio je da mu upregnu koiju. Kad su ga svi zaueno pitali ta to znai, on im je mirno odgovorio: - Ako vi neete otputovati, moram, razumljivo, ja. STEVAN SREMAC Sremac je bio beskrajno duhovit. Poznati profesor, akademik i viegodinji predsednik SANU-a, Aleksandar Beli, bio je kratkovid. Jednom je ruao u kafani nagnut nad tanjirom, seckao meso i prebirao po tanjiru, kad ga je Sremac upitao: "ta radite?" Kad je Beli rekao da rua, Sremac je dodao:

24

"Ja sam mislio da opravljate sat." *** Knjiar Valoi predlagao je Sremcu da izda "Ivkovu Slavu" ali da skrati uvod, sredinu i kraj. Sremac je rekao: "Misli da je moja pria, pas ratler, da mu se mogu potkusiti rep i ui." *** Kada je zavrio "Pop iru i pop Spiru", P. Popovi je celu no, sa njim etao po Kalemegdanu. Priajui o knjizi, Popovi je rekao da je knjiga izvrsna, ali ima epizoda koje se ne uklapaju. Sremac je pitao: "Nosite li aket?" Popovi je odgovorio: "Nosim!" "ta e ona dva dugmeta ostrag na njemu? E, pa, tako je sa onim epizodama u mojoj knjizi." *** Kad se Sremac pojavio na vratima jedne kafane doekao ga je uzvik "Aha". Tu su bili Simo Matavulj, Stevan Mokranjac, Brzak, Veselinovi, koji je slavio desetogodinjicu svog knjievnog rada. Slava je bila skromna: kafa, vino, pivo, duhovit razgovor, prekidan sviraima. Kada je vince udarilo u lice, a rakija re otvorila, kako kae pesma, nizale su se zdravice Janku Veselinoviu. Pisac je bio tronut, ustao je i rekao drugovima: "Molim vas brao, pijte malo lake, ako mislite da doekamo zoru, jer nas ima mnogo, a od tree banke ostalo je samo est dinara, a ja vie ni marjaa ne mogu da dodam." *** Janko Veselinovi, filosof Boa Kneevi i pesnik Vojislav Ili sedeli su u kafani "Kod prestolonaslednika". Sremac kae da su tamo sedeli oni koji vole da popiju a ne pitaju koliko su popili nego koliko imaju da plate. Jednog dana nau se sva trojica i u horu dobace kelneru: "Mome, rakije!" Kelner nije dobro uo pa pita: "Rakije? Kakve, molim?" "Zelene, brate - ree Vojislav - One zelene, vidi da je ve jesen, daj da jo malo uivam u zelenilu" "Te brate, te" - potvrdi Janko - "One zelene to je gorka. Krvavo zaradim, gorko pijem."

25

"Oh-hoj, Boe moj" - huknu filozof Boa - "Zaboga to pitate, pa gorke dabome. Gorke, ta i ivot je gorak" *** Pisac Stevan Sremac bio je u drutvu u kojem se poveo razgovor i o porezu. Neko vreme je sluao razgovor, a zatim se i on ukljui: - Mislim da bi od svih poreza najunosniji bio onaj na ensku ljepotu. - Kako to? Jer bi ga svaka ena s oduevljenjem plaala.

BERNAR O (BERNARD SHAW) Veliki engleski knjievnik nikako nije podnosio kritiare i smatrao ih je uglavnom promaenim piscima. U jednom veem drutvu neki kritiar je nadglasavao sve prisutne, uporno hotei da vodi glavnu re. Ne mogav vie podnositi nametljivca, Shaw se glasno obrati svom susedu: - Eh, gospodine moj, kritiar vam je kao automobil: to je gori, sve vie bui! *** Neki engleski dramski pisac, poetnik, proitao je Shawu svoju dramu. Poznati pisac ovako je ocenio tekst: - Za vas je jo vrlo rano da piete tako slabe stvari. Na to imaju pravo samo najpoznatiji knjievnici! *** Sluio kod Shawa neko vreme ovek po imenu Edward. Bio je sklon piu, pa ga je Shaw morao otpustiti: - Otputam vas iz slube ne zato to prekomerno pijete, ve zbog toga to vam to pie prekomerno udara u glavu! *** Upitae ga jednom da kae ta je, po njegovom miljenju, ivot. Odgovorio je: - Budali radost, a oveku zagonetka! ***

26

Kada je u New Yorku prikazivana njegova nova komedija, Shaw je, saznavi za veliki uspeh to ga je komedija postigla kod publike i kritike iz Londona poslao telegram nosiocu glavne uloge: - Ovakav uspeh jo nije zabeleen! Glumica je odgovorila: - Preterujete! Shaw je poslao naredni telegram: - Mislio sam na komediju! A glumica je odgovorila: - I ja! *** Shaw, koji je bio mrav, i pisac Gilbert Chesterton, koji je bio neobino debeo ovek, svakom prilikom su izazivali jedan drugoga. Jednog dana ree debeli Chesterton mravom Shawu: - Kad god ovek pogleda vas pomislio bi da u ovoj zemlji vlada glad! - A kad ovek pogleda vas, pomislio bi da ste za to krivi vi! - uzvrati Shaw. *** Jednom prilikom u drutvu upitae Shawu (zbog njegovog netipinog miljenja o braku): - Verujete li da je svako ko se oeni u petak itavog ivota nesrean? - Naravno da verujem. A zato bi petak bio izuzetak? *** Mlada knjievnica ispitivala je Bernarda Shawa kakve su anse mlade ene za udaju pa e: - No, ta kaete kakve su moje anse? - Draga moja, na to bolje da ne mislite. - umiruje je Shaw. - A zato da ne? - htela je znati mlada dama. - Zato to vas smatram suvie inteligentnim da bi se zadovoljili muem koji bi bio toliko glup da vas uzme. ***

27

Mlada, lepa glumica pisala je Shawu pismo u kojem je izrazila elju da s njim ima dete koje bi po njenom miljenju bilo izvanredno jer bi nasledilo njenu ljepotu i pievu duhovitost. Shaw je meutim vrati u stvarnost jednom jedinom reenicom: - A ta ako dete bude glupo kao vi, a lijepo kao ja? *** Jednom je drutvo temperamento raspravljalo o tome kako u Indiji s mrtvim muem sahranjuju i njegovu enu. Mlada ena e na to Shawu: - Zar to nije strano? - Naravno, jadni mu! - potvrdi Shaw. *** Shaw je jednom prilikom prisustvovao premijeri svoga dela. Publika je burno pljeskala, a jedan gospodin je uporno zvidao. Kada se oduevljenje publike stialo, Shaw se okrene u pravcu odakle se ulo zvidanje i ree: - Gospodine s vaom ocenom svoga rada potpuno se slaem. Ali ta moemo nas dvojica protiv itave publike. *** Shaw poveri mladom novinaru nekoliko podataka o svom buduem delu. Zatim mu ree: - Da vam ispriam i sadraj komedije koju sam upravo napisao. - Dobro. - ree novinar. - Prvi in. Mu pita: "Da li me voli?" ena odgovori: "Oboavam te.". Drugi in. Mu pita: "Da li me voli?" ena odgovori: "Oboavam te.". Trei in. Mu pita: "Da li me voli?" ena odgovori: "Oboavam te.". Zavesa. - Divno! Ali oprostite gde je tu zaplet? - upita novinar. - Zaplet? Zaplet je u tome to u sva tri ina glumi ista ena dok je u svakom inu drugi mu. *** Mladi "neotkriveni" pisac poslao je Shawu svoje novo delo da izrazi svoje miljenje. Shaw odgovori: - Vae delo sadri mnogo lepog i mnogo novog. Ali ono to je novo nije lepo, a to je lepo nije novo.

28

*** Mladi glumac molio je Shawa da mu napie preporuku i Shaw mu na svoj nain izae u susret: - Najtoplje preporuujem glumca gospodina R. Igra Hamleta, Cezara, Shaylocka, brid i bilijar. Bilijar igra najbolje. *** Shawu doe jedan mladi i poe mu nadugo i nairoko objanjavati da je ostavio studije medicine jer se eli posvetiti knjievnom radu i time koristiti oveanstvu. - Zato nije potrebno da postanete knjievnik. - Zato? - Vi ste poslali zasluni za oveanstvo ve time to ste se odrekli studija medicine. *** Shaw nikako nije mogao podneti uobraenu aristokratiju. Kada je jednom primi pozivu kojem je pored ostalog pisalo: Lord C. bie kod kue u utorak izmeu etiri i est sati, Shaw ga je vratio dopisavi " George Bernard Shaw takoer."

TAMERLAN Veliki kan Tamerlan (Timur Lenk, 1336-1405) naruio je od slikara da mu izradi portret. Poto je vladar imao samo jedno oko, zapretio je slikaru da e mu skinuti glavu ako se bude videla ta njegova mana. Borei se da izbegne tu nesreu, umetnik se doseti i nacrta svog okrutnog gospodara kao borca koji lukom gaa neprijatelja i pri tom, razume se, zamuri na jedno oko. MARK TVEN (TWAIN MARK, Samuel Langhorne Clemens) (1835-1910) Jednoga dana neka gospoica upita Marka Twaina, uvenog amerikog humoristu, kakva je, po njegovom miljenju, vrednost knjige. - ujte, vrednost knjige je neprocenjiva - odgovori Twain - ali varira prema prilici. Knjiga uvezena u kou odlina je za otrenje britve. Mala knjiga, kakve obino prave Francuzi, moe odlino posluiti da se stavi pod nogu od stola, ako je kojim sluajem malo kraa, pa se sto drma. Antikvarna knjiga, uvezena u pergament, moe izvanredno posluiti za bacanje na maku kada je ovek eli isterati iz kue. I, najzad, atlas sa velikim stranama nezamenljiv je za cicenje prozora

29

*** Jednom je bio pozvan na ruak kod jedne porodice koja je mnogo drala do forme. Kad je prineo usnama prvu kaiku supe i srknuo, opekao je usta i jezik i ispustio i sadraj iz usta i kaiku u tanjir. Svi prisutni za stolom pogledali su se zgranuto, ali Twain se nije zbunio: - Vidite, sad imate priliku da utvrdite kakva je razlika izmeu inteligentnog oveka i budale. Budala bi progutala ovu kaiku vrele supe i ne bi nita rekla. *** Neko je jednom zamolio Twaina da definie griu savesti. Veliki pisac je umesto odgovora ispriao ovu anegdotu: - Kada sam bio mali, priao sam jednoga dana kolicima nekog piljara i, iskoristivi priliku dok je taj razgovarao s muterijom, ukrao sam mu jednu kruku. Odmah sam pobegao i sakrio se u jedan grm. im sam zagrizao kruku, osetio sam griu savesti. Vratio sam se piljarovim kolicima, stavio sam ukradenu kruku na njeno mesto i uzeo drugu zreliju! *** Kad je bio mlad, uio je za brodskog krmanoa. Prolazei svakodnevno kroz neki tesnac, kapetan mu je esto govorio: - Mark Twain (na engleskom jeziku to znaci: zabelei dva). Kad je kasnije postao humorista, setio se toga merenja, pa je uzeo pseudonim Mark Twain, po kojem ga i danas svi znaju. *** Videvi da ispred groblja radnici podiu zid, Mark Twain upita: - ta to radite? - Ograujemo groblje zidom - odgovore radnici. - Mislim da je to suvian posao. Oni koji su unutra nee izai, a oni koji su napolju nemaju nameru da uu! *** Jednom je sluajno u jednoj radnji oborio vazu. Videvi to, trgovac odmah zatrai pola dolara kao odtetu za razbijenu vazu. Kako nije imao sitno da vrati Twainu ostatak od jednog dolara, ponudi mu: - Moete uzeti jo jednu vazu! - O, hvala, radije u jo jednu razbiti - ree Twain i udari vazom o pod.

30

*** Dva amerika novinara, koji su se zabavljali intervjuiui poznate ljude, obratili su se Marku Twainu s pitanjem ta misli o raju, a ta o paklu. - Na alost, moram biti neutralan i uzdrati se od odgovora. Imam dobre prijatelje i u jednom i u drugom ambijentu! *** Neki mesar koji je stanovao u susedstvu Marka Twaina, upita ga da li je on, zaista, napisao sve one knjige koje se nalaze u izlogu knjiare, a on mu odgovori: Jeste, ja sam ih napisao, ali vi ste ih stvorili

TIN UJEVI uvena anegdota vezana je za Tina Ujevia poznatog po nekonvencionom ponaanju. Moda sebi ne bi nikada kupio novo odelo da ga konobari hotela "Moskva" jednog dana zbog neurednosti nisu izbacili iz restorana rekavi mu: "Upristoji se, pa doi." Ujevi je kupio belu koulju i frak, ali sakrivene u torbi, poneo je i svoje stare stvari. Uao je u hotel lepo odeven i naruio odmah pet litara kuvane rakije. U toaletu se presvukao i ponovo se pojavio u uobiajenom izdanju sa frakom koji je potopio u erpu sa rakijom, a zaprepaenom kelneru poruio: "E, a sad prodaj ovaj frak, pa naplati pie". VAJLD (WILDE) Oscar Wilde odlui prisustvovati premijernoj pozorinoj predstavi jednog usputnog poznanika. U njegovoj loi sedeo je i autor drame. Wilde ni posle prvog ni posle drugog ina ne izusti ni re. Zatim se autor ohrabri i upita ga kako mu se dopada predstava. Wilde zamiljeno ree: - Napolju mora da pada strana kia. - Zato? - Jer niko ne odlazi s predstave. FRIDRIH VILJEM II Pruskog kralja Fridriha Viljema II (1744-1797) je u njegovoj poslednjoj bolesti leio hanoverski lekar Cimerman. - Da li ste mnogo ljudi poslali na onaj svet? - upita ga kralj. - Ne toliko kao Vi, pa ni slavan nisam postao kao to ste postali Vi.

31

FRIDRIH VILJEM III Pruski kralj Fridrih Viljem III (1770-1840) bio je veoma utljiv. Ako je ve morao da otvori usta, izgovorio bi samo po neku re. Kada se jednom leio u banji, saznao je da se meu gostima nalazi i jedan Maar koji je, navodno, jo utljiviji od njega. Zato je odluio da ga upozna. Na prvoj narednoj etnji pretstavili su mu Maara. Njihov razgovor vodio se zaista odsecno. - Reuma? - poeo je kralj. - u! - Vojnik? - Magnat! - Tako. - Detektiv? - upitao je Maar. - Kralj. - estitam. - Hvala. VOLTER (VOLTAIRE) Voltaire je neko vreme proveo na dvoru pruskog kralja Friedricha. Jednom je s kraljem krenu na reku na veslanje. Kada su stupili u amac Voltaire primeti da u amac ulazi voda i naglo skoi na obalu. Kralj, koji je ostao u amcu, s osmehom ree: - Zar se toliko bojite smrti? - Naravno da se bojim, na svetu je mnogo kraljeva, ali je samo jedan Voltaire. DORD VAINGTON Prvi predsednik SAD, Dordz Vaington (1723-1799), nije imao smisla za humor. Zabeleeno je da se samo jedanput u ivotu naalio, i to za vreme rasprave o amerikom Kongresu, kada su predlagali da redovna vojska broji samo tri hiljade vojnika. U redu! - ree Vaington. Ali samo pod uslovom da unesemo u zakon i odredbu po kojoj nau dravu moe napasti samo dve hiljade neprijateljskih vojnika.

POSLE RUKA Jednog dana or Sand je ruala kod Balzaka u njegovom stanu u ulici Kasini u drutvu jednog svog prijatelja. Meni ruka je bio izvanredan: supa sa mlekom, kuvana govedina, dinja i ampanjac. Balzak je sve nadgledao, obuen u svoju napadnu kunu haljinu, svilenu, sa cvetiima, u kojoj je izgledao vrlo gordo. Kad su se gosti spremali da pou svojim kuama, on htede da ih otprati do Odeona u toj kunoj haljini. U to vreme

32

kvart Opservatorije nije imao plinskih svetiljki. Imao je rune svenjake u koje su se postavljale upaljene svee. or Sand htede da ga odvrati od namere da je prati. - Ostanite kod kue, ree mu ona, da vas ne pokradu za vreme dok nas pratite ili da vas po povratku ne ubije kakav zloinac. - Nema opasnosti, odgovori Balzak smejui se - ako me lopovi budu smatrali za ludaka, imae obzira prema mojoj smuenosti, a ako me dre za princa, u tom sluaju e se plaiti da su privukli revnosnu policiju. I tako je autor "agrinske koe" otpratio svoje goste do Odeona, ogrnut svojim lepim sobnim ogrtaem, gologlav i nosei upaljeni svenjak u ruci KAFA I AJ Kakve je samo boje kafa bila i kakvog ukusa! Balzak ju je sam kuvao ili u najmanju ruku morao je biti prisutan uvek dok se kuva - znalaki, sa izvesnom suptilnou i zadivljenjem, kafa je za njega bila vana koliko i njegov talenat. Tu kafu su sainjavale tri vrsta zrna: burbon, martinik i moka. Burbon je on kupovao u ulici Monblan, martinik je kupovao u ulici Vijej Odrijet, a moku u predgrau Sen ermen kod jednog bakalina iz Univerzitetske ulice. Ja sam ga jednom ili dva puta pratio na tim putovanjima u potrazi za dobrom kafom. Te trke za kafom po Parizu uvek su trajale najmanje po pola dana. Ali za dobru kafu vredi i vie trati. Stoga je Balzac-ova kafa bila uvek bolja od ostalih. Pokatkad se pila posle aja. A taj aj, fini kao duvan iz Latakija, ut poput venecijanskog zlata, bez sumnje je bio dostojan hvale kojom ga je Balzak obasipao pre no to vam ponudi da ga degustirate: ali uistinu trebalo je izdrati tu vrstu preirokog uvoda njegovog pre no to dobijete pravo da uivate u toj degustaciji. Samo prilikom zvonjave zvona o praznicima on ga je vadio iz jedne kamatske limenke u koju ga je zatvarao kao nekavu relikviju, pa ga je polako izvlaio iz hartije ispisane hijeroglifima Balzak je tvrdio, da ako se ko tri puta napije ovog aja, ooravi u jedno oko, a ako ga popije est puta, postaje potpuno slep. Neophodno je dakle bilo prethodno ga konsultovati. I tako, kad je an Loran hteo da popije jednu olju tog famoznog aja koji simoblizuje mesta iz Hiljadu i jedne noi, uzviknuo je: - Ja rizikujem jedno oko, sipajte! MARK TVEN Jednom je bio pozvan na ruak kod jedne porodice koja je mnogo drala do forme. Kad je prineo usnama prvu kaiku supe i srknuo, opekao je usta i jezik i ispustio i sadraj iz usta i kaiku u tanjir. Svi prisutni za stolom pogledali su se zgranuto, ali Twain se nije zbunio:

33

- Vidite, sad imate priliku da utvrdite kakva je razlika izmeu inteligentnog oveka i budale. Budala bi progutala ovu kaiku vrele supe i ne bi nita rekla *** Neko je jednom zamolio Twaina da definie griu savesti. Veliki pisac je umesto odgovora ispriao ovu anegdotu: - Kada sam bio mali, priao sam jednoga dana kolicima nekog piljara i, iskoristivi priliku dok je taj razgovarao s muterijom, ukrao sam mu jednu kruku. Odmah sam pobegao i sakrio se u jedan grm. im sam zagrizao kruku, osetio sam griu savesti. Vratio sam se piljarovim kolicima, stavio sam ukradenu kruku na njeno mesto i uzeo drugu zreliju! DANTE ALIGHIERI (1265-1321) Pria se da je Dante imao neverovatno dobro pamenje. Jednoga dana sreo je oveka koji ga upita: - Koje je najbolje jelo? - Jedno jaje - odgovori pesnik. Godinu dana kasnije isti prolaznik sretne Dantea i upita ga: - Sa ime? - Sa solju - odgovori spremno Dante. DEJMS METJU BARI (Autor Petra Pana) Barijev prijatelj nije mogao a da ne primeti kako ovaj iz dana u dan za ruak naruuje prokelj. Kada ga je upitao zato to ini, Bari je odgovorio: Sam naziv tako lepo zvui da prosto ne mogu a da ga ne naruim. Jednom je na nekoj veeri sedeo pored Dorda Bernarda oa kada su uvenom piscu doneli njegov uobiajeni vegetarijanski obrok koji se sastojao od zelene salate i nekog preliva. Bari se sagnuo, zagledavi se prvo u salatu, a potom u oa upitavi onako u poverenju, Reci mi jednu stvar o, jesi li ti to ve jeo ili e tek sada da pone? ARNOLD BENET Pisac je bio neurotini ekscentrik koji je sve radio po specijalno odreenim pravilima. Kada bi njegova kuna pomonica stavila aj u prokuvanu vodu, gledao bi na sat i tano etiri minuta kasnije izdao uputstvo da mu se aj sipa.

34

(Piev kraj bio je ironiniji od kraja bilo kojeg njegovog romana. Umro je od tifusa koji je dobio poto je u Parizu ispio au vode kako bi dokazao da je ista bezbedna za pie.) KOLET de UVENEL (erka uvene francuske knjievnice Kolet) erka je bila ponosna na svoju slavnu majku i oboavala je. Ni kao dete nije zamerala majci to sate i sate provodi za radnim stolom piui, ni to esto putuje na knjievne veeri i promocije svojih knjiga. Jer kad je bila kui, Kolet je bila veoma nena i portvovana majka. Dodue, puritansko drutvo poetkom XX veka smatralo je da su ivot i ponaanje ove knjievnice skandalozni, jer se razvela i od svog drugog mua, oca svoje keri, promenila nekolicinu ljubavnika i u mlaim danima igrala u pozoritu uloge u kojima je bila veoma oskudno obuena. Nisu mogli da joj oproste ni to se posle desetogodinje ljubavne veze sa 16 godina mlaim Morisom Gudekoom udala za njega, a imala je 62 godine. Kada je izbio II svjetski rat Morisa su Nemci zatvorili, pa je kerka pozvala svoju oboavanu majku da napusti Pariz i preseli se kod nje, u Korezu. Kolet je pristala, ali je bila veoma nesrena jer je brinula za mua. Ali i dalje se bavila pisanjem. Da bi razveselila majku, kerka je za majin prvi roendan u izbeglitvu pripremila malu sveanost, na koju je pozvano i nekoliko prijatelja. Kolet je bila duboko dirnuta ovom panjom, a posebno trudom keri da u ratnim danima oskudice nabavi namirnice i uz savete lokalnog poslastiara napravi roendansku tortu. Torta je nazvana "Kolet". Kasnije je Kolet isticala da je ni 4 dobijena ordena Legije asti, ni izbor za Gonkurovu akademiju koja dodeljuje najvee knjievne nagrade u Francuskoj, nisu toliko obradovali i uzbudili koliko ta jednostavna, ali ukusna torta u danima rata.

35