UNIVERZITET UNION NIKOLA TESLA Fakultet za Graditeljski Menadment

MEUNARODNO GRAEVINARSTVO

KONCESIJA PO BOT MODELU

STUDENT Pavlovi Katarina 19/2011MG

PROFESOR Prof dr Ceki Zoran

Meunarodno graevinarstvo

Koncesija po BOT modelu

SADRAJ

1. UVOD 2. VRSTE BOT MODELA 3. OSNOVNI UESNICI U PROJEKTU PO BOT MODELU 4. PRAVNO FINANSIJSKI ELEMENTI PROJEKATA PO BOT MODELU 5. FINANSIJSKI ELEMENTI BOT PROJEKATA 6. FAZE U REALIZACIJI PROJEKATA PO BOT MODELU Faza identifikacije projekta Faza pripreme tendera Faza pripreme ponude Faza izbora koncesionara Faza razvoj projekta Faza izgradnje objekta ukljuuje Faza eksploatacije objekta. Faza transfera objekta Vladi zemlje domaina

7. KONCESIJE U SRBIJI 8. LITERATURA

Katarina Pavlovi 19/2011MG

Meunarodno graevinarstvo

Koncesija po BOT modelu

1. UVOD

Termin koncesija potie od latinske rei conncesio koja je u rimskom pravu oznaavala posebna odobrenja i dozvole koje su vlasti davale pojedincima. Koncesije se u uporednopravnoj teoriji definiu kao pravni odnos izmeu drave, koncedenta, pravnog ili fizikog lica, koncesionara, u kome drava ustupa pravnom ili fizikom licu pravo korienja prirodnog bogatstva ili dobra u optoj upotrebi ili vrenje javne slube uz odreenu naknadu. Najpoznatiji model koncesije kojim se utvruju meusobi odnos uesnika na realizaciji projekta je BOT system. BOT (built izgradi, operate upravljaj, transfer - prenesi) je termin za model ili strukturu projektnog finansiranja koji podrazumeva angaovanje privatnog kapitala u oblastima koje su tradicionalno bile pod kontrolom javnog sektora i zasniva se na projektnom finansiranju, to znai da se zajmodavci pre svega oslanjaju na sredstva koja su vlasnitvo projekta ili koje projekat generie, a manje na vladine garancije ili na imovinu vlasnika projekta. BOT model projektnog finansiranja je atraktivan za privlaenje stranog kapitala. Najee se primenjuje kod realizacije kapitalnih infrastrukturnih objekata, kao to su putevi, eleznice, aerodromi, mostovi, tuneli, termo i hidro centrale, objekti vodosnabdevanja, objekti za distribuciju nafre i gasa i dr. Ovi projekti su posebno pogodni za realizaciju putem BOT modela, jer sami ostvaruju prihod, to je jedan od osnovnih uslova za realizaciju projekta putem BOT modela. BOT model se primenjuje u zemljama u razvoju, ali i u razvijenim zemljama i to najvie u oblasti energetike (Turska, Kina, Pakistan, Indija, Filipini), transportnih komunikacija (Hong Kong, Malezija, Meksiko, Tajland, Turska) i telekomunikacijama (Tajland)... Meu razvijenim zemljama, SAD, Francuska i Velika Britanija primenjuju ovaj model u realizaciji infrastrukturnih projekata. Pri realizaciji BOT modela kljunu ulogu igra vlada zemlje u kojoj se projekat realizuje. Poslednjih nekoliko godina, usled nedostatka javnih sredstava, vlade mnogih zemalja trae investicije za javne projekte iz privatnog sektora. Prednost ovog modela je to ne zavisi od finansijskog plana vlade. Projekti po BOT modelu se mogu realizovati ak i kada je vladin budet ogranien, jer se finansije obezbeuju iz privatog sektora. Na kraju koncesionog perioda, vlada nasledi dobro voen projekat bez prethodnog ulaganja novca iz javnih fondova.

Katarina Pavlovi 19/2011MG

Meunarodno graevinarstvo

Koncesija po BOT modelu

2. VRSTE BOT MODELA

Izvorni BOT model se koristi, razvija i dopunjuje ve tridesetak godina. U zavisnosti od prirode i kompleksnosti projekta koji se gradi moemo izabrati neku od varijanti BOT modela projektnog finansiranja. BOT build - operate - transfer (izgraditi, upravljati, rukovoditi); BOOT build operate own transfer (izgraditi, upravljati, posedovati, rukovoditi) BTO build - transfer - operate (izgradi, prenesi, upravljaj); BOO build - operate - own (izgradi, upravljaj, poseduj); BOOM build - operate - ownmaintain (izgradi, upravljaj, poseduj, odravaj); BLO build - lease - operate (izgradi, iznajmi, upravljaj); ROT rehabilitate - operate - transfer (obnovi, upravljaj, prenesi) ; ROM rehabilitate - operate - maintain (obnovi, upravljaj, odravaj); ROL rehabilitate - operate - lease (obnovi, upravljaj, iznajmi);

Katarina Pavlovi 19/2011MG

Meunarodno graevinarstvo

Koncesija po BOT modelu

3. OSNOVNI UESNICI U PROJEKTU PO BOT MODELU

Opta ema BOT projekta

Koncedent (davalac koncesije) Davalac koncesije je vlada zemlje domaina ili vladina agencija koja odobrava koncesiju. Naim zakonom je pedvieno da Vlada Republike Srbije izdaje koncesiju, a uz pethodnu strunu obradu svih relevantnih uslova za davanje koncesije. Koncedent se moe pojaviti i u ulozi direktnog ulagaa, kao garant zajma, davalac poreskih i drugih olakica, snabdeva sirovina, kupac proizvoda ili usluga iz projekta. Koncesionar (nazivaju se jo i promoteri ili sponzori projekta) su najee lica-firme koja poznaju potrebe zemlje domaina i imaju iskustva i reference u projektima te vrste. Ona podnose zahtev za dozvolu od zemlje domaina - koncedenta za dodelu koncesije i ona se obino izdaje na njihovo ime. Imaju zadatak da obezbede studiju izvodljivosti, da ugovore koncesiju, da obezbede direktna ulaganja i kredite, izgradnju objekta i upravljanje objektom. Zajmodavci. Meu investitoima pored direktnih ulagaa, redovno se nalaze i zajmodavci. Davaoci zajma mogu biti multilateralne agencije (International Bank for Reconstruction and Development - IBRD, International for Reconstruction and Development - IBRD, International Financial Corporation - IFC, Europian Bank for Reconstruction and Development - EBRD), vladine eksportne agencije (Hermes,Coffas), komercijalne banke, osiguravajue kompanije. Njihova uloga je da obezbede finansijske izvore za projekat i da ocene njegovu ekonomsku opravdanost.

Katarina Pavlovi 19/2011MG

Meunarodno graevinarstvo

Koncesija po BOT modelu

Izvoa radova. Izvoai radova i isporuioci opeme su najvaniji u grupi uesnika na realizaciji projekta po BOT modelu koji ne moraju obavezno da pipadaju investitoima. Izvoa esto ima i ulogu da upravlja eksploatacijom izgraenog objekta, da eksploatie objekat, da ga koristi i na taj nain stvara projektnom preduzeu prihod kojim vraa kredite i isplauje dobit direktnim ulagaima. Osnovni motiv izvoaa i snabdevaa opreme da uestvuju u BOT projektu je da obezbede sebi ne samo izvoenje radova i snabdevanje opremom nego i uee u raspodeli profita koji daje projekat, a na osnovu svog direktnog uloga. Upravlja operator. Po isteku garantnog roka i predaji zavrenog objekta na eksploataciju, izvoa radova moe i dalje da ostane prisutan u BOT aranmanu. Kao jedna od mogunosti je da izvoa od strane projektne kompanije za njen raun bude odabran kao upravlja i da on dalje gazduje objektom u smislu dalje realizacije BOT projekta, tj. u fazi eksploatacije. Projektna kompanija moe angaovati posebnu kompaniju ili u dogovou sa Vladom zemlje domaina moe osnovati posebno preduzee da nastavi posao upravljanja i gazdovanja novim objktom. Korisnici. Novoizgraeni objekat, sam po sebi, bez korisnika nita ne znai. Vrednosti koje se stvaraju korienjem objekta predstavljaju glavni razlog zbog koga je objekat izgraen. Kako bi se zadovoljile prvobitne raunice i procene o broju korisnika na osnovu kojih je i procenjena opravdanost realizacije projekta sprovode se dobro osmiljene i kontinuirane marketinke kampanje koje promoviu pogodnosti novoizgraenog objekta.

Katarina Pavlovi 19/2011MG

Meunarodno graevinarstvo

Koncesija po BOT modelu

4. PRAVNO FINANSIJSKI ELEMENTI PROJEKATA PO BOT MODELU

Ono to razlikuje BOT projekat od drugih vrsta projekata je to to graditelj a ne klijent gradi i jedno vreme eksploatie projekat, u sluaju kada je on lan projektne kompanije. Na primer: kod projekata u industriji nafte i prirodnog gasa, prirodno je da takve projekte finansira izmeu ostalih i odreena naftna kompanija. Sutina BOT modela se sastoji u metodi projektnog finansiranja. Uesnici u projektu po BOT modelu se obino za otplatu potroenih sredstava u realizaciji projekata oslanjaju na imovinu i vrednost izgraenog projekta. Ovaj nain finansiranja se naziva finansiranje bez regresa. Meutim, zbog velikih rizika pri potpunom finansiranju bez regresa, ipak se veina objekata grade po BOT modelu na osnovu ogranienog regresa". To znai da se ipak za jedan deo zajmova izdaju hipoteke - hipoteke na zemlju ili opremu, ili garancije banaka, vlada ili drave u kojoj se realizuje projekat. Angaovanje i veliina finansijskih sredstava uslovljava dobijanje specijalnih dravnih garancija kako bi se obezbedila atraktivnost ulagaima. Analize studija opravdanosti i uopte mogunost prihvatanja realizacije zamiljenih poduhvata zbog svoje kapitalnosti, javna licitacija i formiranje projektne organizacije, predstavljaju kljune aktivnosti za nesmetanuu realizaciju zamiljenog posla. Mogue je da uporedo sa trajanjem obezbeenja sredstava tee ugovaranje posla. Sr ovakvog ugovora ine elementi ugovora o izgradnji investicionog projekta po sistemu " klju u ruke " sa finansijskim aranmanom. Kod realizacije projekata po BOT modelu uobiajeno je raspisivanje meunarodne licitacije za izgradnju i vremenski ogranienu eksploataciju odreenog objekta. Time se izbegavaju sve neeljene posledice koje mogu proizvesti neraspoloivost nekog od potrebnih potencijala i mogunosti uesnika. Za angaovani kapital u toku realizacije predvienog projekta, kao vid olakice za investiture, odreuje se posebno vreme u kojem se ne vri otplata finansijskih sredstava tzv. grace period. U cilju motivisanja inostranih investitora za realizaciju BOT projekata, vlade zemlje domaina definiu pravni sistem koji omoguuje pravo na razmenu lokalne valute u konvertibilnu valutu; konvertibilnost domae valute po razumnom kursu; slobodan transfer strane valute u inostranstvo; pojednostavljenu proceduru uvoza i carinjenja; povoljan poreski sistem za strane investicije; Znaaj pojedinih BOT projekata esto utie na donoenje posebnih zakona pre njihove implementacije okviru kojih Vlada ili njena agencija razreavaju sa koncesionarom pitanja zakljuivanje ugovora o izgradnji, korienju i odravanju objekta; pravo korienja zemlje,
Katarina Pavlovi 19/2011MG

Meunarodno graevinarstvo

Koncesija po BOT modelu

puteva i drugih pomonih kapaciteta neophodnih za izgradnju i korienje objekta; duinu trajanja koncesionog odnosa; transfer projekta; odredbe o tarifama i drugim nadoknadama za vreme korienja objekta; obuku lokalne radne snage; korienje nacionalnih proizvoda i usluga; transfer tehnologije; okvir ili minimum zahteva za alokaciju rizika izmeu koncesionara I koncedenta; osiguranje za zavretak projekta; podsticanje dobrog izvrenja posla; superviziju projekta; uklapanje projekta u druge infrastrukturne projekte; mere za zatitu ivotne sredine; trajanje i raskid ugovora; posledice u sluaju prestanka BOT projekta pre zavretka koncesionog perioda.

Katarina Pavlovi 19/2011MG

Meunarodno graevinarstvo

Koncesija po BOT modelu

5. FINANSIJSKI ELEMENTI BOT PROJEKATA

BOT model projektnog finansiranja omoguuje dravnim organima da izgradnju skupih infrastrukturnih objekata finansira bez direktno, i/ili u ogranienom obimu, uloenih sredstava iz javnih prihoda i jasnom raspodelom rizika. Razliiti izvori finansiranja opredeljuju i prirodu kapitala koji moe biti: deoniarski, kreditni-duniki, posredniki ili duniki. Deoniarski kapital je kapital koji uesnici u projektu unose samim pristupom u projektnu kompaniju. Kako uesnici u projektu ne trae izdavanje nikakvog jemstva, to znai da se kapital daje uz rizik ostvarenja dobiti. Ulagaki kapital, srazmerno uloenoj veliini kapitala, daje pravo ulagau da uprava pojektom, sprovodi kontrolu realizacije samog projekta i njegovih finansija. Ulagaki capital donosi najveu dobit, ali sa sobom nosi i najvei nivo rizika. Kreditni - duniki kapital postavlja najvee zahteve prema imovini projekta. Ova vrsta kapitala se mora vratiti u dogovorenom aranmanu bez obzira na eventualne gubitke projekta i to je capital koji se prvi otplauje od prihoda. Ovaj kapital se otplauje sa fiksnom kamatom, u unapred dogovorenim ratama i rokovima. Nivo rizika kod ovog kapital je najmanji. Posredniki kapital ima prirodu koja ga po njegovim karakteristikama definie izmeu ulagakog i dunikog kapitala. Rizik ovog kapitala je neto izmeu rizika duga i zajma. Primer posrednikog kapitala su: podreeni zajmovi koji se isplauju tek ako postoje sredstva za njihovo otplaivanje, a ako nema neophodnih sredstava ova vrsta dugovanja prelazi u osnivaki ulog i povlaene deonice koje se isplauju samo ako postoji stvoreni kapital za dividende i one mogu biti kumulativne i nekumulativne. U suprotnom deonice prelaze u ulog. Pomoni kapital u asu ugovaranja nije predvien za korienje, ali se rezervie mogunost njegovog korienja. Obino se ovakav kapital angauje u trenutcima naglog prekoraenja trokova izgradnje, njegovim angaovanjem se speava zastoj u izgradnji projekta koji bi izazvali nepredvieni finansijski problem. Pomoni kapital je obino duniki.

Katarina Pavlovi 19/2011MG

Meunarodno graevinarstvo

Koncesija po BOT modelu

6. FAZE U REALIZACIJI PROJEKATA PO BOT MODELU

U ciklusu razvoja BOT projekta moe se uoiti osam faza koje su meusobno povezane i uslovljene. Konaan uspeh celog projekta zavisi od uspenog sprovoenja svake od definisnih faza. Faze ralizacije projekta po BOT modelu su: 1. Identifikacija projekta - izrada prethodne studije izvodljivosti, izbor modela realizacije i odreivanje projektnog tima; 2. Priprema tendera - procedura predkvalifikacije i poziv za pripremu ponude; 3. Priprema ponude - formiranje konzorcijuma, izrada studije izvodljivosti i podfaza podnoenja ponuda; 4. Izbor koncesionara 5. Razvoj projekta - formiranje projektne kompanije i potpisivanje ugovora; 6. Izgradnja objekta; 7. Eksploatacija objekta do kraja trajanja koncesionog perioda; 8. Transfer objekta Vladi zemlji domaina; Faza identifikacije projekta zapoinje izradom studije opravdanosti. Izrauje se na bazi istraivanja nedostatka i potronje pojedinih proizvoda i usluga, istraivanja trita u pojedinim njegovim segmentima, istraivanja postojeih industrijskih i drugih potencijala, geolokih istraivanja, razvojnih planova, tehnolokih studija i sociolokih studija drutva u celini i u pojedinim njegovim segmentima. Ukoliko se sumnja u ekonominost projekta uglavnom se izvodi predstudija izvodljivosti. Predstudia izvodljivosti koju radi investitor ili specializovana institucija koju je on angaovao za te namene treba da sadri: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Osnovne karakteristike projekta; Izvore i raspoloivost projektnog input-a; Lokaciju, geoloke uslove i pristup gradiliu; Uticaj objekta na ovekovu okolinu; Preliminarne inenjerske i tehnoloke mogunosti; Mogunost ostvarivanja planiraog; Raspodelu rizika izmeu privatnog i javnog sektora; Finansijska razjanjenja profitabilnosti projekta, ukljuujui osetljive finansijske analize;

Studije su osnovni izvor podataka za pripremu i donoenje koncesionog akta, kao i za sprovoenje licitacionog postupka. U ranoj fazi projekta se definiu kljuni odnosi, strategija, kao i kontrola realizacije projekta, zato Vlada zemlje domeina mora biti spremna za finansijske izdatke za izradu studija i angaovanje nezavisnih konsultanata.

Katarina Pavlovi 19/2011MG

Meunarodno graevinarstvo

Koncesija po BOT modelu

Faza pripreme tendera je druga faza u okviru koje se radi na pripremi tendera za javnu livitaciju i istovremeno na raspisivanju licitacije. Vladina agencija ima zadatak da pripremi tendersku dokumentaciju koja jasno i precizno definie radovi koji se moraju izvriti, uslove upravljanja i odravanja objekta, predloge tarifne structure i predlog duine koncesionog perioda. Tenderska dokumentacija treba da sadri: 1. detaljne instrukcije ponuaima o procesu nuenja i obliku tendera; 2. prethodnu studiju izvodljivosti uraenu za projekat; 3. zahtevani minimum podataka koji mora da sadri ponuda; 4. tekst projektnog ugovora; 5. tip opreme koja e biti ugraena i predloge tehnolokih reenja; 6. meunarodne i nacionalne standarde za radove, opremu i materijale; 7. opis lokacije gradilita i pristupa gradilitu; 8. specifikaciju opreme koju e obezbediti Vladini autoriteti; 9. dinamiki plan izvoenja svih aktivnosti na projektu, eksploatacije i odravanja objekta; 10. maksimalni koncesioni period; 11. izjavu o finansijskim zahtevima, ukljuujui i minimalno angaovanje equity-a; 12. predloge tarifa, naknada i plaanja, kao i prihoda; 13. nain regulisanja zamene strane valute; 14. prirodu, iznos, period vanosti i druge uslove garancija; 15. kriterijume koji e biti uzeti u obzir prilikom ocenjivanja i uporeivanja ponuda; 16. norme zatite ivotne sredine; 17. informacije o uslovima trita u posmatranom sektoru; 18. ostale procene potreba koje su ukljuene u licitacionu dokumentaciju; 19. valute u kojima ponude mogu biti izraene; 20. dinamiki plan za upravljanje objektom. Tenderska dokumentacija za BOT projekte je dosta slina tenderskoj dokumentaciji za meunarodne javne licitacije za velike projekte, ali su neki dodaci i nova regulative neophodni zbog karakteristika BOT modela. Faza pripreme ponude podrazumeva pripremu ponude od strane sponzora, odnosno pripremu sponzora za licitaciju. lanovi konzorcijuma (najee se formira konzorcijum od strane zainteresovanih investitora ili sponzora) se u ovoj fazi preliminarno dogovaraju o potencijalnoj projektnoj strukturi i oekivanoj ulozi svakog lana u izradi ponude i samog projekta ukoliko budu najpovoljniji ponuai. Konzorcijum se brine o izradi detaljne studije izvodljivosti za projekat. Studija izvodljivosti je finalni document za formiranje projektnog prdloga i na osnvu te studije se donosi odluka o finansiranju i realizaciji projekta. Ona treba da obezbedi tehniku, ekonomsku i komercijalnu osnovu za investicionu odluku. Potom konzorcijum priprema i podnosi ponudu.

Katarina Pavlovi 19/2011MG

Meunarodno graevinarstvo

Koncesija po BOT modelu

Ponuda za BOT projekte treba da sadri: 1. Tehniki predlog u okviru kojeg se posebno dostavljaju: Dinamiki plan izgradnje objekta u punom obimu; Program rada i cene za vreme eksploatacije objekta; Program odravanja sa cenom odravanja; Plan funkcionisanja i odravanja dodatne opreme; Plan zatite ivotne sredine; 2. Finansijski predlog: Studija izvodljivosi uraena od strane ponuaa; Investicioni predlozi ukljuujui finansijsku strukturu i sigurnosni paket; Predlog cena i tarifa, ukljuujui i svaku regulacionu formulu; Vreme dovretka objekta; Predlog duine koncesije; 3. Pravni predlog: Prihvatanje uslova iz projektnog ugovora; Nacrt ugovora sa akcionarima, ugovora o konzorcijumu ili neki slian oblik udruivanja kojim sponzori angauju za sebe izvoae projektnog ugovora; Prihvatanje uslova ugovora o kupovini; Prihvatanje uslova ugovora o snabdevanju; Dokazi drugih ugovorenih angaovanja. Faza izbora koncesionara. U okviru ove faze, prema ve utvrenim pravilima, vri se analiza podnetih ponuda, selekcija i izbor optimalnog ponuaa. Ponude se obino otvaraju po meunarodno priznatim principima i one koje odgovaraju uslovima tendera se klasifikuju i u daljem postupku ocenjuju. Projekat se dodjeljuje najpovoljnijem ponuau kojeg bira Vlada. Cena nije jedini factor koji utice na povoljnost ponude ve i iskustvo uesnika na slinim projektima, transfer savremene tehnologije, obezbeenje opreme i usluga od domaih snabdevaa, angaovanje kvalifikovane lokalne radne snage itd. Nakon izbora najpovoljnijeg ponuaa slje se obavetenje izabranom ponuau o njegovom izboru u tano definisanom roku, a istovremeno se obavetavaju ostali ponuai o neprihvatanju njihovih ponuda i vraaju im se licitacione garancije. Vlada poziva izabranog pnuaa da potpie konana ugovorna dokumenta.

Katarina Pavlovi 19/2011MG

Meunarodno graevinarstvo

Koncesija po BOT modelu

Ugovaranje je faza u kojoj se precizira: 1. 2. 3. 4. 5. 6. Predmet ugovora sa opisom projekta; Nain realizacije projekta (tehniki aspekti); Izvori i uslovi finansiranja (povraaj sredstava); Rok izgradnje, faze gotovosti, putanje u rad; Rok i nain eksploatacije objekta; Organizacioni aspekti i visina naknade za korienje objekta od strane neposrednih korisnika 7. Pravo svojine i prenoenje ovog prava; 8. Garancije vezane za projekat (tehnike, pravne, finansijske); 9. Odravanje izgraenog objekta, trokovi odravanje i njihova podela; 10. Iskazivanje finansijskog rezultata, uee u profitu, obaveza reinvestiranja; 11. Povlastice (carinske, uvozne, devizne, poreske i druge) 12. Obaveza angaovanja domaih izvoaa (podizvoaa) i radne snage; 13. Via sila, reavanje sporova, raskid ugovora i posledice u sluaju raskida; 14. Vreme i nain predaje objekta i stanje u kojem se mora predati (odgovornost za funkcionalnost i garancije); 15. Stupanje ugovora na snagu. Faza razvoj projekta obuhvata aktivnosti na razvoju projekta. Konzorcijum koji je dobio projekat, sa Vladinim doputenjem i potpisanim projektnim ugovorom, formira projektnu kompaniju i plaa garanciju za dobro izvrenje posla. Ovom garancijom se njen korisnik obezbeuje da e obavezuje da e se obaveze izvrti onak kako je ugovorom predvieno, dakle na vreme, u potpunosti i bez nedostatka. U ovoj fazi se vri uplata kapitala kompanije, zakljuuju se sporazumi o kreditu i zatvara se finansijska konstrukcija projekta. Zatim se potpisuju ugovori sa izvoaem radova, ugovori o nabavci opreme, osiguranju, obezbeuju se dozvole kao to su dozvola za graenje, licenca za uvoz i sl. Faza izgradnje objekta ukljuuje montau opreme i transfer tehnologije. Objekat mora biti izgraen na vreme, sa projektovanim nivoom kvaliteta i u skladu sa predvienim trokovima. Nakon izgradnje vri se prijem objekta uz proveru svih garantovanih preformansi i puta se objekat u probni rad. Faza eksploatacije objekta. U toku ove faze projektna kompanija dirktno ili preko operatora (firme sa kojom je sklopila ugovor o upravljanju i odravanju objekta) poinje da rukovodi izgraenim objektom i odrava ga u skladu sa kriterijumima iz ugovora, a u predvienom roku. Prihodima koje ostvaruje eksploatacijom izgraenog objekta projektna kompanija servisira dugove i ostvaruje profit. Vlada zemlje domaina, zajmodavci i investitori mogu da zahtevaju podnoenje periodinih izvetaja, kao i sprovoenje inspekcije nad radom objekta i opremom.

Katarina Pavlovi 19/2011MG

Meunarodno graevinarstvo

Koncesija po BOT modelu

Faza transfera objekta Vladi zemlje domaina je faza u okviru koje se vri transfer predmeta koncesije koncedentu od strane koncesionara po isteku roka za eksploataciju objekta izgraenog po BOT modelu. Da bi se ova faza uspeno izvrila neophodno je ugovorom predvideti: uslove za transfer i vreme transfera, ta sve obuhvata obaveza transfera, odravanje koje prethodi transferu, snabdevanje rezervnim delovima posle transfera, transfer osiguranja od odgovornosti izvoaa/isporuioca opreme, odreivanje i raspodelu trokova transfera, prelazak obaveza za mogue rizike, uklanjanje objekata koji pripadaju koncesionom preduzeu, oslobaanje garancije za odravanje, samu proceduru transfera itd..

Interes Vlade domaina prilikom transfera jeste da bude sigurna da je objekat propisno odravan i da je izvren transfer tehnologije ime se omogiava kontinuitet u radu objekta i nakon primopredaje. Ukoliko Vlada smatra da privatni sector moe obezbediti bolje funkcionisanje objekta i nie cene uslga, moe odobriti da ista projktna kompanija ili kompanija za odravanje nastavi sa eksploatacijom i odravanjem pod ugovorenim uslovima ili das a njima sklopi novi ugovor.

Katarina Pavlovi 19/2011MG

Meunarodno graevinarstvo

Koncesija po BOT modelu

7. KONCESIJE U SRBIJI

Poeci razvoja koncesionarstva u Srbiji se nalaze 1859. godine, kada francusko drutvo za eksploataciju rudnika Majdanpek dobija koncesiju u trajanju 30 godina. Neto kasnije grad Beograd zakljuuje ugovor o koncesiji sa jednom italijanskom firmom o obavljanju tramvajskog saobraaja u gradu. Pored koncesije o iskoriavanju rudnika Majdanpek, rudnici u Trepi, Zletovu, Kopaoniku i Novom Brdu su bili ugovorne strane sklopljenog ugovora o koncesiji sa jednom engleskom firmom. Francuzi su imali koncesiju na borskim rudnicima, a Belgijanci na aleksandrovakim rudnicima. Posle drugog svetskog rata pa sve do devedesetih godina, u Jugoslaviji nije bilo koncesija. Interesantna je koncesija iz 1991. godine za izgradnju mosta preko Drine, Pavlovia uprije. Ova koncesija je dodeljena na 30 godina. Koncesionar je finansirao i izgradio most i tako stekao pravo da naplauje putarinu. U Srbiji materija koncesija je regulisana Zakonom o stranim ulaganjima iz 2002. godine i izmenama zakona iz 2003. godine. kao i posebnom Zakonom o koncesijama iz 2003. godine. Donoenjem ovog zakona prestaje da vai Zakon o koncesijama iz 1997. godine. Zakon o koncesijama u Republici Srbiji, omoguio je uee inostranih koncesionara na aukcijama ime su stvorene pretpostavke za priliv inostranog privatnog kapitala u delatnosti koje mogu biti predmet koncesije. Obzirom na to, cilj pruanja pravno-pojmovnog odreenja koncesije je pre svega jaanje pravne sigurnosti ulagaa to je od velikog znaaja za razvoj Republike Srbije naroito u oblasti izgradnje putne infrastrukture, energetskih objekata, korienja uma i umskog zemljita kao i drugih oblasti predvienih zakonom. Tendencija ekonomskog razvoja Srbije zahteva ozbiljne aktivnosti na realizaciji saobraajne infrastrukture. Da bi se obezbedio kvalitetan, siguran i brz saobraaj, potrebno je osposobiti sadanju putnu mreu i izgraditi nove autoputske pravce. Jedan od naina prevazilaenja nedostatka finansijskih sredstava jeste i davanje koncesija i u komunalnim. Kod stranih ulagaa jo uvek postoji strah da u Srbiju ulau kroz koncesije, jer je naa zemlja nosilac solidnog sistemskog rizika to je osnovna konica za dolazak stranog kapitala. Koncesiama se mogu privui strane investicije i predstavljaju dobar nain za izgradnju kapitalnih projekata, meutim Srbija ima lose iskustvo sa ovakvim modelom finansiranja. 1999. godine je dodeljena koncesija na est godina konzorcijumu RAST za levu traku autoputa Novi Sad Beograd (raskinuta tri godine kasnije), zatim koncesija za deo autoputa Horgo - Poega koja je raskinuta 2008. godine, a Srbija je sve do 2013. vodila sudski spor sa konzorcijumom Alpina i Porr.

Katarina Pavlovi 19/2011MG

Meunarodno graevinarstvo

Koncesija po BOT modelu

8. LITERATURA

1. B. Ivkovi, . Popovi, UPRAVLJANJE PROJEKTIMA U GRAEVINARSTVU, GK Beograd 2005 2. Zoran Ceki, INTERNACIONALNO GRAEVINARSTVO, GK Beograd 2006 3. Sebastiaan C.M. Menheere, Spiro N. Pollalis, CASE STUDIES ON BUILD OPERATE TRANSFER, Netherlands 1996

Katarina Pavlovi 19/2011MG