Visoka ekonomska škola strukovnih studija,

Peć-Leposavić

Seminarski rad
PREDMET: Međunarodno trgovinsko poslovanje
TEMA: Koncesija

Mentor: Student:
prof David Jovović Miloš Stojković 141/11

Leposavić, 2016
SADRŽAJ:

Uvod .................................................................................................................................. 3

1. Koncesije ....................................................................................................................... 4

1.1. BOT sistem........................................................................................................5

2. Predmet koncesije ........................................................................................................ 7

2.1.Način i postupak davanja koncesije.................................................................. 8

3. Ugovor o koncesiji......................................................................................................... 9

3.1. Trajenje i prestanak koncesije......................................................................... 11

3.2. Značaj i perspektive koncesija u privredi nerazvijenih zemalja……………...12

3.3 Značaj stranih ulaganja putam koncesija.......................................................... 13

Zaključak .......................................................................................................................... 14

Literatura .......................................................................................................................... 15

2
 Uvod
Donošenjem niza zakonskih tekstova, u Srbiji su stvoreni povoljni uslovi za saradnju
sa drugim zemljama i istaknut je interes za privrednu razmenu i ulaganje stranog kapitala.
Koncesije kao poseban oblik stranog ulaganja imaju veliki znacaj za razvoj Srbije i
predstavljaju vid pribavljanja investicionih sredstava kako iz domacih privatnih, tako i iz
stranih izvora. Zakon o koncesijama u Republici Srbiji, omogucio je ucešce inostranih
koncesionara na aukcijama čime su stvorene pretpostavke za priliv inostranog privatnog
kapitala u delatnosti koje mogu biti predmet koncesije. Za Srbiju je korisno da privuce strane
investicije putem koncesija, ali na nacin koji obezbeduje zaštitu interesa domace privrede i
zaštitu nacionalnog rudnog bogatstva i neobnovljivih resursa od eksploatacije. Koncesije, kao
modalitet angažovanja privatnog sektora u izgradnji i održavanju saobracajne
infrastrukture, ali i drugih tipova infrastrukture (vodovod, telekomunikacije, železnica),
oslobadaju budžetska sredstva i omogucavaju im upotrebu u druge svrhe.

3
 1. Koncesije

Pojava koncesija bila je široko rasprostranjena u srednjem veku kada su pojedini

koncesionari uzimali u zakup putem koncesija vađenje rude ili plaćanje mostarine, putarine
(bili su oslobođeni od ovih obaveza). Od velikih infrastrukturnih projekata interesantno je
spomenuti koncesiju za izgradnju Sueckog kanala koja je data 1854. godine i koncesija za
izgradnju Panamskog kanala koja je data 1878. godine. U našem nekadašnjem pravnom
sistemu svi oblici koncesije imali su zajednički naziv - povlastica. Pod uticajem evropskih prava,
a kasnije francuskog i nemačkog, dvadesetih godina XX veka naziv povlastica zamenio je naziv
koncesija1. Koncesija je pravo korišćenja prirodnog bogatstva, dobara u opštoj upotrebi ili
obavljanja delatnosti od opšteg interesa, koje nadležni državni organ (u daljem tekstu:
koncedent) ustupa domaćem ili stranom licu (u daljem tekstu: koncesionar) za obavljanje
delatnosti koja je rezervisana za državu, na određeno vreme, pod uslovima propisanim
zakonom, uz plaćanje koncesione naknade.

Na osnovu iskustva odobravanja koncesija, može se primetiti da su one uglavnom

korišćene u oblastima koje karakteriše prirodni monopol. U određenim granama koje nisu
prirodni monopoli može se pokazati da je najbolje rešenje ukoliko postoji jedno ili više
(najčešće dva) preduzeća. Pošto postoji rizik da jedno preduzeće može primenjivati visoke
marže zato što nema konkurencije, i zato izgleda kao najprihvatljivije rešenje da se dodele dve
koncesije za datu granu. Primer za to je oblast mobilne telefonije, pa ne iznenađuje činjenica
da su strani investitori ovu oblast posmatrali kao vrlo atraktivnu za ulaganje u Srbiju.

Infrastrukturni sektori koji imaju određene elemente prirodnog monopola predstavljaju

najatraktivnija područja za koncesije: to su putevi, prenos i distribucija električne energije,
železnička infrastruktura, prenos vode, prenos i distribucija gasa... Prilikom odobravanja
koncesije mora se voditi računa da koncesije koje predstavljaju velike projekte imaju
neuporedivo snažnije višestruke efekte za domaću privredu i na ostale privredne grane u
poređenju sa malim koncesijama. Na drugoj strani, koncesije u velike projekte smanjuju

4
konkurenciju na tržištu, pa samo velike firme mogu da se pojave na licitaciji tj. tenderu.
Prilikom odobravanja koncesija mora se voditi računa o tome da period koncesije mora biti
dovoljno dug da koncesionar povrati uložena sredstva i da ostvari predviđeni profit.
Predviđeni rok trajanja koncesije ne može biti duži od 30 godina. Iz ovog roka isključeno je
vreme koje je neophodno za obavljanje pripremnih radnji na određenom objektu u okviru
dobijene koncesije.

Pošto sistem koncesionih aranžmana predstavlja vid stranih ulaganja, država –

koncedent očekuje značajne pozitivne efekte od koncesija. Među najznačajnije efekte spadaju:
privlačenje dodatnih inostranih sredstava čime se stvaraju mogućnosti za investiranje u zemlji:
transfer znanja i tehnologije; angažovanje proizvodnih domaćih kapaciteta u izvođenju
investicionih radova i povećanje nivoa zaposlenosti u zemlji; povećanje kreditnog rejtinga
zemlje na međunarodnom tržištu kapitala; povećanje opšte efikasnosti u zemlji i povećanje
kvaliteta usluga u domenu odobravanja koncesije; uvođenje inostranih standarda u domaće
poslovanje.

1.1. Bot sistem

Najpoznatiji model koncesije, kojim se utvrđuju međusobni odnosi ušesnika u realizaciji

projekta je BOT System. BOT model projektnog finansiranja je atraktivan nerazvijenim
zemljama za privlačenje stranog kapitala. Skraćenica je nastala od engleskih reči build –
izgradi, operate – koristi, i transfer – predaj. Obaveza koncesionara po ovom projektnom
modelu je da preda objekat državi koncedentu na kraju koncesionog perioda2.

BOT model se najčešće primenjuje kod realizacije kapitalnih infrastrukturnih objekata,

kao što su putevi, železnice, aerodromi, mostovi, tuneli, termo i hidro centrale, objekti
vodosnabdevanja, objekti za distribuciju nafre i gasa i dr. Ovi projekti su posebno pogodni za
realizaciju putem BOT modela, jer same ostvaruju prihod, što je jedan od osnovnih uslova za
realizaciju projekta putem BOT modela.

5
 BOT model zahteva aktivno uključivanje i podršku koncedenta, stabilnu političku
i ekonomsku klimu, definisan i stabilan pravni ambijent, konvertibilnu valutu, kao i
druge uslove koje strani investitori inače očekuju. U ulozi koncesionara obično se
pojavljuje više preduzeća, koja za realizaciju BOT projekta formiraju koncesiono preduzeće.
Koncesiono preduzeće obično uključuje međunarodnu građevinsku inženjering firmu,
snabdevača opreme i firmu koja se bavi korišćenjem i održavanjem objekata. U praksi, skoro
uvek dolazi do formiranja akcionarskog društva, zbog potrebe prikupljanja znatnih
finansijskih sredstava, koji projekat i njegova realizacija pretpostavljaju. Osim ova dva glavna
partnera, u realizaciji BOT projekta uključen je i veliki broj drugih subjekata: tehnički,
finansijski pravni savetnici, kreditori, izvođači radova, osiguravajuća društva, isporučioci
opreme, preduzeće za korišćenje i održavanje objekata itd.

Kada dođe do potpisivanja ugovora između koncesionara i koncedenta, ne bi bilo loše

ukljuciti lokalnog partnera u realizaciju BOT projekta. Lokani partner može pomoći
koncesionaru da bolje razume lokalno okruženje, da bolje sarađuje sa vladom zemlje
domaćina i da uspešnije rešava lokalne probleme do kojih dolazi u toku realizacije projekta.

Svi momenti (specijalizacija u proizvodnji i izvozu, uticaj inostrane konkurencije na

domaće proizvođače, transfer tehnike i tehnologije putem proizvodne kooperacije domaćih i
stranih privrednih subjekata) direktno doprinose privrednom razvoju nedovoljno razvijenih i
zemalja u tranziciji.Izmedju BOT aranžmana i međunarodne koncesije mogu se uočiti velike
sličnosti, ali i određene razlike:

Naime, dok je kod koncesije koncedent, tj.davalac koncesije, uvek javni subjekt, kod BOT
modela svi učesnici mogu biti privatni subjekti. Koncesija se odnosi na ustupanje nekog
prirodnog bogatstva, dobra u opštoj upotrebi ili javne službe, dok predmet BOT aranžmana
mogu da budu i dobra u opštoj upotrebi i izgradnja i opremanje industrijskih i drugih objekata,
kao što su fabrike, hoteli i sl. Po prestanku koncesije izgrađeni objekti postaju isključivo
državno vlasništvo, dok u slučaju BOT aranžmana mogu postati i privatna svojina.

6
 2. Predmet koncesije

Koncesije se u uporednopravnoj teoriji definišu kao pravni odnos izmedu države,

koncedenta, pravnog ili fizičkog lica, koncesionara, u kome država ustupa pravnom ili
fizickom licu pravo korišcenja prirodnog bogatstva ili dobra u opštoj upotrebi ili vršenje javne
službe uz odredenu naknadu.Važeći Zakon o koncesijama ureduje uslove, način i postupak
davanja koncesije za korišcenje prirodnog bogatstva, dobara u opštoj upotrebi koja su u svojini
Republike Srbije i za obavljanje delatnosti od opšteg interesa. Predmet koncesija u Srbiji su
dobra u njenoj svojini. Koncedent je Republika Srbija u cije ime i za ciji racun istupa Vlada (u
pojedinim slucajevima se mogu pojaviti i jedinice lokalne samouprave uz saglasnost Vlade).
Koncesionar može biti domace ili strano pravno ili fizicko lice. Predmet koncesija mogu biti
prirodna bogatstva, dobra u opštoj upotrebi i delatnosti od opšteg interesa.

Zakon Republike Srbije iz 2003. godine detaljno definiše predmet koncesije, što
olakšava uvid stranim ulagačima kao i njihovo opredeljenje. Predmet koncesije odnosi se na
istraživanje, izgradnju, rekonstrukciju, modernizaciju, održavanje i korišćenje sledećih
prirodnih dobara: svih vrsta mineralnih sirovina, vodoprivrednih objekata (brana,
akumulacionih jezera, sistema za snabdevanje vodom, navodnjavanje i odvodnjavanje...),
puteva, javne železničke infrastrukture, objekata vazdušnog saobraćaja, opreme i aerodroma,
objekata rečnog saobraćaja i luka, telekomunikacionih objekata, naftovoda, gasovoda,
objekata za skladištenje, transport i distribuciju gasa, komunalnih objekata, energetskih
objekata, obala reka i jezera, zdravstvenih ustanova, sportsko-rekreacionih objekata, sportskih
terena, termalnih izvora, objekata u banjama, objekata turističke infrastrukture. Važećim
Zakonom o koncesijama stvorena je klima za slobodna strana ulaganja, ali samo to nije
dovoljno jer će svaki investitor koji bude hteo da na dug period angažuje svoj kapital očekivati
i stabilnu ekonomsku i političku situaciju u Srbiji.

Primeri svetskih koncesija:

7
  Koncesije su dodeljivane i poznatim osvajačima (Kolumbo, Kabot, Vespuči) za
otkrivanje i zauzimanje prekomorskih teritorija u korist države;
 U 17, 18. i 19. veku privatna preduzeća razvila su infrastrukturu u oblasti
vodosnabdevanja u Francuskoj, Velikoj Britaniji i SAD;
 1854. data je koncesija na Suecki kanal;
 1878. data je koncesija na Panamski kanal;
 na Bliskom i Srednjem istoku davane su koncesije na naftu.

Primeri srpskih koncesija:

 1859. godine data je koncesija na 30 godina francuskom društvu za

eksploataciju rudnika Majdanpek (pet godina kasnije je raskinut zbog nepoštovanja
obaveza od strane koncesionara);
 1868. sklopljena je nova koncesija za isti predmet na 50 godina, ali je
koncesionar iz Londona odustao 1881. godine;
 1891. godine data je koncesija na tramvajski saobraćaj u Beogradu;
 1999. godine konzorcijumu RAST (Borovica transport, PIM i Beogradska
banka) dodeljena je na šest godina koncesija na levu traku autoputa Novi Sad – Beograd
(raskinuta tri godine kasnije).
 2007. godine data je koncesija austrijskoj firmi Alpina-Por za izradu autoputa
Horgoš-Požega (ugovor raskinut dve godine kasnije).

2.1 Način i postupak davanja koncesije

Unutrašnjim zakonodavstvom svake države je odreden poseban postupak kojim se

koncesija dodeljuje. U medunarodnoj praksi se koristi postupak davanja koncesije na osnovu
objavljenog konkursa, kao i davanje koncesije na osnovu podnošenja zahteva zainteresovanih
lica. Konkurs se raspusuje i sprovodi prema opštim pravilima upravnog prava, pravilima
privrednog i gradanskog prava i ako postoje, pravilima sadržanim u posebnim propisima. U
Republici Srbiji prilikom ustupanja koncesija davalac koncesije je dužan da ispoštuje nacela
koja su zakonom propisana: nacelo jednakog I pravicnog tretmana, necelo autonomije volje.

8
Što se tiče postupka davanja koncesije on se sprovodi u više faza:
1. podnošenje predloga za davanje koncesije
2. predloga za donošenje akta o koncesiji
3. donošenje koncesionog akta,
4. sprovodenje javnog tendera za dodeljivanje
5. podnošenje predloga o odredivanju koncesionara,
6. donošenje odluke o koncesionaru,
7. zakljucivanje ugovora o koncesiji i osnivanje koncesionog preduzeca.

3. Ugovor o koncesiji

Tradicionalni svojinski sistem koji je postojao u ranijim vremenima je napušten, tako

da se savremenim koncesijama se daje samo pravo vremenskog korišcenja, ali ne i svojina.
Prema novijem shvatanju koncesioni pravni akt se tretira kao mešoviti pravni posao koji sadrži
elemente javne vlasti i gradanskog ugovora. Značaj odredivanja pravne prirode koncesionog
akta je veliki kod odredivanja primene javnog ili privatnog prava za uredenje pravnog odnosa
ucesnika kod ovog mešovitog pravnog posla. Ugovor o koncesiji je dvostrano obavezujuci
ugovor zaključen između državne ili lokalne samouprave kao davaoca koncesije (koncedenta)
i fizičkog ili pravnog lica kao korisnika koncesije (koncesionara), kojim se koncedentu
priznaje pravo da uz naknadu vrši odredene delatnosti koje su zbog opšte društvenog značaja
potpuno ili delimično rezervisane za državu. Koncedent može biti država ili njena
administrativna jedinica (republika, pokrajina, grad ili opština) na čijoj teritoriji se nalazi
predmet koncesije, koja je ovlašćena da daje koncesije. Koncesionar je svako pravno ili
fizičko lice koje se nalazi u koncesionom odnosu sa koncedentom. To su domaca i strana
privatno pravna lica koja koja u skladu sa propisima koncedenta ispunjavaju uslove za
obavljanje koncesione delatnosti.

Bitan element ugovora o koncesiji je koncesiona naknada, kao cena koju koncesionar
plaća za dobijena prava po osnovu koncesije. Kriterijumi za utvrđivanje koncesione naknade

9
odnose se na vrstu, kvalitet, količinu i tržišnu vrednost koncersionog objekta. Koncesiona
naknada se uplaćuje u državni budžet. Nakon prestanka koncesionog odnosa, koncesionar
prenosi na koncedenta sve objekte i postrojenja koji su bili u funkciji objavljivanja koncesione
delatnosti i oni postaju državna svojina. Obaveza je koncesionara da predmete nađene na
zemljištu poji predstavljaju istorijske, kulturne ili prirodne vrednostipreda koncedentu bez
naknade.

Karakteristike ugovora o koncesiji su sledece:

- zahteva se stroga forma koncesijskog odnosa i ne važi pravilo konsensualizma,
- koncedent u postupku zakljucivanja ugovora nastupa sa pozicije javne vlasti – ne važi
pravilo ravnopravnosti saugovaraca,
- odredbe propisa kojima se ureduje sadržina ugovora predstavljaju njegove sastavne delove,
- svaki ugovor se mora zakljucivati na unapred odreden vremenski period, koncesijski odnos
ima karakter odnosa intuitu personae,
- uvodenje posebnih pravnih instituta,
- investicije koje koncesionar ulaže u organizovanje i vršenje koncesione delatnosti po pravilu
pripadaju koncedentu

Zakonsko odredenje forme i sadržaja ugovora o koncesiji ima veliki znacaj. U suprotnom ova
oblast bi predstavljala izvor pravne nesigurnosti zbog prepuštanja njenog regulisanja samoj
praksi.

deo obrasca ugovora o koncesiji

1. Vlada Republike Srbije, Beograd, Nemanjina broj 11 (u daljem tekstu: Koncedent ili
imenovani državni organ) i

2. Inostrana firma _______________ iz ___________ (u daljem tekstu: Koncesionar).

(država i mesto)

Dana _________, _________ godine zaključili su

UGOVOR O KONCESIJI

1. Predmet koncesije

10
 Član 1.

Predmet ovog ugovora je davanje koncesije stranom licu ____________ za izgradnju objekta
(pogona ili postrojenja) _________________________ na lokaciji, na teritoriji Opštine
________________________________.
Član 2.

Koncesiju strano lice za izgradnju objekta iz člana 1. ovog ugovora dobija na osnovu javne
licitacije održane dana ________ 19 __ godine, saglasno odredbama Zakona o stranim
ulaganjima.

2. Vreme trajanja pripremnih radnji i koncesije

Član 3.
Vreme trajanja koncesije određuje se na period od 30 godina, računajući od dana završenih
pripremnih radnji za izgradnju objekta, odnosno pogona.

3.1 Trajanje i prestanak koncesije

Koncesija u Republici Srbiji se daje na rok čiji je gornji limit utvrđen na 30 godina.
Osnovni vid prestanka koncesionog odnosa jeste istek roka na koji je ugovor o koncesiji
zaključen. Koncesioni odnos prestaje i usled otkupa koncesije, uz isplatu tržišne nadoknade
koncesionaru, ili oduzimanjem koncesije zbog neobavljanja koncesione delatnosti,
neispunjavanja ugovornih obaveza od strane koncesionara, ugrožavanjem životne sredine ili
interesa bezbednosti. Zatim u slučaju rata ili nekog drugog razloga koji prouzrukuje objavu
rata, i na kraju zbog nemogućnosti obavljanja delatnosti zbog znatnijeg oštećenja objekta.

Prestanak ugovora može biti njegovim raskidom, bilo sporazumno ili jednostrane od
jedne ugovorene strane. Način sporazumnog raskida jeste kada koncedent otkupi koncesiju.
Oduzimanje koncesije može nastati u slučaju kada koncesionar n obavlja koncesionu delatnost
duže od godinu dana, ako ne izvršava ugovorne obaveze ili ugrožava životnu sredninu i
bezbednost ljudi.

11
 3.2 Značaj i perspektive koncesija u privredi nerazvijenih zemalja

Koncesija znači dozvolu koju javna vlast daje domaćim ili stranim licima za obavljanje
neke delatnosti ili određenog posla pod određenim uslovima. Međutim, ona se javlja i kao
poseban oblik stranih ulaganja, kad država na svojoj teritoriji daje pravo stranom partneru da
investira i obavlja određenu privrednu aktivnost, odobravajući mu posebne povlastice na
određeno vreme. Treba staviti naglasak na strane direktne investicije, jer inostrani ulagači,
razvijajući svoju aktivnost u zemlji koja je nerazvijena, unose savremenu tehnologiju i
moderan menadžment, ali i snose rizik.

Nedovoljni državni izvori finansiranja su osnovni uzrok opadanja javnih investicija u

izgradnju mreže železnickih pruga, puteva, auto-puteva i drugih infrastrukturnih objekata u
mnogim nerazvijenim zemljama. Najznačajniji razvojni programi u tom domenu se realizuju
putem BOT aranžmana. Pored BOT aranžmana za finansiranje infrastrukturnih objekata u
međunarodnoj poslovnoj praksi, primenjuju se i drugi slični sistemi projektnog finansiranja
(BOOT, BOO, ROT).

U zemljama čija pivreda nije razvijena, nedovoljni javni izvori za finansiranje

investicija, pored saobraćajne infrastrukture i u oblasti energetskog sektora, su pokrenuli rad
na iznalaženju alternativnih načina finansiranja, među kojima koncesije u poslednje vreme
imaju značajno mesto. Primena koncesije u uslovima koje nerazvijene države imaju, u
značajnoj meri će uslediti sa poboljšanjem međunarodne pozicije zemlje. Ukoliko je strani
investitor u odnosu na lokalnog partnera stavljen „na stranu“, posebno ako programi nisu u
skladu sa njegovim planovima, ili ako nekim slučajem strani ulagač nije potpunije angažovan
u zajedničkom preduzeću, onda će on smanjiti spremnost da se izlaže novom riziku, i izostaće
dodatna finansijska ulaganja. Politika Vlada nerazvijenih zemalja često umanjuje fleksibilnost
ovih formi preduzeća. Iskustvo je pokazalo da su ograničenja inostranog vlasništva i transfera
kapitala kontra produktivna, jer slabe ukupan prinos projekta i doprinos inostranih investicija.
Ali, često se dešava da zajednička ulaganja nisu proizvod spontanog izbora. Nekada one
nastaju zbog toga što firma iz inostranstva traži lokalna znanja i iskustva lokalnog partnera,

12
aktivu i ostale vrste saradnje, a nekada kao rezultat pritiska vlade domaćina ili pravne
regulative.

3.3 Značaj stranih ulaganja putem koncesija

Za Srbiju je korisno da privuce strane investicije putem koncesija, ali na način koji
obezbeđuje zaštitu njenih interesa i zaštitu nacionalnog bogatstva. Koncesija predstavlja
modalitet angažovanja privatnog sektora u izgradnji infrastrukture, cime se oslobadaju
budžetska sredstva, koja mogu biti upotrebljena u druge svrhe. Uloga partnerstva izmedu
javnog i privatnog sektora je posebno znacajna u izgradnji i održavanju saobracajne
infrastrukture, ali i drugih tipova infrastrukture (vodovod, telekomunikacije, železnica).
Pozitivni efekti koncesija su priliv kapitala, zapošljavanje radnika I transfer novih tehnologija.
Ali, mogu se javljati i određeni problemi prilikom dodeljivanja koncesija, koji se ispoljavaju i
u našoj i u svetskoj praksi.3U oblasti saobracajnih koncesija problemi su uglavnom vezani za
primenu odredenih modela aukcije. Kada je koncesija u oblasti puteva u pitanju, tu se radi o
svojevrsnoj privatizaciji puteva. Za razliku od javne izgradnje puteva, koju finansira Vlada i
gde naplata putarine najcešce ne zavisi od troškova izgradnje, u slucaju koncesije koncesionar
- za vreme trajanja koncesije - ima pravo da ubira putarine i druge prihode. Programi
realizacije infrastrukturnih projekata u Srbiji finansirani su uglavnom iz sektora javnih prihoda
i javnih zajmova. Kao posledica transformacije ekonomije iz centralno-planske u tržišnu,
smanjile su kapacitete Vlade da generišu sredstva za implementaciju nivih infrastrukturnih
projekata. Imajuci u vidu investicione potrebe i nedostatak sopstvenih sredstava i domace
akumulacije, u oblasti energetike i rudarstva se namece potreba za preispitivanje mogucnosti
privlacenja stranog kapitala. Jedan od nacina je davanje koncesija u ovoj ovlasti, posebno kod
obnovljive energije. Vlada RS donela je Odluku o davanju koncesije za obavljanje delatnosti
istraživanja, eksploatacije i korišcenja geotermalne energije npr. na teritoriji opštine Bogatic.
Mnogobrojne su mogucnosti korišcenja geotermalne energije. Energetski i ekološki kvalitet se
ogleda u sterilnim i podzemnim vodama, starijim od 15.000 godina, a posle izvlačenja
geotermalne energije se mogu koristiti za piće.

13
 Zaključak

Koncesije kao poseban oblik stranih ulaganja imaju veliki značaj za razvoj Srbije
narocito u oblasti saobracajne infrastrukture, komunalne delatnosti, oblasti energetike,
rudarstva i turuzma, kroz pribavljanje investicionih sredstava iz domacih privatnih i iz stranih
izvora. Pozitivni efekti koncesija su priliv kapitala, razvoj odredenih privrednih grana, transfer
novih tehnologija i zapošljavanje radnika. Povoljan geografski položaj, neosporna prirodna
bogastva su samo neke od prednosti koje našu zemlju cine atraktivnom za strane ulagace.
Pozitivna strana koncesione izgradnje je što se ne koristi novac poreskih obveznika. Koncesija
podrazumeva velika ulaganja, a na obrt kapitala se dugo ceka što demotiviše ulagace, i na
kraju izgradeni objekat ostaje u vlasništvu države što se na našim prostorima pokazalo kao loš
oblik vlasništva. Zakon o koncesijama u Republici Srbiji stvora pravni okvir za priliv stranog
privatnog kapitala u delatnosti koje mogu biti predmet koncesije, a u isto vreme obezbeduje
zaštitu interesa domace privrede i zaštitu nacionalnog rudnog bogatstva i neobnovljivih
resursa od eksploatacije. Važeci Zakon o koncesijama na jasan nacin ureduje pravne odnose
koncesionara i koncedenta cime se i pravna sigurnost ulagaca povecava i na taj nacin uspešno
kreira pogodnu investicionu klimu za strana ulaganja. Koncesije predstavljaju dobar nacin za
izgradnju kapitalnih projekata. Ali, kod stranih ulagaca još uvek postoji strah da u Srbiju ulažu
kroz koncesije, jer je naša zemlja nosilac solidnog sistemskog rizika što je osnovna kocnica za
dolazak stranog kapitala. Ulaskom Srbije u Evropsku uniju investitori ce biti motivisaniji za
ovaj oblik ulaganja.

14
LITERATURA:
(1.) Vukadinovic, R., Medunarodno privredno pravo
(2.) Grandov Dr Zorka, Međunarodna ekonomija i globalizacija, BTO
(3.) Dimitrijevic, D., "Koncesiona prava u medunarodnoj i domacoj praksi", 2008,
Udruženje pravnika Srbije, Beograd.
(4.) Knežević Dr Mirjana; Ekonomski fakultet u Kragujevcu
(5.) Prica, R., "Ugovor o koncesiji", 1995, Beograd.
(6.) Sl. glasnik RS

15