UVOD U

BIOS

U ovom predavanju moi ete da itate o podeavanju PC BIOS-a. Tekst je pisan na jednom AWARD BIOS-u, ali su podeavanja ista svuda, tako da je ova pria poprilino univerzalna. Jednostavni" ekrani u BIOS-u su puni opcija koje zahtevaju detaljno objanjenje tako da krecemo u priu o podeavanju BIOS-a. BIOS je osnovni operativni sistem koji pokree hardver. Njega piu tvorci hardvera i vezan je za specifian komad hardvera. U zavisnosti od tipa ureaja, mogue je ponekad menjati sadraj BIOS-a. Ovo je mogue samo ukoliko je BIOS pakovan u flash memoriju. Najee startujete editor BIOS podeavanja pritiskom na taster [Del]. Kada se na ekranu pojavi ekran sa odbrojavanjem memorije, pritisnite taster [Del] i posle nekoliko sekundi na ekranu e se pojaviti maska glavnog ekrana.

Va BIOS moda ba i nije potpuno nalik ovom (tanije njegov editor). Razlike su ipak vrlo male, tako da sve to je ovde napisano moete primeniti na bilo koji BIOS. Kada otvorite glavni ekran (ili glavni meni) editora, najpre moete da uoite dva bitna podatka:

proizvoaa BIOS-a i posredno verziju kod proizvoaa ploe

U zavisnosti od tipa BIOS-a (da li je AMI i AWARD), kod se odreuje na razliit nain. Kod Award BIOS-a treba pogledati broj u zagradi. U naem sluaju je to 2A69KPND. Sada emo ovaj broj prepisati na sledei nain:

Generacija procesora je odreena treom cifrom. Za Pentium ploe je 5, za P II ploe je 6. Kod proizvoaa matine ploe je dat sa 5 i 6 cifrom, ukoliko je ova oznaka sa 8 cifara. Kod oznake sa devet cifara, treba uzeti 6 i 7 cifru. Preko nje moete da odredite koje proizveo plou, ukoliko nemate nigde ponosan natpis proizvoaa. Ovo je posebno uoljivo kod raznih "utih" ploa bez imena i uputstava. Sam meni ima nekoliko glavnih opcija:

Standard CMOS Setup Advanced BIOS Setup ili BIOS Features Setup Chipset Features Setup Power Management Setup PNP/PCI Configuration Load BIOS Defaults

Load Setup Defaults Integrated Peripherals Supervisor Password User Password IDE HDD Autodetection Save & Exit Setup Exit Without Saving

Neki BIOS-i imaju i CPU Soft Menu ili Hardware Monitor kao dodatne opcije. Ukoliko postoje ove opcije, onda je sistem sposoban za nadgledanje temperature, broja obrtaja ventilatora i slinih parametara stabilnosti sistema. Ovo postoji kod svih novih ploa za PII/PIII klase procesora. Rane verzije PII ploa sa AT napajanjem nisu imale implementirane opcije nadgledanja parametara sistema. Nain kretanja kroz editor je naznaen na dnu ekrana i najee su to strelice. Izmene mogu biti sa tasterima [+] i [-] ili [Page Up] i [Page Down]. Kada doete na eljenu opciju, pritisnite [ENTER]. Sada emo se pozabaviti svakom od ovih opcija. Meutim, neu krenuti ba redom. Najpre emo obraditi one lake opcije, kod kojih nema mnogo podeavanja. U sledeim brojevima emo obraivati, jednu po jednu, kljune opcije editora. Supervisor Password Ovom opcijom se postavlja ifra za ulazak u BIOS. Ukoliko je postavite, morate da je otkucate pre nego to se pokrene editor. Postojanje ove ifre ne ometa normalan rad sistema. Kada izaberete ovu opciju dobiete ekran sa poljem za unos ifre.

Ukoliko se odluite da ponitite postojeu ifru ili da ne unesete ifru (odustajete od unosa) samo pritisnite [ENTER]. Dobiete poruku da je ifra iskljuena.

User Password Opcija User Password je slina prethodnoj, ali se razlikuje po funkciji. User password e blokirati pristp sistemu, tj. sistem se prilikom podizanja zaustavlja i eka da korisnik unese ifru za nastavak. Ukoliko se ne unese ispravna ifra, sistem ostaje blokiran. Svi ekrani prikazani za prethodnu stavku se koriste i ovde. Ukoliko zaboravite ifru, jedini nain za skidanje iste je brisanje BIOS-a. Save & Exit Setup Kada postavite sve parametre kako elite, potrebno je i da ih snimite. To inite ovom opcijom. Najpre pritiniste taster [ESC] i kada dobijete sledeu sliku, pritisnite taster [Y] i zatim [ENTER].

Sve promene e biti snimljenje u CMOS i sistem e raditi sa novim parametrima. Ukoliko ste neto zabrljali i sistem ne moe da se podigne, moraete da otvorite kuite, locirate kratkospojnik za brisanje CMOSa i prebacite ga u suprotan poloaj. Obino imate tri kontakta. Skinite kapicu sa spojenih kontakata i prebacite je na slobodni i srednji kontakt. Ovo se radi kada je maina iskljuena! Sada ukljuite mainu. Nee se desiti nita, bar na prvi pogled. Maina e biti mrtva. Meutim, upravo ste izbrisali CMOS. Nakon 30-ak sekundi, iskljuite mainu, izvucite kabl za napajanje iz struje i vratite kratkospojniku stari poloaj. Sada ukljuite sistem i ponovo pokrenite CMOS Setup. Ovoga puta se potrudite da ne napravite istu greku. Exit Without Saving Kada elite da odustanete od svih promena koje ste napravili u podeavanjima, izaberite ovu opciju. Dobiete ekran sa pitanjem da potvrdite akciju. Ukoliko odgovorite sa [Y] i [ENTER], izaiete iz editora bez ikakvih izmena u podeavanjima.

Rezime U ovom broju smo se dotakli podeavanja BIOS-a i nekih osnovnih stvari o BIOS-u i njegovom editoru. Takoe smo obradili etiri opcije iz glavnog menija. Kao i kod skijanja, najpre smo nauili kako se zasustavlja. Nauili smo kako da pokrenemo editor konfiguracije (CMOS editor) i kako da ga napustimo. U sledeem nastavku emo se pozabaviti grupom opcija pod Standard CMOS Settings. Iako na prvi pogled jednostavna, ova grupa sadri neka vrlo bitna podeavanja. Zatim emo se upustiti u istraivanje opcija pod nazivom BIOS Features Setup i CMOS Features Setup, koje su osnovne za pravilan rad svakog sistema. Podeavanjem ovih opcija moemo ubrzati, ali i onesposobiti sistem. No, do sledeeg puta prouite dobro ovaj deo i javite se ukoliko ima neto to vas interesuje Standard CMOS Setup Na prvi pogled, ovaj meni je dosta lak i jednostavan za upotrebu. Meutim, ovde postoji nekoliko opcija ije podeavanje moe drastino da utie na rad sistema. Poimo redom.

Prva opcija je podeavanja datuma i vremena. Sat je 24-asovni i nema mnogo nepoznanica. Podeavanje parametara harddiskova Sada sledi tabela za etiri EIDE diska. Moj savet je da ih ostavite na Type: AUTO i Mod: AUTO. Time obezbeujete da se sistem sam prilagodi disku koji je ubaen. Ukoliko je maina namenjena za testiranja, onda bi trebalo da postavite sve etiri opcije na AUTO. Ukoliko imate samo jedan disk, i ne planirate dalje dodavanje diskova (pazite, ne CD-R/RW/DVD/ZIP ureaja, ve iskljuivo harddiskova!), onda na njegovoj poziciji postavite AUTO, a kod ostalih pozicija NONE.

Ukoliko ostavite svuda AUTO, sistem e utroiti nekoliko sekundi vie prilikom startovanja da bi utvrdio da li postoji disk na toj poziciji i koje su mu performanse. Ukoliko nae neki drugi ureaj, samo e ispisati njegovu identifikaciju. Za sve ostale ureaje BIOS ionako mora da proveri postojanje i PIO/UDMA mod, tako da ovde slobodno moete ostaviti NONE. Ukoliko BIOS ne trai ureaje na sve etiri pozicije, ispisae poruku Found: CD-ROM model XYZ. Ukoliko postavljate parametre diska runo, onda imate na raspolaganju 45 predefinisanih tipova (numerisanih kao 1-45, sa izuzetkom 15 i 16, koji se ne koriste) ili USER tip. Stari diskovi su se proizvodili kao neki TIP (recimo TIP 17), i automatski bi imali definisan broj glava, cilindara i sektora po traci, a time i kapacitet diska. U ovom primeru je TIP 17 disk od 40,54 MB, sa 5 glava, 17 sektora po traci i 977 cilindara i ne moe da ima druge parametre. Svi novi diskovi su USER Defined. to se naina (moda) rada tia, postavite ga uvek na AUTO, osim ukoliko niste 100% sigurni koji je to pravi nain. Imate na raspolaganju tri naina rada: CHS Large LBA. Ovde dolazimo do novog parametra i problema. CHS je mod koji je prirodan za BIOS, to jest fizika geometrija diska (broj glava/cilindara/sektora) je onaj koji je predstavljen. I to sve lepo radi dok se ne udari u limit BIOS-a od 1024 cilindra. Kako diskovi imaju 16 glava i maksimum od 63 sektora po traci, dobijete da je najvei CHS disk veliine 504 MB. Ali, ta ukoliko imate vei disk. Ovde se pribeglo "varanju" tako to se BIOS-u prijave malo prepravljeni podaci. Prvi sistem je bio Large, ali je iroko rasprostranje LBA. LBA ili Logical Block Addressing je nain rada u kome se BIOS-u prijavi broj traka manji od 1024, a broj glava se podie do 255. Time se prevazilazi ogranienje od 504 MB i postavlja limit na 8 GB. Noviji BIOSi imaju ispravku ili bolje rei doradu (patch) koji im dozvoljava da "vide" i rade sa diskovima veim od 8 GB. Flopi diskovi Sledei deo je podeavanje flopi diskova prikaenih na sistem. Ovde je relativno jednostavno podeavanje, jer svi noviji sistemi imaju samo disketnu jedinicu A: i to 1,44MB i 3,5". Flopi B: obino ni ne postoji. Meutim, ukolik imate stariji sistem, moda ete morati dapostavite i drajv B: ili ak drugi format za flopi A:. Na raspolaganju su seledeih pet formata: 360 KB 5,25" 1,2 MB 5,25" 720 KB 3,5" 1,44 MB 3,5" 2,88 MB 3,5" Od svih ovih formata, diskete od 2,88 MB nikada nisu stvarno zaivele, a prve tri opcije su za stare ureaje, koji se danas ne proizvode vie. Meutim, moe se desiti da imate neku stariji mainu sa (286 ili 386) sa velikim flopijem, koji je formata 1,2 MB. Opcija Floppy 3 Mode Support je specifina opcija namenjena nekim flopi ureajima prodavanim u Japanu. Ignoriite ovu opciju. Video adapter Kako su danas sve kartice VGA kompatibilne, ova opcija nema potrebe da se menja. No, ukoliko iz bilo kojeg razloga ubacite neku stariju (egzotinu) karticu, moete ovde da podesite tip kartice. Promenom tipa se sugerite BIOS-u, a time i DOS-u da je adapter sposoban da radi u 40 ili 80 kolona i 25 redova, kao i da li moe da pokae boje. Ovu opciju ete retko menjati, a rasprava o video adapterima je malo opirnija i izlazi iz okvira prie o BIOS-u. Halt on Errors Opcijom Halt On Errors kontroliete kada e BIOS prekinuti podizanje sistema, ukoliko postoji neki kvar na hardveru. Neke od opcija su malo neobine, ali imaju specifine primene. Moj savet je da postavite opciju All Errors, ime zaustavljate sistem na bilo kakvu greku. Moete da zaustavite podizanje sistema i ukoliko ne postoji greka. Opcija je korisna jedino ukoliko testirate neki hardver. U nekim situacijama je potrebno ignorisati postojanje greke na nekom ureaju. Recimo, imate izlobenu mainu na kojoj se vrti neka prezentacija/demonstracija i ne elite da neko doe i aka vam sistem. Uklonite tastatru i u BIOS-u postavite da se neodazivanje tastature ignorie. Sada e se kompjuter startovati ak i kada nema prikljuenu tastaturu. Ovo nije mogue uraditi kod klasinog PC BIOS-a, kakav se godinama ugraivao u PC-je.

HDD Autodetection Ova opcija je vezana za prethodnu, tako da emo je ovde obraditi. Preko nje se vri identifikovanje diskova i podeavanje parametara rada. Kod EIDE diskova postoji neto to se zove servisni sektor i gde su smeteni podaci o samom disku. Ti podaci, izmeu ostalog, obuhvataju: naziv i model diska reviziju serijski broj diska geometriju diska

Nakon pokretanja ove opcije, BIOS e prozivati jedan po jedan disk i ponuditi mogue parametre rada. Najprihvatljiviji parametri su oznaeni sa (Y) iz broj opcije. Da bi aktivirali ovu opciju, samo pritisnite [ENTER] i BIOS e podesiti sve to treba u njegovoj tabeli.

Nakon to je disk podeen, prelazi se na sledei u nizu. I tako sve dok se ne provere sve etiri pozicije. Kad ste podesili parametre za sve diskove koje imate u sistemu, moete se vratiti u prethodni meni. Ukoliko elite, moete izai iz BIOS-a i snimiti parametre ove parametre. Rezime U ovom delu predavanja smo upoznali najvanije opcije u Standard CMOS Setup meniju i meni za automatsku detekciju parametara harddiskova. Razmotrili smo aspekte pogrenog podeavanja ovih opcija, odnosno uticaj ovih podevanja na rad sistema. Iako relativno jednostavan meni, ovo je skup opcija koje ete najee podeavati na svakoj maini. Zato preporuujem da se malo vie zadrite na ovom meniju i dobro ga prouite

ISTORIJA RACUNARA
Uvod Uticaj revolucije informacija na nae drutvo i industriju je ogroman. U sve veoj elji da kontroliemo sopstvenu sudbinu mi ne elimo samo da shvatimo trenutnu tehnologiju nego i da provirimo u prolost kako bismo prepoznali trendove koji nam mogu omoguiti da predvidimo neke elemente budunosti. Gledanje u nazad da bi se otkrile paralele i analogije sa modernom tehnologijom moe obezbediti osnove za razvoj standarda po kojima moemo proceniti izvodljivost i potencijal tekue ili predloene aktivnosti. Ali mi takoe imamo oseaj odgovornosti za ouvanje dostignua naih prethodnika kroz uspostavljanje arhiva i muzeja uz oekivanje da e zadovoljstvo otkrivanja prevazii profitabilnost puke istorijske apstrakcije. Rane godine U ranim danima kalkulacija je bila potrebna onda kada je trebalo izvestiti o individualnim ili grupnim postupcima, pogotovo u vezi sa odranjem inventara (grupe ovaca) ili usklaivanjem finansija. Ranije su ljudi raunali poreenjem jednog skupa objekata sa drugim (kamenje i ovce). Operacije dodavanja i oduzimanja bile su jednostavno operacije dodavanja ili oduzimanja grupa objekata na gomilu kamenja ili ljunka koja je sluila za raunanje. Prve table za raunanje zvale su se abaci i nisu samo stvorile ovaj metod raunanja nego su i uvele koncept pozicionog oznaavanja, koji i danas koristimo. Sledei logini korak bilo je pravljenje prvog "personalnog kalkulatora" - abakus (engl. abacus) -- koji koristi isti koncept, da jedan skup objekta zamenjuje drugi skup, ali i koncept da jedan objekat zamenjuje kolekciju objekata -- poziciono oznaavanje. Ovaj odnos jedan prema jedan nastavio se kroz mnoga stolea, ak i kada su prvi kalkulatori koristili poziciju rupe na krugu da bi oznaili broj -- kao kod telefona koji ima kruni brojanik. Iako su ove maine esto imale simbol broja ugraviran pored rupa za biranje, korisnik nije morao da zna vezu izmeu simbola i njihovih numerikih vrednosti. Proces raunanja postao je proces manipulacije simbolima tek kada je proces raunanja i aritmetike postao apstraktniji, pa su razliitim grupama dodeljeni simboliki prikazi, a rezultati su se mogli zapisati na "medijumu za skladitenje", kao to su bili papirus ili glina. Delovi raunara (ukljuujui i softver) prikupljali su se kroz mnoga stolea, a veliki broj ljudi pridodao je poneto. Jedan od onih koji godinama nisu bili prepoznati jeste Muhammad ibn Musa Al'Khowarizmi, takentski svetenik koji je u dvanaestom veku razvio koncept pisanog procesa koji treba slediti da bi se postigao neki cilj i objavio knjigu koja je tom konceptu dala njegovo moderno ime -- algoritam. Abakus je mehaniko pomagalo koje se koristi za raunanje. Na standardnom abakusu moe se sabirati, oduzimati, deliti i mnoiti.

Konstrukcija i anatomija

Detalj konstrukcije - Dve drvene kuglice u gornjem delu, tapii i gredica. Abakus je obino sastavljen od razliitih vrsta tvrdog drveta i moe biti razliitih dimenzija. Njegov okvir ima niz vertikalnih tapia po kojima brojne drvene kuglice mogu slobodno da klize. Horizontalna gredica deli okvir na dva dela, gornji i donji.

Osnove Raunanje se obavlja postavljanjem abakusa poloeno na sto ili u krilo i premetanjem drvenih kuglica prstima jedne ruke. Svaka drvena kuglica na gornjem delu ima vrednost 5; svaka kuglica u donjem delu ima vrednost 1. Smatra se da su kuglice uraunate kad su pomerene prema gredici koja razdvaja dva dela. Krajnja desna kolona je kolona jedinica; sledea kolona na levo je kolona desetica, pa zatim kolona stotina itd. Nakon to je u donjem delu uraunato 5 kuglica rezultat se "prenosi" na gornji deo; nakon to su obe kuglice u gornjem delu uraunate, rezultat (10) prenosi se na sledeu kolonu sleva. Raunanja sa pokretnim zarezom vre se tako to se obelei mesto izmeu dve kolone kao decimalni zarez, pa svi redovi zdesna predstavljaju decimale, a svi redovi sleva cele brojeve. Evolucija suan-pana Na svakom tapiu klasini kineski abakus (suan-pan) ima dve kuglice u gornjem delu, a pet kuglica u donjem; takav abakus se naziva i abakus 2/5. Stil 2/5 nije se menjao do 1850. g., kada se pojavio abakus 1/5 (jedna kuglica u gornjem, a pet kuglica u donjem delu). Tridesetih se pojavio abakus 1/4 (soroban), stil koji danas ima prvenstvo, a proizvodi se u Japanu. Modeli 1/5 danas su uopte retki, a modeli 2/5 retki su izvan Kine (osim u kineskim zajednicama u severnoj Americi i drugde). Uporedite kineski, japanski i asteki abakus (3 apleta). Tehnika Za postizanju vetine na abakusu vaan je pravilan rad prstiju. Na kineskom abakusu se za manipulisanje kuglicama koriste palac, kaiprst i srednji prst. Kuglice u donjem delu pomeraju se nagore palcem, a nadole kaiprstom. U nekim kalkulacijama koristi se srednji prst za pomeranje kuglica u gornjem delu.

Tehnika prstiju Japanski prirunik objavljen 1954. g. pokazuje pravilan rad prstiju za pomeranje kuglica. U japanskoj verziji koriste se samo kaiprst i palac. Kuglice se pomeraju nagore palcem, a nadole kaiprstom. Meutim, odreene kompleksne operacije zahtevaju da kaiprst pomera kuglice nagore; primer je dodavanje 3 na 8 (dodavanje broja tri se naziva Jian Chi Jia Shi to doslovno znai oduzimanje 7 dodavanje 10). Ova Java verzija abakusa predstavlja ogranienu simulaciju pravog ureaja, jer je tehnika prstiju potpuno zamenjena miem. Za postizanje efikasnosti i brzine raunanja na pravom abakusu neophodna je stalna praksa. Dananji abakus

Abakus i danas koriste vlasnici radnji u Aziji i "kineskim etvrtima" u severnoj Americi. Njegova upotreba se i dalje ui u azijskim kolama, to na zapadu, na alost, nije sluaj.

Jedna od praktinih upotreba abakusa jeste da deca naue jednostavnu matematiku, a posebno mnoenje; abakus je odlina zamena za uenje tablice mnoenja na pamet, to deci predstavlja posebno teak zadatak. Abakus je odlina alatka za uenje drugih osnova numerikih sistema, jer se lako prilagoava bilo kojoj osnovi. Slepa deca ue da koriste abakus tamo gde bi deca sa normalnim vidom koristila papir i olovku za raunanje 1854 George Boole opisuje svoj sistem za simboliko i logiko rasuivanje koji kasnije postaje osnova za kompjuterski dizajn. 1884 Osnovan je Ameriki Institut za elektrotehniku (AIEE); prva od organizacija koje e se vremenom objediniti u IEEE 1963. godine. 1890

Rastua populacija u Americi i zahtevi kongresa da se u svakom popisu postavlja vie pitanja doveli su do toga da obrada podataka postaje sve dui proces. Procenjeno je da se podaci popisa 1890 nee obraditi pre popisa 1900 ukoliko se neto ne uini na poboljanju metodologije obrade. Herman Hollerith je pobedio na takmienju za isporuku opreme za obradu podataka koja bi pomogla u obradi podataka amerikog popisa 1890 i dalje je asisistirao u obradi popisa u mnogim zemljama irom sveta. Kompanija koju je osnovao, Hollerith Tabulating Company, je vremenom postala jedna od tri kompanije koje su inile kompaniju CalculatingTabulating-Recording (C-T-R) 1914, preimenovana u IBM 1924. Hollerith maine su se prve pojavile na naslovnoj strani magazina. 1912 Osnovan je Institut radio inenjera - druga od organizacija koje su se vremenom spojile u IEEE 1963. godine. 1925

Babbage i Hollerith metodi digitalnog raunarstva su se retko koristili u naunim proraunima iako su analogni ureaji kao to je logaritmar bili u irokoj upotrebi naroito u tehnikim proraunima. Vannevar Bush, MIT, je napravio veliki diferencijalni analizator sa dodatnim sposobnostima integracije i diferencijacije. Diferencijalni analizator kojeg je utemeljila Rockfeller fondacija je verovatno bio najvei ureaj za raunanje na svetu 1930. godine.

Digitalno raunanje je ponovo dolo do izraaja 1930. godine kad su brojni naunici uvideli da je tehnologija dola do stadijuma da su dostupne sve neophodne komponente raunara. Svaki je u svom domenu trebalo da izumi (ili moda "ponovo izumi" nesvestan prethodnog rada Babbage-a) strukturu raunara. Mada sada moemo da odredimo precizne datume kada je barem etiri ponira prepoznalo kapacitete tehnologije, kad proe jo sto godina naim potomcima e ovo izgledati kao jedan trenutak u vremenu kada su istovremeno nezavisni istraivai napravili raunar. 1935 - 1938

Konrad Zuso u Berlinu, u Nemakoj razvio je svoj raunar Z-1 u dnevnoj sobi svojih roditelja, relejni raunar koji je koristio binarnu aritmetiku. 1938 je nastavio sa Z-2 uz pomo Helmuta Schreyer-a. Tokom drugog svetskog rata se obratio nemakoj vladi za pomo u graenju maina ali je odbijen jer bi due trajalo da se njegov rad zavri no to je vlada oekivala da e rat trajati. Pri kraju rata je pobegao u Hinterstein pa potom u vajcarsku gde je rekonstruisao mainu Z-4 na univerzitetu u Cirihu i osnovao raunarsku kompaniju koja se vremenom pripojila koorporaciji Siemens.

Nedavno je nemaki muzej u Minhenu rekonstruisao mainu Z-1 kao centralni deo raunarske izlobe. Zuse-ova maina je sve do posle rata bila nepoznata izvan Nemake i mada imaju hronoloki prioritet ipak imaju mali uticaj na sveukupni razvoj industrije. 1936 - 1939

John Vincent Atanasoff je sa John Berry-em razvio mainu koju sada nazivamo ABC -- Atanasoff-Berry Computer -- na univerzitetu u Iowi, Amerika kao mainu posebne namene za reavanje skupova linearnih jednaina u fizici. Verovatno najraniji primer elektronskog kalkulatora, ABC je razvio osnovne koncepte koji e se pojaviti kasnije u "modernim raunarima" -- elektronsku aritmetiku jedinicu i regenerativnu, ciklinu memoriju.

10

1937

Mada nije koristio praktinu tehnologiju epohe, Alan Turing je razvio ideju "univerzalne maine" koja moe da izvri svaki algoritam koji se moe opisati i koja predstavlja osnovu za koncept "raunarstva". Verovatno je vanije to to su se njegove ideje razlikovale od ideja ljudi koji su reavali aritmetike probleme i to je uveo koncept "simbolike obrade".

Stibitz U Americi je jo dvoje drugih ljudi razmatralo problem raunanja: Howard Aiken na univerzitetu Harvard iji je rad urodio plodom 1944. godine i George Stibitz u Bell Telephone Laboratories koji je prouavao korienje telefonskih releja u aritmetici. On je prvi konstruisao aritmetiku jedinicu na relejni pogon 1937. godine (koju je kasnije nazvao Model-K poto je napravljena na Kitchen stolu) i nakon tako skromnog poetka napravio brojne relejne maine koje su se koristile tokom drugog svetskog rata. 1939 Jedan od glavnih problema u raunarstvu u Bell Telephone Laboratories je bio domen kompleksnih brojeva. Stibitz-ov prvi potpun elektromagnetski relejni kalkulator reio je problem i dato mu je ime Complex Number Calculator (kasnije Bell Labs Model 1). Godinu dana kasnije ova maina je prva bila upotrebljena daljinski preko telefonskih linija pripremajui teren za povezivanje raunara i sisteme komunikacije, deljenje vremena, i kasnije umreavanje. U hodniku ispred sala za konferencije na godinjoj konferenciji amerikog matematikog drutva na koledu Dartmouth instaliran je teleprinter i povezan sa Complex Number Calculatorom u New York-u. Meu ljudima koji su iskoristili mogunost i probali sistem bili su Norbert Wiener i John Mauchly 1940-1944 S one strane Atlantika glavna potreba za podrku ratnim naporima bilo je deifrovanje uhvaenih poruka nemakih snaga. Za ifrovanje se u prvim godinama rata koristila ENIGMA, dizajnirana u SAD. Tim iz Bletchey Parka, koji se nalazi na pola puta izmeu univerziteta Oxford i Cambridge, u kojem je bio i Alan Turing, izgradio je seriju maina koje su dostigle vrhunac 1943. godine sa Colossusom.

11

Telephone Research Establisment pod komandom Tommy Flowersa (na slici sa desne strane, zajedno sa Sir Harry Hinsleyem, takoe rukovodiocem u Bletchey Parku, koji je nedavno objavio memoare) isporuio je decembra 1943. Colossus Mark I, a on je postao operativan 1944. Deifrovanje poruka je pomoglo planiranje za dan D, kasnije te godine. Sledee maine isporuene su na vreme za iskrcavanje u Normandiji i igrale su znaajnu ulogu u pobedi nad nacistikom Nemakom. Postojanje Colossusa krilo se do 1970. godine, a algoritmi deifrovanja su i dalje tajna. Turing i ostali su imali samo mali uticaj na razvoj britanskog raunarstva nakon rata.

Flowers (sa desne strane) Kopija Colossusa stoji sada u muzeju u Bletchey Parku u Engleskoj. U Americi je pokrenut slian program u United States Naval Computing Machine Laboratory (USNCML) u Daytonu u dravi Ohio, koji je koristio tehnologiju prenetu iz Bletchey Parka preuzet, a kasnije je nastavljeno u Wisconsin Avenue tabu National Security Agency (NSA). Pored pomoi u razbijanju nemakih ifri, USNCML je radila i na japanskim iframa. Nakon rata lanovi ove grupe inenjera osnovali su drutvo Electronic Research Associates (ERA) u Minneapolisu.

1943 Rad na ENIAC-u, zapoet 1943, vodio je John Brainer, dekan Moore School of Electronical Engineering na Univerzitetu Pennsylvania, zajedno sa Johnom Mauchlyjem i J. Presperom Eckertom, koji su bili zadueni za implementaciju. Veza amerike armije, u ime laboratorije Aberdeen Proving Ground (Ballistic Research Laboratory), bio je Herman Goldstine. Slike prikazuju Eckerta (levo) i Goldstinea (desno) kako dre aritmetiki deo iz ENIAC-a.

Mauchly & Eckert

Eckert & Goldstine

12

Drugi svetski rat Potreba za raunarstvom tokom Drugog svetskog rata postala je intenzivnija zbog iznenadnog naprednog razvoja brojnih artiljerijskih sredstava koja su trebala da se suprotstave sve boljim borbenim sredstvima kakav je avion. Stibitz je proirio svoje prenosive maine ureajima za praenje i za navoenje koji bi se prikljuili na protivavionske topove, ali je glavni nedostatak bio dostupnost "tabela za gaanje" za poljsku i mornariku artiljeriju. Stoga su rani ameriki ureaji za raunanje, kao to je Babbageova diferencijalna maina, napravljeni da prave tabele, a ne da u realnom vremenu obavljaju raunanje za reavanje naunih (ili vojnih) problema. 1944 Prvi veliki automatski elektromehaniki kalkulator opte namene je bio Harvard Mark I (tj. IBM Automatic Sequence Control Calculator [ASCC]). Njega je izumeo Howard Aiken krajem tridesetih godina, a implementirali su ga Hamilton, Lake i Durfee iz IBM-a. Maina koju je sponzorisala amerika mornarica trebalo je da izraunava elemente matematikih tabela i tabela za navigaciju; istu svrhu je imala Babbageova diferencijalna maina. Aiken je posvetio svoje rane izvetaje Babbageu kada je saznao za deo diferencijalne maine na Harvardu 1937. ASCC nije maina sa skladitenim programom, nego ju je pokretala papirna traka sa instrukcijama.

Grace Murray Hopper je radila za Aikena na Harvardu juna 1944. i postala je trei programer na raunaru Mark I. Njena dva prethodnika, koje su tada nazivali "koderima", bili su zastavnici Robert Campbell i Richard Bloch.

1945 Grace Murray Hopper je radila u privremenoj zgradi iz Prvog svetskog rata na Univerzitetu Harvard. Na raunaru Mark II ona je pronala prvu raunarsku bubu koja je nastradala od struje. Prilepila ju je na dnevnik raunara i kad bi kasnije maina stala (to se esto deavalo) rekli bi Howardu Aikenu da "uklanjaju bube" (engl. debugging) iz raunara. Prva buba i dalje postoji u National Museum of American History of the Smithsonian Institutions. Re buba i koncept uklanjanja ranije je verovatno koristio Edison, ali se pretpostavlja kako je ovo prva potvrda da se taj pojam primenjuje na raunare.

30. jun 1945: John von Neumann je napisao "Prvu skicu izvetaja o EDVAC-u" koja je utrla put za arhitektonski dizajn nekoliko generacija raunara; izvetaj nikad nije prevaziao stadijum skice, ali njegovi koautori (oigledno ne i saradnici u pisanju) nisu nikad zvanino imenovani. Arhitektonski stil je postao poznat kao "von Neumannova arhitektura", a ovaj izvor za pojam "uskladitenog programa" postao je diskutabilan. Eckert i Mauchly su tvrdili da su oni razmiljali o tome pre no to se Neumann pridruio ve zapoetom radu na univerzitetu Pennsylvania. Konrad Zuse je tvrdio kasnije da je i on razmiljao o tome jo tridesetih godina

13

1946 ENIAC je otkriven u Filadelfiji. ENIAC je predstavljao tek korak prema pravim raunarima, za razliku od Babbagea, Eckert i Mauchly su zavrili konstrukciju, iako su znali da maina nije ba reprezentativna tehnologija. ENIAC je programiran kroz ponovo povezivanje meusobnih veza meu razliitim komponentama i imao je sposobnost paralelnog raunanja. ENIAC je kasnije modifikovan u programsku mainu za skladitenje, ali ne pre no to se tvrdilo da su druge maine bile prvi raunar.

1946 je bila godina u kojoj se desio prvi raunarski sastanak, Univerzitet Pensilvanije je organizovao prvu seriju "letnjih sastanaka" gde su svetski naunici saznali poneto o ENIAC-u i planovima za EDVAC. Meu uesnicima je bio Maurice Wilkes sa univerziteta u Kembridu koji se vratio u Englesku da bi napravio EDSAC.

Kasnije te godine, Eckert i Mauchly zbog spora sa Univerzitetom u Pensilvaniji u vezi patenta napustili su univerzitet da bi uspostavili prvu raunarsku kompaniju -- Electronic Control Corp. sa planom da izgrade Universal Automatic Computer (UNIVAC). Nakon mnogo kriza oni su izgradili BINAC za Northrup Aviation i preuzeti su od kompanije Remington-Rand pre no to je UNIVAC zavren. U isto vreme je Electronic Research Associates (ERA) ujedinjen u Minneapolisu i preuzeo njihovo znanje o raunarskim ureajima da bi napravili liniju raunara; kasnije je ERA takoe spojena sa Remington-Rand. Te iste godine je formairan AIEE komitet o raunarskim ureajima velike skale iji je predsedavajui bio Charles Concordia (maj/jun 1946-49); ovaj komitet je bio pretea IEEE Computer Society iz 1963 godine. 1947 William Shockley, John Bardeen i Walter Brattain su izumeli ureaj " prenosni otpornik ", kasnije poznat kao tranzistor koji e preinaiti raunar i dati mu pouzdanost koja se nije mogla postii vakumskim cevima.

1948

14

Rad na programskom raunaru za skladitenje se zbivao bar na etiri lokacije -- na Univerzitetu u Pensilvaniji na konstrukciji EDSAC-a, na Princeton University na Institute for Advanced Study Machine (IAS) pod rukovodstvom John von Neumanna, na Cambridge University pod rukovodstvom Maurice Wilkesa i Univerzitetu u Manchesteru. Douglas Hartree je posetio razne lokacije u Americi i vratio se u Englesku da bi ubedio svoje kolege, Freddy Williamsa i Tom Kilburna da naprave raunar. Max Newman, jedan od rukovodilaca istraivanja u Bletchey Parku je napravio Royal Society Computing Laboratory u Manchesteru i traio je sredstva da bi napravio raunar. 21. juna 1948 godine njihova prototip maina "Baby" je radila po prvi put; svet se zaista pomakao iz domena kalkulatora u domen raunara. Williams, Kilburn i Newman su nastavili da grade mainu pune skale koju su nazvali Manchester Mark I. Ferranti Corporation je preuzeo dizajn i zapoeo liniju raunara koji su bili jedna od glavnih komponenti britanske raunarske industrije.

T.J. Watson Sr. se naljutio na Howard Aikena zbog nedostatka posveenosti Atomatic Sequence Control Calculatoru [ASCC] (Harvard Mark I) i iznerviran uspehom ENIAC-a naruio izgradnju Selective Sequence Control Computer-a (SSEC) za IBM. Iako to nije bio programerski raunar za skladitenje, SSEC je bio prvi korak IBM-a od potpune posveenosti tabulatorima sa buenim karticama do sveta raunara. Javne slike SSECa su modifikovane da ne bi sadrale kolone u mainskoj sobi u IBM kancelarijama na Madison Avenue nakon to je Watson izrazio aljenje to uopte postoje!

1949 Samo godinu dana nakon to je Manchester Baby postala prva operativna programska maina za skladitenje na svetu, prvi elektronski digitalni programski raunar velike skale za skladitenje, kompletno funkcionalan, razvio je Maurice Wilkes sa osobljem matematike laboratorije na Cambridge univerzitetu. Nazvan je EDSAC (Electronic Delay Storage Automatic Computer); primarni sistem za skladitenje je bio skup ivinih korita (cevi ispunjene ivom) kroz koje je generisano i regenerisano akustino pulsiranje predstavljalo bitove podataka. Wilkes je 1946 pohaao letnju kolu na Univerzitetu u Pensilvanija i vratio se kui sa osnovnim planovima za mainu u mislima.

15

U Americi je NAtional Bureau of Standards poeo rad na dve maine. Bureau je bio odgovoran za realizovnje ugovora o isporuci UNIVAC-a Census Bureau ali je spoznao da nema dovoljne resurse za njegov rad. Poto nisu imali veliki budet Bureau je odluio da se takmii sa National Physical Laboratory (ekvivalent u Engleskoj) pa je stvorio sopstvene maine. One su postavljene u istonim i zapadnim centrima. Sam Alexander je preuzeo kontrolu razvoja SEAC-a (Standards Eastern Automatic Computer) dok je Harry Huskey (koji je napravio Pilot ACE u National Physical Laboratory [NPL], britanski ekvivalent NBS-a) vodio razvoj SWAC-a (Standards Western Automatic Computer).

1950'te Pedesetih godina prolog veka Professional Group on Electronic Computers of the Institute of Radio Engineers (Profesionalna grupa za elektronske raunare Instituta radio inenjera) je postala organizacija sa mnogim elementima dananje organizacije Computer Society, znaajno prihvatajui tehnike i obrazovne komitete. Konferencije su bile najznaajnije rane aktivnosti ove grupacije, ali su publikacije rapidno rasle sa nekih 1 800 uvodnih stranica tokom dekade. Pri kraju pedesetih PGEC je bila najvea profesionalna grupa u IRE. Imala je 19 podrunica po Americi i 8 874 lanova, ukljuujui 8 179 stalnih lanova, 679 studenata i 66 pridruenih lanova. 1950 Nakon drugog svetskog rata i svog rada u Betchley Parku, Alan Turing se pridruio upravi National Physical Laboratory u Teddingtonu, u Engleskoj, sa svojim planovima za pravljenje raunara. Njegov projekat za Automatic Computing Engine (ACE) je zavren 1947. godine, ali je direktor laboratorije dao zadatak konstrukcije fizikom (Physics), a ne matematikom (Mathematics) odeljenju gde se Turing nalazio. Usled toga je Turing napustio NPL da bi preuzeo mesto svog efa u toku rata, Maxa Newmana na University of Manchester. Rad na prototipu maine bazirane na Turingovim planovima je nazvan Pilot Ace, projekat je poeo Harry Huskey 1948. godine i zavrio ga 1951. godine. Potpuna verzija je zavrena nekoliko godina kasnije u Department of Scentific and Industrial Research.

1951

16

Jay Forrester, Bob Everett i drugi u MIT su zapoeli rad na simulatoru za Air Force kasne 1946. godine, ali su se predomislili o upotrebi analognih tehnika i odluili da koriste digitalnu obradu za prvi raunar sa obradom u realnom vremenu - Whirlwind. Ovaj rad je takoe dobro poznat za razvoju operativne (engl. core) magnetne memorije. Osnovni koncept za operativnu memoriju je patentirao An Wang sa Harvard University 1949. godine, ali je njegova tehnika ukljuivala korienje jezgra na jednoj ici za formiranje linija kanjenja. Projektom Whirlwind poelo je korienje tehnike feritnih jezgara povezanih u matricu i tako je stvorena memorija sa direktnim pristupom.

Nakon pet godina rada i nekoliko verzija prve raunarske kompanije koju su ustanovili Eckert i Mauchly, UNIVAC je isporuen Census Bureau ba na vreme da bi se zapoeo rad na desetogodinjem popisu. Budet je premaen, ali Remington-Rand Corporation se nadala da e moi da proizvede dovoljan broj kopija da bi nadokadnila svoje gubitke na fiksiranom ugovoru sa Vladom 1946. godine. Proizvedeno je 46 kopija.

Maurice Wilkes je ubrzo nakon zavretka posla na EDSAC-u na Cambridge University uvideo da e "dobar deo ostatka (svog) ivota provesti u pronalaenju greaka u...programima". Zajedno sa Stanley Gillom i David Wheelerom razvio je koncept podprograma u programima za pravljenje ponovo upotrebljivih modula; zajedno su napisali prvi udbenik o "Pripremi programa za elektronski digitalni raunar", ("The Preparation of Programs for an Electronic Digital Computer", Addison-Wesley Publ. Co., New York, 1951). Formalizovani koncept razvoja softvera (koji nije dobio ime celu deceniju) je zapoeo.

Trea maina Howard Aikena, Mark III je predata Naval Surface Weapons Center, Dahlgren, Virginia marta 1951. Mark III je bio znaajan jer je bio prva maina pune skale koja je ukljuivala dobo (engl. drum) memoriju iako je Aiken insistirao da se podaci i instrukcije uvaju na posebnim (i dimenziono razliitim) doboima. Na naslovnoj strani magazina Time je bila slika Mark III koju je naslikao Artzybasheff; to je prvo pojavljivanje raunara. Slika se sada nalazi na univerzitetu Harvard. 1952

17

Grace Hopper, tada zaposlena u Remington-Rand i koja je radila na UNIVAC-u, uzela je koncept softvera koji se moe ponovo koristiti u lanku iz 1952 nazvanom "Education of a Computer" (Proc. ACM Conference, ponovo tampan u Annals of the History of Computing Vol. 9, No.3-4, pp. 271-281) u kojem je opisala tehnike kojima se koristi raunar za biranje (ili prevoenje) prethodno napisanih segmenta kodova koji se objedinjuju u programe u skladu sa kodovima napisanim na jeziku visokog nivoa - opisujui tako koncept prevoenja i koncept opteg prevoenja jezika. Sledeih etrdeset godina Hopper je bio predvodnik u razvoju lakih naina reavanja problema i nije se obazirao na sumnjivce koji su rekli da to "ne moe da se uradi". Roena je ideja "automatskog programiranja". Krajem 1952. godine, UNIVAC je postao uobiajeno ime za raunar, kao to su Hoover i Xerox postali sinonimi za usisivae i fotokopir maine, emu je delimino doprinelo korienje UNIVAC-a u televizijskom programu u noi predsednikih izbora. Korienjem obine tastature (konzole) u studiju, unoeni su rezultati glasanja koji su obraivani na maini u Remington-Rand fabrici u Filadelfiji. Sa samo 5% izbrojanih glasova UNIVAC je predvideo pobedu Eisenhowera, a iako je Charles Colinwood stalno traio da "UNIVAC kae ta misli", CBS je tek posle ponoi na istonoj obali Amerike priznao da nije verovao predvianjima i povukao rezultate programa koji su radili na UNIVAC-u. Izborne noi na televiziji vie nikad nee biti iste, a UNIVAC je ustolien kao glavni raunar.

1952. godine John von Neumann je takoe zavrio svoju verziju naslednika ENIAC-a na Insitute for Advanced Study na Princeton University 1953

Sredinom prve "policijske akcije" Ujedinjenih Nacija u Koreji, IBM je iskoristio priliku da doprinese ratnom naporu tako to je proizveo "Odbrambeni Kalkulator" koji je zapravo bio njihov prvi ulazak u raunarski biznis. IBM "Type 701 EDPM" je bio rezultat ubeenja T.J. Watsona Jr. da IBM treba da zakorai u ovo polje i njegovog ubeivanja svog oca da raunari nee odmah unititi biznis obrade kartica. Serija maina 700, ukljuujui 704, 709 i kasnije 7090 i 7094, dominirala je tritem velikih raunara tokom sledee decenije i doprinela da IBM tada iz pozadine doe na prvo mesto. Dok su mnogi univerziteti u Americi i ostalim zemljama proizvodili sopstvene raunare, Cambridge University EDSAC se prvi komercijalizovao. Dalekovidom odlukom, kompanija od koje se ponajmanje oekivalo da ima snaan interes za raunare, J. Lyons & Company Ltd, inae snabdevaa poslastiarnica i operatora "ajdinica" po Britaniji, uzela je EDSAC dizajn i konvertovala ga za sopstvene biznis aplikacije. Pod nazivom LEO (Lyons Electronic Office), zaokupio je panju kompanija sa slinim potrebama poslovne obrade. Uspenom realizacijom razvoja projekta za sopstvene potrebe, kompanija prerasta u novu raunarsku kompaniju. LEO Computers Ltd je otkupila English Electric Company i zajedno su postali deo International Computers Ltd (ICL), glavnog proizvoaa britanskih raunara 70'tih. 1954

18

Otkako je 30'tih IBM proizveo seriju kalkulatora serije 600, koja je doprinela raznovrsnosti opreme za obradu kartica, bila je njegov glavni proizvod. Rani IBM raunari (701 i 702) nisu bili kompatibilni sa opremom za buene kartice ali je IBM Type 650 EDPM, prirodan produetak serije 600, koristio iste periferijske ureaje za obradu kartica pa je on bio kompatibilan za mnoge postojee IBM kupce. Decimalna maina dobo memorije, 650-ca je prva koja je masovno proizvoena iako IBM nije oekivao da pusti seriju 1000 odmah nakon objavljivanja. Za mnoge univerzitete je to bio prvi raunar, njegova atraktivnost je znatno poboljana nuenjem institucijama popusta od 60% za obrazovne raunarske kurseve..

Sledei primer koji je postavio Grace Hopper i uspenu implementaciju interpretatora digitalnog koda za IBM 701 nazvanog Speedcoding, John Backus je predloio razvoj programskog jezika koji e omoguiti korisnicima da izraze probleme pomou uobiajenih matematikih formula -- koji je kasnije nazvan FORTRAN. Sastavljajui tim od istraivaa iz IBM-a i korisnika, Backus je stalno verovao da e im trebati 6 meseci da zavre posao; kadgod ga je neko pitao kad e sistem biti spreman on bi odgovarao "za est meseci"!

Dok je John von Neumann radio na IAS maini, paralelno su tekli projekti pravljenja kopija u drugim institucijama. Da bi osigurala konformnost, Princeton grupa je uzela fotografije detalja konstrukcije IAS maine i poslala ih sa belekama drugim proizvoaima. U Los Alamos National Laboratory je Nick Metroplois pravio MANIAC, University of Illinois je pravio ILLIAC, a u Rand Corporationu Willis Ware je pravio JOHNNIAC. U martu 1954 JOHNNIAC je puten i njime je rukovodio Keith Uncapher kasnije prvi ovek novo formirane asocijacije IEEE Computer Group, kasnije nazvanom Computer Society. 1994 Willis Wareu je uruena povelja IEEE Computer Society Pioneer Award za njegov rad na JOHNNIAC-u. Novoformirana National Science Foundation (NSF) je dozvolila da John van Neumann nastavi da radi na raunarstvu, i to je bila Fondacijina prva podrka iz niza univerzitetske podrke razvoju raunarstva. 1955

19

Manje od deset godina nakon otkrivanja ENIAC-a, ideja o raunarstvu velike skale koju je sadrao ENIAC promenila se u koncept "superraunarstva". IBM je poeo rad na doprinosu nacionalnom naporu proizvoenjem maine koja je obeavala 100 puta bri rad od najbre maine na svetu. Ova maina je trebala da proiri trenutni nivo sofisticiranosti razvojne tehnologije pa je nazvana STRETCH. Kad je STRETCH napokon isporuen 1960 naznaena cena je morala da bude sniena jer nije dostignuta ciljna brzina. Iste godine IBM je predstavio raunar 704 iji je principijelni arhitekt bio Gene Amdahl koji je 90'tih osnovao sopstvenu kompaniju za proizvodnju superraunara. 704 se odlikovala time da je bila prva komercijalna maina sa hardverom za rad u tzv. pokretnom zarezu i mogla je da radi priblinom brzinom od 5 kFLOPS-a. Brojni kupci su se udruili i oformili prve grupe korisnika da bi razmenjivali iskustva i programe i u isto vreme se predstavili kao jedinstveni naspram proizvoaa. Korisnici (velikih) IBM maina oformili su grupu SHARE (nije skraenica ali je esto naznaena kao "Society to Help Allieve Redundant Effort") a korisnici UNIVAC-a grupu USE. Raunarstvo nisu vie oblikovale samo raunarske kompanije.

20

1956 Sperry-Rand, naslednik Remington-Randa, koji je i dalje odravao UNIVAC Division, napravio je superraunar za potrebe Lawrence Livermore National Laboratory (LLNL), koji je nazvan LARC (Livermore Automatic Research Computer). U Engleskoj je takoe zapoet rad na projektu superraunara. Projekat Atlas su zajedniki zapoeli University of Manchestera i Ferranti Ltd-a, sa Tom Kilburnom na elu.

Ne zaboravljajui da je svrha raunara da ree problem, John McCarthy i Marvin Minsky su organizovali konferenciju na Dartmouth College-u, uz pomo Rockefeller Foundation, o konceptu vetake inteligencije. Zakljuak ove konferencije je bio da e doi do razvoja vetake inteligencije, to se nije ostvarilo u nekoliko narednih godina 1957 Rani raunari su imali malu unutranju i sporu spoljanju memoriju jer su se oslanjali na magnetnu traku. Vremenom je unutranja memorija poboljana na magnetnu dobo pa na memoriju sa magnetnim jezgrima. Sledei logian korak bila je disk memorija sa pokretnim glavama za itanje/pisanje da bi obezbedila sposobnost poludirektnog pristupa i kapacitet skladitenja koji odgovara magnetnoj traci. IBM 305 RAMAC je bio prvi sistem sa memorijskim diskom.

Nakon tri godine rada Backus i njegove kolege su isporuili FORTRAN programski prevodilac za IBM 704, a odmah zatim su naili na prvu poruku o greki nedostaje zarez u izraunatoj GO TO naredbi. Herbert Bright iz Westinghouse u Pittsburghu primio je neoznaen paket od 2000 kartica i utvrdio da je to dugo oekivani prevodilac, a zatim napravio prvi korisniki program zajedno sa grekom. Svet programskih jezika je napredovao od oblasti u kojoj su samo obueni programeri mogli da zavre projekat, do oblasti u kojoj su oni koji imaju probleme mogli sami da izraze svoja reenja. 1958 Pronalazak tranzistora u drugoj polovini 40-tih otvorio je eru moderne elektronike korienja elektrona u vrstim telima i naputanje, mada na vrhuncu moi, staromodne elektronske vakuumske cevi koja koristi "elektrone u vakumu". 1958, Jack St. Clair Kilby je zaeo i dokazao svoju ideju integrisanja tranzistora sa otpornicima i kondenzatorima na jednom poluprovodnikom ipu, koji je monolitsko integrisano kolo (IC). Njegova ideja monolitskog IC, zajedno sa planarnom tehnologijom Dr. Jean Hoernija i Robert Noyceovom

21

idejom "o izolaciji spoja" za planarna vezivanja, uvruje veliki progres dananjeg poluprovodnikog IC i mikroelektronike koja je bazirana na njemu. Tehnologija je omoguila inovacije mnogobrojnih aplikacija u raunarima i komunikacijama, koje su dramatino promenile na stil ivota.

Originalni razvoj koji je poeo sa projektom Whirlwind postao je realnost 1958. godine sa instalacijom sistema SAGE za vazdunu odbranu na McGuire AFB u NJ. Prvi efikasni sistem kontrole vazdunog saobraaja postao je operativan za severno istonu Ameriku. Tada tek osnovana korporacija Control Data Corporation pod vostvom William Norrisa je dala doprinos tritu superraunara sa potpuno tranzistorizovanim raunarom --CDC 1604 --Seymour Cray je bio glavni arhitekt. U meuvremenu, nastavljajui svoj rad u razvoju vetake inteligencije, John McCarthy je razvio koncepte programskog jezika LISP za obradu nizova simbola, tj. nenumeriki procesni jezik. Naredne generacije studenata su promenile znaenje jezika LISP, to je skraenica za LISt Processing, u "Lots of Idiotic, Silly Parentheses". 1959 Dok je u mnogim kompanijama postojao pomak ka superraunarima, IBM je objavio mogunost maina veliine dva stola za male korisnike -- IBM 1401 za poslovne korisnike i IBM 1620 za naunike. Maina 1401 je postala najpopularnija maina za obradu poslovnih podataka, a maina 1620 je za mnoge studente bila prvo raunarsko iskustvo na malim univerzitetima i srednjim kolama. Obe maine su uvele znakovno orijentisanu glavnu memoriju od 20-40k bajta u kojoj granice "rei" moe programer da definie da bi obezbedio "neogranienu preciznost". Obe maine su imale aritmetiku jedinicu koja je koristila tabelu pretraivanja umesto binarnih sabiraa. Prvobitno je IBM nameravao da mainu 1620 nazove kao CADET, ali kad je ovo prevedeno u "Can't Add, Doesn't Even Try" (Ne moe da sabere, ak ni ne pokuava) odustali su od tog imena.

Nakon nekoliko godina rada General Electric Corporation je isporuila 32 ERMA (Electronic Recording Machine --Accounting), raunarski sistem za Bank of America u Kaliforniji da bi spasila bankarsku industriju od poplave rastueg broja ekova koje je koristila rastua klijentela. Zasnovan na SRI dizajnu, ERMA sistem je koristio Magnetic Ink Character Recognition (MICR) kao sredsvo za dobijanje podataka sa ekova i uveo sistem za obradu ekova kojeg nisu plaila dokumenta koja nisu bila primitivna. Bankarska industrija je automatizovana i otvarala je puteve za nove naine poslovanja ukljuujui ATM (bankomati) i elektronsko personalno bankarstvo. Sa druge strane, to je bio bitan dogaaj u istoriji proizvodnje raunara u GE koji, izuzev razvijanja profitabilne linije maina za NCR (NCR 304), nikada nije dostigao status koji se mogao oekivati od takvog finansijskog dina.

1960-te

22

PGEC servisi u ranim esdesetim su bili skoro isti kao u kasnim pedesetim iako se poveavao broj konferencija i stranica u strunim asopisima. Meutim, 1961. godine, vostvo PGEC je poelo da razmatra stvaranje tehnikih komiteta. Ovi komiteti su trebali da obezbede vie foruma za posebna interesovanja i u isto vreme da smanje da zainteresovani formiraju odvojene IRE grupe i da razdvoje oblast. U maju 1962. godine, prvi od ovih komiteta, komitet za logiku i teoriju prekidaa, odobrio je zajedniki rad sa komitetom AIEE koji je ve funkcionisao. Istovremeno, nastavljeni su planovi na udruivanju IRE i AIEE. IRE-AIEE su se udruili u Institute of Electrical and Electronics Engineers (IEEE) na nivou rukovodstva 1963. godine. PGEC je tada postao Professional Technical Group on Electronic Computers, a odmah potom Computer Group. Poetkom 1963. godine, grupa je zapoela rad sa Administrative Committee koji je ukljuivao ljude iz PGEC i AIEE CDC. Konano udruivanje je zavreno u aprilu 1964. godine. Jula 1966. godine preduzet je vaan korak sa prvim dvomesenim izdanjem Computer Group News, koji je sadrao vesti o grupi i industriji, primenjene lanke i uputstva za rad, vodi za raunarsku literaturu, i mnogo raunarskih lanaka. Arhivski materijali su bili dostupni za profesionalce iz struke po nominalnoj ceni. Computer Group News je otvorio vrata za mnoge magazine u udruenju, kao i u IEEE. Takoe, bio je vaan i na drugi nain. Sa izdanjem prvog magazina, Computer Group je zaposlila i rukovodila radnicima koji su bili zaposleni puno radno vreme u podruju Los Angelesa za podrku izdavatvu i druge administrativne aktivnosti. Computer Group je bila prva IEEE grupa koja je zaposlila svoje ljude, i to je bio glavni faktor razvoja drutva. 1968. godine, IEEE Transactions on Computers je postao meseno izdanje. Broj periodino objavljenih stranica je narastao na skoro 9,700 u strunim publikacijama i oko 640 u Computer Group News. Broj lanova je narastao na 16 862, ukljuujui 4 200 studenata i 158 pridruenih lanova. Dekada je zavrena sa 41 sekcijom.

23