Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stankovi II. NOVANE HARTIJE OD VREDNOSTI - MENICA 1.

POSTANAK, ULOGA I RAZVOJ MENICE

Menica se pojavila tek u srednjem veku kada dolazi do razvoja robnog prometa naprednih trgovakih gradova, posebno u Italiji. Tada sa razvojem enove, Firence, Venecije i drugih gradova u Sredozemlju (XII. i XIII. vek), menica postaje sredstvo razmene novca i po tome je ona i dobila ime (italijanski lettera di cambio, potie od rei cambiare, to znai:menjati). Kasnije se menica, kao sredstvo razmene - pretvorila u sredstvo plaanja, a kasnije, ona postaje i kreditno sredstvo. To je sluaj, kad kupac nije u mogunosti da odmah plati nabavljenu robu ve bi ispunio prodavcu menicu koja bi dospevala kroz odreeni broj meseci. Na ovaj nain, kupac je odlagao plaanje, tj.dobijao je viemeseni kredit. Svakako, da je sa razvojem trgovine, dolo do i promene uloge menice, pretvorila i u sredstvo za odlaganje plaanja (u vidu kredita). Kasnije je menino pismo izgubilo svaku vezu sa osnovnim poslom i menica je ustvari postala apstraktnom hartijom od vrednosti, kod koje se nije mogla utvrditi veza sa osnovnim pravnim poslom. Menica je tokom razvoja menjala i formu tako u poetku, morala je da bude ispisana jednim rukopisom i istim mastilom, a kasnije je uspela da obezbedi veu cirkulaciju usvajanjem tzv. teorije proputanja, to je usavremenom meninom pravu dovelo i do izdavanja tzv. "blanko menice" gde je za stvaranje menine obaveze dovoljno da je na menicu stavljen potpis dunika, a da docnije, zakoniti imalac sam popuni preostale neophodne menine elemente. Savremena menica predstavlja hartiju od vrednosti koja je sastavljena u zakonskoj i propisanoj formi, gde se njen izdavalac obavezuje da odreenom licu ili po njegovoj naredbi, pa ak i da sam (sopstvena menica), isplati oznaenu sumu novca ili e tu sumu da isplati licu na koje izdavalac menicu vue (trasirana menica) i to u odreenom mestu i u odreeno vreme. Iz toga proizilazi, da meninu sumu moe da isplati ili sam izdavalac menice ili neko tree lice (trasat).

2. VRSTE MENICE
Postoje dve vrste menica: 1) trasirana i 2) stopstvena menica. Pod trasiranom menicom ili vuenom menicom , podrazumeva se takva vrsta menice kod koje njen izdavalac (trasant) daje nalog drugom licu (trasatu) da u vreme doseplosti menice isplati treem licu (remitentu-korisniku) ili po naredbi tog treeg lica novanu svotu koja je oznaena u menici. Ista je dobila naziv od latinske rei trahere, to znai "vui" i zato se ona naziva i trata menicom. Pod sopstvenom (solo) menicom, podrazumeva se takva vrsta menice kod koje njen izdavalac obeava (obavezuje se) da e u vreme dospelosti isplatiti treem licu remitentukorisniku ili po naredbi tog treeg lica oznaenu novanu svotu u meninoj ispravi. Kod sopstvene, solo menice trasat ne postoji, pa i nema naloga treem licu za isplatu menine svote, ve postoji sopstveno obavezivanje izdavaoca menice. Kod trasirane menice, razlikujemo tri vrste: trasiranu menicu po sopstvenoj naredbi, redovnu trasiranu menicu (o kojoj je bilo napred rei) i trasiranu sopstvenu menicu.

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stankovi ------------------------------------------------------------Trasirana menica po sopstvenoj naredbi , karakteristina je po tome to izdavalac menice odreuje samog sebe kao korisnika (remitenta) menice, odnosno izdaje menicu u sopstvenu korist. Trasirana sopstvena menica odlikuje se time to trasant (izdavalac) menice oznaava samoga sebe kao trasata (isplatioca menine svote). U zapadnim dravama, ona se esto koristi radi boljeg korienja baninih sredstava pa jedna banina jedinica u nekom mestu vue ovu menicu u drugu baninu jedinicu (u drugom ili ak u istom mestu). Podela menice s obzirom na poslove kod kojih se primenjuje i na njenu ulogu u tim poslovima na: robnu, poslovnu i finansijsku menicu.

Robna menica se vrlo esto koristi kod ugovora o prodaji robe i pomou iste prodavac kreditira kupca. Poslovna menica, ima istu ulogu kao i robna menica ali se primenjuje,po pravilu, kod drugih ugovora u prometu robe i usluga. Finansijska menica se pojavljuje radi obezbeenja potraivanja od strane poverioca, kod mnogih ugovora u robnom i platnom prometu. Podela menica u vezi sa formom menine isprave, pa se sa toga aspekta moe izvriti podela menica na: pune ili potpune i blanko ili bjanko menice.

Potpuna ili puna menica je ona menica koja ve u momentu njenog izdavanja sadri sve bitne menine elemente koji su predvieni zakonom, a pri tome moe sadrati i neke nebitne menine elemente. Blanko (bjanko) menica se karakterie time to njen izdavalac u momentu izdavanja popunjava samo neke bitne menine elemente (esto stavljajui samo svoj potpis) i na taj nain ovlauje budueg imaoca menice da on popuni ostale bitne menine elemente, pre nego to menicu bude koristio protiv meninog dunika.

3. IZVORI MENINOG PRAVA

Kao i kod ostalih izvora prava, tako i kod izvora meninog prava razlikujemo: 1. meunarodne i 2. nacionalne (autonomne) izvore meninog prava. Meunarodni izvori meninog prava. - Vea upotreba menice u meunarodnom robnom prometu i prometu usluga, dovela je jo u XIX. veku do unifikacije (izjednaavanja) i jednoobraznosti meninih prava. Drutvo naroda i Meunarodne trgovinske komore, 1930. godine u enevi su usvojene tri meunarodne konvencije: Konvencija o jednoobraznom meninom pravu , na osnovu koje su zemlje (koje su ovu konvenciju prihvatile) obavezale - da svoja nacionalna zakonodavstva usklade sa ovom Konvencijom, Konvencija za regulisanje izvesnih sukoba zakona u materiji menihog prava i Konvencija o pitanjima taksa u materiji menice. Sve ove tri konvencije

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stankovi ------------------------------------------------------------ratifikovao je vei broj drava ali to nije dovelo do punog ujednaavanja meninog prava jer ih, recimo, nije prihvatila SAD. Komisija UN za meunarodno trgovako pravo (UNCITRAL) 1971. godine pripremila je Konvenciju sa jednoobraznim pravilima za posebnu trgovaku hartiju od vrednosti koja bi bila od znaaja samo u meunarodnim plaanjima. Meutim, tek 1988. godine usvojena je Konvencija UN o meunarodnoj trasiranoj i meunarodnoj sopstvenoj menici . Autonomni (nacionalni) izvori meninog prava . - U naoj zemlji se sada primenjuje Zakon o menici iz 1946. godine (sa izmenama i dopunama u vie navrata), a koji je uradjen na osnovu Jednoobraznog meninog zakona, odnosno enevskih konvencija o menici. U izvore naeg meninog prava, moemo jo ubrojati i Zakon o hartijama od vrednosti , Zakon o obligacionim odnosima , Zakon o finansijskom poslovanju i Zakon o tritu novca i tritu kapitala, jo i niz uredbi i pravilnika kojima se dopunjuje zakonska regulativa, kao na primer, Uredba o zameni protesta dostavljanjem prepisa menice i eka, Pravilnik o protestnim registrima i dr.

4. PRAVNA PRIRODA MENICE

U starijoj meninoj teoriji, postoje tri kole o pravnoj prirodi menice: mediteranska, germanska i anglosaksonska. Donoenjem enevskih konvencija, razlike izmeu germanske i mediteranske kole su znatno otklonjene. U modernoj pravnoj teoriji o prirodi menice , postoji vie razliitih gledita. Tako po ugovornoj teoriji koju posebno predstavljaju Lyon Caen, Renault smatraju da kod menice postoje tri ugovora: 1) prethodni ugovor izmeu trasanta i remitenta, 2) ugovor o mandatu izmeu trasanta i trasata i 3) cesija potraivanja indosanta i indosatara. Teorija delegacije zastupa gledite, da prilikom izdavanja menice trasant delegira remitenta, korisniku svog dunika (trasata), a to isto radi i svaki indosant kad prenosi menicu. Teorija stipulacije polazi od toga, da trasant obeava remitentu i kasnijim imaocima menice da e on isplatiti meninu svotu ukoliko to ne uini trasat. U pravnoj teoriji, najvie je prihvaeno, ono shvatanje po kojem kod menice postoji jednostrana izjava volje trasanta -izdavaoca menice. Neki pravni pisci smatraju, da menica predstavlja osobenostima. U tom pogledu, mogu se razlikovati dve teorije: 1) teorija jednostranog akta i 2) teorija kombinacije jednostranog akta i ugovora. Kod teorije jednostranog akta dolo je do nekih razlikovanja i neslaganja po pitanju od kojeg trenutka jednostrana izjava proizvodi pravno dejstvo, pa se i javljaju dve teorje: teorija emisije i teorija kreacije. Po kreacionoj teoriji , menina obaveza nastaje od onog momenta kad izdavalac menice stavi svoj potpis na meninu ispravu, tako da na punovanost menice ne utie da li se ona jo nalazi u rukama izdavaoca ili je nju ovaj pustio u promet. Pristalice ove teorije, su naroito brojni u Italiji, Nemakoj i Francuskoj, 1584 gde u takvom sluaju postoji tzv. "indiferentna menica" jer se izdavalac menice istovremeno pojavljuje i kao poverilac i kao dunik. pravni akt sa nekim

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stankovi ------------------------------------------------------------Prema emisionoj teoriji, menina obaveza po menici nastaje tek od onog momenta kad je izdavalac menice istu pustio u promet, odnosno kad je menicu predao korisniku-remitentu. Od tada se dunik, moe osloboditi od menine obaveze samo ako dokae da je imalac menice prilikom pribavljanja iste postupao nesavesno i nezakonito.

5. OSOBINE MENICE
-Menica predstavlja uvek hartiju od vrednosti . Ako ne postoji menina pismena isprava ne moe doi do nastanka, prenoenja odnosno ostvarivanja prava koja su u menici sadrana. -Menica je apstraktna hartija od vrednosti i ona nije u vezi sa pravnim poslom, tj. iz nje se ne moe utvrditi osnov iz kojeg posla je menica nastala. -Menica predstavlja strogo formalnu ispravu, hartiju od vrednosti , tako da nedostatak nekog njenog bitnog meninog elementa povlai i njenu nevanost. -U pravima kontinentalnih drava, menica kao hartija od vrednosti moe glasiti samo na odreenu sumu novca, u anglosaksonskim dravama moe da glasi i na odreenu koliinu zamenljivih stvari ili na izvrenje odreene inidbe. -Menine obaveze su posebno stroge i to ne samo prema duniku, nego i prema poveriocu. -Menica predstavlja obligaciono-pravnu hartiju od vrednosti jer su prava koja su u njoj sadrana po svojoj pravnoj prirodi obligaciona, to blie znai da je u njoj sadrano pravo potraivanja prema duniku. -Menicaje prezentacioni papir jer se isti mora prezentirati - podneti duniku. -Obavezu dunika obuhvata samo ono to je u meninoj ispravi naznaeno . Dakle, sve to nije u meninoj isparvi navedeno ne bi obavezivalo dunika.

6. MENINA NAELA
Osnovna menina naela su: 1) naelo pismenosti (formalnosti) menice, 2) naelo inkorporacije, 3) naelo fiksne menine obaveze, 4) naelo menine strogosti, 5) naelo menine solidarnosti, 6) naelo samostalnosti menine obaveze i 7) naelo neposrednosti menice. Naelo pismensti (formalnosti). - Ovo naelo oznaava da menica mora da bude sastavljena u tano predvienoj pismenoj formi i da sadri sve one elemente koje zakon zahteva. Stranke ne mogu svojom voljom menjati ili izostavljati bitne menine elemente, tako da raspored meninih klauzula mora biti u propisanoj formi. Jedino blanko menica ne mora imati sve elemente u momentu izdavanja, ali mora imati sve elemente u momentu prezentiranja na isplatu. U poslednje vreme, ovo naelo je donekle ublaeno usvajanjem teorije omisije (proputanja), odnosno mogunou izdavanja blanko menice.Osim toga, data je mogunost i nepismenim i slepim licima, kao i licima sa drugim nedostacima da putem tzv. instrumentalnih svedoka preuzimaju menine obaveze. 2) Naelo inkorporacije - Ovo naelo oznaava da se bez hartije od vrednosti, pravo iz hartije od vrednosti ne moe da ostvari i ne moe da se isto pravo prenese. 3) Naelo fiksne menine obaveze. - Ovo naelo predvia da se po osnovu menice moe zahtevati samo to je naznaeno u menici, tj. ne moe se traiti neka druga obaveza.

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stankovi ------------------------------------------------------------4) Naelo strogosti menice. - Sastoji se u tome da menica predstavlja apstraktnu hartiju od vrednosti i nezavisna je od osnovnog posla. Obaveza nastaje po menici, im trasant potpie menicu. Menina strogost prema meninom duniku se ogleda u tome da ovaj mora da ispuni meninu obavezu vrlo jednostavno i u kratkom roku, jer su veoma ograniene mogunosti izricanja prigovora. Menini dunik mora da isplati meninu svotu odnosno iznos, pa tek onda ako eli, moe da se parnii. Menina strogost prema meninom poveriocu se ogleda na taj nain, to menini poverilac pri ostvarivanju prava iz menice mora da se pridrava meninih rokova i radnji, a odgovara na taj nain to moe da izgubi menino pravo, ukoliko se ne pridrava menine strogosti. 5) Naelo menine solidarnosti. - Ovo naelo oznaava da svaki menini dunik, iako ih ima vie solidano odgovaraju sa drugim dunicima u pogledu menine svote, tj. ako ne plati meninu svotu prvi menini dunik, to je duan da uini drugi u celosti. 6) Naelo samostalnosti menine obaveze. - Oznaava da je svaki menini potpisnik samostalan i nezavisan menini dunik i da na njegovu obavezu ne utiu obaveze drugih meninih dunika. 7) Naelo neposrednosti menice. - Naelo neposrednosti menice znai, da je svako od meninih dunika neposredno odgovoran imaocu menice.

7. MENINI ELEMENTI
U meninom pravu poznati su bitni i nebitni menini elementi. Bitni menini elementi Zakon o menici predvida da trasirana menica mora da sadri sledee bitne elemente: 1) oznaen je da se radi o menici, 2) bezuslovni uput da se plati odreena svota novca, 3) ime lica koje treba da plati menicu (trasata), 4) oznaen je dospelosti menice, 5) ime remitenta, tj. onoga kome se i po ijoj naredbi mora platiti, 6) datum izdavanja menice, 7) mesto izdavanja menice i 8) potpis trasanta, tj. lica koje je izdalo menicu. Naznaenje da je menica u meninom pismenom slogu, mora da bude uneto na jeziku na kojem je pismeno i sastavljeno i to prilikom izdavanja menice . Menica se najee, izdaje na otampanom formularu, pa je na njemu i isti menini elemenat unapred otampan. Klasifikacija bitnih meninih elemenata -U pravnoj teoriji se bitni menini elementi grupiu i to na: opte, personalne, kalendarske i geografske elemente. Opti menini elementi su: da je to menica i bezuslovni nalog da se plati odreena suma novca. Menica se izdaje na unapred odtampanom formularu-blanketu. Bila bi punovana i ona menica koja je izdata sa svim bitnim meninim elementima na obinoj hartiji, u pismenoj formi, a da bude propisno taksirana. Personalnim bitnim meninim elementima , smatraju se: ime trasata, ime remitenta korisnika i potpis trasanta. U kalendarske bitne menine elemente , ubrajaju se:datum izdavanja menice i rok dospelosti menine obaveze. Oznaavanje datuma izdavanja menice je bitan elemenat menice jer se pomou njega moe odrediti rok dospelosti menice.

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stankovi ------------------------------------------------------------U geografske bitne menine elemente , spadaju: oznaenje mesta izdanja i mesta plaanja menice.

Bitni menini elementi

1) kada u trasiranoj menici nije oznaeno mesto izdavanja, predpostavlja se da je menica izdata u mestu koje je navedeno pored trasantovog potpisa (u adresi trasanta -izdavaoca menice); 2) kad u menici nije oznaeno mesto plaanja, onda se predpostavlja da je menica plativa u mestu koje je navedeno, pored imena trasata, tj. u adresi trasata koji treba da isplati menicu; 3) kad u menici nije oznaen rok dospelosti menine obaveze, onda se predpostavlja da takva menica dospeva po vienju, tj.im bude podneta - prezerntirana trasatu.

Nebitni menini elementi

Nebitne (fakultativne) menine klauzule. - Nebitne menine klauzule javljaju se kao: klauzule o broju meninih primeraka, kasatorne klauzule -"platite za ovu prvu a ne i za ostale menice", solo klauzule, klauzule o pokriu, klauzule o moneti - gde se trasatu odreuje valuta u kojoj e isplatiti meninu svotu, klauzule o efektivi, klauzule o kamati - gde se trasatu nalae da isplati ne samo meninu svotu nego i odreenu kamatu remitentu, klauzule o protestu i druge klauzule. Nebitna menina lica - druga menina lica . - Kod trasirane menice se mogu pojaviti i neka druga neobavezna lica: indosant-lice koje indosira menicu, indosatar-lice na koje se menica prenosti putem indosamenta, avalista-lice koje garantuje da e neko od meninih dunika ispuniti svoju meninu obavezu, cedent-lice koje prenosi menicu, putem graanskopravne cesije, cesionar- lice na koje se menica cedira, akceptant-lice koje akceptira menicu, intervenijent-lice koje umesto trasata akceptira, odnosno isplauje meninu sumu, multiplikator-javlja se kao lice koje izdaje duplikat menice, instrumentalni svedok - je lice koje potpisom potvruje da je neko drugo lice preuzelo meninu obavezu koje je kao menini dunik nesposobno da potpie menicu (slep, nepismen i sl.) i dr.

8. MENINE RADNJE
U menine radnje spadaju:izdavanje menice, umnoavanje, prenoenje menice, akceptiranje menice, avaliranje menice, protest, isplata menice, notifikacija, prezentacija i regres kod menice. 8.1.Izdavanje menice -trasant daje nalog trasatu da korisniku, remitentu se isplati odreena suma novca u vreme dospelosti, stavljanjem svoga potpisa na menicu. Od trenutka izdavanja menice, trasant je odgovoran prema remitentu za isplatu menine sume. Pri izdavanju menice znaajno je pitanje: pasivne menine sposobnosti trasanta i aktivne menine sposobnosti remitenta-korisnika (inae, meninog poverioca). Pasivna menina sposobnost trasanta, podrazumeva da on kao prvi potpisnik menice, preuzima meninu obavezu. Smatra se da to mogu da uine sva poslovno sposobna lica, izuzev u nekim sluajevima, kod nekih drava tzv. profesionalna menina nesposobnost odreenih lica (svetenici, udate ene, oficiri i vojnici, dravni slubenici i dr.). Pored toga se zahteva, da bi neko lice moglo da izda menicu da poseduje odreeno novano pokrie, koje ne bi smelo da bude manje od sume na koju menica glasi. To novano pokrie u trenutku dospelosti menine obaveze. Kada se radi o trasantovom pokriu kod trasata,

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stankovi ------------------------------------------------------------trebalo bi istai da ukoliko je ono manje od menine sume na koju menica glasi, da moe doi do sluaja da trasat tada delimino akceptira ili delimino isplati menicu. Time, na ovaj, nain potraivanje meninog poverioca ne moe da bude u celini realizovano, tako da bi dolo do regresa. Aktivnom meninom sposobnou, smatra se sposobnost nekog lica da bude poverilac po menici, a to moe biti svako pravno i fiziko lice sa pravnom sposobnou. S druge strane, trasant moe izdati menicu ne samo u svoje ime i zasvoj raun, ve i u ime i za raur vlastodavca. Tada se u ovom sluaju, trasant potpisujui menicu javlja kao punomonik, ovakva menica obavezuje vlastodavca. Ako ovakvo lice prekorai data ovlaenja iz punomoja ili potpie menicu bez ovlaenja, onda potpisana menica ne obavezuje vlastodavca, ve punomonika koji je po menici odgovoran. Trasant se moe pojaviti, kao izdavalac menice i u ulozi komisionara, te je u takvom sluaju on i menino pravno odgovoran. 8. 2. Umnoavanje menice Do umnoavanja menice moe da doe pri upotrebi menice u prekomorskom prometu zbog gubitka ili unitenja menice, a iz razloga da se to bolje obezbede interesi imaoca menice. Umnoavanje menice moe da se obavi na dva naina: izdavanjem duplikata, triplikata i sl. ili sainjavanjem kopije menice. Kod izdavanja duplikata menice, svaki izdati primerak mora da nosi oznaku rednog broja, jer e se u suprotnom smatrati da svaka od takvih menica predstavlja samostlanu menicu. Do umnoavanja ne moe doi kada je u menici uneta klauzula "solo klauzula" - "platite za ovu jedinu menicu". U sluaju da jedan primerak umnoene menice bude poslat na akceptiranje, onda na svim ostalim primercima mora da bude naznaeno ime lica kod kojeg se taj primerak nalazi. Kad akceptirani primerak bude isplaen, prestaje vanost svih ostalih primeraka menice. Izuzetak od ovoga je sluaj kada je trasat akceptirao vie primeraka menice, jer se tada smatra da je on u obavezi po svakom primerku akceptiranih menica. Duplikat menice moe da izda samo trasant, a pravo sainjavanja kopija menice pripada svakom imaocu menice i ona predstavlja veran - dosledan prepis izvorne menice. 8. 3. Prenos menice (indosiranjem) Ovaj se prenos menice obavlja na taj nain, to se putem izjave (indosamenta) menica prenosi sa jednog lica na drugo. To se obavlja na poleini menice gde je prvi indosant (irant) samo remitent - poto je trasant njemu predao menicu i on svojom izjavom volje prenosi menicu na indosatara. Indosament moe biti puni, blanko i rekta. Puni indosament je onaj u kojem je naznaeno ime lica na koje se menica prenosi, sa odgovarajuom klauzulom i potpisom indosanta. Blanko indosament je onaj na kojem se nalazi samo potpis indosanta. Rekta indosament je onaj u kojem stoji klauzula "ne po naredbi" koja oznaava da se dalje zabranjuje indosiranje i onda se menica dalje moe prenosti samo graansko-pravnom cesijom. Kad je poleina menice ve iskoriena za prenos menice indosamentom, onda se takav prenos moe obaviti i na produetku menine isprave, tzv. alonu. Postoji i tzv. povratni indosament , tj. da se menica indosira na neko lice koje je ve u meninoj obavezi. Na taj nain, moe doi do indosiranja menice na trasanta, trasata, akceptanta ili bilo kojeg meninog dunika, koji na ovakav nain postaje menini poverilac, po istoj menici. To dovodi do konfuzije (sjedinjenja) meninog dunika i poverioca.

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stankovi ------------------------------------------------------------Menica se u praksi, najee, prenosi putem blanko indosamenta. Na ovaj nain se imaocu menice daju mnoge mogunosti: 1) da dalje indosira menicu putem punog, blanko ili rekta indosamenta i da na taj nain postane menini dunik, 2) da menicu prenese dalje prostom predajom (tradicijom) ne potpisujui nigde na menici i ne upisujui nigde svoje ime. Na ovaj nain, imalac menice izbegava, prema kasnijim imaocima menice, da preuzme meninu obavezu (jer nema njegovog imena) i 3) da u blanko indosament upie neposredno ime lica na koje prenosi menicu. (I na ovaj nain se izbegava njegova menina obaveza, poto nigde nije upisano njegovo ime, kao ranijeg imaoca menice). Kad se radi o trasiranoj sopstvenoj menici, kao sredstvu obezbeenja u unutranjem prometu, prenos se obavlja retko. I tu se prenos obavlja indosamentom. U ulozi indosanta pojavljuje se remitent, ali do indosiranja dolazi tek onda kad on ispuni ugovornu obavezu (isporui robu, izvri uslugu i sl.), zbog ega je on i primio menicu. Tu ovakva trasirana sopstvena menica donekle, gubi svoj apstraktni karakter. Putem indosiranja menice, remitent ustvari daje menicu kao sredstvo obezbeenja nekom treem licu-indosataru, odnosno vri plaanje koje duguje. Obzirom na ogranieno prenoenje ovakve menice, ista se esto prenosti punim indosamentom. -Prenos menice, putem graansko-pravne cesije - dolazi najee, kad je trasant ili neki od indosanata uneo u menicu klauzulu - "rekta klauzulu", "ne po naredbi". Dejstvo cesije kod menice, ima sledee karakteristike : 1) da imalac menice (cedent, prenosilac menice), prenosi na novog imaoca menice (cesionara) ista prava koja on kao prenosilac ima prema meninom duniku (cezusu); 2) menini dunik moe isticati iste prigovore prema novom imaocu menice koje je imao i prema ranijem imaocu menice. U iznetom pogledu cesija se znaajno razlikuje od indosiranja, jer indosatar stie samostalna prava nezavisna od njegovog prethodnika po menici (odnosno indosanta). To dalje znai, da indosant moe preneti vie prava na indosatara, nego to ih je i sam imao. 8. 4. Akceptiranje menice Akceptiranje menice, predstavlja menino pravnu radnju gde se neko lice, najee trasat, svojom voljom i potpisom obavezuje da prihvati meninu obavezu i da e meninu svotu isplatiti onako kako ona glasi. Tada glavnog dunika trasanta zamenjuje akceptant. Dakle, akcept predstavlja izjavu koju odreeno lice stavlja na meninu ispravu kojom potvruje trasantov nalog za isplatu menine sume. Institut akcepta kod menice je uveden iz razloga to je mrnica kreditno sredstvo sa dugim rokovima dospelosti. Sa akceptiranjem menice, daje se meninom poveriocu poveana sigurnost da e menina svota biti isplaena. U najveem broju sluajeva, akcept menice vri trasat i on postaje menini dunik. Obino, postoji tzv. predugovor izmeu trasanta i trasata o tome da e trasat da izvri akceptiranje menice koju trasant bude vukao na njega. Sa akceptiranjem menice trasat stupa u meninopravni odnos i postaje glavni menini dunik. Akcept menice, moe biti puni i blanko. Puni akcept menice, sadri klauzulu "priznajem", "prihvatam" i potpis akceptanta, a blanko akcept menice je onaj gde se samo nalazi potpis akceptanta popreko preko meninog sloga. 1) Vrste akcepta po sadrini i obimu Akcept po sadrini i obimu moe da bude potpuni i delimian . Potpuni akcept je kada akceptant prihvati da isplati u celini meninu svotu, dok bi delimian akcept bio u sluaju da akceptant prihvata da isplati samo deo menine svote.

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stankovi ------------------------------------------------------------Kad je u menici navedena "adresa po potrebi", a trasat odbije da akceptira menicu ili unese uslov u izjavu o akceptu, onda je imalac menice obavezan da istu podnese na akceptiranje na "na adresu po potrebi". 8. 5. Aval kod menice Aval predstavlja menino jemstvo u pismenoj izjavi, gde lice-avalista unosi u meninu ispravu i svojim potpisom na menici garantuje, da e neko od postojeih potpisnika menice (honorat), isplatiti sumu novca po menici. Kao avalista moe da se pojavi svako lice koje poseduje pasivnu meninu sposobnost, takoe i lice koje je ve dunik po menici, osim glavnog meninog dunika. Tako se moe, kao avalista po menici pojaviti: akceptant, trasant do momenta akceptiranja i izdavalac sopstvene menice. Davanju avala, prethodi, sporazum izmeu avaliste i honorata (lica za koga avalista jemi). U tom ugovoru se obino precizira do kojeg novanog iznosa avalista jemi i za koje to njegove obaveze. Istim se ugovorom precizira i obaveza honorata da avalisti nadoknadi novanu tetu i da mu plati odreenu proviziju koju bi ovaj imao. Ovakav ugovor, izmeu avaliste i honorata, nezavisan je od meninog posla i predstavlja poseban graanskopravni ugovor (najee, bankarski posao). Do avala moe doi i bez zakljuenja bilo kakvog ugovora izmeu avaliste i honorata. Izjava o avalu (meninom jemstvu), daje se na menici ili na njenom produetku alonu. U nekim dravama, mogunost davanja avala se moe dati posebnim aktom, na primer, posebnim pismom avaliste upuenog imaocu menice. Takav aval koji se daje van menice naziva se "skriveni aval". Po pravilu, avalista na meninoj istravi treba da naznai za koga jemi, to se naroito odnosi kad se aval daje na poledini menice, u kojem bi se sluaju (ako se ne navodi za koga se jemi), smatralo da se ne radi o avalu, ve o blanko indosamentu. Kad je aval dat na licu menice, a nije navedeno za koga je dat, smatra se da je takav aval dat za trasanta. Izjava o avalu se daje na takav nain to avalista stavlja klauzulu "kao jemac", "kao poruk", "per aval" i sl. i posle toga se stavlja ime honorata (lica za koje se garantuje), uz stavljanje svojerunog potpisa avaliste. Moe postojati i delimian aval koji se ogleda u tome, to avalista ne garantuje za celokupnu meninu sumu, ve garantuje, jami za jedan njen deo. Kod menice, avalista odgovara onako, kako to odgovara i onaj za koga jemi. Avalista, dakle, odgovara solidarno, samostalno i neposredno imaocu menice. Kad avalista isplati menicu, on ima pravo regresa - kako prema honoratu, tako i prema licima koja su odgovorna honoratu (prema trasantu, akceptantu i honoratovim predhodnicima po menici). 8. 6. Intervencija kod menice Pod intervencijom podrazumeva menina radnja kojom neko tree lice tzv. intervenijent, akceptira ili isplauje meninu sumu, umesto meninog dunika u sluaju kada trasat odbije da akceptira menicu. Postoji pozivna i spontana intervencija. Kod pozivne intervencije , sam trasant ili neko od indosanata, upotrebom posebne klauzule "adresa po potrebi" unapred odreuje lice koje e izvriti akceptiranje ili isplatu menice, kad trasat ili akceptant odbije da to uradi. Ovakva pozivna intervencija moe da bude uinjena i kada neka menica - bilo iz kojeg razloga ne bude akceptirana ili po njoj ne bude isplaena menina suma, kao i kada doe do deliminog akcepta ili delimine isplat menine sume.

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stankovi ------------------------------------------------------------U sluaju da se intervenijent ne pridrava sporazuma pa ne intervenie, bie odgovoran honoratu za naknadu tete po pravilima graanskog prava, ali ne dolazi do njegove menine odgovornosti. Spontana intervencija se javlja u onom sluaju kad neko lice svojom voljom (spontano) intervenie za meninog dunika. Smatra se da i u ovom sluaju moe da postoji prethodni sporazum izmeu intervenijenta i honorata, ali se on nigde u meninom pismenom ne vidi. Za razliku od pozivne, spontanu intervenciju ne mora da imalac menice prihvati. Shodno lanu 55. Zakona o menici nae zemlje je predvieno da imalac menice moe da odbije spontanu intervenciju zbog neakceptiranja iz razloga to mu nije svejedno koje e lice akceptirati menicu obzirom na finansijsku sposobnost, a ime intervenijenta nije mu unapred poznato, kao i da je imalac menice preutno pristao na akceptiranje menice od oznaenog intervenijenta. Meutim, sasvim je druga situacija kad se radi o spontanoj intervenciji zbog neisplate, jer se smatra od strane nekih autora, da imalac menice ne moe da odbije da prihvati spontanu intervenciju zbog neisplate, ime bi se oito nanela teta meninim regresnim dunicima. Obzirom na razloge zbog kojih dolazi do spontane i pozivne intervencije, ista se moe podeliti na: a) intervencija zbog neakceptiranja i b) intervenciju zbog neisplate menine svote. a) Intervencija zbog neakceptiranja . - Kada trasat odbije da akceptira menicu, intervencija ima za cilj da sprei vrenje regresa pre dospelosti menice. Tada se intervenie bilo za kojeg meninog dunika (trasanta, indosanta ili avalistu). Ne intervenie se za trasata, kao ni za trasanta i indosanta koji su u menicu uneli klauzulu "bez moje dalje obaveze". Intervencija proizvodi pravno dejstvo, kada je uneta u meninu ispravu i tom prilikom intervenijent navodi ime lica za koje intervenie (ime honorata), jer bi se inae, bez takvog unoenja, smatralo da se intervenie za trasanta. Honorat mora da bude obaveten o izvrenoj intervenciji. b) Intervencija zbog neisplate menine svote . - Kad glavni dunik odbije da isplati meninu svotu (ili je delimino istu isplatio), pa je zbog toga podignut protest, onda dolazi do intervencije zbog neisplate. Kada intervenijent isplati meninu svotu, to se konstatuje na menici i mora se navesti ime honorata, jer bi se u suprotnom smatralo da je intervenisano zbog trasanta. Kada je izvrena isplata menine svote, intervenijentu se predaje menina isprava i protestna isprava, kako bi on mogao da ostvaruje svoje regresno pravo. Intervenijent ima pravo regresa prema honoratu i prema onim meninim potpisnicima koji su odgovorni njegovom honoratu. U ulozi meninog intervenijenta, moe se pojaviti bilo koje lice koje poseduje pasivnu meninu sposobnost i lice koje je ve dunik po istoj menici. Tako, i trasat moe intervenisati kao spontani intervenijent ako od trasanta nije primio menino pokrie ili eli da sauva njegov poslovni ugled tzv. intervenijent za ast. Ne moe intervenisati akceptant, a i lice koje se nalazi u obavezi prema honoratu. Za trasiranu sopstvenu menicu nije kao sredstvo obezbeenja plaanja predvien institut intervencije, jer je dovoljno to tu postoji aval. 8. 7. Prezentacija menice 1) Prezentacija menice na akcept . - Kod prezentacije menice na akcept, imalac menice poziva trasata da prihvati nalog za isplatu koji mu je uputio trasant. Ovakva prezentacija je najee potrebna to trasat i ne zna da je neka menica izdata i da je on treba da isplati. On takvo saznanje dobija tek kada mu je imalac menice istu podneo na akcept. Na ovaj nain se

10

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stankovi ------------------------------------------------------------trasat upoznaje sa sadrinom naloga za isplatu, a takoe se omoguava trasatu da blagovremeno obezbedi novana sredstva za isplatu o dospelosti menice. Imaocu menice dato je diskreciono pravo da odlui da li e menicu prezentirati na akcept. Trasant moe da do odreenog roka zabrani prezentaciju menice na akcept. Ovo iz razloga, to on nema novanih sredstava za pokrie menine svote. Menica iji je rok dospelosti po vienju, ne moe se prezentirati na akcept ve samo na isplatu. 2) Prezentacija menice na isplatu. - Prezentacija menice na isplatu je poziv poverioca akceptantu da izvri isplatu. Ovakva prezentacija je uvek obavezna, za razliku od prezentacije na akcept, koja to nije. Imalac menice je duan da vodi rauna da se prezentacija menice radi isplate blagovremeno izvri, jer e, u suprotnom, menica postati "prejudicirana", tako da poverilac nee svoje pravo prema dunicima moi da ostvari. Trasirana sopstvena menica, kao sredstvo obezbeenja plaanja, se ne podnosi na akcept nego samo na isplatu. Prezentacija na akcept, u ovom sluaju, je nepotrebna jer su trasant-izdavalac i trasat isto lice. Prezentacija na isplatu se obavlja na dan dospelosti i ona se u nas prezentira Narodnoj banci Jugoslavije-Zavodu za obraun i plaanja, odnosno kod poslovne banke kod koje je ovakva menica domicilirana. Kada se menica, bilo po kojem osnovu, na dan dospelosti, nalazi u rukama izdavaoca menicetrasanta, ne dolazi do prezentacije menice, jer se smatra da je dolo do sjedinjenja (konfuzije) poverioca i dunika u jednom licu. 8. 8. Isplata menice Isplata menice se obavlja po dospelosti i obavlja glavni menini dunik. Glavni menini dunik po menici je akceptant kad je ona akceptirana, trasant-kad nije akceptirana i izdavalac sopstvene menice. Kad se izvri isplata menice, onda se takva isplata konstatuje na poleini menice i dunik je posle takve konstatacije uzima od imaoca. Sa isplatom menice, prestaje menino-pravni odnos. To nastaje u sluaju, da menicu isplate glavni menini dunici (akceptant i trasant do akceptiranja menice - i u sluaju odbijanja akceptiranja menice, od strane trasata-trasant). Meutim, kada isplatu menice izvri neki regresni dunik, onda dolazi do regresa i prevaljivanja obaveze. Kao najei isplatioci menice, javljaju se akceptant ili trasat, s tim to oni pre isplate menice imaju obavezu da provere formalnu legitimaciju imaoca menice, tj. da utvrde da li je imalac menice doao do meninog pismena na zakonit i savestan nain, kao i da je lice koje trai isplatu dolo do menice na bazi neprekinutog niza indosamenata. Kad poverilac, ne izvri blagovremenu prezentaciju menice radi isplate, dunik moe da meninu svotu deponuje kod nadlenog suda, te se smatra da je on na ovaj nain izvrio meninu obavezu. Kada je u meninom slogu uneta klauzula "sa izvetajem", tada trasat ne moe da izvri isplatu menice dok od trasanta ne dobije poseban izvetaj o izdavanju menice i njenom pokriu. Ako trasat uini isplatu menine svote, ne ekajui trasantov izvetaj, onda e on odgovarati za prouzrokovanu tetu trasantu. Dunici (akceptant i trasat), po pravilu, treba da plate meninu svotu odjednom, zajedno sa zakonskom i ugovorenom kamatom, ali akceptant i trasant mogu da izvre i deliminu isplatu, smanjujui na taj nain obaveze regresnih dunika. Po izvrenoj isplati, dunik zadrava menicu kao dokaz da je izvrio isplatu, a kod delimine isplate, dunik moe zahtevati da se to konstatuje na menici. Kod delimine isplate menice,

11

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stankovi ------------------------------------------------------------imalac menice e najee, podii protest, kako bi sauvao regresna prava prema meninim dunicima i trasantu. Ako je u pitanju trasirana sopstvena menica, isplatu menine svote remitentu na njegov iro raun koju e izvriti domicilijat, odnosno, Narodna banka Jugoslavije-Zavod za obraun i plaanja, odnosno poslovna banka kod koje se nalazi iro raun trasanta. Kada na raunu nema dovoljno sredstava, domicilijat e neisplaeni deo naloga za naplatu izvriti sa rauna avaliste. Kada je menina svota isplaena u zemlji, onda domicilijat-isplatilac u roku od tri dana, menicu dostavlja trasantu. 8. 9. Menini protest Protest kod menice predstavlja posebnu meninu radnju, gde imalac menice na verodostojan nain utvruje da je pokuaj da naplati menicu ili da dobije akcept ostao bezuspean. Podizanje protesta moe da uini imalac menice ili njegov punomonik, a pod odreenim uslovima to pravo pripada i imaocima duplikata ili kopije menice. Protestant, kao ovlaeno lice, je obavezan da se obrati nadlenom organu (u naoj dravi kod optinskog suda u mestu plaanja menice) i da u zakonskom obliku podigne protest da bi izbegao da menica postane "prejudicirana" i da ne izgubi regresna prava prema meninim dunicima. Kada su ispunjeni uslovi, nadleni organ - sud, poziva dunika (trasata ili akceptanta) da izvre traenu meninu radnju-akcept ili isplatu menice. Kad dunik ni na zahtev suda ne uini akcept ili isplatu menice, onda se ista injenica od strane suda konstatuje u posebnoj protestnoj ispravi koji sud izdaje protestantu. Kod suda se vodi kao posebna javna knjiga protestni registar u koji se upisuju sve ove injenice. Postoji vie vrsta meninih protesta, kao to su: 1) Protest zbog neakceptiranja ili deliminog akceptiranja menice . - Ovaj protest se podie u sluaju da trasat odbije da akceptira menicu (ili delimino akceptira menicu) i koji se mora podii u roku koji je dat za akceptiranje menice; 2) Protest zbog neisplate ili delimine isplate menine sume .- kad je akceptant ili trasat odbio da isplati ili samo delimino isplatio meninu sumu. Rok je dva dana, posle isteka roka dospelosti menice; 3) Protest zbog nedatiranja akcepta. - podie samo kod onih menica kod kojih dospelost glasi na odreeno vreme po videnju, a akceptant nije stavio datum kada je izvren akcept i zbog toga se ne moe odrediti dospelost menice. 4) Prekvizicioni protest. - podie kada imalac duplikata menice zahteva predaju akceptiranog primerka menice od imaoca kako bi mogao da od akceptanta trai isplatu menine sume. Postoje i druge vrste protesta, kao to su protest zbog neisplate protestnih trokova, jer shodno lanu 74. Zakona o menici, menini obveznik, pored isplate meninog iznosa, obavezan je da snosi i protestne trokove. Amortizacionim protestom se "protestuje" neakceptirana ili neisplaena menica zbog koje je pokrenut amortizacioni postupak. 8.10. Menina notifikacija

12

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stankovi ------------------------------------------------------------Menina radnja kojom se vri obavetavanje ostalih potpisnika menice da je pokuaj imaoca menice ostao bezuspean da dobije akcept ili isplatu menice , naziva se notifikacija . Notifikacija se najee obavlja putem preporuenog pisma, mada je Zakonom o menici predvieno da se ista moe ostvariti u bilo kojem obliku. Cilj notifikacije je da regresni menini dunici steknu saznanje da je dospela njihova menina obaveza i da istu isvre bez intervencije suda, kako bi se izbegli trokovi i kamate. Meutim, ako notifikacija ne uspe, imalac menice nee izgubiti regresna prava. 8.11. Menini regres Menini regres je posebna menina radnja kojom imalac menice - poverilac vri naplatu meninog iznosa od regresnih dunika, kada nije uspeo da dobije akcept ili isplatu i menice od trasata kao glavnog meninog dunika. Menini regres se vri posle dospelosti menine obaveze. Izuzetno, moe i ranije, u sledeim sluajevima: a) kada je akceptant pre ili posle dospelosti pao pod steaj ili dospeo u likvidaciju, b) kada je trasant ili akceptant obustavio izvrenje zbog insoloventnosti trasata, c) kada je pokuano bezuspeno izvrenje pravnosnane odluke na imovini trasanta i akceptanta i d) kada je pao pod steaj ili likvidaciju izdavalac menice ija se menica na ime prezentira na akcept. Klasifikacija meninog regresa, obzirom na razloge zbog kojih se obavlja regres, moe biti: a) regres zbog neakceptiranja, b) regres zbog neisplate menice i c) regres zbog insolventnosti trasanta, trasata ili akceptanta. Kada dolazi do meninog regresa, poverilac se moe obratiti bilo kojem potpisniku menice, ne vodei rauna o njegovom rangu na menici (naelo neposrednosti). Tada, imalac menice moe zahtevati isplatu meninog iznosa od jednog potpisnika, svih potpisnika istovremeno ili nekolicine potpisnika. Imalac menice, tom prilikom, moe zahtevati plaanje meninog iznosa, ugovorene kamate, zakonske kamate od dana dospelosti menice, kao i sudskih i drugih trokova s tim u vezi. Lice koje vri regres, svoje regresno pravo moe ostvarivati i putem tzv. povratne menice (Rucktratte). Istom menicom je obuhvaena regresna svota i zakonska taksa na povratnu menicu. U sluaju da lice na koje je ovakva menica trasirana, akceptira tu menicu, ranija se menica gasi u odnosu prema njemu.

9. MENINE TUBE I MENINI PRIGOVORI

9. 1. Menine tube. - Pravilo je da se meninim tubama ostvaruje zatita meninih poverilaca, dok se meninim prigovorima tite interesi meninih dunika. Kad imalac menice blagovremeno podigne protest i eventualno izvri notifikaciju, a menini dunici ne izvre svoju meninu obavezu, onda imaocu menice stoje na raspolaganju menine tube, kako bi on sudskim putem ostvario svoja menina prava. Tu se pojavljuju dve vrste tubi: redovne i regresne menine tube. Redovnom meninom tubom, menini poverilac protiv glavnih meninih dunika (trasanta, akceptanta, akceptanta za ast, izdavaoca sopstvene menice, spontanog intervenijenta i avaliste) i to protiv nekog od ovih lica iz menice-podie tubu kod suda, radi isplate menine svote. Regresnom meninom tubom se tue regresni dunici (indosanti i avalisti).

13

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stankovi ------------------------------------------------------------9. 2. Menini prigovori. - Meninim dunicima stoje na raspolaganju menini prigovori koji mogu da budu: objektivni (apsolutni) i subjektivni (relativni). Objektivni (apsolutni) prigovori se ogledaju u tome to svoju osnovu imaju u samom meninom pismenu i njih istie svaki menini dunik prema svakom imaocu menice. Tu se radi o prigovorima koji su vidljivi na menici, iz klauzula koje su date na menici, kao na primer, prigovor da nedostaje neki od bitnih meninih elemenata, prigovor daje menino potraivanje zastarelo, prigovor da je menini dunik u celosti isplatio meninu svotu. Subjektivnim (relativnim) prigovorima, smatraju se oni prigovori koji su zasnovani na linom odnosu izmeu dunika i poverioca po menici i njih istie odreeni dunik prema odreenom poveriocu (i zato imaju relativno dejstvo), kao na primer, prigovor da nije izvren osnovni posao zbog kojeg je izdata menica ili prigovor trasanta da je imalac menice, menicu popunio suprotno dogovorenom (kada se radi o blanko menici) ili prigovor dunika da je meninu obavezu preuzeo zbog pretnje prinude, prevare i dr.

10. AMORTIZACIJA MENICE

Amortizacija menice, predstavlja sudski postupak u kojem se neka menica oglaava nevaeom. I to u sluajevima kad je ona izgubljena, ukradena, unitena ili nestala. Postupak se sprovodi prema mestu plaanja menice. Zadnji zakonski imalac menice koja je nestala ili znatno oteena, pokree amortizacionim predlogom kod nadlenog suda, u vanparninom postupku, amortizaciju menice. Shodno lanu 90. Zakona o menici, uz amortizacioni predlog u pogledu amortizacije konkretne menice, mora da se prikae sadrina nestale ili znatno oteene menice, a predlaga mora da sudu uini verovatnim da je posedovao odreenu menicu i da je po osnovu nje, njemu pripadalo odreeno pravo.Kad optinski nadleni sud utvrdi da su potrebne odreene dopune, onda e narediti da se izvre iste. Kad utvrdi da su podneti dokazi dovoljni, onda e sud objaviti oglas u Slubenom listu SRJ, kojim e pozvati svako lice kod kojeg se nalazi menica da u odreenom roku (kod nas, taj rok iznosi 60.dana) preda menicu sudu. Tada su mogue dve situacije i to da se niko ne javi ili da se u tom roku neko javi sudu. Kad se u ostavljenom roku niko ne javi sudu, smatrae se da je menica nestala. Sud e svojim reenjem oglasiti menicu za nevaeu, a tim reenjem menini poverilac moe da ostvaruje svoja prava. U tom sluaju, njegova prava ostaju na snazi prema glavnim meninim dunicima (trasantu-kad menica nije akceptirana, akceptantu i izdavaocu sopstvene menice), a regresni dunici se oslobaaju menine obaveze. U drugom sluaju, kada se u ostavljenom roku suda, jave neka lica sa menicom, mogue su i tada dve situacije i to: 1) sud e da obustavi amortizacioni postupak i pronaenu menicu predati poveriocu, u sluaju da takvo lice preda menicu sudu i 2) kada ovo lice, kod kojeg se nalazi menica, odbije da istu menicu preda sudu, sud e da prekine amortizacioni postupak i meninog poverioca e uputiti, da u redovnom parninom postupku raspravi pitanje svojine na menici.

11. ZASTARELOSTI KOD MENICE

Rokovi zastarelosti menice, odstupaju od optih rokova zastarelosti, jer su oni predvidjeni lex specialisom -Zakonom o menici. Tako se u lanu 78. ovog Zakona predvia, da svi menino pravni zahtevi protiv akceptanta zastarevaju za tri godine, raunajui od dospelosti menice. Menino pravni zahtevi imaoca menice, protiv indosanta i protiv trasanta zastarevaju za est meseci, raunajui od dana blagovremeno podnetog protesta, a kada se u menici nalazi klauzula "bez trokova", onda raunajui od dana dospelosti.

14

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stankovi ------------------------------------------------------------Menino pravni zahtevi indosanta, protiv trasanta i drugih, zastarevaju za est meseci, raunajui od dana kada je indosant menicu iskupio ili od dana kada je protiv njega kod suda postupijeno. Tok zastarelosti se prekida sa podnoenjem tube sudu. Takoe se, sa tubom izjednaava: prijava meninog potraivanja u steaju, ostvarivanje menino-pravnih zahteva u toku parnice, pozivanje u zatitu, izvetaj kojim tueni obavetava svog prethodnika da je protiv njega podneta regresna tuba, predlog za izvrenje koji uini preduzee i izvetaj koji preduzee alje regresnim dunicima. Prekinuta zastarelost-poinje da tee u sledeim sluajevima: 1) u sluaju podnoenja tube i kod ostvarivanja zahteva u toku parnice - od dana poslednje parnine radnje, kad se ni u jednom ni u drugom sluaju parnica ne nastavlja; 2) u sluaju prijave u steaju od dana zavretka steajnog postupka, a kada se u steaju ospori prijavljena trabina od dana osporenja i 3) u sluaju pozivanja u zatitu i izvetavanja o podnetoj tubi od dana kada se parnica pravnosnano okona. Prema lanu 81. Zakona o menici, moe doi i do zastoja zastarelosti, u sluajevima kada poverilac u toku poslednja tri meseca pre isteka roka zastarelosti, usled prestanka rada suda ili usled vojne slube u ratu ili zbog vie sile- bude spreen u ostvarivanju svojih meninih prava, kao i dok traje steaj nad poverioevom imovinom. U takvim sluajevima, zastarelost ne tee, dok traje takva spreenost. Kada prestanu prepreke koje su dovele do zastoja toka zastarelosti, zastarelost se ne moe zavriti pre 30. dana, ukoliko bi njen rok isticao pre toga vremena.

12. NEOPRAVDANO (NEOSNOVANO) OBOGAENJE KOD MENICE

Shodno Zakonu o menici, trasant, akceptant i indosant ije su se menine obaveze ugasile zbog zastarelosti ili zbog proputanja propisanih injenja radi odravanja meninih prava, odgovaraju imaocu menice, kada su se na njegovu tetu neopravdano obogatili. Svi ostali menini obveznici oslobodeni su od ovakve odgovornosti zbog neopravdanog bogaenja.

13. PRAVO ZALOGE I PRIDRAJA KOD MENICE

13.1. Pravo zaloge. - U sluaju da imalac menice radi obezbeenja meninog potraivanja, primi na osnovu pismene isprave u zalogu neku pokretnu stvar ili neko potraivanje, a dunik ne ispuni na vreme svoju meninu obavezu, tada imalac menice ima pravo da se iz zaloge namiri i ne podiui tubu protiv zalagaa. U tom cilju, imalac menice moe: 1) da na osnovu menice i isprave o zalaganju zahteva od suda (bilo za njega ili zalagaa) prodaju zaloge. Sud e narediti javnu prodaju i bez sasluanja zalagaa. Na ovaj nain se ne otklanja odgovornost imaoca menice za zloupotrebu zaloenog prava i 2) zaloene menine i druge trabine, naplatiti i od dobijenog novca namiriti se, kao i zaloene trabine zadrati za sebe do iznosa svoga potraivanja. Sva ova navedena prava, pripadaju imaocu menice i kad zalaga padne pod steaj. Imalac menice je u obavezi ako se potpuno namirio u vezi svojeg potraivanja, predati zalagau, odnosno u njegovu steajnu masu, izvornu menicu i dobijeni viak, dok se delimina namirenja moraju zabeleiti na menici.

15

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stankovi ------------------------------------------------------------13. 2. Pravo pridraja - Imalac menice, sticanjem prava na tubu ili regres, stie i pravo pridraja nad dunikovim novcem, pokretnostima i hartijama od vrednosti koje su na zakonit nain dole do njega i sa kojima on moe raspolagati. Imalac menice, moe se posluiti pravom pridraja i pre nego to je trabina dospela, kad je dunik pao u steaj ili je izvrenje novanog duga ostalo bezuspeno ili ako je dunik-trgovac obustavio svoja plaanja. Dunik mora da bude obaveten bez odlaganja od strane imaoca menice o vrenju prava pridraja. Kada se stranke drugaije ne sporazumeju, pravo pridraja imaoca menice prestaje, kada se njegovo potraivanje dovoljno obezbedi (depozitom u novcu ili hartijama od vrednosti). Takoe kao i kod zaloge, tako i kod pridraja, imalac menice, po osnovu pismenog priznanja dunika ili na osnovu pravnosnane sudske presude moe: 1) da pridrani gotov novac upotrebi za izmirenje svoga potraivanja i 2) da ima i ona prava, koja bez podizanja tube protiv zalagaa, ima imalac menice, odnosno da zahteva prodaju pridrane stvari i da se namiri od prodaje pridrane stvari.

14. SUKOBI ZAKONA KOD MENICE

Ali, i pored izvrene unifikacije, ne postoje jednaka pravila o menici u svim dravama, tako da postoji i mogunost sukoba zakona. Najee oblasti meninog prava, gde dolazi do sukoba zakona su: menina sposobnost, forma preuzimanja meninih obaveza, dejstvo meninih obaveza, forma i rokovi za regres, forma i rokovi za podizanje protesta, kao i pitanja u vezi sa amortizacijom menice. 1) Do sukoba zakona kod menice moe doi i u vezi sa aktivnom meninom sposobnou, kao i kod pasivne menine sposobnosti. Tu se javljaju problemi u vezi odreivanja nacionalnog zakona nekog lica, da li je to zakon drave lica ije ima dravljanstvo ili zakon drave u kojoj lice ima prebivalite-domicil. To se pitanje jo vie komplikuje, kada se ima u vidu da postoje i lica bez dravljanstva i (apatridi), sa dva dravljanstva (bipatridi), sa vie dravljanstava (polipatridi), pa je u takvim situacijama vrlo teko utvrditi ta se smatra njihovim nacionalnim zakonom. Da bi se ovakve tekoe smanjile, u meninom pravu se esto koristi tzv. teorija najvee menine obaveze (koju je teoriju prihvatila i naa zemlja, u Zakonu o menici - lan 84. st. 2), po kojoj se smatra da je neko lice menino pasivno sposobno kad ima istu sposobnost, po zakonu mesta u kojem je preuzelo meninu obavezu - bez obzira to po svom nacionalnom zakonu nije menino pasivno sposobno. 2) Kada se radi o formi (obliku) preuzimanja meninih obaveza, tada se ovo pitanje regulie prema zakonu mesta u kojem je obaveza preuzeta (locus regit actum). Od ovog pravila, postoje izuzeci, pa iako menine obaveze nisu punovane - prema propisima mesta gde su preuzete, ali odgovaraju zakonu mesta gde je obaveza kasnije primljena - su punovane. Okolnost da su ranije obaveze u pogledu oblika nepravilne, ne oduzima im punovanost u kasnijim obavezama. Takode, ni obaveze naih dravljana preuzetih u inostranstvu, ne smatraju se nepunovanim, iako nisu u skladu sa zakonom mesta gde su preduzete, ali su u skladu sa naim Zakonom o menici (lan 95. st. 2. ta. 2.). 3) Dejstvo meninih obaveza regulie se na dva naina i to: a) dejstvo obaveze svih meninih dunika, izuzev obaveze akceptanta i izdavaoca sopstvene menice reguliu se prema zakonu mesta u kojem je preuzeta takva menina obaveza i b) dejstvo obaveze akceptanta trasirane menice i izdavaoca sopstvene menice, regulie se prema zakonu koji vai u mestu plaanja takve menice. 4) kada se radi o obavezama prezentacije menice (radi akcepta ili isplate), u vezi rokova i oblika protesta, notifikacije i sl.- merodavan je zakon mesta u kojem radnje treba da budu izvrene.

16

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stankovi ------------------------------------------------------------5) Kad se radi o rokovima za vrenje regresnih prava, uvek je merodavan zakon zemlje u kojoj je menica izdata i 6) Uvek je merodavan zakon mesta gde je plaanje menice, kada se radi o amortizaciji menice.

15. PRESTANAK MENINIH OBAVEZA

Najvei deo prestanka meninih obaveza se odnosi na sluajeve kada su menine obaveze i prava uredno i blagovremeno izvreni. Menina prava i obaveze mogu prestati i zbog prejudiciranost i menice, kao i zbog zastarelosti meninih potraivanja. Pored toga, menina prava i obaveze mogu prestati i zbog: 1) prenova (novacije) meninog duga, 2) kompenzacija (prebijanja), 3) oprotaja duga, 4) konfuzije (sjedinjenja) meninih prava i obaveza i 5) ponitavanja menice. 1) Prenov (novacija) meninog duga. - Prenovom se umesto odreene menine obaveze, prema meninom poveriocu ispunjava druga obaveza ili radnja izvan menice, a koja dovodi do prestanka menice. Ovakav nain prestanka menice i menine obaveze deluje samo izmeu lica kod kojih je dolo do promene u izvrenju (inter partes). 2) Prestanak menine obaveze usled prebijanja (kompenzacije) - primenjuju i kod menice i meninih obaveza opta pravila graanskog prava o kompenzaciji - prebijanju. To znai, da moraju da budu ispunjeni odredjeni uslovi za nastanak kompenzacije (prebijanja): 1) da se radi o potraivanjima lica koja su u uzajamnim poverilakim odnosima, 2) da su obaveze istovetne po rodu, vrsti (kod menice radi se o novanim obavezama), 3) da su obaveze likvidne i pravno valjane i 4) da su obaveze dospele. 3) Oprotaj meninog duga. - Oprotaj meninog duga se javlja izmeu konkretnog meninog dunika i odreenog meninog poverioca. Ovaj oprotaj moe da bude izriit i preutan. Oprotaj meninog duga je izriit, prostom predajom menice meninom duniku, bilo pre roka ili u vreme dospelosti menine obaveze. Kada je oprotaj duga dat akceptantu ili trasantu menice koja nije akceptirana, oprotaj duga tada deluje prema svim meninim dunicima. Ovakav sluaj nije, ako je oprotaj duga po menici dat nekom od meninih regresnih dunika. 4) Konfuzija (sjedinjenje), kao oblik prestanka menine obaveze. - je spajanje dunikog i poverilakog statusa u odreenom meninom odnosu u istom licu, tj. kada menini dunik po istoj menici postane i menini poverilac i obrnuto. 5) Prestanak menine obaveze ponitavanjem menice

16. SOPSTVENA MENICA

Sopstvena (solo menica, Promissory note) je takva vrsta menice u kojoj izdavalac menice se obavezuje da e u vreme dospelosti menice isplatiti meninu svotu remitentu - korisniku ili nekom drugom licu koje ovaj odredi svojom naredbom. Sopstvena menica ima sledee elemente: 1) oznaenje da je menica-uneto u sam slog menine isprave, na jeziku na kojem je i sastavljena; 2) bezuslovno obeanje da e se odreena svota novca platiti;

17

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stankovi ------------------------------------------------------------3) oznaenje dospelosti; 4) mesto gde e se plaanje izvriti; 5) ime onoga kome se ili po ijoj se naredbi mora platiti; 6) oznaenje dana i mesta gde je sopstvena menica izdata i 7) potpis onoga koji menicu izdaje. Sopstvena menica koja nema sve navedene elemente ne vai kao sopstvena menica, sem ako se ne radi o odreenim odstupanjima koja su data u zakonu. Tako je Zakonom o menici, predvieno da sopstvena menica u kojoj nije oznaena dospelost, smatra se kao menica po vidjenju. Takoe, kad nije posebno odreeno, vai kao mesto plaanja, a u isto vreme i kao mesto izdavaoeovog prebivalita, ono mesto koje je na menici oznaeno kao mesto izdanja. Tako, da kod sopstvene menice, u kojoj nije oznaeno mesto izdanja, smatra se da je izdata u mestu koje je oznaeno pored izdavaevog imena. Kod sopstvene menice nema trasata, jer izdavalac menice svoju obavezu ne vue na drugo lice. Takoe, menini formular se u sopstvenoj menici ispravlja na takav nain, to se u drugom redu menine isprave klauzula "platite" pretvara u klauzulu "platiu". Takoe, kod sopstvene menice nema akcepta, kao i niza meninih radnih i meninih klauzula koje postoje kod trasirane menice.

16. 1. Neke karakteristike sopstvene menice 1) Kod sopstvene menice, kao to je ve istaknuto, dolazi do konfuzije (sjedinjenja) trasanta i trasata, tako da sopstvena menica ima samo dva obavezna lica: izdavaoca menice i remitenta-korisnika menice. 2) Ako kod sopstvene menice nije oznaeno mesto izdavanja i mesto plaanja, onda se za mesto izdavanja i mesto plaanja, uzima mesto pored imena izdavaoca sopstvene menice. 3) Kod sopstvene menice ne moe da bude izdavanje duplikata, jer je izdavalac menice odgovoran po svakom primerku izdate menice kao da je u pitanju posebna menica. 4) Kod sopstvene menice nema akcepta, poto je izdavalac menice obavezan da isplati meninu svotu na koju glasi menica. 5) Osim to nema akceptiranja, kod sopstvene menice, nema ni prezentacije na akcept, ni intervencije zbog neakceptiranja. 6) Do podizanja protesta kod sopstvene menice, moe doi u sluaju neisplate, delimine isplate, a postoji i protest zbog nedatiranja videnja (ako menica dospeva na odreeno vreme po vienju), protest imaoca kopije menice, intervencijski protest, amortizacijski protest i dr. 7) Do regresa kod sopstvene menice, dolazi zbog neisplate menice, delimine isplate menice kao i u sluaju insoloventnosti imaoca menice.

18

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stankovi ------------------------------------------------------------8) Zahtevi prema izdavaocu menice, zastarevaju za tri godine, a prema ostalim potpisnicima za jednu godinu, odnosno za est meseci.

17. PROMOSSORY NOTE

U SAD, Velikoj Britaniji i u nekim zemljama anglo-saksonskog prava, u upotrebi je posebna vrsta sopstvene menice tzv. Prossory note. Ona se razlikuje od sopstvene menice evropskog tipa. Meutim, kako se u meunarodnoj trgovini javljaju i nae firme sa stranim firmama iz anglo-saksonskog podruja, to se ovakav tip sopstvene menice anglo-saksonskog prava (Promissory note) javlja i kod naih preduzea i bankarskih organizacija. 17.1. Neke razlike izmeu Promissory note i sopstvene menice. -Promissory note moe da glasi i na donosioca, dok kod evropske sopstvene menice - to nije dozvoljeno. -Kod Promissory note obaveza nije u potpunosti apstraktna, ve ima i elemenata kauzalnosti. -Prenos Promissory note moe da se obavlja indosiranjem, graansko-pravnom cesijom i prostom predajom (tradicijom) zavisno od oznaenja imaoca prava iz takve isprave. Kada se Promissory note prenosi cesijom mora da se saini poseban graansko-pravni ugovor izmeu cedenta i cesionara. Podizanje protesta kod Promissory note, postoji samo kod onih koje se koriste u meunarodnom prometu, ali ne i u unutranjem prometu. -Kod svih oblika Promissory note dozvoljeno da se ugovara kamata, a ak kad i nije ona ugovorena obraunavae se zakonska kamata.

19