Bonton

POSTAVLJANJE STOLA Prema pravilima bontona sto uvek treba da bude paljivo spremljen, ak i kada gosti ne dolaze. Pored toga uvek se podrazumeva i paljivo ponaanje za stolom. Ukoliko je u pitanju sveani ruak ili veera stoljnjak treba da bude beo od kvalitetnog materijala, savreno ist i opeglan, salvete takoe trebaju biti u istom tonu. Po nekad se koriste i individualni stoljnaci koji su praktini za odravanje. Za svaku osobu treba predvideti najmanje pola metra irine, jer se tada gosti jedino mogu oseati kon orno i udobno. !o se postavlja sa desne strane tanjira, a viljuka sa leve. "aika se postavlja desno od noa sa spoljne strane. #rke escajga moraju biti okrnute prema ivici stola, a otrice prema tanjiru. $amo ovakav raspored na stolu odgovara nainu upotrebe. "ada jedemo iz jednostavnog pribora za jelo najpre se postavi plitki a zatim na njega stavljamo duboki tanjir za supu. U sliaju da sluimo i predjelo onada se prvo postavlja manji tanjir sa posebnim priborom za jelo. "ada u toku jednog ruka sluimo vie jela, poterebno je postaviti i zaseban pribor za svako jelo, ali nikada vie od tri noa i tri viljuke po osobi. Ukoliko sluimo ribu kao predjelo poterebno je postaviti poseban pribor za ribu, i to viljuka levo od tanjira sa spoljne strane, a no desno, izmeu kaike i noa za glavno jelo. %ale kaike i viljuke za desert se postavljaju sa gornje strane tanjira tako da drka bude okrenuta desnoj ruci. Posuda za kompot postavlja se levo od tanjiria za salatu. U tanjir se stavljaju salvete koje su najee bele boje, salvete ne predstaljaju luksuz ve slue da zatite odeu od mrlja i za brisanje ruku i usta posle jela. &ae za stolom su postaljene tako da se ne moraju dizati ili pomerti da bi se u nji' sipalo, ve stoje odma' pored tanjira. &aa za vodu treba da bude od ( dl a za crno vino od )dl. *eliki pribor +kutlae, velike kaike i viljuke ..., najee stoji blizu domaice na manjem stolu. AE !ekada su se prilikom sveanog ruka servirale iskljuivo kristalne ae , danas se mogu koristiti ae razliiti' materijala, boja i oblika. &ae se postavljaju desno od tanjira i to po redosledu konzumiranja pia i to sa desna na levo. Pre poetka jela skroz levo najee se postavi aa sa 'ladnom kiselom ili obinom vodom. Prva aa u nizu je za belo vino i iz nje se pije za vreme predjela ili uz ribu. -ko uz predjelo neko pije pivo onda se postavlja najpre pivska aa. "ao druga aa najee se servira neto ira aa za crno vino koje se pije uz peenje. Ukoliko zavravamo sa nekim slatkim vinom ili ampanjcem koje se pije uz kolae onda se na kraju niza postavlja aa i za ovu namenu. .akoe nikada se ne meaju dve ili vie vrsta vina, a voda se takoe izbegava sem na nekim intimnim gozbama. Uvek nazdravljamo sa napunjenim aama. !ikad ne nazdravljamo sa praznim ili polupraznim aama, niti sa aama napunjenim sokom ili vodom +nazdravljanje sa ovekom, a ne sa piem kako se kae kod nas nije po bontonu,. !azdravljamo tek posle glavnog jela. PONAANJE ZA STOLOM Ponaanje za stolom je jedna od elementarni' lekcija koju je neop'odno znati. Za stolom se sedi uspravno ali ne i ukoeno, noge stavljamo tako da ne smetamo prisutnim. !ikako nemojte ispruiti ili i' pak suvie komtno stavljati jer to moe nekome zasmetati. /uke uvek drimo na stalu ali nikako i laktove, koji moraju biti pribijeni uz telo +i ako jedete i ako sedite i razgovarate,. SERVIJETE "ada sednemo za sto, servijetu najpre stavimo preko kolena a tek onda poinjemo sa obrokom. !emojte servijetom +salvetom, brisati lice ili ruke, to nije po bontonu. /uke i lice se briu depnom maramicom. DRANJE KAIKE

#rnje kaike nee predstavljati problem. Palac stoji na gornjoj strani dok kaiprst i srednji prst stoje na donjoj. "aika se neno prinosi ustima tako da iz nje nita ne curi, a zatim malim otvaranjem usta sremo ali naravno tako da se nita ne uje. Ukoliko je supa suvie vrua nemojte duvati da bi je o'ladili, ve je promeajte kaikom. -ko su rezanci suvie veliki da ne mogu da stanu u kaiku, ivicom kaike i' podelite. "aika se prinosi ustima, a nikako glava kaici ili tanjiru. VILJUKE I NO 0ranu seemo noem, i to svaki komad posebno. *arivo ili umak se takoe noem nanose na 'leb, pa se onda levom rukom prinose ustima. Umak se prikupljate komadem 'leba samo kada ste sami, znai nikada u drutvu. .akoe, kaika, no i viljuka se nikada ne oblizuju. %eso se ree laganim pokretima noa a ne pritiskanjim mesa, jer se tada mogu uti ne prijatni zvuci. !o i viljuku ne smete prebacivati iz ruke u ruku. 0leb koji se nalazi sa leve strane tanjra nije dozvoljeno sei noem niti kidati zubima, preporuuje se da odkidate komadi po komadi. *iljuka se dri u desnoj ruci i koristi se u svim sluajevima kada neto treba sei. .o su variva, testenine i slina 'rana. "rompir, kro ne, palainke, jaja i druga jela dozvoljeno je jesi samo viljukom. "ada jedemo, laktove drimo uz telo i ne smetamo susedima. !e naginjemo se nad tanjirom ve se drimo pravo. PILETINA - KAKO JE JESTI ? "od nas postoji velika nedoumica, kako se jede piletina i ostale pernata ivina. 1dgovor je jednostavan, piletinu se po 2ontonu jede samo priborom, nikako rukama. RIBA - KAKO JE JESTI ? 3o jedna nedoumica, riba se jede priborom za ribu ili samo viljukom ukoliko je servirana oiena, a ako nije kosti se odstranjuju noem uz pomo viljuke. /iba se jede prednjim zubima, da bi se osetile kosti a ne preporuuje se da se jede zajedno sa 'lebom. NO !o je uz viljuku pomoni pribor, i slui za rezanje i sitnjavanje svi' vrsta jela. !oem se jede niti se no prinosi ustima, takoe njime se ne ree ni salata. KOLJKE 4koljke se jedu posebnim priborom, koristi se posebna viljuka na kojoj je jedan krak malo iri, udeen kao noi. .im noiem se koljka otvara i vadi mesnati deo, iscedi se nekoliko kapi limuna, prinese ustima, nagne se, ispije sok zajedno sa ostrigom, ali bez srkanja. Uz koljke se preporuuje belo vino. RAKOVI 3esti rakove, nije teko jer se jedu rukama. "uvano raku se najpre otkinu makaze ili kleta, isie sok, otvori nji'ov oklop, ako je makan prstima, a ako nije onda posebnim malim kletima pa se zatim izvue meso. Posle se otkine rep, opet isie sok, otvori vrsta kora i izvue mesnati deo. !a kraju se iz oklopa izvue trup pomou noia i iz izvaenog dela se pojede mesnati deo. Posle jela ruke se obavezno peru, a kora od raka se stavlja na stranu tanjra ako nema posebne posude. MESO

%eso se jede viljukom i noem ako nije mleveno meso ili ve iseckano meso. .ada se moe koristiti samo viljuka. %eso se prinosi ustima samo viljukom. %eso se jede zalogaj po zalogaj. !ikako nemojte prvo isei meso pa posle viljukom kupiti komad po komad. Za vreme jela no i viljuku nemojte stavljati na sto ili ivicu tanjira, sav pribor za vreme jela se stavlja ukrteno u tanjiru. Po zavretku jela no i viljuka stavljaju se jedno pored drugog sa desne strane tanjira okrenuto prema sredini. *iljukom i noem dozvoljeno je sluiti se samo u svom tanjru, saleta, variva i druga jela sipaju se priborom koji se nalazi u posudi za jelo. Ukoliko se jelo jede samo viljukom dozvoljeno je drati viljuku u desnoj ruci +napokon neto to je dozvoljeno,. $ve vrste krompra +kuvani, pre ili pom ri, se jedu viljukom. "rompir nemojte gnjeiti u sokovima od mesa ili sosovima. SALATE $alete se jedu samo viljukom koja se dri u levoj ruci. $alate se ne stavljaju u tanjir sa ostalim jelima, nego se jedu iz tanjiria postavljenog uz gornju levu ivicu tanjra. Povre se stavlja na tanjir sa mesom, kao i sosovi. MAKARONI %akaroni se jedu viljukom, ali ponekad ni to nije dovoljno ako niste dovoljno izvebani, dakle vebajte. "ada i' kuvate moete i' skratiti na podnoljivu duinu, kako bi se olakalo jelo. "ada jedete pagete moete i' uz pomo kaike namotati na viljuku. 5ake ete jesti pagete ako krenete od ivice tanjira. -ko za poslasticu imate kompot ili kola sa voem, kotice se vraaju u koiicu kojom jedete a posle u tanjiri. SLATKII *eliki tvrdi kolai se lome rukom, dok se kremasti i okoladni kolai i torte jedu viljukom. 1binom kaiicom ili specijalnom kaiicom za sladoled se jede sladoled iz metalni' posuda. KOBASICE, HRENOVKE, JAJA "obasice i 'renovke jedu se za stolom noem i viljukom, ali negde u prolazu, u bi eu, mogu se jesti iz ruke. %asnije kobasice, poput krajnjske, jedu se iskljuivo noem i viljukom, ali se za'teva posebna opreznost. Ukoliko se viljuka neoprezno koristi moe se dogoditi da masni sok iz kobasice prsne po vlastitom ili tuem odelu. 3aja se pripremaju na razliite naine, a pravila su veoma razliita. %eko kuvano jaje mpe se servirati u ai, a jede se viljukom. .akoe, jaje se moe posluiti u ljusci u posebnoj posudi. U takvim situacijama, ljuska na vr'u jajeta razbija se kaiicom. !o vam nee biti potreban ukoliko dobijete kajganu ili jaje na oko, jer se u tom sluaju jede samo sa viljukom. U sluaju da je jaje servirano sa unkom i sirom, moe se uptrebiti no. VOE Poto je voe dobro oprano moe se servirati. "ora s voa se skida speciajalnim noiem za desert. Prema protokolima lepog ponaanja neop'odno je znati celu opreciju konzumiranja voa. 3abuke i kruke seku se noem na etiri jednaka dela. Zatim se svaka etvrtina za'vati viljukom, oisti, izvadi se sredina sa semenkama i na kraju se jede. Ukoliko je etvrtina prevelika see se na dva ili vie komada, prema potrebi. Pomorande trae veu spretnost. -ko nije serviran poseban no za ienje voa, treba uzeti obian. !ajpre se noem skida kora sa junog voa a zatim se noem skida bela unutranja korica, voka se podeli na delove i izvade se kotice malim rezovima. 2reskve i kajsije preseku se naoem do kotice, ona se izvadi, a zatim se jedu noem i viljukom.

#inja, lubenica i ananas jedu se noem i viljukom. 6rejp rut se servira razrezan napola i jede se kaiicom. VINO &aa se pri'vata desnom rukom na donjem delu. *ino se ne toi do vr'a ae. &aa za pivo dri se po sredini. -ko je gost u trenutku kada je 'teo da popije gutljaj neto zapitan, treba da vrati au na sto dok ne odgovori. &au ne bi trebalo stavljati blizu tanjira kako se nepanjom ne bi prevrnula. -ko se za vreme jela pije, treba obrisati usne salvetom ili pekirom i odloiti viljuku i no na tanjiru. !ije pristojno piti suvie naglo, jer ovek moe imati neugodnosti. "o ne eli vie da pije ponudu e odbiti lakim pokretom ruke ili povui au blie sebi. Poklapanje ae rukom nije utivo. 1soba koja posluuje vino treba da vodi rauna o tome da vina budu pravilno ugrejana. 2elo vino treba da je 'ladno, a crno temperirano. 4ampanjanac treba da stoji na ledu. !a toploti se razvija previe ugljen7dioksida, zbog ega bi ep mogao da izleti iz lae pod pritiskom. Za ampanjanac treba da postoji posebna posuda ispunjena ledom. *ino se toi u ae sa desne strane gosta. 2oca za ampanjanac se umota u beli ubrus da kapi vode ne bi uprljale odelo, 'aljinu ili stolnjak. $luenje bi trebalo da bude bez buke i s mnogo spretnosti. -ko se desi da se aa sa piem prevrne, ne bi trebalo praviti buku ve pustiti da poplava ode svojim tokom, pogotovo ako je u ai bila voda. -ko je bilo vino, naruito crno, treba potraiti malo soli i posuti umrljano mesto, jer se time umanjuje teta na stolnjaku. #omaici se treba izvinuti pogledom i ti'im reima. Pokazivanje velike neugodnosti ne moe 8nesreu8 umanjiti ni popraviti. NE JEDITE PREBRZO !e bi trebalo jesti odvie brzo, kao da se oveku uri, to je u vreme u kome ivimo sasvim normalna pojava. -li nije dobro jesti ni polagano i zaostajati za drugima za stolom. !e treba ostavljati 'ranu na tanjiru. !a svoj tanjir se sipa samo onoliko 'rane koiliko se moe pojesti. STO ZA SVEANI RUCAK Za sveani ruak ili veeru i sto se posebno priprema, prekriva najlepim belim stolnjakom ili setovima u boji. $ bojom stolnjaka valja uskladiti i cvee na stolu u niskim posudama. Uz beli stolnjak pristaju sve boje cvea, a uz setove u boji, na primer ruiaste, belo ili plavo cvee. Uz svetiozelene setove pristaju sve boje cvea osim plave, a naroito je lepa dekoracija cvea razni' vrsta i boja. U jesen je lepo u sredinu sveanog stola staviti posudu s odabranim i dobro oienim voem, ukraenim jesenjim liem. NA TA JO OBRATITI PANJU "o je usvojio principe opisanog lepog ponaanja valja mu jo samo skrenuti panju na vladanje u veem drutvu. $ jelom se poinje kad to uini domaica, a mukarac eka da pone njegova susetka, sused. $upu ne treba ostaviti na dnu tanjira niti tanjir naginajti. "ad se zavri sa supom, kaika se ostavlja u tanjiru. "osti od mesa ne uzimaju se u ruke, izuzev pilee koice. %eso sa kostima skida se noem i viljukom. 2olje je ostaviti one delove mesa koji se ne mogu skinuti s kostiju. "omadii mesa koji se odreu kao zalogaj ne smeju biti ni veliki ni mali. 1ko tog pareta skupi se malo umaka i levom rukom prinosi ustima. !o se ne isputa iz ruku. !eprestano odlaganje noa na tanjir ili menjanje iz ruke u ruku vrlo je nespretno i nepristojno.

0rana se jede zatvorenim ustima i beumno grize. !ikada se ne govori punim ustima. !o i viljuka se mogu odlagati na tanjir samo radi uzimanja 'leba. -ko domaica, za vreme ruka, posle peenja, stavi viljuku ili no pored tanjira, znak je da e se istim priborom sluiti dalje, pa je i gostima dozvoljeno isto da uine. Za vreme sveanog ruka svako jelo treba da ima poseban pribor. $a mesom i ribom umak se uzima umereno. "otice maslina, ljiva ili slino stavljaju se najpre na kaiku ili viljuku, pa potom na tanjir. U nedostatku malog pribora, dozvoljeno je usta zatititi rukom dok se izbacuje kotica. !o se nikada ne stavlja u usta9 $av pribor za jelo moe biti vrlo jednostavan. .reba nastojati da na stolu bude sve to je potrebno i, naravno, pridravati se pravila lepog ponaanja. !e smeju se okretati lea susedu sa desne strane kad se pria sa onim koji sedi s leve iii obratno. .elo treba drati pravo, okreui samo glavu na levu ili desnu stranu. !epristojno je doi na sveanu veeru ili ruak bolestan sa kijavicom. -ko se to ipak dogodi, trebalo bi se diskretno sluiti maramicom, ne okreui se pri tom u stranu. 6osti za stolom treba da govore vedro i samo o prijatnim stvarima. :alosni dogaaji, bolesti, razne svadje i prepirke nisu predmet razgovora za stolom. $ve to uznemirava, uzrujava, izaziva neraspoloenje 7 treba izbegavati. ZDRAVICE Zdravica treba da bude kratka i jednostavna. Prva zdravica izrie se u zdravlje najpotovanijeg gosta, to ini domain posle posluenog peenja. Za vreme zdravice ne posluuje se jelo, a gosti treba da budu mirni. 6ost dri prvu zdravicu samo ako se drutvo okupilo da bi se obeleila godinjica domaina ili domaice, kakav radostan dogadaj u kui ili slino. !e bi se smelo zaboraviti da se nazdravi domaici, koja obino za'vali sama, a u nekim zemljama to uine mu, sin ili brat umesto nje. 1naj ko eli da dri zdravicu ustane i kae, na primer; 8#iem au u zdravlje domaina...8 1stali gosti ustanu, pruaju ae, kucaju se s onim kome se nazdravlja, govorei; 8U vae zdravlje98 -ko je lice kome se nazdravlja daleko, prua se samo aa prema njemu i izgovara srdano; 8U vae zdravlje98 #omain za'valjuje sam. Prilikom opratanja od dornaina nikada se ne za'valjuje zbog jela nego zbog ljubaznog prijema i ugodne zabave. !a primer kae se; 80vala na lepo provedenom vremenu, zabavi...8