Ako se Zemlja prepolovi - Jovanka Uljare

Hajde da se pravimo Nista se nije dogodilo Sjedi pored mene i Zavuci ruku Gdje ti je najtoplije Ja skliznucu ti niz jezik Prije nego me pozoves i gozbu spremiti rijecima navklim mjesto tebe da me ljube ne zamjeri mi na neredu i razloge neulaska iznevjeri ja meta osmjehu sam strpljiva za sve promasaje i udaljena po mjeri oka tvog.

Moje veliko slovo - Zeljko Krznaric

Ti si jedno veliko slovo u mom zivotu neoprostivo i neduzno namjerno i slucajno ti si sve i nocas ja se odjednom sjetim kise koja je pala tog popodneva

sjetim se tvojih ociju iz kojih nisam izlazio pet sati i nekoliko minuta a za to vrijeme svijet se okretao i nista nije stajalo druga smjena je radila neumorno netko je u tom trenutku ljubio i umiralo se u tih pet sati i nekoliko minuta a mi smo dijelili sudbinu ruze ja s tvojim imenom na usni i ti sa mnom kisa je padala tog popodneva znam to sigurno jer na tvom licu je zasjala jedna kap poput bisera i trave su sanjale o nama ti si jedno veliko slovo u mom zivotu i samo sam tebe ucio kako se pobjedjuje ravnodusnost govorio sam ti lijepo a ustvari ponekad sam pomislio kako bi bilo raskopcati tvoju kosulju i ljubiti te dugo tako dugo dok kisa ne prestane ti si moje veliko slovo veliko poglavlje jednog popodneva i malo vecernje tame ti si zvijezda lutajuca koja mi se seli iz oka u oko pa sjetis li se kako smo izasli iz te kise sretni moje veliko slovo.

Ne volim te zato sto te volim - Pablo Neruda

Ne volim te izuzev zato to te volim; Od voljeti te do ne voljeti prelazim , Od ekanja do kada te ne ekam Srce mi prelazi od studeni do plama. Volim te samo zato to si ti ta koju volim; Duboko te mrzim, i mrzei te Privijam se uz tebe, i mjera moje promjenljive ljubavi prema tebi Je da te ne vidim ve slijepo volim. Mozda e januarsko svjetlo unititi Moje srce sa svojom okrutnom Zrakom, kradui mi klju ka potpunom smiraju. U ovom dijelu prie sam ja onaj koji Umire, jedini, i umrijeu od ljubavi zato to te volim, Zato to te volim, Ljubavi, u plamenu i krvi. (Soneta LXVI iz: "100 ljubavnih soneta")

Kako Ana reava ukrtene rei - Brana Petrovi

Kakve su njene namere, kad sve druge sahranjuje, samo mene oivljava? Ima li, Ana, stvarnog razloga da tako lepo spava? Priznajem Pesnika, al, znam: niko ne moe

ee da opravda vazduh od njene tamne koe. Kad Ana plae! (o ne laem vas) to je lepe od voa! Od kie! Od... rakova na aru! Od... ega god hoete! Od ptice u galopu! pa nisam ja valjda vica radi prokockao celu evropu! A kad se svlai! Slobodan i proklet prisustvujem (a ne znam kako da preivim) najveem udu u svetlosti! Zaklinjem se: da bih tebe ogrejao, Ana, zapalio bih i svoje kosti. Kad lau crta! Kad jeam seje! Kad objavljuje rat! Kad se smeje! Kad koljke hrani! Kad se prehladi u lovu! Kad ita magnet! Kad kupi haljinu novu! Kad pije pivo! Kad iznenada doe! Kad ljubi proleterske voe! Kad je moja desna ruka! Kad je grka azbuka! Kad sanja cvee! Kad NEE! Seanje na Nepojmljivog Deka uvek e moi vatru da zameni: zato su mi oblaci zeleni, pa zeleni! Pa rumeni!

Pa kad se vokali spoje! Dragi Boe, usijane glavurde moje! Ja mogu na njenoj usni da spojim more s cvetovima! Mogu u njenoj dravi da budem referent za kiu! Mogu pod njenim prozorom da imitiram dunav, il neke druge vulkane, mogu da se zakunem u sve to imam, i nemam, da svet postoji zbog Ane. Kakve su njene namere kad sve druge sahranjuje samo mene oivljava ima li Ana stvarnog razloga da bude tako lepa kad spava? I cvetovi i puevi i englezi svi ve znaju: ona poljupcem moe od svake bolesti da izlei! Ali ja nju naj, naj, naj volim kad spaja svetlosti, kad reava ukrtene rei. Ona to izvodi kao da se igra! A meni izgleda kao da svet stvara! Ko Vergilijev najmlai konj: u jednoj ruci dri svet, a drugom ga osvetljava! Trai se, na primer, re, koja moe vodu da pije, samu sebe da izgovara, da gori, da leti, i da spava.

Neka re koja nije kao ostale rei: re koja ume da reava ukrtene rei! Tada nastaje mala drama: voda otie za svojim obalama: Ana, naga, na mom dlanu, venost osmiljava! (A mogla bi ba nju briga da se razboli ili da spava.) I dddok je tttako ooo opasnu ddddrim u zzzz zagrljaju rrrrei se rei se sssssame rrrrrr reavaju! Kakve su njene namere kad sve druge sahranjuje samo mene oivljava? to se bar ne pokrije kad spava!?

Volio bi da me voli - Jure Katelan

Volio bih da me voli da budem cvijet u tvojoj kosi Ako si no,ja biti u zora i bljesak svjetlosti u rosi Volio bih da me voli i da svi dani budu pjesma

Ako si izvor,i ja u biti u ivoj stjeni bistra esma...

Pesma za Lidiju - Dragana Konstantinovic

Tebi ne mogu da napiem pesmu. Ne umem. Ne nalazim te rime, ne nalazim te rei... Uz misli upuene tebi tonem u neke modre dubine koje kriju uzdasima proarane tajne obojene ivim bojama poput onih nemutih arenih stvorenja to se lenjo vuku peanim okeanskim dnom uivajui u sopstvenoj lepoti... Neke tople struje raznose uzdrhtale zajednike apate i slivaju se u utavim vodopadima kroz doline titravih algi i ume iskiene snenim koralima... A do ustalasane povrine u nestanim skokovima dopiru naa Suncem pozlaena smejuljenja... Lutam modrim dubinama naih seanja ponesena monom zlatastom plimom oseanja i bliskosti... I znam, moja plima je i tvoja iako sad ivimo na dva kraja okeana. Ne brinem, uopte ne brinem to nemirni talasi na povrini raaju vrtloge utanja jer su i ta utanja naa, jer i ti talasi zapljuskuju obe obale. Nije to ni vano. Ta talasava povrina ionako je samo varljiv odraz treptavog nonog neba okienog zvezdama koje ti i ja zajedno iscrtavamo mislima povezujui zvezdu po zvedu u samo nama razumljiva sazvea. I ta sazvea, te enjive misli isprepletane u venost, uranjaju kroz vrtloge naih utanja u istu modrinu koju smo ti i ja stvorile i od koje smo obe sazdane...

ta jo da ti kaem? Sve to poelim da ti prenesem ve se nalazi u naim dubinama neveto maskiranim ustreptalim zvezdanim odsjajem koji se nazire kroz ples tog nemirnog, talasavog pokrivaa. Izvini ali tebi stvarno ne mogu da napiem pesmu. Jednostavno... ne umem...