IX PREDAVANJE PRIMENA IZVODA FUNKCIJA

Osnovne teoreme diferencijalnog ra cuna

(Teoreme o srednjoj vrednosti) Cetiri teoreme, Fermaova, Rolova, Lagran zova i Ko sijeva, zovu se teoreme o srednjoj vrednosti. Ove teoreme imaju veliki zna caj u analizi ekstremnih vrednosti funkcija. Fermaova teorema. Neka funkcija f : [a, b] R ispunjava uslove: u nekoj unutra snjoj ta cki c (a, b) dosti ze svoju najve cu (najmanju) vrednost, diferencijabilna je u ta cki c (tj. postoji f (c)). Tada je f (c) = 0. Dokaz: Pretpostavimo da f dosti ze svoju najve cu vrednost u ta cki c. Tada je f (x) f (c), x [a, b], pa je f (x) f (c) 0, x [a, b]. Ako je x < c, tada je x c < 0 pa je (1) f (x) f (c) 0, xc x [a, c)

Kako prema pretpostavci postoji f (c), sledi na osnovu (1) da je f (c) 0. Za x > c sledi da je x c 0 pa je koli cnik (f (x) f (c))/(x c) 0 za sve cujemo da mora da bude f (c) = 0. x (c, b]. Odavde sledi da je f (c) 0 pa zaklju Rolova teorema. Neka funkcija f : [a, b] R ispunjava uslove neprekidna je na [a, b], diferencijabilna je na (a, b), va zi da je f (a) = f (b). Tada postoji ta cka c (a, b) takva da je f (c) = 0. Dokaz: Ako je f konstantna funkcija na [a, b], tada je f (x) = 0 za svako x, pa teorema va zi. Pretpostavimo da postoji x (a, b) tako da je f (x) > f (a) = f (b). Tada f dosti ze svoju najve cu vrednost u nekoj ta cki c (a, b) (na osnovu neprekidnosti). Na osnovu Fermaove teoreme, tada postoji ta cka c tako da je f (c) = 0. Na isti na cin se izvodi dokaz ako je f (x) < f (a) za neko x (a, b).

Primeri geometrijskog tuma cenja Rolove teoreme Geometrijski, Rolova teorema zna ci da funkcija koja ispunjava uslove teoreme, ima bar jednu nulu prvog izvoda na intervalu (a, b). Ta cke u kojima je izvod jednak nuli zovu se stacionarne ta cke. 1

Primer: Posmatrajmo kretanje materijalne ta cke: put s = f (t) u funkciji vremena. Ako je f neprekidna u vremenskom intervalu t (, ), diferencijabilna i f () = f ( ) (tj. polo zaj ta cke u trenucima t = i t = je isti) tada postoji trenutak (, ) u kome je brzina v = ds/dt = s t jednaka nuli. Jedan primer ovakvog kretanja mo ze biti vertikalna putanja tela ba cenog uvis. U trenutku kada dostigne najve cu visinu, brzina kretanja tela jednaka je nuli, nakon cega telo po cinje da pada (slika a)).

Lagran zova teorema. Neka funkcija f : [a, b] R ispunjava slede ce uslove neprekidna je na zatvorenom intervalu [a, b], diferencijabilna na otvorenom intervalu (a, b). Tada postoji ta cka c (a, b) takva da va zi f (b) f (a) = f (c). ba

Dokaz: Deni simo pomo cnu funkciju F ( x) = f ( x) f ( a ) f (b) f (a) (x a), x [a, b]. ba

Uzimaju ci da je x = a, dobija se F (a) = 0. Takodje je F (b) = 0. Funkcija F je neprekidna na [a, b], diferencijabilna na (a, b) i F (a) = F (b) = 0, pa prema tome ispunjava sve uslove Rolove teoreme. Stoga postoji ta cka c (a, b) u kojoj je F (c) = 0. Kako je f (b) f (a) F ( x) = f ( x) ba izra cunavamo 0 = f (c) f (b) f (a) f (b) f (a) f (c) = . ba ba

Geometrijski, Lagran zova teorema zna ci da postoji bar jedna ta cka u kojoj je tangenta paralelna se cici koja spaja krajnje ta cke graka.

Posledica: Ako je f : [a, b] R diferencijabilna na (a, b) i f (x) = 0, x [a, b], tada je f konstantna funkcija, tj. f (x) = C (C = const.)

Ko sijeva teorema. Neka funkcije f, g : [a, b] R ispunjavaju uslove: 1) neprekidne su na [a, b], 2) diferencijabilne su na (a, b), 3) g (x) = 0, x (a, b). Tada postoji ta cka c (a, b) takva da je f (c) f (b) f (a) = . g (b) g (a) g (c)

Dokaz: Primetimo da mora da bude g (b) g (a) = 0. Ukoliko bi ovo bilo = 0, tada bi funkcija g ispunjavala uslove Rolove teoreme pa bi postojala ta cka c (a, b) takva da je g (c) = 0, sto je suprotno pretpostavci 3). Uvedimo pomo cnu funkciju F ( x) = f ( x) f ( a ) f (b) f (a) (g (x) g (a)). g (b) g (a)

Funkcija F je neprekidna na [a, b], diferencijabilna na (a, b) i va zi F (a) = F (b) = 0. Prema Rolovoj teoremi, postoji ta cka c (a, b) tako da je F (c) = 0. Kako je F ( x) = f ( x) g ( x) f (b) f (a) , g (b) g (a)

i na osnovu toga sto je F (c) = 0, izra cunavamo f (c) f (b) f (a) = . g (c) g (b) g (a)

Lopitalova pravila
f ( x) f ( x) i lim , cesto se javljaju xc g (x) x g (x) neodredjeni izrazi tipa 0 , , 0 , , 00 , 1 . Lopitalova pravila cesto se 0 uspe sno koriste za re savanje ovih problema. Prilikom ispitivanja grani cnih vrednosti lim Teorema (Lopitalovo pravilo). Neka su funkcije f, g : (a, b) R diferencijabilne u svakoj ta cki intervala (a, b) osim, mo zda, u ta cki c (a, b), i neka su ispunjeni uslovi: a) g (x) = 0, za svako x (a, b), x = c, b) limxc f (x) = limxc g (x) = 0, f ( x) c) postoji lim . xc g (x) (x) Tada takodje postoji grani cna vrednost limxc f zi g (x) i va f ( x) f ( x) lim = lim . xc g (x) xc g (x)

Lopitalovo pravilo va zi i kada uslov b) glasi: b) limxc f (x) = limxc g (x) = . ex . x (1 x)2 x1 x0+ a) Kako je lim ln x = 0 i lim ln(1 x) = , sledi da imamo neodredjen a) lim ln x ln(1 x), b) lim xx , c) lim
x1 x1

Primer: Na ci grani cne vrednosti:

izraz tipa [0 ]. Izvr si cemo transformaciju na oblik ln x ln(1 x) = Odavde je f (x) = ln(1 x)
1 ln x

0 ili [ ]: 0

f ( x) . g ( x)

1 1 1 = i g ( x) = pa dobijamo 1x x1 x ln2 x x ln2 x f ( x) = . g ( x) x1

Na osnovu toga ra cunamo: lim ln x ln(1 x) = lim x ln2 x 1x = 0 0

x1

x1

(x ln2 x) ln2 x + 2 ln x = 0. = lim = lim 1 x1 (1 x) x1 b) Ovo je neodredjen izraz tipa [00 ]. Neka je y = xx . Tada je ln y = ln xx = x ln x. Potra zimo grani cnu vrednost lim ln y (x) = lim x ln x = [0()] = lim
x0+

ln x
1 x

x0+

x0+

lim y (x) = lim eln y(x) = elimx0+ ln y(x) = e0 = 1

x0+ x0+ x0+

1 (ln x) x = lim = lim (x) = 0. 1 1 = lim x0+ ( ) x0+ 2 x0+ x x x

lim x = 1.

Tejlorova formula
Neka funkcija f ima neprekidne sve izvode do n-tog reda na intervalu [a, b] i ima izvod f (n+1) na (a, b). Tada za svako x [a, b] va zi f ( x) = f ( a ) + ( x a ) f ( a ) + (x a)2 (x a)n (a) f (a) + + f (a) + R n (f ). 2! n!

Prvih n +1 sabiraka u gornjoj formuli predstavlja polinom po stepenima (x a) reda n koji se zove Tejlorov polinom. Poslednji sabirak Rn (f ) naj ce s ce se izra zava u obliku (x a)n+1 (n+1) R n (f ) = f ( ), (a, x), (n + 1)!

i zove se Lagran zov ostatak. Pritom je ta cka izmedju ta caka a i x. Tejlorov polinom predstavlja aproksimaciju funkcije f u okolini ta cke a pri cemu je gre ska jednaka Rn . Specijalno, ako 0 [a, b], tada za a = 0 dobijamo Maklorenovu formulu f (x) = f (0) + xf (0) + x2 xn (0) xn+1 (n+1) f (0) + + f (a) + f ( ). 2! n! (n + 1)!

Primer: Na ci Maklorenov polinom stepena n funkcije y = ex i primenom ovog polinoma odrediti pribli znu vrednost za e tako da je |Rn | < 0.001.

IZVODA ISPITIVANJE FUNKCIJA POMOCU

Intervali monotonosti i ekstremne vrednosti Funkcije mogu imati op ste osobine, koje ih karakteri su u celoj oblasti denisanosti ili u pojedinim intervalima: - parnost - periodi cnost - neprekidnost - diferencijabilnost - monotonost - konveksnost Lokalne osobine funkcija su osobine koje funkcije imaju u pojedinim ta ckama svoje oblasti denisanosti; to su karakteristi cne ta cke funkcija.

MONOTONOST
Denicija. Neka je data funkcija f denisana na skupu A R. Ako za svako x1 , x2 A, iz uslova x1 < x2 sledi f (x1 ) < f (x2 ) = f je rastu ca na A f (x1 ) f (x2 ) = f je neopadaju ca na A f (x1 ) > f (x2 ) = f je opadaju ca na A f (x1 ) f (x2 ) = f je nerastu ca na A Za sve funkcije koje ispunjavaju neku od gornjih osobina ka zemo da su monotone na A.

Zaklju cak. Da bismo na sli intervali monotonosti treba odrediti intervale u kojima je f (x) > 0 i f (x) < 0. PRIMER. Odrediti intervale ra s cenja i opadanja funkcija: 1 a) f (x) = ex ; b) f (x) = ln(x2 1); c) f (x) = x + ; d) f (x) = 1/(x2 + 1). x1

Teorema. Neka je f : [a, b] R neprekidna na [a, b] i diferencijabilna na (a, b). Tada ako x (a, b) va zi f (x) > 0 = f je rastu ca na [a, b] f (x) 0 = f je neopadaju ca na [a, b] f (x) < 0 = f je opadaju ca na [a, b] f (x) 0 = f je nerastu ca na [a, b]

Ekstremne vrednosti funkcije

Denicija. Neka je f : [a, b] R. Ka ze se da je funkcija f u ta cki x0 (a, b) ima - Maksimum f (x0 ) ako > 0 tako da je x (x0 , x0 + ) = f (x) f (x0 ) - Minimum f (x0 ) ako > 0 tako da je x (x0 , x0 + ) = f (x) f (x0 )

Ako je za argument x0 vrednost f (x0 ) = ymax maksimum funkcije f (tj., f (x0 ) = ymin minimum funkcije), tada se ta cka M (x0 , f (x0 )) zove ta cka maksimuma (ta cka minimuma) graka funkcije y = f (x). Ta cke maksimuma i ta cke minimuma zovu se ekstremne vrednosti funkcije. Teorema. Ako funkcija y = f (x) ima ekstremnu vrednost u ta cki x0 (a, b), tada ili funkcija f u toj ta cki nije diferencijabilna ili je f (x0 ) = 0. Dokaz: Ako funkcija f ima ekstremnu vrednost u x0 (a, b) tada x (x0 , x0 + ) = (f (x) f (x0 ) f (x) f (x0 )) Prema tome, f u ta cki x0 dosti ze svoju najve cu ili najmanju vrednost na intervalu (x0 , x0 + ). Ukoliko postoji f (x0 ), tada na osnovu FERMAOVE TEOREME sledi da je f (x0 ) = 0. ci da f nije diferencijabilna u x0 . Ukoliko f (x0 ) ne postoji, zna Primer: Kretanje materijalne ta cke: s = f (t) put u jedinici vremena. ds v= = 0 - brzina je jednaka nuli dt POSLEDICA. Uslov f (x0 ) = 0 je potreban ali ne i dovoljan za postojanje ekstremne vrednosti. Ta cke u kojima je f (x) = 0 zovu se stacionarne ta cke. Primer: y = x3 u ta cki x = 0.

Teorema. Neka je funkcija f : A R, A R, neprekidna u ta cki x0 i diferzda u ta cki x0 . Ako postoji > 0 tako da encijabilna u okolini U (x0 ), osim mo va zi a) (x (x0 , x0 ))f (x0 ) > 0 x (x0 , x0 + )f (x0 ) < 0, tada f ima u x0 maksimum f (x0 ); b) (x (x0 , x0 ))f (x0 ) < 0 x (x0 , x0 + )f (x0 ) > 0, tada f ima u x0 minimum f (x0 ). POSLEDICA: Funkcija f : A R, A R, ima ekstremnu vrednost u ta cki x0 A ako u okolini ta cke x0 prvi izvod funkcije menja znak. PRIMER. Na ci ekstremne vrednosti funkcije: 2 a) f (x) = x ; b) f (x) = x2/3 . Dovoljni uslovi za ispitivanje egzistencije ekstremnih vrednosti pomo cu drugog izvoda: Teorema. Neka funkcija f : A R, A R, ima neprekidan drugi izvod u okolini ta cke x0 A i neka je f (x0 ) = 0. Tada - ako je f (x0 ) > 0, tada f ima minimum u x0 ; - ako je f (x0 ) < 0, tada f ima maksimum u x0 . Teorema. Neka je funkcija f : A R, A R, n puta diferencijabilna u ta cki x0 A i neka je f (x0 ) = f (x0 ) = = f (n1) (x0 ) = 0 f (n) (x0 ) = 0. Tada, ako je n paran broj f ima u x0 ekstremnu vrednost minimum za f (n) (x0 ) > 0 i maksimum ako je f (n)(x0 ) < 0. Ako je n neparan broj, tada f nema u x0 ekstremnu vrednost. PRIMER. Ispitati ekstremne vrednosti funkcija: a) f (x) = (1 x)5 , b) f (x) = 1/(x2 + 1), c) f (x) = x + sin x, x (/2, 3/2) d) Ispitati da li funkcija f (x) = ex + ex + 2 cos x ima ekstremnu vrednost u x = 0.

KONVEKSNOST I PREVOJNE TACKE

Denicija 1. Neka je data funkcija f : [a, b] R. Ako je (x, y [a, b]) f x+y 2 < f ( x) + f ( y ) 2

ka zemo da je f konveksna (tj., konveksna nani ze) na [a, b]. Ako je x+y f ( x) + f ( y ) (x, y [a, b]) f > 2 2 ka zemo da je f konkavna (tj., konveksna navi se) na [a, b].

Denicija 2. Neka je f diferencijabilna na intervalu (a, b). Grak funkcije f je konveksan (konkavan) na intervalu (a, b) ako za svako c (a, b) i za svako x (a, b)\{c} va zi f (x) > yt (x) (f (x) < yt (x)), gde je yt (x) = f (c) + f (c)(x c) jedna cina tangente na krivu y = f (x) u ta cki (c, f (c)). Teorema. Neka funkcija f ima drugi izvod f na intervalu (a, b). Ako je a) (x (a, b))f (x) > 0, tada je f konveksna na (a, b); b) (x (a, b))f (x) < 0, tada je f konkavna na (a, b). Dokaz. a) Neka su x, y (a, b) i x < y . Na osnovu Tejlorovog razvoja u okolini ta cke (x + y )/2, sledi f ( x) = f f (y ) = f x+y 2 x+y 2 x+y + x 2 x+y + y 2 f f

x+y 2 x+y 2

1 + 2 1 + 2

x+y x 2 x+y y 2

f (c1 )
2

f (c2 ),

y x+y gde je c1 (x, x+ 2 ) i c2 ( 2 , y ). Sabiranjem ovih formula, dobija se

f ( x) + f ( y ) = 2 f

x+y 2

1 + (y x)2 (f (c1 ) + f (c2 )) . 8

Kako je x < y , tj. y x > 0 i (na osnovu pretpostavke) f (c1 ) + f (c2 ) > 0, dobija se f ( x) + f ( y ) > 2 f x+y 2 = f x+y 2 < f ( x) + f ( y ) . 2

Denicija. Neka je f : A R, A R, i neka je f neprekidna funkcija u ta cki x0 A. Ako u x0 funkcija menja konveksnost, tad se ta cka (x0 , f (x0 )) zove prevojna ta cka graka funkcije y = f (x). PRIMER. Ispitati konveksnost funkcije f ( x) = 1 3 x + 2x2 10x + 2 3

Teorema. Neka je P (x0 , f (x0 )) prevojna ta cka graka funkcije y = f (x). Ako je f neprekidna u okolini ta cke x0 , tada je f (x0 ) = 0. Uslov f (x0 ) = 0 je potreban ali ne i dovoljan za postojanje prevojne ta cke.

Teorema. Neka je funkcija f : A R, A R, neprekidna u ta cki x0 A i neka cke x0 drugi izvod menja znak, tj. ako za > 0 va zi je f (x0 ) = 0. Ako u okolini ta (x (x0 , x0 )f (x) < 0 (ili f (x) > 0) i (x (x0 , x0 + )f (x) > 0 (ili f (x) < 0) tada je P (x0 , f (x0 )) prevojna ta cka graka funkcije y = f (x). PRIMER. Na ci prevojne ta cke funkcije a) y = 1/x, b) y = 1/(x2 + 1) c) y = x ln2 x

ANALIZA TOKA I CRTANJE GRAFIKA FUNKCIJE

1. Odredjivanje oblasti denisanosti D(f ) funkcije f . D(f ) je skup svih x R za koje izraz y = f (x) ima smisla. 2. Ispitivanje da li je f parna, neparna ili periodi cna. Denicija. Realna funkcija f : A R zove se periodi cna sa osnovnom periodom T R, T > 0, ako je (x A) f (x + T ) = f (x), gde je T najmanji pozitivan broj sa tom osobinom. 3. Odredjivanje nula i znaka funkcije f . Nule funkcije su re senja jedna cine f (x) = 0, tj. ta cke preseka graka sa xosom. Odredjivanje znaka funkcije je nala zenje intervala u kojima je f pozitivna ili negativna. 4. Odredjivanje asimptota funkcije. 5. Odredjivanje intervala monotonosti i ekstremnih vrednosti. 6. Odredjivanje intervala konveksnosti i prevojnih ta caka. 7. Crtanje graka funkcije. PRIMER. Ispitati tok i nacrtati grak funkcije f (x) = x2/3 ex

Re senje: 1) D = R 2) f (x) = f (x) i f (x) = f (x) nije ni parna ni neparna. 3) f (x) = 0 za x2/3 ex = 0 x = 0 Osim toga, f (x) 0 (x D) 4) Funkcija ima horizontalnu asimptotu jer je lim f (x) = 0.
x+

5) y =

2 ex ex (2 3x) 2/3 x x e = , x R \ {0} 3 3x 33x y > 0 za x (0, 2/3) y rastu ca y < 0 za x (, 0) (2/3, +) y opada Tmin (0, 0), Tmax(2/3, y (2/3)) ex (9x2 12x 2) 6) y = 3 9 x4

10

Grak funkcije f (x) = x2/3 ex Primer: Ispitati tok i nacrtati grak slede cih funkcija: a) f (x) = (x 1)3 6 x(x + 1) , b) f (x) = 2 , c) f (x) = x 2 , 2 (x + 1) x +1 x1 x2 x 1x , e) f (x) = 2 , f) f (x) = ln d) f (x) = x+5 ln x x2 + 2