Pravilnik o uslovima u pogledu zdravstvene ispravnosti predmeta opte upotrebe koji se mogu stavljati u promet

Pravilnik je objavljen u "Slubenom listu SFRJ", br. 26/83, 61/84, 56/86, 50/89 i 18/91.

I. OPTE ODREDBE
lan 1. Predmeti opte upotrebe koji se stavljaju u promet u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji moraju u pogledu zdravstvene ispravnosti odgovarati uslovima propisanim ovim pravilnikom. lan 2. Pod predmetima opte upotrebe koji u pogledu zdravstvene ispravnosti moraju odgovarati uslovima propisanim ovim pravilnikom podrazumevaju se: 1) posue, pribor i ambalaa za ivotne namirnice; 2) deije igrake; 3) sredstva za odravanje line higijene, negu i ulepavanje lica i tela; 4) sredstva za odravanje istoe; 5) duvanske preraevine i pribor za puenje. lan 3. Odredbe ovog pravilnika obavezne su za organizacije udruenog rada i druge samoupravne organizacije i zajednice, radne ljude koji samostalno obavljaju delatnost linim radom sredstvima u svojini graana i poljoprivrednike koji stavljaju u promet predmete opte upotrebe iz lana 2. ovog pravilnika.

II. POSUE I PRIBOR ZA IVOTNE NAMIRNICE

A. Opti uslovi za promet

lan 4. Posue i pribor za ivotne namirnice (u daljem tekstu: posue i pribor) koji se upotrebljavaju prilikom pripremanja, proizvodnje, merenja, prerade, dorade, prevoza ili upotrebe ivotnih namirnica ne smeju biti izraeni od materijala koji otputa sastojke tetne po zdravlje ili nepovoljno utie na organoleptika, fizika ili hemijska svojstva ivotnih namirnica i na njihovo odravanje u higijenski ispravnom stanju. Pored uslova iz stava 1. ovog lana, posue i pribor namenjeni za preradu i dranje lako kvarljivih ivotnih namirnica ne smeju biti izraeni od materijala koji je propustljiv i porozan i koji ne titi ivotne namirnice od nepovoljnog spoljnog uticaja. Ivice i druga mesta na kojima se sastaju dve povrine takvog posua i pribora moraju biti zaobljeni. lan 5. Posue i pribor moraju imati glatke povrine, bez udubljenja i pukotina, i moraju biti izraeni tako da se mogu lako i uspeno istiti, prati i dezinfikovati. Posue i pribor namenjeni za pripremanje i izdavanje hrane i pia ili za prevoz mleka moraju biti izraeni tako da se mogu sterilizovati zagrevanjem. Takvo posue i pribor ne smeju se upotrebljavati u druge svrhe. Zabranjeno je stavljati u promet posue i pribor koji su sa unutranje strane toliko okrnjeni ili oteeni da mogu uticati na zdravstvenu ispravnost ivotnih namirnica, odnosno na zdravlje potroaa.

lan 6. Posue i pribor za jednokratnu upotrebu koji se pre upotrebe ne iste, ne peru, ne dezinfikuju niti steriliu, ne smeju u 1 ml ispirka brisa uzetog sa 25 cm2 kontaktne povrine, raunajui na 1 cm2, sadravati: 1) E. coli, 2) proteus-vrste, 3) koagulaza-pozitivne stafilokoke, 4) sulfitoredukujue klostridije, 5) Salmonellae, kao ni vie od 10 mikroorganizama. lan 7. Boje za bojenje posua i pribora ije obojene povrine dolaze u neposredan dodir sa ivotnim namirnicama ne smeju prelaziti u namirnice niti smeju sadravati, raunajui na 1 kg suve boje, odreeno u ekstraktu sa 0,1 mol/l hlorovodonine kiseline posle kuvanja od 15 minuta uz povratno hlaenje, vie od: 1) 20 mg arsena; 2) 100 mg olova; 3) 10 mg kadmijuma; 4) 10 mg ive; 5) 200 mg barijuma; 6) 100 mg hroma; 7) 100 mg antimona; 8) 100 mg selena. Organske boje ne smeju otputati ni vie od: 1) 0,1 mg/kg kancerogenih policiklikih aromatinih ugljovodonika; 2) 0,1 mg/kg naftilamina, benzidina ili 4-amino-difenila. lan 8. Punila koja se koriste u proizvodnji delova posua i pribora koji dolaze u neposredan dodir sa ivotnim namirnicama moraju odgovarati uslovima iz lana 7. stav 1. ovog pravilnika. a koja se koristi u proizvodnji delova posua i pribora koji dolaze u neposredan dodir sa ivotnim namirnicama ne sme imati toluenski ekstrakt vei od 0,15%, a u pogledu kancerogenih policiklikih aromatinih ugljovodonika mora odgovarati uslovima iz lana 7. stav 2. ovog pravilnika. lan 9. Lepila i slian pomoni materijal koji se na posuu i priboru nalaze na mestima koja dolaze u neposredan dodir sa ivotnim namirnicama, odnosno na mestima na kojima postoji mogunost da dou u neposredan dodir sa ivotnim namirnicama, moraju ispunjavati uslove predviene u l. 25 - 36. i 57. ovog pravilnika. lan 10. Na posuu i priboru mora biti oznaen naziv, odnosno utisnut znak proizvoaa, koji se ne moe skinuti pre upotrebe.

B. Posebni uslovi za promet

1. Metalno posue i pribor
lan 11. Metalno posue i pribor ne smeju biti izraeni od olova ili legura sa olovom ni od metala ili legura metala koji sadre vie od 0,03% arsena. Aluminijum upotrebljen za izradu metalnog posua i pribora mora biti istoe najmanje 99,5%, a aluminijumske legure ne smeju sadravati vie od 0,03% arsena, 0,05% kadmijuma, 0,25% bakra, 0,25% cinka i 0,02% olova. Delovi metalnog posua i pribora koji ne dolaze u neposredan dodir sa ivotnim namirnicama mogu se izraivati od legura koje sadre najvie 10% olova, pod uslovom da ti delovi budu potpuno pokriveni prevlakama od metala ili emajla koji ne sadri sastojke tetne po zdravlje. lan 12. Metalno posue i pribor ne smeju biti izraeni od cinka ni od legura koje sadre vie od 1% olova, vie od 0,03% arsena, odnosno vie od 0,1% kadmijuma i ne smeju biti pokriveni prevlakama od cinka, kadmijuma, olova ili njihovih legura.

Za izradu delova metalnog posua i pribora koji ne dolaze u neposredan dodir sa ivotnim namirnicama moe se upotrebiti cink i njegove prevlake. lan 13. Zabranjen je promet i upotreba posua i pribora proizvedenog od bakra ili njegovih legura ako su namenjeni za ivotne namirnice u tenom ili kaastom stanju. Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na posue i pribor koji su namenjeni za kuvanje kafe ako su pravilno kalajisani, kao ni na bakarne kazane namenjene za peenje rakije ako je bakar elektrolitiki i ako je istoe najmanje 99,95%. lan 14. Za izradu pribora za jelo i pribora za pripremanje i posluivanje jela ne smeju se upotrebiti bakar ili cink, osim u legurama od kojih se izrauje takav pribor (novo srebro, alpak i sl.). Pribor za jelo i pribor za pripremanje i posluivanje jela moraju biti izraeni tako da ne smeju imati otre ivice (osim otrice noa i vrha viljuke), a sve povrine, osim povrina izmeu zubaca viljuke, moraju biti potpuno glatke, odnosno polirane. Zavrna obrada povrina posua i pribora za jelo, pripremanje i posluivanje, izraenih od nerajueg elika (hrom-nikl-elika), koji dolaze u dodir sa ivotnim namirnicama treba da je tako izvedena da osigura hemijsku otpornost prilikom upotrebe. Ta povrina ne sme da se promeni prilikom delovanja siretne kiseline, 3% (v/v) u toku 24 asa na temperaturi 20 2oS - ako se koristi na niskim temperaturama, niti u toku 30 minuta na temperaturi 100oS ako se koristi za termiku obradu ivotnih namirnica. Specifina migracija hroma, nikla i mangana ne sme pojedinano da bude vea od 0,1 mg/l. lan 15. Ako prilikom upotrebe metalnog posua i pribora postoji mogunost korozije, povrine takvog posua i pribora koje dolaze u neposredan dodir sa ivotnim namirnicama moraju biti zatiene higijenski ispravnim organskim zatitnim prevlakama ili metalnim prevlakama (kalajisane ili hromirane). Zatitne prevlake na metalnom posuu i priboru moraju ravnomerno pokrivati povrinu koja dolazi u neposredan dodir sa ivotnim namirnicama i ne smeju imati mehuria, nadignutih mesta i pukotina. Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na metalno posue i pribor za peenje (tiganje, rotilje, ranjeve, prulje za kafu) i na delove maine za mlevenje mesa. lan 16. Metalno posue i pribor moe se lemiti kalajem istoe 97%, koji ne sadri vie od 0,03% arsena i vie od 0,5% olova. Spoljanje povrine metalnog posua i pribora mogu se lemiti i legurom kalaja i olova, pod uslovom da legura olova ne prodire u unutranjost posua, odnosno pribora niti vie od 0,005% cinka, 0,08% bakra i 0,05% antimona.

2. Emajlirano posue i pribor

lan 17. Za izradu emajliranog posua i pribora mora se upotrebljavati gvozdeni lim ili liveno gvoe. Emajl kojim se prevlae povrine posua i pribora koje dolaze u neposredan dodir sa ivotnim namirnicama ne sme sadravati lako rastvorljive materije i mora biti takvog kvaliteta da se obezbedi trajnost posua i pribora pri njihovoj uobiajenoj upotrebi. Povrine i ivice emajliranog posua i pribora moraju biti glatke i sjajne, bez mehuria i mesta na kojima je emajl ispucao ili otpao. lan 18. Emajlirano posue i pribor, pri probi izvrenoj kuvanjem za vreme od 30 minuta u rastvoru siretne kiseline, 3% (v/v), ne smeju otputati: 1) vie od 50 mg emajla, raunajui na povrinu posude od 1 dm2; 2) vie od 1 mg olova, ni vie od 0,1 mg kadmijuma, 5 mg barijuma, 1 mg hroma i 1 mg selena, raunajui na posudu zapremine od 1 l. Emajlirano posue i pribor ne smeju otputati vie od 3 mg antimona pri probi kuvanjem 30 minuta u rastvoru 30 g/l vinske kiseline, raunajui na posudu zapremine od 1 l.

3. Cementno posue i pribor

lan 19. Posue i pribor od cementa ili slinog poroznog materijala moraju sa unutranje strane biti potpuno zatieni nepropustljivim prevlakama, postojanim i otpornim prema sastojcima ivotnih namirnica. Ako se unutranja strana posua i pribora iz stava 1. ovog lana titi nepropustljivim materijalom (ploice od porculana, staklo, vetaka masa i sl.), sva njihova povrina mora biti obloena na nain koji onemoguuje stvaranje pukotina i udubljenja.

4. Glineno, keramiko, porculansko i stakleno posue i pribor

lan 20. Glineno posue i pribor smeju se stavljati u promet samo ako su izraeni od lonarske gline. Gotovi proizvodi moraju posle suenja biti premazani smesom za dobijanje glei i peeni na temperaturi od najmanje 800oS. Izuzetno, u promet se moe stavljati negleosano glineno posue ako slui za posebno pripremanje odreenih jela s malim sadrajem vode i ako ispunjava ostale uslove propisane ovim pravilnikom. Posue i pribor (ukrasni tanjiri, vrevi, olje i dr.) koji nisu proizvedeni u skladu sa odredbama ovog pravilnika i nisu namenjeni za pripremu, uvanje i promet ivotnih namirnica moraju biti vidno i trajno oznaeni da nisu za pripremu, uvanje i promet ivotnih namirnica. lan 21. Negleosano glineno posue ne sme imati pukotine, neravnine i depove. Pri probi izvrenoj tri puta uzastopno kuvanjem po 30 minuta u rastvoru siretne kiseline, 3% (v/v) ne sme se otpustiti. 1) vie od 10 mg olova i 0,5 mg kadmijuma posle prve probe, ni vie od 3 mg olova i 0,2 mg kadmijuma posle tree probe, raunajui na 1 l rastvora; 2) vie od 60 mg ukupno rastvorenih materija posle tree probe, raunajui na 1 l rastvora. Prilikom stavljanja u promet negleosanog glinenog posua mora se priloiti uputstvo o postupku sa posudom pre upotrebe, o jelima koja se mogu pripremati u posudi i o pranju posude. lan 22. Gle na glinenom, keramikom i porculanskom posuu i priboru ne sme biti oteena i ne sme se ljutiti sa povrina posua, odnosno pribora. Ivice glinenog, keramikog, porculanskog i staklenog posua i pribora koje se prilikom upotrebe prinose ustima moraju biti zaobljene i glatke. lan 23. Glineno, keramiko i porculansko posue i pribor koji dolaze u neposredan dodir sa ivotnim namirnicama ne smeju otputati boju, ni vie od 3 mg olova, 0,2 mg kadmijuma, 1 mg hroma, 1 mg selena i 1 mg barijuma u rastvoru siretne kiseline, 3% (v/v) za vreme od 24 asa na temperaturi 20o 2oS, ni vie od 3 mg antimona u rastvoru 30 g/l vinske kiseline, raunajui na 1 l. Odredbe stava 1. ovog lana odnose se i na spoljnu povrinu posude u visini od 20 mm, raunajui od gornje ivice posude. lan 24. Stakleno posue mora ispunjavati sledee uslove: 1) ivice posua ne smeju biti otre ni oteene; 2) povrina koja dolazi u neposredan dodir sa ivotnim namirnicama ne sme otputati vie od 0,1 mg/l olova u rastvoru siretne kiseline, 3% (v/v) na temperaturi 20o 2oS za vreme od 24 asa a kristalno staklo ne vie od 0,3 mg/l olova"; 3) spoljna povrina staklenog suda irine 20 mm raunajui od gornje ivice suda, ne sme otpustiti vie od 1 mg/dm2 olova ni vie od 0,1 mg/dm2 kadmijuma u rastvoru siretne kiseline, 3% (v/v) na temperaturi od 20o 2oS za vreme od 24 asa.

5. Posue i pribor od vetakih masa

Vetake mase (polimerni materijali)

a) Opti uslovi
lan 25. Vetake mase za izradu posua i pribora ne smeju sadravati sastojke koji prilikom korienja tih predmeta mogu tetno delovati na zdravlje ili nepovoljno uticati na organoleptika svojstva i sastav ivotnih namirnica. Vetake mase za izradu posua i pribora, ako ovim pravilnikom nije drukije odreeno, moraju ispunjavati sledee uslove: 1) da prilikom upotrebe predmeta ne otputaju u ivotne namirnice, odnosno pljuvaku, vie od: 1) 0,5 mg olova; 2) 0,05 mg kadmijuma; 3) 0,1 mg hroma; 4) 0,1 mg molibdena; 5) 0,1 mg arsena; 6) 0,01 mg ive; 7) 0,5 mg selena; 8) 0,5 mg barijuma; 9) 50 mg cinka; 10) 10 mg kalaja; 11) 5 mg kobalta. raunajui na 1 kg ili 1 l ivotne namirnice, odnosno njenog model-rastvora; 2) da ne otputaju u ivotne namirnice, odnosno pljuvaku vie od 60 mg/kg (10 mg/dm2) ukupnih niskomolekularnih organskih i neorganskih supstancija; 3) da ne otputaju u ivotne namirnice, odnosno pljuvaku primarne aromatine amine, raunate kao anilin, ni sekundarne aromatine amine, raunate kao difenilamin, pojedinano vie od 0,1 mg/kg (0,02 mg/dm2), niti zaostale perokside u koliini veoj od 3 mg/kg (0,5 mg/dm2), raunate kao aktivan kiseonik; 4) da ne otputaju boje (ako su obojene) u ivotne namirnice, pljuvaku i znoj, odnosno njihove model-rastvore. Optika transmisija u vidljivom delu spektra obojenog ekstrakta vetake mase u model-rastvoru mora da iznosi najmanje 95%. lan 26. Vetake mase koje se upotrebljavaju za izradu posua i pribora koji dolaze u neposredan dodir sa vodom za pie, mlekom, mlenim proizvodima, branom, parafinisanim ili navotenim namirnicama, namirnicama koje sadre eterina ulja, alkoholnim piima, mestima, uljima ili ivotnim namirnicama ija je spoljna faza mast, ne smeju sadravati omekivae ako posebnim propisom nije izriito drukije propisano. lan 27. Vetake mase na bazi polivinil-hlorida i kopolimera koje se upotrebljavaju za izradu cevi, cisterni, vodotornjeva, slavina i drugih ureaja, premaza ili obloga, a dolaze u neposredan dodir sa vodom za pie, mogu sadravati sledee omekivae: dibutil-ftalat, di-2-etilheksilftalat, estere alkilsulfonskih kiselina (S12-S20) sa fenolima, di-(fenoksietil)-formal, butil-benzilftalat, di-2-etilheksil-adipad, di-izononil-ftalat, difenil-2-etilheksilfosfat, hlorparafin (S10-S35), poliester adipinske kiseline sa 1,3-butan-diolom, poliester adipinske kiseline sa 1,3butandiolom i 1,6-heksandiolom, i poliester alipinske kiseline sa 1,3-i/ili 1,4-butandiolom i/ili 1,2-propandiolom, ije su slobodne hidroksilne grupe acetilirane. Koliina navedenih omekivaa u gotovom proizvodu, pojedinano ili u smesi, ne sme biti vea od 35%. Ako su navedeni omekivai prisutni, ne smeju se dodavati stabilizatori na bazi olova i organski vezanog kalaja. Gotovi proizvodi iz stava 1. ovog lana koji dolaze u neposredan dodir sa vodom za pie, a izraeni su iz prirodnog ili sintetskog kauuka, mogu sadravati sledee omekivae: estere

alkilsulfonskih kiselina (S10-S20) sa fenolima, di-2-etilheksil-adipat i di-2-etilheksil-ftalat. Koliina navedenih omekivaa pojedinano ne sme biti vea od 10% (osim kod materijala za zaptivanje i lepkova), a ako su zastupljeni u smesi, njihova koliina ne sme biti vea od 20%. Vetake mase koje se upotrebljavaju za izradu gotovih proizvoda iz stava 1. ovog lana ne smeju otputati u vodu fluorescirajue supstancije vie od 0,001 mg/l vode, ni olova vie od 0,45 mg/l vode posle pet dana dodira sa vodom, odnosno vie od 0,05 mg/l vode posle deset dana dodira sa vodom na temperaturi od 20 2 oS, raunajui na 24 asa. Vetake mase od kojih se izrauju cevi za vodu za pie ne smeju da sadre vie od 2,5%, a zaptivai 3,0% acetilenske ili neke druge vrste oksidirane ai.

b) Posebni uslovi
Polivinil-hlorid i ostali polimeri sa omekivaem i bez omekivaa
lan 28. 1. Transportne trake za ivotne namirnice na bazi omekanog polivinil-hlorida, samog ili u smesi sa butadien-akrilonitril-kopolimerima u kojima prevladava udeo polivinil-hlorida, mogu sadravati sledee monomerne omekivae: dibutil-ftalat, di-2-etilheksil-ftalat, dibutil-sebacat, acetiltributil-citrat, acetil-tri-2-etilheksil-citrat, difenil-2-etil-heksil-fosfat i estere alkilsulfonskih kiselina (S12-S20) sa fenolima, a od polimernih omekivaa: poliester adipinske kiseline sa 1,3 butandiolom i 1,6-heksandiolom i poliester adipinske kiseline sa 1,3-i/ili 1,4-butandiolom i/ili 1,2-propandiolom ije su slobodne hidroksilne grupe acetilirane. Koliina monomernih omekivaa iz stava 1. ovog lana ne sme biti vea od 12%, izraeno na gotov proizvod ili na pokrovni sloj koji dolazi u kontakt sa namirnicama ako trake sadre tkanine, ukoliko se transportne trake upotrebljavaju za ivotne namirnice koje u spoljanoj fazi sadre masti i ulja, za navotene i parafinirane ivotne namirnice, mlene proizvode i sir, ivotne namirnice koje sadre eterina ulja, i za branaste i krupiaste namirnice. Ako se trake upotrebljavaju za ostale namirnice, a naroito za one koje se pre upotrebe peru, ljute ili na drugi nain iste, mogu sadravati do 40% monomernih omekivaa iz stava 1. ovog lana, izraeno na gotov proizvod ili na pokrovni sloj koji dolazi u kontakt sa namirnicama ako trake sadre tkanine. Udeo polimernih omekivaa iz stava 1. ovog lana nije ogranien ni za jednu primenu. Transportne trake za ivotne namirnice na bazi butadien-akrilonitril-kopolimera, samih ili u smesi sa polivinil-hloridom, vanilhlorid-kopolimerima ili u smesi vinilhlord-polimerizata, s tim da u gotovom proizvodu prevladava udeo butadien-akrilonitril-kopolimera, mogu od omekivaa sadravati samo estere alkil-sulfonskih kiselina (S12-S20) sa fenolima i krezolima, i to najvie do 10%, izraeno na gotov proizvod. 2. Cevi izraene od polimerizata-vinilhlorida, koje slue za odvod tenih namirnica, izuzimajui vrue tenosti, mleko i alkoholna pia u kojima je udeo etanola vei od 13% (v/v), mogu sadravati sledee omekivae: poliestere alipinske kiseline i 1,3-butandiola, poliestere adipinske kiseline i 1,3- ili 1,3- i 1,4-butan-diola ije su slobodne hidroksilne grupe acetilovane, poliestere adipinske kiseline i 1,3-butandiola i 1,6-heksandiola, estere sulfonskih kiselina sa prevladavajuim ravnolananim alkilsulfohloridima (S9-S18) i fenolom, di-izononilftalate i di-izodecilftalat. Izuzetno od odredbe stava 1. taka 2. ovog lana, cevi za odvod mleka u mainama za preradu mleka i cevi koje se koriste u tehnolokom postupku prerade mleka mogu sadrati sledee omekivae: poliester adipinske kiseline i 1,3-butandiola, poliestere adipinske kiseline i smese 1,3-butandiola i 1,6-heksandiola, poliestere adipinske kiseline i smese 1,3-i/ili 1,4butandiola i/ili 1,2-propandiola ije su slobodne hidroksilne grupe acetilovane, estere alkilsufonskih kiselina (S10-S20) i fenola i di-2-etilheksil-ftalat, i to u ukupnoj koliini od maksimalno 50%, izraeno na gotov proizvod, s tim da poslednja dva omekivaa ne mogu biti iznad 20% od ukupnog sadraja omekivaa. Cevi za odvod tekuih namirnica mogu se izraivati iz elastomera na bazi silikona bez dodatka omekivaa.

3. Premazi i lakovi za celofan izraeni iz celuloznog nitrata ili viniliden-hlorid-kopolimera mogu se upotrebiti za pakovanje ivotnih namirnica samo ako je utvreno da iz njih nijedna supstancija ne prelazi na namirnicu, osim onih koje ne utiu znatno na zdravstvenu ispravnost, niti bitno utiu na miris i ukus namirnice, a tehniki su neizbene. Doputeni omekivai su: dibutil-ftalat, di-n-oktil-ftalat, dicikloheksil-ftalat, bio-(metilcikloheksil)-ftalat i acetil-tributil-citrat, pod uslovom da 1 dm2 filma (sloja polimera) ne sadri ukupno vie od 15 mg tih omekivaa. 4. Folije, tube, premazi i lakovi na bazi celuloznog acetata i propionata ne smeju sadravati vie od 0,1% u vodi rastvorljivih supstancija. Gotovi proizvodi navedeni u ovom stavu, ako su izraeni od celuloznog acetata, smeju sadravati sledee omekivae: dietil-ftalat, diizopropilftalat, di-2-etilheksil-ftalat i dibutil-ftalat, ukupno najvie 22%, a ako su izraeni od celuloznog propionata, smeju sadravati sledee omekivae: di-2-etilheksil-ftalat, dibutiladipat, di-2-etil-heksil-adipat, dibutil-sebacat i dibutil-azelat, ukupno najvie 12%. Gotovi proizvodi navedeni u ovom stavu, izraeni od omekanog celuloznog acetata i propionata, ne smeju doi u dodir sa branastim i krupiastim namirnicama, namirnicama koje u spoljanjoj fazi sadre masti i ulja, navotenim ili parafiniranim namirnicama, mlekom i mlenim proizvodima, ukljuujui i sir, i namirnicama koje sadre etanol ili eterina ulja. 5. Folije, tube, premazi i lakovi izraeni od polimerizata na bazi estera akrilne i/ili metakrilne kiseline ne smeju sadravati druge omekivae osim dibutil-ftalata iji sadraj ne sme iznositi vie od 3%, izraeno na gotov proizvod (odnosno kod vieslojnih folija ili vievrsnih premaza izraeno na povrinski sloj koji dolazi u dodir sa namirnicama). Udeo isparljivih organskih supstancija u nepreraenoj sirovini i u gotovom proizvodu ne sme iznositi vie od 0,5%, a ostatak peroksida - vie od 0,2%. Monomerni akrilonitril i metaakrilonitril mogu prelaziti na namirnice samo u koliinama koje nisu vee od granice osetljivosti priznate metode. 6. Folije, tube, premazi i lakovi mogu se izraivati i iz polivinil-hlorida, kopolimera vinilhlorida i smese ovih polimerizata sa drugim kopolimerima i hlorisanim poliolefinima, pod uslovom da prevladava udeo vinil-hlorida shodno posebnim odredbama za navedene kombinacije polimera. 7. Omekane polivinil-hloridne folije uopteno smeju sadravati doputene monomerne i/ili polimerne omekivae u koliini do 35%, izraeno na gotov proizvod (odnosno kod vieslojnih folija ili vievrsnih premaza izraeno na povrinski sloj koji dolazi u dodir sa namirnicama) ako folija ne dolazi u direktan dodir sa prakastim i finozrnastim namirnicama, namirnicama koje u spoljanjoj fazi sadre masti i ulja, navotenim i parafinisanim namirnicama, mlekom i mlenim proizvodima, ukljuujui i sir, i namirnicama koje sadre etanol ili eterina ulja. Ova ogranienja se ne odnose na naborane folije koje sadre najvie 6,0% di-2-etalheksil-ftalata i ija je debljina manja od 0,02 mm, kao ni na folije za pakovanje sveeg mesa. Doputeni monomerni omekivai za te svrhe su: dibutil-ftalat, di-2-etilheksil-ftalat, dicikloheksil-ftalat, butilbenzil-ftalat, di-izodecil-ftalat, di-izononil-ftalat, di-n-heksil-azelat, dibutil-sebacat, di-2-etilheksil-adipat, acetiltributil-citrat, acetil-tri-2-etilheksil-citrat, difenil-2etilheksil-fosfat i esteri alkilsulfonskih kiselina (S12-S20) sa fenolima. Doputeni polimerni omekivai za te svrhe su: poliesteri adipinske kiseline i 1,3butandiola, poliesteri adipinske kiseline i 1,3-butandiola i 1,6-heksandiola i poliesteri adipinske kiseline i 1,3-i/ili 1,4-butandiola i/ili 1,2-propandiola ije su slobodne hidroksilne grupe acetilovane. Ako su u polimerima zastupljeni navedeni monomerni i polimerni omekivai, oni ne smeju sadravati stabilizatore na bazi organski vezanog kalaja. Omekane polivinil-hloridne folije s velikom propustljivou kiseonika, koje slue za pakovanje sveeg mesa, smeju sadravati ukupno najvie 22% sledeih omekivaa: di-2etilheksil-ftalat, acetil-tributil-citrat, estere alkilsulfonskih kiselina (S12-S20) sa fenolima i di-nheksilazelat. Ako ove folije slue iskljuivo za pakovanje sveeg mesa, debljina im ne sme biti vea od 20 mikrometara, a na 1 kg pakovanog mesa ne smeju otpustiti vie od 60 mg omekivaa iz ovog stava. 8. Folije, tube, premazi i lakovi mogu se izraivati i iz viniliden-kopolimera sa prevladavajuim udelom viniliden-hlorida i od monomernih omekivaa smeju sadravati acetiltributil-citrat i dibutil-sebacat, ukupno najvie 5,0%, ili od polimernih omekivaa: poliestere adipinske kiseline i 1,3 i 1,4 butandiola (srednje molekularne teine 1000), ije su slobodne hidroksilne grupe acetilovane i poliestere adipinske kiseline i/ili azeleinske kiseline sa

1,2-propandiolom, 1,3 i 1,4-butandiolom ili 1,6-heksandiolom (srednje molekularne teine iznad 1000), ukupno najvie 10,0%. 9. Hlorkauuk i ciklokauuk koji se upotrebljavaju za izradu obojenih filmova za spremita vode za pie smeju od omekivaa sadravati samo di-(fenoksietil) formal, i to najvie 25%, izraeno na gotov film, s tim da se ne sme dokazati u vodi za pie. 10. Udeo monomernog vinil-hlorida u polimernom materijalu ne sme biti vei od 1 mg/kg, a u ivotnim namirnicama - od 0,01 mg/kg.

Poliamidi
lan 29. U poliamidima koji se upotrebljavaju za izradu posua i pribora sadraj cinka ne sme biti vei od 1%, raunajui na polimer. Poliamidi koji sadre N,N bis-(3 (3,5-ditercijarni butil-4-hidroksifenil)-propionilheksametilen-diamin kao stabilizator ne smeju se upotrebiti za izradu posua i pribora za ivotne namirnice koje sadre etanol. Poliamidi ne smeju sadravati vie od 2% zaostalih monomera i niskomolekularnih poliamida.

Polipropilen
lan 30. Polipropilen koji se upotrebljava za izradu posua i pribora i dolazi u dodir sa ivotnim namirnicama ija je spoljna faza mast ili ulje ne sme sadravati sledee stabilizatore: 3,5ditercijarni butil-4-hidroksibenzoeve kiseline (2,4-ditercijarni butil-fenil) estar ili di-n-oktadecil (4-hidroksi-3, 5-detercijarni butil) benzil-fosfonat, niti vie od 0,2% 2,6-ditercijarnog-butil-4 metil-fenola. Polipropilen ne sme sadravati vie od 0,1% oksida kalcijuma, aluminijuma, silicijuma, titana, hroma i vanadijuma koji potiu od upotrebljenih stabilizatora, a od tog procenta ne smeju sadravati vie od 0,005 mg% (0,05 mg/kg) hroma iz njegovih jedinjenja rastvorljivih u vodi niti vie od 0,002% (20 mg/kg) vanadijuma, raunajui kao vanadijum-pentoksid (V2O5).

Melamin-formaldehidne, fenol-formaldehidne i ureaformaldehidne mase

lan 31. Melamin-formaldehidne, fenol-formaldehidne i urea-formaldehidne mase koje se upotrebljavaju za izradu posua i pribora ne smeju da otputaju u vodu i siretne kiseline, 3% (v/v) vie od 300 mg/kg (50 mg/dm2) ukupnih niskomolekularnih organskih i neorganskih supstancija posle kontakta od 30 minuta na temperaturi od 80oS. Osim toga, ove mase ne smeju otputati vie od 0.001 mg/kg fluorescirajuih supstancija, posebno kancerogene policiklike aromatine ugljovodonike ili formaldehida vie od 3 mg/kg (0,5 mg/dm2), niti olova, arsena i cinka pojedinano vie od 1 mg/dm2 u vodu i siretne kiseline, 3% (v/v), posle kontakta od 30 minuta na temperaturi od 80oS. Ako se ove mase upotrebljavaju za impregnaciju papirne i kargonske ambalae za ivotne namirnice, onda one ne smeju otputati vie od 1 mg/dm2 formaldehida. Fenol-formaldehidne mase ne smeju otputati fenole i krezole u koliini veoj od 1 mg/kg (0,2 mg/dm3).

Elastomeri
lan 32. 1) Elastomeri koji se upotrebljavaju za izradu posua i pribora ne smeju sadravati paranitrofenol, bornu kiselinu i pentahlor-fenolat-natrijum.

Za stabilizaciju elastomera mogu se koristiti sredstva protiv starenja do 1,5%. Elastomeri koji dolaze u neposredan dodir sa ivotnim namirnicama ija je spoljna faza mast ili ulje ne smeju sadravati stirenizirani difenilamin kao sredstvo protiv starenja. Etilenpropilen-kauuk ne sme sadravati sredstva protiv starenja koja se inae dodaju kauuku. Elastomerima se mogu dodavati cinkov dimetil-, dietil-, dibutil-, pentametilen ili etilfenilditiokarbamat. 2) Gotovi proizvodi izraeni od elastomera ne smeju sadravati pojedinano vie od 0,1 mg/kg hidroksilamina, povrinskih omekivaa i sekundarnih alifatskih i cikloalifatskih amina. Sadraj cinka u gotovom proizvodu koji dolazi u dodir sa sluzokoom usne duplje (nastavci za boice, cucle i sl.), zatim u zaptivaima i cevima za provoenje tenih i kaastih ivotnih namirnica ne sme biti vei od 1% a u ostalim proizvodima ne sme biti vei od 3% niti davati pozitivnu reakciju na perokside. U gotovom proizvodu sadraj olova ne sme biti vei od 10 mg/kg, a arsena vei od 5 mg/kg. Gotovi proizvodi koji se peru i iste (transportne trake, cevi za pneumatski transport ivotnih namirnica i sl.) mogu sadravati do 50% grafita ili ai, s tim da je a acetilenska ili neka druga vrsta oksidirane ai. Cevi i ventili na ureajima za mlekare, izraeni od smee elastomera i plastomera, ne smeju sadravati vie od 50% polimernih omekivaa, od kojih se 20% moe zamenici sa di2-etil-heksil-ftalatom. 3) Gotovi proizvodi izraeni od elastomera, ako nije drukije propisano, ne smeju otputati vie od 150 mg/dm2 neisparljivih organskih supstancija ni vie od 600 mg/dm2 anorganskih supstancija u toku 24 asa, na temperaturi od 20 2oS, u model-rastvore (destilovanu vodu, siretnu kiselinu, 3% (v/v) i etanol, 10% (v/v)). Prenosne trake i cevi za pneumatski transport ivotnih namirnica, cevi i delovi za slavine za vodovodske ureaje, ventili, sisaljke, zaptivai za parne lonce i slino kuhinjsko posue i pribor, koji su izgraeni od elastomera, ne smeju otpustiti u model-rastvore vie od 50 mg/dm2 neisparljivih organskih supstancija ni vie od 100 mg/dm2 neorganskih supstancija. Cucle, nastavci za staklene boice i sl. ne smeju otputati u model-rastvore vie od 20 mg/dm2 organskih i neorganskih supstancija. Takoe ne smeju otputati vie od 3 mg/kg formaldehida, ni vie od 6 mg/kg cinka, na vie od 0,1 mg/kg (0,02 mg/dm2) primarnih aril i/ili sekundarnih N-alkil-N-arilamina, raunato kao anilin-hidrohlorid ili N-etil-fenil-amin. 4) Elastomeri ne smeju da otputaju ditiokarbamate, tiurame i ksantogenate, raunato kao ugljen-disulfid, pojedinano vie od 1 mg/kg (0,2 mg/dm2), kao ni merkaptobenzotiazol, njegovu so cinka i 2,2-ditiobis (benzotiazol), pojedinano vie od 1 mg/kg (0,2 mg/dm2), raunato kao merkaptobenzotiazol.

Polietilen
lan 33. Za izradu predmeta opte upotrebe koji dolaze u neposredan dodir sa mastima, uljem ili ivotnim namirnicama ija je spoljna faza mast, ne mogu se upotrebljavati: - polietilen u smesi sa hidriranim policiklopentadienom; - polietilen kao kopolimer sa vie od 5% vinil-acetata; - polietilen sa stabilizatorima iznad 0,3%. Polietilen ne sme sadravati vie od 0,1% oksida kalcijuma, silicijuma, titana, hroma i vanadijuma koji potiu od upotrebljenih katalizatora, a od toga ne sme sadravati vie od 0,005 mg% (0,05 mg/kg) hroma iz njegovih jedinjenja rastvorljivih u vodi, niti vie od 0,002% (20 mg/kg) vanadijuma raunatog kao vanadijum pentoksid (V2O5).

Polistiren
lan 34. 1) Gotovi proizvodi izraeni od polistirena ne smeju sadravati vie od 500 mg/kg slobodnog stirena.

2) Kopolimeri ne smeju sadravati vie od 5 mg/kg zaostalog akrilonitrila i metaakrilonitrila, a ako su namenjeni ambalai za pie - ne vie od 1 mg/kg. U ivotnu namirnicu ne sme prei vie od 0.001 mg/kg (0.0001 mg/dm2) akrilonitrila iz kopolimera stiren-akrilonitrila i metaakrilonitrila u toku 10 dana na temperaturi 40oS. 3) Penasti polistiren ne sme sadravati vie od 1,0 g/l heksabrom-ciklododekana. Penasti polistiren ne sme otpustiti u mast ili ulje vie od 1 mg/kg broma posle stajanja od 14 dana na temperaturi od 20 2oS. Penasti polistiren ne sme otpustiti vie od 15 mg/dm2 isparljivih organskih sastojaka u toku 24 asa na temperaturi od + 90oS, ne raunajui akrilonitril i metaakrilonitril. 4) Posue i pribor koji dolaze u neposredan dodir sa mastima, uljima i ivotnim namirnicama ija je spoljna faza mast ne smeju biti izraeni od polistirena koji sadri vie od 0,02% optikih belila (UV stabilizatori). Ukupan sadraj cinka u gotovom proizvodu ne sme iznositi vie od 1,0%. Polistiren ne sme sadravati vie od 4 mg/kg litijuma iz alkalnih jedinjenja litijuma koja se upotrebljavaju kao katalizatori.

Poliuretani
lan 35. 1) Posue i pribor izraeni od poliuretana ne smeju sadravati slobodne diole, amine, monomerne izocijanate i perokside, odnosno njihov sadraj mora biti ispod donje granice osetljivosti propisanih metoda. 2) Posue i pribor izraeni od umreenih poliuretana mogu biti u direktnom kontaktu sa sledeim ivotnim namirnicama: - dehidriranim namirnicama; - namirnicama koje sadre vodu, s tim da im rN vrednost iznosi 5-7 i da im temperatura ne prelazi 30oS; - namirnicama kod kojih je spoljna faza mast, ako poliuretani ne sadre ubrzivae, kao din-oktil-Sn-merkaptid, epoksidovano sojino ulje sa sadrajem epoksidnog kiseonika manjim od 8%, butiltiostanonsku kiselinu i trialil-cijanurat, zatim sredstva protiv starenja, sredstva za zatitu od hidrolize, kao to su triizopropil-1,3,5-benzol-2,4-polikarbodimid. 3) Na povrini od 1 m2 gotovog proizvoda ne sme biti, posle odstranjenja rastvaraa iz lepka, vie od 10 g nanesenog poliuretanskog lepka, a rastvarai, amini, dioli i fenoli ne smeju prelaziti u namirnice i model-rastvore (sadraj rastvaraa, amina i diola mora biti ispod donje granice osetljivosti propisane metode, a fenola - ne vie od 0,5 mg/dm2). 4) Poliuretani ne smeju otputati u ivotne namirnice, odnosno model-rastvore, vie od 20 mg/dm2 ukupnih niskomolekularnih organskih i neorganskih supstancija, na temperaturi 40oS u trajanju od 30 minuta do 10 dana.

Nezasieni poliestri
lan 36. Gotovi proizvodi izraeni od nezasienih poliestara ne smeju da sadre vie od 5 mg/dm2 rastvorljivih supstancija, raunajui na istu smolu, ni vie od 15 mg/dm2 isparljivih organskih sastojaka, odreenih suenjem na temperaturi 90o S u toku 24 asa, ne raunajui akrilonitril i metaakrilonitril. Ovi proizvodi ne smeju otputati vie od 1 mg/kg azota iz ubrzivaa na bazi tercijarnih amina proizvedenih iz anilina ili toluidina, kao ni vie od 3 mg/kg slobodnih peroksida iz istog polimera, raunatog kao aktivni kiseonik. lan 37. Za izradu posua i pribora od vetakih masa mogu se upotrebiti samo one vetake mase za koje je pribavljen atest od zdravstvene ili druge organizacije udruenog rada ovlaene za vrenje analize predmeta opte upotrebe.

6. Drveno posue i pribor

lan 38. Drveno posue i pribor namenjeni za uvanje ili prevoz pojedinih ivotnih namirnica, sirovina, odnosno polupreraevina moraju biti izraeni od potpuno zdravog drveta koje ne odaje miris ili koje na drugi nain ne utie nepovoljno na organoleptika svojstva ivotnih namirnica. Zabranjeno je stavljanje u promet posua i pribora od drveta koji su upotrebljavani, koji su obojeni ili koji su, radi spreavanja truljenja i suenja, impregnirani hemijskim sredstvima. lan 39. Drveno posue i pribor mogu se sa unutranje strane zatiti glatkim i ujednaenim prevlakama koje u pogledu materijala od kog su izraene moraju ispunjavati uslove predviene u lanu 9. ovog pravilnika.

7. Pribor od tekstila
lan 40. Pribor od tekstila moe se stavljati u promet samo ako je izraen od nove pree i od tekstila koji nisu bojeni ni impregnirani insekticidima ili drugim sredstvima koja, zbog neprijatnog mirisa ili drugih svojstava, mogu nepovoljno uticati na higijensku ispravnost ivotnih namirnica.

8. Ostali pribor
lan 41. Cevice za usisavanje alkoholnih i bezalkoholnih pia mogu biti od vetake mase ili slame. Cevice od vetake mase moraju biti izraene od materijala koji ispunjava uslove propisane u l. 25 - 36. ovog pravilnika. Cevice od slame ne smeju biti zagaene plesnima i sporama i moraju ispunjavati i druge higijenske uslove. Cevice iz st. 2. i 3. ovog lana moraju biti pakovane tako da ne postoji mogunost da se zagade. lan 42. Delovi posua i pribora za usitnjavanje i mlevenje ivotnih namirnica koji dolaze u neposredan dodir sa ivotnim namirnicama ne smeju biti izraeni od cinka, kadmijuma, olova ili njihovih legura. lan 43. Sloj materijala koji slui za toplotnu izolaciju na friiderima i rashladnim ureajima koji se upotrebljavaju za prevoz ohlaenih i duboko zamrznutih ivotnih namirnica mora biti potpuno zatien nepropustljivom materijom. Vetake mase kojima su sa unutranje strane obloeni friideri i rashladni ureaji iz stava 1. ovog lana moraju biti bez mirisa i odgovarati uslovima iz l. 25 - 36. ovog pravilnika.

III. AMBALAA ZA IVOTNE NAMIRNICE A. Opti uslovi za promet

lan 44. Ambalaa za ivotne namirnice (u daljem tekstu: ambalaa) koja dolazi u neposredan dodir sa ivotnim namirnicama mora biti izraena od materijala koji ne utie nepovoljno na organoleptika, hemijska ili fizika svojstva ivotnih namirnica i ne sme, iznad koliina odreenih ovim pravilnikom, sadravati ni otputati materije koje mogu biti tetne po zdravlje. lan 45. Materijal upotrebljen za lemljenje ambalae koja dolazi u neposredan dodir sa ivotnim namirnicama mora ispunjavati uslove propisane u lanu 16. ovog pravilnika. lan 46. Zatitni lak na ambalai, koji na bilo koji nain dolazi u dodir sa ivotnim namirnicama, ne sme uticati na poveanje koncentracije dozvoljene koliine tekih metala u ivotnim namirnicama ni otputati rastvarae ili druge organske materije koje se nalaze u sastavu laka.

Zatitni lak iz stava 1. ovog lana mora ispunjavati sledee uslove: 1) da ne bubri, da se ne ljuti ili da ne puca pri savijanju lima, folija i sl.; 2) da dobro i ravnomerno prianja za povrinu ambalae; 3) da je otporan i da se ne menja na temperaturi od 80oS do 130oS; 4) da nema rezidualnih mirisa; 5) da, prema propisanim postupcima ekstrakcije, ne otputa vie od 8 mg rastvorljivih supstancija na 1 dm2, odnosno 50 mg raunajui na 1 kg, ili 2 mg suvog ostatka hloroformskog ekstrakta na 1 dm2 lakirane povrine; 6) da sadraj fenolne materije u ekstraktu ne iznosi vie od 0,2 mg/dm2, odnosno 1 mg/kg; 7) da sadraj formaldehida u vodenom ekstraktu ne iznosi vie od 0,5 mg/dm2, odnosno 3 mg/kg; 8) da sadraj cinka u vodenom ekstraktu ne iznosi vie od 1 mg/dm2, odnosno 6 mg/kg, a u ambalai za kisele proizvode u ekstraktu siretne kiseline, 3% (v/v) takoe ne prelazi 1 mg/dm2, odnosno 6 mg/kg; 9) da sadraj organskih azotovih jedinjenja u vodenom ekstraktu ne iznosi vie od 1 mg/dm2 raunato kao azot; 10) da sadraj aromatinih amina u ekstraktu ne iznosi vie od 0,02 mg/dm2, odnosno 0,1 mg/kg. lan 47. Guma koja se pri zatvaranju ambalae koristi za zaptivanje mora da ispunjava uslove iz lana 32. ovog pravilnika. Masa za zaptivanje duplih avova limenki i metalnih tuba mora ravnomerno da prianja za metalnu podlogu, da je elastina i da je hemijski i termiki otporna, kao i da ispunjava uslove propisane u l. 25. do 36. ovog pravilnika. lan 48. Za bojenje ambalae ija obojena povrina dolazi u neposredan dodir sa ivotnim namirnicama mogu se upotrebljavati boje i punila koji ispunjavaju uslove iz l. 7. i 8. ovog pravilnika. lan 49. Sredstva za podmazivanje koja se koriste pri izradi limova, metalnih folija i metalne ambalae, a ostavljaju ostatke koji mogu doi u dodir sa ivotnim namirnicama, ne smeju da sadre materije koje mogu nepovoljno uticati na ivotne namirnice. lan 50. Na ambalai mora postojati znak proizvoaa. Zbirna originalna pakovanja ambalae, koja se stavljaju u promet, moraju imati i oznaku: "Za ivotne namirnice".

B. Posebni uslovi za promet 1. Ambalaa od metala

Limenke
lan 51. Za izradu limenki moe se koristiti beli lim - elektrolitski i toplokalajisani, aluminijumski lim istoe 99,5%, aluminijumske legure, hromirani elini lim i druge vrste elinih limova. Za limove iz stava 1. ovog lana obavezna je dopunska organska zatita. Materijali iz stava 1. ovog lana ne smeju sadravati vie od 0,02% olova, 0,02% arsena, 0,20% bakra i 0,20% cinka. Kalaj koji se upotrebljava za izradu belog lima treba da je istoe 90,75% i ne sme sadravati vie od 0,05% olova ili kadmijuma - pojedinano ili ukupno, ni vie od 0,01% arsena. Beli lim koji se upotrebljava za izradu limenki za stavljanje u promet voa, povra, mesa i dr. namirnica, ak i ako ima i homogenu prevlaku od kalaja, mora se lakirati ili na neki drugi nain zatititi od agresivnih sastojaka.

lan 52. Spoljne i unutranje povrine limenke moraju biti iste i glatke, sa ujednaenom i neprekinutom prevlakom kalaja, odnosno zatitnog laka i ne smeju imati ogrebotine, brazde, mehurie, ulegnua ili bilo kakva druga oteenja na prevlaci. Uzduni av limenke mora biti ravnomerno ispunjen slojem od legure za lemljenje odgovarajueg sastava. Legura za lemljenje uzdunih duplih avova (lemljenje na spoljanjoj strani) moe da sadri do 98% olova. Legura za lemljenje uzdunih preklopnih avova moe da sadri do 70% olova, a unutranja povrina ava mora da bude dopunski zatiena prevlakom laka ili samolepljivom trakom. Legura za lemljenje limenki "decollage" moe da sadri do 50% olova. Uzduni av formiran zavarivanjem ivica tela limenke mora se obostrano zatititi. lan 53. Lepila koja se koriste za lepljenje etiketa, nalepnica i traka na limenkama ne smeju da sadre materije koje imaju korozivno dejstvo. Lepila samolepljivih traka koja dolaze u dodir sa ivotnim namirnicama i lepila koja se koriste pri izradi laminata moraju ispunjavati sledee uslove: - da ne sadre materije koje bi difundovanjem kroz foliju mogle da kontaminiraju ivotne namirnice; - da ne vlae; - da su hemijski i termiki otporne; - da ne gube lepljiva svojstva tokom skladitenja ambalae.

Metalne tube
lan 54. Metalne aluminijumske tube moraju biti izraene od aluminijuma istoe najmanje 99,5% ili od aluminijumskih legura i moraju biti prevuene zatitnim lakom. Zatitni lak kojim se prevlai unutranja strana metalne tube mora ispunjavati uslove iz lana 46. ovog pravilnika. lan 55. Zaptivai na poklopcu metalne tube moraju biti izraeni od materijala koji se ne rastvara u sadraju tube. Zaptivai iz stava 1. ovog lana moraju biti podeeni tako da potpuno ispunjavaju i pokrivaju dno poklopca, a prilikom otvaranja tube ne smeju se odvajati od dna poklopca. Poklopac metalne tube, zajedno sa zaptivaem, mora hermetiki zatvarati otvor tube.

Folije i limovi od aluminijuma i njegovih legura

lan 56. Aluminijumske folije koje se upotrebljavaju za neposredno pakovanje ivotnih namirnica, u vidu omota ili poklopca, mogu se izraivati od aluminijuma istoe najmanje 99,5%. Folije i limovi za izradu oblikovane ambalae mogu se izraivati od aluminijuma istoe 99,5% ili njegovih legura. Folije i limovi iz st. 1. i 2. ovog lana koji se upotrebljavaju za pakovanje ivotnih namirnica moraju se kairati specijalnim vrstama hartije i prevlaiti vetakim masama koje ispunjavaju uslove propisane u l. 25 - 36. ovog pravilnika ili zatitnim lakovima za zatitu limova. Nekairane i nelakirane aluminijumske folije i limovi mogu se koristiti za izradu ambalae za kratkotrajno uvanje (do 48 asova) gotovih jela koja se koriste u drutvenoj ishrani i zamrznutih jela, za omotavanje i peenje ivotnih namirnica u domainstvu, za pakovanje ivotnih namirnica koje nisu bogate mastima (do 50%), a, izuzetno, i ivotnih namirnica ija je rN vrednost iznad 5. Aluminijumske folije i limovi iz stava 4. ovog lana ne mogu se koristiti za izradu ambalae za gotova jela koja se steriliu u toj ambalai.

lan 57. Lepila koja se upotrebljavaju pri izradi kairanih metalnih folija moraju biti bez mirisa i ne smeju vlaiti folije i moraju da ispunjavaju uslove propisane u l. 25. do 36. ovog pravilnika. Lepila iz stava 1. ovog lana ne smeju gubiti lepljiva svojstva pri obradi folija vrelom vodenom parom, osim folija koje se ne obrauju termiki. Odredba stava 2. ovog lana ne odnosi se na prirodni vosak koji se upotrebljava pri kairanju metalnih folija namenjenih za pakovanje ivotnih namirnica koje posle pakovanja ne podlee termikoj obradi. lan 58. Pri izradi metalnih tuba, aluminijumskih i drugih metalnih folija i traka, zabranjeno je za premazivanje upotrebljavati materije koje mogu nepovoljno uticati na ivotne namirnice.

Ostale vrste metalne ambalae

lan 59. Mlekarske kante i cisterne mogu se izraivati od nerajueg elika, belog lima, eloksiranog aluminijuma i odgovarajuih aluminijumskih legura, kao i od odgovarajuih plastinih masa. Mlekarske kante i cisterne moraju biti izraene tako da se mogu lako istiti, prati i dezinfikovati. Mlekarske kante i cisterne mogu se zatvarati samo poklopcima sa zaptivaima koji ispunjavaju uslove iz l. 25 - 36. ovog pravilnika. lan 60. Ostala metalna ambalaa (cisterne, kontejneri, sanduci, korpe, kutije, boce, burad i drugo) koja dolazi u neposredan dodir sa ivotnim namirnicama mora imati unutranje povrine zatiene prevlakom od kalaja ili druge materije koja ne utie nepovoljno na organoleptika svojstva i hemijski sastav ivotnih namirnica i ne poveava koliinu tekih metala koja je normirana drugim propisima.

2. Ambalaa od vetakih masa

lan 61. Vetake mase koje se upotrebljavaju za izradu ambalae koja dolazi u neposredan dodir sa ivotnim namirnicama moraju ispunjavati uslove iz l. 25 - 36. ovog pravilnika. lan 62. Ambalaa od vetakih masa u obliku kesa namenjena za pakovanje aromatinih ivotnih namirnica (kafe, bibera, aja, vanile i sl.) mora se, posle pakovanja, hermetiki zatvoriti (zavarivanjem i sl.). Aromatine ivotne namirnice ne smeju se pakovati u kesice od istog polietilena ako kesice nisu kairane nepropusnim materijalom. Kairanje se moe izvriti laminatom od celofana, nepropusnim papirom i drugim prikladnim materijalom (aluminijumskim folijama i sl.) ako su ispunjeni uslovi predvieni u l. 56. i 57. ovog pravilnika.

3. Ambalaa od hartije
lan 63. Ambalaa od hartije (filtrir-papir, pergament-hartija, pergamin-hartija, ostale vrste hartije za pakovanje, karton i dr.) koja pri pakovanju dolazi u neposredan dodir sa ivotnim namirnicama ne sme sadravati vie od 3 mg/kg arsena, ni vie od 10 mg/kg olova, kao ni vie od 10 mg/kg polihlorovanih bifenila. Ambalaa iz stava 1. ovog lana ne sme otputati vie od 0,5 mg/dm2 formaldehida. Ambalaa iz stava 1. ovog lana mora biti bez mirisa. lan 64. Ako pri pakovanju dolaze u neposredan dodir sa mastima ivotinjskog ili biljnog porekla, drugim ivotnim namirnicama koje sadre visok procent masti, mesom i proizvodima od mesa, proizvodima od mleka i jajima u prahu, pergament-hartija i pergamin-hartija ne smeju sadravati magnezijum-hlorid, a ostalih hlorida mogu sadravati najvie 2% (raunatih kao natrijum-hlorid).

lan 65. Pergament-hartija, pergamin-hartija i druge specijalne vrste hartije koje sadre najvie 1 g benzoeve kiseline, odnosno 1,2 natrijum-benzoata, raunajui na 1 m2 hartije, mogu se upotrebljavati za pakovanje onih ivotnih namirnica kojima se, saglasno propisima o kvalitetu namirnica, smeju dodavati takvi konzervansi. Hartija iz stava 1. ovog lana moe se upotrebljavati i za pakovanje ivotnih namirnica kojima se ne smeju dodavati benzoeva kiselina ili natrijum-benzoat, pod uslovom da se u ivotnoj namirnici koja dolazi u neposredan dodir sa takvom hartijom ne dokae prisustvo navedenih konzervansa. lan 66. Ambalaa od hartije koja se upotrebljava za pakovanje agruma (limuna, pomorandi, mandarina, grejpfruta i sl.) sme sadravati najvie 0,6 g difenila, raunajui na 1 m2 ambalae. lan 67. Ambalaa od hartije koja pri pakovanju dolazi u neposredan dodir sa ivotnim namirnicama moe biti impregnirana parafinom, voskom, prevuena zatitnim lakom ili polimernim materijalom, koji ispunjavaju uslove propisane u l. 25 - 36. i l. 44. i 46. ovog pravilnika. Ambalaa od hartije koja pri pakovanju dolazi u neposredan dodir sa ivotnim namirnicama, osim sredstvima iz stava 1. ovog lana, moe biti impregnirana smeom amonijum-bis-(N-etil-2-per-fluoroktil-sulfonamido-etil)-fosfata, sa najvie 15% amonijummono-(N-etil-2-perfluoroalkil-sulfonamido-etil)-fosfata. Odredba stava 2. ovog lana ne odnosi se na ambalau od hartije koja se upotrebljava za pakovanje ivotnih namirnica koje sadre alkohol ili namirnica koje se pakuju zagrejane na temperaturi vioj od 220oS. lan 68. Ambalaa od hartije ne sme biti obojena ako se upotrebljava za neposredno pakovanje masti, maslaca, margarina, kajmaka i drugih mlenih proizvoda bogatih mastima, kao i za pakovanje okolade, kakao-praha, mesa, poslastiarskih proizvoda, sladoleda, mleka u prahu, jaja u prahu, proizvoda od mesa, bureka, masnog peciva i kuhinjske soli. Ambalaa iz stava 1. ovog lana moe imati na spoljanjoj strani obojene oznake, pod uslovom da boja ne prelazi na ivotne namirnice. Ambalaa od hartije koja se upotrebljava za pakovanje ostalih ivotnih namirnica, odnosno oznake takve ambalae, mogu se bojiti bojama koje ispunjavaju zahteve iz lana 7. ovog pravilnika, pod uslovom da se boje ne rastvaraju u vodi i u mastima. lan 69. Za pakovanje ivotnih namirnica zabranjeno je upotrebljavati: 1) vlanu, umaenu ili uprljanu hartiju; 2) papirni tapet; 3) hartiju koja ima miris ili koja otputa sastojke. Za pakovanje ivotnih namirnica koje se troe u nepreraenom stanju ili se sa njih ne odstranjuje spoljanji sloj zabranjeno je koristiti staru hartiju (novine, hartiju od knjiga ili svezaka i sl.) i upotrebljavanu hartiju, ako takva hartija dolazi u neposredan dodir sa ivotnim namirnicama.

4. Ambalaa od stakla
lan 70. Ambalaa od stakla (boce, staklenke i sl.) mora biti izraena od homogene staklene mase. Povrina unutranje strane ambalae od stakla mora biti glatka, a gornja ivica otvora grla takve ambalae ne sme biti otra ni oteena. Ambalaa od stakla za vreme od 24 asa ne sme otpustiti u siretnu kiselinu, 3% (v/v), na temperaturi od 20 2oS, vie od 0,1 mg/l olova. lan 71. Za zatvaranje ambalae od stakla ne sme se koristiti pluta koja je upotrebljavana. Zatvarai za boce koji su sa unutranje strane prevueni plutom ili drugim dozvoljenim materijalom predvienim ovim pravilnikom, a koja ne dolaze u neposredan dodir sa ivotnim namirnicama, mogu biti izraeni od aluminijuma istoe najmanje 98%.

Zatvarai za boce iz stava 2. ovog lana izraeni od aluminijuma ne smeju sadravati silicijuma, mangana, magnezijuma i titana vie od 0,7%, gvoa od 0,8%, bakra vie od 0,1% ni cinka vie od 0,1%. Kapica kojom se ukraava grlo boce sa plutanim zapuaem sme se izraivati od legure kalaja i olova koja ne sadri vie od 50% olova. lan 72. Za izradu ambalae od stakla ne sme se koristiti staklena vuna. Zabranjena je upotreba ambalae od stakla ija je staklena masa postala mutna (mat) posle probe izvrene sterilizovanjem na temperaturi od 121oS za vreme od jednog asa. lan 73. Ambalaa od stakla koja slui za pakovanje vina i raznih napitaka sa ugljen-dioksidom mora izdrati unutranji pritisak od najmanje 5 bara, a sifonske boce - unutranji pritisak od najmanje 10 bara. lan 74. Glave sifonskih boca mogu biti izraene, osim od materijala predvienog propisima o kvalitetu alkoholnih pia, piva, bezalkoholnih pia i sirupa, mineralnih voda i soda-vode, i od specijalnih aluminijumskih legura otpornih prema dejstvu ugljen-dioksida.

5. Ambalaa od drveta
lan 75. Ambalaa od drveta (sanduci, letvarice, bave, kace i dr.) mora biti izraena od zdravog drveta (jelovine, smrekovine, topolovine, bukovine, hrastovine i dr.) i obraena tako da se ne prouzrokuje mehaniko oteenje ivotnih namirnica. Okovi na ambalai od drveta moraju biti izraeni tako da ne mogu naneti povrede, a hvataljke se moraju postaviti tako da se pri rukovanju ambalaom ivotne namirnice ne dodiruju rukama. lan 76. Bave i kace moraju sa svih strana biti glatke, bez pukotina i neravnina koje bi spreavale uobiajeni nain ienja i odravanja takve ambalae u higijenskom stanju. Zaptivai izmeu duga, dna i poklopaca baava i kaca moraju biti dobro ugraeni i ne smeju proputati nikakvu tenost. Bave za pivo ne smeju proputati tenost ni pod unutranjim pritiskom od 2 bara. lan 77. Lepila koja se upotrebljavaju pri izradi ambalae od drveta ne smeju tetno dejstvovati na organoleptika svojstva ni na hemijski sastav ivotnih namirnica. lan 78. Ambalaa od drveta ne sme se bojiti, osim oznaka na ambalai. Boje kojima su obojene oznake na ambalai od drveta ne smeju se rastvarati u vodi i moraju ispunjavati i druge uslove propisane u lanu 48. ovog pravilnika. Oznake na ambalai od drveta mogu se nalaziti samo na spoljnoj strani ambalae. lan 79. Ambalaa od drveta moe se impregnirati parafinom, voskom, smolom ili njihovim smeama, lakom, prevlakama od vetakih masa i drugim materijalima koji ne utiu na organoleptika svojstva ivotnih namirnica i nisu tetni po zdravlje potroaa. lan 80. Ambalaa od drveta mora se, pre i posle upotrebe, dobro oistiti, oprati i dezinfikovati.

6. Ambalaa od tekstila
lan 81. Ambalaa od tekstila koja pri pakovanju dolazi u neposredan dodir sa namirnicama mora biti izraena od materijala koji se moe lako prati i dezinfikovati. Ambalaa od tekstila koja pri pakovanju dolazi u neposredan dodir sa namirnicama ne sme sadravati sredstva za beljenje i impregniranje, kao ni druge koje mogu tetno dejstvovati na organoleptika svojstva i na hemijski sastav namirnica. ivotnim ivotnim materije ivotnih

lan 82. Ambalaa od tekstila koja slui za pakovanje ivotnih namirnica ne sme se bojiti, osim oznaka na ambalai. Boje upotrebljene za bojenje oznaka na ambalai od tekstila ne smeju se rastvarati u vodi ni prelaziti na ivotne namirnice i moraju ispunjavati i druge uslove propisane u lanu 7. ovog pravilnika. Oznake na ambalai od tekstila mogu se nalaziti samo na spoljnoj strani ambalae.

7. Ambalaa od ostalih materijala

lan 83. Slama i drugi materijali koji se upotrebljavaju kao zatitni ambalani materijal ne smeju biti truli, zagaeni ili vlani i ne smeju nepovoljno delovati na organoleptika svojstva ivotnih namirnica.

IV. DEIJE IGRAKE 1. Opti uslovi za promet

lan 84. Deije igrake mogu se izraivati samo od materijala koji ispunjava sledee uslove: 1) da ne sadri sastojke tetne po zdravlje; 2) da je potpuno ist - bez mehanikih zagaenja; 3) da moe higijenski da se odrava (pere). Zabranjeno je izraivati deije igrake od materijala koji je bio upotrebljavan. Dlaice sa deijih igraaka i kosa lutki ne smeju otpadati pri protresanju, eljanju, izvlaenju ili pri nekom drugom postupku. lan 85. Igrake za odojad mogu se izraivati samo od materijala koji se moe dezinfikovati, odnosno prokuvati, s tim da igraka pri tom ne menja kvalitet. Te igrake moraju biti izraene tako da ih deca ne mogu progutati i staviti u nos ili uho. Igrake za odojad ne smeju biti krae od 7 cm. Ako su igrake za odojad sastavljene iz vie delova koji se mogu lako rastaviti, njihov najmanji deo ne sme biti krai od 7 cm. lan 86. U pogledu konstrukcije, deije igrake moraju ispunjavati sledee uslove: 1) da ne budu iljate, niti da imaju otre ili nazubljene ivice kojima se mogu ozlediti odojad i mala deca: 2) da budu dobro uglaane ili prevuene lakom, odnosno lak-bojama (drvene igrake ili drveni delovi igraaka); 3) da elektrini napon u igrakama koje se napajaju elektrinom energijom ne bude vei od 24 V. lan 87. Boje koje se upotrebljavaju za bojenje igraaka ne smeju prelaziti sa igraaka u pljuvaku ni u siretnu kiselinu, 3% (v/v) na temperaturi od 20 2oS za vreme od 24 asa, a u pogledu istoe moraju odgovarati uslovima iz lana 7. ovog pravilnika. Deije igrake ne smeju se bojiti pigmentima na bazi kadmijuma, ive, selena, olova, arsena i hromata, kao ni sa 4-dimetil-aminoazobenzenom. lan 88. Boje koje se upotrebljavaju za bojenje deijih igraaka moraju vrsto prianjati za podlogu igrake, moraju biti bez mirisa i ne smeju se skidati usled dejstva znoja i pljuvake, trljanjem suvom vatom i vatom ovlaenom rastvorom sapuna, zatim u toku igre, usled pranja rastvorima sapuna u toploj vodi ili dezinfikovanja.

2. Posebni uslovi za promet

lan 89. Za izradu metalnih deijih igraaka ne smeju se upotrebljavati olovo i cink niti legura koja sadri vie od 1% olova.

Odredba stava 1. ovog lana u pogledu cinka ne odnosi se na modele automobila - deije igrake. Za lemljenje metalnih deijih igraaka ne sme se upotrebljavati legura kalaja koja sadri vie od 10% olova. lan 90. Deije igrake od vetakih masa mogu se izraivati samo od polimera koji odgovaraju uslovima iz l. 25 - 36. ovog pravilnika. lan 91. Za izradu deijih igraaka od celuloida moe se upotrebljavati samo teko zapaljiv celuloid. lan 92. Gumene deije igrake moraju, osim optih uslova predvienih za proizvodnju i promet, ispunjavati i uslove iz l. 25 - 36. ovog pravilnika osim guma na automobilima - deijim igrakama. lan 93. Za izradu deijih igraaka od tekstila ne sme se upotrebljavati tekstil obraen sredstvima koja sadre arsen. Zabranjena je izrada deijih igraaka: 1) od tekstila koji sadri vie od 0,01 g antimona, raunajui na povrinu od 100 cm2; 2) od tkanina, konca i pletiva koji su obraeni olovnim ili ivinim solima; 3) od tkanina punjenih strugotinom ili vunom. Odredbe ovog lana vae i za izradu deijih igraaka od papira, perja ili slinog materijala. lan 94. Za izradu deijih igraaka od koe ili krzna moe se upotrebljavati samo koa, odnosno krzno koje je prethodno bilo podvrgnuto suvoj sterilizaciji na temperaturi od 140oS za vreme od tri asa, odnosno na temperaturi od 180oS za vreme od jednog asa. lan 95. Zabranjena je izrada deijih igraaka od stakla, porculana, keramike ili gline. Od odredbe stava 1. ovog lana izuzimaju se klikeri i ukrasni predmeti (ukrasi za jelke, razne figure i sl.), izraeni od punog stakla koje se pri igri teko razbija. lan 96. Deije igrake izraene od voska ili slinog materijala koji slui za modeliranje ne smeju sadravati rastvarae ni omekivae tetne po zdravlje, kao ni sastojke koji otputaju boje, odnosno materije navedene u lanu 87. ovog pravilnika. lan 97. Za izradu deijih igraaka ne sme se upotrebljavati pirotehniki materijal od koga se deca u igri mogu ozlediti. Zabranjena je izrada deijih igraaka od ivinog rodanida. lan 98. Vazduna puka, vazduni pitolj i starterski pitolj ne smatraju se deijim igrakama u smislu ovog pravilnika. lan 99. Deije igrake koje se pri igri stavljaju u usta i igrake za odojad moraju biti upakovane u posebnu, zatvorenu ambalau. lan 100. Mehaniki kvalitet deijih igraaka od gume ili vetakih masa koje se pune vazduhom (fudbalske lopte, figure ivotinja, pojasevi za plivanje i sl.), moe se u proizvodnji i prometu proveravati samo pneumatskim aparatom namenjenim za tu svrhu.

V. SREDSTVA ZA ODRAVANJE LINE HIGIJENE, NEGU I ULEPAVANJE LICA I TELA

lan 101. Sredstvima za odravanje line higijene, negu i ulepavanje lica i tela, u smislu ovog pravilnika, smatraju se: a) sredstva koja dolaze u dodir sa sluzokoom (sredstva iz grupe A); b) sredstva koja ostaju due vreme na koi (sredstva iz grupe V); v) sredstva koja se posle kratkog vremena odstranjuju sa koe ili se koriste za ulepavanje i bojenje kose ili noktiju (sredstva iz grupe S). Pod sredstvima koja dolaze u dodir sa sluzokoom (sredstva iz grupe A) podrazumevaju se: 1) sredstva za ienje i negu zuba i usne upljine; 2) sredstva za ulepavanje i bojenje usana; 3) sredstva za ulepavanje i bojenje oiju; 4) sredstva za intimnu higijenu. Pod sredstvima koja ostaju due vreme na koi (sredstva iz grupe V) podrazumevaju se: 1) sredstva za negu i zatitu koe; 2) sredstva za bojenje i ulepavanje lica i tela; 3) parfimisanje tela; 4) dezodoransi i antiperspiransi. Pod sredstvima koja se posle kratkog vremena odstranjuju sa koe ili se koriste za ulepavanje i bojenje kose ili noktiju (sredstva iz grupe S) podrazumevaju se: 1) sredstva za pranje i ienje lica i tela; 2) sredstva za brijanje i depilatori; 3) sredstva za pranje i negu kose; 4) sredstva za bojenje i ulepavanje noktiju; 5) sredstva za bojenje i ulepavanje kose. lan 102. Sredstva za odravanje line higijene, negu i ulepavanje lica i tela mogu se stavljati u promet samo u originalnom pakovanju proizvoaa, u ambalai koja omoguuje pravilnu upotrebu i zatiuje higijensku ispravnost pojedinih sredstava. lan 103. Svako sredstvo za odravanje line higijene, negu i ulepavanje lica i tela koje se stavlja u promet mora biti deklarisano. Deklaracija sredstava iz stava 1. ovog lana mora sadravati naziv ili oznaku sredstava i naziv ili zatitni znak proizvoaa. Pakovanje sredstava koja se stavljaju u promet u originalnom zbirnom pakovanju moraju, pored oznaka iz stava 2. ovog lana, sadravati naziv i sedite proizvoaa. Sredstva za odravanje line higijene, negu i ulepavanje lica i tela ije dejstvo zavisi od pravilne primene (sredstva za hladnu trajnu ondulaciju, depilatori, boje za kosu, koloramponi, neutralizatori i sl.) moraju imati priloeno uputstvo za primenu, a sredstva koja se stavljaju u promet u aerosol-pakovanju - i upozorenje u pogledu zapaljivosti, eksplozivnosti i drugih opasnosti koje mogu nastati usled nepravilnog rukovanja prilikom upotrebe. U uputstvu za upotrebu sredstva za hladnu trajnu ondulaciju, sredstva za ulepavanje i bojenje kose i depilatora mora da se navede nain upotrebe i nain vrenja probe na preosetljivost, i to: 1) za preparate za hladnu trajnu ondulaciju: "Komadiem vate preparat naneti na kou vlasita iza uha. Posle 20 minuta preparat se sa koe dobro ispere vodom. Ako posle 24 asa na tom delu koe ima promena (crvenilo, oteklina, svrab), preparat se ne sme upotrebljavati." 2) za preparate za bojenje kose: "Malu koliinu kreme, pripremljene prema uputstvu, naneti na kou vlasita iza uha. Posle 30 minuta krema se odstrani sa koe vatom ili ispere vodom. Ako na tom delu koe posle 24 asa ima promena (crvenilo, oteklina, svrab), preparat se ne sme upotrebljavati." 3) za depilatore:

"Malu koliinu depilatora naneti na unutranjost podlaktice. Posle 10 minuta isprati vodom. Ako na tom delu koe posle 24 asa ima promena (crvenilo, oteklina, svrab), depilator se ne sme upotrebljavati." Sredstva za hladnu trajnu ondulaciju ne smeju se stavljati u promet ni isporuivati potroaima bez sredstava za neutralizaciju. lan 104. Sredstva za odravanje line higijene, negu i ulepavanje lica i tela koja sadre sastojke ije se dejstvo posebno naglaava moraju na originalnom pakovanju sadravati generiko ime i koliinu tih sastojaka izraenu u procentima ili mernim jedinicama (u internacionalnim jedinicama samo za bioloki aktivne supstancije). U aerosol-pakovanjima koliina sastojaka odnosi se na ukupni sadraj doze. lan 105. Sredstva za ienje i negu zuba i usne upljine ne smeju otputati, raunajui na 1 kg sredstava: 1) arsena vie od 5 mg; 2) kadmijuma vie od 1 mg; 3) ive vie od 3 mg; 4) olova vie od 10 mg; 5) hroma vie od 50 mg; 6) nikla vie od 50 mg. Sredstva za ulepavanje i bojenje usana ne smeju otputati, raunajui na 1 kg sredstava: 1) arsena vie od 5 mg; 2) kadmijuma vie od 2 mg; 3) ive vie od 5 mg; 4) olova vie od 20 mg; 5) barijuma vie od 100 mg; 6) hroma vie od 50 mg; 7) nikla vie od 50 mg. Sredstva za ulepavanje i bojenje oiju, kao i sredstva koja due vreme ostaju na koi (sredstva iz grupe V), ne smeju otputati, raunajui na 1 kg sredstava: 1) arsena vie od 5 mg; 2) kadmijuma vie od 5 mg; 3) ive vie od 10 mg; 4) olova vie od 30 mg; 5) hroma vie od 50 mg; 6) nikla vie od 50 mg. Elementi navedeni u ovom lanu odreuju se u ekstraktu sa 0,1 mol/l hlorovodonine kiseline kuvanjem 15 minuta, uz povratno hlaenje (povratni kondenzator). Ogranienja navedena u ovom lanu ne odnose se na sredstva koja se posle kratkog vremena odstranjuju sa koe ili se koriste za ulepavanje i bojenje kose i noktiju (lan 101. grupa S). lan 106. Sredstva za odravanje line higijene, negu i ulepavanje lica i tela ne smeju u 0,1 g ili 0,1 ml da sadre sredstava: 1) koagulaze pozitivne stafilokoke; 2) pseudomonas aeruginosa; 3) Escherichia coli; 4) proteus vrste. Broj aerobnih mezofilnih bakterija u 1 g ili 1 ml ne sme biti vei od 1000. Broj kvasaca i spora plesni u 1 g ili 1 ml sredstava za odravanje line higijene, negu i ulepavanje lica i tela ne sme biti vei od 100. Odredbe ovog lana ne odnose se na sledee proizvode: - vrste sapune; - lakove za kosu; - lakove za nokte; - aerosole koji ne sadre vodu; - boje za kosu;

kreme za brijanje; depilatore; uvrivae za kosu; dezodoranse u obliku tapia; sredstva za hladnu trajnu ondulaciju i neutralizatore; kolonjske vode i parfeme. lan 107. Sirovine i aktivne supstancije koje se upotrebljavaju za proizvodnju sredstava za odravanje line higijene, negu i ulepavanje lica i tela, rastvarai masti i ulja, emulgatori, voskovi, talk i druge sirovine, neophodni u tehnolokom procesu proizvodnje, odnosno kao sastav pojedinih sredstava, pod uslovom da nisu tetni za zdravlje i da ne utiu nepovoljno na higijensku ispravnost sirovina, moraju u pogledu istoe ispunjavati uslove propisane Jugoslovenskom farmakopejom, odnosno drugim propisima ili standardima. lan 108. Za konzervisanje sredstava za odravanje line higijene, negu i ulepavanje lica i tela mogu se upotrebljavati konzervansi navedeni u Listi 1 konzervansi, koja je odtampana uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo. U listi iz stava 1. ovog lana podruje primene konzervansa obeleeno je oznakama A, V i S, i to: 1) oznaka A odnosi se na grupu sredstava koja dolaze u dodir sa sluzokoom; 2) oznaka V odnosi se na grupu sredstava koja ostaju due na koi; 3) oznaka S odnosi se na grupu sredstava koja se posle kratkog vremena odstranjuju sa koe ili se koriste za ulepavanje i bojenje kose ili noktiju. Ako je za pojedini konzervans u Listi I navedeno podruje primene A, moe se upotrebiti za podruje primene V i S, a ako je navedeno podruje primene V, moe se koristiti i za podruje primene S. lan 109. Za spreavanje oksidacionih procesa masnih komponenata u sredstvima za odravanje line higijene, negu i ulepavanje lica i tela mogu se upotrebljavati antioksidansi navedeni u Listi II, koja je odtampana uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo. lan 110. Za bojenje sredstava za odravanje line higijene, negu i ulepavanje lica i tela mogu se upotrebljavati boje navedene u Listi III, koja je odtampana uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo. Bojila navedena u Listi III dele se u grupe A, V, S, K i O i mogu se koristiti za bojenje sledeih sredstava: a) sredstva za odravanje line higijene, negu i ulepavanje lica i tela iz grupe A lana 101. mogu se bojiti samo bojilima iz grupe A. Upotreba pojedinih bojila iz grupe A u ovu svrhu ograniena je ako je izriito navedeno u Listi III. Za bojenje sredstava za ienje i negu zuba i usne upljine mogu se koristiti samo bojila sa oznakom Z. Eventualno ogranienje koncentracije u tim sredstvima naznaeno je brojem iza oznake Z koji oznaava mg bojila na kg sredstva; b) sredstva za odravanje line higijene, negu i ulepavanje lica i tela iz grupe V lana 101. mogu se bojiti bojilima iz grupe A i V; v) sredstva za odravanje line higijene, negu i ulepavanje lica i tela iz grupe S lana 101. mogu se bojiti bojilima iz grupe A, V i S. Sredstva za bojenje i ulepavanje kose mogu se bojiti i bojilima iz grupe K i supstancijama iz grupe O. lan 111. Bojila iz grupe A ne smeju biti u obliku kobaltovih, hromovih i niklovih kompleksa, a u obliku stroncijumovih, barijumovih ili bakrovih kompleksa smeju biti samo ako je to izriito naznaeno u Listi III. Bojila iz grupe V, S i K ne smeju biti u obliku kobaltovih, hromovih i niklovih kompleksa ako to nije izriito naznaeno u Listi III. lan 112. Bojila rastvorljiva u vodi koja se koriste za bojenje sredstava za odravanje line higijene, negu i ulepavanje lica i tela iz grupe A ne smeju sadravati, raunajui na 1 kg:

1) kadmijuma vie od 2 mg; 2) ive vie od 3 mg; 3) arsena vie od 5 mg; 4) olova vie od 30 mg; 5) hroma vie od 100 mg; 6) barijuma vie od 100 mg. Bojila koja nisu rastvorljiva u vodi a koriste se za bojenje sredstava iz grupe A ne smeju otputati kadmijum, ivu, arsen, olovo i hrom u koliini veoj nego to je propisano za sadraj u restvorljivim bojilima. Iz 1 kg bojila koji su barijumovi lakovi, soli ili pigmenti, a navedeni su u Listi III, ne sme se otopiti vie od 350 mg/kg barijuma. Bojila koja su rastvorljiva u vodi a koriste za bojenje sredstava za odravanje line higijene, negu i ulepavanje lica i tela iz grupe V, ne smeju u 1 kg sadravati: 1) kadmijuma vie od 5 mg; 2) ive vie od 5 mg; 3) arsena vie od 10 mg; 4) olova vie od 50 mg. Ista ogranienja vae i za rastvorljivi deo ovih elemenata u bojilima nerastvorljivim u vodi. Rastvorljivi deo odreuje se u ekstraktu sa 0,1 mol/l hlorovodonine kiseline posle kuvanja od 15 minuta uz povratno hlaenje. Ako u Listi III nije izriito drukije odreeno, bojila za bojenje sredstava za odravanje line higijene, negu i ulepavanje lica i tela iz grupa A i V ne smeju sadravati aromatine ugljovodonike sa vie od tri kondenzovana prstena, 2-aminonaftalena, 4-aminodifenila i benzidina, ni vie od 0,1% nesulfoniranih aromatinih amina, ni vie od ukupno 0,5% intermedijera i 4% prateih bojila, raunajui na isto bojilo u obliku kiseline ili baze. lan 113. U proizvodnji sredstava za odravanje line higijene, negu i ulepavanje lica i tela mogu se, pod odreenim uslovima i u odreenim koncentracijama, upotrebljavati hemijski odreene materije sa farmakolokim, fiziolokim, hemijskim ili fizikim dejstvom (aktivne supstancije), navedene u Listi IV, koja je odtampana uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo. Podruje primene aktivnih supstancija obeleeno je oznakama A, V i S, i to: a) sredstvima za odravanje line higijene, negu i ulepavanje lica i tela iz grupe A lana 101. mogu se dodavati samo one aktivne supstancije iz Liste IV koje su oznaene slovom A i ne sme im se dodavati vie nego to je potrebno da se postigne koncentracija koja je navedena posle slova A; b) sredstvima za odravanje line higijene, negu i ulepavanje lica i tela iz grupe V lana 101. mogu se dodavati one supstancije iz Liste IV koje su oznaene slovom A ili slovom V. Supstancija sa oznakom V ne sme se dodavati u koliini veoj nego to je potrebno da se postigne koncentracija navedena posle slova V; v) sredstvima za odravanje line higijene, negu i ulepavanje lica i tela iz grupe S lana 101. mogu se dodavati supstancije iz Liste IV koje su oznaene slovima A, V ili S. Ogranienje koncentracije, odnosno primene oznaeno je posle slova S. lan 114. Sredstva za odravanje line higijene, negu i ulepavanje lica i tela ne smeju sadravati hormone, antibiotike, radioaktivne materije i pesticide kao dodatne supstancije. lan 115. Sredstva za odravanje line higijene, negu i ulepavanje lica i tela moraju imati sledeu rN vrednost: 1) sredstva koja dolaze iskljuivo u dodir sa sluzokoom - od 4,0 do 9,0, osim zubnih pasta na bazi kalcijum-karbonata i sapuna koji mogu imati rN vrednost do 10,0; 2) sredstva koja se posle kratkog vremena odstranjuju se koe ili kose - od 3,0 do 12,0, osim depilatora, koji mogu imati rN vrednost do 12,5; 3) sredstva koja ostaju due na kosi ili noktima mogu imati rN vrednost od 3,5 do 8,5; 4) sredstva koja ostaju due na koi, a slue za neutralizaciju prethodno upotrebljenih sredstava iz take 2. stav 1. ovog lana mogu imati rN vrednost od 2,5 do 12,5. Sredstva za bojenje i ulepavanje lica i oiju, mleko i kreme za ienje lica i puderi za telo i noge mogu imati rN vrednost od 3,5 do 9,0; dezodoransi, antiperspiransi i ostali proizvodi na bazi sapuna - od 3,5 do 9,5, a ostala sredstva koja ostaju due na koi - 3,5 do 8,0.

Sredstvima koja ne sadre vodu, odnosno koja sadre organske rastvarae i posle upotrebe stvaraju film na kosi ili noktima (lakovi za kosu, lakovi za nokte i slino) rN vrednost se ne odreuje.

VI. SREDSTVA ZA ODRAVANJE ISTOE

lan 116. Sredstvima za odravanje istoe, u smislu ovog pravilnika, smatraju se: 1) sredstva za pranje i oplemenjivanje (obradu) tekstila; 2) sredstva za pranje i ienje tvrdih povrina; 3) sredstva za pranje i ienje posua i pribora za jelo i aparata; 4) sredstva za ienje obue, konih predmeta i mrlja sa tekstila; 5) sredstva za dezinfekciju i dezinsekciju; 6) osveivai prostorija. lan 117. Sredstva za odravanje istoe u domainstvu mogu se stavljati u promet samo u originalnom pakovanju proizvoaa, u ambalai koja omoguuje pravilnu upotrebu i zatiuje kvalitet pojedinih sredstava. Originalno pakovanje (zbirno i pojedinano) sredstva iz stava 1. ovog lana mora imati sledee oznake: 1) naziv ili oznaku sredstva; 2) naziv ili zatitni znak proizvoaa; 3) sedite proizvoaa (osim na pojedinanom pakovanju sapuna). Ako se stavljaju u promet u aerosol-pakovanju sredstva za odravanje istoe u domainstvu moraju, pored oznaka iz stava 2. ovog lana, imati i upozorenje o zapaljivosti, eksplozivnosti i drugim opasnostima koje mogu nastati usled nepravilnog rukovanja prilikom upotrebe. lan 118. Sredstva za odravanje istoe mogu biti stabilizovana antioksidansima navedenim u Listi II ovog pravilnika. Sredstva iz stava 1. ovog lana mogu biti konzervisana konzervansima navedenim u Listi I. Izuzetno, konzervisanje sredstava iz stava 1. ovog lana koja su u tekuem stanju moe se vriti formalinom u koncentraciji do 1% NSNO u sredstvu. lan 119. Sredstva za ienje obue mogu se stabilizovati beta-naftolom pod uslovom da njegova koncentracija ne bude vea od 0,1%. Za konzerviranje sredstava za ienje obue i sredstava za odravanje podova, moe se upotrebljavati hlor-acetamid u koncentraciji do 0,2%. lan 120. U proizvodnji sredstava za ienje konih predmeta, obue i mrlja sa tekstila i u proizvodnji sredstava za odravanje podova mogu se upotrebljavati boje iz Liste V, koja je odtampana uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo. U proizvodnji ostalih sredstava za odravanje istoe mogu se upotrebljavati boje iz Liste III - iz grupe A, V i S, kao i boje iz Liste V. lan 121. U proizvodnji sredstava za odravanje istoe mogu se, pored materija iz l. 118, 119. i 120. ovog pravilnika, upotrebljavati povrinski aktivne materije, materije koje vezuju jone, emulgatori i druge materije neophodne u tehnolokom procesu proizvodnje, odnosno u sastavu pojedinih sredstava, pod uslovom da nisu tetne po zdravlje i da ne utiu nepovoljno na higijensku ispravnost sredstava. lan 122. Sredstva za odravanje istoe navedena u lanu 116. ta. 1, 2. i 3, koja su namenjena i za dezinfekciju, mogu sadravati i dezinficijense iz Liste VI. Sredstva iz stava 1. ovog lana moraju na originalnom pakovanju imati i sledee oznake:

1) naziv dezinficijensa; 2) sadraj dezinficijensa u procentima. lan 123. Sredstva za odravanje istoe navedena u lanu 116. ta. 1, 2. i 3, koja su namenjena i za dezinfekciju, mogu sadravati i dezinficijense iz Liste VI. Sredstva iz stava 1. ovog lana moraju na originalnom pakovanju imati i sledee oznake: 1) naziv dezinficijensa; 2) sadraj dezinficijensa u procentima. lan 123. Pojedinana pakovanja sredstava za odravanje istoe u domainstvu, osim sapuna za pranje i sredstava za ienje obue, moraju imati uputstvo za upotrebu. Uputstvo za upotrebu sadri: 1) podatke o potrebnoj koliini sredstva pri upotrebi; 2) objanjenje o nainu upotrebe sredstava (iskljuivo u maini ili i runo, ostali naini upotrebe); 3) upozorenje ako je namena ograniena i ostala upozorenja kojima se potroai upuuju na namensku upotrebu sredstva. lan 124. U sredstvima za odravanje istoe koja se primenjuju u obliku vodenog rastvora rN vrednost 1%-nog vodenog rastvora ne sme iznositi vie od 12,5. lan 125. Anionske povrinski aktivne materije u sredstvima za odravanje istoe moraju biti bioloki razgradljive najmanje 80%.

1. Sredstva za pranje i oplemenjivanje (obradu) tekstila

lan 126. Sredstva za pranje i oplemenjivanje tekstila mogu sadravati optika belila, pod uslovom da upotreba tih belila ne izaziva toksino, senzibilizirajue ili alergijsko dejstvo. lan 127. Sredstva za pranje tekstila mogu sadravati proteolitike enzime u granuliranom i tenom obliku. Proteolitiki enzimi u sredstvima iz stava 1. ovog lana ne smeju sadravati patogene mikroorganizme. Maksimalno dozvoljeni broj spora je 104 po gramu enzima. lan 128. Pojedinana pakovanja sredstava za pranje tekstila, osim sapuna za pranje, moraju imati uputstvo za zatitu ruku, koje glasi: "Posle svakog pranja, ruke isprati u istoj vodi. Lica sa osetljivom ili oteenom koom treba strogo da se pridravaju uputstva za doziranje i da izbegavaju dui dodir ruku sa rastvorom sredstva za pranje". lan 129. Sredstva za runo pranje tekstila mogu sadravati najvie 0,5% slobodnih alkalija, raunajui na bazi NaOH.

2. Sredstva za pranje i ienje tvrdih povrina

lan 130. Sredstva za pranje i ienje tvrdih povrina mogu sadravati proteolitike enzime u granuliranom i tenom obliku. Proteolitiki enzimi u sredstvima iz stava 1. ovog lana ne smeju sadravati patogene mikroorganizme. Maksimalno dozvoljeni broj spora je 104 po gramu enzima. lan 131. Pojedinana pakovanja sredstava za pranje tvrdih povrina, osim pakovanja na kojima se nalazi upozorenje: "Iskljuivo za pranje u maini", moraju imati uputstvo za zatitu ruku predvieno u lanu 128. ovog pravilnika.

lan 132. Sredstva za pranje i ienje tvrdih povrina ne smeju sadravati vie od 5% slobodnih alkalija, raunajui na bazi NaOH. Ako sredstvo iz stava 1. ovog lana sadri vie od 0,5% slobodnih alkalija, raunajui na bazi NaOH, mora na pojedinanom pakovanju imati uputstvo o obaveznoj primeni zatitnih sredstava prilikom upotrebe i upozorenje: "Ne sme se upotrebljavati za pranje tela. Ne sme biti pristupano deci".

3. Sredstva za pranje i ienje posua i pribora za jelo i aparata za domainstvo

lan 133. Sredstva za pranje i ienje posua i pribora za jelo i aparata mogu sadravati proteolitike enzime u granuliranom i tenom obliku. Proteolitiki enzimi iz stava 1. ovog lana ne smeju sadravati patogene mikroorganizme. Maksimalno dozvoljeni broj spora je 104 po gramu enzima. lan 134. Sredstva za pranje i ienje posua i pribora za jelo koja se upotrebljavaju u mainama za pranje posua, smeju sadrati do 5% slobodnih alkalija, raunajui na bazi NaOH. Ako sredstva iz stava 1. ovog lana sadre vie od 0,5% slobodnih alkalija raunatih na bazi NaOH, na pojedinanom pakovanju mora da se nalazi upozorenje: "Dozvoljeno iskljuivo za upotrebu u mainama za pranje posua. Ne sme biti pristupano deci". lan 135. Pojedinana pakovanja sredstava za pranje posua i pribora za jelo i aparata, osim pakovanja na kome se nalazi upozorenje: "Iskljuivo za pranje u maini", moraju imati uputstvo za zatitu ruku predvieno u lanu 128. ovog pravilnika. + Vidi: l. 5. Pravilnika - SL SFRJ, 56/86-1651.

4. Sredstva za ienje obue, konih predmeta i mrlja sa tekstila

lan 136. Sredstva za ienje mrlja sa tekstila ne smeju sadravati tetraetil-olovo. Od hlorovanih organskih rastvaraa mogu se upotrebljavati samo metil-hloroform (trihloretan) i metilen-hlorid, iji sadraj mora biti deklarisan na pojedinanom pakovanju uz vidljivo upozorenje na opasnost i tetnost po zdravlje i navoenje mera predostronosti pri upotrebi. Sredstva za ienje obue i konih predmeta ne smeju sadravati jedinjenja olova.

5. Sredstva za dezinfekciju i dezinsekciju u domainstvu

lan 137. Sredstva za dezinfekciju i dezinsekciju mogu se stavljati u promet u obliku granula, tableta, kristala, praha, elea, krema, pasta, traka, sredstava za zamagljivanje, aerosola i tenosti. lan 138. Pojedinana pakovanja sredstava za dezinfekciju i dezinsekciju moraju, pored uputstva za upotrebu iz lana 123. ovog pravilnika, sadravati i sledee podatke: 1) naziv i sadraj dezinficijensa, odnosno insekticida; 2) namenu sredstva; 3) nain uvanja; 4) upozorenje u sluaju opasnosti i tetnosti po zdravlje; 5) datum proizvodnje i rok upotrebe - za sredstva sa ogranienim rokom upotrebe. Sredstva iz stava 1. ovog lana mogu se stavljati u promet samo u originalnom pakovanju proizvoaa. lan 139. Sredstva za dezinfekciju smeju sadravati, u odreenoj koncentraciji, samo dezinficijense navedene u Listi VI, koja je odtampana uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo. Sredstva iz stava 1. ovog lana koja se upotrebljavaju za dezinfekciju ljudske koe ne smeju prouzrokovati nadraaje, opekotine ili zapaljenja koe.

lan 140. Sredstva za dezinfekciju tekstila pranjem smeju sadravati optika belila, pod uslovom da upotreba tih belila ne izaziva toksino, senzibilizirajue ili alergijsko dejstvo. lan 141. Sredstva za dezinfekciju tekstila pranjem mogu sadravati proteolitike enzime u granuliranom i tenom obliku. Proteolitiki enzimi u sredstvima iz stava 1. ovog lana ne smeju sadravati patogene mikroorganizme. Maksimalno dozvoljeni broj spora je 104 po gramu enzima. lan 142. Pojedinana pakovanja sredstava za dezinfekciju tekstila pranjem moraju imati uputstvo za zatitu ruku predvieno u lanu 128. ovog pravilnika. lan 143. Sredstva za dezinsekciju smeju sadravati, u odreenoj koncentraciji, samo aktivne supstancije navedene u Listi VII a sinergiste navedene u Listi VIII, koje su odtampane uz ovaj pravilnik i ine njegov sastavni deo. Pored aktivnih supstancija i sinergista, sredstva iz stava 1. ovog lana smeju sadravati rastvarae, razblaivae i druge neaktivne materije, kao i korigense i etarska ulja.

6. Osveivai prostorija
lan 144. Osveivai prostorija mogu se stavljati u promet u obliku tableta, komada, rastvora i u aerosol-pakovanju.

VII. DUVANSKE PRERAEVINE

lan 145. Duvanskim preraevinama, u smislu ovog pravilnika, smatraju se cigarete, cigarilosi, cigare, seeni (rezani) duvan, duvan za lulu, duvan za vakanje (vakanac) i duvan za mrkanje (burmut). lan 146. Za proizvodnju duvanskih preraevina sme se upotrebljavati samo fermentisan duvan dobijen od odgovarajuih tipova duvana vrste Nicotiana tabacum L i duvanske folije. Duvanske preraevine plesnive do 10% i duvanske sirovine koje su primile neprijatan miris plesni mogu se preraivati pod uslovom da se prilikom fabrikacije ne izostavi tehnoloki proces prenja, odnosno parenja, zavisno od tipa duvana. lan 147. Duvanske preraevine ne smeju sadravati vie od 3 mg/kg arsena i vie od 10 mg/kg olova. Duvan za vakanje i duvan za mrkanje ne smeju sadravati ostatke hemijskih sredstava upotrebljenih za suzbijanje bolesti i tetoina na duvanu u koliinama veim od maksimalno dozvoljenih koliina prema vaeim propisima o maksimalno dozvoljenim koliinama pesticida u ivotnim namirnicama. Duvanske preraevine ne smeju sadravati ostatke pesticida u koliinama veim od koliina dozvoljenih u Listi IX, koja ini sastavni deo ovog pravilnika. lan 148. Duvanske preraevine ne smeju sadravati lie ili delove drugih biljaka i ne smeju biti zamazane lepkom, bojom, uljem ili drugim primesama niti se smeju beliti ili bojiti. lan 149. Metalne folije koje slue za neposredno pakovanje duvanskih preraevina moraju ispunjavati uslove predviene u l. 56. i 63. ovog pravilnika. lan 150. Cigarete i seeni duvan za zavijanje cigareta ne smeju sadravati vie od 1,7% nikotina, a ostale duvanske preraevine - vie od 2,5% nikotina.

Cigarete s deklaracijom "Malo nikotina" smeju po cigareti sadravati najvie 0,8 mg nikotina u duvanskom dimu. Seeni duvan s deklaracijom "Malo nikotina" sme sadravati najvie 0,8% nikotina, raunajui na suvu materiju. Duvanske preraevine s deklaracijom "Bez nikotina" smeju sadravati najvie 0,1% nikotina, raunajui na suvu materiju. Cigarete ne smeju sadravati vie od 30 mg suvog kondenzata po cigareti, a cigarete s deklaracijom "Malo katrana" ne smeju sadravati vie od 15 mg suvog kondenzata po cigareti. lan 151. Za konzervisanje duvanskih preraevina, raunajui na 1 kg, mogu se upotrebljavati: 1) benzoeva kiselina - do 1,0 g; 2) estri benzoeve kiseline - do 4 g; 3) natrijum-benzoat - do 1,2 g; 4) mravlja kiselina - do 1,5 g; 5) sorbinska kiselina - do 2,0 g; 6) kalijum-sorbat - do 2,0 g. Za konzervisanje duvana za lulu moe se upotrebljavati najvie 1 g borne kiseline, raunajui na 1 kg i preraunato na suvu materiju. Za ouvanje vlanosti duvana mogu se upotrebljavati sorbitol, glicerol, propilen-glikol i druge prirodne materije iz grupe ugljenih hidrata, biljnih i vonih ekstrakata koji su nekodljivi po zdravlje, u ukupnoj koliini do 5%. lan 152. U proizvodnji duvanskih preraevina ne smeju se upotrebljavati, tujon, kokain, kinin, pulegon, hipericin, cijanovodonina kiselina, metil-nonil-keton santonin, ricin, kvasin, agaracinska kiselina, nitrobenzol, safrol i saponini. Duvanskim preraevinama mogu se dodavati aromatine materije, i to: 1) kumarin - do 10 mg na 1 kg; 2) kofein - do 300 mg na 1 kg; 3) katrani raznih vrsta drveta i kreozot koji nemaju kancerogenih policiklikih aromatinih ugljovodonika, u koliinama koje namee dobra proizvodna praksa za pojedine duvanske preraevine; 4) druge aromatine materije u koliini koja nije tetna po zdravlje potroaa. lan 153. Za poboljavanje sagorevanja, duvanskim preraevinama mogu se dodavati supstancije koje predstavljaju prirodni sastojak duvana, jedinjenja kalijuma, natrijuma, kalcijuma i magnezijuma, organskih kiselina i azotne kiseline - najvie do 1% pojedinano ili ukupno. lan 154. Lepila koja se u proizvodnji duvanskih preraevina upotrebljavaju za lepljenje cigaretpapira i omotaa ne smeju sadravati sastojke tetne po zdravlje potroaa. lan 155. Cigaret-papir ne sme sadravati vie od 0,06% nitrata, odnosno hlorata, niti sme imati neprijatan ukus i miris i mora odgovarati odredbama lana 63. ovog pravilnika. Za bojenje cigaret-papira i piska smeju se upotrebljavati boje predviene odredbama lana 7. ovog pravilnika. Za bojenje oznaka na cigaretama mogu se upotrebljavati pigmenti od zlatnih listia, zlatne bronze, gvozdenih oksida i hidroksida, titan-oksida, kalcijum-karbonata ili kalcijum-sulfata. lan 156. Zabranjeno je stavljanje u promet duvanskih preraevina: 1) koje su plesnive; 2) koje je otetio duvanski iak ili duvanski moljac; 3) koje imaju miris plesni ili sirovog nefermentisanog duvana; 4) koje su izgubile aromu i karakteristina svojstva fermentisanog duvana. lan 157. Duvanske preraevine moraju na originalnom pakovanju imati deklaraciju koja sadri mesec i godinu proizvodnje.

lan 158. - brisan -

VIII. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 159. Predmeti opte upotrebe proizvedeni do dana stupanja na snagu ovog pravilnika, koji ne ispunjavaju uslove propisane ovim pravilnikom, mogu se nalaziti u prometu najdue jednu godinu od dana stupanja na snagu ovog pravilnika. lan 160. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".

LISTA I KONZERVANSI
Redni broj 1 Generiko ime 2 CAS broj 3 Hemijski naziv 4 Maksimalno Podruje dozvoljena primene koncentracija, u% 5 6 Napomena 7

1 2

Dimetoksan Bronopol

828- 6-acetoksi-2,400-2 dimetil-m-dioksan 52-51- 2-bro-2-2 7 nitropropan-1,3-diol

V A V

0,3 0,02 0,1

R-oksibenzoeva 99-96- R-hidroksibenzoeva kiselina estri i 7 kiselina njihove Na i K soli 99-76- Metil r3 hidroksibenzoat 120- Etil r47-8 hidroksibenzoat 94-13- Propil r3 hidroksibenzoat 94-26- Butil r8 hidroksibenzoat 5026- Na-metil r62-0 hidroksibenzoat 26112- K-metil r07-2 hidroksibenzoat 35285- Na-propil-r69-9 hidroksibenzoat A V 0,3 0,5

Ukupna koncentracija ne sme biti vea od 0,5%

Formaldehid

50-00- Metanal 0

A V A

0,1 0,2 0,3

Sorbinska kiselina i 110- 2,4soli 44-1 heksadienkarbonska

kiselina i soli 6 Imidazolidinil-urea i derivati Metilen-bis 1,1 (3/3-hidroksimetil2,4-diokso-5imidazolidinil (urea) 1,3,5-trioksaetilheksa-hidrotriazin 53232-1 5-brom-5-nitro 1,3 dioksan

A S A V V A V

0,5 0,2 0,2 0,5 0,2 0,3 1

7 8

Heksahidrotraiazinacetal Natrijum-benzoat

Brom-nitrodioksan

10 Polimerni bigvanid- 32289- Poliheksametilephlorid 58-0 bigvanid-hidrohlorid 11 Metilizotiazolinon i 2682- -2-metil-4njegov hlorni 20-4 izotiazolin derivat 26172- -3-on i 5-hloro-2 55-4 metil-4-izotiazolin3-on 12 Dihlorbenzil alkohol 13 Diazolidinil-urea 12041- 2,4-dihlorbenzil76-8 alkohol N-(hidroksimetil)(1,3-dihidroksimetil78491- 2,5-diokso-402-8 (imidazolidinil)N(hidroksimetil) urea 1,3-dihidroksimetil64405,5-Dimetil 56-0 hidantoin

V A V A V B C

0,0015 0,02 0,10 0,1% 0,3% 0,2 0,4

14 Dmdm Hidantoin

LISTA II ANTIOKSIDANSI
Redni broj Generiko ime CAS broj Hemijski naziv Maksimalno Podruje dozvoljena primene koncentracija, u% Napomena

1 1

2 Alkilgalati

4 Alkil-esteri 3,4,5 trihidroksibenzoeve

5 A

6 0,15

kiseline 2 Butilhidroksianisol (VN) Butil-hidroksi toluen (VNT) Fosfonska kiselina 25013- 2-terc-butil-416-5 metoksifenol 12837-0 2,6-diterc-butil-4metil-fenol 1-hidroksietan-1,1difosfonska kiselina A 0,20

3 4

A S

0,20 1,0 Samo za sapune i preparate za brijanje Samo za sapune i preparate za brijanje

o-Tolil-bigvanid

93-69- 2-metil fenil-N6 bigvanid

0,1

Esteri askorbinske kiseline

13766-6

Askorbil-palmitat A 0,2

977- Askorbil-stearat 56-113 Askorbil-oleat 7 Natrijum-fosfonat Tetra natrijumova so 1-hidroksietan-1,1difosfonske kiseline 8 Vodeno staklo 1344- Natrijum-silikat 09-8

S S

1,0 2,0

Samoza sapune i preparate za brijanje Samo za sapune i preparate za brijanje

LISTA III BOJE ZA KOZMETIKA SREDSTVA

S.I. Broj i naziv Grupa 1 Boja: uta 13 015 CI Food Yellow A Pratea bojila, najvie 3,0% Nesulfonirani aromatski amini, najvie 10 mg/kg 14 270 CI Food Yellow 8 19 140 CI Food Yellow 4 A A Fenilhidrazin-4-sulfonska kiselina, najvie 0,2% Z 2 Posebni zahtevi za istou 3 Napomena 4

Sulfanilna kiselina, najvie 0,2% Pratea bojila, najvie 1,0% 47 005 CI Food Yellow 13 75 125 CI Natural Yellow 27 75 130 CI Natural Yellow 26 75 135 CI Natural Yellow 27 75 300 CI Natural Yellow 3 77 492 CI Pigment Yellow 42, 43 (Laktoflavin)
Boja:

Monosulfonirani derivati, najvie 38% Druga pratea bojila, najvie 4%

A A A A A A

Z Z Z

Z Z
narandasta

11 920 CI Food Orange 3 12 075 CI Pigment Orange 5 15 980 CI Food Orange 2 15 985 CI Food Yellow 3 40 820 CI Food Orange 6 40 825 CI Food Orange 7 (Ekstrakt paprike)
Boja:

A Bis-fenilazonrezorcinol, najvie 15% A 2-4-dinitroanilin, najvie 0,2% 2-naftol, najvie 0,2% A A A A A Z Z Z Z Z

crvena

75 120 CI Natural Orange 4 A

12 085 CI Pigment Red 4

4-hlor-2-nitroanulin, najvie 0,2% 2-naftol, najvie 0,2% Pratea bojila, najvie 1,0% 2-naftol, najvie 0,2% LackrotC-kiselina najvie 0,2%

minka za usne najvie 3,0%

12 150 CI Food Red 16 14 700 CI Food Red 1 14 720 CI Food Red 3 14 815 CI Food Red 2 15 585 CI Pigment Red 53

A A A A A

Z Dozvoljen Va i Sr-lak

15 630 CI Pigment Red 49 15 850 CI Pigment Red 57

A A

Tobias kiselina, najvie 0,2% 2- Dozvoljen Va i naftol, najvie 0,2% Sr-lak Dozvoljen Va i Sr-lak NA, K, Ca soli: Z 200

16 185 CI Food Red 9 16 255 CI Food Red 7 17 200 CI Acid Red 33 45 370 CI Acid Orange 11

A A A A Fluorescein, najvie 1,0% 4monobrom-fluorescein, najvie 2,0% Fluorescein, najvie 0,1% 4monobrom-fluorescein, najvie 2,0% Fluorescein, najvie 1,0% 4monojod-fluorescein, najvie 3,0% Fluorescein, najvie 0,1% Druga pratea bojila, najvie 2,0%

Z Z 200

45 380 CI Acid Red 87

45 410 CI Acid Red 92 45 425 CI Acid Red 95

A A

45 430 CI Food Red 14

Z Samo kao CaAl-lak Z 200

58 000 CI Mordant Red 11 73 360 CI Vat Red 1 75 470 CI Natural Red 4 77 491 CI Pigment Brown 6/7 CI Pigmet Red 101, 102 (Antocijani i antocijanidini) (Betanin)

A A

Etarski ekstrakt, najvie 0,5%

Z 200 Z 200

A A A

Z Z Z

1
Boja:

4
plava

42 051 CI Food Blue 5 42 090 CI Food Blue 2 69 800 CI Food Blue 2 73 000 CI Vat Blue 1 73 015 CI Food Blue 1

A A A A A

Pratea bojila, najvie 1,0% Pratea bojila, najvie 1,0% Etarski ekstrakt, najvie 0,2% Pratea bojila (izuzev 5,7 izomera) najvie 1,0%; izatinsulfonska kiselina, najvie 1,0%

Z 100 Z Z 50 Z

77 007 CI Pigment Blue 29 CI Pigment Violet 15 77 510 CI Pigment Blue 27 77 520

Boja:

Cijanidi rastvorljivi u vodi do 10 mg/kg (kao CN)

zelena

42 053 CI Food Green 3 44 090 CI Food Green 4 61 565 CI Solvent Green 3 61 570 CI Acid Green 25 75 810 CI Natural Green 3 75 815 CI Natural Green 5 77 013 CI Pigment Green 24 77 288 CI Pigment Green 17 77 289 CI Pigment Green 18

A A A A A A A A A

Pratea bojila, najvie 1,0% Pratea bojila, najvie 1,0%

Jonski bakar, najvie 250 mg/kg Jonski bakar, najvie 250 mg/kg

Z Cu-kompleks Z Cu-kompleks

Cr (VI) najvie 0,05% Cr (VI) najvie 0,05% A, V - samo za sredstva za ulepavanje i bojenje oiju
i bela

Boja:

ljubiasta,

siva,

crna

28 440 CI Food Black

Pratea bojila, najvie 15,0%

Intermedijeri, najvie 1,0% 27 755 Food Black 2 75 170 CI Natural White 1 77 000 CI Pigment Metal 1 77 002 CI Pigment White 23, 24 77 004 CI Pigment White 19 77 019 CI Pigment White 20, 26 77 120 CI Pigment White 22 77 163 CI Pigment White 14 77 220 CI Pigment White 18 77 231 CI Pigment White 25 77 265 CI Pigment Black 10 77 266 CI Pigment Black 6, 7 77 480 CI Pigment Metal 3 77 499 CI Pigment Black 11 77 742 CI Pigment Violet 16 77 820 CI Pigment Metal 77 891 CI Pigment White 6 (Carbo medicinalis) (Al, Ca, Mg, Zn stearat) 77 947 Pigment White 4 (ZnO) (Karamel) A A A A A A A A A A A A A A A A A A A A A 4-metil-imidazol, najvie 200 mg/kg Z Z Z Reakcija na katran negativna U vodi rastvorljive soli, najvie 0,1% Z

Boja:

uta

10 316 CI Acid Yellow 1 11 680 CI Pigment Yellow 1 11 710 CI Pigment Yellow 3 13 065 CI Acid Yellow 36 21 230 CI Solvent Yellow 29 45 350 CI Acid Yellow 73 47 000 CI Solvent Yellow 32 59 040 CI Solvent Green 7
Boja:

B B B B B B B B
narandasta

15 510 CI Acid Orange 7 16 230 CI Acid Orange 10 71 105 CI Vat Orange 7

Boja:

B B B
crvena

12 490 CI Pigment Red 5 15 525 CI Pigment Red 68 15 800 CI Pigment Red 64 15.865 CI Pigment Red 48 15 880 CI Pigment Red 63 26 100 CI Solvent Red 23 45 170 CI Food Red 15
Boja:

B B B B B B B
plava

42 045 CI Acid Blue 1 42 080 CI Acid Blue 7 42 735 CI Acid Blue 104

B B B

61 554 CI Solvent Blue 35 74 100 CI Pigment Blue 16 74 160 CI Pigment Blue 15 74 180 CI Direct Blue 86 74 220 CI Acid Blue 249 74 350 CI Solvent Blue 25
Boja:

B B B B B B
zelena

10 006 CI Pigment Green 8 10 020 CI Acid Green 1 74 260 CI Pigment Green 7

Boja:

B B B
ljubiasta

42 535 CI Basic Violet 1 42 555 CI Basic Violet 3 60 725 CI Solvent Violet 13 60 730 CI Acid Violet 43 73 385 CI Vat Violet 2
Boja:

B B B B B
smea

12 010 CI Solvent Red 3 20 170 CI Acid Orange 24

Boja: smea,

B B
ljubiasta i crna

12 250 CI Basic Brown 16 12 251 CI Bacis Brown 17 42 640 CI Acid Violet 49 50 420 CI Acid Black 2 61 105 CI Disperse Violet 4 76 500 (Katehol) 76 505 (Rezorcionol)

K K K K K O O

Najvie 1% Najvie 1% Najvie 2% Najvie 2% Najvie 0,5% Najvie 1% Najvie

2% 76 510 (4-hlor-rezorcionol) (Hidrohinon) (2-metilrezorcionol) 76 605 (1-naftol) 76 645 (2,7-naftalen-diol) 76 520 (2-aminofenol) 76 545 (3-aminofenol) 76 550 (4-aminofenol) (2,4-diaminofenol) (2-hidroksi-4-aminotoluen) 76 530 (2-amino-4nitrofenol) 76 540 (2-amino-4,6dinitrofenol) 76 020 (1,2-diamino-4nitrobenzen) 76 060 (1,4 phenylendiamine) 76 070 (1,4-diamino-2nitrobenzen) 76 010 (1,2diaminobenzen) 76 025 (1,3diaminobenzen) 76 035 (2,4diaminotoluen) 76 042 (2,5diaminotoluen) (2,6-diaminotoluen) O O O O O O O O O O O O O O O O O O O O Najvie 2% Najvie 2% Najvie 3% Najvie 5% Najvie 7% Najvie 0,3% Najvie 1,5% Najvie 1,5% Najvie 5% Najvie 1% Najvie 5% Najvie 2% Najvie 3% Najvie 6% Najvie 5% Najvie 0,1% Najvie 0,7% Najvie 1,5% Najvie 3% Najvie

3% 76 050 (1-metoksi-2,4diaminobenzen) (1-metoksi-2,5diaminobenzen) 76 065 (1-hlor-2,5diaminobenzen) (N1,N1-dietil-1,4diaminobenzen) 76 085 (4aminodifenilamin) 1-metil-2-hidroksi-4-/2hidroksietil/amino benzen 1/2-hidroksietiloksi/2,4diamino benzen, dihidrohlorid 1-hidroksi-4metilaminobenzen, O O O O O O O Najvie 5% Najvie 3,0% Najvie 5% Najvie 2% Najvie 0,5% Najvie do 2% Najvie do 2% najvie 1,5%

LISTA IV AKTIVNE SUPSTANCIJE ZA KOZMETIKU

Redni broj Generiko ime CAS broj Hemijski naziv Maksimalno Podruje dozvoljena primene koncentracija, u% Napomena

1 1

2 Alantoin

3 97-59-6

4 (2,5-diokso-4imidazolidinil)urea

A V

0,3 2,0

Aldioksa

5579-81-7 (2,5-diokso-4imidazolidinil) ureato/dihidroksialuminijum RD broj: Alkil-dimetil977061- benzil-amonijum99-6 saharinat

A V

0,3 2,0

Alikil-dimetilbenzilamonijumsaharinat

A V S

0,02 0,2 0,3

n-alkil izokinolinbromid Alkloksa

n-alkil (C12-C18)izokinolin-bromid V S 1317-25-5 Hlortetrahidroksi/(2hidroksi-5-okso-2imidazolin-4 i 1)ureato/dialuminijum 0,2 1,0

A V

0,3 2,0 20,0

6 7

Aluminijum1327-41-9 Aluminijum-hlorhidrat hidroksi-hlorid Aluminijumhidroksi-hlorid Propilen-glikol RD broj: 97706361-8

20,0

Aluminijum i aluminijumformotartarat Amonijumhidroksid Amonijum i alkalni persulfati 1336-21-6

V S NH4 772754-0 K 7727-21-1 Na 777527-1 (diamonijumova, dikalijumova, odnosno dinatrijumova so) peroksidi sumporne kiseline

5,0 6,0 (NH3)

9 10

30,0

Samo u sredstvima za beljenje kose

11

Amonijumtioglikolat

5421-46-5 Amonijumova so merkapto - octene kiseline

14,0

12

Benzalkonijum- MH 8001- Alkil-dimetilhlorid 54-5 benzil-amonijumhlorid

A V

0,05 0,2 0,3 *Kao antistatik

S* 13 Benzetonijumhlorid 121-54-0 Benzil-dimetil (22/-r-1, 1,3,3tetrametil-butilfenoksi) etoksi (etil) amonijumA V S S*

5,0 0,05 0,2 0,3 5,0

*Kao antistatik

hlorid 14 15 Benzilnikotinat Benzoeva kiselina Boraks 65-85-0 Benzilni ester nikotinske kiseline Fenilkarboksilna kiselina V A V 16 1344-90-7 Natrijumtetraboratdekahidrat 0,3 0,5 1,0

A V S

1,0 3,0 40,0 3,0 Ne sme se koristiti u prakastim puderima namenjenim za negu dece

17

Borna kiselina

10043-35- o-borna kiselina 3

S 18 19 20 Brom-hlorofen 15435-29- 2,2-metilenbis (67 brom-4-hlorfenol) Butoksietanol Cetrimonijumbromid 111-76-2 2-butoksi-etanol 57-09-0 Cetil-trimetilamonijum-bromid A V S V S S* 21 Cetrimonijumhlorid 112-02-7 Cetil-trimetilamonijum-hlorid V S S* 22 Cink-fenolsulfonat Cink-hlorid Cink-pirition Cink-sulfat Cinkovi kompleksni racionoleati Hloralil-metan- 4080-31-3 1-/3-hloralil/amonijum3,5,7-triazal127-82-2 Cink-sulfokarbolat A V 23 24 25 26 7646-85-7 13463-41- Cink bis (27 piridiltio)-N-oksid 7446-20-0 V S V

5,0 0,15 1,0 10,0 0,3 1,0 5,0 0,3 1,0 5,0 0,5 8,0 1,0 2,0 1,5

*Kao antistatik

*Kao antistatik

V A V

10,0 0,2 1,0

27

hlorid 28 29 30 Diamonijumfosfat Dibenztiofen Dibrom-salan

azonia-adamantan hlorid (cis izomer) 7783-28-0 Amonijumhidrogen-fosfat 132-65-0 Difenilen-sulfid 87-12-7 5-brom-N-(4brom-fenil)-2hidroksibenzamid 1,3-dihidroksi-2propanon A V V V S V V S S V S 0,5 3,0 6,0 1,0 2,0 5,0 0,2 2,0 25,0 0,5 1,0

31 32 33 34 35

Dihidroksiaceton Dihlor-ksilenol Dihlor-metan Dihlorofen Domazolin

96-26-4

133-53-9 2,4-dihlor-3,5dimetil-fenol 75-09-2 97-23-4 Metilen-hlorid 2,2-metilen-bis(4hlor-fenol) 2-(3,6-dimetoksi2,4-dimetilbenzil)-2imidazolin

0,05

36

Dodicin i hlorid 6843-97-6 N/2-(2dodecilamino)etilamino/-etilglicin i hlorid Etanolamincitrat Etilendiamintetrasiretna kiselina i soli Etanolamintioglikolat Etoksietanol Eukaliptol 60-00-4 2-aminoetanolcitrat N,N,N N -tetra (karboksimetil) Etilen-diamin

V A A V S S V S

0,2 7,0 0,15 0,3 1,0 10,0 5,0 15,0 Samo za zubne paste

37 38

39 40 41

126-97-6 Monoetanol-amintioglikolat 629-14-1 Etilen-glikol monoetil-etar 470-82-6 1,3,3-trimetil-2oksabiciklo1(2.2.2)-oktan 62-44-2 N-(4-etoksifenil)acetamid

3,0 Samo kao stabilizator za hidrogen peroksid

42

Fenacetin

S 43 o-fenilfenol i 90-43-7 2-hidroksidifenil i

0,2

natrijumova so Na: 132- Na-so 27-4 44 Demifenbromid 2fenoksietanol Fentihlor Heksahlorofen Dodecildimetil (2fenoksietil) amonijum-bromid 122-99-6 Etilen-glikolmonofenil-etar 97-24-5 70-30-4 2,2-tiobis (4hlorofenol) 2,2 metilenbis (3,4,6-trihlorfenol) V A S V V V 0,5 0,1 0,3 1,0 1,0 0,5 Ne sme se koristiti u preparatima namenjenim deci Samo u preparatima za hladnu trajnu ondulaciju

45 46 47

S 48 Metenamin 100-97-0 1,3,5,7tetraazatriciklo/3.3.1.1. 37/dekan S 49 50 Karvakrol Kalcijumhidroksid 499-75-2 2-metil-5-(1-metiletil)-fenol 1305-62-0 S A

0,75

4,0 0,1 10,0

Samo za depilatore

3 814-71-1

7 Samo za depilatore Samo kao sredstvo za neutralizaciju do rN 11,0

51 Kalcijum-tioglikolat 52 Kalijum-hidroksid

S 10,0 1310-58-3

S 53 Kamfor 76-22-2 2-okso-1-7,7-trimetil-biciklo (2.2.1)-heptan V S 54 Hlor-fenoksetol 55 Hlor-heksidin-glukonat 29533-21-9 2-(hlorfenoksi)-etanol V 18472-51-0 Jedinjenje D-glukonske kiseline A sa N,N"-bis (4-hlorofenil)-3,12diimino-2,4,11,13tetraazatetra-dekandiimidamidom (2:1) V 3697-42-5 N,N"-bis (4-hlorofenil)-3,123,0 5,0 0,3 0,1

2,0

56 Hlor-heksidin-hlorid

A 0,02

diimino-2,4,11,13tetraazatetradekandi-imidaimidV dihlorid 57 Hlor-krezol 58 Hlor-ksilenol 59 Hlorofen 60 Lauril-piridinijum-hlorid 61 Lauroil-piridoksoldiacetat 62 Litijum-hidroksid 63 Litijum-tioglikolat S 64 Magnezijum-peroksid 65 Mentol 14452-57-4 1490-04-6 5-metil-2-(1-metil-etil)cikloheksanol 3-acetil-6-metil-(2N) piran-2,4 (3N)-dion Metilni ester o-hidroksibenzoeve kiseline A A V S 66 Dehidrosiretna kiselina i soli 67 Metil-salicilat 68 Natrijum-aluminijumhlor-hidroksilaktat 69 Natrijum-hidrosulfit 520-45-6 119-36-8 MH 8038-935 7775-14-6 Natrijum- ditionit S 70 Natrijum-fluorid 71 Natrijum-hidroksid 7681-49-4 1310-73-2 A A V A 1310-65-2 S 59-50-7 88-04-0 120-32-1 104-74-5 4-hlor-3-metil-fenol 4-hlor-3,5-dimetil-fenol 4-hlor-2-(fenil-metil) fenol 1-dodeciltiridinijum-hlorid 2-metil-3-lauroiloksi-4,5diacetoksimetil-piridin V S V S S S

1,0 0,5 2,0 0,5 2,0 0,2 1,0 *Kao antistatik

S* 5,0 V 3,0 5,0 6,0 5,0 1,0 2,0 4,0 0,2 0,5 0,6

Samo za depilatore Samo za depilatore

S 10,0

V 20,0 Samo u sredstvima za bojenje kose Samo kao sredstva za neutralizaciju do rN 11,0 Natrijum-dodekanoil metilaminoacetat A 3,0 S 20,0 A 1,0 8,0

1,0 0,3

72 Natrijumlauroilsarkozinat 73 Natrijum-monofluorofosfat 74 Natrijum-perborat

137-16-6 7631-97-2 7632-04-4

S 15,0

75 Nitrometan 76 Nikotinil-alkohol 77 Polioksimetilen-glikol 78 Pregnenolon-acetat 79 Rezorcinol 80 Rezorcinol-acetat 81 Salicilna kiselina 82 Stroncijum-hidroksid 83 Stroncijum-tioglikolat

75-52-5 S 3-piridil-karbinol Smesa polimera di-i trioksi metilen-glikola Acetoksipregnenolon 108-46-3 102-29-4 69-72-7 1311-10-0 S 10,0 S 10,0 1,3-benzendiol 1,3-benzendiol-monoacetat 2-hidroksibenzoeva kiselina A V A V V V S S V 0,3 0,1 0,5 0,5 1,0 0,5 1,0 2,0 3,0 2,0

Samo u aerosolpakovanjima

Samo za depilatore Samo za depilatore Bez ogranienja

84 Sumpor (taloeni i koloidni) 85 Tetrabrom-ortokrezol 86 Timol 87 Tioglikolna kiselina 88 Tiomlena kiselina 89 Tiram 90 Tolazolin-hlorid 91 Tosilhloramid-natrijum 92 Tribrom-salan 93 Tributil-kositar-benzoat 94 Trihlokarban 95 Metil-hloroform 96 Trihlosan

7704-34-9 V 3,4,5,6-tetrabrom-o-krezol 89-83-8 68-11-1 79-42-5 137-26-8 59-97-2 127-65-1 87-10-5 5-metil-2-(1-metil-etil)-fenol 2-merkaptosiretna kiselina 2-merkaptopropionska kiselina Bis (dimetil-tiokarbamoil)disulfid 2-benzil-2-imidazolin-hlorid Natrijum-N-hlor-r-toluensulfonamid-trihidrat V S A V S S V V 2,0 1,0 2,0 0,1 0,3 8,0 2,0 2,5 0,2 1,0 2,0 1,0 2,0 Samo u aerosolpakovanjima

S 11,0

3,5-dibrom-N-(4-brom-fenil)-2- V hidroksi-benzamid S N-(4-hlor-fenil)-N-(3,4-dihlorfenil)-urea 1,1,1-trihlor-etan V S

V 0,016 101-20-2 71-55-6 3380-34-5

S 25,0 5-hlor-2-(2,4-dihlor-fenoksi)fenol 3 a, 4, 7, 7a-tetrahidro-2A V S 97 Kaptan 133-06-2 V 0,3 0,3 1,0 0,5

(trihlor-metil)tio/-1-N-izoindol1,3 (2N)-dion 98 Trihlor-salicilanilid 99 Undecilenmonoetanolamid 100 Undecilenmonoetanolamidsulfosukcin-natrijum 101 Undecilenpolidietanolamid 102 Hidrogen-peroksid 7722-84-1 3,4,5-trihlor-salicil-anilid 12041-82-6 Undecilenoil-monoetanolamid

S V V S

1,0 0,5 1,0 2,0

S V S A V

4,0 2,0 5,0 0,5 4,0

*Samo za profesionalnu S 9,0 primenu, izraeno kao N2 O2 12,0* 1,0

103 Usninska kiselina i njene soli Na i NH4

17669-01-1 1,3 (2N, 9bH) dibenzfuran dion, 2,6-diacetil-7,9-dihidroksi-8,9b-dimetil

104 Hetaflur 105 Olaflur

3151-59-5 6818-37-7

heksadecil-amin-hidrofluorid C16H35N x HF

A 0,35

N,N,N.-tris-(2-hidroksietil) Noktadecil-1,3-diaminopropan dihidrofluorid C27H58N2O3 x 2HF A 1,32 N-fenilacetamid S 0,01 V 0,2 1,0

106 Acetanilid 107 Pirion disulfid 108 Hlor fenoksi-imidazolil dimetil butanon 109 Pirokton-olamin

103-84-4

38083-17-9 2,2-ditio-bis-piridil-N-oksid

1-(4-hlorfenoksi (1,1 imidazolil) S 3,3 dimetil-2-butanon) 68890-64-4 1-hidroksi-4-metil-6-/2,4,4trimetil-pentil/-2/N/-piridon, etanolamin so

V 0,2% S 1,0%

110 Hlorheksidin-diacetat

1,6-bis/N-r-hlorfenil-digvanido/- A 0,1% heksan-diacetat V 2% 96507-89-0 Lizat-bakterija Bifidus-grupe 4602-84-0 3,7,11-trimetildodeka-2,6,10trienol V5 10% A B 0,3 1,0

111 Repair Complex CLR 112 Farnesol

LISTA IV INSEKTIFUGUMI
Redn i broj 1 1 Generiko ime 2 CAS broj 3 Hemijski naziv 4 Maksimalno Podruj dozvoljena Napomen e koncentracija a primene ,u% 5 V 6 1,0 7

Butilen126-15- 2,3,4,5-bis (2tetrahidrofurfura 8 butilen)l tetrahidrofurfura l Dietil-benzamid N,N-dietilbenzamid

2 3

V V

12,0 20,0

Dietil-kaprilamid RD N,N-dietil977056 kaprilamid -21-5 Dietil-toluamid Dimetil-ftalat 134-62- N,N-dietil-m3 toluamid 131-11- Dimetil-1,23 benzendikarboksilat 113-48- N-(2-etil-heksil)4 5-norbornen2,3dikarboksimid

4 5

V V

40,0 40,0

Oktilbicikloheptendikarboksimid

4,0

Dipropil136-45- Di-n-propilizocinhomeronat 8 ester-piridin-2,5dikarbonska kiselina

3,0

LISTA IV VITAMINI I SLINE SUPSTANCE

Redni broj 1 1 Biotin Generiko ime 2 CAS broj 3 5885-5 Hemijski naziv Podruje primene Maksimalno Napomena dozvoljena koncentracija, u% 6 0,2 7

4 cis-tetrahidro-2oksotieno-(3,4)imidazoli-4valerijanska kiselina

5 V

Ergokalciferol 5014-6

24-metil-9,10sekonolesta5,7,10-(19), 22tetraen-3-01

100 j/g

B 3 4 Eskulin Guaiazulen 53175-9 48984-9 Eskuletin-6glukozid 1,4-dimetil-7izopropil-azulen V A V 5 Inozitol 6917- Mezo35-7 1,2,3,4,5,6heksahidroksicikloheksan 9-10sekoholesta-5, 7,10(19)-trien-301 V

500 j/g 1 0,025 0,1 1,0

Holekalciferol 6797-0

100 j/g

B 7 Metilnikotinat Nikotinska kiselina i amid Pantotenska kiselina i soli 9360-7 5967-6 7983-4 Metilni ester nikotinske kiseline 3piridinkarboksilna kiselina i amid N-(2,4dihidroksi-3,3dimetil-butiril) 13-alanin i soli 2,1-dihidroksi-N(3hidroksipropil)3,3-dimetilbutiramid 3-hidroksi-4,5-di(hidroksimetil) 2metil-piridin i soli 3,7-dimetil-9 (2,6,6-trimetil-1cikloheksen-1 i V

500 j/g 0,3

2,0

A V

1,0 bez ogranienja 1,0 bez ogranienja

10

Pantenol

8113-0

A V

11

Piridoksin i soli Retinol i palmitat

6523-6 6826-8

1,0

12

A B

1000 j/g 5000 j/g

1) nona-2,4,6-8tetraen-1-01 i palmitat 13 Tokoferol 5902-0 2,5,7,8tetrametil-2(4,8,12-trimetildecil)-6kromanol Smesa linolne i linolenske kiseline 1-metil-4(1,5 dimetilhidroksiheks4(5)-emil)cikloheksen-1 A 2,0

14

Vitamin F

2,0

15 ()

Alfa-bisabolol 51569-5

A B C

2 2 2

LISTA IV SUPSTANCE ZA ZATITU OD UV ZRAKA

Redni broj Generiko ime CAS broj Hemijski naziv Maksimalno Podruje dozvoljena Napomena primene koncentracija, u%

1 1 2 3

2 r-aminobenzoeva kiselina Benzil-salicilat Benziliden-kamfor i derivati

5 V V

6 5,0 10,0

150-13- 1-amino-40 karboksibenzen 118-58- benzil-o1 hidroksibenzoat 15087- 1,7,7 trimetil-324-8 benziliden 2,2,1 bicikloheptanon 94-09-7 etil-r-aminobenzoat 104-28- 2-etoksietil-r-19 etoksicinamat dibenziliden-hidrazin etilni ester 1,1 difenilakrilonitrilne kiseline 131-56- 2,46 dihidroksibenzofenon 2,2-dihidroksi-4,4dimetoksi-benzofenon i

V V V V V V V

8,0 1,0 3,0 5,0 5,0 5,0 5,0

4 5 6 7 8 9

Benzokain Cinoksat Dibenzalazin Difenil-akrilonitriletilni ester Dihidroksibenzofenon

Dihidroksidimetoksibenzofenon 3121i natrijum-sulfonat 60-6

Na-sulfonat 10 Dimetil-norbornilidenpentenon 11 Etil-dietil-aminobenzoat 12 Etil-dimetil-aminobenzoat 13 Etil-heksil-metoksicinamat 14 Fenil-benzil-imidazol-sulfo kiselina 15 Hidroksimetil-fenolbenzotriazol 16 Homosalat 17 Izooktil-fenil-benzofenonat 2-(2-hidroksi-5-metilfenil)-benzotriazol 118-56- 3,3,5-trimetil9 cikloheksil-salicilat Izooktilni ester 4-fenilbenzofenon-2karbonske kiseline 3-(metil-benziliden)kamfor Natrijumova so 3,4dimetoksi-fenil glioksilne kiseline 131-57- 2-hidroksi-47 metoksibenzofenon 118-55- Fenil-salicilat 8 406545-6 5-benzoil-4-hidroksi-2metoksibenzensulfonska kiselina Dimetil-amino-retilbenzoat Etil-heksil-rmetoksicinamat 5-(3,3-dimetil-2norborniliden)-3penten-2-on

V V V A V V V V

2,0 1,0 1,0 2,5 7,5 5,0 0,1 10,0

V A V

4,0 2,0 6,0

18 Metil-benziliden-kamfor 19 Natrijum-dimetoksifenilglioksilat 20 Oksibenzon 21 Salol 22 Sulisobenzon

V A V A V

5,0 2,5 6,0 2,5 10,0

V V

5,0 5,0

23 Tetrahidroksibenzofenon 24 Metil-diizopropil-cinamat

131-55- 2,24,4,5 tetrahidroksibenzofenon Ester metanola i diizopropil-fenilakrilne kiseline RD Ester etanola i broj: diizopropil fenilakrilne 977064- kiseline 62-2

5,0

25 Etil-diizopropil-dinamat

5,0

26 Izopropil-metoksicinamat

546676-2

Ester izopropilnog alkohola i r-metoksifenilakrilne kiseline

V V A V V

5,0 5,0 0,5 8,0 6,0

27 Metil-fenil-benzoksazol 28 Oktil-dimetil RAVA 29 Butilmetoksi-dibenzoilmetan 30 Etil r-amino benzoat etoksilirani 31 Etil-hidroksi-propil RAVA 32 Izopropil dibenzoilmetan 21245- 2-etil-heksil-r-dimetil02-3 aminobenzoat 17356- 4-terciarni butil-409-1 metoksi-dibenzoilmetan Etilester r-amino benzoeve kiseline s 25 mola etilen-oksida 58882- Etil 4-(bis-hidroksi 17-0 propil/aminobenzoat 4-izopropil-dibenzoilmetan

V V V

10,0 5,0 6,0

LISTA V BOJE ZA SREDSTVA ZA IENJE U DOMAINSTVU

Redni broj 1 Boja: uta 1 2 3 4 11665 12700 18690 21108 Pigment Yellow 4 Solvent Yellow 16 Solvent Yellow 82 Pigment Yellow 83 SI broj 2 Naziv 3

Boja: narandasta 5 6 Boja: crvena 7 8 9 10 12370 12420 12716 17995 Pigment Red 112 Pigment Red 7 Solvent Red 122 Acid Red 113 11725 Pigment Orange 1 Solvent Orange 54

11 12 13 14 15 16 Boja: plava 17 18 19 Boja: zelena 20 21 Boja: smea 22 23 24 Boja: crna 25 26 27

18050 25380 26050 26110 26125 71100

Acid Red 1 Direct Red 75 Solvent Red 19 Solvent Red 25 Solvent Red 27 Pigment Red 194

61551 63000 74140

Solvent Blue 36 Acid Blue 43 Vat Blue 29

61585 74255

Acid Green 80 Pigment Green

11285 12010 -

Solvent Brown 1 Solvent Red 3 Solvent Brown 37

26150 50415 77266

Solvent Black 3 Solvent Black 5,7 Pigment Black 6,7

LISTA VI DEZINFICIJENSI
Redni broj Generiko ime CAS broj Hemijski naziv Maksimalno dozvoljena koncentracija u% Napomena

1 1 2

2 n-alkil-izokinolin bromid Benzetonijum-hlorid

4 n-alkil (C12C18) izokinolinbromid

5 1 5

12154-0

Benzil-dimetil (2(2(r(1,1,3,3-tetrametil-butil) fenoksi)

etoksi)etil)amonijum-hlorid 3 4 5 6 7 8 Benzalkonijum-hlorid Boraks Borna kiselina Cetrimonijum-bromid Cetrimonijum-hlorid Dimetoksitetrahidrofuran 8001- Alkil-dimetil-benzil54-5 amonijum-hlorid 1344- Natrijum-tetraborat90-7 dekahidrat 10043- O-borna kiselina 35-3 57-09- Cetil-trimetil-amonijum0 bromid 11202-7 69659-3 Cetil-trimetil-amonijumhlorid 2,5dimetoksitetrahidrofuran 5 50 10 5 5 1,2 40% u smesi sa 60%
suksindialdehida

O-fenil-fenol

90-43- 2-hidroksidifenil 7 50-00- Metanal 0 10722-2 29812-4 11130-8 12032-1 1,2-etandial Glioksilna kiselina Pentandial 2-benzil-4-hlorfenol

10 2 8 2 8 10 2 50 5

10 Formaldehid 11 Glioksal 12 Glioksilna kiselina 13 Glutar-aldehid 14 Hlorofen 15 r-izoamil-fenol 16 Kalijumdihlorizocijanurat 17 Hlorheksidin-glokonat

80-46- r-(1,1-dimetil-propil)-fenol 6 2244- Kalijum-dihlor-s-triazin21-5 trion 18472- 1,6-di (N-r-hlorofenil51-0 digvanido)-heksandiglukonat 3697- 1,6-di (N-r-hlor-fenil42-5 digvanido)-heksan-dihlorid 59-50- 4-hlor-3-metil-fenol 7 Metil-bis-(2-hidroksietil) amonijum-hlorid 1041-dodecil-piridinijum-hlorid

18 Hlor-heksidin-hlorid 19 Hlor-krezol 20 Alkil (S12 - S14) metil-bis2-hidroksimetil/-amonij hlorid 21 Lauril-piridinijum-hlorid

5 8 5

74-5 22 (Monotrihlor)-tetra (monokalijum-dihlor) pentaizocianurat 1,3,5-trihlor-s-triazin-2,4,6trion-tetrakalijum-3,5dihlor-s-triazin-2,4,6-trion 50

23 Natrijum2893- Natrijum-dihlor-s-triazin dihlorizocianurat-dihidrat 78-9 24 Natrijum-hipohlorit 25 Tosihloramid-natrijum 26 Pavidon-jodid 27 Sukcin-dialdehid 7681- Natrijum-hipohlorit 52-9 12765-1 Natrijum-r-toluensulfohloramid

50 8 akt. hlora 50 4 1,2 60% u smesi s 40% dimetoksitetrahidrofurana

25655- Jod-polivinil-pirolidon 41-8 63837-9 57655-6 Butandial

28 Tetrabrom-ortokrezol 29 Trihlorfenol 30 Trihlosan 31 Trihlorizocianurna kiselina 32 Vodoniko-peroksid 33 Nonoksinol-jodid

2-metil-3,4 5,6-tetrabrom-fenol

2 2 2 50 9 4 /0,8% akt. joda

88-06- 2,4,6-trihlorfenol 2 3380- 5-hlor-2-(2,4-dihlor34-5 fenoksi)fenol 87-90- Trihloro-s-triazin trion 1 7722- Vodoniko-peroksid 84-1 11096- Nonil42-7 fenoksipoli/etilenoksi/etanol jod kompleks 1,6-bis/N-rhlorfenildigvanido/-heksandiacetat

34 Hlorheksidin-diacetat

35 Polimerni bigvanidhlorid 32289- Poliheksametilen bigvanid58-0 hidrohlorid

20

36 DeSu 37 DeSu

I 6843- 1-dodecil-1,4,7-triazooktan 97-6 8-karbonska kiselina M 1-dodecil-1,4,7 triazooktan 6843- 8-karbonska kiselina 97-6 hidrohlorid

2 5

38 DeSu

S Hidrohlorid 1-dodecil-1,4,76843- triazooktan 8-karbonska 97-6 kiselina i N, N di-dodecil-3 karboksimetil-3-azopentilen-(1,5)-diamin R Hidrohlorid 1-dodecil-2,4,76843- triazooktan 8-karbonska 97-6 kiselina, i N, N di-dodecil-3 karboksimetil-3-azopentilen-(1,5)-diamin 706.93- Kalijev-mono-persulfat 62-8 Kalijev-hidrogen-sulfat Kalijev-sulfat

39 DeSu

40 Caroat (Persulfat)

50

Smesa sa natrijevim hloridom

LISTA VII AKTIVNE SUPSTANCE ZA PROIZVODNJU INSEKTICIDA

Redni Generiko ime broj CAS broj Hemijski naziv Maksimalno dozvoljena koncentracija, u% Oblik upotrebe

1 1

2 Bromofos

5 1 2

6 U aerosolu; u ostalim proizvodima U aerosolu Svi oblici U aerosolu U aerosolu, tenim proizvodima i u prahu

2104-96- O/4-brom-2,5 dihlor3 fenil/O,O-dimetil-fosforotioat 62-73-7 2,2-dihlor-etenil-dimetil-fosfat

2 3 4 5

Dihlorvos Hlorpirifos Jodfenfos Malation

1 2921-88- O,O-dietil-O-/3,5,6-trihlor-22 piridinil/fosforotioat 18181- O-/2,5-dihlor-4-jod-fenil/O,O70-9 dimetil-fosforotioat 121-75-5 dietilester/dimetoksifosfinotiol/tio/butan dikiseline 3 6 7 Trihlorfon Azametifos 52-62-6 dimetil ester/2,2-trihlor-1hidroksietil/fosfonske kiseline 35575- S-/(6-hloro-296-3 oksooksazolo/4,5-b/ piridin3/2N/-il/metil/O,O-dimetilfosforotioat 122-14-5 O,O-dimetil O-/3-metil-4nitrofenil/-fosforotionat 1 1 2

1,5 1 3

Svi oblici U aerosolu U prahu

Fenitrotion

Piretrini prirodni

Smesa jedinjenja 584-79-2 2-metil-4-okso-3-/2-propenil//2-ciklopenten-1-il-ester 2,2dimetil-3-/2-metil-1-propenil/ciklopropan karboksilne kiseline 28434- /+/ transaletrin 00-8

0,5 2

U aerosolu U prahu

10 Aletrin

2 0,6

U prahu i ostalim oblicima U aerosolu U prahu i ostalim oblicima U aerosolu U prahu i ostalim oblicima U aerosolu U prahu i ostalim oblicima U aerosolu U prahu i ostalim oblicima U aerosolu U prahu i ostalim oblicima U aerosolu U prahu U aerosolu i tenim proizvodima U prahu U aerosolu i prahu

10a Bioaletrin

2 11 Rezmetrin 10453- /5-(fenil-metil)-386-8 furanil/metil-ester-2,2-dimetil3-2-metil-1-propenil/ciklopropan karboksilne kiseline 28434- /+/ transrezmetrin 01-7 0,6

2 0,6

11a Biorezmetrin

2 12 Tetrametrin 7696-12- /1,3,4,5,6,7-heksahidro-1,30 diokso-2N-izoindol-2-il/metilester 2,2-dimetil-3-/2-metil-1propenil/-ciklopropan karboksilne kiseline 26002- /3-fenoksifenil/metil-ester 80-2 2,2-dimetil-3-/2-metil-1propenil/ciklopropan karboksilne kiseline 52645- /3-fenoksifenil/metil-ester 353-1 /2,2-dihloretenil/-2,2-dimetilciklopropan karboksilne kiseline 72-43-5 1,1-bis/4-metoksi-fenil/2,2,2,trihlor-etan 3 10 16 Bendiokarb 22781- 2,2 dimetil-benzo-1,3-dioksol23-3 4-il metil-karbamat 1 0,6

2 0,6

13 d-fenotrin

2 1 2

14 Permetrin (cis/trans 25 : 75) 15 Metoksihlor

17 Deltametrin

52820- (S)-alfa-ciano-m-fenoksi00-5 benzil (1R,3R)-(2,2 dibromovinil)-2,2-dimetilciklopropan-karboksilat Bacil turigiensis var. israelensis

0,02 0,7

U prahu

18 Bacil Turigiensis

Tena suspenzija 19 Cifenotrin 39515- (RS)--ciano-3-fenoksi benzil 40-7 (IR)-cis, transkrizantemat U aerosolu, u tenim proizvodima i ostalim oblicima

0,6

LISTA VIII SINERGISTI

Redni broj 1 1 Generiko ime 2 CAS broj 3 Hemijski naziv 4 5-/2-/2-butoksi etoksi/etoksi-metil -/-6-propil-1,3-benzodioksol) 2 3 Sulfoksid Oktilbicikloheptendikarboksimid 120-62-7 5-/2-/oktilsulfinil/propil/-13-benzodioksol 113-58-4 N-2/2-etil-heksil/biciklo/2,2,1/hept-5-en-2,3dikarboksimid 5 1 5 Maksimalno dozvoljena koncentracija, u% 5

Piperonil-butoksid 51-03-6

Oktahlor-dipropil- 127-90-2 Bis-2,3,3,3-tetrahlor-propiletar etar

LISTA IX MAKSIMALNO DOZVOLJENE KOLIINE PESTICIDA U DUVANSKIM PRERAEVINAMA

Redni broj 1 Maksimalno dozvoljena koliina pesticida, mg/kg 4

Generiko ime

Hemijski naziv

Aldikarb sa metabolitima Aldrin

2-metil-2 (metiltio) propionaldehid 0-metil- 10,0 (ukupno karbamoil oksim raunato kao aldikarb) 1,2,3,4,10,10-heksahloro-1,4,4a,5,8,8aheksahidro-ekso-1,4-ekdo-5,8dimetanonaftalen 1,2,3,4,10,10-heksahlor-6,7-epoksi1,4,4a,5,6,8,8a-okta-hidro-ekso-1,4-endo5,8-dimetanonaftalen (1R,4S,5R,8S)-1,2,3,4,10,10-heksahlor1,4,4a,5,6,8,8a-oktahidro-6-7-epoksi1,4,5,8-dimetanonaftalen 1,2,4,5,6,7,8,8-heptahlor-3a,4,7,7atetrahidro-4,7-metanoinden 1,3,4,5,6,7,8,8-oktahlor-2,3a,3,7,7aheksahidro-4,1-metanoinden 0,0-dietil-0-2-izopropil-6-metil-perimidin-4il-fosforotioat 1,1,1-trihlor-2,2-bis (4-hlor-fenil) - etan 1,1-dihlor-2,2, bis (r-hlorfenil) - etan 1,0 2,0 Ukupno (raunato kao DDT) 0,1 1,0 5,0 0,01 Ukupno 1,0 Ukupno

Dieldrin

Endrin

do 0,5

5 6 7 8 9

Heptahlor i heptahlor-epoksid Hlordan Diazinon DDT DDD

10 11 12 13 14 15 16 17

DDE Difenamid Dihlorvos (DDVP) Dikofol Dimefoks Dimetoat i Ometoat Dinokap

2,2, bis-(r-hlor-fenil) - etan N,N-dimetil-2,2-difenil-acetamid 2,2-dihlor-vinil-dimetil fosfat 2,2,2-trihloro-1,1-bis (4-hlorfenil)-etanol tetrametil-fosforodiamido-fluorid 0,0-dimetil-S-karbamoil-metil-fosforoditioat 0,0-dimetil-S-metil-karbamoilmetil fosforoditioat izomerno jedinjenje nastalo reakcijom: 2,6-dinitro-4-oktil-fenil-krotonata i 2,4dinitro-6-oktilfenil-krotonata 0,0-dietil-S-2-etil-tioetil-fosforotiolotionat 1,5

18 19

Disulfoton i metaboliti Ditiokarbamati: - cineb

1,0

cink-etilenbis (ditiokarbamat)

25,0 svi zajedno (raunato kao CS2)

- ciram - maneb - metiram - propineb 20 21 22 23 24 25 26 27 Etoprofos Fenitrotion Foksim Fonofos Forat Formotion Fosfamidon Fosfo-vodonik

cink-dimetil-ditiokarbamat mangano-etilenbis (ditiokarbamat) amonijum kompleks cineba i polietilentiuram disulfida propilenbis (ditiokarbamat) - cink polimer O-etil-S,S-dipropil fosforoditioat 0,0-dimetil 0-(3-metil-4-mitrofenil) fosforotionat 0,0-dietil-alfa-cijanobenziliden-aminooksifosforotioat (+)-0-etil-S-fenil-etil-fosforoditioat 0,0-dietil-S-etil-tiometil-fosforoditioat S-(N-formil-N-metil-karbomiolmetil)-0,0dimetil-fosforoditionat 2-hlor-2-dietil-karbamoil-1-metilvinildimetil-fosfat Fosfor-vodonik 0,2 1,0 1,0 0,2 0,2 1,0 1,0 0,01 (raunato kao rN3) 0,5 0,0 5,0 2,0 1,0 3,0 2,0 1,0 0,2 2,0 0,5 0,2

28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39

NSN (alfa-betadelta) NSV Kaptan Karbofuran Lindan Malation Metalaksil Metobromuron Metomil Metoksihlor Metolahlor Monokrotofos

1,2,3,4,5,6-heksahloro-cikloheksan Heksahlor-benzol 1,2,3,6-tetrahidro-N-(trihlor-metiltio)ftalamid 2,3-dihidro-2,2-dimetil-benzofuran-7-ilmetil-karbamat 99% gama-izomer 1,2,3,4,5,6-heksahlor-cikloheksan S-1,2-bis-etoksikarbonil-etil-0,0-dimetilfosforoditioat Metil-N-(metoksiacetil)-N-(2,6-ksilil)-DLalaninat 3-(4-bromofenil)-1-metoksi-metilurea S-metil-N-(metil-karbamoiloksi)tioacetimidat 1,1,1-trihlor-2,2-bis/4-metoksifenil/-etan 2,hlor-6-etil-N-(2-metoksi-1-metiletil)-aceto-toluidid (E)-1-metil-2-2-metil-karbamoilvinil-

diometil-fosfat 40 41 42 43 44 Napropamid Paration Paration-metil Pebulat Piretroidi sintetski: Cipermetrin (RS) alfa-cijano-3-fenoksibenzil-(IRS)-cis trans-3-(2,2-dihlor-vinil)-2,2-dimetilciklopropan-karboksilat (odnos cis i trans izomera = 1 : 1) (S)-alfa-cijano-3-fenoksi-benzil-1R)-cis-3(2,2-dibromvinil)-2,2-dimetil-ciklopropankarboksilat alfa-cijano-m-fenoksibenzil-alfa-izopropil-rhlor-fenil-acetat 3-fenoksibenzil-(1RS)-cis, trans-3 (2,2dihlor-vinil)-2,2-dimetil-ciklopropankarbioksilat (odnos cis i trans izomera = 25 : 75) 3,4,5,6-tetrahidroftalimido-metil (IRS) cis, transhrizantemat 2-izopropoksifenil-metilkarbamat hlor-kamfen S-propil-dipropil-diokarbamat 0,5 2,0 0,2 Ukupno NN-dietil-2-(1-naftiloksi)-propionamid 0,0-dietil 0-4-nitrofenil-fosforotioat 0,0-dimetil 0-4-nitrofenil-fosforotioat S-propil-butil-etil-tiokarbamat 0,1 0,5 1,0 0,5

Dekametrin (deltametrin) Fenvalerat Permetrin

2,0

Tetrametrin 45 46 47 Propoksur Toksafen Vernolat