ivorad Kovaevi

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

Br. 19

Biblioteka SVEDO^ANSTVA

Srbija i svet: Izme|u arogancije i poniznosti

ivorad Kova~evi}

ivorad Kovaevi

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

Biblioteka SVEDO^ANSTVA Br. 19 ivorad Kova~evi}:

Srbija i svet: Izme|u arogancije i poniznosti

IZDAVA~: Helsin{ki odbor za ljudska prava u Srbiji ZA IZDAVA~A: Sonja Biserko
*** Urednik: Se{ka Stanojlovi} PRELOM: Neboj{a Tasi} KORICE: Ivan Hra{ovec KARIKATURA NA NASLOVNOJ STRANI: Predrag Koraksi} Corax [TAMPA: "Zagorac", Beograd 2004. TIRA`: 500

Voljenoj sestri Stojanki

ISBN - 86-7208-092-0

Zahvaljujemo se Vladi Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava na pomo}i za objavljivanje ove knjige

ivorad Kovaevi

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

ivorad Kova~evi}

Srbija i svet: Izme|u arogancije i poniznosti

4 5

ivorad Kovaevi

ETNIKE TENZIJE U JUGOSLOVENSKOJ FEDERACIJI ODRAZ NA REGION

Meuetniki konflikti u Jugoslaviji dostigli su taku kljuanja. U trenutku opte drutvene krize i akumuliranog scijalnog nezadovoljstva, nacionalistika ideologija nudi brza i jednostavna objanjenja za sve tekoe i nevolje sve bi bilo drukije da nije igre "ispod ita" pripadnika drugih nacija i religija i njihovih perfidnih voa koji kuju zaveru protiv "naeg naroda". Svi drugi interesi i ciljevi (ekonomski, socijalni, klasni) gurnuti su u pozadinu dok se glavna panja usmerava na odbranu ugroenih interesa Nacije i na otklanjanaje istorijskih nepravdi koje se i dalje ine protiv nje. Re je o efikasnom i oprobanom metodu politike manipulacije u borbi za vlast i njeno ouvanje demagokom povlaivanju nacionalnoj samoljubivosti i megalomaniji i istovremenom ulivanju straha od opasnosti koje prete Naciji sa svih strana. Sve to stvara "ideoloku osnovu za totalnu (i totalitarnu) nacionalnu homogenizaciju" (N. Pai). Odnosi izmeu pojedinih federalnih jedinica do kraja su pogorani i kontakti meu vostvima prekinuti, ili svedeni na otvorenu konfrontaciju preko medija. Politika u Jugoslaviji je praktino redukovana na konflikte izmeu rukovodstava republika. Dok svi drugi zakopavaju ratne sekire, u Jugoslaviji se iskopavaju stare i kuju nove. Nacionalni mitovi koji su se ilavo ouvali u svesti naroda uprkos sistematskom ignorisanju tokom prethodnih decenija, sada se burno oivljavaju i nekritiki prihvataju. Prolost se prekomerno namee kao kljuna inspiracija za budunost. U takvim uslovima, implementacija ekonomskih reformi koja objektivno predstavlja snaan kohezivni i integrativni faktor i koja je donela nesumnjive rezultate tokom protekle godine, u velikoj meri je ugroena. Trocifrena inflacija je efektno zaustavljena i krajem prolea ove godine dovedena na nulu. Nacionalna valuta je postala konvertibilna. Devizne rezerve zemlje su dostigle dosad nezabeleen nivo. Jugoslavija je znaajno smanjila svoj dug i napustila drutvo visoko zaduenih zemalja. Proces privatizacije preduzea u drutvenoj svojini je zapoeo. Privatna inicijativa je u punom zamahu i duh preduzetnitva prodire u sve oblasti ivota. Trite je dobro snabdeveno domaom robom i konkurentnim uvoznim proizvodima. Sve je to dalo osnovu za umereni optimizam uprkos padu proizvodnje (koji se i oekivao) i tekoama u kojima su se nala mnoga preduzea, to je bio neizbena posledica tranzicije na trinu valorizaciju.
6 7

ivorad Kovaevi
Meutim, s poetkom jeseni javili su se prvi znaci ozbiljnog usporavanja reformskih procesa. Naalost, elementi meuetnike konfrontacije nadjaavaju reformsku orijentaciju, dok nacionalna vostva vide u eventualnom uspehu reformi direktnu pretnju svojim pozicijama i aspiracijama. Nova rukovodstva u republikama, uprkos zaklinjanju u privatizaciju, demonstriraju snane tendencije prema etatizaciji sopstvenih nacionalnih privreda. Jo jednom se potvruje da dihotomija izmeu ekonomskih i demokratskih reformi ne moe dugo opstati i da jedino simultana akcija u oba pravca moe dovesti do stvarnih promena. Reforme su moda imale ansu da uspeju nekoliko godina pre pogoranja meuetnikih odnosa. Da bi ekonomski program mogao da uspe, neophodna je stabilna politika solucija. Stoga, poetni uspesi ekonomskih reformi ne mogu vie kompenzovati snaan negativni efekat politike krize, a sada sve vie i vie i usporenog privrednog razvoja. Veliko je pitanje koliko su realne anse da se solucija nae u razvijanju politikog pluralizma i u demokratskim izborima u republikama i saveznoj dravi? Reklo bi se da je Jugoslavija ozbiljno zakoraila u politiki pluralizam i viestranaje. Nove stranke niu kao peurke posle kie, na sve strane se dre politiki skupovi, disidenti osnivaju sopstvene partije, ili se otcepljuju od svojih stranaka. Meutim, ispod te pene koja nalikuje na koloritni mozaik viestranakog sistema u zapadnim demokratijama, mogu se razaznati izvesne bitne razlike koje nisu rezultat samo poroajnih muka novog sistema koji kida sve veze sa prolou. Pre svega, od preko 150 stranaka, jedva da ima njih nekoliko koje nisu dobile nacionalnu identifikaciju ve samim imenom. Njihovi programi se meusobno nadmeu uglavnom u ponudi to radikalnijih nacionalistikih ideja. Po pravilu, nove stranke nemaju ekonomske, socijalne, ekoloke, kulturne i druge programe. Proces demokratizacije u Jugoslaviji ne ide u pravcu politikog, ve pre etnikog pluralizma. Individualni graanin je sveden na nacionalnu dimenziju, dok su politike institucije proete nacionalistikom sadrinom umesto demokratske supstance i time odlau demokratsku integraciju zemlje za neke bolje dane. Nacionalni kolektivitet se ispoljava kao homogen entitet u odnosu na druge nacionalne kolektivitete, a veina i manjina se ne uspostavljaju putem politikih kriterija, ve kao etnika veina i manjina. Taj "pluralizam u singularu" ne eliminie etniku ekskluzivnost u pravcu demokratskog dijaloga i sinteze, ve ga samo oteava i raspiruje konflikt. Nade se polau u demokratske izbore koji treba da se odre do kraja godine u etiri republike (dve republike su ih ve imale proletos) i za federalne organe. Kae se da se ne moe govoriti o izgledima za rekonstituciju Jugoslavije dok sve republike ne prou kroz demokratsku proceduru viestranakih izbora. Meutim, u sluaju Jugoslavije izbori (i oni koji su ve odrani, a i oni koji slede) ne daju indikacije da e biti bitno drugaije mogu se nazvati
8

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

pretpolitikim izborima. Oni u prvom redu predstavljaju za graane priliku da se izjasne protiv postojeeg sistema i odnosa, dok je njihov osnovni smisao u formiranju nezavisnih drava na tlu postojeih republika, uz shvatanje da je za njih bitnije da se uspostave kao nacionalne nego demokratske zajednice. Graani e se u osnovi opredeljivati za specifine nacionalne a ne politike ideje i ciljeve, pa su prema tome i anse na strani onih koji su najradikalniji u svojoj nacionalnoj iskljuivosti. Nacionalistika platforma je posebno osnaena kad se povee sa militantnim antikomunistikim i verskim fanatizmom. Radi se o totalnom diskontintinuitetu sa nasleenim "istorijskim materijalom", o potpunoj negaciji ak i onih dostignua koja su u Jugoslaviji ostvarena kao oblik pobune protiv staljinistikog birokratskog totalitarizma. to se tie saveznih izbora, nejasno je da li e se uopte odrati, jer je za njih neophodna pretpostavka usvajanje amandmana na Ustav. A to se stalno odlae i opstruie. A i ako i kad budu odrani, ostaje pitanje da li mogu doneti bitne promene jer je elektorat ve ozbiljno indoktriniran, a stvarno ve nezavisne nacionalne drave nee biti spremne da dele vlast sa saveznom dravom. Ovo ne znai da treba ignorisati ili potceniti znaaj izbora, ve da sve ukazuje na nerealnost oekivanja da e oni odvesti Jugoslaviju u demokratiju i obezbediti pun demokratski legitimitet novim vlastima, pored ostalog za radikalnu transformaciju Jugoslavije. Ovo tim vie to e se graanin na ovim izborima pojaviti samo kao pripadnik jedne nacije, odnosno graanin jedne nacionalne drave. Na drugoj stani, samo kolektiviteti, odnosno njihovi predstavnici, bie u prilici da izraze svoj stav o karakteru zajednice. To u biti ugroava toliko neophodan delikatni balans izmeu individualnih i kolektivnih prava, izmeu suverenosti graanina i etnikih grupa. Kad je re o obliku buduih odnosa meu narodima koji ine dananju Jugoslaviju, u igri su dve mogue opcije: federacija ili konfederacija. Niko ne zastupa javno unitarnu opciju, dok secesija predstavlja rezervnu soluciju, ili vie ili manje ozbiljnu pretnju. Predsednitvo Jugoslavije zastupa koncept jake federacije, Hrvatska i Slovenija predlau model konfederacije, a Presednitvo Bosne i Hercegovine i Vlada Makedonije se vie priklanjaju predlogu za labavu federaciju. Predsednitvo Jugoslavije ocenjuje da je "federativni sistem najbolji put" i da je potrebno "graditi demokratsku federativnu zajednicu sa saveznom vlau koja e biti efikasna u ostvarivanju onih nadlenosti koje e joj biti poverene sporazumom svih lanica federacije". Nasuprot tome, Hrvatska i Slovenija zastupaju stav da je jugoslovenska federacija istorijski potroena, bez mogunosti da predstavlja optimalnu formu za zajedniki ivot jugoslovenskih naroda. Stoga, jugoslovenska federacija treba da bude ukinuta i jugoslovenske republike treba da postanu nezavisne i suverene drave koje e meusobno potpisati konfederalni sporazum ili formirati zajednicu drava.
9

ivorad Kovaevi
Konfederalna solucija ima u vidu model Evropske ekonomske zajednice, sa izraenijim konfederalnim elementima nego u EEZ. Druga opcija je: da kao delovi federativne zajednice jedna ili vie republika mogu imati konfederalni status to jest, uspostavila bi se neka vrsta asimetrine federacije. Realistinost ove ideje je dovedena sada u pitanje i od strane republika koje su je svojevremeno lansirale. Poptpuno je neizvesno kako i kada se moe oekivati (demokratsko) reenje ustavne krize u Jugoslaviji. Da li e biti referenduma, emu se mnogi opiru? Da li e se situacija bitno promeniti kad izbori budu odrani u svim republikama i nove vlasti budu imale mandat da sednu za sto da bi dole do sporazuma? Meutim, dok se ne doe do zajednike odluke o tome kako i kada e se voditi razgovori o rekonstrukciji Jugoslavije, istovremeno se odvija jedan paralelni proces preoblikovanja Jugoslavije kroz unilateralne aktivnosti jedne ili druge republike koje nisu u skladu sa postojeim ustavom. I bez legalne, institucionalizovane procedure Jugoslavija se via facti konfederalizuje. Lista takvih jednostranih poteza je poprilino duga. Ustavi usvojeni u nekim republikama su u mnogo emu ve konfederalni. Osnivaju se vrhovne komande oruanih snaga republika, formiraju se razliiti oblici vojnih i paravojnih formacija, upostavlja se pravo republika da donose propise koji ne moraju biti u saglasnosti sa saveznim ustavom itd. Suspenduju se savezni zakoni i utvruje primat republikih nad saveznim zakonima. Vlade pozivaju graane i preduzea u svojim republikama da ne sprovode savezne zakone i usmeravaju svoje organe da ne kanjavaju one koje kre savezne zakone. Uvode se uvozne takse na robu koja dolazi iz drugih republika i dodatne takse na uvoz iz inostranstva. Dolo je do jednostanog prekida uplaivanja u savezni budet. Republike imaju sopstvena ministarstva inostranih poslova, sprovode svoju spoljnu politiku, a neke osnivaju i svoja predstavnitva u inostranstvu koja, meutim, nemaju diplomatski status, jer zemlje domaini priznaju samo Jugoslaviji meunariodno-pravni subjektivitet. Prema tome, pre nego to su razgovori uopte poeli, Jugoslavija se konfederalizuje iz dana u dan, pri emu svako nastoji da obezbedi to bolju startnu poziciju pred budue pregovore. Republike su ve ostvarile znaajan stepen suvereniteta na svojim teritorijama. Mada je Jugoslavija ve uveliko uplivala u konfederalne vode, formalno uspostavljanje konfederacije nije nimalo jednostavno. Pre svega, konfederacija implicira disoluciju postojee drave u nove nezavisne, u punoj meri suverene i meunarodno priznate drave koje bi onda trebalo da potpiu konfederalni sporazum. Dakle, nije mogue stvoriti konfederaciju iznutra. Za takav proces disolucije i rekonstitucije Jugoslavije nema osnova ni u sadanjem ustavu ni u rezulatima izbora koji nisu traili niti trae mandat za takvu proceduru, a nema ni spremnosti drugih u Evropi i svetu da daju meunarodni legitimitet takvom aktu.
10

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

Drugo, Jugoslavija kao drava i meunarodno-pravni subjekt postoji vie od 70 godina, ime je uspostavljeno takvo politiko, ekonomsko i kulturno naslee koje nije mogue lako podeliti u budue individualne drave. Tree, jugoslovenska drava nije nastala kao federalna, ve kao unitarna zajednica. One drave koje su postojale kao nacionalne drave (Srbija i Crna Gora) nikad nisu imale sadanji oblik, dok one koje nisu ranije egzistirale kao drave (ve su bile delovi Austrougarske odnosno Otomanske imperije) nisu inkorporirale u novu dravu svoj dravni suverenitet i stoga bi bile suoene sa dosta tekoa u procesu priznavanja njihovog dravnog subjektiviteta. Izmeu dva rata, administrativna podela Jugoslavije na banovine nije uzimala u obzir nikakve etnike granice. Prema tome, deobni bilans u procesu mirne disolucije Jugoslavije bio bi komplikovan zadatak posebno u pogledu teritorijalnog razgranienja. Jugoslavija je dobrim delom i nastala kao zajednika drava zbog velike izmeanosti njenih naroda. Izuzev delimino Slovenije, nema druge republike koja je nacionalno homogena. Ako se postojee republike granice uzmu za osnov razgranienja, to bi ostavilo velike segmente pojedinih nacija u drugim dravama sa statusom nacionalnih manjina, to bi moglo dovesti u pitanje kredibilitet novih vlasti nastalih na platformi zatite nacionalnih interesa. Promena granica bila bi jo mnogo tea i praktino nemogua bez ozbiljnih konflikata. Nacionalni lideri se pozivaju na prirodne i istorijske granice. "Ne znam ta su to prirodne granice. A to se tie istorijskih granica, one su uvek vrlo maglovite" (M ilas). Promene granica bile bi direktna pretnja Helsinkom konzenzusu i meunarodni faktori ih sigurno ne bi prihvatili. "Ako se granice u Jugoslaviji budu menjale, onda neko moe rei 'Zato se granice u Transilvaniji ne bi menjale, ili u Slovakoj, ili u leziji?' I na kraju, nemaki problem bi bio opet na dnvnom redu..." (G. de Mikelis). To su sve razlozi zbog kojih mnogi smatraju da konfederacija nije mogui okvir za reenje nacionalnog pitanja u Jugoslaviji. Meutim, da bi se jugoslovenska zajednica reintegrisala u bilo kojoj formi, neophodno je ponovo uspostaviti minimum meusobnog poverenja meu njenim narodima i republikama, jer je to poverenje vrlo ozbiljno ugroeno. Prava istorijska nevolja je u tome to, bez obzira na ishod u pogledu oblika meusobnih odnosa, velika netolerancija i nesloga ostaje meu jugoslovenskim narodima kao posledica manipulacije od strane nacionalnih oligarhija. To se ne moe tek tako izbrisati, ako i kada ta rukovodstva eventualno odlue da se mora nai novi modus vivendi za narode koji ive na tlu dananje Jugoslavije. Na taj nain Jugoslavija se nala u zaaranom krugu kontradikcija i nemoi. Ona se u stvari postepeno raspada i sve je tee sprovesti to mirno i demokratski. Najglasniji su federalisti i konfederalisti, pri emu je prvima jasno da proces konfederalizacije nezadrivo gura napred (i oni tome sami veoma doprinose), dok se drugi boje potpunog odvajanja sa svim posledicama na nacionalnom, ekonomskom i meunarodnom planu. ("Slovenija nema nameru
11

ivorad Kovaevi
ni da izae iz Jugoslavije niti da dozvoli da bude oterana iza nje, jer joj je jugoslovensko trite neophodno" J. Mecinger, potpredsednik Vlade Slovenije.) Konstituisanje politike suverenosti republika je proces koji je, po svoj prilici, ireverzibilan. Meutim, u ovom trenutku je teko sagledati soluciju bez nekog oblika Jugoslavije, dodue razliite od dananje, ali ipak nekakve zajednice bliskih i izmeanih naroda, kolikogod oni bili danas meusobno suprotstavljeni. Kupovina vremena je izvesna nada za Jugoslaviju. Izbori e moda uneti elemente stabilnosti ak i u uslovima nacionalne homogenizacije. Ako bi se opstalo, naredni izbori bi mogli biti politiki, jer bi valjda nacionalistika euforija morala da splasne u sudaru sa vitalnim problemima ljudi. Pretnje se uju sa svih strana, ali nam je ipak teko da poverujemo da bilo ko stvarno namerava da pribegne upotrebi oruja. Jasno je da jugoslovenska kriza moe imati samo negativan uticaj na stabilnost Balkana i Mediterana. Jugoslavija je bila kreator mnogih balkanskih i mediteranskih inicijativa i za to je dobijala nepodeljeno priznanje. Ona nastavlja to da ini. Upravo je uspeno zavren sastanak ministara spoljnih poslova Balkana u Tirani, neto ranije nezamislivo. Jugoslavija je uzela aktivno uee u Pentagonali obliku regionalnog povezivanja zemalja centralne Evrope, ukljuujui Italiju, Austriju, Maarsku, ehoslovaku i Jugoslaviju. Na predstojeem zasedanju Evropske spoljnotrgovinske asocijacije (EFTA) razmatrae se prikljuivanje Jugoslavije toj asocijaciji. To moe predstavljati kljuni korak ka daljem pribliavanju Jugoslavije EEZ i drugim evropskim organizacijama. Preostale prepreke za prijem Jugoslavije u Savet Evrope mogle bi biti realno eliminisane do kraja godine. Jugoslavija je, takoe, izrazila elju da postane punopravni lan OECD, to je, takoe, deo njene sve izraenije evropske orijentacije. Meutim, unutranja politika kriza ozbiljno ugroava meunarodnu poziciju Jugoslavije i dovodi u pitanje njen kredibilitet kao partnera. Njeni susedi sa zebnjom gledaju na sve vee interetnike tenzije i ubrzanu dezintegraciju Jugoslavije. Generalno govorei, niko nema nameru da profitira na nestabilnosti Jugoslavije, jer bi to predstavljalo direktnu pretnju sopstvenoj bezbednosti i miru u regionu, pa i u Evropi. Nastojanje pojedinih republika da dobiju poseban tretman, meunarodno priznanje i politiku podrku moguoj secesiji nailazi na hladan prijem i ponovljenu podrku celovitosti Jugoslavije. U tom kontekstu naglaava se da e Evropa i svet prihvatiti svaku soluciju do koje se doe mirnim putem i u demokratskom dijalogu meu jugoslovenskim narodima i republikama. "Ono to je vano, meutim, jeste da se reformski procesi i interni dijalog u definisanju novog ustava i instucionalnog poretka zemlje ne smeju negativno reflektovati na evropsku stabilnost. To je jedino to traimo od Jugoslavije. To stoga to unutranja
12

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

ravnotea zemlje nije problem koji se tie samo te zemlje i nikoga drugog. To je problem koji moe da izazove lananu reakciju i nesagledive posledice i velike poremeaje i meu susedima i meu velikim silama ili velikim savezima. Taj je problem, prema tome, bremenit kritikim faktorom koji se ne moe ostaviti netretiranim." Ove rei italijanskog ambasadora u Jugoslaviji G. S. Venta najbolje odraavaju zabrinutost svih suseda, prijatelja i partnera Jugoslavije. Odluite kako god hoete, ali, molimo, bez pucanja! ini se da niko danas sa strane ne preti Jugoslaviji. Ona je pretnja sama sebi i ba zbog toga pretnja drugima oko sebe. Problem je jo kompleksniji zbog toga to je sa krajem hladnog rata i kolapsom jedne od dveju hegemonija stvorena neka vrsta vakuuma na Balkanu u kome su se stari problemi i meunacionalni konflikti ponovo razbuktali. Oni su najizraeniji u Jugoslaviji, ali su i druge zemlje regiona, koje su manje-vie povratile nezavisnost, suoene sa problemima sopstvene unutranje bezbednosti. Balkanizacija je sada proces vie unutar pojedinih zemalja, jer konflikti i meusobne aspiracije nisu vie u prvom planu, ali bi svaka znaajna promena u bilo kom delu Balkana mogla da oivi ve notornu istorijsku kvalifikaciju Balkana kao bureta baruta Evrope. (Prevod sa engleskog) Izlaganje na skupu o mediteranskoj bezbednosti u poslehladnoratovskoj eri, Atina 79. novembar 1990, objavljeno u asopisu Mediterranean Qurterly, Winter 1991, A Journal of Global Issues, Duke University Press, USA

13

ivorad Kovaevi

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

U ponovljenom razgovoru, iako nisam odbio, nastojao sam da predlog stavim u to realnije okvire. Rekao sam da naa pozicija nee u tolikoj meri zavisiti od sposobnosti ili nesposobnosti onih koji e voditi diplomatiju, koliko od same politike koja e biti voena. Drugim reima, sutina nije samo u tome da se menjaju ljudi, ve da se menja politika, a da ne bih bio spreman da branim i zastupam politiku ukoliko ona ne bi bila promenjena... Svoja gledita sam stavio na papir i ona su, kako mi je reeno, prihvaena. No, posle mi je reeno da moja kandidatura nije mogla da proe, kao to sam i sam pretpostavljao. Nakon svega, doiveo sam neku vrstu linog olakanja, a shvatio da i novi premijer mora da pravi razliite ustupke, da on nije potpuno vlastan u meri koja bi mu omoguila da u celini bira svoj tim. Da li ste se vi znali odranije? Kako je dolo do toga da vam g. Pani ponudi mesto ministra spoljnih poslova? Milana Pania sam prvi put sreo jo pre nego to sam postao ambasador u Vaingtonu. A kao ambasador video sam ga vie puta; bio sam kod njega u Kaliforniji, u njegovoj kui, u njegovom preduzeu... Pani je tokom mog boravka u Americi postao aktivan u konstruktivnom naporu srpske emigracije za pomo Jugoslaviji i Srbiji, koji sam svestrano podravao. Na kraju, ini mi se da je on i time to je to mesto ponudio ba meni, na neki nain, hteo da demonstrira nezavisnost svoje pozicije, s obzirom na sve to se svojevremeno dogaalo sa mnom. A valjda je smatrao da bi mnogobrojni diplomatski i drugi kontakti koje sam ja imao u Americi, sada mogli biti od koristi. ta se, zapravo, dogodilo onda kada su vas vratili iz Amerike? Nita posebno. U SSIP mi je reeno da e se Republika Srbija pobrinuti za mene. Da oni za mene imaju neke poslove u vidu. Ja sam im zahvalio, rekao da su se ve dosta pobrinuli za mene i da nema potrebe da se vie brinu. Dao sam otkaz i nita vie ni od koga nisam traio. Najpre sam sa grupom prijatelja osnovao jednu konsultantsku firmu, koja se nije bavila uvozom i izvozom i slinim probitanim poslvoma, jer su se u to vreme jo traile intelektualne usluge. Ali, kako to posle nije ilo, otiao sam u prevremenu penziju. I dobio sam slobodno vreme koje sam iskoristio onako kako mi je najvie odgovaralo. Znate li sada, nakon toliko vremena, zato su vas opozvali i vratili? Prvo, hou da vam kaem da je etrnaest novinskih redakcija u to vreme od mene trailo intervju, elei da uje moje objanjenje; dvanaest ih je bilo iz Slovenije i Hrvatske. Ali, ja to nisam hteo da prihvatim, jer nisam eleo da budem objekat bilo ije manipulacije. A nisam nikada eleo da se pravdam. Bez obzira na to koliko je ta istina ovde bila iskrivljena, ona, ipak, nije bila komplikovana. Janeza Stanovnika sam video dva-tri puta u ivotu, a kada je on kao predsednik Slovenije doao u Vaington, ja sam, kao jugoslovenski ambasador, organizovao njegov boravak, kao to sam to inio i za predsednike

TA SAM IM REKAO

ivorad Kovaevi bio je i ostao netipina linost na domaoj politikoj sceni. Uvek pomalo "drugaiji ovek". Kao gradonaelnik Beograda bio je "sasvim drugaiji od Branka Peia". U vreme nemilosrdnih obrauna meu komunistima u Srbiji, koji su kulminirali uvenom Osmom sednicom, uspeo je da ne bude ni na jednoj strani. Po okonanju mandata u vladi Milke Planinc, dobio je mesto ambasadora u Vaingtonu i za tadanje prilike bio je, opet, netipian ambasador; neprestano je putovao i drao predavanja, po univerzitetima, javnim tribinama, privrednim komorama, sretao se s amerikim poslovnim ljudima, profesorima, novinarima, naim iseljenicima... Sve dok, nakon jednog, nikada do kraja javno razjanjenog incidenta, vezanog za boravak tadanjeg slovenakog predsednika Janeza Stanovnika u Vaingtonu, rukovodstvo Srbije (navodno, nezadovoljno Kovaevievim izvetajem) nije naloilo da se on kao "srpski kadar", odmah opozove i vrati u Beograd. O tome do sada u javnosti nije progovorio ni re. Otiao je, jednostavno, utke. Ali se nije odmah preselio u "Maderu", ili neko od slinih mesta gde se skupljaju bivi srpski politiari. Nakon dve i po godine izbivanja iz javnog ivota, krajem prole godine priredio je pravo iznenaenje ovdanjoj, ovog puta kulturnoj javnosti. Mada po obrazovanju nije lingvista, objavio je "Srpsko-engleski renik idioma, izraza i izreka". I, pobrao komplimente kritike, mnogih uglednih lingvista, koji su njegovu knjigu ocenili kao "kapitalan doprinos srpskoj kulturi"! A, s pojavom Milana Pania, nagovetena je i mogunost da se Kovaevi vrati u politiku, tanije u diplomatiju; mesto ministra spoljnih poslova u Panievoj vladi bilo je, najpre, ponueno njemu. NIN: Kako se dogodilo da to mesto, ipak, ne dobijete? ivorad Kovaevi: Moram da kaem da sam odmah izrazio neke rezerve prema toj ponudi. Nije se radilo samo o mojim privatnim razlozima, ve pre svega o princpijelnom uverenju da oni koji su svojevremeno bili na raznim politikim funkcijama, nemaju sada ta da trae u politici. Mnogo je razliitih konvertita, koji, mada to poriu, i gleditima i manirom jo nose veliki baga nataloenog ideolokog i drugog naslea prethodnih vremena. Upozorio sam da e zbog mene g. Pani, po svoj prilici, imati problema. Naravno, razgovarao sam i sa svojim prijateljima. Svi su mi rekli da u ovim okolnostima prosto nemam prava da kaem: neu!
14

15

ivorad Kovaevi
drugih republika. Uostalom, vie puta sam, bez uspeha, predlagao da i iz Srbije u Ameriku doe predsednik ili neko drugi. Stanovnik je tamo govorio kako je govorio, dosta nekontrolisano, o svemu i svaemu. I, poto to nije nailo ni na kakav odjek u Americi i nije ba nigde bilo zabeleeno, ni u tampi ni na televiziji, smatrao sam da ne treba jo i ja da dolivam ulje na vatru nekim svojim irim prikazom njegovog govora u diplomatskoj depei Beograda... A oni su zakljuili to su zakljuili, jer im je to u tom trenutku bilo potrebno ovde, za domau upotrebu. Jo pola godine sam obavljao taj posao i radio sam punim srcem, mada bi mi posle svega to se dogodilo, bilo zaista teko da sam morao da ostanem. Nije to bio nikakav lini sukob, niti osveta zbog nekih mojih ranijih politikih stavova, ve jednostavno nesaglasnost u odnosu na to ta je funkcija jugoslovenskog ambasadora. Kako bilo da bilo, ni sada ne bih eleo da ispadne da se ja neto pravdam, jer bih opet postupio isto. Meni je time samo uinjena usluga. Posle svega meni vie nije bilo mogue biti jugoslovenski ambasador i braniti tamo neku ovdanju politiku. Jer, osnova mog delovanja je, u sutini, bila da govorim istinu. To ne znai da govorim ba sve to mislim i sve to znam, ali vi ne moete zavaravati ljude, bar ne dugo. A iz dana u dan postajalo je sve tee tamo davati racionalno objanjenje svega to se ovde zbivalo. Dobro je to je to preseeno onda, jer da to tada nije uinjeno, moralo bi biti uinjeno kasnije pod mnogo teim uslovima. Da se vratimo u sadanje vreme. ovek koji je, konano, dobio ministarsku funkciju u vladi g. Pania, koja je prvo ponuena vama, g. Vladislav Jovanovi, nije dugo izdrao. Kako to objanjavate? Ja mislim da je vlada g. Pania odlaskom g. Jovanovia dobila ministra, g. Iliju ukia, koji je vrstan i iskusan profesionalac i mislim da je to najbolje reenje. U sutini, meni je od poetka bilo jasno da e premijer Pani sam voditi spoljnu politiku svoje vlade, to je u ovakvoj situaciji i razumno. Pre nekoliko dana sam se vratio iz Amerike gde sam bio privatnim poslom i gde sam imao priliku da sretnem mnoge, vrlo uticajne ljude u Vaingtonu i Njujorku. Tamo je bilo mnogo skepse u odnosu na dolazak Pania na elo jugoslovenske vlade. Tanije, malo ko je verovao da e g. Pani tu neto moi da uini. Ne samo zato to on nije imao politikog iskustva na ovim naim balkanskim vetrometinama i sa ovim naim mentalitetom, jer je davno otiao, i ne samo zato to je, poput Rosa Peroa u Americi, moda hteo da prenese zakonitosti i manire biznisa u politiku, jer to ne biva, nego zato to ljudi tamo nisu mogli da odgonetnu: ko iju igru igra? Pitali su se: da li je Pani doao da bi dao legitimitet i bolju fasadu sadanjem reimu ili on ima i neke sopstvene ambicije? Ovde su neki verovali da je g. Pani dobio mandat u Vaingtonu i da je otuda doao u Beograd u specijalnu misiju. Koliko u tome moe biti istine?

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

Duboko sam uveren, a to uverenje proizlazi iz svega to sam tamo uo, i to znam, da su takve prie bez ikakvog osnova. Pre svega, znam da amerika administracija nije gledala dobrim oima na njegov dolazak u Beograd. On je ameriki dravljanin i zbog toga bi u oima amerike javnosti, ali i u oima njihovih evropskih saveznika moglo izgledati kao da oni tu igraju nekakvu udnu igru. Amerikancima nikada ne odgovaraju nejasne situacije. Oni, znate, nisu ba mnogo delikatni i prefinjeni u politici; vie vole da imaju istog i jasnog protivnika ili nespornog saveznika... Kako u Americi sada gledaju na politiku Panieve vlade? U razgovorima sa tamonjim uticajnim ljudima i sam sam pokuavao da odgonetnem kakav e biti odnos onih koji imaju odluujuu re u svetskoj politici prema Srbiji i Crnoj Gori, odnosno Jugoslaviji. Hoe li biti neprijateljski raspoloeni, hoe li to biti politika wait-and-see, to znai "ekati i videti", ili e to biti podrka. Ispostavilo se da su moja predvianja bila tana: oni se sada opredeljuju za politiku wait-and-see. Znai, nee nas potpuno odbaciti, ali dok ne budu vidljivi znaci promena, nee biti ni podrke. U meunarodnoj politici Ujedinjene nacije su danas mnogo uticajniji faktor nego ranije. Imao sam priliku da o tome razgovaram sa g. Sajrusom Vensom kojeg veoma cenim, kao i sa nekim drugim visokim funkcionerima svetske organizacije. To su bili privatni i prijateljski razgovori, gde ja, razume se, nisam nastupao kao neki politiki faktor, ve samo kao obian svedok. Iskoristio sam priliku da im kaem da bi, po mojem miljenju, novoj jugoslovenskoj vladi trebalo dati vidljive znake ohrabrenja. na primer, sada kada se od Kine trai nafta za humanitarne svrhe, bilo bi dobro da se uini gest dobre volje i da se to dozvoli. Da se i na taj nain narodu poalje neki signa. to se tie razliitih meunarodno-pravnih implikacija onoga to se ovih dana dogaa u Njujorku, ja se u to ne bih uputao. Hou, jedino, da kaem da je apsurdno misliti i ponaati se kao da mi imamo ne znam koliko opcija. Kao da su nama na raspolaganju sve mogue alternative i sad treba da izaberemo onu koja bi za nas, polazei od naih interesa i ambicija, bila najoptimalnija. A kako se politika te vlade ini vama? Da li se ve moe govoriti o onim promenama koje ste pominjali u vreme razgovora o eventualnom vaem ulasku u tu vladu? Premijer Pani veruje, i misli da je to njegova najbolja osobina, u stalni aktivizam. U neprestanu inicijativu. U kontakte. To je donelo i najvei razlaz sa prethodnom politikom. On zna i da pusti probni balon i da napravi ustupak. Da se povue. To je, na kraju krajeva, osobina pravog politiara. Ali, ako se svaki njegov potez te vrste, a bie ih verovatno jo, koristi kao povod za kardinalne optube za "nacionalnu izdaju" i slino, to samo pokazuje u kakvim nemoguim uslovima vlada mora da dejstvuje u razbijanju izolacije. Najgore u svemu tome je potcenjivanje meunarodnog elementa i uverenje da mi njih moemo "izraditi", da ne upotrebim neki grublji srpski
17

16

ivorad Kovaevi
izraz, time to emo im govoriti jedno, a raditi drugo. Dosadanja srpska politika je doivela debakl u svetu ba zbog toga to je tom svetu jedno govoreno, a ovde injeno neto drugo. Znate, ne radi se o tome da je politika, bilo gde, ne znam kako potena. Ali, postoje pravila igre koja se ne smeju kriti. Da se jo malo zadrimo u Americi. Ima li Amerika nekakakvu strategiju u Jugoslaviji? ta ona ovde sada, zapravo, eli da postigne? Vidite, ja mislim da Amerikanci nisu neki veliki stratezi. Oni su pragmatini i vole jednostavne situacije. Bipolarni svet je za njih bio mnogo jednostavniji od ovog sadanjeg u kome oni tek trae svoje mesto. Najbolji primer za to je to su se Amerikanci dugo, due od svih, drali jugoslovenske opcije. Kasnije, njihova cik-cak politika bila je, oito, rezultat odsustva ozbiljne strategije. A u ovom trenutku mi za njih nismo predmet nekakvih posebnih interesa, ve prosto nuisance, problem koji bi to pre trebalo skinuti s dnevnog reda. Oni su umorni od Jugoslavije i gledaju samo kako da se tu ne uglibe. Pogotovo sada u vreme predizborne kampanje. Znai li to da dok se tamo nova vlast ne ustolii, ne moe biti razgovora o ukidanju sankcija? Za ukidanje sankcija ima dva uslova. Prvi je ist i jasan. Tie se ispunjavanja svih postavljenih zahteva, u prvom redu zahteva da prestane rat u Bosni. Taj uslov je zaista teak i verovatno nepravedan, jer to, kao to znamo, ne zavisi samo od Jugoslavije, odnosno od Srbije i Crne Gore, bez obzira na to kolika je ija krivica. Drugi uslov je odlazak sadanjeg reima. To moda i nije u redu sa stanovita meunarodnih odnosa. Ali, znate, dananja vlast u Srbiji je izgubila svaki kredibilitet u svetu. ta god da ona uini, ovoj zemlji se nee verovati. To je jasno. Mislim da bi posle promene sadanjeg reima, svemu uprkos, sankcije mogle relativno brzo da budu skinute. Treba imati u vidu da svi ipak ele da se to nekako okona. Ali, hou jo neto da dodam. Ve iz amerike tampe, ma koliko da je ona mogla biti i pristrasna, vidi se da tamo nema ni govora o nekim posebnim simpatijama za sadanju hrvatsku vlast ili za Tumana. Nema vie nikakvih iluzija o nekakvom demokratskom karakteru hrvatske vlasti kao to je to bilo jo pre godinu dana. Vidljivo je da je i Izetbegovieva karta u Americi oslabila. On je zaista bio njihova simpatija. Sada se, moda, moe govoriti o nekakvom amerikom uverenju da su Muslimani u Bosni najvee rtve rata, ali se ne moe govoriti o amerikoj naklonosti prema Izetbegovievoj politici. Dakle, klima je znaajno promenjena. Ali, treba raunati s tim da je jednom uprljan obraz teko oprati. Znate, danas je zaista teko biti Srbin u Americi jer su Srbi postali bad guys. Ne znai, naravno, da su svi drugi good guys. Naprotiv, sve vie preovlauje slika o svima nama kao o balkanskim varvarima koji ne znaju civilizovano da se ponaaju i koji svetu prave grdne nevolje...

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

Ko e pobediti na izborima u Americi? I, ta bismo mi mogli da oekujemo od demokrata, ako im poe za rukom da osvoje vlast? Demokrati, kao to znate, vode. Ako se u meuvremenu ne dogodi nita spektakularno, izgleda da e Bu izgubiti izbore. U tome i jeste sutina. Pre je re o tome da Bu gubi nego da Klinton dobija. Ipak, teko je rei da bi demokratska administracija u Vaingtonu odmah mogla da proizvede drugaiju politiku prema nama. Dosadanja amerika politika prema Jugoslaviji nije bila stvar nijedne stranke, ni republikanaca ni demokrata. A nai izbori? Realno gledajui, mislim da je najbolje to to e se jugoslovenski problem, verovatno, ipak, reiti izborima. Kad kaete "reie se izborima", znai li to da vi verujete da e ti izbori zaista biti poteni i demokratski? To je elementarni uslov. Ne verujem da bi opozicija, pouena ranijim iskustvom, pristala da izae na izbore ako oni ne budu poteni, pre svega ako ne bude obezbeena nezavisnost medija. Iskreno govorei, verujem da dvojac osi Pani ima anse, ali samo u tandemu, jer prepoznatljivo simbolie ujedinjavanje okrenutosti nacionalnom sa trezvenim pragmatizmom. Simbolie ujedinjavanje sada tako uticajne intelektualno-kulturne sfere sa biznisom, koji je bio u zapeku i sa trinim razmiljanjem i ponaanjem. Ujedinjavanje kontemplativnosti i opreza sa izrazitim dinamizmom i inicijativom. Odnosno, intelektualne skepse sa neodoljivim optimizmom. U ovom vremenu tekog raskida sa ideolokim nasleem, preko prejakog nacionalnog naboja, do politikog drutva, trine ekonomije i ukljuivanja u svet, takva, pomalo bizarna, kombinacija ini se da ima najvie magnetizma i inkluzivnosti, odnosno da najmanje odbija. Vi, dakle, mislite da bi nekakva politika kombinacija sa osiem i Paniem mogla da trijumfuje na sledeim izborima? Sada je suvie rano za takve prognoze. Ipak, usudiu se da kaem da najvie izgleda ima varijanta da te izbore ne dobije niko! A to moda i ne bi bilo tako loe. Naravno, pod uslovom da rat prestane. Bila bi stvorena nekakva ravnotea snaga i opcija, to bi imalo za posledicu da nema voe i monopola i da se politiki ivot i borba presele u Parlament. Politika borba bi se vodila pregovaranjem, kompromisima, ustupcima, raznim alijansama, uz sukobe argumentima i sud javnosti preko sve nezavisnijih medija, to se sve vie nazire. To bi moda donelo odreenu politiku nestabilnost, poput one u Italiji ezdesetih i sedamdesetih godina. Ali mislim da je to skoro nuno u ovom prelaznom periodu ka politikoj konsolidaciji koju ne moemo oekivati u roku kraem od pet godina. Bitno je, meutim, da se time oslobodi prostor za nesmetano delovanje privrede, tampe, univerziteta, a ispoljavanje raznovrsnih inicijativa, bez straha od kape svemone vlasti. Vi kao da ne raunate na mogunost da bi se sve moglo i loe zavriti?

18

19

ivorad Kovaevi
Pa, ja ne iznosim samo prognoze, ve svoja stanovita i elje. Isto tako, za njegov opstanak znaajni su i sve vei pragmatizam i samostalnost Crnogoraca. Zatim, podrka Dobrice osia. Ali, pre svega, potreban mu je uspeh. Znai li to da meunarodna zajednica, ipak, dri klju nae situacije u svojim rukama? Ona bi Paniu mogla da priuti taj uspeh, a mogla bi da mu ga uskrati. Ruku na srce, meunarodna zajednica se nije proslavila u odnosu na Jugoslaviju. Sada me najvie plai mogunost da ona tek sa zakanjenjem, koje moe da bude pogubno, odlui da podri Pania. Utoliko se, moda, moe dogoditi da ona zaista dri taj klju u svojim rukama. Ali, ipak verujem da ishod mnogo vie zavisi od onoga to e ovde biti uinjeno, od nae unutranje demokratizacije i od mogunosti da se ovde izbegnu nagli rezovi kao to je izglasavanje nepoverenja vladi, forsirano traenje njene ostavke i slino. ini mi se da se strasno i lako vraate u politiku? Iskreno vam kaem da ne bih eleo da se vratim u politiku i, realno govorei, ja tu nita ne bih mogao da doprinesem. Ali, to to zovemo politikom, danas je naa sudbina. Niko prema tome nije ravnoduan. Gospodinu Vensu sam rekao: vi moete da gaate Miloevia, ali ste pogodili mene! Znate li vi kolika je moja penzija? I, znate li kako mi ivimo i kako emo se grejati zimus? E, to vie nije pitanje nekih politikih simpatija i antipatija. Ako se ne budete bavili politikom, hoete se i dalje baviti svojim renikom? Prvo izdanje mog "Srpsko-engleskog renika idioma, izraza i izreka" prolo je odlino, rasprodano je. Izdava "Filip Vinji" zainteresovan je da tampa i drugo izdanje, to bi bilo korisno, jer sam za ovo vreme video ta bi trebalo ispraviti, dodati. Sada i u Americi postoji veliko interesovanje za takav renik, naroito meu naim ivljem. Radim ujedno i na englesko-srpskom reniku, to nije ba jednostavan posao, jer to nije samo obrnuti renik. To sam godinama skupljao, za svoju duu. Kada sam ovladao kompjuterom i sve to uneo u kompjuter, shvatio sam da imam ve poprilian fond. A onda sam, sticajem za mene srenih okolnosti, dobio i dosta slobodnog vremena, pa sam se nekoliko godina estoko samo time bavio. Nisam znao ta e od svega toga ispasti sve dok se, opet sreom, nije naao dobar izdava koji je to odmah prihvatio. Tako se rodio taj renik. Profesor Klajn je jednom rekao da je rad na takvom reniku mukotrpan posao, to je zaista tano. Ali, to je i vrlo zanimljiv posao. Recimo, za mene nema vee radosti nego kad naem adekvatan engleski izraz za nau izreku "zabadati trn u zdravu nogu". To je kao da stalno reava ukrtene rei... NIN, 25. septembar 1992. Intervju: Stevan Niki

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

MIR NIJE BEZ ANSI

Da li e ovo vrzino kolo poeti jednom da se rasplie ili je pred nama jo dugo mrcvarenje bez traka svetla na kraju tunela? Teko je rei, jer smo se svi toliko puta prevarili prognozirajui da ovako jednostavno ne moe dalje i da se sve vee nestrpljenje meunarodne zajednice i sve pogubnija unutranja situacija moraju najzad sresti u nekakvom kompromisu. Iako nam reanje injenica i racionalno razmiljanje nisu dosad mnogo pomogli da uspeno procenimo kako e se stvari odvijati, moramo se i dalje njima sluiti ako ne elimo da se pridruimo horskom izvoenju kantate "to je babi milo, to joj se i snilo". Sve upuuje da e narednih nekoliko nedelja ipak biti mesec (poetka) raspleta. Pre svega, svim osnovnim akterima bosanske tragedije dosta je rata. Strane u sukobu vojnim dejstvima ne mogu vie vie nita kljuno da postignu. Bosanski Srbi govore da su rat dobili. Njima je osnovno da to manje izgube od osvojenog. Hrvati su odmah procenili da je ono to se nudi za njih maksimum u sadanjoj konstelaciji. Muslimani su najmanje zadovoljni zavretkom rata na ovoj taki, ali njihove nade u vojnu intervenciju iz dana u dan sve vie splanjavaju, a sami (makar i uz skidanje embarga na uvoz oruja) teko da vojnim putem mogu neto ozbiljnije uraditi. To, razume se, ne znai da nema na svim ovim stranama i onih koji su za produenje rata onih koji su vizijima svojih lidera stvarno poverovali, ili onih kojima je rat doneo inove ili bogatstvo ili javnu promociju. I u Srbiji se situacija dosta promenila u poslednjih nekoliko meseci. Prologodinje talasanje masa i dinamian politiki ivot pun obrta i nada smenili su apatija, defetizam i odbojnost prema prema svakom politikom delovanju. Neke konfrontacije koje su obeleavale politiki ivot prole jeseni izgubile su svaki ili vei znaaj. Ne samo narodu, ve i samoj opoziciji je postalo jasno da ona nee oboriti reim. Meusobne podele, svae i dileme poput one o naputanju parlamenta (zauvek ili ponekad) postale su deo politikog folklora, bez preterane uzbuenosti nacije. Sukob izmeu federalne i republike vlasti koji je davao snaan peat politikoj sceni od prolog leta do izbora pretvorio se u potpuno usaglaeno delovanje na spoljnom i unutranjem planu. Jedina od konfrontacija koja je ne samo ostala, nego i dobila na snazi, je ona izmeu Crne Gore i Srbije (i krajina). Druga, zasad vie psiholoko-emocionalna nego politika, je sve vea

20

21

ivorad Kovaevi
netrpeljivost izmeu Srbijanaca i Srba preko Drine. Mogua je, ak i verovatna ako izbije mir, konfrontacija izmeu socijalista i radikala. Mnogo vei znaaj od politike ima ekonomska i sa njom usko povezana socijalna sfera. Reim se potresa na tom podruju mnogo vie plai od politikih (ukljuujui pretnje opozicije da e se izai na ulice). Protiv galopirajue inflacije i sve masovnije pauperizacije stanovnitva (uz ubrzano tanjenje srednjeg sloja koji je osnovni faktor politike stabilnosti) vlada ne moe ama ba nita i to novim merama i otvoreno priznaje. Nema vie izvrdavanja sankcija, rezerve nafte i hrane su pred totalnim iscrpljivanjem, Jezda i Dafina ne samo da vie ne odravaju socijalni mir, nego ga jako potkopavaju, ne pomae tampanje para niti se plate mogu nezasnovano poveavati kao pred izbore. Zato je realno verovati da je Miloevi za zavretak rata i potpisivanje Vens-Ovenovog plana. Moda nisu za to zalueni nacionalisti, ali on nikad nije ni bio nacionalist, ve politiki oportunist kome je osnovno da zadri vlast. Jedina ansa da je zadri (a moda i privremeno uvrsti), jeste da rat prestane, ali da to bude tako izvedeno da moe da se (u unutranjem saobraaju) proglasi za pobedu. Zapad je moda i spreman da tome izae u susret. Oni su definitivno shvatili da na odluujuu ulogu opozicije ne mogu da raunaju, da savezni vrh nije vie samostalan faktor i da jedino preko Miloevia mogu izboriti prihvatanje Vens-Ovenovog plana. A njima je ne manje od domaih aktera, dosta jugoslovenskog rata. Za Miloevia se s pravom kae da nema strategije i da misli samo na naredni taktiki potez (koji i ume esto da povue). Ali, ni Zapad se ne moe pohvaliti bog-zna-kakvom strategijom u odnosu na jugoslovensku krizu, podleui as jednom as drugom pritisku. To se najbolje vidi kod Amerikanaca, koji nastavljaju da se lome oko vrlo suprotstavljenih opcija, iako se oekivalo da sa novom administracijom dolazi vreme jasno definisane politike na dui rok. U tom koktelu pretnji pootravanjem sankcija, skidanjem embarga na prodaju oruja Muslimanima i vojnom intervencijom i istovremenih natuknica da se mape mogu i revidirati srpska strana moda i s razlogom nalazi osnova za verovanje da moe dobiti ustupak. Meutim, teko je verovati da taj ustupak moe biti mnogo veliki i da e dugo biti na tanjiru. Moe se mnogo pogreiti ako se umesto tvrdog realizma i hladne procene situacije vratimo nekoj od naih iluzija tipa: izdrljivi smo mi i sankcije nam ne mogu nita, Zapad nee smeti da vojno intervenie, Rusija je uz nas (pogotovo ako Jeljcin padne), "Njujork tajms" i ostali srboderi su uvideli da ovim putem ne ide i sl. Meunarodni faktor istovremeno sa stavljanjem u izgled nekog kompromisa i dalje stee omu, ne samo vrstom kontrolom primene sankcija i nastojanjem da se one proire, ve i vojnim angaovanjem. U operaciji "zatvorenog bosanskog neba" nekoliko stvari se prvi put desilo: prvi put snage NATO interveniu van podruja lanica, prvi put se Nemci vojno ukljuuju, prvi put se aktviraju baze u Italiji. U svakom sluaju, vremena za ozbiljno pregovaranje nema na pretek, najvie jo nekoliko nedelja. Najblie realnosti je da se svakome kroz (verovatno
22

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

manje) ustupke prui prilika da sauva obraz pred domaom javnou Zapadu i posebno Klintonu da je njegova vrsta, ali i neavanturistika politika donela mir, a Srbima da nisu poklekli pod pritiskom i da je Zapad morao da popusti. (Valja se samo prisetiti kako su Miloevi, Karadi, Mihajlo Markovi, Perevi i drugi prikazali promenu od deset na devet taaka u prvom delu enevskog sporazuma kao bitno poboljanje mada je samo etvrta taka inkorporisana u prvu bez ikakvih izmena). I ako se i kad se potpie sporazum, ni mir, a pogotovo ne politike promene i ekonomski oporavak nisu na dohvat ruke. Ali, vano je doi do nule od koje kretanje ima anse da krene navie. Zato prvo doe prvo. A prvo je: da oruje uuti. Bez mira nema ni hleba. Republika br. 66, godina peta, 15-30. april 1993.

23

ivorad Kovaevi

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

depeu. Meutim, ovde se digla velika galama. Zapucalo se iz svih topova. Taman kako treba pred sam miting na Uu. Odrana je sednica Predsednitva Srbije, na kojoj sam bez priziva osuen to se nisam javno suprotstavio Stanovniku to jedan ambasador svakako ne ini i zatraeno je moje hitno povlaenje. Pritom niko nije ni pomislio da zatrai od mene neko objanjenje, iako me je to isto Predsednitvo predloilo za ambasadora... Nasuprot zahtevu Slovenije! Da. Jedino su ba Slovenci bili protiv mog imenovanja, jer su traili to mesto za sebe. Zatim je krenula kampanja protiv Vas... estoka i prljava kampanja, koju je poeo Bulatovikin Svet. Saekali su me uveni "Odjeci i reagovanja" u Politici, a onda me je Zoran Todorovi poteno iskundaio u NIN-u. U Ekspresu su pronali da sam oduvek prodavao srpske interese Slovencima, a beogradski politiki aktiv Gradski komitet i Gradska skuptina napisao je Predsednitvu SFRJ da su od poetka bili protiv mog imenovanja za ambasadora. Zar Vas iz SSIP nisu zvali na razgovor? Jesu. Doao sam na referisanje. Formirana je posebna komisij da ispita detaljno moj sluaj. Ako se dobro seam, u njoj su bili Mile Maksi, Ilija uki i Murat Agovi. Komisija je zakljuila da se radi o profesionalnoj greci, odnosno nepotpunoj depei, koja nije proizvela nikakve politike posledice. Istovremeno, Komisija je vrlo visoko ocenila moj dotadanji rad kao ambasadora. Taj izvetaj je poslat Predsednitvu SFRJ. Tadanji predsednik Raif Dizdarevi mi je rekao da povlaenje ne dolazi u obzir i ja sam se vratio u Vaington... I nastavili ste da radite kao da se nita nije dogodilo... Radio sam i to punom parom. Nisam dozvoljavao da se to oseti u naoj aktivnosti. Ali, nije bilo ba lako. Svako malo, proitao bih neki novi napad na mene u tampi, kakav zahtev zabrinutog delgata iz Srbije da se to pre opozovem, ili bi posetioci iz Beograda posebno novinari naima u ambasadi i Amerikancima objanjavali da ja ne uivam poverenje svoje zemlje. Mnogi kau da ste bili vrlo aktivan ambasador. U svojoj knjizi "Subjektivna istorija jugoslovenske diplomatije", dr Ranko Petkovi veli da "oni koji su bili u prilici da prate i ocenjuju Kovaeviev rad, crpei informacije i iz amerikih krugova, od kongresmena i biznismena do politikih stratega poput Zbignjeva Beinskog, kau da e ostati upamen kao jedan od ambasadora koji je najuspenije zastupao interese Jugoslavije"... Bilo bi sigurno neukusno da ocenjujem svoj rad. Pretpostavljam da je to to nisam profesionalni diplomata moralo imati i negativnog odraza na kvalitet tog rada. S druge strane, moda sam tu misiju neto ire shvatao. U kom smislu? Pa, nisam smatrao da su jedino vani politiki odnosi, koji su, uostalom, bili dosta stabilni. Za mene su jednako vana bila razna istupanja, intenzivni i nesektaki odnosi sa naim iseljenicima, veze sa tampom, prodori
25

NEISPRIANA PRIA

Naa Borba: U nedavnom razgovoeru sa Vama u Press klubu TV Politika vreme je isteklo pre nego to sam stigla da Vas pitam za sluaj Stanovnik, koji je svojevremeno uzburkao nau javnost... ivorad Kovaevi: Ja nemam nita protiv da o tome govorim, mada nisam siguran da ta epizoda, posle svega to se desilo, ikoga vie zanima. Ipak, Vi o tome niste javno govorili. Znate, kad sam se vratio, pre vremena, iz Vaingtona, ak etrnaest redakcija, uglavnom iz Hrvatske i Slovenije, trailo je intervjue. Rekao sam da nemam ta da objanjavam, pogotovo ne da se pravdam, a najmanje da budem objekt manipulacije u meurepublikim prepucavanjima. Jedan beogradski nedeljnik pre nego to je "osloboen" ponudio mi je da napadnem Stanovnika i da se "operem", no, ja sam im se zahvalio na ljubaznoj ponudi. Inae, doista mislim da u samoj prii nema niega naroito uzbudljivog i skrivenog. A kako je do Stanovnikove posete Americi dolo? Ovde se govorilo da ste ga Vi pozvali... Stanovnik je bio pozvan na jedan nauni skup i najavio je da e doi u Vaington. Molio je da mu obezbedimo kontakte, to smo i uinili kao i u svim drugim sluajevima. Naime, njegov program je bio kao i za druge. Bili su i drugi republiki predsednici Ante Markovi, Stavrev, Crnogorci, Popit itd. Ja sam poslao dve depee, traei da doe Miloevi ili neko drugi iz Srbije. Bili su se sloili za Desimira Jeftia, ali ni ta poseta nije realizovana. Ja nisam bio nikakav lini prijatelj sa Stanovnikom. Sreli smo se dva-tri puta na sastancima, ali sam znao da govori odlino engleski i da je elokventan. Kad je doao, skrenuo sam mu panju da je, u meuvremenu, u "Njujork tajmsu" pomenut njegov napad na Miloevia i da e ga verovatno o tome pitati. Stanovnik je govorio, dosta razliveno i nekontrolisano, uz neke direktne napade na Miloevia. Ali, to izlaganje nije ostavilo nekakav poseban utisak, jer ameriko javno mnjenje nije imalo preteran interes za nae svae, niti se tada opredeljivalo izmeu pojedinih strana.. Stanovnik je tada rekao i neto to niko od Slovenaca nije rekao da su se oni pokazali potpuno neosetljivi za kosovski problem i da su njime manipulisali. Kako niko u Americi nije ni retka objavio o Stanovnikovim nastupima, pa nije dolo do neke politike tete, smatrao sam da ne treba da ja dolivam ulje na vatru rasplamsalih meurepublikih sukoba i poslao sam dosta krtu
24

ivorad Kovaevi
na podruju kulture... S druge strane, kontakte sa amerikim vlastima nisam svodio na Stejt Dipartment, ve sam nastojao da se lino sretnem sa to veim brojem kongresmena, senatora, sudija. Preko pedeset kongresmena sam kontaktirao samo u vezi sa problemom Kosova. Istupao sam na televiziji, pisao pisma novinama. Za dve godine odrao sam vie od pedeset predavanja irom SAD na univerzitetima, u privrednim komorama, rotari klubovima, naunim institutima. Pritom sam traio da mi plate putne trokove, pa to dravnu kasu nije kotalo ni filira. I dokle jo hoete da se hvalim? Ne mislim da se hvalite. No, na koji nain ste pribliavali Jugoslaviju Amerikancima? Pa, recimo organizovali smo sa Smitsonijevim institutom etiri seminara o Jugoslaviji: o Makedoniji, o Srbiji, o Beogradu i o Dubrovniku. Ljudi su plaali da uestvuju na tim seminarima. Predavai su bili nai i ameriki istaknuti naunici. Prireeno je vie likovnih izlobi u Njujorku, Vaingtonu, Klivlendu, ikagu itd. Organizovan je jedan vrlo uspean festival jugoslovenskog filma, koji je obiao mnoge centre Amerike. Moram rei da je moja supruga mnogo doprinela da se nai prijemi ne svedu samo na veeru, nego smo uvek gledali da to kombinujemo sa gostovanjem nekog naeg pijaniste, pevaa, reditelja, pisca. Svi su se oni rado odazivali. A i sami prijemi su postali popularni i rado poseivani. A kako ste Jugoslaviju pribliavali naoj emigraciji? Ja sam redovno iao na sve vee skupove naih iseljenika, razume se, svih jugoslovenskih nacija. U Vaingtonu je bila posebno uticajna srpska intelektualna emigracija. Oni nisu bili za na ondanji reim, ali su svi spremni da pomognu narodu u strom zaviaju. Po prvi put su bili pozivani redovno na nae prijeme i druge manifestacije. Sa profesorom Branom Vidiem, dr Vlalukinom, advokatom Dukom Zdravkoviem, dr Jeftiem i drugima, osnovano je drutvo We care ("Mi brinemo") koje je razvilo iroku aktivnost u pomaganju beogradskih zdravstvenih ustanova. U rad se ukljuila i princeza Jelisaveta, a pomo je pruao i Milan Pani, s kojim sam bio u kontaktu i odlazio kod njega. Mnogi nai iseljenici, kao i neki ameriki profesori, hteli su da piu pisma Predsednitvu da me ne povlae, ali sam ih ja od toga odluno odgovorio. Ipak ste morali da se vratite... Da, jer je Miloevi insistirao, a Jovi zahtevao da Predsednitvo postavi pitanje odgovornosti onih koji me jo nisu opozvali. Poslata mi je depea da 1. avgusta 1989. moram biti u Beogradu. Bez rei obrazloenja. To je bilo napisano kao da me niko ne opoziva, ve kao da je re o normalnom povratku. Ja sam onda od Predsednitva traio da mi odgovori da li me povlae zbog slabog rada, ili, moda zbog sluaja Stanovnik. Ako je ovo drugo, kakve je konsekvence podneo Stanovnik, koji je, na kraju krajeva, sve to rekao, a ja samo nisam izvestio kako treba. Predsednitvo mi odgovorilo da je moj rad kao

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

ambasadora visoko ocenjen, ali da su zbog sluaja Stanovnik prinueni da me povuku. A kako su Amerikanci gledali na vae povlaenje? Ja, razume se, nisam sa njima o tome razgovarao. Pozvali su naeg konzula na privatni ruak i preneli mu off the record da ne mogu da razumeju zbog ega se ja povlaim. To, dabome, nije njihova stvar, ali je ipak ostavilo muan utisak. To je ostavilo traga na prijem i kontakte mog naslednika, inae veoma sposobnog i aktivnog ambasadora, pokojnog Devada Mujezinovia. A da li je bilo odraza na nae diplomate? Verovatno jeste, i to u smislu jasne poruke da paze da ne prou kao ja, ako ne budu sluali svoje republike gazde. I ranije je bilo ambasadora koji su, pre svega, zavravali poslove za svoje republike, a kasnije je to postalo pravilo. ula sam da Vam jugoslovenska strana nije dozvolila da ostanete jedan jedini dan due, iako je trebalo da govorite pred amerikim Kongresom... To je doista karakteristian detalj. Ja sam usko saraivao sa Aspenovim institutom koji, pored ostalog, organizuje debate amerikih kongresmena i senatora sa istaknutim linostima u svetu. Angaovao sam se da se jedan takav susret odri u Dubrovniku u jesen 1989, pa sam dobio poziv da 1. avgusta govorim pred etrdesetoricom zaista najistaknutijih lanova Predstavnikog doma i Senata, na nekoj vrsti brifinga pred susret u Jugoslaviji. Nijedan jugoslovenski ambasador do tada nije imao takvu priliku. Kako mi je reeno da upravo 1. avgusta treba da budem u Beogradu, zatraio sam da ostanem jo jedan dan razume se, neplaeno. Odgovoreno mi je iz SSIP: "Ne! Ne prihvatajte taj poziv. Vi prvog morate biti u Beogradu. Neka govori neko drugi." Amerikanci nisu mogli da veruju da odbijam poziv i, razume se, nisu prihvatili zamenu. Kako su se poneli prema Vama nakon povratka u Beograd? U SSIP-u su mi rekli da e drugovi iz Srbije pobrinuti za mene. Odgovorio sam: "Hvlala, poruite im da su se ve dovoljno pobrinuli." Uzeo sam neiskoriene godinje odmore, otiao u vikendicu i nastavio da radim na ranije zapoetom reniku idioma. Po povratku, nisam iskoristio pravo da budem godinu dana na raspolaganju, nisam prihvatio ni druge aranmane sa isplatom 24 lina dohotka i odlaskom u penziju, podneo sam otkaz i sa trojicom prijatelja osnovao konsultantsku firmu. Kako se mi nismo bavili trgovinom, ve intelektalnim uslugama, ilo je slabo. Onda sam otiao u prevremenu penziju. Objavio sam jedan renik i sada radim na drugom. Da li Vas je sve to mnogo pogodilo? Verujte mi, kriza je trajala desetak dana, a onda sam to prihvatio kao neto to se normalno moe oekivati ako ste na javnom poslu. Ve u Americi sam savladao zanat uramljivanja slika, jer nisam znao ta me ovde eka. Imam divnu porodicu koja me je podrala. U svakom zlu ima i dobra da

26

27

ivorad Kovaevi
me nisu onda smenili, uinili bi to sigurno kasnije i bilo bi tee, a ja verovatno nikad ne bih napisao taj renik. ... Ja, razume se, ne spadam u one koji veruju (ili se prave da veruju) da je za ovo to nam se dogodilo pre svega odgovoran meunarodni faktor. Mi smo (tanije nai lideri su, uz podrku naroda i njegovih najumnijih predstavnika) zakuvali ovu orbu. To, meutim, ne moe meunarodnu zajednicu osloboditi istorijske odgovornosti za njen neodgovoran, takorei nehajan odnos, nedopustivu kratkovidost i potcenjivanje opasnosti kojima je pretio nekontrolisani raspad Jugoslavije. To vai i za SAD. Amerika je dugo podravala jedinstvo Jugoslavije, pa i onda kada su drugi bili digli ruke, ili aktivno podravali njeno ubrzano pucanje po svim avovima. Kad su shvatili da ne mogu podrati Miloevievu formulu nametanja jedinstva Jugoslavije, Amerikanci su se vidno dezangaovali i prepustili loptu Evropskoj zajednici, u osnovi pre svega Nemakoj. I time napravili prvu, a moda i odluujuu greku u svom odnosu prema jugoslovenskoj drami. Tome je dodue mnogo doprineo i reim u Srbiji, koji je vie nego kratkovido i nedozvoljivo osiono praktino proglasio amerikog ambasadora za personu non grata (jer, boe moj, nije bio na kosovskom mitingu) i istovremeno prepustio odluivanje naim "istorijskim saveznicima i prijateljima" u Evropi. Trebalo je od poetka igrati na ameriku kartu (a zatim na Ujedinjene nacije), jer je Amerika globalna sila koja nema posebne interese na ovim prostorima, za razliku od evropskih zemalja, od kojih mnoge takve interese imaju, a druge nemaju nameru sa njima da ulaze u sukobe zarad nekih tzv. tradicionalnih prijateljstava. Poslednji odblesak amerike politike podravanja jedinstva Jugoslavije bila je poseta Bejkera i njegovo otro upozorenje svim jugoslovenskim liderima, ali je do nje dolo veoma kasno, kad su kola uveliko jurila nizbrdo, u samo predveerje rata. Posle toga je Amerika samo pratila Evropu. Nepotrebno se pridruila priznanju BiH ("jer nismo mogli da izdrimo vie pritisak naih evropskih saveznika" kako mi je tada neubedljivo objasnio odgovorni ameriki sagovornik). ... Posle toga sve je bilo u slubi predizborne kampanje. Pojaavajui dosta rasprostranjeno miljenje da je Bu wimp (slabi, mekuac), Klinton je traio bombardovanje srpskih poloaja, ali to uopte nije moralo da znai da bi on kao predsednik to i uinio. Biranjem medijskih simbola, kao da ih je druga strana naruila (Dubrovnik, Vukovar, Sarajevo, i na kraju Srebrenica), srpska strana je vrlo uspeno okrenula javno mnjenje protiv sebe, ukljuujui najpoznatija pera "Njujork tajmsa" i "Vaington posta" (meu njima mnoge sa jevrejskim imenima, koji sigurno nisu bili predisponirani da budu uz Tumana i Muslimane). ini se da je Klintonova administracija na samom poetku svog mandata, krajem januara, kad jo nije bila obavezna da neto preduzima,
28

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

sasvim nepotrebno dovela u pitanje Vens-Ovenov plan, nagovetavajui da ima neke bolje predloge. Time je pregovaraki proces, koji je poeo da dobija realne izglede, bio zaustavljen, a istovremeno su pothranjene iluzije meu bosanskim akterima Muslimani su dobili krila da zateu, a Srbi da vojnim putem ree stvar. Polovinom februara administracija je dala zeleno svetlo planu, ali su se dotle stvari znatno pogorale. Neko je nedavno slikovito rekao da ponaanje srpskog reima lii na onog konja koji vre ito i sve vie suava prostor kako se vie okree u krug. Ta metafora vai i za Amerikance. Sve je manje dobrih opcija. Nedavno sam u intervjuu amerikoj stanci PBS rekao da se Klinton nalazi izmeu Scile optuivanja za neodlunost i Haribde odlunih, ali loih akcija. On se odluio za ovo drugo, rizikujui i podelu u Kongresu, i strah javnog mnjenja u kome je jo uvek jak vijetnamski sindrom, i otpor zapadnih saveznika koji se plae amerikog nametanja u kome oni na sebe uzimaju najbezbolniji deo (bombardovanje), i Rusa koji ipak ne mogu dozvoliti da se njihov stav ozbiljnije ne uzima u obzir, i stavljanje na iskuenje UN da prihvate neto to je suprotno Povelji da se naoruavanjem jedne strane zaustavlja rat. Veliko olakanje bi i za Amerikance bilo da se odluka o intervenciji nikada ne realizuje, pa da se odlunost administracije prikae kao bitan faktor pozitivnog preokreta, a bez opasnih posledica koje je vidljivo nosila. A ta ako skuptina na Palama odbije Vens-Ovenov plan? Ne smem ni da mislim na to, jer onda mnogo toga to sam rekao moe pasti u vodu. Takva odluka bi vojnu opciju na koju se Klinton opredelio od neizvesne i skoro rezervne mogla pretvoriti u stvarnu, uz mogui preokret amerikog i svetskog javnog mnjenja u njenu korist. A na domaem planu to bi predstavljalo totalan krah jedne politike, koja se otela iz ruku njenih kreatora. (Novi svetski poredak) Nijedan ozbiljan posmatra meunarodnih prilika ne ume rei ta bi "novi svetski poredak" trebalo da znai. Interpretacija u smislu nekog centra u kome se donose sve odluke dobra je za domau upotrebu i vrlo prijemiva za lakoverno gledateljstvo, jer je to samo jedna od verzija teorije zavere, ali za nju nema nikakve ozbiljnije potvrde. Novi svetski poredak moda nastaje kao novi sistem meunarodnih odnosa, sa mnogo jaom ulogom Ujedinjenih nacija, zaet prihvatanjem koncepta da ljudska prava ograniavaju suverenitet drava. Da li e SAD biti (opet) svetski andarm? Ne verujem. Svet vie nije bipolaran, ali nije postao manje komplikovan, razuen i protivrean. Ne zna se sa kim je Amerikancima tee sa jueranjim neprijateljima prema kojima su nastupali kao "lideri slobodnog sveta" ili sa svojim starim i novim saveznicima. Tim vie to ovakve fluidne i iznijansirane situacije manje lee pragmatinom, ali moralizatorskom amerikom duhu, nego jednostavne podele na good guys i bad guys (i sami smo dozvolili da budemo rtve takve podele). Krajnje je vreme, iako je to sad mngo tee nego ranije, da ponemo da ozbiljnije pratimo procese u svetu i manemo se stereotipa. (Stalno se pitam da li oni koji te stereotipe prodaju to rade samo da narodu zamau oi, ili su moda i
29

ivorad Kovaevi
sami poeli u njih da veruju to bi bilo jo traginije.) Prema tome, nema prijatelja i srbodera, postoje samo interesi sa kojima treba raunati i na njima zasnivati aktivnu diplomatiju i poteno informisanje naroda. Svaka iluzija ili la (svejedno) na kraju se obiju o glavu. Ne moe se istovremeno lagati i sopstveni narod i svet. Ali, onda se patriotski bukai i ratni hukai moraju uutkati i razumnim, informisanim, racionalnim i obrazovanim (pre svega mladim) ljudima prepustiti ekran i tribine. Koliko god da emo dugo plaati sliku o nama koja je vrsto usaena u glave ne samo odgovornih ve i obinih ljudi sveta, nikad nije kasno da okrenemo list i ponaamo se kao ozbiljna i odgovorna lanica meunarodne zajednice. Potpisivanje Vens-Ovenovog plana, bez obzira koliko vano, ipak bi bilo samo poetak, koji mora biti praen ozbiljnim promenama, i spolja i unutra. Ne moemo se otvoriti prema svetu, niti e nam svet verovati, ako se ne otvorimo unutra. Zatim treba povesti jednu aktivnu i racionalnu diplomatiju (verovatno s novim akterima za novi kurs). Jedan od prvih koraka na tom putu je uspostavljanje nekog modusa vivendi sa najsnanijom i ipak najotvorenijom zemljom sveta Amerikom. Pritom se ne smemo ponaati kao uvreena mlada na nama je da taj korak uinimo. Naa Borba 13-14. mart 1993. Intevju: Zdenka Ain

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

GAENJE UMSKIH POARA

U izjavama koje povodom delimine suspenzije sankcija ovih dana daju vodei funkcioneri, najee se uje tvrdnja da ona predstavlja priznanje politici mira koju smo celo vreme vodili ili, po Vladislavu Jovanovi, da je to "logian i neminovan nastavak jednog dueg procesa u kome se naa zemlja ne samo afirmsala, ve i nametnula kao najvaniji mirotvorni faktor u regionu". Premijer Konti je otiao korak dalje i zakljuio da se od meunarodne zajednie i oekivalo "da prizna svoje zablude i predrasude prema naoj zemlji i time, koliko-toliko, povrati svoj ugled i dostojanstvo". Reklo bi se da stvari stoje ipak neto malo drukije. Svet nije podrao dosadanju politiku, ve je podrao promenu te politike. Ranija politika je kanjavana, zaokret koji je uinjen je nagraen. Nije se svet promenio prema nama, ve smo mi poeli da se menjamo prema svetu. Jo manje je meunarodna zajednica, posle neprospavanih noi muenja nemirnom saveu, zakljuila da smo mi celo vreme bili u pravu i da joj je vreme da opere svoj obraz i prizna svoje zablude. Razumljivo je da predstavnici vlasti nastoje da maksimalno propagandno iskoriste odluku Saveta bezednosti. Teko da stvarno veruju u ono to kau, jer upravo ta odluka ogoljeno pokazuje kako su sloeni odnosi u meunarodnoj zajednici, kako se na nas u svetu gleda i ta se od nas oekuje. Sankcije su suspendovane samo u jednom segmentu, samo na sto dana i samo ako se utvrdi da se i sada i posle sto dana striktno sprovodi blokada bosanskih Srba. Iz toga proizlazi da je meunarodna zajednica, prvo, precizno odmerila koliko uinjeni zaokret vredi, drugo, nastojala da obezbedi (preko posmatraa i postavljenih uslova) da je nova politika Miloevia put bez povratka i, tree, jasno stavila do znanja da su za dalje poputanje potrebni novi koraci na zapoetom putu. Prema tome, nije realno oekivati da e se, kako neko ree, kad se jednom krenulo sa ublaavanjem sankcija, one same od sebe oparati kao pocepana arapa. Ova odluka i dvomeseno preganjanje dok se do nje nije dolo, trebalo bi, takoe, da pomognu da raskrstimo sa raznim iluzijama (odnosno namerno kreiranim floskulama). Pokazalo se jo jednom da meunarodna zajednica nije nikakav monolitni faktor sa jedinstveno formulisanom politikom (u smislu tzv. novog svetskog poretka) ve da je re o vie aktera nejednakog uticaja i razliitih interesa i o procesu njihovog mukotrpnog usaglaavanja. Pritom je sreivanje odnosa meu njima samima esto vanije od koherentnosti i efikasnosti politike
31

30

ivorad Kovaevi
koja se utvruje. Amerkanci su popustili u otporu rezoluciji poto su doli do zakljuka da im je saveznitvo sa Rusijom (pogotovo uoi Jeljcinove posete) vanije od izlaenja u susret protivljenju islamskih zemalja. Iz ovog zakljuka proizlazi i drugi da nas svet ne mrzi i da se zemlje ne dele na one koje su nai prirodni saveznici i nai ubeeni neprijatelji. Rusi su nas podrali ne zato to smo pravoslavci, ili to posebno vole Miloeviev reim (niko nije usrdnije okupljao Jeljcinove protivnike, nego mi) ve stoga to im se pruila prilika da budu relativno samostalan faktor u reavanju jednog gorueg meunarodnog problema, a da istovremeno neutraliu sopstvenu opoziciju koja je drala barjak podrke srpskoj brai. Koliko god da nam odgovara njihov patronat, ne bi se smelo samo na njih raunati, ve bi se morali angaovati i prema drugima: Englezima i Francuzima, sve vie i Nemcima, ali i Amerikancima. Usvojena rezolucija, iako materijalno malo znai, jer ekonomske sankcije (a o njima se pre svega radilo) nisu ni dirnute, ipak je vrlo vaan akt. Sa pravom se istie znaaj poetka jednog procesa u obrnutom pravcu, to je uvek najtee postii. Psiholoko-politiki znaaj takoe nije za potcenjivanje. Kod kue je veliko olakanje, jer smo poeli da se odlepljujemo od dna. Izolovanost od sveta se vidno smanjuje i prua ansa da postanemo aktivan i kooperativan inilac meunarodne politike u odnosu na jugoslovensku krizu. Pritom se ne sme zaboraviti da se uz sve to, svim ovim ipak nismo pribliili miru na ovim prostorima. Druge dve rezolucije o pootravanju sankcija prema bosanskim Srbima i osudi etnikih ienja koliko god treba da potvrde nepromenljivost stavova svetske zajednice, toliko i demonstriraju jo jednom njenu nemo, jer nee ni za dlaku promeniti stvarno stanje stvari. Niti e zbog tih rezolucija bosanski Srbi promeniti svoj stav, niti e rat i etniko ienje prestati. Sem neke, nedovoljno potkrepljene nade da e kombinacijom kanjavanja (sankcijama i bombardovanjem) i manjih ustupaka (konfederacija sa Srbijom) uspeti da se, ili stav Karadia, ili on sam promeni, izgleda da meunarodnoj zajednici malo ostaje na raspolaganju. Moda taktika gaenja umskih poara izolovati podruje zahvaeno poarom, spreiti da se poar iri i nastojati da se on sam ugui. To jest: reavati druga krizna arita odnose izmeu Srbije i Hrvatske i Kninsku krajinu, odnose bosanskih entiteta sa Hrvatskom i Srbijom, nalaenje reenja za Kosovo, solucija za makedonsko-grki problem i odnose izmeu Jugoslavije i Makedonije. To nas navodi na naredni zakljuak: da se bez meunarodne zajednice ne moe reiti jugoslovenska kriza a da ta ista zajednica niti ima to reenje u depu, niti bi bila u stanju da ga efikasno nametne. to opet dalje znai da to reenje moraju ipak nai domai akteri, uz podrku meunarodne zajednice. Prevedeno na teren jugoslovenske meunarodne politike, ovakvo stanje stvari zahteva pre svega nastavljanje saradnje sa svetom, koje se na prvom koraku isplatilo. Miloevi je do sada bio faktor iskljuivo regionalne politike (sa poraznim rezultatima) uz potpunu ignoranciju i potcenjivanje sveta. Taj svet se pokazao kao spor, ali dostian. Uinjenim zaokretom Jugoslavija je realno stupila na
32

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

meunarodnu scenu i od nje se oekuju dalji koraci u istom pravcu, ako eli da se u svet punopravno i ravnopravno vrati. Bilo bi prirodno da se pre svega krene u sreivanje odnosa sa susedima. To moe da pone od najlakeg pa prema sloenijim problemima. Razumno se namee kao prvo uspostavljanje normalnih odnosa sa Makedonijom. Mi sa njima nemamo ozbiljnijih problema (nismo ratovali niti se previe zamrzli, poloaj Srba je namerno naduvan, oko granica nema ozbilnijih revandikacija, a crkve neka reavaju svoje probleme). To bi bilo olakano i najavljenim umekavanjem grkog stava. Doi e na dnevni red i obnavljanje odnosa sa Slovenijom i rad na reavanju pitanja u vezi sa sukcesijom. Dabome, mnogo su tvri orah pitanja Kninske krajine i normalizacija odnosa sa Hrvatskom, priznanje Bosne i Hercegovine i otvaranje dijaloga o Kosovu. Zatim, oekivae se kooperativnost i u drugim oblastima (KEBS, tribunal za ratne zloine). Ako hoemo da svet promeni odnos prema nama, moramo mi promeniti odnos prema svetu. Republika, godina 6, broj 101, 1.-15. oktobar 1994.

33

ivorad Kovaevi

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

drugih i to je jedino u emu nemamo drugog izbora. Odreknimo se romantiarskih ideja o meusobnoj ljubavi i zajednikom ivotu, ali inimo to sa punom sveu da svoje interese i aspiracije nacionalne, politike, ekonomske, kulturne moemo ostvariti samo ako ravnopravno saraujemo, pre svega sa onima oko sebe. Pri tome moramo biti realisti: ove tri godine rata i mrnje nisu, naalost, samo jedan kratak i ruan san niti prolazna istorijska epizoda, posle koje se nastavlja tamo gde se pre ovog pandemonijuma stalo. To e jo dugo optereivati ne samo politike ve i obine ljudske kontakte. Upravo zato nam se ini da je od krupnih, svakako plemenito motivisanih ideja o nekim novim regionalnim zajednicama na ovim prostorima, realistinije utirati put saradnji malim i vanim koracima tolerantnim i neuslovljenim dijalogom, kao prapoetkom svake saradnje, zatim olakavanjem meusobnmog infrastrukturnog, saobraajnog i telekomunikacionog i elektroenergetskog povezivanja, otklanjanjem prepreka meusobnom trgovanju, obnavljanjem meusobnog platnog prometa, stvaranjem informacionih mrea i zajednikih berzi podataka, povezivanjem eksperata na zajednikim istraivanjima i realizaciji pojedinih projekata, prihvatanjem evropskih pravila o poslovanju i konkurenciji i njihovih procedura i standarda, regionalnom saradnjom gradova i lokalnih zajednica itd. Razume se da se zemlje iz kojih su uesnici na ovom skupu meusobno veoma razlikuju i ulaze u nove odnose sa razliitim istorijskim bagaom. Jedne su do pre nekoliko godina bile lanice NATO, druge Varavskog pakta, a tree nesvrstane. Njihovi ekonomski sistemi su bili razliiti: od pune trine privrede, preko meovitih oblika, do komandne ekonomije. Neke od ovih zemalja su lanice Evropske unije, ali sa velikim realnim interesom za saradnju u ovom regionu. Sve ostale su u periodu tranzicije i imaju mnoge zajednike probleme za koje uglavnom trae individualne odgovore. Iako su vlade nekih od ovih zemalja istraivale razne alternative, postepeno se priklanjaju, posle mnogih loih iskustava sa lakim i bezbolnim reenjima, uglavnom istom pristupu: ograniavanje i puna kontrola javne potronje, liberalizacija cena, otklanjanje prepreka slobodnom trgovanju, makar parcijalna konvertibilnost domae valute, makroekonomska stabilizacija i privatizacija. Zemlje nastale na tlu bive Jugoslavije su nekada bile deo jedinstvenog privrednog podruja i sada uspostavljaju sopstveni ekonomski identitet, trae nove ekonomske partnere i sopstvene puteve povezivanja sa evropskom integracijom. Iako odgovor, po svoj prilici nije u regionalnoj integraciji, verovatno nije ni u potpunoj samodovoljnosti nacionalnih privreda i oekivanju njihovog brzog ulaska u Evropsku uniju. Ovim zemljama predstoji ipak dui, dosta mukotrpan put tranzicije na trinu privredu i prilagoavanja visokim evropskim standardima. Meusobna ekonomska saradnja bivih socijalistikih zemalja, razmena iskustava u pitanjima privatizacije, privrednih reformi, ekonomske rekonstrukcije i savladavanja nekih problema, kao to je inflacija, izvesno ujednaavanje pa i koordinaciju ekonomskih i monetarnih politika mogli bi
35

EKONOMSKA SARADNJA U JUGOISTONOJ EVROPI I EVROPSKA INTEGRACIJA

Naa ideja je bila, pre svega, da se okupimo i razgovaramo. Najobiniju ljudsku aktivnost koja se uglavnom podrazumeva komuniciranje sa drugima mi smo oktroisali u vaan i ne lako ostvarljiv cilj. Naalost, taj pretpostavljeni preduslov svake meusobne kooperacije na ovim prostorima je jako ugroen. Da bi doli ovde, neki od uesnika su umesto tri ili etiri morali da putuju i po dvadeset sati. Drugi, iako su izrazili elju da dou, nisu, naalost, u tome uspeli. Sa nekima nismo mogli da razgovaramo ni telefonom jer direktne veze ne postoje. Ne moemo da saznamo ta drugi misle i rade, jer po pravilu njihove novine ne itamo i njihove televizijske programe ne gledamo. Ne mali broj zemalja iz kojih su doli uesnici ovog okruglog stola meusobno se ne priznaju, bez ega je teko govoriti o bilo kakvoj ozbiljnijoj saradnji. Naa meusobna ekonomska kooperacija je svedena na trgovinu koja se, zbog meunarodnog ili bilateralnog embarga, restrikcija ili sankcija, esto ostvaruje istom kontrabandom. Ipak, kolikogod da je sadanjost tmurna i obeshrabrujua, svakome ko eli da razmilja hladno i trezveno, jasno je da na ruevinama starih politikih i ekonomskih struktura moraju da ponu da se razvijaju novi i drugaiji meusobni odnosi na ovim prostorima. Pa zar Francuzi i Nemci nisu u neto vie od pola veka tri put ratovali (kao i mi meusobno), pa su ipak postali okosnica budue Evropske zajednice. Istorija te zajednice je za nau situaciju viestruko inspirativna. Prvo, razlike se moraju uvaavati. Jedinstvo kroz razlike osnovno geslo ujedinjavanja Evrope je najrealistinija i najdemokratskija ideja vodilja. Drugo, nita na silu i nita preko noi. Decenije su trebale Evropi za put od Zajednice za ugalj i elik do Evropske unije i od estorice do petnaestorice. Jedan korak za jedan period, bolje sporije i sigurnije, nego brzopleto i ranjivo. Tree, ekonomija je podruje na kome se najbre, najpragmatinije, politiki i ideoloki najneutralnije grade odnosi koji e olakati politiko sporazumevanje. Drago nam je da e nam i uesnici i gosti iz zemalja koje pripadaju Evropskoj uniji pomoi na ovom skupu da iz njihovih iskustava izvuemo dobru lekciju za nau budunost. Tano je da se susedi obino mnogo ne vole, ponajvie oni koji su nekad iveli pod istim krovom i meusobno su najblii. Nacionalne manjine koje ponekad emfatino nazivamo mostovima saradnje, vie nego esto su klica razdora i zgodan povod za podgrejavanje nacionalistikih jednostranosti i iskljuivosti. Meutim, geografija nam je dosudila da ivimo ovde, jedni pored
34

ivorad Kovaevi
mnogo da pomognu a da pritom ni u emu ne prejudiciraju i ogranie autonomnost sopstvenh reenja i puteva ulaska u evropske integracione tokove. Grka, Italija i Austrija bi u tome mogle biti od velike pomoi i pri tom nau sopstveni ekonomski i politiki interes. Na kraju, zemlje ovog regiona prirodno oekuju da e Evropska unija, Meunarodni monetrani fond, Svetska banka i druge meunarodne finansijske institucije, kao i novostvorena Svetska trgovinska organizacija samo pozdraviti intraregionalnu saradnju i pruiti podrku ovim zemljama u obnavljanju njihovih privreda i stabilizacionim programima. Ta podrka moe imati vrlo razliite vidove: otklanjanje barijera uvozu iz ovih zemalja bilo bi od velikog znaaja u podsticanju poveanja obima trgovinske razmene, ugroenim platnim bilansima ovih zemalja mnogo bi znaila pomo meunarodnih finansijskih institucija i agencija za garanciju izvoza, krediti vezani za specifine promene ekonomskih politika olakale bi uvoenje racionalnijih reenja, za neke od visoko zaduenih zemalja od velike pomoi bi bili delimini otpisi i reprogramiranje njihovih dugova, dobrodola bi bila dugorona tehnika pomo itd. Razume se, bez politike volje lidera ovih zemalja za meusobno sporazumevanje, meusobno priznavanje i uspostavu diplomatskih i normalnih politikih odnosa nije realno oekivati ozbiljniju ekonomsku saradnju. Ali, trgovanje i drugi, koliko god bili skromni ekonomski odnosi i dijalog istraivaa, ekonomskih funkcionera i poslovnih ljudi i javnih linosti o zajednikim problemima, mogu samo olakati politike razgovore i sporazumevanje. Na je cilj stoga relativno skroman, ali verovatno u ovakvim uslovima, znaajan. Da otponemo razgovor, da vidimo moemo li se u emu sloiti, da iniciramo nove susrete. Nije stoga realno oekivati da emo bilo koji problem zaokruiti mnogo je pitanja pokrenuto, uesnici se razlikuju po vokaciji i interesu, a vremena je premalo za produbljeniju raspravu. Ipak, bilo bi dobro i ne malo, kad bismo sa ovog poruja koje je ovih godina ubedljivo i alosno potvrivalo poznatu sintagmu o balkanskom buretu baruta naim sopstvenim narodima, Evropi i svetu mogli da poaljemo i drugaiju poruku od onih koje sada dolaze sa ovih prostora: hteli bismo da (pre svega ekonomski) ponovo ponemo da saraujemo i u tome nam je potrebna vaa podrka, ohrabrenje i pomo. (Uvodna re, u svojstvu predsednika Drutva za saradnju sa susednim narodima, na meunarodnom okruglom stolu o ekonomskoj saradnji u jugoistonoj Evropi i evropskoj integraciji, Beograd 15.-16. decembar 1994)

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

SAD JE ANSA

Odavno se nije sve tako zgusnulo kao sada. Vremenski: rokovi neumitno teku za ostajanje ili odlazak UNPROFOR iz Hrvatske do kraja ovog meseca, a do kraja aprila za primirje u Bosni i odluku o podizanju embarga na oruje Muslimanima u amerikom Kongresu. U pogledu pravca kojim e stvari krenuti: ini se da je na domak ruke realizacija Pariske inicijative o sporazumu MiloeviTuman-Izetbegovi, a istovremeno, pretnja proirenja sukoba u pravi rat nikad nije bila ozbiljnija. Opcija sporazuma se odrava serijom misija Kontakt-grupe i amerikih, ruskih i nemakih visokih funkcionera koji nastoje da po sistemu vrue-hladno ubede Miloevia i Tumana da prihvate predloeni sporazum. Dok je razgovora, dotle je i nade, ali je jasno da e to dosta brzo morati da d rezultat, jer sat neumitno otkucava. Ali, ni oni koji samo u vojnoj pobedi vide ostvarenje svojih ciljeva ne sede zaludni. Daju ratoborne izjave, prete i drugoj ratujuoj strani i zastupnicima sporazumevanja i meunarodnoj zajednici, kopaju rovove, konsoliduju borbene formacije i ujedinjuju komande. U psiholokoj obradi javnog mnenja protiv "kapitulantske i izdajnike" linije sporazumevanja angaovane su snage nacionalistike opozicije u Srbiji i tvrdo krilo HDZ uz podrku dela oporbe u Hrvatskoj. Kakve su anse za sporazum? Meunarodna zajednica je, posle dueg vremena, zavezala jedan prilino koherentan paket. Sadrinsku osnovu ine plan Kontakt-grupe za Bosnu i plan Z-4 za Hrvatsku. Put ka realizaciji vodi preko stvaranja ambijenta za njihovo prihvatanje. To su: meusobno priznanje, zadravanje "plavih lemova" i izolacija bosanskih Srba koji ne prihvataju plan Kontakt-grupe. Za uzvrat, Miloevi dobija oroenu suspenziju svih sankcija, a Tuman priznanje od strane Jugoslavije. Miloevi trai vie: odmah ukidanje sankcija, vrste garancije za zatitu Srba u Hvatskoj, pa i Bosni, i priznavanje kontinuiteta Jugoslavije. Ako je stvarno re o to skupljoj prodaji koe, a ne o kupovini vremena, takav stav Miloevia je shvatljiv. Kontakt-grupa je protiv neuslovljenog ukidanja sankcija, jer se onda demontira itav mehanizam kontrole, a ponovno uvoenje sankcija u sluaju da se Miloevi ne pridrava dogovorenog, veoma je teak, takorei nemogu u sadanjim prilikama. Dodatni razlog lei u tekoi Klintona da objasni amerikom javnom mnenju toliko poputanje prema dojueranjem agresoru, a novopeenom mirotvorcu. Ipak, razlika izmeu suspenzije i ukidanja (ovog puta svih sankcija) i nije tako velika da se ne bi mogla
37

36

ivorad Kovaevi
prebroditi. Na kraju, kao sredstva pritiska meunarodnoj zajednici ostaju prijem Jugoslavije u UN, MMF, Svetsku banku, OEBS i Svetsku trgovinsku organizaciju. Za drugi Miloeviev protivuslov mora se imati razumevanje: on ne bi kod kue mogao dobiti podrku za priznanje Hrvatske i BiH, bez garacija zatite prekodrinskih Srba. Trei zahtev kontinuitet je na vrlo klimavim nogama. Teko je verovati da Miloevi ne zna da to ne bi Jugoslaviji dalo neka vea ili automatska prava u sukcesiji. Pre e biti da je re o tome da u zamenu za priznanje kraha ideje o velikoj Srbiji (to ga nee oboriti, ali e ga politiki itekako kotati), dobije meunarodnu satisfakciju da se Jugoslavija nije raspala, ve su je secesionisti napustili, a ona ipak ostala da ivi u smanjenom obimu. Pitanje je da li e Miloevi, ako bi dobio zadovoljavajua reenja u pogledu dva prva zahteva, na kontinutetu do kraja insistirati. Ovo sve ima smisla ako je Miloevi zaista doao do zakljuka da e pre preiveti ako prizna Hrvatsku i BiH i skine okov sankcija, nego ako se ova situacija nastavi bez realne perspektive skorog izlaska iz izolacije. Ako pak rauna da samo prividno pokae dobru volju, ponudi u zamenu, kao to se govori, priznanje Slovenije i Makedonije ili na drugi nain zavlai, verovatno e se u tom raunu prevariti. Francuska inicijativa nosi opasan rizik od jo jednog fijaska koji bi reenje jo vie udaljio, ali ima dobru stranu da protagoniste jugoslovenske drame, pre svega Miloevia i Tumana, isteruje na istac. Konferencije u Parizu nee biti ako sve nije unapred dogovoreno. Ako i ovo propadne, teko da e se skoro tako sklopiti meunarodne oklonosti za formulisanje tako izgledne mirovne kombinacije. Oblaci opteg rata se odavno nisu tako pretee nadvili nad ovim naim prstorima, bez obzira na to to se, moda i s razlogom, veruje da Miloevi i Tuman ipak nisu za rat. Ali ako oni ne uine odlune korake sada, situacija im se lako moe oteti ispod kontrole. Ukoliko to shvataju, put ka miru se moe otvoriti, bez obzira to meusobno priznanje, ne znai i kraj rata. Postoji, dodue i onaj trei scenario, naalost ne ba bezizgledan, jednostavnog produavanja u nedogled ove agonije ni rata ni mira, izolacije, mrcvarenja, daljeg propadanja ekonomije, osiaromaivanja naroda i opteg beznaa. Republika, godina 7, broj 112, 16.-31. mart 1995.

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

CRNA RUPA NA JUGOISTOKU

Kad se govori o odnosima sa Evropom, o povezivanju sa Evropom, o integrisanju u Evropu, o ulasku u Evropu, ima se u stvari u vidu Zapadna Evropa, koja je politiki i ekonomski organizovana kao Evropska unija. Van te Evrope su istonoevropske zemlje, koje su pripadale drugom, ideoloki neprijateljskom bloku, i zemlje nastale na tlu bive Jugoslavije, koja je bila u pokretu nesvrstanih. Veina tih zemalja arko eli da to pre ue u Evropu i pokuava da ostvari politike odnose i institucionalne aranmane koji ih tom cilju pribliavaju. Ipak, u osnovi nije re o ulasku zemalja tih regiona u Evropu, ve pre o proirenju Evrope na ove regione. Dananja ujedinjena Evropa nastala je irenjem u koncentrinim krugovima od osnovice koju je inilo francuskonemako izmirenje, na estoricu, devetoricu, dvanaestoricu i petnaestoricu, od Zajednice za ugalj i elik, preko ekonomske na politiku zajednicu i Evropsku uniju. Za svaki period po jedan korak u pogledu obuhvata i sadrine, uz dug kandidatski sta za svaku novu lanicu. U periodu koji predstoji, ini se da je realno oekivati da e se ujedinjena Evropa iriti pre svega na srednju Evropu eku, Slovaku, Maarsku i Poljsku. Balkanske zemlje svakako nisu u prvom planu. Evropska zajednica je uvek bila klub zemalja koje su imale iste politike i ekonomske sisteme, razvijenu meusobnu saradnju i priblian nivo razvijenosti. Balkan je oduvek imao reputaciju nestabilnog, konfliktnog i nesreenog, uz to slabije razvijenog podruja, a rat na podruju bive Jugoslavije ugrozio je stabilnost itave Evrope. Evropa svakako ne eli da primi baga etnikih podela, mrnje, nepriznatih granica, meusobne blokade i ekonomske autarhije ovih zemalja. Pri tom sigurno postoji izvesna gradacija u stepenu bliskosti, odnosno pribliavanja Evropi od Bugarske, Rumunije i Slovenije, preko Makedonije i Hrvatske do Jugoslavije i Bosne i Hercegovine, na samom repu ovog spiska. Meutim, nepostojanje regionalne saradnje diskredituje i one koji su u tom regionu najblii evropskim standardima. Ne moe se preskoiti region i uskoiti u Evropu. Mnoge uslove treba kao zemlja da ispunimo ne za ulazak u Evropu, ve za normalnu saradnju sa zemljama ujedinjene Evrope. Uspostavljanje mira, odricanje od bilo kakvih teritorijalnih pretenzija, priznavanje svih zemalja u regionu, uspostavljanje normalnih politikih odnosa i uklanjanje barijera privrednoj saradnji, razreenje odnosa vezanih za sukcesiju, nalaenje reenja za povratak ljudi na njihova ognjita, za dvojno dravljanstvo, za zatitu
39

38

ivorad Kovaevi
njihovih ugroenih linih i imovinskih prava, podrka Meunarodnom tribunalu za ratne zloine i drugo. Bez svega toga, nema izlaska iz potpune politike i ekonomske izolacije u kojoj se nalazimo, u emu bi ukidanje sankcija bilo tek prvi korak. Veliko je zavaravanje da nas, na primer, bliska saradnja sa Grkom izvlai iz izolacije i pribliava Evropi ako se pritom preskae Makedonija i nekritiki stoji na strani apsurdnih grkih zahteva i njene blokade Makedonije. Za uzvrat, imamo verbalnu podrku naoj pravednoj stvari i ukidanju nepravednih sankcija, ali i dosledno glasanje Grka za sve rezolucije o Jugoslaviji. Da i ne govorimo o povezivanju na bazi pravoslavlja, slovenstva, duhovne bliskosti, ili ak, u novije vreme, nikakve ideoloke bliskosti. Kad smo u stanju da kaemo da nikada vie ne moemo iveti sa narodima koji govore isti jezik i sa kojima smo bili u istoj zemlji to sigurno nije preporuka za Evropu. Kao to nisu sve one mnogobrojne manifestacije etnike netrpeljivosti, duhovnog provincijalizma, kulturne zatvorenosti i zaaurenosti, ksenofobije i irenja mita o mrnji celog sveta prema nama. To nas sve vie udaljava od Evrope, to je antievropski. Prema tome, Evropa je od nas daleko, dalje nego ikad u naoj savremenoj istoriji. Izolacija je cementirana samoizolacijom. U Evropu se moe tek kad se prihvati i u praksi potuje sve to predstavlja univerzalni standard u toj Evropi i u svetu uopte. Zatita ljudskih prava, linih i kolektivnih, demokratske institucije i demokratska klima, pravna i imovinska sigurnost graana i privrednika, slobodna tampa, sloboda od straha i gladi, minimum socijalne sigurnosti, privredni sistem koji odgovara trinoj privredi to sve ne moraju biti uslovi za ukidanje sankcija, ali jesu uslovi za evropske perspektive i povratak u porodicu evropskih naroda. Dok ne pokaemo stvarnu spremnost da te standarde primenjujemo kod kue i da sredimo odnose sa susedima, nema te diplomatije koja e obezbediti da nas Evropa prihvati kao ravnopravnog sagovornika. Evropi sigurno ne odgovara da ima crnu rupu na svome jugoistoku. Ne odgovara joj da svojim saobraajnim, trgovinskim, finansijskim i drugim tokovima zaobilazi ovo podruje da bi ostvarila vezu sa svojom lanicom, Grkom, sa Turskom i sa Bliskim istokom. Evropa ne moe biti velika Evropa od Atlantika do Urala, kao to ree De Gol ako se ne proiri i na ovaj region. Ona sigurno eli da sopstvenu stabilnost i svoj sistem bezbednosti NATO proiri, radi sebe same, na Balkan. Ali ona to nee uiniti dok se situacija na ovom trusnom podruju ne stabilizuje. Radije e izolovati ovaj region i posebno najnestabilnije zemlje u njemu, getoizirati rat i konflikte, nego doi u opasnost da ugrozi sopstvenu stabilnost i dopusti da je naseli bacil etnikih razdora. elja za evropeizacijom Balkana sigurno postoji, ali ne po cenu balkanizacije Evrope. Vreme, 1. maj 1995.
40

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

MI I SVET

Sami smo sebe gurnuli u besprimernu izolaciju, krei sve meunarodne norme i prkosei svetu, ak arogantno ga potcenjujui jer e, navodno, taj svet moda gunati, ili jalovo protestvovati, ali e ipak na kraju morati da prihvati kao novu realnost ono to smo mi kod kue osvajanjima i ienjima zavrili. Ispostavilo se da to nije ba tako. Meunarodna zajednica je spora, ali dostina. Kad se shvatilo da nema ratne pobede i da ne moe "ut sa rogatim", reim je okrenuo urak i piroman je postao vatrogasac, nudei svetu svoju spremnost da pomogne da se rat zavri. I opet sa idejom da emo ih mi, naom poznatom vetinom, vrteti lako oko prsta. Meunarodna zajednica jeste svesrdno prihvatila taj promenjeni stav, videla u tome ansu da se doe do sporazuma, dodelila jueranjim ratoborcima i ratovoama kljunu ulogu u postizanju mira, ali, uradila je to pod svojim vrsto omeenim i fiksiranim pravilima igre. Dejton je znaio nametanje mira i to je njegova najvea snaga i najvea slabost. Snaga, jer iza njega stoji vrsto opredeljenje najmonijih sila sveta, potkrepljeno sa 50.000 vojnika; slabost, jer sprovoenje sporazuma o miru treba da ostvare dojueranji gospodari rata. Dejton je ambivalentan jo u jednom pogledu jer istovremeno i priznaje rezultate rata i nastoji da ih poniti. Priznaje ih time to Bosnu i Hercegovinu deli na dva dela i to manje-vie linijom ostvarenih vojnih osvajanja i etnikih ienja, a ponitava ih, pored ostalog, time to uspostavlja celovitu, meunarodno priznatu BiH, to imperativno zahteva da se omogui povratak izbeglica svojim domovima i, najzad, time to uspostavlja mehanizam kanjavanja onih koji su inili ratne zloine. Postignuti sporazum se teko ostvaruje i napredak je manji nego u poetku. Dok se u svom vojnom delu sporazum uglavnom potuje, jer svi shvataju da sa ovim novim plavcima nema ale, sve drugo to zavisi od nacionalnih voa, odugovlai se, izvrdava i sabotira. Sarajevo i Mostar su najizrazitiji i najpogubniji primeri. Etniko ienje se nastavlja etnikim samoienjem, u tome uestvuju sve tri strane, nastoji se da se stvori baza za budue pretvaranje entiteta u iste nacionalne drave, ukljuujui i raspad bonjako-muslimanske federacije. U Jugoslaviji, pak, vrlo malo se ini da se ponovo primaknemo svetu. A izlazak iz izolacije je na vrhunski nacionalni prioritet. Na delu je naa poznata verbalna spremnost da prihvatimo zahteve meunarodne zajednice, a da nita ne uradimo dok god ne budemo pritiscima dovedeni uza zid. Ti zahtevi su jasni i ne mogu se izbei.

41

ivorad Kovaevi
Uostalom, ta je to to svet trai od nas, a da nije i u naem najboljem interesu? Trai se da normalizujemo odnose sa dravama nastalim na tlu bive Jugoslavije, a to bi trebalo da bude prvi korak nae spoljne politike i bez iijih zahteva. Te drave su bile delovi jedne jedinstvene zemlje i povezane su mnogim odnosima ekonomske, saobraajne, kulturne i druge meuzavisnosti. Evropa se opredelila da ih uvede u svoje integracione tokove kao regionalnu celinu, a ne pojedinano. Dok ne pokaemo spremnost da saraujemo u regionu, nismo spremni za evropske integracione procese. Uostalom, Evropska unija je to nedavno i izriito rekla. I zato se onda toliko odugovlai sa priznavanjem Makedonije, kao zemljom sa kojom imamo najmanje otvorenih problema, sem ako to ne inimo iz obzira prema Grkoj, koja je ukinula vize Sloveniji i Hrvatskoj koje su priznale Makedoniju pod njenim ustavnim imenom, ali ne i svojim velikim prijateljima Jugoslovenima? Ne treba smetnuti pri tom s uma da je to priznanje urgentnije potrebno nama nego Makedoniji, jer njima od toga ne zavisi, kao nama priznanje od strane Evropske zajednice. Zato se okleva da se pozitivno odgovori na slovenaku ponudu otvaranja ambasada? Je li to zato to ne moemo da im zaboravimo da nisu dozvolili dogaanje naroda u Ljubljani? Od nas se, takoe, trai da saraujemo sa Hakim sudom. Pre neki dan je Evropska zajednica vrlo snano podrala taj zahtev, uslovljavajui bilo kakvu ekonomsku podrku punom saradnjom sa Hakim tribunalom. Amerikanci su prekjue ponovo naglasili da kanjavanje ratnih zloinaca predstavlja sutinu mirovnog procesa. A potpedsednik Vlade, Klikovac kae posle posete predsednika Hakog suda da mi ne menjamo na stav, ali da se ne moemo praviti gluvi kao da taj sud ne postoji. Pa ili emo se i dalje praviti gluvi, ili emo menjati stav. Jedno ili drugo. Zar bi nama trebalo da smeta individualizacija ratnih zloina, umesto njihove kolektivizacije koja bi nas sve inila sauesnicima? Ne treba zaboraviti da se radi o preuzetoj obavezi u Dejtonskom sporazumu i jednom od dva eksplicitna uslova za ruenje spoljneg zida sankcija, odnosno prijema u Ujedinjene nacije i Bretonvudske institucije MMF i Svetsku banku. Kaemo da emo sami suditi ratnim zloincima. Pa to im ne sudimo? Zasada svaka strana pravi dokumentaciju o onim drugim. Ne treba zaboraviti da je taj sud i nastao kao posledica opravdanog nepoverenja meunarodne zajednice da e oni koji su vodili ovaj krvavi i besmisleni rat sami suditi zloincima u svojim redovima. Od nas se, takoe, trai da ponemo da reavamo problem Kosova. Meunarodna zajednica je definisala polaznu osnovu: granice se ne menjaju, Kosovo ostaje u Jugoslaviji i njegov status treba da se reava u okviru autonomije. Kao i drugde, i ovde samo glumimo spremnost za dijalog. Izgleda da se nama mora nametnuti ne samo pravac, nego i svaki konkretni korak. Zar ne bi bilo bolje da mi imamo inicijativu? Kako sada stvari stoje, ini se da bi najrealniji pristup bio u nekoj kombinaciji formula Dejtona i Osla (mislim pritom na duge pregovore van oiju javnosti izmeu PLO i Izraela pod meunarodnim okriljem). Problem ima dugu i munu predistoriju, natopljen je emocijama i realno teak i stoga bi moda bolje bilo da se, umesto javnog iznoenja polaznih pozicija koje bi bile maksimalno
42

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

politizovane, organizuje pragmatian radni dijalog kompetentnih i ovlaenih sagovornika u meunarodnom aranmanu. To su samo oni zahtevi koji direktno proistiu iz Dejtona kao neizbeni uslovi za skidanje prvog obrua teke izolacije (politike, ekonomske, medijske, kulturne), u kojoj se i pored suspenzije sankcija i dalje nalazimo. Naa zavisnost od spoljnih inilaca je potpuna, neuporediva sa bilo kojim periodom nae istorije (sem moda prvih godina borbe Srbije da izae iz vazalnih okova), sami smo sebe doveli do nje, i sada se ne vredi zavaravati posetama stranih delegacija, pojedinanim priznanjem nekih zemalja, navodno velikim interesom inostranih investitora itd. Dejtonom je uspostavljena meunarodni protektorat nad zemljama uesnicima rata. Koliko god on bio nesaglasan sa porukom da se Srbija saginjati nee ako smo ga prihvatili kao jedini izlaz, treba do kraja da ga potujemo. Treba da inimo sve da to pre izaemo iz prvog kruga izolacije. To je najvaniji imperativ nae spoljne politike. Sve drugo je prodavanje magle. Razume se, svaka politika jedne drave ima dve, meusobno povezane, neodvojive i uslovljene komponente spoljnu i unutranju. I ako i kad stvarno postupimo po obavezama koje smo sami prihvatili, nema nam realnog povratka u Evropu i svet, ovakvima kakvi smo danas. Nema gore preporuke za reintegaraciju u meunarodnu zajednicu od ukidanja nezavisnih medija i humanitarnih fondacija. Izbegavanjem tranzicije i privatizacije, kriminalizacijom politikog i privrednog ivota, potpunom pravnom nesigurnou samo odbijamo one koji bi eventualno imali interesa da sa nama posluju ili ovde ulau. Jedino temeljnim politikim i ekonomskim reformama kod kue, moemo postepeno vraati poverenje sveta oko nas u nau spremnost da zaista okrenemo novi list. Kad se vidi koliki je nedostatak stvarne politike volje da se neto u tom pogledu ozbiljnije uini, perspektive za na povratak u svet ne izgledaju preterano svetle. Izlaganje na sesiji Beogradskog kruga, decembar 1995.

43

ivorad Kovaevi

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

Opredeljujue za novi energian ameriki angaman u traenju formule za reavanje jugoslovenske krize je to to je Bosna postala prvorazredno unutranjepolitiko, pre svega izborno pitanje. Moe se lako desiti da slanje amerikih trupa u Bosnu, pie "Njujork tajms", odlui o sudbini Klintonove administracije. Ali, i vie nego to. "U vreme kada su izolacionistika iskuenja snana, to e verovatno definisati domete amerikih globalnih ambicija u posthladnoratovskom periodu", kae Roder Koen. Prilikom svedoenja u Senatskom odboru za oruane snage, 6. decembra prole godine, Holbruk je u jednom trenutku doturio sekretaru za odbranu Periju cedulju na kojoj je pisalo: "Ako uspemo u Bosni, moe se lako desiti da istorija zabelei da su novembar i decembar 1995. predstavljali period u kome je zaeto stvaranje nove amerike poslehladnoratovske politike u Evropi (Dejton, Rusija, Francuska, NATO)." Nabrajanjem u zagradama mislio je, prvo, na ameriko ponovo uspostavljeno liderstvo, drugo, na sporazum o saradnji sa Rusijom o slanju njenih trupa u Bosnu, tree, na vraanje Francuske u vojno krilo NATO i njeno prihvatanje amerike centralne uloge u evropskoj bezbednosti i, etvrto, na novu ulogu NATO, kao snage za ovladavanje krizama i ouvanje mira u nemirnoj Evropi. U Dejtonskom sporazumu naena je ona srednja linija izmeu dveju stalno pristutnih determinanti amerike spoljne politike: moralizma i realpolitike. Mnogi smatraju, meu njima i Holbruk, da je vilsonovska, vrednosno odreena politika naivna i nerealna, a da je kisinderovski fokus na raison d'etat, opet suvie cinian i neproduktivan, tako da amerika spoljna politika treba, ne da se opredeljuje izmeu ove dve krajnosti, ve da pokua da ih sreno kombinuje. Sa stanovita realpolitike, Dejton je u dobroj meri priznao rezultate rata podelom Bosne i Hercegovine na dva entiteta po liniji vojnog ishoda i etnikih ienja. Polazei pak, od izvesnih univerzalnijih principa, Dejton istovremeno trai, bar delimino, ponitenje rezultata rata: prvo, ouvanjem jedinstvene bosansko-hercegovake drave, drugo, garantovanjem povratka izbeglicama i, tree, izvoenjem ratnih zloinaca pred Haki tribunal. Amerikanci su posle dugog vrludanja nali sebe. Oni nemaju evropsku sklonost prema velikim koncepcijskim emama, ve e svoju dalju politiku graditi na dosad postignutom nesumnjivom uspehu. Nita ne uspeva kao uspeh omiljena je amerika izreka. Uspeh Dejtona se ne sme dovesti u pitanje neuspehom u njegovom nesprovoenju. Slanje 20.000 vojnika i preuzimanje odgovornosti za uspeh mirovnog projekta je suvie veliki ulog, da bi sebi mogli dozvoliti luksuz da im se cela stvar izmigolji iz ruku i prepusti onima koji su ovaj rat izazvali. Varaju se oni koji misle da je IFOR drugi UNPROFOR i da se dejtonske obaveze mogu izvrdati. Slanje vojnika je investicija na dui rok Amerikanci su doli ovde da ostanu, bez obzira kad e vojnici otii. Moda e doi do izraaja rivalstvo izmeu Evrope i SAD, jer Amerikanci ne ele ni sa kim da dele svoj uspeh i napadno
45

NITA NE USPEVA KAO USPEH

Slobodan Miloevi je 18. januara razgovarao sa pomonikom dravnog sekretara SAD Riardom Holbrukom, 21. januara sa pomonikom dravnog sekretara Donom atakom, 24. januara sa pomonikom dravnog sekretara Robertom Gelbardom. Pre njih, predsednik je primio amerikog generala Dorda Dulvana, komandanta NATO snaga i amerikog admirala Lejtona Smita, komandanta IFOR. (Dodue, ova poslednja dvojica su moda dola da obiu turistike objekte u Beogradu ako se ima u vidu jedna ne tako davna izjava da strani vojnici mogu doi ovde samo kao turisti.) Svi posetioci su bili zadovoljni razgovorima sa predsednikom Miloeviem. Setimo se vremena kad ameriki ambasador nije mogao da bude primljen kod predsednika Republike (navodno zato to nije hteo da prisustvuje mitingu na Kosovu), kad se na sve strane trubilo o novom svetskom poretku i zaveri protiv Srba koju predvode Amerikanci, kad su vieni umetnici izricali kletve Americi i Buu. Tadanju politiku je karakterisao jedan potcenjivaki, ignorantski i u osnovi arogantan odnos prema meunarodnom faktoru. ("Da svrimo mi stvar na terenu i svetu nee ostati nita drugo nego da prizna rezultate vojnih pobeda.") U jednakoj meri su bili potcenjeni znaaj i snaga svetskog, i posebno amerikog javnog mnenja. Televizijskim gledaocima irom sveta tedro su ponuena svedoanstva agresije i okrutnosti ruenjem Vukovara, bombardovanjem Dubrovnika, opsadom i granatiranjem Sarajeva i formiranjem logora. Te strane slike su odgovorne za opredeljivanje ljudi i vlada o agresoru i rtvi, a ne CNN koji ih je prenosio. U tako stvorenoj, Amerikancima inae bliskoj, podeli na good guys i bad guys nije uvek bilo i sasvim jednakog arina jednakog ne tako da se umanji primarna odgovornost jedne strane, ve utvrdi odgovornost i drugih. Amerika politika prema krizi u bivoj Jugoslaviji bila je, dodue, u mnogo emu ambivalentna i imala krivudav tok od aktivnog zastupanja ouvanja jedinstva Jugoslavije na poetku krize, do dezangaovanja i preputanja inicijative i odluka Evropi ("Sutina te politike je dranje SAD na distanci i preputanje Evropi da se angauje i trai reenje" Iglberger ambasadoru Mujezinoviu, 18. oktobra 1991), zatim oklevanja da se prui energinija podrka Vens-Ovenovom planu na poetku Klintonovog mandata i ponovnog preuzimanja vodee uloge koja je krunisana Dejtonom. U amerikom oklevanju da se poduhvati reavanja problema u kome su izgledi na uspeh neizvesni, mogu se delom nai i u dosta rairenom "vijetnamskom" sindromu koji proizilazi iz straha da se ne ponove vijetnamski i somalijski debakl.
44

ivorad Kovaevi
stvaraju utisak da su oni ne samo napravili Dejton, ve da e ga oni i sprovesti. Evropa e sigurno eleti da odigra znaajniju ulogu, posebno u realizaciji civilnih delova Dejtonskog sporazuma, posebno jer je njihov predstavnik Bilt odreen za vrhovnog administratora. Za nas je veoma vano da znamo da se od najzad pronaene formule nee odustajati. Usrdnost prema Amerikancima ("herojima mira" kako ree uvodnik "Politike") nee biti od velike pomoi, ako ne bude praena punom realizacijom Dejtona. Kad se zna da je, prema Dejtonu, skidanje spoljneg zida sankcija (prijem u UN, MMF i Svetsku banku), uslovljeno naim odnosom prema pitanju Kosova i saradnji sa Hakim sudom, nerazumljivo je da nema nikakvih znakova da se tim problemima eli ozbiljno da pristupi. Uro Klikovac. potpredsednik savezne vlade kae da "Jugoslavija nee promeniti svoj stav, ali se ne moemo ni praviti gluvi kao da taj sud ne postoji". Ako se neemo vie praviti gluvi, onda moramo menjati stav. Ne moe i jare i pare. Slino je sa izjavama o spremnosti da pristupimo reavanju problema Kosova, s tim to "tamonji Albanci ve uivaju najvii dosad poznati nivo ljudskih prava". Umesto da igramo na neku novu kartu (ameriku?), kao to smo dosad igrali na rusku, grku, kinesku itd., moramo se okrenuti ozbiljnom i odgovornom izvravanju preuzetih obaveza i neophodnim politikim i ekonomskim reformama (pre svega menjanjem odnosa prema privatizaciji), jer to je prava ulaznica za nae (postepeno) vraanje u svet i poetak menjanja slike o nama. Sve drugo o naoj kjunoj ulozi u stvaranju mira i centralnom mestu na ovim prostorima, o svetu koji dolazi na noge Miloeviu, o silnom interesu stranog kapitala za ulaganja u nau privredu spadaju u domen propagande a ne ozbiljne politike. Jedino je pitanje da li je tu re samo o obmanjivanju publikuma ili moda i o samoobmanjivanju. Naa Borba, 6. februar 1996.

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

NORMALIZACIJA "NA KAIICU" BESPOTREBNO TAKTIZIRANJE

Kvalifikovana rasprava o svim bitnim aspektima meunarodnih politikih i ekonomskih odnosa na evropskom i globalnom planu i o ulozi Jugoslavije u tome okvir je u kojem djeluje Forum za meunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji. Nedavno je (10. aprila) odrana sesija Foruma na kojoj je glavna tema bila "Jugoslovenska spoljna politika posle Dejtona". Za Odgovor govori ivorad Kovaevi, predsjednik Foruma, ovjek izuzetno bogate biografije samo da pomenemo da je gospodin Kovaevi u dva mandata bio gradonaelnik Beograda, ambasador u Vaingtonu, te da je 1989. godine, kako kae, smenjen sa mjesta ambasadora jer "nije mogao, niti hteo da se prIlagodi novim tendencijama koje su, ustvari, razbijale jedinstvenu jugoslovensku spoljnu politiku". Tada daje otkaz i posveuje se pisanju srpskoengleskih rjenika, a politiki se angauje u organizacijama kojima je antiratna opcija, tolerancija i razumjevanje osnov programa. Prvi je predsjednik Drutva za saradnju sa susjednim narodima, aktivan je u Beogradskom krugu... Odgovor: Koliko e se Forum za meunarodnu politiku baviti odnosima sa dravama nastalim od republika bive Jugoslavije? Naime, este su ocjene da put Jugoslavije u Evropu vodi preko Ljubljane, Zagreba, Sarajeva...! ivorad Kovaevi: Konstatovali smo to i na sesiji Foruma naa spoljna politika posle Dejtona odvija se u koordinatama koje su nam delimino nametnute, ali i sa kojima smo se i mi sami saglasili i preuzeli ih kao svoju meunarodnu obavezu. Prema tome, jedna od kljunih taaka nae spoljne politike mora da bude dosledno izvravanje sporazuma iz Dejtona, to bi jedino moglo da nam vrati kredibilitet koji je ozbiljno naruen naim prethodnim ponaanjem, i omogui postepeno vraanje u meunarodnu zajednicu. Sada smo mi od nje daleko. Ne treba se zanositi dolaskom stranih delegacija sve su one u funkciji pritiska na nau zemlju da izvrava obaveze iz Dejtona. Jedan od kljunih elemenata i prioriteta spoljne politike, konstatovali smo i na sesiji, je sreivanje odnosa sa naim susedima. Razume se da je to i najvaniji politiki i pravni preduslov za reavanje pitanja izbeglica. Bez sreivanja odnosa sa tim zemljama, problemu izbeglica se ozbiljno ne moe prii. U tom pogledu dobar je predznak meusobno priznanje Jugoslavije i Makedonije, iako su nai problemi, na planu izbeglica, sa njima najmanji. Ali, svakako to je pozitivan
47

46

ivorad Kovaevi
korak koji moe da poslui kao neka vrsta putokaza za sreivanje odnosa sa drugima, pre svega sa Hrvatskom, Slovenijom i BiH. Uz pozitivne ocjene ovog priznanja javljaju se i kritike, meu njima i ona koja govori o tome da su se sve drave iz sastava bive Jugoslavije trebale istovremeno meusobno priznati. Hrvatska i Slovenija ele to priznanje. Da li Jugoslavija otee? Re je, izgleda, o dva pristupa. Jedan, za koji se zalae Hrvatska da se stvari ree u paketu, a da se potom nereena pitanja izmeu priznatih drava razreavaju. Pristup SRJ je, ini se, tome suprotstavljen, a polazi od toga da se postupno reavaju razliita sporna pitanja. Dakle, normalizacija "na kaiicu", pa da se onda, kada se skupi dovoljna kritina masa tih repeRnih pitanja, pristupi priznavanju. Ja mislim da taktiziranje nema nikakvog smisla, da treba pristupiti priznavanju. Kad se sada govori pozitivno i u dravnim medijima o velikom odjeku na koji je nailo priznavanje Makedonije, kada SU cela meunarodna zajednica i EU hitro reagovalI i diplomatske odnose sa Jugoslavijom podiglI na nivo ambasadora, onda se prirodno postavlja pitanje: zato to nismo uinili odmah posle Dejtona? To se pitanje postavlja i u vezi sa ponudom Slovenije da se izvri meusobno priznanje. Imamo li mi razloga da se to usporava? Zaista nemamo. Vreme je kratko, pre svega za nas. I u sluaju Makedonije, iako je i za nju to bilo od ogromnog znaaja, ipak, morate priznati, njoj od tog priznanja nije zavisilo sopstveno priznanje, kao to je zavisilo nama. Ta otezanja se zaista ne mogu razumeti, jer pitanja koja su, eventualno, otvorena, nee se protokom vremena umanjiti. U SRJ je velik broj izbjeglica iz Hrvatske. U dosadanjim razgovorima izmeu delegacija SRJ i Hrvatske, meutim, to se pitanje gotovo i ne postavlja. A rije je o ivim ljudima, njihovim sudbinama... Ne bi li to, ipak, trebalo biti najvanije? Ja ne razumem zato na spisku pitanja o kojima su proli put razgovarala dva ministra spoljnih poslova u Zagrebu, nije bio i problem izbeglica. To je apsolutno krucijalan problem svi drugi problemi su manjeG znaaja, manje vanosti. Uostalom, manje je to i ekonomsko i politiko optereenje za obe zemlje. Prirodno bi bilo da je jugoslovenska strana za to vie zainteresovana, jer na kraju krajeva radi se o, najveim delom, izbeglicama koje se nalaze ovde i koje treba da se vrate u Hrvatsku. Za to, i s ekonomskog i politikog aspekta, Jugoslavija mora da bude zainteresovana. Mislim da svi akteri na ovom prostoru ele da stvari to vie otegnu i relativizuju. Smatram da je velika zabluda ako smatraju da e se odugovlaenjem promeniti odnos meunarodne zajednice, posebno SAD. Njihov je interes da ono to je potpisano u Dejtonu bude do kraja sprovedeno. Oni e na tome gaziti. I ako je to tako, onda se tome treba blagovremeno prilagoavati. I, nije valjda neophodno da svaki put treba da budemo saterani uza zid da neto prihvatimo. U tome ne vidim nikakav strateki smisao, pa ak ni sa stanovita odravanja vlasti i reima. Ta se pitanja moraju jednom otvoriti i bolje je da se to ini to pre i da se to pre trai nain da se ona ree. Ljude izbjegle iz Hrvatske i BiH najvie zanima sudbina njihove imovine i steenih prava. Nain na koji je to regulisano prilikom priznavanja Makedonije otvara
48

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

niz bojazni da bi ta imovina mogla biti predmetom prebijanja meu dravama, nakon ega bi ljudi ostali "kratkih rukava". Imaju li takva pribojavanja osnova? Bojazan je realna. Dejtonski sporazum u aneksu 7 izriit je samo u tome da izbeglice mogu da se vrate ako postoje uslovi, ili da im se imovina nadoknadi. Meutim, kad se radi o nadoknadi te imovine postoji bojazan da to ne bude reeno izmeu, recimo Hrvatske i Jugoslavije, nekom vrstom prebijanja, s tim to bi svaka od njih ostala u obavezi prema svojim graanima, dakle i onim izbeglicama koje odlue da ostanu ovde. Realno gledano, to nikoga ne moe bogzna kako da ohrabri, jer svi znamo, to se toga tie, kako se ovdanja drava odnosila prema obavezama koje ima kad je u pitanju devizna tednja, tednja kod Dafine i Jezde, zajma... Moe se ta nadoknada razvui na male porcije, u dugom roku, a to ne odgovara duhu i smislu Dejtonskog sporazuma. Naalost, takvo reenje je mogue i sa meunarodnopravnog stanovita, pa su, utoliko vie, takve bojazni opravdane. Poznavalac ste politike SAD. Kako ocenjujete ulogu SAD u razreavanju konflikta u bivoj Jugoslaviji? Dejton je u amerikom politikom procesu manje-vie ocenjen kao uspeh spoljne politike predsednika Klintona i Amerikanci, koji jedino veruju u uspeh i ele da na njemu rade oni ne ele da taj uspeh bude pokvaren neuspehom u sprovoenju sporazuma. I zbog toga vidite izuzetno aktivno, ak agresivno, nastupanje amerike diplomatije koja, ne vodei uvek dovoljno rauna o oseanjima svojih evropskih saveznika, vodi celu stvar i vri pritisak. Ja mislim da je ta situacija za nas, u sutini, povoljna, da ona nee veito trajati i da na njoj treba graditi ovo to nam se pruilo kao ansa ne samo da se zavri rat nego da se mi ponovo vratimo u meunarodnu zajednicu. Jedno od krupnijih pitanja je da li e se nakon predsednikih izbora u SAD ili u njihovo predveerje moi otvoriti pitanje produetka boravka IFOR u Bosni i Hercegovini. Jer, postaje sve vie oigledno da u tom sukobu snaga integracije i snaga dezintegracije ove potonje imaju na raspolaganju mnoge elemente da oteavaju proces reintegracije BiH i sprovoenje Dejtonskog sporazuma i da je rok od godinu dana kratak da bi se to moglo dogoditi. Odgovor, 16. april 1996. Intervju: Vera Dudukovi

49

ivorad Kovaevi

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

Meunarodnim sudom za ratne zloine i konstruktivan pristup u pregovorima o sukcesiji. Kao to se vidi, Evropska unija je utvrdila spisak posebnih uslova za Jugoslaviju, koji je identian sa onim kojim se uslovljava uklanjanje spoljneg zida sankcija. Prema tome, spoljni zid sankcija se odnosi ne samo na povratak u UN, MMF i Svetsku banku, ve i na uspostavljanje odnosa sa Evropskom unijom. Spoljni zid sankcija nije formalno definisan ni u jednom dokumentu, ali zbog toga nije manje realan ni manje teak, i nad tom injenicom se ne moe muriti ili proglaavati celu stvar "izmiljotinom" ili "floskulom". Moglo bi se nai vie razloga za hipotezu da sankcije u tzv. spoljnem zidu vie pogaaju reim od ekonomskih sankcija kojima je Jugoslavija bila donedavno podvrgnuta. One su tee i po politikom efektu, i po uslovima za njihovo ukidanje, i po posledicama po jugoslovensku ekonomiju i postojei drutveno-ekonomski sistem. Politiki i psiholoki, ne samo u sluaju Jugoslavije, ekonomskosaobraajno-nauno-kulturno-sportske sankcije vie uvruju reim nego to ga potkopavaju. Dolazi do jake homogenizacije stanovnitva u otporu prema kolektivnoj kazni i poniavajuim ogranienjima, pa na plodno tle nacionalnog prkosa padaju slogani poput onih o "nepravednim i niim izazvanim sankcijama', "zaveri novog svetskog poretka" i "Srbiji koja se, uprkos svemu, saginjati nee". Za sve nevolje i odricanja, sve pljake naroda, sve slabosti voenja ekonomije, sva odlaganja neophodnih reformi sankcije su, uz odluujuu ulogu medija, odlian izgovor. Sem toga, u uslovima totalne izolacije, reimu su bile odreene ruke da u "odbrani privrede od sankcija" gradi jedan specifian sistem vercersko-dravne simbioze u kome je sve dozvoljeno. Spoljni zid sankcija ne daje osnova za slino "okupljanje oko zastave". Pre svega, suspendovanje ekonomskih sankcija je prikazano kao trijumfalna pobeda istine nad nepravdom, pa se nekakvim spoljnim zidom sankcija ne moe ponovo na isti nain manipulisati. Veina ljudi i ne zna o emu se radi. Uslovi koji se postavljaju za skidanje spoljneg zida sankcija su objektivno za reim politiki tei i riziniji, a nagrada psiholoki minornija, nego u sluaju optih sankcija. Bez veih posledica po stabilnost reima prolo je odricanje od Karadia i prihvaen novi "mirotvoraki" kurs, jer je narodu ve bilo dosta rata, a i znalo se da je to uslov za ukidanje sankcija. Ako priznavanje bivih jugorepublika i nije politiki preterano teak uslov (kad je ve postignut sporazum sa Hrvatskom), ve sukcesija jeste, a to pogotovo vai za reavanje pitanja Kosova i predaju osumnjienih Hakom sudu. Tu je Miloevi na vrlo klizavom terenu ve naet blokadom na Drini, gubitkom Kninske krajine i Istone Slavonije, egzodusom Srba i sporazumom sa Tumanom, lako moe postati u oima veeg dela birakog korpusa izdajnik nacionalnih interesa, ako sklopi sporazum sa Albancima i preda Karadia, Mladia, ljivananina i ostale. On dobro zna da to mora uiniti ako hoe da skine okove spoljneg obrua sankcija, ali zna isto tako dobro da to moe politiki da ga skupo kota. On e verovatno nastaviti da primenjuje taktiku pristajanja na te uslove u malim obrocima (kao to je sporazum sa Rugovom o kolstvu i uspostavljanje kancelarije Hakog tribunala), ime teke odluke odlae i donekle amortizuje meunarodni pritisak, ali ipak ne reava
51

SPOLJNI OBRU SVE VIE STEE

U rezimeu Dejtonskog sporazuma, koji je nakon zavretka konferencije dao Stejt Dipartment, pored ostalog, pie: "Trgovinske sankcije protiv Srbije e biti suspendovane, ali se mogu ponovo uvesti ukoliko Srbija ili druge srpske vlasti ne budu u znaajnijoj meri izvravale obaveze preuzete sporazumom. 'Spoljni zid sankcija' e i dalje ostati dok god Srbija ne bude poela da reava druga pitanja koja izazivaju zabrinutost, ukljuujui Kosovo i saradnju sa Sudom za ratne zloine." Na drugom mestu se objanjava da se spoljni zid sankcija odnosi na "lanstvo u meunarodnim organizacijama i pristup meunarodnim finansijskim institucijama kljunom izvoru pomoi obnovi zemlje". Uzalud je bilo traiti kasnije te odredbe o spoljnem zidu sankcija u objavljenim Dejtonskim sporazumima. Tamo ih nema. Re je, prema tome, o jednom (jednostranom) politikom stavu, koji su po svoj prilici inicirali Amerikanci, a zatim ga podrale druge velike zapadne sile (bez protivljenja Moskve), kojim se i posle ukidanja ekonomskih sankcija zadrava jedno snano sredstvo pritiska na ponaanje Miloevia u implementaciji Dejtona. Spisak uslova za skidanje spoljneg zida sankcija je kasnije, u razliitim interpretacijama, pre svega amerikih zvaninika, ukljuivao, pored Kosova i saradnje sa Hakim sudom, i meusobno priznavanje drava nastalih na tlu bive Jugoslavije i reavanje pitanja sukcesije, pa i demokratske reforme u Srbiji i Crnoj Gori. Evropljani (koji, dodue, ne pominju izrekom spoljni zid sankcija, ali svejedno istiu da nema Jugoslaviji povratka u meunarodne politike i finansijske organizacije bez reenja pitanja Kosova i saradnje sa Hakim sudom) pridruili su se nedavno i formalno ovoj ideji, dokumentom Evropske komisije o razvoju buduih ugovornih odnosa Evropske unije sa "izvesnim" zemljama jugoistone Evrope. U tom dokumentu se navode uslovi koje ove zemlje moraju ispuniti da bi mogle pristupiti zakljuenju sporazuma sa Evropskom unijom. Prvo, to je dosledno sprovoenje Dejtonskog sporazuma, to je Hans van den Bruk nazvao "apsolutnim preduslovom" za poetak pregovora sa EU. Budui sporazumi sadrae klauzulu da bi nepotovanje ovog i drugih uslova dovelo bi do gotovo automatskog prekida saradnje sa EU. Drugi uslov je regionalna saradnja meu dravama regiona ("Ne traite od nas ono to uskraujete susedima"). Trea grupa uslova odnosi se na potovanje ljudskih i manjinskih prava, prava povratka izbeglica i raseljenih lica, razvoja demokratskih institucija i politikih i ekonomskih reformi. Najzad, etvrta grupa uslova odnosi se samo na SR Jugoslaviju: garantovanje irokog stepena autonomije Kosovu, meusobno priznanje draava bive Jugoslavije, saradnja sa
50

ivorad Kovaevi
osnovni problem povratka Jugoslavije u meunarodne institucije i na meunarodna finansijska trita. I tree uporeenje izmeu posledica ekonomskih sankcija i spoljneg zida sankcija po jugoslovensku ekonomiju i drutveno-ekonomski sistem vodi zakljuku da su ove potonje, bar za reim, tee. U uslovima trgovinskih sankcija i izolacije, sva kljuna pitanja ekonomskog i svojinskog prestukturiranja su bila odloena, socijalni problemi potisnuti, meunarodne obaveze zamrznute. Sada sve to dolazi ubrzano i neodlono na dnevni red. Oruarima iz Kragujevca se ne moe rei da se zbog spoljneg zida ne moe izai u susret njihovim zahtevima, ili penzionerima da saekaju sporazum sa MMF. Odnos prema spoljnem zidu sankcija vodi u zaarani krug. S jedne strane, bez skidanja spoljneg zida nema sporazuma sa MMF, bez tog sporazuma nema ni regulisanja odnosa sa drugim inostranim poveriocima, bez tih aranmana nema ansi za priliv stranog kapitala, bez sveeg novca sa strane, jugoslovenska privreda e potpuno stati i socijalni problemi e izbiti svom silinom. S druge, pak, strane, Miloevi dobro zna da je od prijema u MMF do sporazuma sa MMF dug put, da je njihova podrka teko uslovljena i to na dva nivoa, od kojih se ne zna koji je tei. Jedan nivo predstavljaju uslovi koje MMF postavlja svim lanicama ija je platno-bilansna situacija ugroena (likvidiranje javnog deficita, reduciranje svih oblika potronje, poreska reforma, liberalizacija spoljno-trgovinskog reima, realni kurs, realno pozitivna kamatna stopa i sl.) to su uslovi zbog kojih se tresla ona Jugoslavija, koja je bila i ekonomski neuporedivo stabilnija i sa veim rezervama i deviznim i u dostignutom nivou standarda stanovnitva, a nee li ova, gde bi dalje ograniavanje potronje bilo teko zamislivo (mnogi ekonomisti tvrde da su i ovi bedni lini dohoci i penzije vei nego to to ekonomske performanse dozvoljavaju). Drugu grupu uslova, od kojih se nee odstupati, jesu oni koji trae prvo, razvod drave of privrede i drugo, optu privatizaciju. Bez privatizacije nema ulaska u MMF. Prva grupa uslova moe izazvati socijalne potrese, a druga potkopava same temelje na kojima reim poiva, jer su dravna preduzea deo i osnova ne samo ekonomskog, ve i politikog sistema. Dilema pred kojom je reim, realna je i velika. Ako se ne prihvate uslovi za skidanje spoljneg zida sankcija, nema priliva stranih sredstava, to preti totalnim kolapsom privrede. Ako se prihvate, to je politiki vrlo riskantno, pa ako se i to preivi, treba ispuniti uslove MMF koji imaju teko izdrljivu socijalnu cenu i dovode u pitanje ukupnost sadanjeg sistema. Pri tom treba imati u vidu da su uslovi MMF strogo dinamizirani, tako da poznata taktika odlaganja i odugovlaenja ne pomae (MMF je zbog nepridravanja sporazuma zadrao isplatu narednih trani za nekoliko istonoevropskih zemalja). To je tako ozbiljna dilema da se ak moe postaviti pitanje da li Miloevi zaista eli brz sporazum sa MMF (jer, zato je oterao guvernera Avramovia, s kim bi to bilo nesumnjivo lake), s obzirom da taj sporazum nosi teke socijalne implikacije, dovodi ga u jo veu zavisnost od sveta i tera na poteze koji znae promenu samih osnova na kojima reim poiva. Naa Borba 28. septembar 1996.
52

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

DEMOKRATSKI PROTESTI U SRBIJI

Svojevremenu nacionalistiku opijenost, zamenili su oseanje totalnog poraza, opta apatija, defetizam, oseanje bespomone ponienosti, strah da se iz ovog gliba neemo decenijama izvui i nastojanje da se, kako-tako, preivi i proivi. A onda je, takorei preko noi, dolo do velikog psiholokog preokreta. Da se neto bitno promeni u stavu ljudi pobrinuo se sam reim. U osionom uverenju da e ovaj narod sve otrpeti utke, kao toliko puta do sada, Miloevi mu je direktno pljunuo u lice ponitavanjem lokalnih izbora. I narod se jednostavno uzjogunio. Proradio je inat. prosto da se ne poveruje kako se taj isti narod koji je masovno i oduevljeno klicao vodu na Uu, a potom se zavukao u miju rupu straha i predavanja sudbini, prenuo, oslobodio i osokolio, ne zazirui od otvorenog prkosa monom reimu i njegovom doskora neprikosnovenom efu. Zaista je zadivljujue da svakoga dana, po tekom kijametu, stotinu hiljada Beograana (i zaudo, i Nilija, Kragujevana, Novosaana, Kraljevana itd. u impozantnom broju) ide da zvidi Miloeviu. To je pristojan, urbani, mahom mlai ali i stariji svet, koji nije doao zbog opozicionih lidera, ve da izrazi svoj gnev to mu otimaju njegova demokratska prava. Sigurno je da ovo sve ima i pozitivno terapeutsko dejstvo. Ohrabruje nekoliko stvari. Pre svega, da protesti, po masovnosti i estini, ne jenjavaju. Naprotiv. Uz to, sem nekoliko incidenata na poetku, to je sve civilizovano, sa izvesnim nadmetanjem u nalaenju to duhovitijih aoka i slogana. Dalje, veoma je znaajno da se paralelno ali nezavisno odvija jedan masovni i vrlo autonomni studentski bunt. Studenti svoje proteste organizuju kao svakodnevne raznovrsne hepeninge, matovito organizovane i duhovito garnirane. Stasala je nova, samosvesna i liberalno i kosmopolitski orijentisana generacija. Vie od 1200 profesora se svojim potpisima pridruilo studentima. S druge strane, sve su ea javna istupanja onih (meu njima veliki broj sudija, novinara reimskih medija i drugih pa ak i milicionera) koji obavetavaju javnost da ne pristaju da budu smatrani sukrivcima i otvoreno osuuju svoje kolege koje uestvuju u prljavim poslovima. Ima i onih koji svojim ostavkama ele da se, ako je mogue, prebace na drugu obalu. Teko je predvideti kako e se stvari dalje odvijati. to se tie narodnog i studentskog bunta, jasno je opredeljenje da se sa tim svakodnevno nastavi, zasad se u tome izvanredno uspeva i ako se to odri dovoljno dugo, to ostaje faktor od presudnog znaaja za dalji tok stvari. Nijedan reim ne moe da izdri tako dugotrajan pritisak masa u svim velikim gradovima, pogotovo ako je kombinovan sa konstantnim i delotvornim meunarodnim pritiskom.
53

ivorad Kovaevi
Ako je re o Slobodanu Miloeviu, spisak negovih opcija je mali, a dobrih minimalan. Zasad on ide na taktiku ignorisanja i iscrpljivanja, raunajui da e protesti u dogledno vreme sami od sebe izgubiti dah. Ako se to ipak ne desi, on e kad-tad morati da reaguje bilo primenom iste sile, bilo ponudom dijaloga opoziciji. Iako bi svako normalan bio pre za praki nego za bukuretanski scenario, ni ovaj poslednji, iako manje verovatan, naalost nije sasvim iskljuen, jer je Miloeviu strana svaka podela vlasti, a njeno naputanje nezamislivo. Ako demonstranti budu uporni i istrajni, vreme u svakom sluaju ne radi za njega, jer se reim prosto kruni, a iza ugla ga eka katastrofalna privredna situacija i Miloevi e se za neku reakciju morati da se opredeli. Ako to bude nenasilna opcija, to e sigurno biti neki pokuaj to jeftinijeg izvlaenja iz cele stvari, ponudom ustupaka koje sutinski ne ugroavaju njegovu vlast. Meutim, on je priliku za manje skup izlaz ve propustio, odbijanjem da poniti nezakonite odluke suda i prepusti lokalnu vlast u Beogradu i drugim velikim gradovima opoziciji, koju bi, bez stvarne vlasti i bez materijalne baze, mogao brzo da okrivi zbog velikih nevolja u funkcionisaju gradova koji bi sigurno usledili. Reakcija meunarodne zajednice je bila u okvirima onoga to je bilo normalno oekivati. Posle pobede u prvom krugu izbora za Saveznu skuptinu, izgledalo je da sve ostaje isto. Pobeda opozicije na izborima za lokalne izbore u drugom krugu primljena je u svetu sa iznenaenjem, ali bez veeg uzbuenja. To je vailo i za prve dane demonstracija. Tek kad su se one nastavile i bivale sve masovnije, inostrani mediji su ih poeli pratiti sve dok nisu izbile na prve stranice "Njujork tajmsa", "Tajmsa" i "Vaington posta". Tek onda, sa zadrkom, poele su reakcije i vlada, pre svega amerike, koje su iz dana u dan bivale sve otrije. Rubikon je preen izjavom Nikolasa Bernsa da Miloevi nije neophodan za sprovoenje Dejtona i da bi svaka vlada koja bi dola na elo Srbije to inila. Zapadu nije bilo lako da se opredeli iz dva razloga: prvo, Miloevi je bio realno jedan od garanta sprovoenja Dejtona i faktora stabilnosti i mira u regionu. Drugo, Zapad nije imao poverenja u opoziciju, koja je delom jo uvek jahala nacionalistikog konja i davala podrku goroj varijanti od Miloevia Karadiu, a delom bila ili suprotstavljena ili u najmanju ruku ambivalentna u odnosu na Dejton. Sada se situacija izmenila: iroki narodni bunt je doveo u pitanje ulogu Miloevia kao inioca stabilnosti, a opozicija se jasno opredelila da e potovati Dejton i sve dogovore. Treba primetiti da je u svetskom javnom mnenju prvi put dolo do razdvajanja slike o Miloeviu i narodu. Kad je bio na liniji agresivnog i militantnog nacionalizma, svetski mediji su jednako loe pisali o Miloeviu i o narodu koji ga podrava, a kad je on promenio kurs pretpostavljalo se da iza te njegove politike i dalje stoji narod, to mu je davalo legitimitet i uticalo da se utke prelazi preko nedemokratskog karaktera reima. Posle najnovijih dogaaja u svetu se potpuno drugaije govori o Miloeviu i o narodu koji je ustao u odbranu svojih demokratskih prava i koji zasluuje potovanje i podrku sveta. Slobodna Evropa, 25. januar 1997.
54

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

KONANO I DRUGA SRBIJA

Ovaj protest je trostruko graanski. Prvo, pobunili su se graani kao subjekti drave i drutva, kojima je ugroeno jedno od osnovnih demokratskih graanskih prava da daju svoj glas kome ele. Svojevremeno se dogaao narod. Sad su se dogodili graani. Drugo, uesnici protesta su preteno pripadnici srednjeg, graanskog sloja koji je u proteklim godinama materijalno pauperizovan i drutveno marginalizovan. Malo je radnika i seljaka. Primetno je odsustvo pripadnika novopeenog sloja onih kojima su ove prilike omoguile da se obogate. Tree, protest nose urbanisti, stanovnici gradova, posebno veih. Uesnici protesta odlikuju se civilizovanim ponaanjem i tipino urbanim humorom, sa nadmetanjem u nalaenju to duhovitijih i ironinijih aoka i slogana i to matovitijih hepeninga, u emu naravno prednjae studenti. O studentima... Veoma je znaajno da se paralelno ali nezavisno odvija jedan masovni i vrlo autonomni studentski bunt. Stasala je oigledno nova, samosvesna, liberalno i kosmopolitski orijentisana generacija. Posebno impresionira injenica da je studente tako odluno i hrabro podrala velika veina njihovih profesora. Studentski pokret ima ogromnu moralnu i politiku snagu, iako, odnosno, ba zbog toga to je nestranaki. O narodu i reimu... Svojevremenu nacionalistiku opijenost zamenili su kasnije oseanje totalnog poraza, opta apatija, defetizam, bespomona ponienost, bezmalo fatalistiki strah da se iz ovog gliba neemo decenijama izvui i nastojanje da se kako tako preivi i proivi. A onda je, takorei preko noi, dolo do velikog psiholokog preokreta. Da se neto bitno promeni u stavu ljudi pobrinuo se sam reim. U osionom uverenju da e ovaj narod sve otrpeti utke, kao toliko puta do sada, Miloevi mu je direktno pljunuo u lice ponitavanjem lokalnih izbora. I narod se jednostavno uzjogunio. Proradio je inat. To je da se ne poveruje kako se narod koji je masovno i oduevljeno klicao vodu na Uu, a potom se zavukao u miju rupu straha i predavanja sudbini, prenuo, oslobodio straha i osokolio, ne zazirui od otvorenog prkosa monom reimu i njegovom, doskora neprikosnovenom, efu. Kad je policija one noi kod Brankovog mosta onako brutalno krenula na demonstrante, nastojei da im utera strah u kosti, sutradan

55

ivorad Kovaevi
se s panjom iekivalo da li e se to odraziti na uee ljudi, pa je ispalo da je taj miting bio masovniji nego ibino. O novoj slici Srbije... Treba primetiti da je u svetskom javnom mnenju prvi put dolo do razdvajanja slike o Miloeviu i narodu. Kad je bio na liniji agresivnog nacionalizma, svetski mediji su jednako loe pisali o Miloeviu i o narodu koji ga podrava, a kad je on promenio kurs pretpostavljalo se da iza te njegove politike i dalje stoji narod, to mu je davalo legitimitet i uticalo da se utke prelazi preko nedemokratskog karaktera reima. Posle najnovijih dogaaja u svetu se potpuno drugaije govori o Miloeviu i o narodu koji je ustao u odbranu svojih demokratskih prava i koji zasluuje potovanje i podrku sveta. Najzad se dolo do zakljuka da postoji i druga Srbija. O reakciji sveta... Reakcija meunarodne zajednice je bila u okvirima onoga to je bilo normalno oekivati. Posle pobede u prvom krugu izbora za saveznu skuptinu, izgledalo je da sve ostaje isto. Pobeda opozicije na lokalnim izborima u drugom krugu primljena je u svetu sa iznenaenjem ali bez veeg uzbuenja. To je vailo i za prve dane demonstracija. Tek kad su se one nastavile i bivale sve masovnije i istrajnije, inostrani mediji su ih poeli paljivije pratiti sve dok nisu izbile na prve stranice "Njujork tajmsa", "Tajmsa" i "Vaington posta". Tek onda, sa zadrkom, poele su reakcije i vlada, pre svega amerike, koje su iz dana u dan bivale sve otrije i sve jedinstvenije. Rubikon je preen izjavom predstavnika Stejt dipartmenta da Miloevi nije neophodan za sprovoenje Dejtona i da bi svaka vlada koja bi dola na elo Srbije to inila. Kako protest nije jenjavao, a reim sve grublje ispoljavao svoje autoritarno lice, u glavnim stratekim centrima dolo je izgleda do kardinalnijeg zakljuka: ne samo da Miloevi ne moe biti vie smatran faktorom stabilnosti u regionu, ve, obrnuto, da on tu stabilnost direktno ugroava. A osnovni interes meunarodne zajednice i glavnih faktora u njoj upravo jeste obezbeivanje stabilnosti na ovom rovitom prostoru. Ta zajednica i iz tih istih razloga svakako ne eli da sadanji reim ode nasilnim putem, ali nee nita uiniti da ivot vlasti produi. Stoga verujem da je ovaj reim u kalkulacijama mnogih vanih meunarodnih faktora u osnovi ve otpisan kao neizleivo bolestan i potencijalno opasan i da e meunarodna zajednica nastaviti sa pritiskom u pravcu insistiranja na doslednom sprovoenju Dejtonskog sporazuma, oslobaanja medija, obezbeenja slobodnih izbora i pristupanja demokratskim reformama. Iako ta zajednica niti moe niti eli da obara reim, kombinacija unutranjeg otpora, samouruivanja sistema i meunarodnog pritiska ubrzano skrauje njegov vek, odnosno smanjuje njegove anse da preivi i sledee izbore. O zahtevima za monarhiju i licitaciji o "srpskom Havelu"... To objektivno nije na dnevnom redu. Opozicija mora raunati da je ovaj pokret znatno iri nego to je koalicija "Zajedno", po sastavu i masovnosti
56

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

uesnika i da ve te parole nisu nailazile na ne znam kako velik i oduevljeni eho. To je sasvim razuzmljivo, jer nije kod nas situacija tradicionalne parlamentarne monarhije pa da je pre osam ili devet godina kralj svrgnut i otiao u izgnanstvo i sada se postavlja pitanje povratka tog kralja. Kod nas je u pitanju izrazit diskontinuitet i kao to ne vidim razloga da se sada trai neki novi Havel, prosto preslikavanjem jedne drugaije situacije kakva je bila u ehoslovakoj, tako mislim da ne treba ni pozajmljivati reenja, institucionalno i personalno, u ovoj naoj situaciji. Treba ii na rekonstrukciju institucija, na demokratske i druge reforme u okviru republikanskog ureenja. Mislim da bi bilo nerealno insistirati i praviti sada od toga poetno i kljuno pitanje o kome narod treba da se izjanjava. Razume se, svaki zahtev je legitiman, pa i zahtev onih koji smatraju da treba vratiti monarhiju i kralja. O povratku Jugoslavije u meunarodnu zajednicu... Forum za meunarodne odnose smatra da je dobro da se iz raznih segmenata drutva van okvira politikih stranaka javljaju inicijative za formulisanje moguih odgovora za alternativnu politiku zemlje u pojedinim oblastima. Mi emo u utorak izai sa platformom za povratak Jugoslavije u meunarodnu zajednicu. Poput ekonomista, ponudiemo je onima koji smatraju da takva jedna platforma moe biti od koristi. Razume se da ne pretendujemo da dajemo ni perfektne ni zavrne odgovore na tako osetljiva pitanja kao to su ona vezana za spoljnu politiku, ali mislimo da smo opravdano pobueni, a na odreeni nain i pozvani da o tome kaemo svoju re. Ako su to uinili ekonomisti, nauo sam da na tome rade i pravnici, sprema se i jedan projekat vezan za autonomiju univerziteta. Bilo bi vrlo dobro kada bi i iz raznih struktura drutva doli takvi predlozi koji mogu samo da obogate nau misao o tome, da nas pripreme blagovremeno za traenje odgovora na pitanja koja neizostavno dolaze na dnevni red im ova vlast ode sa politike scene. Mada sve to to se predlae u principu mogue je da uradi i sadanja vlast, ali to nije realno za oekivanje. O opoziciji u ulozi gradske uprave... Pa, znate, niko se nije nauen rodio. Ne moemo oekivati da e doi potpuno spremna ekipa koja se bavila gradskim problemima da preuzme sve gradske poslove. Valja imati u vidu, a opozicija to sigurno ima u vidu, da su gradovi obezvlaeni. Mi imamo strahovito centralizovanu vlast, koja je delimino decentralizovana samo na okruge, koji su ispostave centralne vlasti. Ta vlast je bez materijalnih i pravnih ovlaenja i oni koji dou na kormilo gradova susree se sa ogromnim problemima koji su realno veliki, realno nereivi na zadovoljavajui nain. Meutim, jedan od prvih koraka trebalo bi, po mom miljenju, da bude jedna iroka i demokratska kadrovska politika u odabiranju strunih ljudi. Gradska uprava Beograd, recimo, uvek je bila objektivno jaa od republike. Tih ljudi ima, pod uslovom da se ne trae iskljuivo u nomenklaturi partijskih struktura. Verujem da e gospodin ini, koji je inteligentan, obrazovan i pragmatian ovek, imati ambiciju da oko sebe
57

ivorad Kovaevi
okupi to sposobnije ljude da bi se uhvatio u kotac sa problemima sa kojima do sada nije imao mnogo kontakata. Od centralnog je znaaja zemljina politika, politika poslovnog prostora, gradski saobraaj. Veoma je vano da se ne ponove objektivno slaba iskustva koja smo imali sa opozicionim optinama u proteklom periodu. Da se krene ozbiljno u reavanje samih problema i mislim da tu postoje izvesne anse. Valja imati u vidu da su komunalne slube za razliku od dravnih preduzea u privredi ostale na nogama. Zauuje da u ovim uslovima u Beogradu sve u osnovi funkcionie, bez obzira to mi time nismo zadovoljni. To znai da te slube imaju snagu koju treba pametno iskoristiti. O odnosu Republike prema opozicionim gradovima... Realno je oekivati da e vlast uiniti sve da zagora ivot opozicionim gradovima u kojima su problemi objektivno najvei. Uinie sve da kompromituje novu vlast i s tim treba raunati. Zato je javnost rada nove vlasti, upoznavanje graana sa realnim problemima, bez velikih obeanja da e sutra potei med i mleko, od presudnog znaaja. Da se vidi da je to jedna pre svega potena, a zatim kompetentna vlast koja se hvata u kotac sa problemima onakvim kakvi su. O najavi da e opozicioni gradovi prestati da izvravaju obaveze prema Republici... Ja bih bio poslednji koji bi preporuio bilo koji oblik nepravnog postupanja. Mislim da takva vrsta odmazde ne bi bila ni pametna ni produktivna. Moramo raunati da koliko god ova drava nije pravna, da njene postojee pravne okvire moramo uvati sve dok ih ne budemo takoe na pravno legitiman nain promenili. O medijima... Bez oslobaanja medija nenasilna borba za menjanje sadanje vlasti je unapred izgubljena. To je pitanje na kome e se i nova opoziciona vlast u gradovima prvenstveno i s pravom koncentrisati i to treba da bude udarna igla pritiska koji se vri na vlast. Vidimo da dolazi do izvesnih promena i na postojeim medijima, to je jako dobar znak. To je vidljivo kod BK Televizije, ali i kod do sada izrazito reimskih listova. Ako se ne menjaju, ono bar su poeli da proputaju neke komentare koji su do pre nekoliko meseci bili nezamislivi. Demokratija, 11. februar 1997. Razgovarao: Vlado Mare

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

ZAKASNELI KORACI POGUBNI U POLITICI

"Dokument koji smo ponudili javnosti, kao predlog Platforme za alternativnu spoljnu politiku, insistira na velikoj meuzavisnosti unutranje i spoljne politike. To je, zbog poznatih dogaaja, u naem sluaju mnogo izraenije nego kod veine drugih zemalja. Dokle god ne izvrimo politike i ekonomske reforme, nemamo ansi da nekim promenama u samoj spoljnoj politici obezbedimo sebi ulaznicu za ukljuivanje u svet, odnosno u meunarodne organizacije," kae za NNB, ivorad Kovaevi, predsjednik Foruma za meunarodne odnose, bivi diplomata i gradonaelnik Beograda. Forum, inae, ine eksperti za meunarodne odnose, analitiari i ugledna novinarska pera. Naa Borba: Spoljna politika je u bivoj Jugoslaviji bila neka vrsta tabu teme. Ona je to, dobija se utisak, i danas? ivorad Kovaevi: Tano, ali je to sada izraeno u mnogo veoj meri. O spoljnoj poitici se odluuje na jednom jedinom mestu, bez makar i formalnog uea onih koji bi mogli da doprinesu njenom kreiranju. Kada ste mogli uti o tome debatu u parlamentu, posebno saveznom? Ne postoje ni drutvena tela koja o tome raspravljaju, a institucije koje se bave stratekim istraivanjem i analitikom nemaju praktino nikakav uticaj. Spoljna politika jeste tabu tema i javnost o njoj zna samo kroz informacije o dolasku stranih zvaninika i povremenih saoptenja, poput onog koga je dao Glavni odbor Socijalistike partije Srbije. U tom saoptenju se, izmeu ostalog, navodi da u Srbiji postoje snage koje nastoje da destabilizuju zemlju traei oslonac u inostranstvu? Prvo treba postaviti pitanje: da li neko ima interesa da nas destabilizuje? Naprotiv, osnovni cilj najvanijih meunarodnih faktora jeste stabilnost regiona. Mi i jesmo postali predmet takvog meunarodnog interesa, pritisaka i kanjavanja, jer smo tu stabilnost ugrozili. Najbolji dokaz za to je injenica da su oni koji su primarno odgovorni za rat na ovim prostorima prihvaeni kasnije kao partneri u zakljuivanju Dejtonskog sporazuma, onda kada su pokazali spremnost za kooperativnost. Problem je u tome to je veliko prisustvo emisara meunarodne zajednice bilo pogreno shvaeno kao "kart blan" da se meunarodne obaveze izvrdavaju, a kod kue radi ta se hoe, ne vodei rauna o legitimnoj osetljivosti meunarodne zajednice na gaenje ljudskih prava i guenje demokratskih sloboda.
59

58

ivorad Kovaevi
Ko destabilizuje zemlju? Oni koji brane svoja demokratska prava, koja su postala deo opteprihvaenih standarda, zatienih meunarodnim aktima, ili oni koji ta prava uskrauju? U svet ne moemo ui ako nismo pravna i demokratska drava. U istom saoptenju se istie puna reintegracija u meunarodnu zajednicu...? Savezna Republika Jugoslavija nije ni bila u meunarodnoj zajednici i ne vraa se u nju, ve samo moe reflektovati, kao i druge zemlje nastale na tlu bive Jugoslavije, na prijem u meunarodne institucije, pod jasno utvrenim uslovima. Da li se neto moe postii stalnim insitiranjem ovdanjih zvaninika na meunarodnom kontinuitetu sadanje Jugoslavije? Pre svega, postoje razne vrste kontinuiteta. U ovom sluaju insistira se na meunarodnopravnom kontinuitetu sa jedne netane postavke da je sadanja Jugoslavija jedini naslednik bive SFRJ. Zaboravlja se da je ona samo jedan od sukcesora. Tvrdoglavo insistiranje na onom prvom je kontraproduktivno, ak i da smo u pravu, jer je to faktiko pitanje o kome se izjanjava meunarodna zajednica, a s druge strane, to nas veoma mnogo kota. Ne smemo zaboraviti kako je sabotiran angaman gospodina Avramovia u pokuaju da pristupimo Meunarodnom monetarnom fondu. Ako se ve govori o kontinuitetu, onda bi on trebalo da postoji sa prethodnom vladom u ovoj istoj zemlji. Pri tome mislim na vladu Milana Pania, koja je zatraila prijem Jugoslavije u Ujedinjene nacije. Kada je re o kontinuitetu sa bivom SFRJ, verovatno se radi o pustoj nadi da e meunarodna zajednica na kraju prihvatiti neodrivu tezu da su svi drugi razbijali tu dravu Jugoslaviju, a da smo mi jedini hteli da je ouvamo. Postoje miljenja da dravnom i politikom vrhu sadanje Jugoslavije nije stalo, bez obzira na izjave zvaninika suprotnog sadraja, da se otvori prema svijetu. Pri tome se navodi primjer da su konkretno gospodina Miloevia meunarodne sankcije samo ojaale? To pitanje ima logike. S jedne strane, morao bi objektivno postojati interes za ukljuivanje u meunarodnu zajednicu. Ako ne uemo u meunarodne, naroito finansijske organizacije, nema priliva stranog kapitala, a bez toga privreda ne moe opstati. Ali, s druge strane, ako nas te organizacije prime, one e postaviti vrlo odreene uslove, kao to su ogranienje javne potronje i liberalizacija trgovinskog reima, zbog kojih se drmala i biva Jugoslavija koja je bila neuporedivo snanija od ove. Postavie, take, neke zahteve tipine za zemlje u tranziciji. To se, pre svega, odnosi na privatizaciju i prestanak, da tako kaem, dravno-mafijake privrede. To direktno preti reimu. U raspravi na sastanku Foruma sasvim ispravno je ukazano da ova vlast poiva na dva osnovna stuba: na dravnim medijima i dravnoj privredi. Ako ta dva stuba budu jae uzdrmana, bie uzdrmana i sama vlast. Prema tome, na mestu je pitanje: da li vlast stvarno eli da mi idemo u svet, ili se moda zanosi iluzijom da je to mogue bez radikalnih unutranjih promena.
60

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

U dokumentu koji je Forum ponudio javnosti pominje se "partijska drava i dravna privreda". Koliko e trebati vremena, objektivno gledajui, da se te dvije odrednice zamjene neim drugim? Za to bi, u najnormalnijim uslovima, trebalo mnogo vremena. To se oito vidi u zemljama koje prolaze kroz tranziciju. Nama je, objektivno, moda, trebalo manje vrmena nego nekima od njih, ali posle svega to se dogodilo, trebae nam mnogo vie. Taj proces mora jednom da se otvori. Smisao svih ovih platformi koje se nude javnosti i jeste da pokau da postoje putevi da se sadanje stanje prevazie. Grdno se zavaravaju oni koji misle da se bez tih dveju korenitih promena (partijske drave i partijske privrede) moe bilo ta uiniti. Zanimljivo je samo po sebi da "partijska drava i dravna privreda" postoje u svim novostvorenim dravama na prostoru bive Jugoslavije. Izgleda da je to jedino sigurno naslee? To jeste naslee koje je u novim uslovima dovedeno do apsurda. Jer, i ranije je postojala partijska drava i dravna privreda, ali ta je privreda, istina manje produktivna od svetske, ipak funkcionisala. Ova sadanja je naprosto trula i predstavlja samo kamen o vratu. Nije udo to se te dve odrednice mogu vezati, u manjoj ili veoj meri, i za druge zemlje nastale na prostorima bive Jugoslavije. One zajedno ne stvaraju demokratski ambijent za obezbeenje mira i stabilnosti, posebno u BiH. Da li bi Evropska unija mogla da postavi uslov svim novostvorenim dravama, o kojim ste govorili, da se oslobode tih balasta ukoliko zajedno, ne kao jedinstvena drava, hoe da uu u meunarodne institucije? To je upravo sutina regionalnog pristupa EU, koji je ona prihvatila i svojim posebnim dokumentom ozvaniila. Tim dokumentom se utvruju opti uslovi koji vae za sve novostvorene zemlje kad je re o privrednim i demokratskim reformama, od potovanja i zatite ljkudskih prava do privatizacije. To je uslov bez koga nema razgovora sa Evropskom unijom, koja je vrlo odreeno poruila: ne traite od nas ono to uskraujete susedima. Koliko je SRJ potcjenjivala meunarodnu zajednicu, naroito u nekim intervalima? Od poetka krize na ovim prostorima videli smo koliko je bilo potcenjivanja meunarodnog faktora i svetskog javnog mnjenja. Pomenimo samo uverenje da e se meunarodna zajednica pomiriti sa politikom svrenog ina ("da mi zavrimo stvar na terenu, pa e svet to morati da prizna"), u pogrenom uverenju da e razlike meu velikim silama onemoguiti donoenje jedinstvenih mera osude i kanjavanja i zabludi da se izvrdavanjem i odugovlaenjem mogu izbei prihvaene obaveze. Iznueni i zakasneli koraci predestavljaju najgori mogui izbor u politici. Mi emo na kraju morati da prihvatimo da smo samo jedan od naslednika SFRJ, odnosno da nam niko ne priznaje meunarodnopravni kontinuitet sa prethodnom Jugoslavijom i prestati da povezujemo to sa sukcesijom. Moraemo poeti odgovorno saraivati sa Hakim tribunalom, otvoriti stvarni dijalog sa Albancima,
61

ivorad Kovaevi
deblokirati medije i izmeniti izborni zakon, kao to su se morali priznati rezultati lokalnih izbora, ali sa katastrofalnim zakanjenjem od tri meseca. Tokom tromesenih protesta mogle su se uti i videti parole "Srbija u Evropi Evropa u Srbiji", "Beograd je svet" itd. U dravnim medijima to je esto tumaeno kao prizivanje stranih sila, a posebno je osuivano povremeno pojavljivanje zastava nekih stranih drava? Neprimerene su bile reakcije na noenje stranih zastava, jer smisao toga nije bio da se poziva strani faktor da ovde intervenie, nego da istaknemo da svet ne smatramo svojim neprijateljem. to se tie demonstracija, re je o jednom procesu otrenjenja, osveivanaja i umesto nacionalne euforije na dnevni red su dola prava pitanja. Povod za demonstracije bio je odbrana jednog od osnovnih demokratskih prava prava na slobodne i potene izbore. Prirodno je to su one bile demokratski i kosmopolitiski orijentisane, bez obzira na pojedine nacionalistike parole. U masi od stotinu hiljada ljudi to je sasvim mogue. Do veine ljudi, meutim, doprla je svest da mi ne moemo iveti sami, da su potpuno pogrene predstave o zaveri sveta protiv nas i da moramo uraditi kod svoje kue ono to se od nas oekuje da bismo postali ravnopravni lanovi meunarodne zajednice. Posebno je to dolo do izraaja kad je re o studentskom pokretu.

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

potpuno suprotno od onoga to se u Platformi nudi. Upuena je vie onima na koje se rauna da e biti nosioci nove spoljne politike. Mi se u ovom papiru ne bavimo isuvie kritikom sadanje spoljne politike Jugoslavije. Zapravo, polazimo od toga kao ve poznate injenice i jasnim formulacijama pokuavamo da dokaemo da je ona duboko pogrena. U kojoj meri je ona antiteza onome to vlast tvrdi najbolje pokazuje saoptenje sa sednice Glavnog odbora SPS, koja je odrana dan pre sastanka Foruma. Naveu samo jedan primer. Tvrdi se tamo da je mirovna politika SRJ dobila punu afirmaciju i doprinela uvrivanju njene pozicije u svetu kao nezaobilaznog faktora mira u regionu. Mi, na osnovu fakata, tvrdimo suprotno: da je Jugoslavija van svih meunarodnih organizacija i da je umesto afirmacije doivela optu svetsku osudu i jedna je od retkih zemalja koja je bila podvrgnuta meunarodnim sankcijama. Naa Borba, 22-23. februar 1997. Intervju: Ejub titkovac

Kadrovski hendikep
Koji su sutinski problemi jugoslovenske diplomatije? Da li su to kadrovi ili odbojnost svetskog mnjenja prema ovoj dravi? I jedno i drugo, ali osnovni problem je kadrovski. U ovim uslovima, oigledno je, nije dolo do profesionalne obnove diplomatskih kadrova. Umesto toga, dolo je do ienja nepodobnih ljudi, a novi nisu mogli da se pojave. Nije moje da sa strane ocenjujem nae diplomate, ali mogu da kaem da je kadrovsko pitanje jedno od najosnovnijih. Drugo, bez demokratskog ambijenta nerealno je oekivati da doe do nekog napretka u naoj diplomatiji.

Sudbina platforme
Svi dosadanji alternativni programi uglavnom su doekivani na no od strane zvaninih vlasti. Da li e i Platforma Foruma za meunarodne odnose doiveti slinu sudbinu? Verovatno e se to dogoditi. Mi Platformu upuujemo itavoj javnosti i iroko emo je distribuirati. Ona je objektivno manje upuena nosicima sadanje spoljne politike, jer je poznato da oni ne mogu nita uiniti bez temeljnih unutranjih promena. Njima se ona sigurno nee dopasti, jer rade

62

63

ivorad Kovaevi

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

Platforma, u ijoj izradi su uestvovali eminentni naunici, diplomate, novinari i brojni strunjaci za meunarodne odnose i spoljnu politiku, donosi predloge za normalizaciju odnosa sa susedima, ukljuivanje u evropske integracione procese, normalizaciju i razvijanje odnosa sa SAD... Ovaj dokument bavi se nalaenjem to efikasnijeg naina za na povratak u svet. Kada se postavi cilj uvek ostaje pitanje, kako do eljenog cilja? Platforma pokuava da uini jedan napor, nadamo se objektivan, da realistino oceni na sadanji meunarodno-pravno-politiki poloaj. To nije mnogo teko i mi se na tome nismo mnogo zadravali. Platforma ini pokuaj da ponudi jedno strateko opredeljenje za osnovne pravce naeg spoljnopolitikog angamana, namerno izbegavajui da bude knjiga recepata, a nastojei da bude potena i realistina dijagnoza stanja, sa ukazivanjem na osnovne puteve izlaska iz ove situacije. Moram da kaem da u tome nije posebno inventivna, jer se ti putevi nameu. Njih je na odreen nain ve formulisala meunarodna zajednica: pre svega Dejtonskim sporazumom, a zatim i uslovima koje je postavila za skidanje spoljnjeg zida sankcija, kao i uslovima koje Evropska unija postavlja za bilo kakav oblik razgovora o moguim oblicima saradnje i integracije. Ti uslovi nisu protivni naim interesima i njih je ova zemlja prihvatila i potpisala Dejtonskim sporazumom. to se tie metoda, mi polazimo od toga da se samo promenom metoda, ak i promenom same spoljne politike, moe neto bitnije promeniti. Polazimo, takoe, od stanovita da je ta pupana vrpca izmeu unutranje i spoljne politike ovde izraenija nego to je to inae sluaj u svetu. Drugim reima, da primat imaju unutranje demokratske i politike reforme da bi se uopte moglo razgovarati o drugaijoj spoljnoj politici. Prema tome, nikakva ingeniozna diplomatija ne moe pomoi u zastupanju pogrenih stavova. Kako vidite mogunost uspostavljanja realnih odnosa, koji ne bi bili na nau tetu, kada je o uslovima za skidanje spoljnjeg zida sankcija re? Jesmo li mi u mogunosti da uopte utiemo na modalitete ispunjavanja tih uslova? Stvar je olakana time to je meunarodna zajednica te uslove jasno postavila. Evropska unija je upravo donela jedan strateki papir o uslovnostima, o tome koji se uslovi moraju ispuniti. To je, u stvari, ukazivanje na ciljeve i instrumente koji se moraju prihvatiti da bi se sa njima saraivalo. Moe se svakako govoriti o pritisku i on je sveden na formulu "uzmi ili ostavi". Mislim da uopte nije komplikovano nabrojati ta je to to predstavlja condito sine qua non za na povratak u svet. To su uslovi iz Dejtonskog sporazuma koji se odnose: na Kosovo i to na poetak dijaloga o Kosovu, ne reenje pitanja Kosova zatim na saradnju sa Hakim sudom, na deblokadu sukcesije i prestanak tvrdoglavog insistiranja na meunarodno-pravnom kontinuitetu Jugoslavije. Najzad, tu je i spisak uslova koji vai za sve zemlje u regionu: politike reforme u pravcu demokratizacije i ekonomske reforme u pravcu privatizacije i trine privrede, potovanje i zatita ljudskih i manjinskih prava. Mi nemamo razloga da filozofiramo, jer mi nismo u tom smislu na prekretnici da ne znamo ta nam treba. To nam se jednostavno namee. Mi moramo
65

SAMI PROTIV SVETA

Intervju: Za postavljanje platforme ili definisanje spoljne politike, neophodno je najpre definisati nacionalni interes. Od kakve definicije nacionalnog interesa polazi ova platforma? ivorad Kovaevi: Poli smo od jednog od najvanijih zahteva koje jedan obuhvatniji nacionalni interes moe da pretpostavi, a to je da se vratimo u svet. Da ponovo uemo u meunarodnu zajednicu naroda kao ravnopravan lan, da priznamo da smo, pre svega, naom krivicom, uli u sukob sa tom meunarodnom zajednicom, da postoje odreeni standardi koji se moraju potovati da bi se u nju ponovo ukljuili. To je jedan od prevashodnih nacionalnih interesa. Da se zadrimo na konstataciji nae krivice. Bili ste pretposlednji ambasador SFRJ u SAD. U to vreme, krajem osamdesetih, ve su se nasluivali obrisi potonjih dogaaja. ta je bilo glavno obeleje tadanje spoljne politike, u smislu greke koju moramo priznati? To je bila spoljna politika jedne zemlje koja se ubrzano raspada. Ustvari, to je bio period koji bi se pre mogao okarakterisati odsustvom bilo kakve koherentnije spoljne politike. Postojalo je nejedinstveno reagovanje na dogaaje koji su se ubrzavali. I tada je, dakle, spoljna politika odraavala unutranje probleme? Tano. To je bila situacija u kojoj se moglo golim okom videti da ovoj zemlji prete vrlo opasni procesi i tmurni dani koji su nailazili to se ubrzo i potvrdilo.

Kriza jugoslovenske diplomatije

Period u kome ste vi bili ambasador u SAD karakterie i takozvana, kasnije mnogo puta pominjana, kriza srpske diplomatije... Radije bih govorio o platformi nego o svojoj linosti. Ja i ne znam da je postojala kriza srpske diplomatije. Moglo je da se radi samo o krizi u kojoj se nala jugoslovenska diplomatija, bez jasnog kormilara, uveliko unutar sebe podeljena parcijalnim republikim interesima i pritiscima da ambasadori zastupaju republike interese. U tim uslovima u republikama se loe gledalo na one koji su eventualno pokuavali da u tim uslovima budu jugoslovenski ambasadori. To se uveliko osealo i to nam se posle i osvetilo.

64

ivorad Kovaevi
sagledati u kakvom smo realnom politikom poloaju sada i ta nam valja neodlono initi da se to menja. To je bila i namera Platforme.

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

ali nikad u potpunoj meri. Mora se priznati da i Dejtonski sporazum priznaje rezultate rata, jer priznaje vojna osvajanja i priznaje etniku podelu, ali ih u isto vreme i ponitava uspostavljanjem jedinstvene Bosne i Hercegovine, kanjavanjem ratnih zloinaca i principom povratka izbeglica u svoje domove. Kod nas je stalno bilo prisutno potcenjivanje meunarodnog faktora. Predsednik republike je mislio da moe devet meseci da dri na ledu ambasadora SAD. Time je pokazao da nita ne zna o meunarodnim odnosima, jer se to nigde u svetu ne moe desiti. Za svet mi nismo interesantni kao Srbi, Hrvati i ostali... Za svet smo vani sada kao remetilaki faktor, znai faktor koji ugroava stabilnost. Nema jaeg stratekog interesa za svet, a posebno za globalnu supersilu kao to je Amerika. Drugi problem je i to to nismo shvatili promene koje su se u svetu u meuvremenu desile.

Odseeni smo od sveta

Spoljna politika koju smo proteklih godina imali, bila je politika bez izbora. Kako biste definisali, u svetu uzajamne uslovljenosti i meuzavisnosti drava, minimum suvereniteta jedne drave naeg tipa? To je pitanje na mestu... O pitanju suvereniteta se dosta raspravlja. Ve odavno je prolo vreme kada su mnoga pitanja koja su ranije smatrana unutranjepolitikim ostala u domenu nedodirnutog suvereniteta jedne zemlje. Onog trenutka kada su promovisana ljudska prava kao uslov za ravnopravnu saradnju zemalja, u tom trenutku je suverenitet bio ogranien. Mi smo svoj sopstveni suverenitet jako ograniili. Moramo da shvatimo da smo pored optih uslova koji vae u svetu, mi na sebe navukli odreen broj specifinih uslova. Koji su to specifini uslovi? Samo prihvatanje Dejtonskog sporazuma u sutini jednog meunarodnog protektorata nad celim regionom, iz koga mi nismo izuzeti bez obzira to u ovoj zemlji nema stranih trupa, jasno pokazuju da smo mi vie objekat nego subjekat meunarodnih odnosa. Prihvatanjem te situacije, pozivanjem sveta da u toj situaciji intervenie, mi smo dobrovoljno ograniili sopstveni suverenitet. To nam ne smeta kada zatreba da se pozove komisija OEBS u nastojanju da se razrei situacija u zemlji, a smeta nam drugom prilikom kada se to isto od nas zahteva i to na osnovu dobrovoljno prihvaenih meunarodnih obaveza. Pored toga to moramo shvatiti da je suverenitet svake zemlje ogranien, on je jo ogranieniji kod malih zemalja, a jo vie ogranien kod zemalja koje ugroavaju stabilnost i mir u regionu i na Kontinentu. Do kraja hladnog rata spoljna politika na globalnom planu bila je odreena suprotstavljenim stranama. U dananje vreme, osnovni parametri spoljne politike su stabilnost, prosperitet i mir. ini se da je onaj ko ugroava te parametre u najveoj opasnosti. Da li smo bili svesni ta se oko nas deava dok smo ugroavali novu arhitekturu sveta, moda nesvesno? Mi smo do nedavno bili ozbiljno odseeni od sveta, ne samo meunarodnim sankcijama, ve jednom apsolutnom informativnom blokadom i stvaranjem pogrene percepcije u javnosti o tom svetu koji nas okruuje. Cela ideja o tome da se moe napraviti neka velika Srbija, taj projekat Velike Srbije koji je zapostavljao Helsinki sporazum i opredeljenje Evrope da se granice ne menjaju ako su prihvaene kao meunarodno vaee. Apsolutno je bilo nerealno oekivati da svi Srbi mogu da ive u jednoj dravi. Kada se krenulo tim putem, onda je to bilo uz nos meunarodnoj zajednici. Naalost, kod nas je stalno vladalo uverenje da jednim metodom svrenog ina moemo dovesti svet pred injenicu koju e morati na kraju da prizna, to se delimino i deava,
66

Ameriko liderstvo
Kako su se promene odrazile na nemogunost uspenog voenja spoljne politike nae zemlje? U meuvremenu, desilo se da je nestala bipolarna struktura i da je bilo nemogue igrati na tu kartu. Prema tome, igranje na kartu Rusije je apsolutno kontraproduktivno, jer, Rusija ima vanija posla pre svega da odri svoj partnerski odnos sa SAD, nego da po svaku cenu titi svoju slovensku brau. Mi moramo shvatiti da ne moemo iveti van sveta, mimo sveta i bez sveta, da je svaka izolacija pogubna i to due traje tei je izlazak iz nje. Vidite da je svetsko javno mnjenje, koje je bilo izrazito protiv nas, poelo da menja svoju orijentaciju i da pokazuje simpatije, od trenutka kada su poeli protesti studenata i graana. Naravno, ta promena u odnosu prema nama je najvidljivija posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma... Tako su studenti, posle Dejtona, uinili najvie za reintegraciju nae zemlje u okvire civilizovanog sveta... Svakako. Svojevremeno smo mi delili sudbinu Miloevievog reima, kada je u vreme militantnog nacionalizma Srbija i srpski narod satanizovan zajedno sa svojim voama, pri emu se polazilo od jedne predpostavke da taj narod tog vou podrava. Kad je Miloevi postao mirotvorac i o Srbiji je prestalo da se govori loe, ali se i dalje predpostavljalo da je i dalje on legitimni predstavnik toga naroda koji u ime njega to ini, pa se pomalo utke prelazilo preko nedemokratskog karaktera reima sada se to razdvojilo na dve potpuno suprotstavljene strane aktuelnim dogaajima, onda vidite jednu sliku o narodu, a drugu o reimu. Platforma se bavi svim vanim spoljnopolitikim odnosima za nau zemlju. Jedan od najvanijih je, svakako, odnos sa SAD. Osnovno je videti realan raspored u svetu i prema tome se ravnati. to se tie politike SAD prema jugoslovenskoj krizi, ona moe da bude sa
67

ivorad Kovaevi
dobrim razlogom kritikovana, jer je bila dosta ambivalentna i ila dosta u cikcak. U poetku je izuzetno podravala integritet i ouvanje celovitosti Jugoslavije i na tome istrajala due nego ijedna od znaajnih sila u Evropi. Mnogo kasnije od drugih je priznala Sloveniju i Hrvatsku. Poslednja godina Buovog i prva godina Klintonovog mandata mogu se okarakterisati izvesnim povlaenjem SAD sa ove scene i njenog preputanja Evropi, to nije bilo dobro. Ustvari, za nas je bilo bolje da smo raunali na globalnu sliku koja uvek ima globalne interese, nego na neke takozvane tradicionalne prijatelje koji mogu da imaju svoje direktne interese. Evropske zemlje su, na neki nain, ispoljavale postojanje svojih pojedinanih interesa na ovome podruju, to se za SAD teko moe rei. Razmiljalo se i u kategorijama da su, SAD elele da rasture Jugoslaviju, pa onda da je ponovo sastave... To je apsurdno. O tome nema govora. Meutim, valja konstatovati injenicu da je meunarodna zajednica, koja nije bila mnogo jedinstvena u odnosu na jugoslovensku krizu, postala to samo dva puta prvi put sa Dejtonskim sporazumom i drugi put, u odnosu na aktuelnu krizu prekrajanja izbornih rezultata i da je oba puta bila jedinstvena na direktnu inicijativu i pod direktnim liderstvom SAD. Tu injenicu ne smemo smetnuti s uma. Ako su SAD bile u nekom trenutku malo distancirane od direktne intervencije u jugoslovenskoj krizi, kao rezultat rezervisanosti prema Vens-Ovenovom planu, onog trenutka kada su shvatile da je to ugroavanje optih interesa u svetu, a i ugroavanje predsednike pozicije na izborima, opredelile su se za pozitivan pristup. Oni su ti koji su stvorili Dejtonski sporazum i ine sve da se on dosledno sprovodi. To je zemlja koja ne voli dugo da trpi neuspeh i u kojoj nita ne uspeva kao uspeh. Kada su jedanput poslali trupe ovde, oni ne mogu da zamisle da se to zavri fijaskom. Dugorona strategija amerikog ulaska u region potvrena je nedavnim osnivanjem Inicijative za saradnju Jugoistone Evrope SECI. Svaka zemlja eli da obezbedi svoje prisustvo u nekom od regiona. Ja mislim da SAD jedino ne ele da budu van tog procesa. Za mene je na neki nain bilo simptomatinije njihovo rano prisustvo na tlu Makedonije, ali na nain koji je njima odgovarao. to znai, sa malim kontigentom i bez rizika. Za slanje trupa u BiH Amerika se teko odluila... ta biste uzeli kao najslabiju taku spoljne politike koja je do sada voena? Svakako to to se odluke donose na jednom mestu, bez ikakvog uticaja javnosti i parlamenta, posebno saveznog, bez ikakvog uea stratekih i drugih institucija koje se bave ovim pitanjem. Pored stava o potpunom diskontinuitetu sa dosadanjom spoljnom politikom, Platforma zastupa i tezu o diskontinuitetu sa SFRJ? Kada je re o kontinuitetu, zauzeli smo jasan stav o meunarodnopolitikom kontinuitetu zemlje. Meutim, ne moe se sporiti da postoji istorijski i kulturni kontinuitet sa zemljom u kojoj smo iveli. Teko se,
68

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

meutim, moe govoriti o politikom i moralnom diskontinuitetu sa SFR Jugoslavijom. To je bila drugaija zemlja, iji smo mi bili samo deo i zemlja koja je imala spoljnu politiku u ondanjem meunarodno-politikom okruenju i ondanjoj konstalaciji. Jednostavno, to se ponoviti vie ne moe. Oigledno je da, ne samo sa promenom vlasti, nego i sa promenom sveta, mi bismo bili u situaciji da promenimo recimo na odnos prema nesvrstanosti. Taj diskontinuitet nije vezan samo za potpuni raskid sa sadanjom spoljnom politikom. Mi, ustvari, polazimo od toga da te spoljne politike nema.

Hrvatska je vrlo vana

Uspostavljanje odnosa sa bivim lanicama federacije je, takoe, jedan od preduslova za skidanje spoljnog zida sankcija. Kako vidite odnos SR Jugoslavije i Hrvatske kao najbitniji i opredeljujui za stabilnost regiona? Da li oekujete novi egzodus Srba? Pitanje odnosa sa susedima je primarno pitanje za svaku spoljnu politiku. Mi smo u naim pravcima spoljnopolitikog stratekog opredeljenja to pitanje stavili kao prvu taku, ak pre Dejtonskog sporazuma. Odnosi sa bivim lanicama nisu za nas samo neto to kao obaveza proizilazi iz Dejtonskog sporazuma, ve neto bez ega ne moemo sreivati nikakve druge odnose u svetu. Jer, EU emfatino kae: "Ne traite od nas ono to uskraujete svojim susedima." Ti odnosi se uspostavljaju sa velikom zadrkom, sa velikim i nepotrebnim kolebanjem. Mi sa Hrvatima moramo uspostaviti otvorene odnose i razvijati sve vrste komunikacija i zbog toga to je to centralno pitanje koje opredeljuje odnose na Balkanu i utvruje odgovarajui ambijent za postojanje BiH kao celovite zemlje. Drugi, isto tako vaan razlog uspostavljanja odnosa sa Hrvatskom, je i to to imamo toliki broj naih sunarodnika na teritoriji Hrvatske. I, dok smo u jednom periodu njih podbunjivali da stvaraju sopstvenu dravu, u drugom periodu smo ih potpuno zaboravili. Ne znam koliko je to tano, ali kau da u tim naim meusobnim dogovorima i razgovorima naa strana ne insistira osobito na poloaju Srba u Hrvatskoj. Ambasador SAD u Hrvatskoj, gospodin Galbrajt, dao je, meutim, jednu izjavu koja je otrija osuda ponaanja Hrvata nego to smo je mi dali u bilo kom saoptenju. S druge strane, EU je u tom svom dokumentu o odnosu sa zemljama koje su nastale na teritoriji bive Jugoslavije, pored optih uslova za sve zemlje (Jugoslaviju, BiH, Hrvatsku), kod Hrvatske postavila pitanje prava Srba, kao preduslov za bilo kakav razgovor o saradnji sa EU. Prema tome, neprirodno je da mi ne budemo primarno zainteresovani da se sprei novi egzodus Srba iz Slavonije. Ako EU postavlja takve uslove Hrvatskoj, onda je prirodno da i mi moramo biti aktivni u tome. Od jedne situacije u kojoj smo nae sunarodnike smatrali delom nae jedinstvene nacionalne dravne zajednice u budunosti, mi smo doli u situaciju da nam postane svejedno. Ne moemo razmatrati pitanje

69

ivorad Kovaevi
nacionalnih manjina u Jugoslaviji bez istovremene obaveze da vodimo rauna o onim graanima kojima je ovo matica. Dosadanja spoljna politika se oslanjala i na podelu na prijatelje i neprijatelje i bila uslovljena ideolokim sklonostima i istorijskim sentimentima... Radi se o tome da taktiziranje na liniji razlika koje postoje meu pojedinim dravama, ne moe doneti koristi. Taktiziranje na razlikama koje postoje izmeu Engleske i Nemake, Grke i Turske, Rusije i Amerike, pri emu raunamo da iz tih razlika moemo da profitiramo. Iz takve spoljne politike nema profita, to se i pokazalo. Intervju, 28. februar 1997. Intervju: Gordana Risti

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

NEUVERLJIVA ALTERNATIVA

Vladajua partija, odnosno tzv. leva koalicija svakako se oporavila od oka i panike koja ju je bila zahvatila zimus pred kombinovanim pritiskom narodnog bunta i meunarodne zajednice. Ne znam da li se moe govoriti o konsolidaciji, jer "ustajanje iz mrtvih" nije rezultat neke osobito inventivne politike i znaajnih poteza vladajue partije, ve pre svega neshvatljivo kontraproduktivnog ponaanja koalicije Zajedno. Nikad Miloevi nije bio slabiji, niti opozicija jaa, nego zimus. I to se sve istopilo za nepuna tri meseca. Ne mogu ja tebi nikad toliko nauditi koliko moe sam sebi. Socijalistika partija Srbije i njeni koalicioni partneri raunaju sa starim adutima. To je, pre svega, vlast koju imaju i koja im omoguuje da izaberu, za njih najbolji trenutak za izbore i kratkorono podese politku prema tome (obezbede uredno servisiranje obaveza prema penzionerima i drutvenim slubama i smire urgentnim intervencijama radnike trajkove i za to se pripremaju prodajom telekomunikacija i eventualno drugih infrastrukturnih sistema). Veliki adut SPS ostaje dravna televizija, makar i ovakva kakva je. SPS je takoe preduzeo korake da se organizaciono uvrsti i kadrovski pripremi za izbornu kampanju. U celini, to je ipak najbolje organizovana partija. Ekonomska situacija je apsolutno besperspektivna, ali e njihovi napori biti usmereni na to da ne doe do inflacije, ili kakvih dramatinih potresa do izbora. Uinie sve to interventno mogu da se talas trajkova prosvetara, zdravstvenih radnika i drugih ne iri dalje. Iako zadravanje meunarodne izolacije onemoguuje bilo kakav ekonomski opravak, Miloevi e se radije s tim pomiriti, dogod mu neposredno ne ugrozi vlast, nego to e preuzeti politiki rizik prihvatanja zahteva meunarodne zajednice u pogledu Hakog suda, Kosova i slobode medija. Ipak, odluujui e biti odnos birakog tela prema promenama. Treba da se sklope dva elementa da bi se birai odluili da glasaju za promenu reima: sazrelo saznanje da aktuelna vlast ne valja i da postoji alternativa koja dovoljno uverljivo demonstrira da e doneti boljitak. Jedna od te dve komponente nije dovoljna. Birai se ne opredeljuju samo protiv oni moraju da glasaju i za. Koliko god da su prilike loe, to nije dovoljno za promenu raspoloenja birakog tela, jer je strah od promena i neizvesnosti bar isto toliko jak koliko i elja da se stvari menjaju. Bolje je znano s manom, nego neznano s falom.

70

71

ivorad Kovaevi
U Velikoj Britaniji biraima je izgleda ve bilo dosta 18-godinje torijevske vladavine. Slino oseanje je preovladavalo i prilikom prolih izbora, ali laburisti nisu bili dovoljno uverljivi i slabost konzervativaca nije bila dovoljna za promenu. Pojavio se novi lider, Toni Bler, koji nije obeavao radikalne promene u politici, ali je ostavljao utisak oveka u koga se moe imati poverenja. Da su izbori kod nas bili krajem januara, Miloevi bi ih po svoj prilici izgubio. On je bio na vrhu svoje kompromitacije u oima ljudi, a opozicioni lideri na vrhu poverenja da znaju ta hoe, jer su svoje zahteve sveli na nekoliko neoborivih stvari, a o svemu ostalom se nisu izjanjavali. Dodue, moe se desiti da u tom variranju raspoloenja birakog tela bude nedovoljno spremnosti da se vlast u celini poveri jednoj strani. Tako imamo demokratskog predsednika i republikanski Kongres u SAD, i kohabitaciju u Francuskoj sa konzervativcem na elu drave i socijalistom na elu vlade. Da li i kod nas postoje izgledi za tako neto? Nije sasvim iskljueno da niko ne dobije dovoljnu veinu i da se mora ii na koalicionu vladu. Bili smo blizu tome i nakon prolih republikih izbora. Sve u svemu, to se tie ansi socijalista realno je oekivati da e im odreeni broj onih koji su za njih glasali na prolim izborima ovog puta uskratiti poverenje posle svega to se deavalo zimus (a i mnogobrojni trajkovi verovatno nee ostati bez posledica), ali je verovatnije da e mnogi od njih pre apstinirati (ili moda dati svoj glas eelju) nego to e glasati za opoziciju. Uopte, apstinencija e se po svoj prilici poveati, a to vie ide u korist socijalistima, jer i sa neto manjim brojem glasova mogu zadrati ozbiljno neokrnjen procenat osvojenih glasova. Njihov predsedniki kandidat ne moe oekivati da dobije onoliko koliko bi dobio Miloevi (koji je uvek dobijao vie nego njegova partija), tako da e to, verovatno, biti na nivou onog to dobije vladajua koalicija. Da li je opozicija spremna da preuzme vlast? Ne verujem. Jednostavno, ne deluje dovoljno ozbiljno kao alternativa. Slaem se sa izjavom Vuka Drakovia da koalicija Zajedno postoji, ali "vie kao jedno razoarenje naroda". To je najvanija injenica, bez obzira ko je koliko tome doprineo. To, uostalom nee biti presudno za opredeljenje biraa. Bez ujedinjavanja, opozicija nema anse. Osim toga, ona nije bila u stanju da uveri birae da zna ta hoe. Na jednoj strani, programski je nedovoljno jasna. Najvii domet programskog izjanjavanja dostignut je pri kraju graanskog protesta, ali su u meuvremenu druga pitanja izbila u prvi plan monarhija, ili republika, partizani i etnici, grbovi i himne. Veliku ansu opozicija je prokockala nesposobnou da demonstrira kompetentno vrenje vlasti u gradovima koje je osvojila posebno u najveim: Beogradu i Novom Sadu. Nije re o tome da li je nova vlast mogla vie da uini za sto dana verovatno ne, imajui u vidu bedan poloaj lokalne samouprave u pogledu ovlaenja i sredstava, naslee koje im je ostavljeno i spremnost republikih vlasti da im samo odmognu koliko mogu. Re je, pre svega, o tome da u prvom planu nisu sami problemi gradova, ve nespremnost
72

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

koalicionih partnera da sarauju, tako je neuporedivo vie informacija o njihovim svaama nego o naporima (kojih ima) da se nagomilani gradski problemi reavaju. Birai bi verovatno imali razumevanja za objektivno teku sitiaciju, ali ga nimalo nemaju za njihove svae, pueve i skandalozna prepucavanja. Vie se govori protiv koalicionih partnera, nego protiv reima. Ovo je ve, po nekim raunima, sedma koalicija od uvoenja viestranakog sistema, koja se neslavno raspala. Zato? Delom i zbog toga to mi i nemamo prave politike stranke, koje izviru iz odreenih socijalnih miljea, ili prepoznatljivih politikih pledoajea. Pre je re u jednom sluaju o partiji vlasti, a u drugom o nedovoljno profilisanim i socijalno-politiki izdeferenciranim grupama koje se prepoznaju pre svega po svojim liderima. U takvom sluaju, pre e doi do izdvajanja frakcija u nove partije sa novim liderima, nego do ujedinjavanja programski srodnih parija u koalicije, odnosno i ako (pod pritsikom glasaa) do njih doe, te koalicije su nestabilne i raspadaju se vie zbog gloenja njihovih sujetnih voa nego zbog stvarnih politikih razmimoilaenja. Upravo zbog toga su i mogue neke nove koalicije, do jue nezamislive sa stanovita imida koje u javnosti imaju. Politika meunarodne zajednice prema nama je u ovom trenutku vrlo prepoznatljiva. To je ubedljivo demonstrirano posetom Medlin Olbrajt i dokumentom, takorei ultimatumom usvojenom u Sintri. Na delu je snano i tvrdo opredeljenje SAD na reafirmaciji i implementaciji Dejtona i zakljuaka Gonzalesove komisije i sinhronizovano delovanje Evrope u istom pravcu. Oni su svim akterima na domaoj sceni jasno i glasno rekli da od dejtonskih sporazuma nee odstupiti i da je samo njihovo potpuno sprovoenje ulaznica za Evropu i svet. Vredi zapaziti da je g-a Olbrajt u prvi plan stavila one delove Dejtona kojim se ponitavaju rezultati rata (za razliku od onih odredbi tog sporazuma koji ih naalost priznaju): saradnja sa Hakim sudom, povratak izbeglica i ouvanje celovite BiH. Iako je bilo pekulacija da je za Amerikance najvanije pitanje Kosova, a da e na ostalim pitanjima vie formalno insistirati, primetno je da je u Beogradu Medlin Olbrajt kao prvi prioritet istakla saradnju sa Hakim tribunalom. Prema tome, jasno je ta od nas oekuje meunarodna zajednica kao to je jasno i da bez toga nema izlaska iz teke meunarodne politike, finansijske i ekonomske izolacije. ta smo u stanju da prihvatimo? Da je sree sami bismo, bez ikakvog pritiska, ostvarili saradnju sa Hagom, poeli ozbiljan dijalog sa Albancima na Kosovu, deblokirali reavanje pitanja sukcesije, oslobodili medije i organizovali fer i potene izbore. Moramo razvijati svest o tome to ne bi moralo obavezno da rezultira gubljenjem izbora da rat nije zavren niti je na povratak u svet mogu dogod ne budemo ispunili prihvaene meunarodne obaveze. Moda probija saznanje da ovako mimo sveta, van sveta, a pogotovo protiv sveta, vie ne moemo i da je red da se napokon ponovo upiemo u normalne zemlje. Republika, godina 9, br. 166, 16-31. jun 1997.
73

ivorad Kovaevi

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

U reniku dajete uz svaku odrednicu tri-etiri primera upotrebe fraze, a izvori su vam bili mnogi ugledni svetski listovi i impresivan broj knjievnih i publicistikh dela (tano 228). Za poetak je, pobogu, trebalo sve to iitati... Ve odavno sam stvorio naviku da u svemu to itam na stranom jeziku (a to je preteno), obeleavam razliite izraze i, im proitam novine ili knjigu, ubacim u kompjuter. Morao sam stoga da napravim posebne programe za korienje skupljenog materijala. Isto tako, morao sam se odmah opredeliti za sistem to lakeg korienja renikom, to kod frazeolokih renika nije nimalo jednostavno. Tu sam uveo i neke novine, za koje se nadam da e biti od velike pomoi korisnicima. Naime, pored abecednog indeksa po kljunim reima (dakle kad moete nai frazu po bilo kojoj rei koju znate), uveo sam i neku vrstu tezaurusa, tako da se kod svake odrednic upuuje na idiome, poslovice i izraze koji priblno isto znae. To mi je oduzelo ogromno vreme, ali mislim da je vredelo. Va renik ne lii na obian renik, jer on moe ne samo da se direktno koristi, ve i da se ita, jer nudi obilje raznovrsnog materijala uz pojedine odrednice. Da, to je reeno jo na promociji ranijeg renika. eleo sam da korisnik vidi kako pojedini izraz izgleda u kontekstu konkretne reenice i njegova uopotreba i u obinom govoru, i u novinama, u politikom reniku i u knjievnom delu. U reniku ete naii i na Kenedija, Regana, Bua i Klintona, na erila, Vilsona, Taerku i Mejdora, na Hruova, Gorbaova i Jeljcina. Neki primeri su male anegdote. Recimo uz to eat crow, to znai posuti se pepelom, priznati greku i izviniti se, nai ete kako je Hari Truman iznenadio svojom pobedom sve one (meu njima i "Vaington post") koji su tvrdili da njegov protivnik Tomas ui sigurno dobija, i onda je na dan pobednike parade preko cele zgrade "Vaington posta" osvanula velika parola na kojoj je pisalo "Gospodine Predsednie, spremni smo da pojedemo neto, kad god vi budete spremni da servirate". Ili, uz egg-head, to e rei intelektualac, knjika osoba, navodi se kako je predsedniki kandidat Adlaj Stivenson, jedna zaista intelektualna figura na amerikoj politikoj sceni, bio zbunjen kad je na mitingu u Viskosinu uo da mu dovikuju "Egg-head!", upitao ta to znai, i odmah zatim uzviknuo: "Jajoglavi celoga sveta, ujedinite se; vi nemate ta da izgubte sem umanceta". Ili uz strange bedfellows, to znai udan par, neprirodni saveznici, navodi se kako je eril posle napada Nemake na Sovjetski Savez stekao neprirodnog saveznika u Staljinu i na uenje jednog poslanika kako on uopte moe da kae bilo ta povoljno o komunistikom diktatoru, u trenu reagovao reima: "Da je Hitler izvrio invaziju na pakao, ja bih u Donjem domu rekao nekoliko lepih rei o avolu". Vi ste ve 1991. godine objavili kod istog izdavaa "Srpsko-engleski renik idioma, izraza i izreka", za koji je, recimo, dr Ivan Klajn rekao da predstavlja "neto bitno novo u naoj leksikografiji". Pokazuje se, dakle, da vi polako osvajate jedan zanimljiv i svakako izuzetno koristan prostor u naoj publicistici. Da li je, konano, to bio i cilj?

NEMA MIRA MEU MASLINAMA

Ve sam pojava dva toma "Englesko-srpskog frazeolokog renika" deluje zaista ubedljivo. Fascinacija, meutim, nastaje tek kada se on otvori, prelista: pa, to je i zabavno, duhovito tivo koje se s velikim intersovanjem prati. Udaljeno je, na neki nain, od uobiajene predstave o renicima. To novo, a moemo rei i kapitalno delo nae publicistike, stvorio je ovek dobro znan u politikom ivotu onog Beograda i one Jugoslavije. Bio je gradonaelnik, diplomata, ambasador. Kao malo, zaista malo ko, on se pod svoje mirne, stare dane upustio u gotovo nedostian poduhvat iji se srean kraj dogodio ovih dana kada se taj renik, lepo ukorien, u izdanju uglednog izdavaa "Filipa Vinjia", konano pojavio u izlozima knjiara... Autor je inae, "Engleskosrpski frazeoloki renik" posvetio svojoj supruzi. Tamo pie: "Margiti, za ljubav i podrku". NIN: Upravo se, u izdanju kue "Filip Vinji" pojavio dvotomni Engleskosrpski frazeoloki renik. Dve velike knjige, 1622 stranice, reju ogroman poduhvat. Koliko dugo ste pripremali to delo? ivorad Kovaevi: Pet godina i dva meseca. Ali, bukvalno iz dana u dan. Na zidu sam ispisao upozorenje: Nulla dies sine linea. Otkuda, pre svega, elja i potreba da se bavite, grubo reeno, renikom fraza? Odavno sam shvatio, uei strane jezike, da je jedno nauiti rei i gramatika pravila, a drugo ui u duh, osobenosti i bogatstvo stranog jezika. Bez poznavanja i upotebe ustaljenih govornih fraza, napose idiomatskih (koje znae neto drugo nego rei koje ih ine), niti se moe ispravno razumeti strani jezik, niti na njemu moete komunicirati, a da se odmah ne pozna da ste stranac, koliko god pravilno govorili. Tih izraza ima toliko mnogo i tako su specifini da e ih retko ko sve znati (ili ih se setiti kad zatreba), pa je frazeoloki renik veoma potreban svima onim koji ele da usavre i obogate svoje znanje stranog jezika. Ja sam te izraze godinama skupljao i kad sam pre deset godina kupio kompjuter, pokuao sam da ih sredim, pokupovao sve mogue frazeoloke renike (koji su na drugim jezikim podrujima veoma popularni) i tako uao u jedno podruje koje me je fasciniralo i zaeleo da se u tom poslu oprobam, i ne sanjajui koliko je zamaan. Ali, to za mene nije radna obaveza koju sam sebi nametnuo, ve veliko uivanje, koje je unelo jednu novu dimenziju u moj ivot.
74

75

ivorad Kovaevi
Ne bih rekao. Dovoljno je drsko s moje strane da sam se uopte upustio u jednu oblast koja nije bila moja osnovna vokacija, iako je uvek bila velika ljubav. Radujem se kad i drugi, kompetentniji, a posebno korisnici, misle da to nije ba tako loe. Dok sam radio na drugom reniku, uporedo sam unosio ispravke i u prvi i sada radim na njegovoj drugoj verziji. Ne samo da e on biti bogatiji, ve e biti otklonjeni i mnogi nedostaci kojih sam u jednom paljivom kritikom proitavanju naao. Svi ti nedostaci, kojih mora da ima i u novom reniku, pored ostalog su rezultat injenice da sam ih ja pisao sam, a renici su obino rezultat rada itavih timova. Jedina dobra strana tog individualng rada je da je kriterijum prirodno potpuno ujednaen, to kod kolektivnih dela nije uvek sluaj. Od oveka bogate i, ajmo rei, turbulentne politike karijere mogli su se pre oekivati memoari. Radite li na njima? Boe sauvaj! Prema memoarima sam sumnjiav mnogo je tu "japajakanja", to bi rekao Krlea. Drugo je kad ljudi iz dana u dan vode dnevnik, onda je svedoenje mnogo pouzdanije. Ja to nisam inio. Uostalom, zar nije bolje da ljudima ponudim neto korisno, umesto da itaju moju povoljnu interpretaciju greaka koje sam u ivotu inio? Sa ve lepe vremenske distance, kako vam se danas ine posebno problematini periodi u vaoj politikoj karijeri: onaj dok ste bili gradonaelnik Beograda i, naroito, onaj kada ste pre vremena povueni sa ambasadorskog poloaj iz Vaingtona? Ne znam ta je tu problematino i ta ve nije poznato javnosti? Ja sam svaki od poslova koje sam obavljao radio sa ljubavlju i, smem li da budem neskroman, vredno. Ja sebe, s pravom ili ne, nikad nisam smatrao politiarem. Nemam ja taj nerv. Nisam pripadao ni jednoj od ondanjih politikih struja, niti bio iiji ovek. Na funkciju gradonaelnika Beograda (koja je sigurno i politika, ali sam ja na nju gledao kao na jedan odgovoran javni posao pre svega) izabran sam u 44. godini i doao dobro potkovan posle petnaest godina rada na gradskim problemima u Stalnoj konferenciji gradova. Ja mislim da je gradonaelniki najvaniji posao koji sam radio osam godina nije malo. Mogu rei da je to bila jedna jaka ekipa, uveren sam kompetentnija nego republika. Da li je bila uspena poslednji ja mogu da sudim. To "problematino" u vaem pitanju odnosi se verovatno ne na moj rad, ve na aferu o kojoj sam javno progovorio, iako nigde nisam bio javno pomenut ni prozvan. Da sam "politiar" nikad to ne bih uradio, ve bih pustio da stvar "legne", ali sam, umesto toga, ja sam sm izazvao javnost i bilo koga ko o tome ta zna da mi kae, jesam li u neemu pogreio. to se tie Vaingtona, postoje mnoge javne domae i amerike procene o tome kako sam predstavljao Jugoslaviju, a vraen sam praktino zato to nisam hteo da se solidariem sa jednom pogubnom politikom koja se jasno ocrtavala posle Osme sednice. Da nije bilo sluaja Stanovnik, nalo bi se neto drugo. Zanimljivo je moda da sam tada upravo od vaeg lista dobio ponudu da se u jednom razgovoru pospem pepelom e, da bi
76

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

mi bilo oproteno, ali to mi nije padalo na pamet. Brzo sam shvatio da je bilo bolje da sam poslat kui ranije nego kasnije. Vratio sam se u Beograd, uzeo neiskorieni godinji odmor, nastavio da intenzivno radim na reniku, a zatim dao otkaz (iako sam imao pravo na godinu dana plaenog nerada), probao sa nekim biznisom (koji mi oito ne ide od ruke) da bih preiveo, a zatim otiao u prevremenu penziju. Zato upisujem u zaslugu Slobodanu Miloeviu to me je oterao (pravilno procenivi da mu ja neu svriti posao) i time mi omoguio da odjednom dobijem slobodno vreme kojeg nikada u ivotu nisam imao i koje sam iskoristio kako sam eleo. Vae "amerike veze" su izuetno jake ve i po prirodi stvari. Tamo ste magistrirali, na Berkliju, tamo specijalizirali, na Harvardu, tamo mnogo puta i odlazili i iveli. Delite li dosta raireno uverenje da je Amerika u mnogome uticala na raspad i rat u Jugoslaviji? Ako time "u mnogome uticala" hoete rei da li je podrala raspad i rat odgovor je negativan. Amerika politika prema krizi u Jugoslaviji je, dodue, bila u mnogo emu ambivalentna i imala krivudav tok. Nesumnjivo je da je na samom poetku krize zastupala ouvanje jedinstva Jugoslavije. Proitajte Jovievu knjigu. Ne zaboravite da je Amerika poslednja, sa velikom zadrkom, priznala Sloveniju i Hrvatsku, Bejker je u predveerje rata obiao jugoslovenske republike u pokuaju (istina prilino zakasnelom) da sprei raspad i rat. Potom se Amerika dezangaovala i potpuno prepustila inicijativu i odluke Evropi ("Sutina te politike je dranje SAD na distanci i preputanje Evropi da se angauje i trai reenje", kae Iglberger ambasadoru Mujezinoviu u oktobru 1991). Nova Klintonova administracije je zatim neopravdano oklevala da prui podrku Vens-Ovenovom planu, ime je izgubljeno dragoceno vreme, a onda je Kristofer vrlo benigno reagovao na odbijanje skuptine na Palama da prihvati taj plan. U poslednjoj, pak, fazi raspleta, Amerika je ponovo preuzela inicijativu i vodeu ulogu u donoenju Dejtonskog sporazuma, ime je rat okonan. Nama je uvek neko drugi kriv. Tek kad se jasno utvrdi i prihvati ko ima primarnu odgovornost za rat, moe se raspravljati i o tome da li je meunarodna zajednica, i u njoj najuticajnija Amerika, delovala najedakvatnije. Treba rei da je nau tadanju politiku karakterisao potcenjivaki, ignorantski i, u osnovi, arogantan odnos prema meunardnom faktoru. ("Da svrimo mi stvar na terenu i svetu nee ostati nita drugo nego da prizna rezultate vojnih pobeda.") Kao to znamo, odredbe Dejtonskog sporazuma jo nisu ispunjene. Smatrate li da e Amerika insistirati na njima "do poslednjeg slova"? Hoe, i ne samo ona. Insistirae se i na ispunjenju Gonzalesovog izvetaja i na uslovima za regulisanje odnosa sa Evropskom unijom, i na uslovima za prijem u meunarodne finansijske institucije. Uostalom, postavlja se pitanje koje nekom moe udno zazvuati: da li reim stvarno eli da izvue Jugoslaviju iz meunarodne izolacije? Ako eli, stvar je relativno jednostavna: treba ispuniti uslove na ije se izvravanje Jugoslavija obavezala. to bismo,
77

ivorad Kovaevi
uostalom, da je sree i pameti, mi sami uinili bez ikavog meunarodnog pritiska, jer je to u naem najboljem interesu. Zar ne treba, to je bre mogue, normalizovati odnose sa svim dravama nastalim na tlu bive Jugoslavije? Zar ne treba jedanput ozbiljno prii razgovorima o reavanju kosovskog pitanja? Treba li drugi da nas pritiskaju da ne prihvatamo kolektivnu krivicu za ono to su pojedinci uradili? Je li dolo vreme za unutranju demokratizaciju, nedirigovane medije, fer izbore i ekonomske reforme? Za svakog razumnog oveka odgovor bi morao da bude potvrdan. Ako se to nee, zna se da nema povratka u meunarodnu zajednicu, nema priliva stranog kapitala, nema ekonomskog oporavka i toga svi u ovoj zemlji moraju biti svesni. Sve ostalo je sejanje magle. Izgleda, prema tome, da je reim doao do zakljuka da e se pre odrati u uslovima izolacije, makar to znailo dalju stagnaciju, tanije nazadovanje. Moda to i nije lieno svakog smisla, razume se, sa stanovita ouvanja vlasti po svaku cenu, ali se interes reima i interes zemlje pritom bitno razlikuju. Uoavate li neku bitniju razliku u jugoslovenskoj diplomatiji iz vaeg vremena i ovog dananjeg? Svakako. O kvalitetu dananje diplomatske slube nisam u stanju da sudim. Neki profesionalni diplomata sa boljim uvidom bi to mogao kompetentnije da oceni. Ali, razlika je oigledna. Ondanja diplomatija je predstavljala jednu meunarodno uvaenu i spoljnopolitiki aktivnu zemlju. Ne bih voleo da budem u koi dananjih diplomata koji predstavljaju zemlju koja nije lanica UN, koja je potpuno meunarodno izolovana i na koju se gleda, ne kao na inioca i ravnopravnog uesnika u meunarodnim odnosima, ve kao na zemlju koja je meunarodni problem, ija su spoljna politika i ponaanje suoeni sa snanom odbojnou javnog mnjenja u svetu. Forum za meunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, iji ste vi predsednik, izaao je poetkom godine sa platformom za alternativnu spoljnu politiku u ijem je uvodu reeno da se Jugoslavija nalazi u krajnje tekom meunarodnom poloaju. Ima li kakvih promena od onda? Mi emo se ovih dana oglasiti upravo o tome. Naalost, meunarodni poloaj Jugoslavije je jo tei, a poverenje meunarodne zajednice u njenu sposobnost da izae iz krize jo manje. Reim i dalje nastoji da izvrda ispunjenje prihvaenih meunarodnih obaveza, to nas jo vie udaljava od trenutka kad treba da postanemo normalna zemlja i ravnopravna lanica meunarodne zajednice. S druge strane, kredibilitet zemlje, ako ne i vlasti, bio je naglo porastao posle zimskog bunta, o zemlji se prvi put povoljno pisalo posle toliko vremena, poelo je da prevladava uverenje da se ne moe vie raunati sa Miloeviem kao vanim faktorom u implementaciji Dejtona, lideri opozicije su ostvarili vie meunarodnih kontakata nego reim otkako dri vlast, u svetu je provejavalo uverenje da su demokratske promene "tu iza ugla" a onda se bedno raspala koalcija Zajedno dolo je do novog talasa opte frustracije i gubljenja nade, ekstremisti su dobili veliku podrku, a ekstremizam
78

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

nas samo jo vie udaljava od meunarodne zajednice. Dakle, pored prvenstvene odgovornosti onih koji odluuju o spoljnoj politici zemlje, veliki deo odgovornosti za dalje pogoranje nae meunarodne pozicije pada na opoziciju, koja nije bila u stanju da se uzdigne iznad svojih sitnih interesa i prestinih sukoba do nivoa zajednike odgovornosti za interese zemlje. Jugoslovenska politika scena trenutno je interesantnija nego, ini se, ikada pre. U Srbiji je eeljev rejting vrlo visok, ako raunamo njegov uspeh na poslednjim izborima, u Crnoj Gori pobedio je Milo ukanovi. Imamo, dakle, dva ljuta proticnika a iznad njih Miloevia. Vidite li vi tu neki dijalog, neku perspektivu mira i stabilnosti? Naalost, ne. Zajedniko promenama koje ste pomenuli je slabljenje pozicije SPS. Razlika je, pak, velika. U Crnoj Gori je pobedila jedna opcija, u osnovi reformistika i okrenuta vraanju Jugoslavije u svet, u Srbiji zasad prevagu ima upravo suprotna teko konzervativna, ekstremistika i izolacionistika. Nema tu mira meu maslinama. Neke nade koje daje ukanovi, ubedljivo potire eelj. Ne znam da li se od novih izbora moe ta oekivati, sem moda da vladajua koalicija sa slabijim kandidatom proe jo slabije, a eelj, koji je od prolih izbora u novembru 1996, vie nego udvostruio broj glasova, moda jo i bolje. Sad se beru plodovi politike koju je vodio reim, ali, naalost, i krupnih greaka i neodgovornosti opozicije. Vi ste danas penzioner. To je u ovoj zemlji jedan od najtunijih statusa. Da li je rad na vaim renicima bio i nain bekstva iz stvarnosti? Ne. Zato? Od stvarnosti ne beim, sa njom se svakodnevno vrlo bolno suoavam. Jednostavno, elim da najkorisnije provodim "tree doba" i ne traim slobodno vreme koje imam. Ali, pored rada na renicima, koji mi je primaran, ne elim da se zaaurim u ljuturu svog rada i da izbegnem da kaem ta mislim o onome to se deava oko nas kad me neko zapita kao vi danas. Mislim da niko nema prava da ostane nem pred ovolikom mukom. Moja supruga i ja bili smo vrlo uredni etai zimus. Mnogi su mi prilazili da mi kau da im je milo to sam i ja sa njima, drugi su me pitali ta ja, bivi funkcioner, traim tu. Svako ima pravo na svoj stav, i oni koji me to pitaju, i ja koji hou da se solidariem sa jednim opravdanim i uzbudljivim protestom koji najvie odgovara slici koju elim da imam o Beogradu. Ponekad neto napiem za novine, svake srede sam u jednom vrlo zanimljivom i impresivnom drutvu lanova Foruma za meunarodne odnose. Ali, politikom se ne bavim u smislu stranake aktivnosti. Bio sam u jednoj partiji i to je vie nego dosta, a sem toga nisam im potreban, mada, iskreno, ni oni meni. O intelektualcima se u ovoj zemlji uvek mislilo u krajnostima, pogotovo kad je re o njihovom angamanu u politici. Kako pripadate njima, a ovek ste koji se itavog ivota bavio i politikom, interesantno je uti vae razmiljanje na tu temu... to se linog stava tie, ve sam vam odgovorio. Inae, svaki intelektualac e se opredeliti da li eli da aktivno uestvuje u politici. Niti je to nespojivo, niti se podrazumeva. Dodue, jedno je oglasiti se u smutnim vremenima, kada je to skoro moralna obaveza, a drugo je aktivno se baviti
79

ivorad Kovaevi
politikom. Kad se radi o posebno istaknutim intelektualcima, velikim imenima kulture, njihova odgovornost za to ta e rei, za koju e se politiku zalagati, srazmerna je renomeu koji uivaju. Neki su to zaboravii i dosta olako se uhvatili u kolo jedne politike koja nas je odvela u propast. Pojedini su bili i kolovoe i oni ne mogu izbei javnu ocenu njihovog delovanja, koja e poesto biti u velikom neskladu sa onim to su podarili naoj kulturi. Za tu dihotomiju sami su krivi. NIN, 30. oktobar 1997. Intervju: Jasmina Leki

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

POVODOM PORUKE EVROPSKE UNIJE

Ovo je pomalo neobian dokument, s obzirom da je dat u obliku specijalne deklaracije koja se kao poruka upuuje direktno graanima Jugoslavije. Ne seam se nekog slinog obraanja javnosti neke zemlje. Izgleda da su u EU doli do zakljuka da je posle toliko kontakata sa domaim zvaninicima i upozorenja na potrebu da se prihvaene meunarodne obaveze potuju, porebno jednom jasno predoiti svim Jugoslovenima kako stvari stvarno stoje i na kome je odgovornost to njihova zemlja nije deo evopske porodice nacija. Oni kau: mi elimo da zauzmete mesto koje vam pripada, mi emo vam u tome pomoi bez ikakvih predrasuda i preferencija, svi u regionu imaju jednake anse, ali, vaa zemlja se tim ansama ne koristi, ona ne izvrava obaveze koje je preuzela od onih u Dejtonskom sporazumu, do onih u Gonzalesovom izvetaju. Da ne bilo nedoumice, te obaveze se podrobno nabrajaju, pri emu se kao uslov za razvijanje odnosa sa EU trai, ne njihovo kompletno ispunjavanje, ve ostvarivanje istinskog napretka. Hoe se rei: ako ste vi danas u izolaciji, ako vam je ekonomija u rasulu, ako bedno ivite, nije tome kriva ni Evropa ni meunarodna zajednica u celini kriva je politika koju vodi vaa vlada i koja je proizala iz nacionalistikih pozicija, kojima jednostavno nema mesta u Evropi. Dakle, za svoju bednu poziciju ne krivite Evropu i svet, ve sebe same, tanije one kojima ste poklonili poverenje. Ovo je dosada najdirektnija poruka kojom se osuuje pogubna nacionalistika i ksenofobina orijentacija koja je primarni i primordijalni izvor svih nedaa koje su nas stigle. Vrlo je simptomatian kraj pisma Jugoslovenima, u kome je moda sadran osnovni motiv obraanja: vi, graani Jugoslavije morate se zajedno opredeliti kako da vaa zemlja ponovo nae mesto kakvo joj pripada u okviru zajednice naroda. To se moe shvatiti i kao neka vrsta predizborne poruke. Na kakav e odjek ovo naii ne znam. S jedne strane, zvanini, a istovremeno najtiraniji i najgledaniji mediji su deklaraciju nastojali da nekako zabaure na sporednim stranicama listova i poslednjim minutima tv-dnevnika, iskrivljujui njen smisao skraivanjem i prepriavanjem, a predstavnici SPS i JUL su, umesto moda oekivanog reagovanja na injenicu da se EU zaobilazei vlast obraa narodu, interpretirali ovu otru kritiku i poslednje upozorenje kao priznanje i pohvalu dosadanjoj politici. Ve to dovoljno svedoi o nespremnosti reima da svoju politiku menja. Na drugoj strani, svet uopte ne moe biti siguran kako e u narodu uopte biti primljena bilo kakva poruka
81

80

ivorad Kovaevi
meunarodne zajednice, sa kojom su tako dugo sve veze u prekidu i o kojoj je godinama stvarana slika kao o skupu onih koji su se ujedinili da nanesu tetu srpskom narodu, pa se i dobronamerna i principijelna poruka moe lako interpretirati kao novi neopravdani i nepravedni pritisak. Moda svesni toga, autori deklaracije su izbegli da direktnije apostrofiraju reim, ili ukau na neposrednu opasnost da na izborima odnesu pobedu ekstremistike snage, to bi zemlju gurnulo u samo jo dublju izolaciju. Zato ne verujem da e ova poruka, iako vrlo znaajna, naii na vei oek i imati snaniji efekat. Deutsche Welle, 15. novembar 1997.

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

EVROPA NAM NIJE KRIVA

ivorad Kovaevi je nekadanji gradonaelnik Beograda, potom lan SIV zaduen za meunarodne ekonomske odnose, a kasnije ambasador SFRJ u Vaingtonu. Sada je penzioner i predsednik uglednog Foruma za meunarodne odnose nevladine i nestranake institucije koja okuplja 55 najpoznatijih eksperata za meunarodne politike i ekonomske odnose, bive diplomate, ugledne spoljnopolitike novinare i profesore meunarodnog prava. Gospodin Kovaevi je, podsetimo, autor dva renika: srpsko-engleskih idioma, izraza i izreka i englesko-srpskog frazeolokog renika. Inae, povod za razgovor s ovim iskusnim diplomatom bila je poruka Ministarskog saveta Evropske unije graanima Jugoslavije. Nezavisna svetlost: efovi diplomatija evropske "petnaestorice" usvojili su specijalnu deklaraciju kojom se prvi put direktno obraaju graanima Jugoslavije porukom: "Evropska porodica vas eka, na vama je da se opredelite". Koliko su u pravu oni koji tvrde da ima neeg uvredljivog u ovoj poruci? ivorad Kovaevi: Poruka je neuobiajena u tom smislu to se evropska zajednica obraa direktno javnosti, da tako kaem, preko glave vlade. Meutim, to je politiki potez. Da li je uvredljiv to ne znam. Dosadanje reakcije ne ukazuju na to. Oigledno da je Evropskoj uniji pomalo dozlogrdilo ovo igranje murki i veito izvrdavanje od strane reima jasnih poruka koje je do sada vladi upuivala i vrlo jasnih preduslova koje je utvrdila za uspostavljanje saradnje. Poto to nije vredelo, opredelili su se za direktno obraanje javnosti. Moram da kaem da je to u kontekstu sednice Saveta ministara, na kojoj je raspravljano o uinku svake od zemalja u regionu i realizaciji uslova koji su postavljeni takozvanim regionalnim dokumentom Evropske unije. A izuzetak je uinjen u odnosu na Jugoslaviju samo u pogledu ove poruke, ime se htelo rei da je ona na samom zaelju ovih zemalja u pogledu izvravanja meunarodnih obaveza, koje je sama prihvatila. Ne podriva li se, ovim potezom, legitimitet drave?! Mislim da je re prejaka. Ne bih mogao rei da ova poruka podriva legitimitet drave, jer Evropska unija nije pozvala graane Jugoslavije da se suprotstave svojoj vladi. Ona je samo rekla: ako ste danas na zaelju Evrope, za to nije kriva EU, nije kriva maunarodna zajednica, ve pogubna politika koja je voena i koja vas je dovde dovela. To je, razume se, kritika vlade, al to nije

82

83

ivorad Kovaevi
poziv, poput Informbiroa, graanima da svrgnu svoju vladu nego apel da na sledeim izborima dobro razmisle kome e dati svoje poverenje. Brisel je ovom prilikom, prvi put od raspada bive SFRJ, odluio da preskoi svoje dotadanje sagovornike, vladu i efa drave, i svoje zahteve uputi direktno stanovnitvu. Kako to, kao iskusan diplomata, objanjavate? Celokupna meunarodna zajednica sve vreme je raunala na Miloevia kao na faktor koji e doprineti ostvarivanju Dejtonskog sporazuma, u ijem je uspostavljanju sam uestvovao, preuzevi, u ime Jugoslavije, odreene obaveze. Meutim, kako vreme odmie, vidi se da Miloevi i nije vie takav faktor u pogledu obezbeenja odgovarajuih uticaja na Republiku Srpsku, a to se tie unutranje situacije u Jugoslaviji, nijedan od znaajnijih uslova nije do sada ispunjen. Ovom prilikom je EU vrlo podrobno pobrojala sve obaveze koje Jugoslavija treba da ispuni i koje je ona prihvatila da bi postala ravnopravni lan meunarodne zajednice. Time je EU htela da demonstrira da u meunarodnoj zajednici postoji puni konsenzus o tome da su to uslovi koje Jugoslavija obavezno mora da ispuni. Poto je politika reima orijentisana na stalno odlaganje i izvrdavanje izvravanja tih obaveza, EU je dola do zakljuka da narodu treba jasno rei ko je odgovoran za to to jo nismo vraeni u evropsku porodicu. Kakav je efekat ove deklaracije u domaoj javnosti? I sam se pitam. Prvo, taj dokument u celini i nije prezentiran javnosti od strane najmasovnijih medija, koji su pod kontrolom reima. Sudei po Tanjugovoj interpretaciji onoga to je napisano u vodeim listovima i nainu na koji su predstavnici JUL i SPS govorili o tom dokumentu, ispalo je da se radi o poruci u kojoj se odaje priznanje reimu, a ne vri njegova najdirektnija i otra kritika. Vladimir tambuk je ak dozvolio sebi da kae kako ova deklaracija u potpunosti sledi opredeljenja JUL koji posebno podrava ideju EU o potrebi da se SRJ potpuno ekonomski reintegrie u svetske i evropske tokove i da jedina razlika meu njima postoji samo u proceni brzine kojom se to moe realizovati. Ivica Dai je, takoe, pozdravio dokument i istakao ocene kao to je potreba uravnoteenog pristupa svima, znaaj SRJ u regionu i suprotstavljanje nacionalizmu kao da su u tom pogledu reim i EU na istim talasnim duinama. U dokumenu se jasno kae da su nas pozicije nacionalizma i etnocentrizma dovele u ovu situaciju i da je politika, proistekla iz tih pozicija, odgovorna za to to smo u tako bednom poloaju a ne EU i meunarodna zajednica. Da li e ovaj dokument imati realnog efekta ovde? Pitanje je ne samo zbog toga to se u javnosti teko stizalo do njega, ve i zbog saznanja da smo u dugogodinjoj izolaciji, da su se ovom zemljom irile teorije o zaveri protiv srpskog naroda, o krivici meunarodne zajednice za raspad Jugoslavije... Sve je to u velikoj meri odvojilo na narod od realnih tokova u svetu, pa ostaje veliko pitanje, kad se neko narodu obrati na ovaj nain da li e to postii efekat ili biti, moda, ak i kontraproduktivno. Drugim reima, nisam siguran, ali mogue je
84

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

da je i eelj u pravu kada kae da mu takav dokument moe doneti i vie glasova. Nisam srean da to kaem, ali moramo gledati realnosti u oi. Jedna od poruka je politike prirode i ima sasvim precizan cilj izbore. Brisel, naime, tvrdi da nema lakih i jednostavnih reenja problema, da nacionalistikim i etnocentrinim pozicijama nema mesta u savremenoj Evropi. To je jasna i kvalifikovana ocena osnovnih uzroka za poziciju u kojoj se Jugoslavija nalazi. To je nacionalistika, etnocentristika i ksenofobina politika, koja je svih ovih godina voena. Ta poruka je na odreen nain i do sada bila prisutna, ali nikad u tako jasnoj meri. Tu je i druga poruka, ona na kraju deklaracije: Na vama je da se opredelite, jer od vas, graana Jugoslavije, zavisi da li ete i dalje davati poverenje onima koji su vas dovde doveli, ili moda, ak onima koji e vas gurnuti u jo dublju izolaciju. Dalje i vie od toga EU s pravom nije htela da ide. Dugo smo vodili politiku izolacionizma i inata. Da li se krivica za to moe pripisati Evropskoj uniji i meunarodnoj zajednici? EU u ovom dokumentu kae ne! I ja sam s tim potpuno saglasan. Primarna odgovornost lei na nama samima. Lei na akterima ovog suludog rata koji je voen, u emu je SRJ imala ne malo vanu, ponegde i inicijalnu, pa i primarnu ulogu. Mi smo oduvek potcenjivali meunarodni faktor. iveli smo u uverenju da emo svriti stvar na terenu i da meunarodna zajednica nee moi da uini bilo ta drugo nego da prizna svreno stanje, ime e vojne pobede biti krunisane. Moram rei da je Dejtonskim sporazumom to delimino i uinjeno. Ali, on je istovremeno negacija bilo kakvih pokuaja da se ratnim sredstvima ree unutranji problemi. Ve dugo se nalazimo u meunarodnoj izolaciji, u koju smo se sami gurnuli. Evropska unija je u svom dokumentu jasno stavila do znanja da e svaki korak s nae strane biti praen odgovarajuim pozitivnim korakom s njihove. Taj korak ne mora da bude reenje kosovskog pitanja, koje nije jednostavno, ali moe da bude prihvatanje otvaranja kancelarije OEBS u Pritini. Ve na to bi evropska zajednica reagovala, kao to je reagovala prihvatanjem autonomnih mera kojima smo dobili izvestan, dosta ogranien, preferencijalni tretman. Prema tome, mislim da je EU sasvim u pravu kad graanima Jugoslavije skree panju da krivicu za svoju zlehudu sudbinu ne trae u nekome sa strane, ve u svojoj kui. To, razume se, nikako ne znai da je meunarodna zajednica svih ovih godina imala u svemu konzistentnu politiku i da se svaki njen korak mora pozdraviti. Ali, mi govorimo o primarnoj i osnovnoj odgovornosti. Da li je i ova poruka iz Brisela poslednja opomena da se vratimo meu sav normalan svet? Umesto da smanjujemo broj tih uslova, skidajui jedan po jedan, mi na svoja plea, u stvari, dodajemo nove. Tako se sve vie udaljavamo od meunarodne zajednice umesto da joj se pribliavamo. I u tom pogledu postoji razlika u ponaanju Jugoslavije i svih drugih drava u regionu koje,

85

ivorad Kovaevi
takoe, izvrdavaju svoje obaveze, ali na kraju na neke od tih uslova i pristaju. Vidi se da je politika tapa i argarepe stalno prisutna, pri emu meunarodna zajednica u odnosu na nas koristi tap, a daleko vie bi volela da moe da koristi argarepu. Narastajui ekstremizam, ipak, sve vie nas udaljava od meunarodne zajednice. U tome se pored vlasti istie i deo srpske opozicije. Osnovna odgovornost vlasti ne moe se dovoditi u pitanje. Svojom politikom uvela nas je u izolaciju, iz koje nas teko moe izvui. Meutim, ne treba zaboraviti i odgovornost opozicije. Zimus, kada su bili opti narodni i studentski protesti, meunarodna zajednica i javno mnjenje po prvi put su dali jasnu podrku jednom delu Srbije odnosno prihvatili da postoji i neka druga, sem zvanine Srbije. Tada se probudila nada da se mogu ubrzo oekivati demokratski preobraaji. Meutim, koalicija, koja je bila na elu tog narodnog protesta, bedno se raspala. Prema tome, i oni snose odgovornost za situaciju u kojoj smo. Jer, nisu dali prilike meunarodnoj zajednici da se osloni na neku ozbiljniju alternativu. Postoji i trea opcija koja je najpogubnija. To je porast ekstremizma u ovoj zemlji. Vojislav eelj je jedini jasno i nedvosmisleno reagovao na deklaraciju EU. On je rekao da je to nedopustivo, da to treba odbaciti. Znai, totalna konfrontacija sa meunarodnom zajednicom i posebno sa SAD ukoliko radikali pobede. U Srbiji je eeljev rejting vrlo visok, a u Crnoj Gori je pobedio Milo ukanovi. Imamo, dakle, dva ljuta protivnika, a iznad njih Miloevia. Vidite li tu neki dijalog, neku perspektivu mira? Ne vidim, pravo govorei, nita. To su dva procesa koji idu u dva potpuno razliita pravca. U Crnoj Gori je pobedila jedna proreformska struja jasno orijentisana na otvaranje Jugoslavije. Struja koja se zalae za trinu ekonomiju, za privatizaciju koja smatra da nema veeg nacionalnog interesa od izvlaenja iz izolacije. S druge strane, imate eelja, koji je praktino pobedio na prolim izborima, iako nije izabran, to ukazuje na jedno ozbiljno kretanje u birakom telu, koje je, po svoj prilici, razoarano, frustrirano; koje ne vide reenje ni u postojeoj vladajuoj koaliciji, ali, naalost, ni u demokratskoj opoziciji. U takvoj situaciji ono se okree onome ko obeava brza i laka reenja. Takvih reenja nema. To je opasna solucija. Nije moje da agitujem za jednu ili za drugu soluciju, ali, oigledno, da postoje razlike izmeu Srbije i Crne Gore. U Crnoj Gori se stvari kreu, dolo je tamo do zajednikog nastupa opozicije i ukanovia, a u Srbiji nema nikakvog reenja na pomolu. Odnosno, teko je oekivati od ovih izbora da bilo ta ozbiljnije ree i moda e najbolja biti situacija u kojoj e se ponoviti ono to se desilo na prolim izborima a to znai odlaganje nekog konanog reenja za naredni period. Nezavisna svetlost, 20. novembar 1997. Intervju: Slobodan Cupari

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

DA LI JE MILOEVI DOBIO ODREENE RUKE OD MEUNARODNE ZAJEDNICE

Dogaaji se odvijaju velikom brzinom. Samo to je Kontakt-grupa uvela sankcije Jugoslaviji, ovde su doleteli Amerikanci u solistiku misiju na jo jedno "holbrukovanje" koje mnogo podsea na Dejton. U Dejtonu je Holbruk u jednom iscrpljujuem maratonu iao od vile do vile, od Miloevia do Tumana i Izetbegovia i natrag, prenosei poruke i zahteve, pretei i obeavajui, sistematski krei otpor sagovornika, sve dok se nije stiglo do kompromisa. Ovde su Holbruk i Gelbard napravili nekoliko tura izmeu Beograda, Pritine i Tirane, vodili petoasovne i estoasovne razgovore i uspeli da naine proboj i obezbede direktan kontakt Miloevia i Rugove. Rugova je odustao od insistiranja na ueu meunarodnih posrednika u tim razgovorima, a Miloevi od konstrukcije da se o Kosovu moe razgovarati samo sa predstavnicima srpskih vlasti. Ko je vie profitirao, teko je rei. Reklo bi se ipak Miloevi, jer je on privremeno konsolidovao svoju poziciju, uz punu podrku sopstvene partije i najveeg dela tzv. opozicije, a u albanskom politikom bloku dolo je do ozbiljnih podela i podrka Rugovi je poela ozbiljno da se osipa. Zato su Amerikanci krenuli u ovu akciju? Pre svega, oni su stvarno i iskreno zabrinuti da se situacija na Kosovu ne otrgne ispod kontrole i ugrozi stabilnost celog regiona. "Ranjive su Albanija, koja samo to se povratila iz anarhije, i Makedonija", kae Gelbard. Izvuena je pouka iz Bosne, kada je do odlune intervencije meunarodne zajednice i sporazuma dolo sa dve godine zakanjenja i ovoga puta se eli da se reaguje promptno pre nego to sukob eskalira do ratnih razmera. Drugo, Amerikanci su, s ne mnogo prava i razloga, nezadovoljni tihim otporom lanova Kontakt-grupe pritisku da jednostavno prate amerike inicijative i akcije. Senator Gordon Smit ocenjuje da se Kontaktgrupa "u bavljenju situacijom na Kosovu pokazala kao neuspena i moda ve dokazuje da e biti neuspena u doprinosu reavanju konflikta, pa Sjedinjene Amerike Drave moraju da sprovedu odgovarajuu politiku unilatelarno". Republikanski senator iz Oregona je rekao ono to u administraciji misle, ali nee tako brutalno da kau. Dodue oni su ve jednom zapretili Kontakt-grupi da e sami preduzeti akciju, ako ne naiu na dovoljno razumevanje za svoje stavove. Dejton je jedan od nesumnjivih i retkih uspeha amerike spoljne politike i Amerikanci se tome modelu reavanja kriza rado vraaju i zato su
87

86

ivorad Kovaevi
ponovo uzeli stvar u svoje ruke, ne obazirui se mnogo na gunanje svojih zapadnih saveznika. S im je Holbruk doao i u emu je tajna uspeha njegove i Gelbradove misije? Mi ne znamo ta su oni rekli Miloeviu i Rugovi, ali je oigledno da su doli sa jasnom porukom dravnog sekretara Olbrajt i samog predsednika SAD da se nee dalje tolerisati sadanja opstrukcija otpoinjanju dijaloga. U predveerje Dejtona glavni ameriki adut je bilo bombardovanje, ovoga puta bi to mogla biti ozbiljna namera da se postave trupe NATO na albanskoj granici, pojaa vojni kontigent u Makedoniji i obezbedi neka vrsta vojnog prisustva na samom Kosovu. Drugu ozbiljnu, moda i ozbiljniju pretnju, i Miloeviu i Rugovi (pa i samim Amerikancima) predstavlja aktivnost tzv. Oslobodilake vojske Kosova, koja se pokazala kao krajnje funkcionalna u dramatizovanju situacije. Masivna policijska akcija srpskih vlasti pokazala se nesupenom (kao to je to uvek protiv gerile), OVK oigledno uiva sve vee simpatije Albanaca i dovodi u pitanje doskora neprikosnoveni autoritet Rugove i njegove politike nenasilja, a i za Amerikance i meunarodnu zajednicu u celini ona predstavlja realnu opasnost kao faktor koji se ne moe kontrolisati i koji dobija na snazi i znaaju. (I dalje OVK ostaje najvea nepoznanica i jedan od kljunih inilaca ona ima autonomnost u odnosu na sve aktere i ukupni pregovaraki proces i dalje moe bitno, ak odluujue da utie na to kako e se stvari na Kosovu dalje odvijati.) Kad se ovim pretnjama doda i to da i za albansku i za srpsku stranu Amrikanci predstavljaju najrespektabilnijeg i najpogodnijeg partnera za razgovore, jer ih Rugova smatra svojim najsnanijim zatitnicima, a Miloevi veruje, na osnovu dejtonskog iskustva, da jedino sa njima moe da napravi delotvoran dil, nije udo da je nekoliko dana bilo dovoljno da pritisci, pretnje i obeanja dovedu do sporazuma o poetku dijaloga. Meunarodna zajednica, posebno SAD, e sigurno drati pod stalnom paskom i vrstom kontrolom pregovaraki proces o Kosovu Holbruk je najavio da e SAD "ostati maksimalno angaovane u odravanju srpsko-albanskog dijaloga". Ne bi se moglo nesagledivo dugo ekati na neke opipljive rezultate. Miloevi nije saekao ni 24 sata da pokae zbog ega je prihvatio sporazum i kako ga je shvatio, pa da krene u akciju na za njega glavnom frontu prema Crnoj Gori. Izveo je brutalan dvorski pu sa smenom Kontia i dovoenjem Bulatovia, verovatno ne toliko da pojaa poziciju Bulatovia pre crnogorskih izbora (jer je veliko pitanje kako e se to odraziti na raspoloenje birakog tela), koliko da se obezbedi da u trenutku eventualne pobede ukanovia ima punu kontrolu nad celokupnim federalnim mehanizmom, ko zna s kakvim namerama. Ako izbori u Crnoj Gori i jesu realno najvea opasnost za Miloevia (vea nego samo Kosovo), pa je njegova urba razumljiva, nije jasno zato je otvorio i dva druga osetljiva fronta atakom na nezavisne medije i autonomiju Univerziteta (pri emu je antagonzirao i profesore i studente). I u jednom i u drugom sluaju dobio je i opoziciju unutra (koja je potencijalno jaa i

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

efikasnija od stranake) i protest i pritiske spolja, to kombinovano teko moe da izdri. Miloevi se posle dogovora sa Amerikancima i hitrog reagovanja Kontakt-grupe, koja je, iako nezadovoljna amerikim soliranjem, privremeno stavila na led zabranu investiranja u Jugoslaviju, ponaa kao da je dobio odreene ruke da radi ta hoe kod kue. Da li je on stvarno dobio odreene ruke, kao to neki domai posmatrai pretpostavljaju? Ne verujem da su Holbruk i Gelbard makar i preutno dali Miloeviu zeleno svetlo za pojaavanje pritiska na Crnu Goru, sve do nekog vanrednog stanja. Jedino to su mogli pretpostaviti da e on to tako shvatiti i zato bi bili na izvestan nain duni da se javno oglase. Prema tome, mislim da Miloevi nije dobio odreene ruke, ali on sam tako svoju novu poziciju shvata. Tako se ponaao i posle Dejtona, posebno eksploatiui oslanjanje meunarodne zajednice na njega u ostvarivanju uticaja na bosanske Srbe. Kad je izgubio tu poziciju sa pojavom nove vlasti u Banja Luci, on Kosovo tretira manje kao opasnost i pretnju i zemlji i reimu, a vie kao novu mogunost da opet postane potreban meunarodnoj zajednici, nezaobilazan faktor u reavanju problema nad kojim je zabrinuta. On kao da smatra da je Kosovo zasad skinuo s dnevnog reda, jer e nastati dui period po svoj prilici neplodnog preganjanja i pregovaranja, a on dobija predah u kome e jo osionije i bezobzirnije da stavlja sektor po sektor zemlje i drutva pod svoju punu kontrolu. Ako je tana pretpostavka da je sam Miloevi uzeo zdravo za gotovo da ima odreene ruke, ve narednih dana moralo bi da doe do odlunog reagovanja meunarodne zajednice u ponedeljak na ministarskom savetu Evropske unije, u utorak prilikom posete ukanovia Briselu i u etvrtak na ministarskom sastanku NATO. Dejms Rubin, portparol Stejt Dipartmenta, tvrdi da je Beogradu "jasno stavljeno do znanja da da e dalji postupci prema Crnoj Gori uticati na budue odnose Srbije sa meunarodnom zajednicom". To je dobro, ali nije dovoljno. Meunarodna zajednica i posebno Amerikanci, koji su bili glavni akteri poslednjih dogaaja, morali bi jo eksplicitnije da demonstriraju svoju odlunost i upute jasnu i nedvosmislenu poruku da ni po koju cenu nee dozvoliti bilo koji vid intervencije u Crnoj Gori. Nije re samo o odbrani demokratije, ve o tome da od smirivanja na Kosovu i bezbednosti u regionu nema nita ako se dozvoli nasilje prema Crnoj Gori. Bilo bi vrlo kratkovido i neodgovorno misliti da jedno s drugim nije usko povezano. Kljune stvari ipak e se deavati kod kue. Najvaniji dogaaj od sudbonosnog znaaja su izbori u Crnoj Gori. Ako pobedi Bulatovi, reim se u celini konsoliduje za dogledni period, bez anse da se stvari bitnije menjaju, sem u sluaju jakih socijalno-ekonomskih potresa. ukanovieva pobeda ne mora odmah da donese promene u zemlji, ali bi predstavljala jedan savim novi momenat koji bi, zajedno sa promenjenom politikom Republike Srpske i problemom Kosova, stvorio potpuno drugaiju politiku konstelaciju i bitno suzio manevarski prostor reima. Ono to je krajnje neizvesno, jeste
89

88

ivorad Kovaevi
Miloevieva reakcija ako ukanovi dobije izbore. On e uiniti sve da ih onemogui da efektivno preuzmu vlast i utiu na ukupna kretanja u Jugoslaviji. Dokle e ii neizvesno je. Stav meunarodne zajednice je ovoga puta odluujui. Mogue je da budu i pata karte izmeu dve glavne grupacije i da onda desetak procenata koje eventualno dobije Liberalni savez obezbede Peroviu ulogu odluujueg jezika na vagi, to bi celu situaciju inilo jo rovitijom i neizvesnijom. Na drugoj strani, teko da bi reim mogao da izdri jedinstven i solidaran otpor na univerzitetu i u medijima i, uz otru meunarodnu reakciju, moda bi bio prinuen da se povue (kao to je to bio sluaj sa famoznom uredbom o porezu na nektretnine). Ipak to nije za reim tolkio kljuno kao to su izbori u Crnoj Gori. Ne znamo ta nas sve eka narednih dana i nedelja, ali sigurno nee biti dosadno. Danas, 14. mart 1998.

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

USLOV SVIH USLOVA

Nezavisni: U ponedeljak je Savet ministara Evropske unije obavio prve formalne razgovore sa zemljama koje konkuriu za prijem u ovu najvaniju evropsku integraciju. Pet zemalja iz naeg blieg okruenja su najizgledniji kandidati, jo ih je est u redu za ekanje. Zato ove i druge zemlje tako arko ele da budu lanovi EU, zato je to vano? ivorad Kovaevi: To je sasvim prirodno. Evropska unija je do sada obuhvatala Zapadnu Evropu. Kada je napravljen prodor na istok, sve zemlje na Istoku su to jedva doekale. One ele da uu u Evropsku uniju, da sinhronizuju svoje aktivnosti sa njenim zahtevima i standardima. To je zato to onda dolazi do vrlo brzog napretka i pokazuje se da je ogromna prednost iveti na tritu koje je potpuno otvoreno i na kojem postoji spremnost svih starih lanova da pomognu novima da to pre uhvate korak s njihovim razvojem. Velika je privilegija biti u takvom drutvu, pa je razumljiva urba svih tih zemalja da uu u Evropsku uniju. Na tom istom ministarskom zasedanju u Briselu, kao i na mnogim prethodnim sastancima svetske politike elite, predmet rasprave bila je i situacija na Kosovu, kao jedan od problema zbog kojih je naa zemlja u izolaciji. Ali, i pre Kosova, mi smo imali spoljni zid sankcija. Zato? Spoljni zid sankcija nije deo Dejtonskog sporazuma. To je jednostrani politiki akt Sjedinjenih Drava, barem je to bio u poetku. Njime su postavljeni odreeni uslovi za povratak u meunarodnu zajednicu, u Ujedinjene nacije i u meunarodne finansijske institucije. S obzirom da se radi o najmonijoj zemlji sveta, od poetka je trebalo da se shvati da s tim nema ale, da je taj spoljni zid sankcija veoma teak, da nas onemoguava da se vratimo, pre svega, u Meunarodni monetarni fond, bez ega nema govora o nekom prilivu stranog kapitala. Meutim, u periodu posle toga, dolo je do jo jae homogenizacije meunarodne zajednice, tako da je spoljni zid sankcija postao deo optih uslova cele meunarodne zajednice, ukljuujui i Evropsku uniju koja je, sa svoje strane, postavila neke uslove, a OEBS sa svoje i to kroz Gonsalesov izvetaj. Tako se stvorio spisak od etiripet zahteva od kojih su primarni dijalog o Kosovu, saradnja sa Hakim tribunalom, normalizacija odnosa sa drugim zemljama nastalim na teritoriji bive Jugoslavije i reenje pitanja sukcesije. Tome su dodati zahtevi iz Gonsalesovog izvetaja koji se odnose na demokratizaciju i reforme politikog i ekonomskog sistema. Prema tome,
91

90

ivorad Kovaevi
spoljni zid sankcija ojaan je time to su ga preuzeli i drugi. Interes za to je sadran u jednom uverenju koje je sasvim pragmatino i rezonsko, da bez izvravanja odreenih uslova nema govora o njegovom ukidanju. Pogoranje krize na Kosovu desilo se gotovo dan poto je Amerika najavila neke olakice za Jugoslaviju. Otkuda takav raspored zbivanja? Na Kosovu je dugo trajalo jedno stanje zamrznutog konflikta. U sutini, na Kosovu devet godina traje stanje relativnog mira. Kosovski Albanci su bili dovoljno mudri da ne pokuaju da iskoriste situaciju rata u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, pa da krenu u neke nasilne akcije. Meutim, to je ovde uzeto zdravo za gotovo, kao da e ta situacija veno trajati. Oigledno, taj status quo nije mogao da se odri i proputeno je veliko vreme da se problem Kosova barem pone da reava. Sada govorimo o tome da je Kosovo unutranje pitanje, da meunarodna zajednica ne treba da se mea, kao da je to zato to meunarodna zajednica jedva eka da se umea u to pitanje, a ne zato to to izaziva ogromnu zabrinutost. Inae, ve posle Helsinkija nema tog pitanja koje se odnosi na ljudska prava i prava nacionalnih manjina koje bi bilo striktno unutranje pitanje bilo koje drave. Sjedinjene Drave, poto su bile protagonisti najotrijeg pristupa u pogledu pritiska na Miloevia, htele su da daju jedan benevolentan znak svoje spremnosti da takoe nagrade svaki korak napred. Ranije su se oni drali principa sve ili nita to znai izvrite sve, pa ete onda dobiti sve, a ovaj novi stav blii je Evropskoj uniji, koja zastupa stanovite da svaki pozitivan korak treba sukcesivno da bude nagraen. Te najavljene olakice nisu bile velike, ali su bile simbolino znaajne, iako nisu pomerile ni jednu ciglu iz spoljnog zida sankcija. One su govorile o spremnosti da se Jugoslavija nagradi. Meutim, u situaciji kada smo imali status quo koji je neodriv, umesto da preemo u neku plus fazu na Kosovu, a to je preduzimanje mera za jaanje poverenja i bezbednosti (kao to su realizacija sporazuma o obrazovanju i poetak otvaranja dijaloga), mi smo doli u loiju situaciju, otvaranjem direktnog sukoba na Kosovu. Kao i uvek do sada, nismo vodili rauna o meunarodnom javnom mnjenju. Kao to smo se zanosili time da na svet nee ostaviti bog zna kakav utisak ni Vukovar, ni Dubrovnik, ni Sarajevo, tako smo i sada mislili da je dovoljno obrazloenje da postoje teroristike akcije na Kosovu, a one sigurno postoje, pa da se izvri takva akcija u kojoj pogine etiri policajca i 80 ljudi na drugoj strani. Ta nesrazmera je apsolutno neprihvatljiva za meunarodno javno mnjenje, a onda i za meunarodnu zajednicu. Pouena iskustvom iz Bosne, kada je delovala s velikim zakanjenjem, meunarodna zajednica je ovoga puta odluila da reaguje promptno, energinije i mnogo homogenije. Bez obzira na nijanse, razlike nisu velike izmeu Evrope i SAD, a tome se sa izvesnom zadrkom prikljuuje i Rusija. Kao i ranije, mi smo potcenili meunarodnu zajednicu. Da li su zahtevi koje je pred jugoslovenske vlasti postavila Kontakt-grupa po Vama realni, s obzirom na to da se nae vlasti u startu bune protiv internacionalizacije?
92

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

Sada imamo dosta znakova da je na delu izvesna radikalizacija odnosa s meunarodnom zajednicom. injenica je da je formirana vlada sa radikalima i to oigledno u meunarodnoj javnosti ne moe da bude primljeno dobro. Svojevremeno je eelj u velikoj meri sluio Miloeviu za to da njime plai meunarodnu zajednicu. Nae vlasti su svojevremeno molile da se odluka o suspendovanju trgovinskih olakica ne donosi pre izbora i tu su im izali u susret. Iako je na tim izborima bilo oiglednih nepravilnosti, meunarodna zajednica je to "progutala" zato da na vlast ne bi doao eelj. Sada je eelj deo te vlasti, koalicioni partner. Treba se prisetiti da su socijalisti i radikali prvi put bili u koaliciji u vreme rata i ratne opcije i prkoenja svetu. To to su se opet ujedinili, na neki nain ima zlokoban prizvuk. S druge strane, Miloevi je ovih dana uinio prosto neverovatan potez time to je odbio da primi Gelbarda koji predstavlja SAD i Grinstoka koji predstavlja EU. Oni su doli posle sednice Kontakt-grupe iji su rezultati ovde ocenjeni ak kao povoljni, jer je dato jedno umereno, dosta dobro izbalansirano saoptenje. Miloevi je dobio "tajm-aut" od etiri nedelje. Da posle toga ne primi Gelbarda, to podsea na vreme kada predsednik Miloevi nije hteo da primi amerikog ambasadora godinu dana zbog toga to nije bio na Gazimestanu. Ta vrsta prkosa oigledno niemu ne vodi. Ima i drugih znakova radikalizacije. Na primer u razgovorima o sukcesiji Jugoslavija i dalje zauzima tvrd stav i insistira dalje na kontinuitetu. Ili, recimo, savezni sekretar za informisanje naziva Medlin Olbrajt islamskim lobistom. Ili, to to je misija predsedavajueg OEBS, Bronislava Geremeka, u sutini doivela fijasko. Javno mnenje se i dalje instrumentalizuje u pravcu prkosa i sve su to vrlo loi znaci. Dodue, to ne mora da znai i neki konaan stav, jer se Miloevi vie puta do sada priklanjao zahtevima kada pritisak dostigne odreeni stepen. Ali, za sada sve ovo ne sluti na dobro. Zato je naim vlastima toliko teko da ispune bar neke od uslova koji su postavljeni? Ono to su do sada uinili oigledno nije dovoljno da odahnemo? Sa Kosovom je Miloevi doao na vlast, sa Kosovom bi lako mogao i da ode. Ako osnovni motiv onog ko je na vlasti nisu interesi naroda, ve ouvanje vlasti, onda je sa stanovita tog motiva razumljivo to oklevanje da se stupi u ozbiljan dijalog s Albancima, da se tako doe do nekog reenja, jer to reenje za ovu vlast nikako ne moe biti dobro. Oklevanje u tom svetlu postaje sasvim razumljivo, tim pre to na strani opozicije nema nikakve prihvatljive alternative. Opozicija po pravilu zauzima manje vie slian stav koji se svodi na "ne smemo dati Kosovo". Kada se to radi s povienom patetikom, priama o srpskoj kolevci, srpskom Jerusalimu, uz svu manipulaciju javnog mnenja, onda doemo do tune istine da u javnom mnenju za takav stav postoji i iroka podrka. Realno gledano, ovo pitanje je vrlo dramatino. Kako god da se okrenemo, ne valja ako se ne prihvati dijalog o Kosovu, pojaae se pritisak meunarodne zajednice. Ako se prihvati taj dijalog, on vodi reenju koje je za sadanji reim, pa i za ostale vodee politike snage u zemlji, takoe
93

ivorad Kovaevi
neprihvatljiv. Dodue, veliko je pitanje da li i sa stanovita interesa ouvanja vlasti, Miloevi radi najpametnije. Naime, da je on barem otvorio dijalog o Kosovu i da je, recimo, obezbedio realizaciju sporazuma o obrazovanju, ve bi to dovelo do olakanja, do sniavanja tenzija i stvaranja tolerantnijeg okruenja za bilo kakve razgovore. Tome bi se onda poelo da prilagoava i javno mnenje, koje je sada potpuno naelektrisano. U ovakvoj situaciji potreban je pritisak meunarodne zajednice na obe strane, kako bi obe strane shvatile da je izmeu maksimalistikih zahteva za nezavisnou Kosova i minimalistike spremnosti srpske strane da zadri status quo, ambis koji se ne moe preskoiti nikakvim pregovorima. Ekstremi se moraju odbaciti Albanci moraju da prihvate to da nema govora o nezavisnosti Kosova i verovatno e onda doi do solucije traenja tree federalne jedinice, a srpska strana mora shvatiti da je autonomija Kosova neminovnost. Onda bi se s takvim poetkom dijalog vodio izmeu dva stava koja bi bila i dalje veoma suprotstavljena i veoma razliita, ali mnogo blia nego ranije. Da li je, po Vaem miljenju, realno da Crna Gora bude izuzeta od eventualnih novih sankcija? Ne, to se tie spoljnog zida sankcija to nije realno. Crna Gora ne moe da ue u Ujedinjene nacije, ni u Meunarodni monetarni fond, niti u Svetsku banku. Svet u sluaju Crne Gore samo eli da pokae, kao to je pokazao u sluaju Republike Srpske, da e stvarna promena politike, ili barem najavljena promena politike, biti podrana. Iskljuenje Crne Gore iz sankcija bi praktino znailo stvaranje dveju drava i mislim da to nije realno. Mogue je, meutim, da od sankcija, koje se sada najavljuju, Crna Gora bude izuzeta. Ali, u osnovi je nemogue da Crna Gora izae iz ovog glavnog, spoljnog zida sankcija. U Srbiji je upravo formirana vlada u savezu ekstremne levice, levice i ekstremne desnice. Da li je politiki savez tako razliitih orijentacija neuobiajen? eril je svojevremeno, kada je bio napadan zbog paktiranja sa Staljinom, rekao da bi on, da je Hitler napao pakao, naao puteve za saradnju s avolom. Prema tome, u politici je sve mogue. Ovde je samo pitanje ta se time postiglo, jer Miloevi je imao tri solucije da napravi koaliciju sa SPO, o emu je pregovarano, sa radikalima, ili da ide na nove izbore. Za nove izbore se, oigledno, nije odluio. Dugo je pregovarao sa SPO, a kao razlog zato s Drakoviem nije napravljen dogovor, dobili smo tri razliita odgovora. Prvo, Marjanovi je rekao da je SPO jednostavno previe traio, neproporcionalno svojoj snazi. eelj je rekao da SPO nije hteo koaliciju zbog toga to su tamo radikali. A Vuk Drakovi, da je to zbog neslaganja oko programskih ciljeva. Verovatno u svemu tome ima od svaega pomalo, a ponajmanje od ovog Drakovievog obrazloenja. Miloevi se opredelio za ovakvo reenje najverovatnije zato to je smatrao da je eelj, na neki nain, ozbiljniji politiar i pouzdaniji saradnik nego to je to Drakovi. I moda zato da ga dovede u situaciju da kroz koaliciju, kao deo Vlade, lake "proguta" neke od poteza koje
94

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

priprema, posebno u vezi s Kosovom. Meutim, ja lino mislim da je napravio loiji izbor, jer je dao jasan signal meunarodnoj zajednici, koja na eelja gleda isto kao to gleda na irinovskog ili na Lepena, i druge, u kom pravcu se kree ova zemlja i da se u tom smislu moe oekivati samo otriji kurs prema meunarodnoj zajednici. S druge strane, nije sasvim sigurno da je eelj ba tako pouzdan partner. On je nesumnjivo sposoban politiar i on nije ni u jednom trenutku bez svojih aduta. On istu tu koaliciju moe da napusti, kao to je svojevremeno uinio, optuujui Miloevia za izdajstvo. Pri tome, da li oni eelja neim dre, to je vrlo teko rei. Ono to je pomalo sumnjivo jeste to da je eelj dosta blago i mlako reagovao na injenicu da je u prvom krugu pobedio Lilia i da mu je za preuzimanje te pobede nedostajalo oko pola procenta izalih glasaa, a da je u drugom krugu odjedanput Milutinovi dobio 300.000 glasova vie. Ipak, eeljeva reakcija nije bila ba estoka, iako je kraa bila vidljiva. Ovakva koalicija za nas i za meunarodnu zajednicu sigurno nije dobar znak. Meunarodni poloaj nae zemlje uslovljen je i saradnjom s Hakim tribunalom. Da li odgovaramo u adekvatnoj meri na taj zahtev? Uslov svih uslova je sada Kosovo. Ranije su svi uslovi bili, takorei, na ravnoj nozi pa je svaki pomak u nekom od ovih pitanja ve znaio olakanje u meunarodnom poloaju Jugoslavije. Sada vie nisam tako siguran da bi pomak po pitanju sukcesije, ili Hakog suda bitno promenio stvari, jer Kosovo toliko dominira. Pri tom ne treba zaboraviti da Gonsales ipak dolazi u Jugoslaviju. U Briselu je reeno da u njegovoj misiji mora na neki nain biti sadrano Kosovo. Takoe, treba imati u vidu i njegove zahteve iz prole misije, koji uopte nisu realizovani. Da li bi za reenje svih problema bilo praktinije da je Jugoslavija ipak lanica OEBS, to je predsednik Miloevi i traio prilikom Geremekove posete? Jugoslavija je sada traila prijem u Savet Evrope. Ja se pitam da li oni nedovoljno znaju o emu se radi, ili je to propagandni potez. Jer, mnogo je tee biti primljen u Savet Evrope nego u OEBS. Savet Evrope ima itav niz zahteva koji se moraju ispuniti pre prijema, to se vidi na primeru Hrvatske, koja je prola kroz Tantalove muke, pa joj je opet bio osporen prijem. Verovatno je OEBS najprihvatljiviji kanal i za postepeni povratak Jugoslavije u meunarodnu zajednicu i za neki dijalog sa meunarodnom zajednicom. Ali, Miloevi mora da prihvati povratak misije OEBS dugog trajanja koja se, ne zaboravite, odnosi ne samo na Kosovo nego i na Sandak i na Vojvodinu, da prihvati Gonsalesovu misiju, a i ostale zahteve iz take est zakljuaka Kontaktgrupe iz Bona. OEBS bi mogao da bude moda taj kanal, ali, pod pretpostavkom da ovde krene promena politike. Vi ste predsednik Foruma za meunarodne odnose pri Evropskom pokretu za Jugoslaviju. Kako vaa organizacija gleda na problem meunarodnog poloaja Jugoslavije?

95

ivorad Kovaevi
Forum je nezavisno i nestranako telo sainjeno od zaista uglednih linosti koje se bave meunarodnim pravom, meunarodnom politikom i ekonomijom, profesora, vodeih kolumnista, bivih diplomata i drugih. Forum pokuava da d jedan promiljen odgovor na pitanja vezana za nau spoljnu politiku i na meunarodni poloaj. Mi smo pre godinu dana ponudili jednu alternativnu platformu spoljne politike. Ovom prilikom pomenuo bih jedno od naih saoptenja u kojem se kae da se "sutinski preduslovi nae nove spoljne politike nalaze u domenu unutranje politike". Prvi preduslov je, po nama, demokratsko reavanje problema od kojih su najvaniji uspostavljanje vladavine prava, potovanje ljudskih i prava nacionalnih manjina i pitanje Kosova. Drugi preduslov je raskid sa ksenofobijom i nacionalistikom ideologijom u kojoj lee razlozi opredeljenja za ratnu opciju i svi izvori novih sukoba. Bila ona agresivna i primitivna, ili prikrivena u naune teorije i intelektualno ruho, nacionalistika ideologija je anahrona, nespojiva sa savremenim tokovima u Evropi i pogubna za sudbinu i budunost naroda i zemlje. Bez uklanjanja takve duhovne poluge povrne i neuspene spoljne politike koja je voena poslednjih godina, svaka promena spoljnopolitikog kursa bie nevoljna, nesigurna i privremena. Trei preduslov koji pominjemo jeste poteno upoznavanje nae javnosti sa stvarnim meunarodnim poloajem nae zemlje. Kao najvanije prioritete nae spoljne politike mi smatramo, pre svega, dosledno izvravanje meunarodnih obaveza, posebno onih koje su preuzete Dejtonskim sporazumom, zatim normalizaciju odnosa i postavljanje temelja saradnje sa svim susedima, promenu dosadanje pregovarake strategije u vezi sa normalizacijom odnosa sa meunarodnim politikim, ekonomskim i finansijskim organizacijama i izgraivanje stratekog evropskog opredeljenja. Dakle, ne moemo oekivati promenu spoljne politike dok se ne izvri promena unutranje politike. To je apsolutno sutinski preduslov. Da li taj preduslov ukljuuje i promenu reima, zakljuite sami. Nezavisni, 3. april 1998. Intervju: Sanja osi

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

SMISAO, HTENJA I ZABLUDE JEDNOG REFORMSKOG KURSA

Aleksandar Nenadovi i Mirko Tepavac napravili su dobru knjigu. To je zaista impresivno, ozbiljno, analitiko i kritiko tivo, ali istovremeno vrlo zanimljivo, na momente ak uzbudljivo, provokativno i vrlo itljivo. Delom je ova kniga memoarska, ona je i oma Marku Nikeziu, jednoj od najmarkantnijih politikih linosti nae recentne istorije, to je i polemiki ogled o komunizmu, liberalizmu i nacionalizmu, svedoenje o Titu izbliza, analitiki esej o uzrocima nae propasti, uz nadahnute, duhovite i tople literarne zapise o sudbinama i situacijama koje su za Tepavca po neem bile znaajne. Sam naslov najblie kazuje ta je ova knjiga: seanja i komentari. Nenadovi nije samo propitiva i intervjuer on je sagovornik, pravi, kompetentan (i kao sjajno profesionalno pero i kao neposredni i znaajni akter raanja i silaska sa politike scene srpskog "komunistikog" liberalizma). To je verovatno nastavak mnogih razgovora koje su njih dvojica vodili tokom dvadesetogodinje totalne izolacije i nemogunosti da o tim pitanjima javno progovore. Nenadovi stoga i nije u ulozi radoznalog novinara ili neutralnog politikog analitiara, on poee i ne pita ve vie glasno razmilja, traei od prijatelja i saborca da podeli njegove dileme i pomogne u nalaenju zajednikog odgovora na njih. Moda je motivacija za ovakvu knjigu proistekla i iz oseanja odgovornosti odnosno pozvanosti da posvedoe, ozbiljno i angaovano o smislu, htenjima i zabludama jednog reformskog kursa koji je imao potencijale (mada moda i ne mnogo realnih ansi) da bude vie od istorijske epizode i o elnoj linosti te drugaije politike orijentacije, linosti samosvojnoj, bogatoj i po mnogo emu izuzetnoj Marku Nikeziu. To oni ine na dva naina: autentinom i zanimljivom priom o iskuenjima kroz koja je liberalizam morao da proe i direktnom, otrom polemikom bez pardona sa kritiarima liberalizma sa suprotnih, pre svega nacionalistikih pozicija. Poglavlja Liberalizam i nacionalizam, Saradnja i razlaz s Titom i Gde smo sada, posle svega verovatno su u samom vrhu nae politike analitike i polemike. Pisana su argumentovano, ozbiljno, britko, ali i vrlo civilizovano i uljudno (to je poseban kvalitet u sadanjoj atmosferi netolerancije, bukaa i siledija, u kojoj se na politikog ili ideolokog protivnika najee ide onom, ad hominem). Posebno

96

97

ivorad Kovaevi
ovi delovi nee po svoj prilici proi bez odjeka i reakcija, to autori, pretpostavljam, i ele. U periodu kojim se ova knjiga najvie bavi krajem ezdesetih i poetkom sedamdesetih poinje u raznim sredinama i u razliitim formama da se postavlja pitanje nije li drutvo nastalo iz jednog istinskog oslobodilakog rata i autentine revolucije, a zatim se razvijalo i korigovalo i delimino demokratizovalo i reformisalo u borbi za nezavisnost i u otporu sovjetskom modelu i dominaciji, ve prelo iz dinamine i inspirativne, u stagnirajuu i konzervativnu fazu i poelo da zapada u poveanu entropiju u kojoj se raspoloiva energija sve vie smanjuje u zatvorenom sistemu bez novih impulsa? Najpoletniju, ali moda i najbenigniju i pomalo naivnu kritiku sistema izvrio je studentski pokret 1968. (delom inspirisan i studentskim nemirima u Evropi) i brzo zavrio, ostavi bez ire socijalne podrke i jeftino politiki izmanipulisan. Maspok u Hrvatskoj 1971. je poeo zasnovanom kritikom federalnog centralizma i etatizma, ali je ubrzo prerastao u eminentno nacionalistiki pokret, koji je postao ozbiljna pretnja i jedinstvu zemlje i monopolu Partije i pozicije samog Tita, pa je morao biti po kratkom postupku uguen. U Srbiji je na elo Partije dola jedna nova garnitura, bez iije ideje da ona neto menja i reformie. Ali, oigledno da su to bili ljudi drugaiji od uobiajenog profila poslunih izvrilaca, ljudi mislei i od integriteta pre svega prva linost, Marko Nikezi ovek obrazovan, moderan, nedogmata i nedoktrinar, sa razvijenim oseajem za istorijsko i sposobnou da raspozna ta se u savremenom svetu dogaa i gde smo stvarno mi (u emu mu je sigurno pomoglo i bavljenje diplomatijom), Evropejac, kosmopolita, da ne kaem mondijalista, jer je ta re dobila konotaciju posprdne stigme u reniku domaih nacionalista i tzv. geopolitiara. Ovi novi nisu doli da menjaju svet i rue sistem (Tepavac kae za Nikezia da je bio oprezni reformator), nisu nikada ni formulisali program promena, nisu ni smatrali da su pokret, ali su doneli neto novo, drugaije, neto to je bilo kritika sistema u krilu samog sistema, i to kritika racionalna, savremena, delotvorna, sa jasnom orijentacijom na demokratsku i trinu transformaciju drutva. Zanimljivo je da se oni sami nisu nazvali liberalima, ve su to uinili njihovi kritiari i egzekutori, kao to je zanimljivo i to da su upravo re "liberalizam" izabrali da pokau koliko su ovi opasni po sistem. U demokraski usmerenom drutvu liberalizam bi bila poeljna etiketa. Vrh zemlje je prepoznao opasnost koju bi predstavljalo dalje razvijanje reformskog kursa i podrka koju je najvea partijska organizacija u zemlji poela da stie i u drugim republikama i odgovor nije bila rasprava, ve brza i brutalna politika likvidacija i defamacija prvo Nikezia i njegovih najbliih saradnika, a onda po celoj liniji. Za razliku od maspoka, srpskim liberalima je bio stran svaki nacionalizam. Stoga je maspok i podrala bezmalo sva hrvatska inteligencija, dok je srpska nacionalistika inteligencija sa podozrenjem, a onda i sa sve veim neodobravanjem gledala na demokratski reformizam liberala, jer se nije drao
98

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

jedino ispravnog redosleda prioriteta: prvo srpsko pitanje, pa onda demokratija. Maspok je dobio naslednike, liberalizam nije (ako ne raunamo epizodu sa reformama Ante Markovia). Na nacionalizam maspoka su se nadovezali republiki etatizam i ubrzana nacionalna homogenizacija pod okriljem samog SK, a na pokuaj stvaranja pretpostavki za demokratsku evoluciju partije i drutva odgovoreno je jo vrim autoritarizmom. Jo za ivota Tita, a naroito posle njega, unitarni jednopartijski autoritarizam je poeo ubrzano da se rastae na nacionalne autoritarizme to je postao dominantni politiki proces, najvanija podela i sukob u zemlji dakle ne izmeu demokratskih i trinih reformi i jednopartijskog monopola i dogmatizma, ve izmeu republikih, odnosno pokrajinskih jednopartijskih monopola i etatizama. Liberalizam nije uhvatio korena u Partiji i u drutvu, ali nacionalizam jeste. Ono to je sada postalo predmetom najvee kritike bila je upravo najvea zasluga Partije politika nacionalne ravnopravnosti koju je dugo vodila, ali se sistem u strahu za opstanak, mada je nastavio borbu protiv antikomunistikog nacionalizma, via facti transformisao u institucionalizovani sukob osamostaljenih nacionalnih oligarhija u samoj partiji. Savez komunista je time pripremio svoj sopstveni raspad i raspad zemlje. Dogmatizam i antikomunistiki nacionalizam jesu bili u sukobu, ali se procesima u samoj Partiji stvaralo plodno tle i realna osnova za buduu saradnju i sudbonosno pribliavanje dogmatskog nacionalnog komunizma i antikomunistikog nacionalizma izraeno najpotpunije u podrci srpskih nacionalista Miloeviu. Lake je bilo prei preko komunizma nego preko antinacionalizma, zato su im i bili blii tvrdi komunisti nego meki, konzervativci, nego reformisti pa im uopte nije zasmetalo to to je Miloevi bio predsednik CK, dosledni Titovac, nepokolebljivi komunista, nije im smetao ni staljinistiki obraun na 8. sednici ("ocenili smo pozitivnim poraz Ivana Stambolia i njegove grupe") im su u Miloeviu prepoznali branioca srpstva, drugo je bilo zaboravljeno. Ispostavilo se da je nacionalizam vaniji, opredeljujui kriterij a ne antikomunizam. ("Podravam celokupan njegov dravni program, iako ga u demokratskom smislu smatram nedovoljnim" citiraju autori osia.) Time je pripremljen teren: i za saradnju antikomunistikog i postkomunistikog nacionalizma i za direktni sukob suprotstavljenih nacionalizama, koji su ratovali jedan protiv drugog u borbi za to vee pare drave koju su svako na svoj nain, razbili, ali su istovremeno hranili, inspirisali i legitimizovali jedan drugoga. Apsurdno je da su liberali tako rano i ispravno anticipirali tranzicijske imperative, a da su kroz tranziciju uglavnom uspeno prole istonoevropske zemlje, iako su od nje bile mnogo udaljenije nego Jugoslavija. Sistem se, naalost, vie plaio sopstvene demokratske transformacije nego nacionalizma, uz iju saradnju se kasnije ponadao da produi sebi ivot. To je jo jednom ubedljvo potvreno odlunim odbacivanjem socijaldemokratskih inicijativa pri
99

ivorad Kovaevi
samom kraju ivota Saveza komunista i zdunim napadom svih na reformski kurs Ante Markovia. U Tepavevom kazivanju o Titu ima puno zanimljivih anegdota, ali i pronincljivih i sveih, vrlo upeatljivih zapaanja koja daju elemente za objektivan psiholoki portret i veoma odmerenu i izbalansiranu istorijsku ocenu, bez ikakvog prizvuka povreenosti zbog surovog izgona iz politikog i javnog ivota. Tepavac, uopte, pria o svojim mnogobrojnim i tekim ivotnim peripetijama jednostavno i ivo, ali nepristrasno i argumentovano, bezmalo kao posmatra sa strane i bez ikakve aure muenika, junaka ili rtve. Ratna priseanja na samom poetku i literarni krokiji na kraju knjige su meu najboljim stranicama napisanim o NOB one su istinite i ivotne, sa svetlim i tamnim stranama, uzletima i posrtanjima, bez herojike i patetike to su vrlo tople, humane prie o uzbudljivom sopstvenom iskustvu, o ljudima i njihovim esto neverovatnim sudbinama i linim dramama, o mukama i dilemama. Ovo je knjiga i o moralu u ivotu i u politici. Impresivna je ta Tepaveva moralna vertikala, o kojoj tako uverljivo svedoi ova knjiga. I kao prkosni junoa pred prekim sudom, i kao visoki rukovodilac koji je spreman da rtvuje poloaj i sigurnost zarad odbrane svojih ubeenja, i kao izoptenik iz drutva i javnog ivota, i kao bespotedni kritiar jedne pogubne politike koja je dovela do rata i propasti zemlje i naroda Mirko Tepavac ostaje stamen i uspravan ("U dobru se ne ponesi, a u zlu se ne ponizi"). Tepavevi napisi, objavljivani od samog poetka nae drame u Republici i pretampavani u Naoj borbi vrlo su rado itani zbog svog doslednog antiratnog i antinacionalistikog prosedea, ali i zbog jednog izuzetno ekspresivnog, bogatog i metaforinog stila, koji pleni panju i podstie na razmiljanje. Sve te odlike Tepavevog prepoznatljivog pisma u punoj meri su prisutne u ovoj knjizi. Kad se to uini u saradnji sa Nenadoviem, jednim od ponajboljih pisaca u naem posleratnom novinarstvu rezultat je jedna znaajna i izvrsno napisana knjiga koja se lepo i lako ita. I koja vas ne ostavlja ravnodunim. Stoga valja oekivati da e ona nai italaku publiku. Re na promociji knjige Aleksandra Nenadovia: Mirko Tepavac. Seanja i komentari, Novi Sad, maj 1998.

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

POZICIJE GLAVNIH FAKTORA U KOSOVSKOJ KRIZI

Meunarodna zajednica
Svi zvaninici meunarodne zajednice uporno ponavljaju ovih dana neemo dozvoliti da se na Kosovu ponovi Bosna. Mislim da misle ozbiljno i da su izvukli pouke iz bosanske tragedije. Koje su to pouke: Ako eli da efikasno utie na zaustavljanje sukoba, meunarodna zajednica mora to uiniti u ranoj fazi sukoba (inherentno svojstvo meunarodne zajednice je da ne moe da intervenie preventivno). U Bosni je ta intervencija, po optoj oceni, zakasnila najmanje dve godine. Da bi bila efikasna, meunarodna zajednica mora biti jedinstvena. Bez punog akcionog jedinstva Evrope i SAD i razumevanja Rusije ne moe se oekivati uspeh. Ne vredi mnogo raunati na Ujedinjene Nacije da organizuju blagovremenu i efikasnu akciju za zaustavljanje sukoba. Od svih meunarodnih protagonista, one su pretrpele najvei gubitak kredibiliteta u bosankom debaklu. One su, ipak, jedine koje mogu da obezbede legitimitet meunarodnoj akciji. Diplomatija koju ne podrava sila odnosno realna, uverljiva i jedinstvena pretnja silom svodi se, naalost, na praznu priu. Meunarodna zajednica ne moe da nae i nametne reenje koje odgovara stranama u sukobu njeno je da ih natera da prekinu oruane akcije i sednu za pregovaraki sto. Meunarodna zajednica mora imati direktnu i aktivnu ulogu u pregovarakom procesu, ne dozvoljavajui da se pregovori sabotiraju i svedu na kupovinu vremena. Ne treba verovati jugoslovenkim akterima da e uiniti ono to obeaju, posebno ne Slobodanu Miloeviu. Stanje i raspoloenje u meunarodnoj zajednici je ovoga puta bitno drugaije od onog tokom jugoslovenske krize i bosanske drame. Prvo, uspostavljena je, posle mnogo vrludanja, sukobljavanja i iskakanja iz zajednike politike, vrsta transatlanska kohezija, a i Rusija je u osnovi kooperativna. Sama Evropa je mnogo jedinstvenija (i pored gunanja
101

100

ivorad Kovaevi
zbog nekih amerikih solo akcija i inicijativa) zastupa iste stavove kao SAD. To vai posebno za tri osnovna stuba EU Nemaku, Veliku Britaniju i Francusku. Kol odavno nije vie spreman na akcije poput Generovih za priznavanje Slovenije i Hrvatske, Toni Bler je mnogo solidarniji sa Bilom Klintonom od Mejdora, a irak ne pati mnogo od kompleksa tradicionalnog prijateljstva Francuza i Srba. To jedinstvo akcije uspeno je institucionalizovano u Kontaktgrupi, koju ovde zovu samozvanom, ali koja okuplja ministre inostranih poslova velikih sila ee nego i u jednoj dosadanjoj meunarodnoj krizi. Rusija je lan te grupe i prihvata sve temeljne stavove i tek po nekim gestom demonstrira svoju uzdranost. Drugo, u SAD je unutranja situacija (koja vie diktira spoljnopolitike poteze nego u bilo kojoj drugoj zemlji) bitno drugaija nego u vreme raspada Jugoslavije i rata u Hrvatskoj i Bosni. U izvetaju Meunarodne komsije za Balkan "Nedovreni mir" kae se: "Do samog kraja 1994. politika Sjedinjenih Drava prema ratu u bivoj Juoslaviji kolebala se izmeu distance i angamana, bez potpunog prihvatanja bilo koje od tih opcija." To je tano. U SAD je dosta rairen "vijetnamski" sindrom koji proizilazi iz straha da se ne ponove vijetnamski i somalijski debakl. Buovu administraciju je smenila Klintonova, ali politika je ostala ista kolebanje, protivreni potezi, miniranje evropskih inicijativa bez nuenja relevantne alternative i onda su se konano odluili na akciju i doao je Dejton, kao nesporno najvei spoljnopolitiki uspeh Klintonove ekipe. Za razliku od grdnih muka koje je imao kad je trebalo poslati amerike vojnike u Bosnu, Klinton je ve lake progurao odluku da oni ostanu i preko sveano obeanog roka, a sada administracija praktino nema opozicije angamanu kakav god zatreba u vezi sa kosovskom krizom.

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

Ako bi to ostalo tako, do intervencije teko da e doi, bez obzira koliko su pripreme za nju odmakle. Iako se daju izjave i o samostalnoj akciji SAD ako bude neophodno, malo je verovatno da e se NATO odluiti na intervenciju bez odluke Saveta bezbednosti. Tome su se javno suprotstavili irak i ospen, Kinkel i Rije, ministri odbrane Francuske, Italije, panije i Portugala, Rusi i mnogi drugi. (Jedino Britanci kau da je odluka UN poeljna, ali ne i neophodna.) Samo izuzetna dramatinost situacije moe obeshrabriti Ruse i Kineze da stave veto.

Dalji razvoj dogaaja

Od etiri glavna faktora od kojih zavisi dalji razoj situacije meunarodne zajednice, Rugove, Miloevia i tzv. Oslobodilake vojske Kosova dva poslednja e odluujue uticati na dalji tok dogaaja. Naime, meunarodna zajednica je zauzela svoj stav, a njena akcija e zavisiti od stanja na terenu, odnosno ponaanja glavnih aktera. Rugova praktino nema manevarskog prostora za samostalnu akciju, u sendviu izmeu meunarodne zajednice i OVK. On e ponavljati stav o nezavisnosti Kosova i razmiljati kako da odoli pritisku meunarodne zajednice da nastavi pregovore, a da ozbiljno ne ugrozi svoju situaciju kod kue. Miloevi moe da odlui da krene u nove akcije i time praktino pozove avione, ili, verovatnije, da eka da druga strana preuzme odgovornost za ponovno raspaljivanje sukoba. Ja mislim da on ne veruje da e se meunarodna zajednica odluiti na intervenciju, ak i ako ne ispuni njihove izriite i ultimativne zahteve, u emu se moe gadno prevariti. OVK je jo vea enigma. Ona je u stanju da diktira smer i tempo krize. Ona je dosada uspevala da navede srpsku policiju na akciju koja je naila na estoku reakciju meunarodne zajednice, a brutalna i masivna represija donela joj je nove borce i sve veu popularnost meu Albancima. OVK je teko privoleti da apstinira od akcije; OVK je teko privoleti da prihvati sporazum koji eventualno potpie Rugova, ime se otvara pitanje legitimiteta i krediibiliteta Rugovinog pregovarakog tima; OVK je teko privoleti da prihvati bilo iji politiki patronat, ne samo Rugovin, iju politiku ne prihvataju, a poziciju podrivaju, nego ni Demaijev, koji ima znatno radikalniji stav i kandiduje se da preko OVK zameni Rugovu kao lidera Albanaca na Kosovu. Jakup Krasnii, portparol OVK kae: "UK je jedina ozbiljna vojna i politika snaga na Kosovu". Oigledno je da ih je porast snage i popularnosti ohrabrio da ne prihvate da u nekoj partiji nau svoje politiko krilo, ve ele da to budu oni sami.

Da li e doi do intervencije NATO?

Zapad je odluan i ozbiljan u nameri da intervenie, kako situacija ne bi izmakla kontroli i sukob se prelio preko granica Jugoslavije. NATO vri sve potrebne pripreme i razrauje varijante. To jo ne znai da e do intervencije narednih nedelja doi. Zapad i NATO prokomentarisali su Miloevievu posetu Jeljcinu i polovine obaveze koje je prihvatio kao pokuaj kupovine vremena. Ali, on i jeste kupio vreme, bar jedno 20-30 dana, jer zbog Jeljcina Zapad ne moe a da ne saeka ta e biti sa ispunjenjem Miloevievih obeanja, iako im ne veruje i smatra da ne ispunjavaju zahteve Kontakt-grupe. Na kraju krajeva, Zapad bi bio prezadovoljan ako ne bude morao da intervenie. Do intervencije moe doi samo ako doe do eskalacije oruanih akcija. Do odluke o ubrzanom pripremanju intervencije dolo je posle velikih akcija ienja koje je Miloevi preduzeo. U poslednja 72 sata, meutim, nije bilo akcija policije, a i sam Pentagon konstatuje uzdrnost na srpskoj strani.

102

103

ivorad Kovaevi
Vaan je zato potez SAD i NATO da priprete i OVK da i ne pomiljaju na ofanzivu, jer se i sami lako mogu nai na udaru. To je dobro ne samo zbog balansiranog pristupa koji uvaava da e, bez obzira ko nosi primarnu odgovornost, dalji tok kosovske krize zavisiti, ne od jedne ve od obeju strana, ve i zato to je politika pozicija OVK jo opasnija i neprihvatljivija za meunarodnu zajednicu naime, oni se ne zalau za nezavisno Kosovo, ve za ujedinjenje sa svojom braom, odnosno za veliku Albaniju. Ako meunarodna zajednica ne uspe da kontrolie i disciplinuje OVK, nee joj vredeti samo pritisak na Miloevia. Rugovina izjava da "OVK ne uiva podrku u narodu" i da je treba staviti pod politiku kontrolu je bez realnog pokria u injenicama i odnosu snaga. (Valja primetiti da je Medlin Olbrajt odluno odbila Miloevievo uslovljavanje povlaenja snaga bezbednosti smanjivanjem oruanih akcija albanske strane, ali su mu ipak implicite dali za pravo upozoravajui OVK da se uzdre od akcije, kako ne bi dali pretekst Miloeviu.) Sada se tek vidi koliko je Miloevi bio kratkovid kad nije iskoristio neke povoljne okolnosti: stav meunarodne zajednice o neprihvatljivosti nezavisnosti Kosova i traenju reenja u okviru pojaane autonomije, reenost Rugove da nastavi sa politikom neoruane rezistencije i kooperativni stav nove albanske garniture sa Fatosom Nanoom. Sad je situacija bitno drugaija i nepovoljnija meunarodna zajednica je antagonizirana i homogenizirana, stav Albanije je radikalizovan, Rugova je u izvesnom smislu marginalizovan i nesposoban za ozbiljnije zaokrete, a OVK je od teroristike grupe prerasla u gerilski pokret sa ozbiljnom podrkom u narodu. Ponovilo se kao sa planom Z4, koji nije podran kad je trebalo, a posle je dola katastrofa. Izlaganje na okruglom stolu Medija centra o kosovskoj krizi, 22. jun 1998.

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

HOE LI, NEE LI

Reklo bi se da prevagu imaju okolnosti i argumenti protiv intervencije, ali je to daleko od toga da je iskljuuju. Moda bi se moglo zakljuiti da opasnost nikad nije bila vea i neposrednija, ali da postoje anse da se u poslednjem trenutku intervencija izbegne. Ali, i ako do intervencije ne doe, ne moe se udahnuti punim pluima. Jer, prava nevolja je u tome to se ni intervencijom ni bez nje, problem sutinski ne reava. Dogaaji se smenjuju velikom brzinom. Ne iz dana u dan, ve iz sata u sat. Bombarduju nas (zasad) vestima neke ulivaju strah, druge nude zraak nade da e se najgore izbei. Zato i ovaj prilog moe biti veoma bajat, jer je napisan pre dva dana, a u meuvremenu je bio Savet NATO, ili Kontakt-grupe, ili Saveta bezbednosti, ili je opet doao Holbruk ili Ivanov, ili je Solana neto vano izjavio ili je odluka moda doneta. Narednih nekoliko dana e, po svoj prilici, biti odluujui za ovu fazu krize: da li e biti intervencije ili ne. Poreajmo okolnosti koje govore za ili protiv intervencije, da bismo pokuali da izvuemo zakljuak koje od njih mogu da odnesu prevagu. Ako i doemo do nekog racionalnog zakljuka, ne znai da nee biti dogaajima demantovan. U prilog predvianju da e do intervencije ipak doi, govori sledee: Zapad teko da moe dugo da ponavlja da e morati da intervenie, ako Miloevi ne postupi po nalozima Saveta bezbednosti, i da pri tom ne izgubi kredibilitet. Velike sile ne mogu sebi lako dozvoliti da se njihove pretnje pokau kao prazna puka. U mnogim zapadnim zemljama, a posebno u SAD, dobrim delom i u Velikoj Britaniji, stvoreno je javno mnjenje koje oekuje i odobrava intervenciju, posebno iz humanitarnih razloga. Sluaj masakra u Gornjem Obrinju je imao posebnu teinu. U SAD mnogi smatraju da njihova drava ima pravo i sama da intervenie, kad su u pitanju vitalni ameriki interesi. Iz viegodinjeg iskustva s Miloeviem, SAD i zemlje Zapada su izvukle zakljuak da se njemu ne moe verovati i da je, u krajnjoj liniji, jezik sile jedini koji razume i da ga, kao i u sluaju BiH, jedino realizovana, a ne pripreena sila moe naterati da se ponaa u skladu sa njihovim zahtevima. Miloevi izgleda veruje da se nisu stekli uslovi za intervenciju, i po ocenama stranih medija, vrlo je arogantan u razgovorima sa svojim zapadnim (i istonim?) sagovornicima, posebno sa svojim oprobanim partnerom kome najvie veruje, Holbrukom. Sednice dvaju parlamenata, Srbije
105

104

ivorad Kovaevi
i Jugoslavije, pokazale su da Miloevi nije spreman za radikalan zaokret, poput onoga koji je uinio u odnosu na Karadia. Meunarodnoj zajednici, verovatno manje smeta ratoborna patriotska retorika koja je namenjena domaoj upotrebi, a mnogo vie injenica da glavnu re (bez ograde SPS) vodi eelj, svojim pretnjama stranim diplomatima, zapadnim neprijateljima i domaim izdajnicima, pre svega nezavisnim medijima. ak bi se moglo i rei da eelj ne dejstvuje u funkciji Miloevieve politike, ve da ovaj vodi eeljevu politiku. Prvi uverljiv korak Miloevia u pravcu stvarne promene politike, bio bi raskid sa eeljom. Pitanje je da li on to hoe, moe i sme. Okolnosti koje govore protiv intervencije: Nije lako doneti odluku o intervenciji bez saglasnosti Saveta bezbednosti. Posledice takve odluke su dalekosene. Time se dovodi u pitanje, ak inicira, raspad itavog sistema Ujedinjenih nacija i meunarodne bezbednosti. Iako u samom seditu NATO, izgleda da postoji raspoloenje da se donese odluka i bez Saveta bezbednosti, mnoge zemlje Zapada su protiv, ili su vrlo uzdrane. Izgleda da bi jedino Velika Britanija podrala SAD. Londonski "Tajms" govori ak o mogunosti da Amerikanci i Englezi sami interveniu, ali je to malo verovatno. Zanimljivo je da se u Kongresu SAD grupa od 43 kongresmena iz obeju partija suprotstavlja takvoj odluci. Izglda da je sada izvesno da se u Savetu bezbednosti ne moe postii saglasnost za odluku o intervenciji. Rusija se prvi put javno i bez ograde izjasnila da e staviti veto, a njoj bi se po svoj prilici pridruila Kina. Rezolucija 1199. je dosta glatko prola. Zapadne zemlje su je uzele kao preludij za odluku o intervenciji, a Rusi kao meru koja se donosi umesto odluke o intervenciji. Dobri poznavaoci ruskih prilika kau da je dolo do stvarne promene stava Rusije i da vie nema osnova za uverenje da Rusi samo fingiraju odlunost i samostalnost i da im je partnerstvo sa Zapadom, pre svega sa SAD, vanije nego bilo kakvo Kosovo, posebno u katastrofalnoj ekonomskoj situaciji u kojoj im je neophodna podrka MMF. Teko uzdrmanom Jeljcinu (u toku je prikupljanje glasova za njegov opoziv u Donjem domu Dume), potreban je jak spoljnopolitiki uspeh na liniji samostalnosti ruske politike, pa i suprotstavljanja Zapadu. Intervencija na Kosovu bez ruske saglasnosti ozbiljno bi dovela u pitanje njegovu poziciju. Rusi prete da bi u tom sluaju propala ratifikacija Starta 2 i da bi se doveo u pitanje sporazum s NATO iz 1997. Rusi nastoje da budu aktivni i konstruktivni igrai u pronalaenju mirnog reenja. Ivanov i Sergejev su objasnili Miloeviu da su stvari postale stvarno ozbiljne i da mora da ispuni uslove iz Rezolucije 1199, koja je prola uz punu njihovu podrku. Oni bi, verovatno, podrali ideju koja je u opticaju, da se, uz saglasnost Beograda, poalju zapadne i ruske trupe na Kosovo, da nadziru obustavu oruanih sukoba i stvore uslove za pregovore. Da li je Ivanov prekjue bio u funkciji ubeivanja Miloevia da to ili neto slino prihvati ostaje da se vidi. Naa Borba, 10-11. oktobar 1998.
106

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

DA LI SE RADI O ZAOKRETU U AMERIKOJ SPOLJNOJ POLITICI PREMA MILOEVIU?

Ovo jeste zaokret, i to znaajan. Ne znai da su SAD do sada podravale Miloevia, ali su raunale s njim kao sa vanim, ponekad i kljunim akterom i partnerom u postizanju sporazuma kojima su se postavljale osnove za reavanje kriza u regionu i u obezbeenju implementacije postignutih sporazuma. Ne verujem, suprotno mnogima, da su SAD u Dejtonu, ili prilikom sporazumevanja o Kosovu, pravile neki "dil" sa Miloeviem i ostavljale mu odreene ruke da kod kue radi ta hoe, ali on je to tako uvek shvatao, uveren da e se progutati autoritarnost kod kue, dok god im je potreban na kljunom frontu reavanja bosanske, odnosno kosovske krize. I pokazalo se da je uglavnom bio u pravu, jer se sve zavravalo protestima i upozorenjima bez ozbiljnijih posledica. Ovo je sad neto drugo. Njihov zakljuak je: od Miloevia ne vredi oekivati da pomogne u reavanju problema i otklanjanju kriza on je sam problem, on sam stvara krize i dok je on tu bie stalno novih kriza i zahtevae nae beskrajno aktivno prisustvo u regionu. Drugim reima preduslov za stvarno i trajno reenje kriza na Balkanu, jeste odlazak Miloevia. To je dramatina promena, utoliko vanija to u Americi ne dolazi lako i esto do zaokreta u spoljnoj politici, pa svaka znaajna promena kursa ima po pravilu dugoroan karakter, tim pre to je u ovom sluaju podravaju obe partije, to praktino znai i administracija i Kongres. Naime, ovaj zaokret je najavio svojim lankom u "Vaington postu" istaknuti republikanski senator Riard Luger. Luger je napisao: "Amerika ne moe istovremeno da radi i sa Miloeviem i protiv njega... SAD ne treba vie da gledaju na Miloevia kao na partnera. One treba da se okrenu demkratskoj opoziciji... Nema reenja za balkansku krizu bez fundamentalnih promena u Srbiji i jugoslovenskom rukovodstvu." Dodue, jednom je dolo do sline promene stava prema Miloeviu, koja je bila samo privremena. Masovni demokratski narodni i studentski protest krajem 1996. i poetkom 1997. godine uticao je na promenu odnosa svetskih medija prema Srbiji i zapadne vlade su pod njihovim pritiskom dale punu podrku otporu protiv Miloevia i poele da pozivaju u goste lidere opozicije, kojom dotad nisu bile bogzna kako impresionirane. Izgledalo je da Miloevieva politika sudbina visi o veoma tankoj niti. Sve je to kratko trajalo,
107

ivorad Kovaevi
jer su ti isti lideri uspeli u rekordno kratkom vremenu da sve upropaste, da uspanienom Miloeviu ponude konsolidaciju na tanjiru i SAD i druge vlade Zapada opet se okreu njemu kao partneru i osloncu u svojim pacifikatorskim planovima. Slobodna Evropa: ta je Ameriknce navelo na ovakav stav? ivorad Kovaevi: I ovoga puta je unutranji razvoj imao uticaja na promenu kursa. Naalost, ne masovni otpor i raanje demokratske alternative, kao pre dve godine, ve Miloeviev snani i dosta neobjanjivi zaokret prema poveanoj autoritarnosti sa stanovita ouvanja vlasti nerazumni drastian napad na univerzitet i medije i ienje u sopstvenim redovima (Stanii, Vueli, Perii), u paranoinom strahu od zavere. Taj novi kurs je ve bio najavljen stvaranjem koalicije sa eeljom. Vei izazov meunarodnoj zajednici od tog saveza nije se mogao zamisliti. Bilo je logino pretpostaviti da e, nakon postizanja sporazuma sa Holbrukom, Miloevi raskinuti sa eeljom, uzeti Drakovia koji je to ekao kao zapeta puka i uiniti kakve kozmetike pozitivne promene, to bi mu donelo izvesno slabljenje pritiska meunarodne zajednice i ansu za postepen izlaz iz izolacije. On je uradio upravo suprotno to je, skupa sa otezanjem da primeni sporazum i akumuliranim nepoverenjem da e se ponaati u skladu sa dogovorenim, dovelo do ovog zaokreta, po svemu sudei ozbiljnijim nego ijednim do sada. Moda je uticala i bojazan da se Miloevi, kao patentirani proizvoa novih kriza, kao naina za izlazak iz postojeih, ne odlui da krene na Crnu Goru. Sem toga, najava saveza sa Rusijom i Belorusijom, koliko god se mi kod kue sprdali s tim, nije u SAD mogla biti primljena bez izvesne predostronosti. Izgleda da je stvar ozbiljna? Da je stvar ozbiljna, pokazuje i objavljivanje nastavka spoljneg zida sankcija, uz Klintonovo obrazloenje da ostaju na snazi svi stari zahtevi, dakle ne samo Kosovo, ve i ljudska prava i demokratija, Haki sud (Rezolucija 1207) i deobni bilans. Medlin Olbrajt svakoga dana daje po neku izjavu. Pozvala je lanice NATO da se pridrue i dala neke nove kvalifikacije: pre svega, "u srcu problema Kosova lei nepostojanje odgovornog i demokratskog rukovodstva u SRJ" dakle Kosovo je usko povezano sa problemom demokratije u Srbiji, a demokratije nema dok se ne skine nedemokratsko rukovodstvo; drugo, poziva NATO da podri demokratske tenje srpskog naroda i tree, Srbija treba da sledi primer Crne Gore. Vredi zapaziti da se ve due vremena kritika i pritisak personalizuju na Miloevia. Ovim izjavama treba dodati i onu da se Hag zanima za eelja, kao i da se proiruje lista nepoeljnih u zemljama EZ. Da je Miloevi neposredno ugroen? Novi ameriki stav razume se ne znai da je Miloevi neposredno ugroen, jer Amerikanci ipak ne mogu nikoga da uklone ako nema odgovarajueg pritiska iznutra (Sadam Husein, Gadafi, Kastro). U odnosu na raspoloenje birakog tela, grubi pritisak SAD na Miloevia i podrka opoziciji
108

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

verovatno e biti kontraproduktivni, posebno imajui u vidu snaan i godinama negovan antiamerikanizam. Pitanje je, kako e se prema ovoj novoj, ozbiljnoj pretnji odnositi sam Miloevi. Valja se bojati da ga to ne ponuka da samo jo otrije nastavi zapoeti kurs eeljizacije. Time sigurno ubrzava svoj kraj, ali je manje-vie izvesno da e morati da nam bude jo mnogo gore, pre nego to nam bude bolje (u ovo mnogo gore ukljuujem i period posle eventualnog Miloevievog pada). Pitanje je da li e se sudbina reima uopte reiti izborima. Presudnu ulogu moda i nee odigrati politika konstelacija, ve katastrofalna ekonomska situacija i ubrzana pauperizacija naroda. Kljuna taka ostaje formiranje istinske i respektabilne demokratske alternative. To, naalost, nije na vidiku. Ne potcenjujem Savez za promene, ali oni svi zajedno nemaju dovoljan broj glasaa, a imena njihovih lidera nemaju imid novine, poverenja i pobede. Sem toga, oni oklevaju da zauzmu jasne stavove o krucijalnim pitanjima (od Kosova pa nadalje to je i razumljivo s obzirom na njihov sastav i pedigre) i jedini zajedniki slogan im je, zasad, obaranje Miloevia, to ipak nije dovoljno. ta oekujete od ove promene amerikog kursa? Oekujem povean i koordiniran pritisak na Miloevia, ovoga puta ne samo u odnosu na striktno izvravanje meunarodnih obaveza, ve i na unutranjem planu, ukljuujui i znatno snaniju podrku, nego dosad ukanoviu, opoziciji, graanskom otporu i nezavisnim medijima. To nije malo, to sve znatno ubrzava proces, ali samo kao podrka onome to je ipak odluujue: promenama u samom politikom biu Srbije, na koje emo, bojim se, ipak morati da popriekamo. Valja, takoe, primetiti da ima i dosta trapavih izjava i nesuvislosti: sama najava, pominjanje CIA i DIA, navodna Klintonova upitanost da li bi Kosovo moglo da opstane kao nezavisno, oekivanje da bi Stanii i Perii mogli da budu nosioci otpora prema reimu, pominjanje mogunosti da ukanovi ujedini opoziciju u Srbiji itd. Intervju za Slobodnu Evropu, 8. januar 1999.

109

ivorad Kovaevi

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

A ko su gubitnici? Pre svega Albanci i Srbi. Kosovski Albanci ostaju lieni osnovnih ljudskih prava. Njihovo strpljenje je pri kraju i oni postaju sve vie uvereni da Srbija (i Jugoslavija) nije njihova drava. Oni trae novi identitet, bilo kroz integraciju sa Albanijom, ili pre kroz uspostavljanje nove samostalne drave. Politika i narodna podrka Rugovi je sve slabija. to se Srba tie, oni e i dalje biti meunarodne parije i ivee u jednoj nedemokratskoj zemlji, ija privreda rapidno propada, bez ikakve anse da se oporavi. Srpska demokratska opzicija je takoe meu gubitnicima. Kosovska kriza natkriljuje sve drugo i opozicija je potpuno blokirana u svojim naporima da nametne drugu agendu demokratiju, reforme, tranziciju, graanske slobode. U isto vreme, kad god Miloevi napravi neki dil sa meunarodnom zajednicom, on uzima kao prirodno da su mu date odreene ruke da ini kod kue ta god eli posle oktobarskog sporazuma sa Holbrukom on je ukinuo i poslednje ostatke autonomije univerziteta i lansirao kampanju protiv nezavisnih medija i "domaih izdajnika". Razume se da je Kosovo i regionalni problem i predstavlja ozbiljnu pretnju celom regionu. Kosovo je probudilo u Albancima u itavom regionu potrebu potrage za nacionalnim i istorijskim identitetom. Potencijalna opasnost za regionalnu stabilnost je realna, sa najveom pretnjom teritorijalnom integritetu Makedonije. Meunarodna zajednica je takoe na gubitnikoj strani. Kosovska kriza je ozbiljna pretnja bezbednosti regiona i Evrope, sa ozbiljnim potencijalom da se prelije u iri konflikt koji lako moe izmai kontroli. Svojim stalnim pretnjama koje su se pokazale prilino neefektnim, njena kredibilnost je ozbiljno stavljena na probu. I ista stara pria tee dalje. Postigne se neki sporazum, onda se on kri, meunarodna zajednica vri dodatni pritisak na Miloevia da potuje dogovoreno, onda se on priklanja zahtevima i meunarodna zajednica poputa, u nadi da e izbei teke odluke, i onda dolazi do privremenog uzdravanja Miloevia, a tada Oslobodilaka vojska Kosova izvede teroristiki napad i srpske snage reaguju uobiajenom preteranom odmazdom i NATO pojaava pritisak na Miloevia i preti vazdunim napadom i Miloevi onda ustukne pred pretnjom i tako dalje i tako dalje. To je beskrajni zaarani krug. Vazduni napad bi samo pogorao stvar. Mora se graditi nova strategija. ta se moe uiniti da se zaustavi ta spirala nasilja? Potrebno je, pre svega, jedinstvo politike i akcije meu glavnim meunarodnim akterima. Postoji izvestan paradoks da Miloevi vie voli da pregovara i pravi "dilove" sa Amerikancima i istovremeno pokuava i uspeva da razvije jak antiamerikanizam kod kue (epizoda sa navodnim dokumentom CIA je najsveiji primer). On pritom rauna na bezrezervnu rusku podrku i umeren evropski stav. Pristup bi morao biti vie izblansiran. Meunarodna zajednica mora primenjivati isti arin i osuditi jednako sve povrede prekida vatre, provokacije,
111

KOSOVSKA KRIZA DALJE ESKALIRA

Kosovska kriza dalje eskalira i dostie kritinu taku i tragini dogaaji u selu Raak mogu da predstavljaju taku sa koje nema povratka. Mirovni pregovori koji su trebalo da omogue dvema stranama da postignu nekakav kompromis, nisu ni zapoeli, a i da jesu, toliko je malo zajednikog u stavovima srpske i albanske strane, da su anse za bilo kakav stvarni napredak minimalne. Solucija za koju se zalae sporazum Holbruk-Miloevi autonomija Kosova unutar Srbije izgleda da ne odgovara ni jednoj ni drugoj strani. Ko e profitirati iz tog alosnog stanja stvari na Kosovu, neprekidnih naruavanja prekida vatre sa obe strane, provokacija i preteranih vojnih odmazdi, ubijanja nevinih ljudi, beskrajnih razgovora meunarodnih emisara u naporu da obezbede potovanje onoga to je potpisano u oktobru, konstantne i teke krize koja preti da eskalira u pravi rat? Prvo, to je Slobodan Miloevi. On koristi krizu na Kosovu da oivi srpski nacionalni sentiment i dobije domau politiku podrku. Reklo bi se da g. Tuman gubi na uticaju u Hrvatskoj, pre svega zbog toga to nacionalistika euforija rapidno splanjava i graani poinju da se okreu kljunim problemima ekonomije i demokratije, dok Miloeviu veoma politiki pomae kosovska kriza. Ona mu naroito dobro dolazi u njegovim naporima da povrati vlast u Crnoj Gori. Na drugoj strani, njegov uspon ka vlasti je tako snano povezan sa ukidanjem autonomije na Kosovu, da bi svaka nagodba sa Kosovarima mogla biti rizik za njegovu neprikosnovenu mo. Prema tome, stalno odravanje konflikta na Kosovu, sa teroristikim napadima OVK i snanom emocionalnom reakcijom u Srbiji koja opravdava teku represiju, samo jaa njegovu politiku poziciju i pomae u obezbeenju podrke nastojanjima za recentralizaciju vlasti. Sa Vukom Drakoviem, liderom Srpskog pokreta obnove, koji je uao u saveznu vladu, ostvaren je vrst blok etiri najvanije partije u podrci Miloevievoj politici prema Kosovu. Drugi profiter iz ovakve situcije je Oslobodilaka vojska Kosova, koja je nesumnjivo odgovorna za mnoge napade tokom proteklih nedelja, verovatno u nadi da e provocirati meunarodnu intervenciju i minirati sporazum HobrukMiloevi. To moe imati i drugi cilj da pokae da je Rugovin koncept nenasilnog otpora totalno neefikasan i time marginalizuje njegovu ukupnu poziciju.

110

ivorad Kovaevi
kidnapovanja i druge teroristike akte. Normalno bi bilo oekivati da NATO zatvori kosovsku granicu prema Makedoniji i sprei krijumarenje oruja i terorista. Finansiranje kupovine oruja i opreme u Zapdnoj Evropi moe se efikasno blokirati i presei linije snabdevanja. I poslednje nema anse za dugorono reenje kosovskog problema, ukoliko Jugoslavija ne stupi na put demokratizacije i reformi politikog i ekonomskog sistema. Miloevi ne samo da ne moe i ne usuuje se da reava kosovski problem on to ne eli, jer je to njegovo najsnanije orue u ouvanju vlasti i podrke graana. Normalno je da meunarodna zajednica pregovara sa njim, ali bez bilo kakve iluzije da e on omoguiti reavanje problema on e i dalje nastaviti da kri sporazume i obeanja i biti kooperativan kad doe do gustog. (Prevod sa engleskog) Izlaganje na Kongresu Partije evropskih socijalista u ime Graanskog saveza Srbije, Solun, 22-24 januar 1999.

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

KOJA CRNA EVROPA!

U irokom okviru Evropskog pokreta ve vie godina deluje i Forum za meunarodne odnose. Ne moe se porei da je to telo u kome ima poprilino kompetencije i iskustva. Veliko je zadovoljstvo za sve nas u Forumu, sastajati se svake srede, uvek na aktuelne teme, sa uvodniarima koji se briljivo pripremaju kao da govore na nekom meunarodnom skupu i sluati u jednom vrlo tolerantnom dijalogu, znalake i negnjavatorske, dodue ne ba ankurairajue ocene, procene i analize profesora, istraivaa i analitiara meunarodnog prava i meunarodne politike, vienih ekonomista na elu sa doajenom Dragoslavom Avramoviem, vodeih spoljnopolitikih komentatora, iskusnih diplomata i starih vukova nae politike scene i publicistike kakav je na uvaeni predsednik Desimir Toi. Imamo dosta i stranih gostiju koji nam dolaze koliko da izloe svoja gledanja, toliko i da uju kako mi ocenjujemo stvari. O stavovima koji se uju na Forumu sredom, javnost je najvie i najbolje informisana preko mnogobrojnih istupanja lanova Foruma u ono malo nezavisnih ili nezavisnijih medija to je ostalo. Za naa saoptenja i reagovanja mediji nisu previe zaintersovani, jer tu i nema nieg dramatino zanimljivog, a moda i ne umemo da ih dobro piemo. Neto vie interesa je bilo za platformu alternativne spoljne politike koju smo svojevremeno ponudili, ali je i to sa krahom narodnog i studentskog bunta i sramnim raspadom koalicije Zajedno otilo u zaborav. lanovi Foruma, kao svi dobri izdajnici, daju intervjue i za strane novine, radio i tv stanice, ali posle uglavnom ne mogu da uju, vide ili proitaju ta su rekli, jer je domai medijski prostor praktino zatvoren za strane medije. Bilo bi verovatno normalno da jedan takav think-tank, to je, objektivno, Forum za meunarodne odnose bude vie prisutan u javnost, da ne kaem ak i konsultovan, ali zasad to nije sluaj. Sluamo danas jedni druge, a panja nam je usmerena na palatu Kleber, iz koje nemamo puno razloga da oekujemo dobre vesti. Gde smo mi to sebe doveli, odnosno gde su nas, uz optenarodnu saradnju, doveli? I sad mi, lanovi Evropskog pokreta u Srbiji treba da razgovaramo o tome kako najbre u Evropu? Koja crna Evropa! Mi smo crna rupa Evrope! I kad se, i ako se, iz te rupe nekako iskobeljamo, ne ekaju nas brze pruge pravac Evropa. Moraemo da se jo dugo lomatamo po dombama domaih puteva, jer putevi prema Evropi vode preko Pritine i Podgorice, preko Novog Sada i Novog Pazara, preko Skoplja, Sarajeva, Zagreba i Ljubljane, preko Sofije, Budimpete i Bukureta. Zajednika parlamentarna delegacija Bugarske,
113

112

ivorad Kovaevi
Maarske, Makedonije i Rumunije htela je pre neki dan da razgovara sa domam parlamentarcima i ponudi svoje dobre usluge, ali ovde nema ko da ih primi, valjda zato to oni koji se sastaju, u vrh glave tri puta godinje, ne mogu da nau slobodan termin za svoje susede od silnog podvriskivanja na mitinzima svenarodne podrke. Na skupu u Sava centru i nije bila tema Kosovo, ve proklamovanje jedne ideoloke platforme opte ksenofobije i manifesta konfrontacije sa Evropom i svetom. U ovom trenutku Evropa je od nas daleko, dalje nego ikad u naoj savremenoj istoriji. Izolacija u koju nas je ova politika odvela cementira se samoizolacijom. Zato mislim da ovo to mi radimo, koliko god da moe biti marginalno i neuticajno, i da zvui kao glas vapijueg u pustinji koji se ne moe uti od zagluujue patriotske buke, neto to ne zavreuje veliku panju ak ni nezavisnih medija, ipak je vano i ne bez svake anse i smisla, jer odrava i razvija nekakav duh tolerancije, saradnje, otvorenosti prema duhovnim, kulturnim, politikim, informatikim uticajima drugih, prihvatanja evropskih standarda i istovremeno neopozivog suprotstavljanja etnikoj i politikoj netrpeljivosti, duhovnom provincijalizmu, totalitarnom mentalitetu, kulturnoj zaaurenosti i zatvorenosti, irenju mita o mrnji naroda oko nas, Evrope i sveta prema nama. U toj skromnoj aktivnosti posebno je ohrabrujue to to je sve vei broj mladih ljudi koji uestvuju u njima i to se stalno stvaraju nova lokalna vea. Moda bi trebalo, pored raznovrsnih oblika korisnog i praktinog rada i mnogih vanih projekata o kojima smo danas uli, pokuati da se otvori iri drutveni dijalog sa drugim nevladinim organizacijama, sa politikim strankama, sa crkvom, sa medijima, sa Univerzitetom, sa predstavnicima etnikih zajednica o Evropi, o tome kako se spremati za Evropu, o putevima koje treba graditi prema Evropi. U duhu te iste tolerancije i evropskog duha koji propovedamo, ne bismo pri tom smeli biti zatvoreni, ili odbojni prema bilo kome ko drugaije misli, ako je samo spreman za takav dijalog. Red je da svi zajedno jedanput nauimo da razgovaramo pristojno i argumentovano sa neistomiljenicima. Oni koji su nam definitivno strani, ionako takav dijalog nee ni prihvatiti. Re na godinjoj skuptini Evropskog pokreta, 15. mart 1999.

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

REGIONALNI ASPEKTI KOSOVSKE KRIZE

etiri rata u osam godina skinula su za dogledan period sa dnevnog reda neke vekovne probleme odnosa izmeu nacija na Balkanu, a drugima su dala nove dimenzije. Srpsko-hrvatsko pitanje i srpsko-albansko-pitanje, dva kljuna konfliktna pitanja na Balkanu, su drastino i radikalno, ratom, bombama i etnikim ienjem, u osnovi reena: Hrvatska je samostalna drava, a Kosmet je pod meunarodnim protektoratom, za koji Kofi Anan pre neki dan ree da e trajati najmanje deset godina; Srbi su i u Hrvatskoj i na Kosovu relativno beznaajna manjina sa manje od pet posto ukupnog stanovnitva. Problemi u srpskoslovenakim, srpsko-makedonskim i hrvatsko-slovenakim odnosima su se samo incidentno pojavljivali u odreenim periodima, ali verovatno nemaju potenciju da ozbiljnije ugroze odnose na Balkanu. Jedini preostali teren za mogue aspiracije velikohrvatskog i velikosrpskog nacionalizma je Bosna i Hercegovina, ali je i ona pod meunarodnim protektoratom, koji je uverljivi garant njene nezavisnosti i celovitosti. Jugoslovensko pitanje je raspadom SFR Jugoslavije, takoe, silo sa istorijske pozornice i nije verovatno da e se u predvidivoj budunosti otvoriti kao pitanje obnove zajednike drave. abljaka, preostala Jugoslavija (reliquiae reliquiarum) od poetka je bila neprirodna federacija dveju nesrazmernih po veliini i uticaju republika, zasnovana iskljuivo na neosporavanoj vlasti jednog oveka, pa je bilo prirodno oekivati da e je svaki znaajniji unutranji ili spoljni potres ozbiljno uzdrmati. Tako je i bilo. Promene na vlasti u Crnoj Gori, nastojanje da se silom obezbedi prevlast reima u Beogradu i rat stavili su na dnevni red pitanje opstanka ili u najmanju ruku ozbiljnog preoblikovanja jugoslovenske federacije. Ona ve sada nije vie ono to je bila faktika vlast Beograda na Kosovu vie ne postoji, a u Crnoj Gori samo delimino. Ta se kriza zakrpama ne moe reiti a ne moe se ni odlagati. Da li e ishod biti bitno promenjeni odnosi u federaciji ili e se ona raspasti ostaje da se vidi. Bez obzira na ishod, prvo, na njega neemo dugo ekati, drugo, ono to je ostalo od jugoslovenskog pitanja dobie svoje finale. Jugoslovenska ideja moe biti ponovo prisutna samo u vidu slobodnog strujanja ljudi, ideja, robe i kapitala i ravnopravne saradnje slobodnih naroda, demokratskih drutava i nezavisnih drava u okviru ire evropske zajednice. Srpsko pitanje, koje se jednom javlja kao legitimno pitanje poloaja Srba u drugim dravama ili u drugim federalnim jedinicama zajednike drave, a
115

114

ivorad Kovaevi
drugi put kao pitanje okupljanja svih Srba u jednoj dravi, tj. kao pitanje Velike Srbije koja e se ostvariti teritorijalnim osvajanjima, takoe je u jednom velikom delu reeno, uzastopnim porazima u tri ratna konflikta hrvatskom, bosanskom i kosovskom. U Hrvatskoj i na Kosovu je ono postalo pitanje poloaja malobrojne srpske nacionalne manjine, a u Bosni i Hercegovini ono e se sve vie dobijati vid posebnog interesa za saradnju sa jednim od entiteta zajednike BiH drave, pri emu oslabljena i poraena Srbija sve vie gubi imid matine drave Srba i magnetnu privlanost koju je ranije imala. U odnosu na Crnu Goru tzv. srpsko pitanje se praktino svodi na odnos izmeu dveju federalnih jedinica u redefinisanoj federaciji ili dveju samostalnih drava. Pitanje statusa i poloaja Vojvodine i eventualno Sandaka je faktiki otvoreno. Nadajmo se samo da problemi koji jo nisu dobili reenje nee posle etri rata morati da se reavaju petim graanskim ili spoljnim. Brutalnim likvidiranjem problema Kosova kao kljune komponente srpskog pitanja, problema koji je od nastajanja ovog reima predstavljao glavno orue u manipulaciji javnosti i odranju vlasti, pri emu srpska opozicija ili nije imala ili nije smela da ponudi drugaiji stav, sada nee vie na isti nain optereivati politiki ivot u Srbiji, to daje ansu da se agenda najzad promeni i u prvi plan stavi izlazak iz meunarodne izolacije, za koji je uslov svih uslova demokratski preobraaj zemlje. Sigurno je da bi u demokratskoj Srbiji anse za mirno i saglasno reavanje preostalih otvorenih pitanja bile daleko vee. Hrvatsko pitanje je uglavnom reeno. Hrvatska je praktino mononacionlana drava. I u tome lei glavni razlog za vidljivu razliku u kvalitetu politikog ivota i bogatstvu politke scene izmau Hrvatske i Srbije. Iako je Tuman, za razliku od Miloevia, izaao kao pobednik iz ratova koje je vodio, iako je od Hrvatske, u kojoj ona na treini teritorije nije imala nikakvu vlast, stvorio progonom Srba manje-vie etniki istu dravu, ipak sve govori da opozicija ima veliku ansu na skorim izborima, upravo zbog injenice da je nacionalno pitanje kojim je vlast uspeno manipulisla na neki nain reeno, pa se javnost okree egzistencijalnim pitanima demokratije i tranzicije. to se tie Hrvata u Bosni Hercegovinui, revandikacije prema Zapadnoj Hercegovini su u Hrvatskoj sigurno jo uvek prisutne i uticaj na njihove politike strukture verovatno snaniji nego to je sada uticaj Srbije na srpski entitet, ali je ipak teko pretpostaviti da se stvari mogu bitnije izmeniti. Crnogorsko pitanje se otvaralo postepeno. U prvom periodu, kao borba dveju politikih struja, jedne koja je prirepak Beograda i druge nezavisne i kritine prema Miloeviu. Pobedila je, istina tesno, druga. Tokom vremena, a naroito sa ratom, Beograd je vrio sve vei politiki, propagandni, ekonomski i vojni pritisak na Crnu Goru, likvidirao i privid ravnopravnosti instaliranjem Bulatovia za premijera i svim time samo pojaao raspoloenje u Crnoj Gori u pravcu zahteva za promenom odnosa u federaciji koja e obezbediti punu ravnopravnost dveju republika, ali sve vie i u pravcu pune samostalnosti Crne Gore. Izgleda da je ukanovi za to da se pokua sa prvim, i zato to nije
116

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

potpuno siguran kako bi proao evenualni referendum, i zato to meunarodna zajednica ne podrava odvajanje i, najzad, zato, to loptu time sputa u Miloevievo dvorite, preputajui mu da odabere ili da se dogovori sa Crnom Gorom ili da je gurne na odvajanje, kao to je uradio sa Slovenijom. Albansko pitanje je samo delom dobilo reenje i ono ostaje potencijalno najopasnije nacionalno pitanje. Kosovo je dobilo viegodinju meunarodnu upravu i tokom tog perioda e se stvoriti albanska institucionalna, politika, ekonomska, obrazovna i kulturna infrastruktura, pri emu e preostali Srbi sluiti kao folklorni dodatak multikulturalnosti nove zajednice. O tome kako e se konano definisati status Kosova, u ovom trenutku ne vredi mnogo raspravljati. Faktiki, za dogledno vreme, ta teritorija e biti van srpskog i jugoslovenskog dravnog korpusa. Ako se radi o raspoenju Albanaca, oni e sigurno, jo snanije i masovnije, podravati nezavisnost Kosova i protivteu tome moe predstavljati stav koji jo uvek zastupa meunarodna zajednica da se nee dozvoliti stvaranje nove drave na tlu Balkana. Kako e biti za pet ili deset godina rano je da se prognozira. (Uzgred budi reeno, zasad se isti stav zastupa i u odnosu na eventualno osamostaljivanje Crne Gore.) Albansko pitanje u Makedoniji nije reeno, a u Makedoniji ima procentualno vie Albanaca nego u Srbiji, uz isti trend demografskih promena kao i na Kosovu. Treba videti kako e se razvijati odnosi izmeu Albanije i Albanaca na Kosovu. Mogue je da je ishod kosovske krize ojaao ideju o velikoj Albaniji. Masovno meunarodno prisustvo na Kosovu i u Makedoniji (pa i u samoj Albaniji) trebalo bi da predstavlja snanu branu svim pokuajima realizacije velikoalbanske ideje. Meunarodni faktor ipak nee dozvoliti destabilizaciju Makedonije, sa opasnim posledicama na stabilnost celog regiona. Makedonsko pitanje takoe nije reeno. Izgleda da je pronaen neki modus vivendi za bugarsko-makedonske odnose preko bugarskog priznanja makedonskog jezika, to, meutim, ne znai priznavanje postojanja problema i statusa makedonske nacionalne manjine u Bugarskoj. Ipak makedonskobugarski odnosi su uli u razumniju fazu, to je izgleda sve vie sluaj i sa do nedavno krajnje zategnutim makedosnsko-grkim odnosima. Za odnose sa Srbijom i Jugoslavijom i do sada nije bilo razloga da ne budu mnogo blii i srdaniji. Meutim, Beograd nije nikako bio voljan da sredi odnose sa onim bivim jugoslovenskim republikama sa kojima nije bilo ozbiljnih otvorenih problema, kao to su Makedonija i Slovenija. Izgleda da tom reimu odgovara odravanje zategnutosti i onde gde bi ona mogla biti brzo likvidirana. Kao to je ve reeno, glavni problem mirnog reavanja makedonskog pitanja ostaje poloaj Albanaca: kolike su njihove aspiracije, s jedne strane i kolika je spremnost makedonske vlasti da im delom izae ususret, s druge. Bosansko-hercegovako pitanje je Dejtonskim sporazumom dobilo jasan institucionalni i politiki okvir, a meunarodno prisustvo je garant njegovog ostvarivanja. Uz velike nevolje, otpore i dezintegracione uticaje i pritiske iz Beograda i Zagreba, reklo bi se da to vie vreme tee sve vie podrke dobija
117

ivorad Kovaevi
opredeljenje za celovitu i jedinstvenu BiH. Poraz Miloevia u ratu za Kosovo i eventualni poraz Tumana na izborima trebalo bi da oslabi uticaje sa strane i osnai ideju celovite BiH a mogue je i da e uticati na otklon birakog tela od nacionalistikih partija. Slovenako pitanje je reeno, Slovenija je samostalna nacionalna drava, demokratski ustrojena i ekonomski napredna, sa ambicijom da postane lan Evropske unije i NATO. To, meutim, ne znai da je izgubila interes za jugoslovenski prostor, koji je, na kraju krajeva, bio njeno najznaajnije trite, pogotovo ako doe do demokratskih promena u Hrvatskoj i Srbiji. Koliko god bila prosperitetna u odnosu na druge bive jugoslovenske republike, Slovenija je ipak mlai partner u Evropi, a na Balkanu je njen najrazvijeniji pic. Ako je od osamostaljenja do sada bila okrenuta skoro iskljuivo prema zapadnim i severnim susedima i Zapadnoj Evropi, bilo bi prirodno oekivati njen poveani interes za svoje balkanske susede, u situaciji kad joj od njih ne preti opasnost. Sve u svemu, na Balkanu je ostalo jo jedno jedino ozbiljno krizno arite: Srbija i odnosi u jugoslovenskoj federaciji. Ostala se ipak mogu drati pod kontrolom. Ovo je jedan prilino grub i ematizovan tour dhorizon promenjene slike Balkana na kraju stolea. Jo ima otvorenih pitanja i znaajnih potencijalnih opasnosti, ali su neka najkrupnija nacionalna pitanja dobila bitno drugaiju dimenziju, to raa nadu za skore zavrne promene i ansu za ulazak u mirnije i stabilnije razdoblje ivota na ovom olujnom i nesrenom podruju. Svetla u balkanskoj krmi se ipak, u trenutku kad izgleda najgore, polako poinju, jedno po jedno, da pale. Izlaganje na tribini Centra za regionalizam iz Novog Sada, Foruma demokratske alternative iz Sarajeva i Foruma za meunarodne odnose iz Beograda, Novi Sad 7. jul 1999.

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

LJUDSKA I INTELEKTUALNA ESTITOST

Nedostajae nam mnogo u Forumu za meunarodne odnose i Evropskom pokretu u Srbiji Novak Pribievi, jedan od njihovih osnivaa i najangaovanijih i najcenjenijih lanova. Nije proputao nae sesije sredom u 6, sve dok ga bolest nije konano prikovala za postelju. Govorio je razlono, kompetentno, sa uverenjem i poletom, dosledno nepomirljiv u svom antinacionalistikom stavu, uvek okrenut prostoru oko nas, Evropi i svetu. Bio je i borac i znalac, entuzijasta i analitiar, kombinacija koja nije ba tako esta. Poto je imao, odravao i stvarao mnoge kontakte u naoj politikoj sredini, u regionu i Evropi, mogao je da nam ponudi novu informaciju, ili sve ugao gledanja. Bio je Novak od ponajboljih aka iz jugoslovenske diplomatske kole, koji su u stanju da se jednako precizno izraze na vie jezika, pomno prate ta se u svetu deava, sutinski razumeju meunarodne odnose i politike procese, umeju da prepoznaju promene i nove tendencije, komuniciraju sa velikim brojem najraznovrsnijih sagovornika i znalaki i uverljivo tumae politiku koju zastupaju. Takvi su nosili nekadanju jugoslovensku diplomatiju; dananjoj nisu potrebni dodue ni oni sami ne bi nikad prihvatili da takvu spoljnu politku zastupaju. Novak je zato postao jedan od najistaknutijih diplomata druge Srbije, demokratske, antiratne i evropske, kompetentan i ubedljiv tuma njenih stremljenja i vrlo traen sagovornik meu stranim partnerima. Kad sada razmiljam o Novaku, razume se da prvo vidim prijatelja i druga i jednu vrlo dragu, bogatu i prijatnu linost, ali mi se kao njegova odreujua dimenzija, ono to me je uvek posebno privlailo i imponovalo mi kod njega, namee pre svega jedna retka ljudska i intelektualna estitost, moralna vrstina i stamena doslednost. "Pravi moral nije ni moral nunosti, ni moral interesa, ni moral straha; moral nije: ne treba, ili ne sme se, moral je: neu, " rekao je jednom prilikom Skerli. Nemirenje i nepristajanje je bio od samog poetka Novakov nepokolebljiv stav u ovim prelomnim i tunim vremenima. Nemirenje sa zaluivanjem naroda i stvaranjem krvnih neprijatelja od svojih dojueranjih komija. Nepristajanje na presiju populistike veine da nacija treba da stane jedinstveno iza svoga novopronaenog voe u preoblikovanju ovog prostora svim sredstvima, po meri svojih suludih aspiracija. Sada su mnogi progledali, ali jo uvek nisu spremni da priznaju koliko je grozomoran bio projekt koji su podravali. Onda, kada su takvi kao Novak, malobrojni ali jasni i glasni, upozoravali kuda nas sve ovo vodi da emo postati, ne nebeski nego
119

118

ivorad Kovaevi
prokaen, ponien i usamljen narod to je bilo doekano na no kao izdaja najsvetijih nacionalnih ideala, isto kao to danas one koji trae radikalne promene, a koji na sreu postaju veina, proglaavaju saradnicima NATO i OVK. Zar je Novak Pribievi, koji potie iz jedne od najuglednijih i najangaovanijih srpskih porodica u Hrvatskoj, koji je svoje mlade dane proiveo u Zagrebu, a ostatak ivotnog puta u Beogradu, koji je bio svim srcem Jugosloven u najlepem, humanistikom i demokratskom smislu te rei, mogao da postupi drukije nego da ustane protiv nacionalne mrnje, bratoubilakih ratova i nacionalistikog zagaivanja ivotne sredine? On je neumorno krstario prostorima nekadanje Jugoslavije, probijajui se mukom preko novih, zatvorenih i negostoljubivih granica, i bio as u Sarajevu, as na Ohridu, u Splitu, Pritini ili Ljubljani, gradei nove mostove pomirenja, saradnje i zajednikog otpora poasti koja je zahvatila ovaj na nesreni region. Ali, zato je u svojoj Srbiji i svom Beogradu bio bez dravljanstva, apatrid koji je svakog meseca morao da obnavlja vizu. Apatrid, dabome, za reim, ne i za Beograane. Za njih je Novak Pribievi bio i ostae upamen kao potovanja dostojan graanin Srbije, Jugoslavije, Evrope i sveta. Iako nije bilo lako odravati sve te silne aktivnosti (od Helsinkog odbora, do Graanskog saveza i Socijaldemokratske unije, Beogradskog kruga, Nae Borbe i Danasa, redakcije Odgovora, Evropskog pokreta i Foruma za meunarodne odnose, Foruma graana Tuzle i mnogobrojnih meunarodnih organizama i skupova), u situaciji neobezbeene egzistencije, nereenog graanskog statusa i zlovolje vlasti, Novak je uspevao da svugde ponudi svoj puni obol, zahvaljujui ne malim delom i razumevanju i punoj podrci svoje portvovane i hrabre supruge Ljiljane i svoje dece, kojom se veoma ponosio. I Ana i Rade imaju sve razloge da budu ponosni to su imali takvog oca. Mi smo sa njima u njihovoj tuzi. Helsinka povelja, septembar-oktobar 1999.

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

ZATO NE SA SUSEDIMA

Realnih problema, neraienih stavki i uzdranosti i nepoverenja u odnosima Jugoslavije i njenih suseda na tlu bive Jugoslavije ima i bie ih, ali tu ne lee glavni razlozi za ovako nedopustivo nizak nivo meusobnih odnosa. Svi drugi meusobno uglavnom pristojno sarauju mi smo jedini izuzetak. Prema tome, re je pre svega o nama, o odnosu ovog reima prema pitanju saradnje sa susedima. Jo jedan argument ad contrario to ubedljivo potvruje. U Crnoj Gori je promena reima i politike brzo dovela do otvaranja prema svim susedima. Razmenjuju se parlamentarne, vladine, privredne, stranake, turistike i kulturne delegacije sa svim bivim republikama SFRJ. Sporno pitanje Prevlake ne oteava manje-vie normalan promet na granici sa Hrvatskom. Posle onoga to su crnogorski dobrovoljci uinili u Konavlju, reklo bi se, da skoro nee doi do obnavljanja odnosa, pa ipak ve turistike agencije iz Dubrovnika ukljuuju u svoje ture i Crnu Goru, a Dubrovnik i Herceg Novi potpisuju sporazum o snabdevanju vodom. Ustvari, najgore odnose i najvee prepreke Crna Gora ima sa drugim delom sopstvene drave! Umesto da nastoji da skine sa dnevnog reda jedno po jedno sporno pitanje i brzo uspostavlja normalne odnose gde god se za to akumuliu neophodni uslovi reim radi obrnuto: otvara nove probleme i gde ih nije bilo. Sa Makedonijom nema stvarnih problema nije bilo meusobnog rata, nema animoziteta izmeu naroda, pre bi se moglo govoriti o simpatijama, predsednik i vlada u Makedoniji su stalno pazili da se maksimalno korektno ponaaju prema susedu za iji reim nisu mnogo marili itd., pa ipak, tamo se alju policajci za ambasadore, izmiljaju se silna nereena pitanja granice, preti im se i ini sve da se puna normalizacija koja je na dohvat ruke to vie odloi. To reim ini na tetu ne samo svog naroda, ve i na svoju sopstvenu tetu, jer ne koristi ni onaj minimalni prostor koji mu je ostao na raspolaganju za razbijanje totalne izolacije i blokade. Slino je i sa Slovenijom. Ostajemo potpuno gluvi za jasne signale sa slovenake strane za obnavljanjem odnosa, posle perioda uzdranosti. Zato? Traimo li mi da nam se izvini to nisu pustili narod koji se "dogodio" u Cankarjev dom ili za onaj rat od nekoliko dana? Ili moda za onaj genijalan potez blokade slovenake robe? Umesto da budemo maksimalno pragmatini, mi, posle svega to smo uradili i u situaciji kompletne izolacije, postavljamo uslove pod kojima emo eventualno prihvatiti da razgovaramo o uspostavljanju normalnih odnosa.
121

120

ivorad Kovaevi
Nema nikakvih ozbiljnih razloga za neuspostavljanje normalnih diplomatskih, politikih, privrednih i kulturnih odnosa sa Bosnom i Hercegovinom. Tuba i prtotivtuba pred Meunarodnim sudom pravde u Hagu su ipak samo izgovor, jer bi se u paketu ozbiljnih pregovora dveju strana o spornim pitanjima, taj problem sigurno mogao, makar privremeno, skinuti sa dnevnog reda. Tu bi interes za meusobno regulisanje odnosa trebalo da bude jo izraeniji, zbog postojanja Republike Srpske i specijalnih odnosa sa njom, a posebno zbog velikog broja izbeglica i njihovog nereenog statusa. Meutim, mogunost specijalnih paralelnih odnosa koju je predvideo Dejtonski sporazum, u Beogradu (a i u Zagrebu) shvaen je kao ansa da se instalira marionetski reim koji e biti produena ruka politike Beograda, razbijanja celovitosti i jedinstvenosti Bosne i Hercegovine i odravanja u ivotu ideje o velikoj Srbiji (odnosno velikoj Hrvatskoj). im je tamo na vlast dola garnitura orijentisana na sprovoenje Dejtona i kooperativna prema meunarodnoj zajednici, ovde se inilo sve da se ona destabilizuje ili bar, izmiljenim zaverama i aferama, dezavuie kao antisrpska. Tako smo doli do paradoksalne situacije da Miloevi, kome je meunarodna zajednica dugo nepricipijelno gledala kroz prste, oekujui da on svojim uticajem privoli Republiku Srpsku na potovanje Dejtona, sav svoj uticaj upotrebi da skine vladu koja sprovodi Dejton! Dodue, on u tome nije uspeo, a istovremeno je time znatno ubrzao otar zaokret meunarodne zajednice prema sebi, ali je uspeo da odnose sa Bosnom i Hercegovinom dovede na nivo od pre etiri godine, zaboravljajui potpuno jasne obaveze koje je (zajedno sa Alijom Izetbegoviem) preuzeo pismom od 21. novembra 1995. dravnom sekretaru SAD od uspostavljanja normalnih diplomatskih odnosa i otvaranja ambasada i konzulata, do usklaivanja carinskih povlastica, razmene funkcionera, oficira i studenata i uspostavljanja avionske linije Sarajevo-Beograd. Opet neviena kratkovidost. Koliko bi mu bila laka situacija da je uspostavio normalne odnose sa BiH, koja je i u ovim uslovima najjai trgovinski partner SRJ posle Nemake, zbog posebnih odnosa sa Republikom Srpskom, to je sada sve vie pod znakom pitanja. Ispalo je da su najozbilniji razgovori voeni sa onima sa kojima smo bili u najteem sukobu Hrvatima. Dodue, to su dve zemlje u regionu koje su najslinije jedna drugoj (mada e se i to verovatno menjati posle Tumanove smrti). Ali, i tu gde je bilo nekih pomaka, razgovori su blokirani dvama neodrivim zahtevima Prevlakom i insistiranjem na kontinuitetu kao uslovu za reavanje pitanja sukcesije. Mislilo se da e svee rane rata, izgubljeni ivoti i domovi, stotine hiljada izbeglica, instalirana mrnja i veliko meusobno nepoverenje biti glavni, presudni inioci koji e oteati uspostavljanje odnosa normalnosti i kooperacije. Meutim, ispostavilo se, kao to uverljivo potvruju primeri onih koji uspeno sarauju, da je potreba za saradnjom jaa od rana i emocija i da bi se relativno brzo mogli ponovo uspostaviti odnosi tolerancije, pragmatinog pristupa, poslovnih odnosa i kulturne i sportske saradnje, iako ne jo i nekog veeg
122

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

meusobnog razumevanja i prijateljstva. Ali, sve pod uslovom da na vlasti budu istinski demokrati, razumni i praktini ljudi, evropski i svetski orijentisani i, razume se kompetentni kao politiari, diplomati i privrednici. Dakle, nisu u pitanju samo suludi ratovi koje smo vodili i sve ih redom izgubili, ve to to nam ne daju da uplovimo u luku mira i saradnje upravo oni koji su nas do katastrofalne situacije u zemlji i potpune izolacije od suseda, Evropa i sveta, doveli. Nemojmo imati iluzija dok su oni tu moe da nam bude samo gore i od uspostavljanja normalnih odnosa sa onima sa kojima smo do jue iveli u zajednikoj kui nema nita! Izlaganje na sednici Drutva za istinu o Narodnooslobodilakoj borbi, 6. novembar 1999.

123

ivorad Kovaevi

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

jednog neagresivnog civilizovanog dijaloga i nastojanje da se odri low profile bez isticanja vanosti linosti ili stava, emu posebno doprinose humoristike opaske i zanimljive anegdote. Njegov benevolentan i skoro dobroudan stav u raspravi, po pravilu bez ulaenja u direktnu konfrontaciju sa onima sa kojima se ne slae, ne bi se oekivao od oveka koji se tako odreito i nemilosrdno obraunava sa mnogim naim glupostima, neznanjima i floskulama (mada e i tu, po pravilu, izbei da pomene imena, pa e one na koje se to odnosi, ee rei "jedan moj prijatelj"). Oigledno da je Toiu ispravnost analize i vrednost argumenta najvanija i da nipoto ne eli da dovede u pitanje dignitet onih sa kojima se ne slae. U jednom pismu, u kome je objanjavao svoj stav, napisao mi je, pored ostalog: "Ja nisam nikada bio 'Jugosloven' i anacionalan, bio sam uvek nacionalno Srbin i maltene, po svaku cenu za jugoslovensku zajednicu." To me je navelo na razmiljanje: u koje bi se uobiajene kategorije mogao svrstati Desimir Toi? Ja bih rekao da je Toi nacionalista, Jugosloven i Evropejac. Razume se, to zahteva obrazloenje i kvalifikaciju, jer ti termini mogu imati razliita znaenja i konotacije. Bez toga, ovaj spoj moe udno zvuati. Prema reniku Matice srpske nacionalist(a) je 1. ovek sa jakim nacionalnim oseanjem, rodoljub, patriot(a). 2. pristalica politike razvoja svoje nacije na tetu drugih naroda, ovinist(a). Dabome, Toi pripada prvoj kategoriji i ogoreni je protivnik druge. Njegovo stanovite je ono to profesor Stevan K. Pavlovi naziva "prosveenim nacionalizmom, protiv velikosrpskog nacionalizma". Sam Toi se zalae za "novi nacionalizam", za "realistiki i stvaralaki nacionalizam osloboen svih naslea prolosti i svih doktrinarnih optereenja" i daje za pravo onima koji smatraju da je "zdrava doza" nacionalizma potrebna za politiku i ak ekonomsku transformaciju drutva. "Voleo bih da vidim te nae znalce da nam objasne kako bi bilo Prvog ustanka 1804, ili partizanskog gerilskog ratovanja u Crnoj Gori i Srbiji 1941 bez nacionalizma?" Toi nacionalista se neumorno i bez pardona obruava na nacionaliste za koje vai druga od pomenutih definicija. On njih naziva "vitezovima gluposti" i daje ideju "da se naini zbornik svih politikonacionalnih izjava koje su nam dole glave kao izraz onog to je injeno". On govori o "visokim raunima politikog guslanja." "Nacionalistiki propagandisti u sadanjoj atmosferi ima ih na milione samo bacaju plamene slogane dezinformacija i mrnje." Parola "neka kota koliko kota" je, po njemu, "najvii domet ludakog neznanja". Toi smatra da je "srpski nacionalizam u preanjoj Jugoslaviji 'pristigao' poslednji, ali ne kao jasna politika koncepcija, ve kao oblik nacionalistikog divljanja, snabdeven propagandom svoje takozvane elite i oruanim materijalom Jugoslovenske narodne armije." On se ne ustruava da jasno i glasno kae: "Na je poraz u tome to smo na teritorijama koje smo zauzeli, inili ono to nije prihvatljivo ikome ko malo razmilja i ko iole osea: etniko ienje, ruenje bogomolja, bombardovanje gradova u
125

SRBIN, JUGOSLOVEN I EVROPEJAC O DESIMIRU TOIU

Sa linou Desimira Toia sreo sam se prvi put preko njegovih lanaka 1991. u ondanjoj "Borbi". itao sam ih sa izuzetnim zanimanjem. Prvo, pisao je o naoj recentnoj politikoj istoriji, o emu su su moja znanja bila prilino tura, ili ideologizovana. Drugo, pisao je drugaije, odmereno, analitiki, uravnoteeno, bez glorifikacije ili potpunog odbacivanja, tako uobiajenog u nas. Iskreno govorei, nisam to oekivao od nekoga koji je, takorei, sav svoj zreo ivot proveo kao politiki emigrant. Kad ovek to ita, doe do zakljuka kako je lako sloiti se u mnogim stvarima sa ovekom iji su ivotni put i opredeljenja bili toliko razliiti od sopstvenih i koliko opet nije teko sa njim se u mnogo emu i ne sloiti, a da se pri tom ovek ne narogui i ne dovede u pitanje ni oseaj potovanja za tu linost, ni za njegove argumente. To je bilo poduavanje u demokratiji svih nas koji na istinski demokratski dijalog nismo navikli. Toi daje lekciju i onima koji "sve ine danas da svaku linost iz istorije predstave kao 'istorijsku', bez ikakve objektivnosti," a da na drugoj strani, kad se radi o oceni linosti i dogaaja koje su komunisti "isticali ili ak slavili" (Svetozar Markovi, Jovan Skerli, 27. mart) smatraju da "sve to treba odbaciti i staviti se na suprotnu stranu!" Poeleo sam da ga i lino upoznam i pozvao ga kui na veeru, emu se on ljubazno odazvao. Ostalo su bili moji prijatelji mahom nezavisni novinari i bivi diplomati. askajui sa Toiem, rekao sam mu (netaktino i ignorantski): "Pravo da Vam kaem, ja sam bio uveren da je 'Naa re' etniki list." Toi mi je sutradan poslao komplet "Nae rei", sa belekom (otprilike): "Naite mi etnike stavove." Pajlivo sam sve pregledao i osetio se postienim: ne da sam se slagao sa svim onim to je pisano o etnikom pokretu, ukljuujui lanke samog Toia, ali se u svakom sluaju radilo o jednom nezavisnom i ozbiljnom glasilu koje je, iako izrazito kritino prema sistemu i politici ondanje Jugoslavije, istovremeno bilo itekako kritino prema svakoj antikomunistikoj iskljuivosti, ili nacionalistikoj uspaljenosti. Kasnije sam imao priliku da ee budem u Toievu drutvu, posebno na redovnim nedeljnim sednicama Foruma za meunarodne odnose i u Evropskom pokretu u Srbiji. Uvek sam uivao da ujem njegovu reakciju. Ona bi najee bila garnirana kakvom istorijskom reminiscencijom i esto je polazila iz poneto neobinog ugla. Ono to mi se posebno dopada je negovanje
124

ivorad Kovaevi
kojima su preko tri godine ubijana deca, ene i graani." Poto je veinu lanaka po povratku u zemlju napisao u malotiranoj "Borbi" (ve sam izbor glasila je za mnoge bio iznenaenje), mnogi i ne znaju za njih, pa nije ni udo da je deo publike prilikom promocije njegove poslednje knjige bio zateen i otvoreno nezadovoljan, kad je iz usta jednog od najvienijih antikomunistikih emigranata uo ocene o tome gde smo mi u odnosu na stabilne i sreene nacije, tako da je na Toievu opasku da smo mi 'jedna mlada i nedozrela nacija", jedan od slualaca rekao nekoliko pogrdnih rei i besno napustio salu, na ta je Toiev dodatak bio "... i nacija slabih ivaca". Toiu ne lei plamena retorika. On je za smireno i razlono promiljanje. Meni se osobito dopada njegova reenica: "Politika mora da bude jedna ozbiljna organizovana radnja" (upotreba lepe rei radnja u ovom smislu je potpuno zaboravljena kod Paia e se esto nai). "O svemu treba otvoreno govoriti i pisati, sve treba revidirati, a to pre svega znai ispitivati, odnosno osloboditi politiku, publicistiku i istoriju lai, polulai, mitova, legendi, dijalektikih trikova i ideolokih manifestacija." Pa se pita, da li smo "i u jednom trenutku mogli poverovati da nau budunost moemo graditi pomou prolosti, naroito nekritike prolosti? ... Ne, naa se budunost moe graditi samo na kritikom ispitivanju nae sadanjosti i na realnim procenama budunosti." Mislim da je ovo najbolji odgovor na pitanje ta bi to otprilike znailo "prosveeni nacionalist". O Toievom jugoslovenstvu. U pomenutom pismu Toi za sebe kae da nikad nije bio "Jugosloven" i anacionalan, i da je uvek bio, maltene po svaku cenu, za jugoslovensku zajednicu. Ve stavljanjem rei Jugosloven pod navodnike i izjednaujui to jugoslovenstvo sa anacionalnou, Toi pokazuje da i u ovom sluaju radi o dva shvatanja jugoslovenstva. On je protiv politikog jugoslovenstva, integralistikog i nacionalistikog jugoslovenstva (nastalog posle dravnog udara 1929), "sa idejom da se hrvatski i srpski nacionalizam zamene jugoslovenskim nacionalizmom." On je protiv srpskog jugoslovenstva, poistoveivanja Srba sa Jugoslavijom to je samo izazivalo "izuzetno podozrenje kod Hrvata i Slovenca, jer tim poistoveivanjem samo pokazuju da veruju da je Jugoslavija 'njihova'. "Mi smo smatrali" (zato to smo najbrojniji i dali najvie rtava) "da mi imamo pravo na prevlast, na hegemoniju... i udili smo se zato drugi narodi tu i takvu Jugoslaviju nisu prihvatili!" Toi je protiv takvog jugoslovenstva, ali je svim srcem, jo vie razumom, za Jugoslaviju, upravo polazei od srpskog nacionalnog interesa. "Nai preci, koji su se izjanjavali (...) 'za Jugoslaviju' 1918, predoseali su da se svi Srbi mogu ujediniti najjednostavnije samo u jednoj jugoslovenskoj zajednici." Ali, kakvoj? Iz Londona, u predveerje raspada, aprila 1989, Toi se zalae za Jugoslaviju koja nee biti ni unitaristika ni centralistika, ve se reenja traiti "u pravcu demokratske alternative, za jednu modernu, civilizovanu, zaista demokratsku zajednicu u kojoj e narodi, preko svojih predstavnika, sporazumno odluivarti o svojoj zajednici svojim veinama i kod Slovenaca, i
126

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

kod Hrvata, i kod Bonjaka Muslimana, i kod Makedonaca, i kod Srba. Odnos izmeu Crne Gore prema Srbiji, i obrnuto, nikako ne treba meati sa pitanjem Crnogoraca da li se oseaju nacionalno Srbima. Neka se prebroje, nema drugog reenja." Posle svega, on nostalgino konstatuje: "Najvei poraz Srba je raspad Jugoslavije." To da je Toi Evropejac, ne treba posebno obrazlagati. On pripada onoj plejadi Srba koji su od samih poetaka mlade drave, kao blagodejanci, ili na drugi nain, sticali obrazovanje u evropskim kulturnim centrima, umeli da kritiki preuzmu najbolje odande i stvaralaki primene ovde, unosei evropski duh u nau, razumljivo, prilino umalu i provincijsku sredinu. Ali, kod njih nikad nije bilo idolatrije prema svemu evropskom, niti prezira prema domaim okolnostima i vrednostima. Nejasno je zato sada re "Evropejac" ima esto tako podrugljivu i skoro prezirnu konotaciju u istupima nekih vienih srpskih nacionalista. Valjda se eli sugerisati da su Evropejci, ne antinacionalisti ve anacionalni, da su spremni da nacionalne interese rtvuju u korist razbijakih planova Evrope, odnosno Zapadne Evrope. Istu funkciju ima i novoskovani i sve ee upotrebljavani termin "mondijalist". Zanimljivo je da se vrlo retko koriste bliski termini "internacionalist" i "kosmoplit". Valjda "mondijalist" vie vue na bespogovorno sluenje novom svetskom poretku. Toi je Evropejac kakav je ovoj sredini veoma potreban. Ne samo zbog toga to stvarno razume ta se u Evropi deava, dok e i vrhunski intelektualci pokazati tragino nepoznavanje za nas tako vanih evropskih procesa, ne samo zato to je iveo pola veka u jednoj demokratskoj sredini i politikom graanskom drutvu, ega mi nismo imali tokom postojanja obe Jugoslavije, ve i zato to shvata i zalae se za to da moramo uiniti sve da, pre svega, sopstvenom demokratskom i civilizacijskom preobrazbom, i u saradnji a ne konfrontaciji sa meunarodnom zajednicom, treba da se vratimo na put u Evropu. "Jedan moj prijatelj", pie Toi, uasava se to "kosmopolitski orijentisani srpski intelektualci", "srpski Evropejci", smatraju "da se dobro shvaen srpski nacionalni interes u savremenom svetu iscrpljuje u uspostavljanju takvog poretka u kome e svakom graaninu biti obezbeena u punom obimu sva civilizacijska prava oveka i graanina"! Njegov komentar je jasan i kategorian: "Da, o tome je re!" A na drugom mestu: "Nae su alternative po broju smanjene, odnosno svedene na jednu jedinu: saradnja s meunarodnom zajednicom u odbrani realnih interesa srpskog naroda..." Valja pritom rei da imperativ saradnje sa meunarodnom zajednicom nikako ne sme da podrazumeva spremnost da se podri svaka njena glupost ili neprihvatljiv korak, samo zato to su upereni protiv sadanjeg reima. Kao to je neprihvatljivo optuivanje za meunarodnu zaveru u cilju ruenja Jugoslavije i bacanja na kolena Srbije, isto je tako apsolutno neprihvatljivo sa
127

ivorad Kovaevi
moralnog, meunarodnopravnog i politikog stanovita bombardovanje jedne suverene zemlje kao metod reavanja meunarodnih problema. "Svojim nepoznavanjem problema, svojom konfuzijom i svojim trijumfalizmom, meunarodna zajednica nije suzbijala rat, nego ga je potpirivala, iako takvu nameru nije imala," kae Toi. Naalost, neki meu antinacionalistima, nerado o tome govore, kao da se plae da jasnom osudom postupanja meunarodne zajednice umanjuju primarnu odgovornost reima za stanje u kome smo se nali. Decembar 1999. Prilog u knjizi Dve godinjice Desimira Toia

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

MODERNA KOLUMNA

Ova nagrada posveena je uspomeni na velikog novinara i divnog oveka i druga Juga Grizelja. Jug Grizelj je, pored ostalog, bio i poslednji demokratski izabrani predsednik Udruenja novinara Srbije (onda je jo bilo mogue da Hrvat bude izabran za predsednika zvanine novinarske orgaizacije Srbije). On je bio i prvi koga je, posle prljave harange, reim grubo poistio i najavio ono to e posle postati redovna praksa. Cilj ove zadubine je da trajno uva uspomenu na Juga Grizelja i da podstie novinarsko stvaralatvo. Fond je ustanovio godinju novinarsku nagradu Jug Grizelj koja se dodeljuje za najvie dostignuce istrazivakog novinarstva u slubi razvijanja prijateljstva meu ljudima i uklanjanja granica meu narodima. iri se oko dobitnika ipak nije mnogo dvoumio. Nagradu Jug Grizelj za 1999. godinu dodelio je Teofilu Paniu, kolumnisti nedeljnika Vreme. Pani je ve treu godinu u najuem izboru za ovu prestinu nagradu. Teofil Pani neguje kolumnu, izazovan i prestian, ali vrlo zahtevan urnalistiki anr, gde je pieva sloboda moda najvea, od izbora teme do naina obrade, ali zato i itaoci najvie od njega oekuju prvo, da nijednom ne izostane i drugo, da ne dozvoli sebi da omane i izneveri oekivanja onih koji ga redovno itaju. Panieva kolumna je neka vrsta politikog i kulturolokog eseja. To je ipak novinarski esej, dakle, ne ueni traktat ve krajnje aktuelna reakcija na ono to se desilo u proloj sedmici, dodue najee samo kao povod da se o dogaaju i pojavi razmilja. Pani ume sjajno da odabere temu kao da oslukuje, kao da zna na koji dogaaj bi publikum voleo da uje reakciju. Pani je roeni polemiar, bez dlake na jeziku, lucidni i vrlo angaovani kritiar, izazovan i pomalo drzak. Nita mu nije sveto ni opteprihvaene predrasude i mitovi, ni neprikosnovene linosti. On ne tedi ni najpopularnije; ba na njih ide: Bora orba, poznati sportisti, Dobrica Eri, Moma Kapor (da pomenem samo neke); on e se usuditi da se podsmehne i takvim za iroku javnost apsolutno nespornim veliinama, kao to su Desanka Maksimovi i Miodrag Pavi. Glavne mete Panievih napisa su nacionalizam i primitivizam, najblii roaci koji jedan drugog hrane i podravaju. I sve to ide uz to: banalnost, pokondirenost, prostatvo, pretencioznost, stereotipi, ksenofobinost, ta "kulturno-mentalitetska matrica" na kojoj poivaju reim i vladajue javno mnjenje. On voli da "pravi promaju", ili kako sam kae: "Smee treba redovno odnositi na deponiju, da se celo drutvo ne usmrdi".
129

128

ivorad Kovaevi
Njegovo glavno orue je ironija. To je specifini urbani humor obrazovane mlae generacije; podsmeva se i ruga kiu nacionalistikom, provincijalnom, turbo-folklornom. Tu ima dosta slinosti sa drugim kandidatom za nagradu Ljubom ivkovim. Nije udo da e mnogi itaoci Vremena rei da prvo njih dvojicu proitaju. To teranje sprdnje sa glupou i patriotskom retorikom, efektno odudara od pompeznosti onih koji smrtni ozbiljni izgovaraju najovetalije parole i uplje fraze na "malim ekranima tv prijemnika" (to bi rekao Radovan III). Panieva leksika je osobena bogata, raznovrsna i inventivna. To je moderno pismo, vrlo specifinog senzibiliteta. Puno je neologizama, od kojih mnoge sam izmilja, ne uvek sa jednakim uspehom (megapopularnost, povraka, target-biuterija, smrtoslavlje, it-folk, novinolik, tre-mediji). esto su te nove rei i kombinacije u funkciji otrovnog sarkazma (za Tumana e rei da je "historik-kolerik" i da je "i te kako ivahan i zdravahan"). Koristi takoe mnoge lepe rei koje smo odavno zaboravili (cendrav, zgubidan, sraz, tutumrak, saname). Rado e upotrebiti i rei i izraze koje su preteno pripadale hrvatskom ili bonjakom delu nekada zajednikog, svakako bogatijeg jezika (beutno, hinjen, natruha, osebujan, rubni, opaina, vie se ne mere dihat, "brkate mao atletiarke iz rahmetli DDR"). Kao i kod drugih mladih ljudi, obavezna je obilata upotreba rei i fraza iz engleskog koji je postao lingua franca dananjeg sveta. Radi vee ekspresivnosti, on e upotrebiti onomatopejske kombinacije kao to su bla-bla-bla, tru-tru-tru, gnjav-smardav. Svim tim, uz estu (moda i preteranu) upotrebu velikih slova za sve rei u nekim sintagmama u funkciji persiflae (Otac Domovine, Punjena Ptica, Unutranji Neprijatelj) dobija se jedna osobena i leksika i optika meavina koja daje poseban kolorit i aromu Panievim tekstovima. To ipak nije ekstravagancija niti slui "za zaseniti prostotu". To je Panieva ideja moderne kolumne, u njoj sve vrvi naviru rei, ideje, asocijacije, paradoksi jedan stakato u furioznom tempu. Kao to sam na jednom mestu kae "...svaka upotreba rei je vrsta interpretacije". Stoga su Panieve kolumne verno svedoanstvo o vremenu u kome ivimo: psihotinom, iaenom, uvrnutom, rastrzanom. Teofil Pani je oito vrlo obrazovan i vidljivo je da mnogo ita. Bavi se i knjievnom i muzikom, rok kritikom. On je odlino informisan o glavnim kulturnim i politikim trendovima i dogaanjima u svetu, a posebno u naem susedstvu. Pani je autentini posmatra onoga to se deava u drugim zemljama bive Juge. Posebno dobro poznaje hrvatsku kulturnu i drutvenu scenu, to je ovde postalo retkost. U izvesnom smislu, moda i po svom ivotnom putu, on je Jugosloven, ne kao jugonostalgiar (od nostalgije nema vajde), nego kao mlad i obrazovan ovek, duboko ubeen da smo siromaniji i provincijalniji bez direktnog kontakta, ne samo sa velikim svetom, ve pre svega sa onima oko nas koji su nam po jeziku i mentalitetu bliski i sa kojima smo tako dugo zajedno iveli.
130

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

Na kraju valja rei da je Pani vrlo plodan pisac. To je ogromna produkcija redovno po dva, neki put ak i tri priloga u Vremenu, a stie da pie i za druge medije, pored ostalog redovno za Nedeljnu Vojvodinu, Helsinku povelju i Slobodnu Evropu. U tome potsea na neprevazienog Juga Grizelja koji je svakog bojeg dana imao kolumnu, pisao redovno i za Delo i za Slobodnu Dalmaciju, ogledao se i u filmskom scenariju, pravio intervjue za medije van svoje matine kue. Kao to sam svojevremeno govorio mom prijatelju Jugu, dozvoliu sebi da kaem i naem laureatu: uz ne samo uvaavanje pa i divljenje za takav obim produkcije, ve i injenicu da se ne bi reklo da se to odraava na kvalitet, valjalo bi ipak da razmisli o tome da ga neki put moda malo mnogo ima. Dodue, on bi mogao da odgovori kao Kafeljnikov na slina upozorenja da na to vie turnira uestvuje, sve bolje igra. Mislim da i ove godine, kao i prethodnih, nagrada ide u prave ruke. Nije kurtoazija rei da ne bismo pogreili da smo je dodelili i nekom drugom sa liste onih koji su bili u uem izboru, a i van te neizbeno subjektivne liste. Ipak, verujem da ni njima nije krivo da je nagrada otila u ruke jednog mlaeg oveka, koji se poev od svog retkog imena i prezimena, pa do nesumnjivog spisateljskog dara, veoma radoznalg duha, jakog kolumnistikog naboja i britke kritinosti, uverljivo nametnuo naoj javnosti kao vrlo osobena novinarska i javna figura. Zavrio bih za Pania dosta tipinim navodom iz njegove poslednje kolumne u Vremenu: "Hrvati su krenuli ka izleenju kada su, rastereeni Senke Gospodara, poeli da se smeju; zato su i najvie glasova dali kandidatu koji vai za nenadmanog vicmahera, to njegove konkurente mnogo ljuti. Oni ne shvataju da je to vie od individualne osobine: nezaustavljiva, prirodna, tektonska sila, provala potiskivane biofilne energije, veliki, permanentni vic protiv smrti. A turobni Beograd je i dalje ophrvan spleenom, uguen beznaem, zamoren neuspesima, i nikako da pronae svoj nehajno baeni klju vedrine, dugme na koje se gasi Voa. Zato e ovaj emer jo da traje, i vie e nas svisnuti od tuge nego od klasine represije. Jer nema nieg stranijeg od spoznaje da ivi u jedinoj preostaloj zemlji u kojoj je Beznae pouzdan znak zdrave pameti, drugo ime za normalnost." Obrazloenje nagrade Jug Grizelj za 1999. godinu

131

ivorad Kovaevi

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

njoj je morao da bude sankcionisan. U jednakoj mjeri su bili potcijenjeni znaaj i snaga svjetskog, i posebno amerikog, javnog mnjenja. Televizijskim gledaocima irom svijeta tedro su nuena svjedoanstva agresije i okrutnosti ruenjem Vukovara, bombardovanjem Dubrovnika, opsadom i granatiranjem Sarajeva i formiranjem logora. Te strane slike su odgovorne za opredeljivanje ljudi i vlada o agresoru i rtvi a ne Si-En-En koji ih je prenosio. U tako stvorenoj, Amerikancima inae bliskoj, podjeli na god guys i bad guys nije dodue uvijek bilo sasvim jednakog arina ali mi smo za to sami krivi, naglaava Kovaevi. Pobjeda: U ovdanjoj javnosti postoji miljenje da je navodno Miloevi ameriki ovjek, da je sluio ostvarenju stratekih amerikih interesa na Balkanu. S druge strane, u zapadnoj tampi su se mogle proitati ocjene da je Miloevi poto je kontrolisao situaciju ovdje, za ameriki pragmatizam bio vaan kako se kriza ne bi irila dalje na Balkan, te da su se zbog toga oslanjali na njega. ivorad Kovaevi: U samom poetku Miloevi je ostvario nekakav uticaj na Amerikance, dok nije bilo jasno o emu se radi. Sam Iglberger je jedno vrijeme mislio, jer ga je poznavao, da je to linost energina, koja moe da neto uini u situaciji jednog metiljavog Predsjednitva koje smo imali u dravi, sa osnovnom loom idejom da poslije Tita ipak treba da doe neki drugi Tito. To je prebacivano Iglbergeru i on je moda utoliko bio ei kritiar Miloevia poslije toga, kad se shvatilo o emu se zapravo radi. Amerika politika prema krizi u bivoj Jugoslaviji bila je, dodue, u mnogo emu ambivalentna i imala krivudav tok od aktivnog zastupanja ouvanja nezavisnosti, jedinstva i teritorijalne cjelovitosti Jugoslavije na poetku krize (est mjeseci poslije drugih je priznala otcjepljenje republika), pa sve do dezangaovanja i preputanja inicijative i odluka Evropi. To je, po mom miljenju, bila greka, jer se EU nije pokazala doraslom da tu situaciju rjeava. Ovakva amerika politika se nastavlja, moram rei, i sa dolaskom Klintonove administracije. Tek sa Dejtonom, Amerika se ponovo vraa Jugoslaviji na velika vrata, ali, sada, u stilu jedne maksimalno pragmatine politike. Moete li ovaj stav pojasniti? U Dejtonskom sporazumu naena je ona srednja linija izmeu dviju stalno prisutnih determinanti amerike spoljne politike moralizma i realpolitike. Moralizam u amerikoj javnosti dobro prolazi (zato je za intervenciju protiv Jugoslavije razlog naen u humanitarnoj katastrofi). Mnogi smatraju da je vilsonovska vrijednosno odreena politika naivna i nerealna, a da je kisinderovski fokus na rasion detat opet suvie cinian i neproduktivan, tako da amerika spoljna politika treba, ne da se opredeljuje izmeu ove dvije krajnosti, ve da pokua da ih sreno kombinuje. Sa stanovita realpolitike, Dejton je u dobroj mjeri priznao rezultate rata podjelom BiH na dva entiteta po liniji vojnog ishoda i etnikih ienja. Polazei, pak, od izvjesnih univerzalnih principa, Dejton istovremeno trai, bar djelimino, ponitenje
133

GREKE, ILUZIJE, GLUPOSTI JEDNE AROGANTNE POLITIKE

ivorad Kovaevi, pretposlednji ambasador bive Jugoslavije u Vaingtonu, linost je takvog formata da bi ga administracija svake pristojne drave uzela barem za spoljnopolitikog savetnika. Budui da se ovDJe ne radi o pristojnoj dravi, te da ga je upravo njen sadanji predsjednik Miloevi, smijenio sa pomenute funkcije (na polovini mandata 1989), Kovaevi se diplomatiji vraa, ali na jedan posve osoben nain, kroz Forum za meunarodne odnose, iji je predsjednik bio i Evropski pokret u Srbiji iji je sada elnik. Razgovor sa ovim dobrim poznavaocem amerike politike zapoinjemo njegovom konstatacijom da, zapravo, od te 1989. godine praktino ne postoje normalni odnosi sa SAD. Miloevi je jo tada stavio Amerikancima do znanja da e u Vaington slati samo diplomate koji ga sluaju, to su kasnije bili otpravnici poslova, da bi na poetku bombardovanja, prole godine i prekinuo odnose sa SAD, Engleskom, Nemakom i Francuskom. A na domaem frontu, Miloevi je nastojao da izoluje Cimermana i, stvarno, to je sigurno jedini ameriki ambasador u svetu koga ef drave (srpske, koji ima pravu vlast) nije hteo devet mjeseci da primi. Jer nije doao na Gazimestan, odnosno po interpretaciji zvanine tampe, jer je organizovao zapadne diplomate da ne idu na Gazimestan, to je apsolutno smijena stvar. Na sagovornik ne proputa priliku da istakne da je Beograd, posebno u vrijeme pokreta nesvrstanih, bio jedno od najprestinijih diplomatskih mjesta, odskona daska za mnoga vanija, kljuna mjesta, poput ambasadorskih u Moskvi. tavie, Iglberger, koji je bio u Jugoslaviji vie puta, tada zamjenik dravnog sekretara, a zatim i dravni sekretar, i Brent Skrout, kasnije savjetnik za nacionalnu bezbjednost kod predsjednika Bua, dvije kljune linosti u amerikoj administraciji, govorile su srpski, znali su odlino Jugoslaviju i imali prijateljski odnos prema Jugoslaviji. Prema tome, to je bila divna ansa da se to na neki nain iskoristi, kae Kovaevi. Meutim, tadanju politiku je karakterisao jedan potcjenjivaki, ignorantski i u osnovi arogantan odnos prema meunarodnom faktoru, ("da svrimo mi stvar na terenu i oni e to morati da prihvate"). To se dijelom i obistinilo, jer je meunarodna zajednica, po pravilu, spora u svojim reakcijama. Meutim, ona moe da bude spora, ali je dostina i kad-tad takav odnos prema
132

ivorad Kovaevi
rezultata rata: ouvanjem jedinstvene bosansko-hercegovake drave, garantovanjem povratka izbjeglica i izvoenjem ratnih zloinaca pred Haki tribunal. Njihova je procjena bila da im Miloevi moe odigrati kljunu ulogu prvo, da do Dejtona doe i drugo, da se Dejton sprovede. U prvome su bili u pravu, jer jedino je on mogao da slomi otpor bosanskih Srba, a u drugom nisu, ne samo zato to on nimalo ne dri do obaveza koje preuzima ve i zato to je njegov uticaj na Republiku Srpsku poeo naglo da erodira. Koliko god je Amerikancima Miloevi tada bio potreban, nikad oni njemu nisu do kraja povjerovali, niti zaboravili ta je sve uradio i kako se prema njima ponaao. Zato su i izmislili spoljni zid sankcija. Njega nema u Dejtonskom sporazumu. Rije je o jednom (jedinstvenom) politikom stavu, u formi izjave Stejt dipartmenta dan poslije potpisivanja Dejtonskog sporazuma, koji su inicirali Amerikanci, a zatim ga podrale druge velike zapadne sile (bez protivljenja Moskve), kojim se i poslije ukidanje ekonomskih sankcija zadrava jedno snano sredstvo pritisaka na ponaanje reima u Srbiji u implementaciji Dejtona (Jugoslavija e u UN i u MMF tek kada obnovi autonomiju na Kosovu, rijei pitanje sukcesije, uspostavi normalne odnose sa dravana na tlu bive SFRJ i pone da sarauje sa Hakim sudom). Miloevi, izgleda, ni to nije ozbiljno shvatio. Uljuljkan time to mu Holbruk i drugi dolaze na noge, povjerovao je da im on mnogo treba i da moe da nastavi po starom. Opet onaj stari ignorantski i potcjenjivaki stav, opet jedna gruba spoljnopolitika miskalkulacija. Kad ste spomenuli tu moralnu dimenziju amerike politike, kako ocjenjujete u tom kontekstu intervenciju na Kosovu? Kosovo je, po mom dubokom uvjerenju, jedan nesreni uticaj dviju pogrenih politika. Jedne dugogodinje pogrene spoljnopolitike orijentacije Jugoslavije (da ne govorim ono to je uinjeno na domaem planu), to je Jugoslaviju apsolutno iskljuio iz meunarodne zajednice i stvorilo najgoru moguu sliku o Srbiji i Srbima. To je ilo potpuno i nije bilo zaustavljeno Dejtonom. Samo je malo bilo privremeno odloeno u stranu. Drugu sliku Jugoslavije su davali masovni graanski protesti od 88 dana, kada je u svijetu poelo da se pria pozitivno o Jugoslaviji i prvi put, sasvim jasno, negativno o reimu. To je, znai, jedna politika koja je ila strmoglavce i dovela do Rambujea i Kosova. Prema tome, ne moemo se zaustaviti na Rambujeu nego na tome kako smo mi dozvolili da doemo u takvu situaciju. Kako to da, kada je na Kosovu devet godina bila jedna pasivna rezistencija, niko ne smatra za potrebno da se Kosovu d autonomija, iako to pie u zahtjevu za skidanje sankcija, niko ne pokuava da razgovara sa Rugovom, nita nije uinjeno i, razumije se, dogodila se OVK i Tai. Ovo je jedna strana stvari. A druga je ogromna greka amerike spoljne politike. Bombardovanje je neprihvatljivo sa moralnog stanovita i sa stanovita normi meunarodnog ponaanja. Bombama se problemi ne rjeavaju, a time su ugrozili UN i doveli u pitanje jedini kolektivni sistem bezbjednosti koji danas
134

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

postoji. Oni su napravili pogrenu kalkulaciju pravei analogiju sa bombardovanjem Srba u Bosni, bili su ubijeeni da e poslije tri dana Miloevi dii ruke. To je bila pogrena procjena prvog stepena koju je napravio Stejt dipartment. A drugo, ugrozili su tri osnovne temeljne komponente amerike spoljne politike odnose u NATO, odnose sa glavnim partnerom, Rusijom, gdje su izazvali veliki talas nacionalizma i estokog atiamerikanizma, i ugrozili su odnose sa treim svojim glavnim partnerom, Kinom, pogotovo poslije one besprimjerne gluposti ili greke sa bombardovanjem kineske ambasade. Tako da ako jedan objektivni posmatra treba da kae ko je za ta kriv kriv je onaj reim to nas je u to doveo, ali su SAD ozbiljno pogrijeile to su tome pribjegle. Stie se utisak da reim oekuje velike promjene nakon amerikih predsjednikih izbora, naravno u svoju korist? Svojevremeno je bilo mnogo povike, pa i sprdanje na raun Bua. I jedva se ekalo da dou demokrati, pa e demokrati onda okrenuti list i slino. Meutim, treba znati da, za razliku od unutranje politike, u amerikoj spoljnoj politici postoji jedan bazini bipartijski konsenzus. U sutini, nema pretjeranih razlika. Recimo, niko se nije vie pribliio Rusima, a posebno Kini, nego Nikson, republikanac... A ovdje su jedva ekali Klintona, meutim, Klinton im je ispao gori nego Bu. Sad ekaju Gora, ili mlaeg Bua ili Kejna, i misle da e to promijeniti stvar. Meutim, u samoj predizbornoj godini moe da bude samo gore po nas. A ta e biti 20. januara 2001. godine, kada doe nova administracija. Prvo e se uhodavati tri mjeseca, nee mijenjati politiku, a mi emo se kuvati u sopstvenom sosu. Najgore je kad su svi protiv nas, ali nije dobro ni kad nas ostave po strani, kad nas zaborave, pa moemo da postanemo neka oaza, poput Enver Hodine Albanije. Ovdje se igra i na "rusku kartu", pa i na to da bi eventualno moglo doi do sukoba dvije sile? to se tie toga igranja na rusku kartu, to je isto jedna velika iluzija koja se i sada odrava, da je Rusija na bespogovorni saveznik i da e zbog nas ona uletjeti u konflikt sa SAD. Dabome, uz to ide jedna glupava nada da e doi do sukoba izmeu tih velikih dviju sila. Nekad se ovjek pita da li se time samo siju iluzije u javnosti, znai prosipa magla, ili moda i oni sami u to vjeruju, da je to izlaz iz situacije. Rusija oigledno pokuava da izbori, koliko moe, neku akcionu samostalnost, i ovo to se desilo na Kosovu nju je sigurno zabrinulo, udaljilo od Amerike. U unutranjim stvarima moralo je da se pokae malo vie toga ruskog ponosa i samostalnosti, itd. zato je Kozirjev i otiao. Ali, to ima svoju granicu. To se vidi najbolje iz govora koji je odrao Putin na poetku svog mandata koji kae "nau situaciju diktiraju ekonomske okolnosti koje su katastrofalne". Meutim, ovaj reim je oekivao da e Rusija, bez obzira to se ove radi , uvijek njih podravati. Pritom su pravili krupnu greku, podravajui Jelcinove neprijatelje od one poznate izjave Mihaila Markovia da se pozdravlja pu protiv Jeljcina, do poslednjega kada prva estitka poslije

135

ivorad Kovaevi
izbora nije otila Putinu nego, u ime Jugoslovenske levice, Zjuganovu, iako se zna da su realno komunisti izgubili, jer su izgubili kontrolu nad Dumom. Podravanje te neke veze, bilo slovenske, bilo idejne, komunistike, poslednja je glupost u spoljnoj politici i to je iluzionizam koji nema nikakvog osnova u spoljnoj politici. Odgovorite nam na kraju, na jo jedno pitanje koje, meutim, nema veze sa politikom. Poznato je da Vi, za razliku od nekih drugih bivih diplomata, piete rjenike, a ne memoare. Na emu trenutno radite? Kad sam otiao u tu prinudnu penziju, pronaao sam, u pisanju rjenika, veliko zadovoljstvo, ne znajui uopte da li e iz toga ita ispasti. I uradio sam jedan srpsko-engleski rjenik idioma, izraza i izreka, koji je, za mene iznenaujue, naiao na veliku podrku i doivio nekoliko izdanja. Poslije toga sam poeo da radim englesko-srpski frazeoloki rjenik, veliki rjenik od dva toma, koji je isto tako jako povoljno ocijenjen i praktino je rasprodat. Sada radim na slinom rjeniku, srpsko-engleskom frazeolokom rjeniku svakodnevnih fraza, uz veliko bogatstvo korienog materijala. U prolom rjeniku su uzeti, pored citata iz "Njujork tajmsa", "Tajmsa", itavog niza listova, i navodi, primjeri iz 228 romana. Pravo govorei, to je meni velika satisfakcija, a u naim penzionerskim uslovima i neka materijalna podrka. No, prije svega, veliko zadovoljstvo, ne postoji dan za poslednjih deset godina da ja nisam radio na svom rjeniku... Pobjeda, 6. februar 2000. Intervju: Vojislava Vignjevi

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

ODNOSI IZMEU JUGOSLAVIJE I BOSNE I HERCEGOVINE

Drago mi je to mogu da pozdravim ovaj vaan skup u ime nevladinih organizacija Srbije. Pre vie od etiri godine, 21. novembra 1995. godine, Slobodan Miloevi i Alija Izetbegovi su pismom dravnom sekretaru SAD preuzeli itav niz obaveza od uspostavljanja punih diplomatskih odnosa, otvaranja ambasada i konzulata i razmene ambasadora, formiranja zajednikih grupa eksperata, privrednih komora i komisije za ekonomsku integraciju i razvoj infrastrukture i usklaivanja carinskih povlastica u cilju stvaranja carinske unije, do meusobnih poseta funkcionera i oficira, razmene studenata, otvaranja avio-saobraaja izmeu Sarajeva i Beograda itd. Nijedna, i bukvalno nijedna od tih obaveza nije izvrena i udaljeni smo jedni od drugih koliko i pre etiri godine. Vlade ne komuniciraju, a narod trpi. Kau da je prepreka tuba BiH protiv Jugoslavije pred Meunarodnim sudom u Hagu, i protivtuba Jugoslavije protiv BiH. Kad se hoe sve se moe, ali se nee. Tube i protivtube bi mogle bar mirovati, dok odnosi ne uu u normalniju fazu. Dok je nama naeg reima u Srbiji, nije nam se nadati da e stvari krenuti sa mrtve take, iako bi samom tom reimu itekako dobro dolo da probija izolaciju onde gde ima slobodnog prostora a ima ga vrlo malo. Kakvi su to veliki problemi sa Slovenijom koji se ne mogu prevazii? Koji su to krupni granini sporovi sa Makedonijom, da predstavljaju prepreku uspostavljanju normalnih odnosa i saradnje sa retkom zemljom na tlu bive Jugoslavije sa kojom nismo vodili jedan od suludih ratova? Vodili su razgovore sa Hrvatima, pa su stali. Blokirali su razgovore o sukcesiji priom o kontinuitetu. Bez promena ljudi i politike, nije realno oekivati promene u odnosima sa susedima. Vidimo ta se deava u Crnoj Gori. Promene u politici donele su odmah promene u odnosima sa okruenjem. Oni sarauju i sa BiH, i sa Slovenijom, i sa Hrvatskom, i sa Makedonijom, najslabije sa ostalim delom Jugoslavije! Jo su svee rane koje su neki Crnogorci naneli Dubrovniku, pa ipak Dubrovnik i Herceg Novi nalaze reenje za snabdevanje vodom, prave se zajednike turistike ture kao pre rata, a granica koja je ostala sporna zbog Prevlake je vrlo otvorena i frekventna. Uspostavljeni su normalni politiki odnosi izmeu Crne Gore i svih drava nastalih na tlu bive Jugoslavije. Parlamenti, vlade, komore, politike organizacije razmenjuju posete i to u Podgorici vie nije velika novost. Na
137

136

ivorad Kovaevi
drugoj strani, promene u istom smeru do kojih je dolo u Republici Srpskoj nisu ubrzale, ve naprotiv, oteale meusobnu saradnju. Reim u Beogradu, kao i Tumanov u Zagrebu, shvatili su Dejtonsku odredbu o mogunosti zasnivanja specijalnih paralelnih odnosa entiteta sa susednim zemljama kao priliku za stvaranje poslunih ispostava u entitetima. Umesto da se raduju tome to je Vlada u rukama onih koji iskreno ele da sprovedu re i duh Dejtona i to je prosena plata u Republici Srpskoj za dve godine porasla est puta, vlasti u Beogradu ine sve mogue da onemogue svaku saradnju, da ih optue za besmislene zavere protiv Jugoslavije i prikau ih kao izdajnike srpstva, a istovremeno odravaju kontakte sa onima koji su u sopstvenoj sredini dezavuisani. Tako smo doli do paradoksalne situacije da Miloevi, kome je meunarodna zajednica dugo nepricipijelno gledala kroz prste, oekujui da svojim uticajem privoli Republiku Srpsku na potovanje Dejtona, sav svoj uticaj koristi da skine vladu koja sprovodi Dejton! Primer Crne Gore i njenog otvaranja prema okruenju, daje nama u Srbiji nadu da emo i mi moi jednog dana brzo da normalizujemo odnose sa susedima i baca nas istovremeno u oajanje, jer taj dan izgleda da ipak nee doi tako brzo. Promene u Hrvatskoj, izvedene demokratski, mirno i civilizovano, imae sigurno veliki odjek u Srbiji. Isto tako, jedinstvena odluka Evropske unije i SAD da osude i sankcioniu uvoenje u vladu Austrije neonacista, bez obzira na to to se radi o lanici EU i o demokratski sprovedenim izborima, uverljivo potvruje da demokratski svet nee mirno gledati ugroavanje demokratije, bez obzira gde se to deavalo. ta mi iz nevladinih organizacija moemo u meuvremenu da uinimo? Ne mnogo, u smislu odluujueg preokreta, ali ni malo. Prvo, da svako u svojoj oblasti i svi zajedno saraujemo, poseujemo se u ovim nemoguim uslovima, pravimo zajednike projekte poput ovog dananjeg i time demonstriramo da se moe i treba saraivati i graditi toliko potrebna klima meusobnog razumevanja i poverenja. Kad nee vlast, moe alternativa. Drugo, ne sme se gurati pod tepih neprijatno saznanje i priznanje sopstvene odgovornosti za Sarajevo i Srebrenicu, bez obzira to tu odgovornost ne treba kolektivizirati. Ustvari, kolektiviziramo je ako o tome utimo. Tree, treba da podrimo one koji vode borbu za demokratske promene i da u tome uzmemo aktivno uee. Mislim da ne moemo svi raditi sve. U Srbiji nije do sada bio najbolji odnos politikih stranaka demokratske opozicije i nevladinog sektora. Mislim da su stranke jako greile to su esto potcenjivale i zaobilazile nevladine organizacije iji ljudski, intelektualni i demokratski potencijal nije mali. Dodue, ni nevladine organizacije ne bi smele da glume politike stranke, jer one to ne mogu biti i one ne idu na izbornu proveru. One mogu da pomognu u definisanju stavova i programa u oblastima u kojima deluju i koje najbolje znaju i to mogu da ponude politikim strankama. Veliko ohrabrenje je akciono ujedinjenje demokratske opozicije u Srbiji, a posebno to to su politike stranke
138

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

opozicije zajedniki pozvale nevladine organizacije da se pridrue irokoj zajednici za promene koja nastaje u Srbiji. Nevladin sektor u Srbiji je vrlo irok i razuen. Ima blizu est stotina novih nevladinih organizacija, koje pokuavaju da daju svoje odgovore na teme koje je otvorila drutvena kriza (humanitani problemi, ljudska prava i slobode, izbeglice, zatita okoline, preduzetnitvo, zatita privatne svojine, meunarodni odnosi, integracija u Evropu, saradnja sa susedima, zatita slobode medija itd.). U mnogim gradovima su nastali graanski parlamenti kao samonikli vid ujedinjenja graanskog otpora. Iako nisu politike, nevladine organizacije novog usmerenja su sve redom za promene i za odlazak sa scene reima koji nas je uveo u najgoru politiku, ekonomsku i socijalnu situaciju i najdublju izolaciju od suseda, Evrope i sveta. One grade jednu novu drutvenu svest usmerenu na toleranciju, saradnju i mirno reavanje problema, promoviu nove ideje i podstiu drutveni aktivizam. Nedavno ispitivanje javnog mnjenja u 60 gradova Srbije pokazalo je da je ak 82 odsto graana za promene, ali da je tek treina spremna da se angauje da do njih doe, to je verovatno izraz opte frustracije ranijim neuspehom opozicije da se vlastima suprostavi jedinstvenom akcijom i zajednikim alternativnim programom. Ohrabrujue je da je u znatnom porastu interesovanje za graanske aktivnosti. Nevladine organizacije su tipine institucije civilnog drutva koje grade novu graansku, demokratsku svest. One su meu prvima probijale totalnu blokadu komunkacija izmeu Bosne i Hercegovine i SR Jugoslavije, esto pod nemoguim uslovima. Ovaj skup bi mogao da predstavlja snaan podstrek razmahu te alternativne saradnje u politikoj, privrednoj, kulturnoj i drugim oblastima. Veze nevladinih organizacija, sindikata, medija i novinarskih organizacija, obrazovnih i kulturnih institucija, sportskih drutava, lokalnih vlasti (kao to to ine Tuzla i Novi Sad) mogu dati nemerljiv doprinos naem ponovnom privikavanju jednih na druge, otkravljivanju s razlogom stvorenog nepoverenja i nalaenju novih motiva za saradnju, da ne kaem jo uvek prijateljstvo. To je utoliko lake jer se, po pravilu, radi o onima koji nikada nisu odobravali politiku rata, mrnje, etnikog ienja i zloina i koji su to javno iskazivali u vremenima najteih iskuenja. Ve posle jednog uspelog koncerta ili sportskog susreta bez incidenta, novi kontakti idu lake. Time se vri i pritisak na vlasti, a i na meunarodnu zajednicu, da se saradnja olaka i podri. Time se, takoe, stvara dobra psiholoka i institucionalna osnova, da kad sve zemlje regiona, pre svega Srbija, pou putem demokratije, otvaranja i saradnje, ta saradnja ve bude pripremljena i fundirana. (Pozdravna re na savetovanju nevladinih organizacija Bosne i Hercegovine i Jugoslavije, Perspekive bilateralnih odnosa izmeu SRJ i BiH, Banja Luka, 11. februar 2000)

139

ivorad Kovaevi

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

13 puta manje od Slovenije i manje od svake zemlje na tlu bive Jugoslavije, na Balkanu i u Evropi. Jugoslavija je u najdubljoj meunarodnoj izolaciji. Kongres njene vladajue stranke pompezno predstavlja predstavnike mnogobrojnih komunistikih partija koje su, sem nekoliko izuzetaka, minorne politike snage u svojim zemljama, a nijedna ozbiljna partija u razvijenom delu sveta, ni najvanji meunarodni inioci ne ele da imaju ita sa ovdanjim reimom, zbog ega pati ceo narod. SR Jugoslavija je jedina zemlja u Evropi kojoj je suspendovano lanstvo u Ujedinjenim nacijama; koja nije lan Meunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke i Svetske trgovinske organizacije; koja nema diplomatske odnose sa najmonijim dravama sveta, ni normalne odnose sa svojim susedima; koja nije u Savetu Evrope, u OEBS, u Paktu stabilnosti Jugoistone Evrope; koja je pod sankcijama meunarodne zajednice. Ona je jedina zemlja u svetu iji je predsednik, uz predsednika najvee republike i naelnika generaltaba, optuen pred Meunarodnim sudom za ratni zloin. Posledica takvog stanja je poraavajui gubitak meunarodnog ugleda zemlje i bitno umanjena sposobnost da utie na sopstvenu sudbinu. Stoga svi relevantni drutveni inioci stranke, nevladine organizacije, mediji, svi oblici graanske inicijative i otpora, sindikati treba da ustanove ta mogu da preduzmu na unutranjem i meunarodnom planu da bi Jugoslavija opet i to pre postala normalna evropska drava. Uslov svih uslova da se ostvare nai egzistencijalni interesi i mi vratimo u svet, jeste odluan raskid sa dosadanjom politikom koja nas je vodila iz katastrofe u katastrofu. Ova poitika se ne moe poboljati, korigovati i krpiti, njenu spoljnu politiku ne moe rehabiltovati nikakva diplomatija sposobnija od ove dananje neophodan je korenit politiki preokret od zatvorenog ka otvorenom drutvu unutra i spolja, od autoritarnog ka demokratskom sistemu, od drave koja je sama sebi dovoljna ka dravi koja e ostvariri iroku i konstruktivnu saradnju sa svim zemljama i meunarodnim organizacijama. Pritom se moramo osloboditi raznih mitova i zabluda kojima se uporno hrani naa javnost o tome da smo rtve meunarodne zavere i onih koji nas mrze. Valja jednom shvatiti da se svet ne deli na one koji mrze Srbe i one koji su im, navodno, naklonjeni iz ideolokih, istorijskih i drugih razloga. Svet se menja i svi se prilagoavaju novim realnostima, pri emu glavni motiv nisu ljubav, mrnja, tradicionalno prijateljstvo, duhovno, slovensko ili pravoslavno srodstvo, ve uvek i samo sopstveni interes. Jo polovinom prolog veka je lord Palmerston, britanski premijer, u Donjem domu izrekao diktum koji i danas vai: "Mi nemamo veite saveznke i trajne neprijatelje. Nai interesi su jedino veiti i trajni, i naa je dunost njih da titimo". Sem toga, kao to je netano i kontraproduktivno apriorno podozrenje u meunarodnu zajednicu, tako e se brzo jalovim pokazati oekivanja da meunarodna zajednica hoe i moe da podri bilo koga mimo i preko svojih interesa. Zato je neophodno da u naem drutvu prevlada saznanje da odgovornost za stanje u kome se nalazimo
141

JUGOSLAVIJA NA KRAJU VEKA: KOJIM PUTEM U EVROPU I SVET

Forum za meunarodne odnose deluje ve etiri godine u okviru Evropskog pokreta. ine ga dobri poznavaoci meunarodne politike, desetak profesora meunarodnog prava i meunarodnih odnosa, poznati analitiari i istraivai pojava, prilika i odnosa u svetu, spoljnopolitiki komentatori iz nezavisnih medija i diplomati, svi redom bivi, meu njima i tri biva ministra inostranih poslova, nekadanji ambasadori, eksperti iz oblasti meunarodnih ekonomskih i finansijskih odnosa, meu njima i profesor Dragoslav Avramovi itd. Mi svoje analize i stavove nudimo demokratskoj alternativi i itavoj javnosti, razume se, veoma ogranieni medijskom situacijom. Ponuduli smo svojevremeno i alternativnu platformu jugoslovenske spoljne politike, a u uskoro emo izai sa knjigom u kojoj e trideset kompetentnih analitiara, lanova Foruma, izneti svoja gledita o svim bitnim pitanjima naih spljnopolitikih odnosa sa meunarodnim iniocima (UN, EU, OEBS, MMF itd.) i pojedinim dravama velikim, evropskim, susednim itd. Nedavno smo izali sa dokumentom koji se zove "Jugoslavija na kraju veka: kojim putem u Evropu i svet?" Poslali smo ga liderima svih demokratskih stranaka i mnogim institucijama u svetu. East-West Institut je svojim mnogobrojnim korisnicima distriburiao dokument. Jugoslavija se nikada u svojoj istoriji nije nalazila u teem poloaju, konstatuje se na poetku dokumenta, povodom koga elim da vam se obratim. Znate, mi smo postali jedna od najudnijih drava na svetu, u kojoj jedna od dveju federalnih jedinica ne samo da ne priznaje federalnu vladu, jer je izabrana suprotno Ustavu, ve nema ni normalan platni i robni promet sa drugom federalnom jedinicom, a ima svoju valutu, kontrolie dravne granice i vodi samostalnu spoljnu politiku; u kojoj je u jednoj od dveju autonomnih pokrajina uspostavljen meunarodni protektorat; u kojoj predsednik drave ne moe da putuje ni u druge delove zemlje kojoj je na elu ni u inostranstvo; u kojoj strani dravnici poseuju pojedine delove drave, ali ne i glavni grad; u kojoj postoji diplomatija, ali stvarne diplomatske kontakte imaju samo jedna federalna jedinica i opozicija, itd. Mi smo danas najsiromanija zemlja u Evropi. Moda emo 2020. imati 20.000 dolara po stanovniku, kao ree prekjue premijer Marjanovi, ali sada imamo ispod 1000, tri puta manje nego pre deset godina i

140

ivorad Kovaevi
snosimo mi sami, ne iskljuujui ni druge faktore i okolnosti koji su tome doprineli. To ne znai da treba amnestirati meunarodnu zajednicu od odgovornosti, jer je i ona nekim svojim postupcima podsticala krizu, a nekad je upotrebljavala sredstva i metode koji su u raskoraku sa civilizacijskim vrednostima u ije ime nastupa i deluje, kao u sluaju bombardvanja Jugoslavije, ili svojim ponaanjem na Kosovu. Meutim, uz svu osnovanu kritiku pojedinih postupaka meunarodne zajednice, mora nam biti jasno da bez njenog aktivnog prisustva na ovom prostoru, ekonomski zaostalom, socijalno napetom, etniki eksplozivnom, nikako nee moi da bude postignuta ona mera stabilnosti koja je nuna za smirivanje regionalnih antagonizama, prevazilaenje ekonomske krize i pridruivanje Evropi. Dakle, ta nam je initi da se iskobeljamo iz ove crne rupe u kojoj smo sada i prikljuimo se putu napretka kojim koraaju druge evropske zemlje? Prvo, moramo bez oklevanja i uslovljavanja normalizovati odnose sa dravama koje su nastale na tlu bive Jugoslavije. Realnih problema, neraienih stavki i uzdranosti i nepoverenja u odnosima Jugoslavije i njenih suseda na tlu bive Jugoslavije ima i bie ih, ali tu ne lee glavni razlozi za ovako nedopustivo nizak nivo meusobnih odnosa. Svi drugi meusobno, uglavnom pristojno sarauju mi smo jedini izuzetak. Prema tome, re je pre svega o nama, o odnosu ovog reima prema pitanju saradnje sa susedima. Jo jedan argument ad contrario to ubedljivo potvruje. U Crnoj Gori je promena reima i politike brzo dovela do otvaranja prema svim susedima. Razmenjuju se parlamentarne, vladine, privredne, stranake, turistike i kulturne delegacije sa svim bivim republikama SFRJ. Umesto da nastoji da skine sa dnevnog reda jedno po jedno sporno pitanje i brzo uspostavlja normalne odnose gde god se za to akumuliu neophodni uslovi reim radi obrnuto: otvara nove probleme i gde ih nije bilo. Sa Makedonijom nema stvarnih problema nije bilo meusobnog rata, nema animoziteta izmeu naroda, pre bi se moglo govoriti o simpatijama, predsednik i vlada u Makedoniji su stalno pazili da se maksimalno korektno ponaaju prema susedu za iji reim nisu mnogo marili itd., pa ipak, tamo se alju policajci za ambasadore, izmiljaju se silna nereena pitanja granice, preti im se i ini sve da se puna normalizacija koja je nadohvat ruke to vie odloi. Slino je i sa Slovenijom. Ostajemo potpuno gluvi za jasne signale sa slovenake strane za obnavljanjem odnosa, posle perioda uzdranosti. Nema nikakvih ozbiljnih razloga za neuspostavljanje normalnih diplomatskih, politikih, privrednih i kulturnih odnosa sa Bosnom i Hercegovinom. Tuba i protivtuba pred Meunarodnim sudom pravde u Hagu su ipak samo izgovor, jer bi se u paketu ozbiljnih pregovora dveju strana o spornim pitanjima, taj problem sigurno mogao, makar privremeno, skinuti sa dnevnog reda. Ispalo je da su najozbiljniji razgovori voeni sa onima sa kojima smo bili u najteem sukobu Hrvatima. Ali i tu, gde je bilo nekih pomaka, razgovori su blokirani dvama neodrivim

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

zahtevima Prevlakom i insistiranjem na kontinuitetu, kao uslovu za reavanje pitanja sukcesije. Mislilo se da e svee rane rata, izgubljeni ivoti i domovi, stotine hiljada izbeglica, instalirana mrnja i veliko meusobno nepoverenje biti glavni, presudni inioci koji e oteati uspostavljanje odnosa normalnosti i kooperacije. Meutim, ispostavilo se, kao to uverljivo potvruju primeri onih koji uspeno sarauju, da je potreba za saradnjom jaa od rana i emocija i da bi se relativno brzo mogli ponovo uspostaviti odnosi tolerancije, pragmatinog pristupa, poslovnih odnosa i kulturne i sportske saradnje, iako jo ne nekog veeg meusobnog razumevanja i prijateljstva. Ali, sve pod uslovom da na vlasti budu istinski demokrati, razumni i praktini ljudi, evropski i svetski orijentisani i, razume se, kompetentni kao politiari, diplomati i privrednici. Dakle, nisu u pitanju samo suludi ratovi koje smo vodili i sve ih redom izgubili, ve to to nam ne daju da uplovimo u luku mira i saradnje upravo oni koji su nas do katastrofalne situacije u zemlji i potpune izolacije od suseda, Evropa i sveta doveli. Sa susedima na Balkanu treba uspostvaiti saradnju u svim oblastima. U svetu u kome se sve susedne zemlje integriu, ekonomsko povezivanje regiona je od kljunog znaaja. Jugoslavija mora da operacionalizuje svoju evropsku opciju pokretanjem postupka za ulazak u Savet Evrope i druge evropske organizacije i institucije, sa stratekim ciljem da jednog dana budemo primljeni u Evropsku uniju, posle 13 drava koje su u dva turnusa ve rezervisale kartu. Kad su u pitanju evroatlanske institucije, jo je rano uopte razgovarati o NATO, ali bismo morali nai svoje mesto u Partnerstvu za mir, u kome su sve evropske zemlje koje nisu lanice NATO, sem nas, BiH i (sigurno ne zadugo) Hrvatske. Jedna od kljunih orijentacija nae spoljne politike mora biti uspostvaljanje normalnih odnosa sa svim dravama sa kojima su prekinuti ili poremeeni odnosi, posebno sa SAD, sa kojima smo bili u prijateljskim odnosima jo od prvog trgovinskog ugovora koji je Kneevina Srbija sklopila 1881. godine sa SAD, pa sve do 1989. godine kada predsednik Miloevi, jedini u svetu, odluuje da itavih devet meseci ne primi amerikog ambasadora, jer nije bio na mitingu na Gazimestanu. Danas gotovo sve zemlje sveta, velike i male, razvijene i siromane, veliki ili najvei deo svojih nacionalnih interesa ostvaruju putem razvijanja saveznikih ili partnerskih odnosa sa SAD, a mi razvijamo jedan divlji antiamerikanizam, koji nalazi plodno tlo, osobito posle bombardovanja, ali koji nas skupo kota. Mi moramo takoe napustiti kontraproduktivno insistiranje na meunarodnopravnom kontinuitetu sa bivom SFRJ, jer bez toga ne moemo regulisati svoje lanstvo u UN, MMF, Svetskoj banci i Svetskoj trgovinskoj organizaciji, a bez njih je iluzorno govoriti o vraanju u svet.

142

143

ivorad Kovaevi
Takoe, moramo napustiti besmisleno oivljavanje vetake i prevaziene politike i ideoloke podele na Isrok i Zapad. Razume se da treba da saraujemo sa velikim zemljama kao to su Rusija i Kina, ali ne zato to su nam istorijski ili ideoloki bliski, a pogotovo ne sa nekom besmislenom nadom da e oni zbog nas ui u sukob sa SAD i Zapadom. Sledei svoje dobro shavaene nacionalne interese, Jugoslavija treba, mora da trai i nalazi partnere u itavom svetu. Samo spremnou da savesno izvrava sve svoje meunarodne obaveze, to sada ne ini, ukljuujui i one prema Hakom tribunalu, Jugoslavija moe stei pravo da i od meunarodnih inilaca trai da uvaavaju njena legitimna prava i interese. Izlaganje na tribini Evropskog pokreta u Srbiji, Zrenjanin, 19. februar 2000.

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

U ETIRI OKA SA BOJANOM LEKI

B2-92: Gospodine Kovaeviu, uprkos tome to ste itav svoj ivot posvetili politici, pa i sad se, makar posredno, njome bavite, pet godina i neto vie ste posvetili i radu na englesko-srpskim renicima, i to frazeolokim, reniku idioma i izraza, o neemu to je novo i zaista veoma teko. S obzirom na sve te Vae napore, kako politike, tako i ove lingvistike, danas bih da Vas pitam koliko se mi i svet razumemo? ivorad Kovaevi: Nae spoznaje o svetu su stvarno sporadine i najee neutemeljene. Postoji jedna velika kontradikcija izmeu toga to je u ovom vremenu kompjutera i interneta ta komunikacija sa svetom tako laka, a kad sluate nae ljude kako govore, ne samo politiare, vidite da vrlo malo znaju o tome ta se u svetu deava. Vrlo malo, tako da je u korenu mnogih greaka koje su napravljene, upravo to to postoji jedan, u sutini provincijalni, ignorantski odnos prema svetu oko nas. Kao da smo mi centar tog sveta koji se oko nas okree, a ne da se mi moramo prilagoavati svetu i novim realnostima. Da li se taj trend pojaava? Pojaava se patriotskom retorikom koja nailazi na plodno tlo posle svega onoga to nam se nedavno desilo. Razumljiv je gnev ljudi zbog toga, pa se razne teorije zavere lako lepe i primaju zdravo za gotovo, tako da je naa izolacija dvostruka ne samo politika i ekonomska, ve i mentalna. Prosto je neprirodno da u toj meri primamo strane uticaje, recimo, amerike kulture i supkulture, a da je istovremeno tako razvijen antiamerikanizam, totalni antiamerikanizam, bez obzira na to koliko se moe objasniti kako je do njega dolo. Kako Vi objanjavate te krajnosti? Mislim da mi nismo dovoljno iveli u svetu, odnosno, da smo se ovih deset godina u toj meri okrenuli sebi, prosto uvukli u sebe i iskljuivo kroz sopstvenu prizmu posmatrali svet i njegove postupke, da smo se u osnovi iskopali iz sveta. Zabrinjavajue je i zauujue sluati intelektualce visokog ranga, da govore o svetu na takav, jednostavno, primitivan nain. Ja sada ne ulazim u vrednosnu ocenu njihovih stavova (sa kojima se najee ne slaem), nego se ovek prosto pita da li ti ljudi govore iz propagandnih ili drugih razloga ili stvarno u to i veruju, to je jo daleko opasnije. Da li mislite da tu moda postoji i namera? Namera postoji, ako se radi o reimu svakako. Situacija izolacije je najpogodnija za totalitarni reim u svakom pogledu; ne samo to u tim
145

144

ivorad Kovaevi
uslovima slobodno buja jedna specifina mafijako-dravna ekonomija, nego su istovremeno zatvoreni kanali informacija prema ljudima i moe se o svetu priati ta god se hoce. Vi moete nai lanke koji se prenose iz inostranih novina u kojima se bez ikakvih takica ili drugih oznaka jednostavno preskau svi delovi koji nisu povoljni za reim i, razume se, ne moete oekivati od onoga ko to ita, ili onoga ko to gleda da on bude taj koji e proceniti da li je to ba tako. Jednostavno, svim tim stvarima se veruje. To znai da ljudi iz reima nisu ba tako naivni. Mnogi ih onda potcenjuju. Ja lino ih nikad nisam potcenjivao, moram rei, i u toj ludosti ima sistema, apsolutno, jer je najjae oruje koje reim ima sada na raspolaganju upravo ta patriotska retorika. Mi se moemo njoj podsmevati, ali ona deluje. Mislim da je druga aktivnost na kojoj rezim isto tako insistira, i koja je, takoe, predmet podsmeha, ta obnova o kojoj toliko trube ja mislim da i to deluje na svet. Na kraju krajeva, to su jedine stvari koje im ostaju na raspolaganju; manevarski prostor im se suzio ne samo u pogledu mogunosti da se preuzme politika inicijativa na bilo kom podruju, nego i u pogledu propagandnog delovanja. Razume se, onda se preskau teme koje im ne odgovaraju i pri tom se ide i u drugu krajnost koja, ini mi se, ne nailazi na nekakav odziv, a to je da se stanje ekonomije, ivota itd., slika najsvetlijim bojama; tim priama da emo svakih pet godina dodati po neku hiljadu dolara na na vie nego skroman nacionalni dohodak od 1000 dolara i doci do 20.000 dolara mislim da je to ljudima prosto smeno, ali ove prve dve stvari mislim da deluju. Vi ste, meutim, jo u vreme kada ste bili opozvani sa funkcije ambasadora iz SAD tvrdili da tadanja, biva Jugoslavija zapravo nije imala jedinstven spoljno-politiki nastup. Da li pozicija nae zemlje danas odraava unutrasnje politike (ne)prilike i da li u tome ima greha same diplomatije? to se tie kritike spoljne politike SFRJ, to se odnosilo naroito na doba posle Titove smrti, mada je i za njegova ivota to bilo jako prisutno. Mnogi spoljno-politiki potezi su preduzimani pod pritiskom pojedinih republika, ali bi bilo preterano rei da je to bila determinanta spoljne politike Jugoslavije. Jednostavno, spoljna politika je te pritiske trpela i zbog njih je trpela njena delotvornost i efikasnost diplomatije, posebno zato to je nastala borba oko toga da se obezbedi ambasadorsko mesto za odreenu republiku, jer onda ta republika moe da rauna na prodor u zemlji akreditacije i taj ambasador titi i uva naglaeno interese te republike, to je apsolutno neprihvatljivo za zemlju koja je elela da bude celovita i to je meni uvek smetalo, moram reci, onoliko koliko sam radio u diplomatiji. Danas spoljna politika odraava, u svakom slucaju, nase unutranje (ne)prilike, danas vie nego ikad vai staro pravilo da je spoljna politika, na neki nain, produetak i odraz unutranje politike. to se tie delovanja same diplomatije, teko mi je da o tome kompetentno sudim: prvo, imam, prirodno, vrlo mali uvid, mogu neto da
146

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

pretpostavim prema onome to znam ili naujem, a i neke ljude znam, znam takoe da postoji izrazito negativna kadrovska selekcija koja je zasnovana na lojalnosti, ali mislim i to da su diplomatiji apsolutno vezane ruke. Gledajte glavnu spoljnopolitiku vest od pre dva dana, da je ministar inostranih poslova bio u Severnoj Koreji i tome se posveuje dobar deo tv Dnevnika. To je ono to naa diplomatija jedino moe sada da radi, a drugo, mislim da se spoljnopolitiko odluivanje stvarno suzilo na jednog jedinog oveka. Nacin na koji se razgovara sa strancima je stvarno krajnje neproduktivan. Proitajte bilo koju od knjiga koja govori o tome ta se deavalo u Jugoslaviji, Ovena, Sjuzan Vudvord, Holbruka itd., videete da su oni prosto zapanjeni time kako ih ovdanji sagovornici gledaju u oi i lau ih, a znaju i jedni i drugi da je la u pitanju. Ili, uzmite jedno izvanredno svedoanstvo o tome ta se stvarno deavalo, to je knjiga Bore Jovica koji, pored ostalog, pria o tome kako Miloevi odgovara na optube da postoje jake paravojne formacije koje idu u Bosnu i u Hrvatsku. On hladno odogovara nema nijednog vojnika niti ijednog Srbina koji je otiao tamo, pa na primedbu da ja "vaa televizija Beograd objavila da je Arkan tamo i slikala ga kako sejiri na jednom muslimanskom zgaristu", odgovara "nemojte verovati toj televiziji, ona je slobodna, moe da radi ta hoe, koliko sam uo, taj Arkan je poslastiar". Znate, postavlja se pitanje da li neko za koga svi misle da je vet u politici zaista misli da i u meunarodnim odnosima moe da se ponaa na takav nain i da veruje da e nekoga u takve oevidne lai ubediti da nema represije nad Albancima na Kosovu, da nema nikakvog uticaja na Srbe u Hrvatskoj i u BiH, da je uvek bio protiv podele Bosne i Hercegovine, da je vrsto opredeljen za viepartijsku demokratiju i trinu privredu, ili da se u istom danu govore potpuno razliite stvari, da ne govorim da je samo delovanje potpuno suprotno tome. Tako da postoje dve strane te iste prie jedna je unutranja propaganda, a druga je odnos prema svetu, ukljuujui i injenicu da je uticaj javnog mnjenja u velikim zemljama koje odluuju o sudbini sveta i posebno naoj takav da se to nikako ne sme zanemariti. Ja ovo, razume se, kaem imajui u vidu njihov sopstveni interes, za koji je takav odnos poguban, iako je takvu politiku bilo realno tesko braniti. Treba, na primer, konstatovati da su Hrvati imali ugovor sa jednom velikom americkom firmom za javne odnose, da su to imali Slovenci i Bosanci, da se samo Srbija nije uputala u tu vrstu utakmice u pridobijanju svetske javnosti. Uvek se govori o tome da je CNN taj koji formira ameriko javno mnjenje, to i jeste dobrim delom tano, ali je kljuno da je prueno obilje materijala osvajanjem Vukovara, granatiranjem Dubrovnika, opsadom Sarajeva i zloinom u Srebrenici, koje se moglo plasirati, iskoristiti, pa i zloupotrebiti ako se elelo. Sudei po nedavnom govoru Slobodana Miloevia iako je, valjda u tom trenutku, nastupao samo kao predsednik SPS, u naem narodu ima i ita i kukolja, tj. patriota i, da ga citiram, 'degenerativnih pojava i janicara'. Jeste li se i u kojoj grupi prepoznali?
147

ivorad Kovaevi
Jesam, bilo bi me sram pred sobom da nisam u ovoj grupi izdajnika i plaenika u takvoj klasifikaciji kakvu je on napravio. Mislim da je to uverljiv podatak o panici koja ih je zahvatila, o gubljenju ivaca i gubljenju kompasa. Koliko god da, ukupno uzev, ta propaganda moe da ima i uspeha, ovakav govor koji inae odudara od svih govora koje je Miloevi odrao, jer on, po pravilu, dri govore pune optih mesta, govore koji ni u jedno pitanje ozbiljno ne zadiru, ovoga puta kao da je bio ljut, besan, (kao i eelj kad je napao novinare), kao da je izgubio tu svoju sposobnost da nastoji da se izdigne iznad svih tih tekuih stvari i da govori generalno i neobavezno, o narodu, o zemlji, o svetloj budunosti itd. Tako da to tim vie zabrinjava, jer svedoi o svesti o veoma suenom manevarskom prostoru koji im je ostao. Da li to nagovetava i kurs totalne represije, ne umem da kaem, ali zlokobno zvui. U svakom slucaju, izgleda kao da se pored onih komponenata o kojima sam govorio, eli da se usadi trea, strah u ljude i moda disciplinovanje sopstvenih redova. Rekli ste da ovakav govor izaziva jos jednu dimenziju straha kau i istraivanja javnog mnjenja i razgovori sa obinim ljudima, da je prilino prisutan strah, ali i da odgovor u narodu uobiajeno bude jednak stepenu represije koja se nad njim preduzima. Kako se Vi lino oseate? Moram da kaem da nisam osobito uznemiren, na kraju krajeva, suvie sam mator da bi se bilo ega plaio, ali u celini uzev, to Vuk (dabome Karadi) ree: to pritiska jae, sve vie odskae. To jeste neto to se ne moze mnogo ni dugo primenjivati. Ko bi rekao, recimo, od nas dvoje, da e se desiti ono to se desilo krajem 1996. i poetkom 1997, da ni onda kad sama opozicija nije ni oekivala ni preduzimala nita, doe do masovnog bunta naroda, jer mu je jedno demokratsko pravo na najdrskiji mogui nain uskraeno. Prema tome, taj kurs ima svoje limite i mislim da e jako pogreiti ako ga budu forsirali, jer onda ishod moe da bude neeljen, ne samo za rem, nego moda i za sve nas. Ono to sada opozicija radi, a to je da ipak ne ide na destabilizaciju, nego trai da se pitanje rei izborima, jedini put. U situaciji koja je bitno drugaija od svih dosadanjih, pre svega po tome to je ne samo zemlja, nego i rezim totalno izolovan od meunarodne zajednice bez mogunosti ni za jednog novog zeca da se izvue iz eira, da se primeni bilo koji od trikova koji su ranije bili primenjeni, moda ih sve to upuuje na ovu patriotsku propagandu, oslanjaju se na to, raunaju s tim da e dobiti podrku naroda i za totalnu represiju koje, do sada, ipak, nije bilo. Vi se u ovom trenutku nalazite na elu Evropskog pokreta u Srbiji, organizacije koja ima mnogo kontakata sa svetom, pa verovatno se i zbog toga sami prepoznajete u Miloevievim reima o grupi izdajnika, janiara i degenerativnih pojava. Ali, ljudi koji itaju dokumente Evropskog pokreta znaju da je i zvanino u vise publikacija ili platformi izraena i kritika sveta, izmeu ostalog, oko NATO interevencije, pa se pominju katastrofalne posledice bombardovanja, i sline reakcije u svetu takoe nisu blage kada se neko i njima suprotstavlja. Jeste li Vi od onih koji se oseaju napadnuti sa obe strane?
148

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

Ako se neko ne slae, malo je to rei, ako je jasan i glasan protiv reima, i pritom u sutini odobrava angaovanje meunarodne zajednice i smatra da bez tog angaovanja mi ne moemo izai iz ambisa, iz toga se nikako ne moe izvui zakljuak da e odobriti svaku glupavu stvar koju meunarodna zajednica uradi. Treba na neprihvatljivo regovati, ne radi kredibiliteta, drugim reima, ne zbog toga da mogu da kaem imam pravo da kritikujem reim jer sam kritian i prema meunarodnoj zajednici, ve zbog toga to kao slobodan ovek mislim da treba da kaem ono to proizlazi iz jedne objektivne procene situacije bez obzira na koga se to odnosi. Unisone su kritike politike meunarodne zajednice, a koje idu odavde, da su sankcije kontraproduktivne, pa vidimo da sankcije traju godinama, da je bombardovanje, osim sto je necivilizacijsko i po meunarodnom pravu bilo akt agresije, takoe kontraproduktivno, i da su mnogi potezi, od toga da je upravo taj svet menjao stav prema Milosevicu od 'balkanskog kasapina' do 'faktora mira i stabilnosti', bili takvi da su, prema miljenju mnogih ovdanjih ljudi, zapravo odravali Miloeviev reim. Da li to znai da su namere sveta zaista razliite u odnosu na to da li su javne ili tajne? Uvek postoji razlika izmeu javne i tajne diplomatije, ali nema tu u osnovi mnogo tajne. Ono to se ne razume, to je da i oni koji odobravaju postupke meunarodne zajednice i oni koji ih kritikuju, esto gube iz vida da je u dananjem svetu mnogo sloeniji proces odluivanja nego to na prvi pogled izgleda kad imamo u vidu da se radi o tome da je nestao bipolarni svet, da postoji jedna velika sila i tu se, po logici stvari, misli da postoji jedna vrsta hijerarhija ta odlue Amerikanci, to e uraditi i drugi, o Evropi se isto tako govori u jednini sve je to, meutim, neuporedivo sloenije i treba razmiljati u tom pogledu trezveno i poteno. Meunarodna zajednica, po mom dubokom uverenju, ni u jednom trenutku nae krize nije elela da razbije Jugoslaviju, pogotovo ne SAD. Jednostavno, treba ovek sam sebi da postavi pitanje koji bi to njihov interes bio da to uine, koji bi to njihov interes bio da demonizuju Srbe ili njihov reim, da se stave na stranu Muslimana ili Albanaca, prema tome, govorei o stvarnim namerama meunarodne zajednice ja sam i danas uveren u to da oni, pre svega, gledaju na sve ovo ovde kao na opasan destabilizirajui faktor u Evropi koji moe da se prelije preko svojih granica, kao to se i prelio od poetka i da od samog poetka oni brinu pre svega o tome. Drugo je pitanje da li su njihovi odgovori uvek adekvatni, ali mislim da u tom osnovnom stavu i pristupu nema razlike izmeu javne i tajne diplomatije, tim pre to sve to je bilo tajno, posle dve godine postane javno. To se moe danas itati u svim knjigama, pa e se sagledati sa kakvim su se dilemama pojedini inioci meunarodne zajednice susretali u odnosu prema Jugoslaviji. Da su oni pri tom esto radili nekompetentno, da su najee radili nesinhronizovano, da su neki njihovi postupci doprinosili reimu itd. o tome nema sumnje, ali kod nas uvek postoji, negde u pozadini, ta ideja napravili su oni neki "dil", ele ustvari drugo mislim da to ipak nije tako u meunarodnim odnosima.

149

ivorad Kovaevi
Naravno da ja sad kontriram u ime onih koji imaju drugaije stanovite, pa kaem eleli su a) ameriku dominaciju, b) NATO u jedinoj oazi u kojoj nije bio i to im je sada uspelo bez obzira na to to nai priaju o tome kako NATO nije na Kosovu, nego meunarodne snage i c) eleli su jednu strateki vanu komunikacionu liniju, da se zadrim na tome. Ne mogu sve to jednostavno da odbijem, ja samo kaem da kad ovek gleda genezu svega toga, kako je u kom periodu ilo, Amerikanci su od poetka nae krize, od 1989, kada sam se ja vratio iz Vaingtona, pa do kraja mandata Buove administracije drali se vrsto jedini i due od svih, mantre koju su nasledili iz ranijih godina iz odnosa prema Jugoslaviji, a to je jedinstvo, celovitost, teritorijalni integritet. Oni su to stalno ponavljali, nagovarali svoje evropske saveznike da tu politiku slede, pravili su demare; dodue, ve ambasador Cimerman, kada je doao u Jugoslaviju, doneo je jednu vanu korekciju koju mi nikada nismo shvatili, a to je da Jugoslavija nema vie ono mesto koje je imala, ne zbog toga to se Jugoslavija promenila, nego to se promenio svet, to je dola Poljska, Maarska, posle toga pad Berlinskog zida i onda su rekli mi se drimo toga i dalje, ali Jugoslavija vie nema onaj popust koji je imala zbog svog stratekog znaaja kao tampon izmeu dva bloka i zbog primera koji je mogla da bude drugim istonoevropskim zemljama. To mi nikada nismo shvatili, nismo ni primetili da se Berlinski zid sruio, nego smo sve snage bacili na 14. kongres SKJ, jedinstvo komunista itd. Kako su se stvari dalje odvijale, menjao se i stav Amerikanaca. Pri tom su oni pravili nove greke, jedna od njih je bila da su u jednom trenutku nau krizu kao vruc krompir prepustili Evropi, Evropi koja nije bila dovoljno politiki ujedinjena i u kojoj je Nemaka ujedinjenjem postala toliko mona da je apsolutno imala vodece mesto i svakako odigrala jednu ulogu u ovom celom naem sluaju u osnovi vrlo negativnu. Kako su stvari dalje ile, kada je doslo do prisustva amerikih trupa u BiH, da su se stacionirali u Makedoniji, dosli do Kosova, razume se, da oni ele i to drugo, a to je da ostvare svoje prisustvo na ovim prostorima, ele, takoe, da revitalizuju NATO i uradili su to na najgori nain bombardovanjem, tu je postojala i dodatna motivacija da se NATO ujedini pod njihovim vostvom, a on je u mnogo emu bio pred, da ne kaem rascepom, ali u vrlo teskim konvulzijama. To jedno drugome ne protivrei; ja govorim o tome da kad se govori o meunarodnoj zajednici u celini, osnovna njihova motivacija u odgovoru na jugoslovenske krize je bila ova o kojoj sam govorio, a onda, kako smo mi davali prilike, tako su i drugi apetiti rasli. S obzirom na sve ovo to se deava na Kosovu, da li mislite da je mogu ponovo konflikt i irih razmera? Koliko god da ta intervencija NATO predvoena Amerikom, ustvari nije ispunila njihove ratne ciljeve, ipak oni su jedanput probali da to urade. Ne verujem da je to presedan koji e se lako praktikovati ponovo, ali mislim da samo prisustvo meunarodnih trupa na Kosovu apsolutno iskljuuje

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

mogunost da se taj konflikt sada ponovo razbuktai i otme kontroli, bez obzira na to koliko j i dalje opasan. Mislite da ne postoji ni mogunost bombardovanja ili sukoba vojski? Izgleda da su se uznemirili i ovi komandatni KFOR, idu manevri, a ne miruje ni naa vojska, prema informacijama koje imamo. Znate, te informacije nemam. Moda tako kau, ali isto sumnjam, isto sumnjam nisam bas tako uveren u to... To zvui kao ne daj boe, ne daj boe. Dobro, to je, ipak, prazna puka, ta vrsta prie da e neko krenuti. ak, lino mislim da se malo preteruje i na Zapadu sa tim izvetajima i direktnom umeanou reima u to. Ja mislim da je reim dosta bespomoan. Vi ste, pak, svojevremeno govorili da ste smatrali da je tzv. projekat Velike Srbije, odnosno teza o svim Srbima u jednoj dravi, bila zapravo nerealan projekat i u tom stavu, pozivali ste se na, po Vaem miljenju, opredeljenost Evrope da se sauvaju drzavne, meunarodno priznate granice. Moram da napomenem da su branioci suprotnog stava govorili da se zapravo nije radilo o meunarodno priznatim granicama, nego o granicama unutar jedne drave. itavu priu koristim kao lagvort za pitanje: da li mislite da u ovoj situaciji postoji mogucnost da se pokrajinska, u sluaju Kosova, ili republika granica, u sluaju Crne Gore, u nekom skorijem roku pretvore u meunarodno priznate granice, i to dravne? Mislim da stvarno meunarodna zajednica ovoga puta, a ima i mogunost za to, to nee dozvoliti. Oni su doli u jednu protivrenu situaciju da su ostali na stavu da nema nezavisnosti Kosova, a objektivno su dali podrku faktoru olienom u albanskom ivlju koji tu ideju zastupa i savreno je jasno da kako stvari idu dalje, da e ta ideja imati sve ozbiljnije uporite meu Albancima. Meutim, odgovor na to pitanje je, po mom misljenju, jednostavan, dao ga je Robertson, generalni sekretar NATO koji je rekao mi najmanje pet godina ostajemo na Kosovu, nema drugog odgovora, to je kao i ono to se deava u BiH. Jedino tako i na takav nain se to moe odrati. Prema tome, mislim da pitanje statusa Kosova, bez obzira na neke nove ideje koje su se ule od Bilta, pa i od samog Kunera o tome da se moe govoriti o Kosovu kao delu Jugoslavije, ne i Srbije, to vue na neku ideju o treoj republici ili neto slino, lino mislim da je za to jednostavno rano. to se tie Crne Gore, Vi ste videli da je stav meunarodne zajednice jasan, da ne ele da se ovoga trenutka to pitanje drastino otvori, znai referendumom. Ja lino mislim da bi bila velika greka na to sada ii, ali tu postoji jedan fakticitet nezavisnosti Crna Gora u ovom trenutku ima svoju monetu, ona kontrolie dravne granice, ona ima svoju spoljnu politiku i svoju diplomatiju i u normalnim prilikama, znai, hipotetiki, onog trenutka kada ovde budu drugaiji odnosi, druga neka vlast, oigledno da to to se bude stvorilo nee nikada biti isto sa ovim to je sad i da se sa izvrenim promenama mora raunati. Neu zaboraviti da sam u dva razliita navrata razgovarala sa g. Robinom Kukom, jednom je insistirao na terminima 'Srbija i Crna Gora' i na tome da Jugoslavija nije priznata, a samo dve godine kasnije, konstantno je govorio 'Jugoslavija,
151

150

ivorad Kovaevi
Jugoslavija', jer se govorilo o Kosovu. Onda sam ga ja pitala koja Jugoslavija kad je meunarodno nisu priznali i da li je sad pominjete samo zbog mogunosti te tree republike i Kosova. Sutina je ima li principa na koji ste se pozivali u onom pitanju, ako su u pitanju interesi koji su vremenom drugaiji? Interesi su primarni. To je, ako govorimo o grekama koje je ovdanji reim uinio u svom spoljnopolitikom delovanju u poimanju sveta, to to je svuda video prijatelje i neprijatelje, prijatelje koji e mu tradicionalno ostati verni, bilo da su su pravoslavci ili Sloveni ili stari prijatelji Francuzi itd., i neprijatelje koji nas mrze bez obzira na to da li se radi o Nemcima ili Amerikancima. Podsetiu na uveni diktum Lorda Palmerstona, britanskog premijera polovinom XIX veka: "Nemamo mi vene saveznike ni stalne prijatelje. Nai interesi su veni i stalni i naa je dunost njih da titimo." To je jedini razuman odnos. Drugo je pitanje to je stvoren jedan okvir preko koga se, ipak, ne moe. Pre svega, bez obzira na to to se on povremeno sabotira, probija, ne potuje itd., jedan okvir to su Ujedinjene nacije, kao sistem kolektivne bezbednosti koji postoji sa svojom Poveljom. Drugi dati okvir su neke stvari, kao to su Helsinki sporazum, ljudska prava, Evropska unija itd. Ti okviri postoje, e sada, o tome kako i u kom trenutku politiari govore i da li im i u emu na re treba verovati, drugo je pitanje. Ne treba im verovati, ni u tim svojim ranijim izlaganjima koja pominjete, nikada nisam izrazio uverenje u konsekventnost meunarodne zajednice u pogledu principa koje je proklamovala, naprotiv. Recimo, u amerikoj spoljnoj politici postoje stalno dva ekstrema, jedan je vilsonijanaski, moralizatorski, vrednosno zasnovan, a drugi je uslovno se moe nazvati kisinderovskim, sa fokusom na reson d'tat, zasnovan na realpolitici, i oni nastoje da, ako mogu, kombinuju oba principa, smatrajui prvi dosta naivnim, a drugi suvie cininim; ovaj drugi, naalost, ese preovlauje, iako vole da se pozivaju na prvi, ali sam Dejton je izraz pomirenja tih dvaju principa. Nad tim se ne treba zgraavati, takva je politika oduvek bila, a u dananjoj meunarodnoj zajednici je to ipak znatno bolje nego to je bilo ranije, jer je mnogo vea unutranja disciplina zbog okvira koje sam pomenuo, ali o tome da se polazi samo od principa, ili da su neki stavovi dugotrajni ili veiti, o tome nema govora. Sa takvim iskustvom i takvim znanjem, niste, kada je razbijen, rasturen ili nestao SK, postali lan nijedne druge partije. Zato? Ja sam bio u jednoj partiji, mislim da je dosta, tanije, smatrao sam i smatram da oni koji su bili angaovani, bili deo establimenta, nosili odgovornost za razne stvari, ne treba da budu u novim politikim partijama. Mene ponekad nerviraju ljudi koje znam iz onog doba i koji o onoj dravi priaju na nemogu nain, ne priznajui nikakve kvalitete onoj drzavi koja je ipak bila jedna sreena, ugledna drava; svakako ne smatram da na takav nain treba da budem politiki angaovan. Ja sam nekako verovao da e doi do nune promene sistema iji sam ja jedan deo bio, jer sam video mnoge slabosti koje je imao i neophodno je bilo da se taj sistem menja. Mislio sam da e to
152

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

prerasti u jedan drugi sistem, demokratskiji, ljudskiji, humaniji, otvoreniji, triniji, itd., u kome u ja biti penzioner i baviti se nekim stvarima kao to su, recimo, ti renici, ili ekologija, ili lokalna samouprava, znai, bez direktnog angaovanja. Meutim, kada je do ovoga uda dolo, ja sam i dalje zadrao stav da neu da budem ni u jednoj politikoj partiji, ak ni u onim strankama koje su mi bile vrlo bliske kao to je Graanski savez i u ijim sam nekim aktivnostima uestvovao, to kao principijelan stav, a s druge strane, da neu da utim, da hou da kaem ta mislim nastojei da, na nain koji ja smatram primerenim, doprinesem da se stvari menjaju. A niste hteli ni da prihvatite funkciju bez stranake pripadnosti, recimo u vladi Milana Pania, koja Vam je bila nuena i to ba za ministra inostranih poslova, ako se ne varam, a nije se podrazumevala ponuda i da budete lan partije? Ne, to nije sasvim tano. Ja sam bio tada u Njujorku, pa mi se on javio odavde i rekao mi da mi predlae da budem ministar inostranih poslova. Ja sam ga zamolio za dva dana da razmislim o tome, onda sam obavio neke konsultacije, nemam razloga da krijem, pitao sam Iglbergera da vidim ta oni misle o tome, pitao sam Sajrusa Vensa, pitao sam Dejvida Bajndera, ljude koje znam i kojima verujem. Iglberger je rekao da oni ne stoje iza Pania, da prisustvo biveg amerikog ambasadora Skenlona njima stvara odreene nevolje, jer je Evropa ubeena da su oni namestili Pania. On je, razume se, rekao da mu nee praviti nikakve smetnje, ali oni ne veruju u uspeh njegove misije, jednostavno zbog toga to nedovoljno zna stanje i to nije u stanju da srui Miloevia. Ja sam onda pitao telefonom jedan broj mojih prijatelja ovde kojima verujem, ukljuujui neke iz stranaka. Sa jednim izuzetkom, svi su mi rekli da bih ja to morao da prihvatim. Kad se Pani javio, ja sam rekao ja bih bio spreman da prihvatim, ali u Vam rei dve stvari: prvo, proitau Vam preko telefona dve stranice o tome ta ja mislim, kakva bi to spoljna politika nove vlade trebalo da bude i, g. Paniu, ako jednoga dana budete smatrali da treba da radite drugaije, nemojte raunati na moje usluge, a drugo, rekao sam mu, to je moda i vanije, g. Paniu, nemojte imati iluzije, Miloevi nikada nee pristati da ja budem ministar inostranih poslova. Pani mi je kasnije jednom prilikom ispriao, da kad je on poeo da ita predlog za sastav vlade i pomenuo moje ime, onda je Bora Jovi, onako mali, skoio sa stolice i rekao Paniu, prestaje svaki na dogovor ako se to trai. Pani je insistirao da bude i ministar odbrane i pravdao se da je bio prinuen da odustane od moje kandidature. Ja sam ga podsetio da sam mu rekao da do toga nee doi i da nisam iznenaen. Tako da, bez obzira na to koliko je kod mene bilo nelagode da se na takav nain angaujem u politici, moram Vas ispraviti i rei da sam bio spreman da to prihvatim. Zato ste Vi tako opasni za Miloevia? Ne verujem da sam opasan, nego, znate, ako se radi o spoljnim poslovima, njemu je bilo jasno da bi politika koju bih ja zastupao bila potpuno

153

ivorad Kovaevi
suprotna onoj koju je on vodio. Na kraju krajeva, oni mene nikad nisu formalno smenili, nego su me, kao, povukli na pola mandata. Tada ste Vi izrazili javnu zahvalnost Miloeviu to Vas je, smatrali ste, upravo on povukao, odnosno pod njegovim pritiskom ste bili povueni sa ambasadorskog mesta u Vaingtonu i ljudi su odmah mislili da je to znailo da ste Vi, kako se ovde govorilo, stambolievac, odnosno zaboravili su da Vi niste bili u politikoj ljubavi ni sa Ivanom Stamboliem. Da li to znai da na narod lake prihvata da neko sledi vou, ma ko taj voa bio, ili da neko sledi ideju? U jednom ili dva intervjua sam rekao, svakako cinino, da sam zahvalan Miloeviu to me je smenio. U kom smislu? Razume se da sam bio tada jako ozlojeen, ali moram da kaem, ni moja porodica ni ja nismo to primili tragino, spremali se da ivimo svoj ivot potpuno drugaije i nisam naravno znao na ta u ovde naii, da li u biti u direktnoj opasnosti, i ja sam samo rekao on mi je stvar olakao, ja ne bih ioanko mogao da budem ambasador posle Osme sednice. To bi bilo samo muenje i mrcvarenje. Ja sam bio jugoslovenski ambasador, a trebalo je da se pretvorim u neijeg linog ambasadora, to nikad ne bih prihvtio. A, drugo, omoguio mi je da dobijem slobodno vreme koje nikad nisam imao u ivotu i da ga posvetim neem pametnijem. to se tie Vaeg komentara, to je tano da su ljudi pretpostavljali da je to zbog toga to sam bio deo Stambolievog tima ja to nikada nisam bio. Ja ne mogu da kaem ni da sam antistambolievac, jednostavno, bili su veliki sudari i sukobi izmeu Beograda i Republike u to vreme, Beograd nije bio maji kaalj, mi smo mogli i da preglasamo vladu uz pomo drugih poslanika u nekim konkretnim pitanjima, nisu to neka politika pitanja, nego, recimo, Republika se izvlai iz preuzete obaveze kofinansiranja eleznikog vora, ili se radilo o poloaju prosvetnih radnika u Beogradu, itd. Meutim, to se tie Osme sednice, ja, u kontaktima koje sam imao, razume se, ne sa Amerikancima, ali sa mnogim naim ljudima, nisam krio ta mislim o Osmoj sednici. To je Miloeviu bilo poznato, ja sam se sreo sa njim toga leta posle Osme sednice i on me je pitao zato je ja nisam podrao (on je znao da ja nisam deo Stambolievog tima). Ja sam mu rekao prvo, ne vidim ta jedan ambasador ima da se izjanjava o Osmoj sednici Saveza komunista, a drugo, ti zna dobro da se ja s tim ne slaem i to je, pored drugih stvari o kojima smo priali, bio poslednji razgovor koji smo imali. to se tie toga da li e narod pre pratiti vou ili ideje, mislim da u tom pogledu srpski narod nije nikakav izuzetak, da u svakom sistemu, a pogotovo onde gde demokratske institucije nisu razvijene i gde demokratsko javno mnjenje olieno u slobodnoj tampi nije razvijeno, narod e biti lako spreman pre da prati vou nego ideje. Primer Austrije pokazuje da se to deava i u vrlo razvijenim drutvima. Kod nas je za to postojala plodna njiva na kojoj je kult voe mogao rasti. Uostalom, moram rei da je ne samo kod nas, nego i u svetu, kod Amerikanaca na primer, stalno postojala ideja da posle Tita treba ipak da

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

doe neki Tito, stalno su hteli da prepoznaju koja je to linost koja e Tita zameniti, to je jedan naopak pristup u celini. Sami sada pomenuste odnos grad republika jo iz onog vremena koje nije ni tada bilo bas ruziasto, da tako kaem, ali sada, s obzirom na to da se radi o razliitim strukturama koje su na vlasti, tamo i ovde, mislim na nivou republike i na nivou grada, kao ovek koji je uvek govorio da je najvanija funkcija na kojoj je bio u ivotu upravo funkcija gradonaelnika, ta mislite: da li je ovaj sukob republika grad sada opasan? Tu nije re samo o politikom sukobu, znai, u gradu je opozicija, SPO, a u republici je SPS i koalicija, nego je re o tome da je Srbija strano centralizovana zemlja, da su zatrti tragovi one lokalne samouprave koja je u onom sistemu postojala. Pre neki dan je g. Kruni izneo podatak da je u odnosu na 1990. godinu budet grada manji 14 puta, da je uee grada u porezu na promet od 75 odsto pre deset godina pao na 7,5 odsto, a u ovoj godina na 2 odsto, da sto za kojim sedi g. Mihajlovi nije svojina grada nego je svojina republike. Moram da kaem da mi ovde u naim politikim razmatranjima esto zapostavljamo to da svaka istinska demokratska reforma mora da ukljui i reformu lokalne samouprave u skladu sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi. to se tie ovog konkretnog sukoba, on jeste opasan, neki mogu da misle da je ak motiv za lokalne izbore da moe da se preotme Beograd, jer Beograd je svakako srce, Beograd je najvei, najvie glasova daje, ali tu postoji i Studio B kao vrlo vana injenica i Studio B se ne moe uguiti ako se ne srui ova vlast u Beogradu. Prema tome, to je jasno politiki motivisano i sve ove prie o tome ta se i kako radi u gradu o tome ne mogu da sudim kompetentno, samo znam da imaju neuporedivo manje sredstava nego to smo mi imali, pa i u ono vreme, a ljudi su to zaboravili, kad doe prva meava mi nismo bili u stanju da oistimo sneg jer je mehanizacija do poslednjeg trenutka bila u drugoj operativi; grad i onda, a sada je to mnogo siromaniji grad, jednostavno nije blagovremeno reagovao. Meutim, to je sada ista politika, pre bih rekao prljava politika, a to je da se kae, to je jednostavno nemogue, da je uinjeno sada vie zla gradu nego bombardovanjem NATO. To ve izlazi iz kategorije normalnog razmatranja i samo svedoi o tome koliko im je stalo, ukljuujui i kadrovske promene u SPS, da se grad preotme. Vi ste bili meu onima koji su 1996-1997. svaki dan uestvovali u protestnim etnjama i na kraju bili razoarani ansom koju je, po Vama, opozicija tada imala. Da li mislite da danas kad je opozicioni front znatno iri, vie razliitih partija uestvuje u njemu, postoji mogunost da se ova objedinjenost o kojoj se sada govori i odri? To e u mnogome zavisiti od opozicije, zavisie i od drugih faktora, jer kad govorimo o iniocima van stranaka, to nisu samo nevladine organizacije, tu su sindikati, tu su nezavisni mediji, tu su razne graanske inicijative, Otpor, graanski parlamenti itd. Velika je greska bila ne samo to to je tada opozicija ispustila tu ansu i zbog raznih linih rivaliteta razbila stvoreno jedinstvo, nego i zbog toga to ni u tom trenutku nisu bili spremni da
155

154

ivorad Kovaevi
pozovu jedan iri krug da u tome uestvuje. Stalno su se njih troje smenjivali, nisu pripustili ni druge politike stranke. Mislim da je to jedna lekcija koja je, verujem, nauena pa valja oekivati da opozicija ponovo istu greku nee napraviti. To to se ovo jedinstvo akcije opozicije sada odrava vrlo je dobar znak. to god stvari budu ile dalje, ko god povue nogu da izae iz toga propao je na bilo kakvim izborima i mislim da i svi drugi treba tome da se prikljue i da ne izigravaju istunce i puritance i da zameraju danas svakom od opozicionih lidera da li je jeo vola ili je ne znam ta radio u prolosti, koliko god se ne slagali s tim. Mi druge opozicije nemamo, nego ovu dananju i tako objedinjena ona daje ansu svakome da, ne podravajui pojedinano nijednu stranku ili lidera izrazi svoju nesaglasnost sa onim to se danas deava i da aktivno trai promene. Mislim da se tu ne sme biti niti sitniar, niti zlopamtilo, niti osvetoljubiv, niti iveti u nekoj kuli od slonovae, jer nam je dans potrebna zajednika narodna akcija. Moram da Vas pitam neto, moda i krajnje lino. Vaa deca, sad odrasli i, moram rei, veoma uspeni ljudi, ive u inostranstvu. Zato ste Vi u Srbiji? Ja u Vam rei nesto. Ovaj ivot koji ja sada vodim, penzionerski, kada ne bi bilo te opte nevolje, meni sasvim odgovara. Ja imam prijatelje, bavim se aktivnostima koje volim, imam omiljenu kafanu (u koju sad ne mogu esto da zalazim), ali, to je ivot kojim sam ja iveo i ne bih ga rado menjao. Verovatno, s obzirom na to da sam dugo bio u Americi, da bih se relativno lako uklopio u taj ivot, ali ja odem tamo na mesec dana, a posle toga ve me svrbi, svakog dana moram da znam ta se deava ovde, ko je kako, sve to pratim preko interneta, tako da i tamo u osnovi ivim u ovoj zemlji, drukije ne mogu. U renicima koje ste napisali pokuali ste da objasnite hiljade fraza. Ja moram da priznam da ne znam kako se na engleskom kae 'mrka kapa', ali me zanima da li mislite da je to prognoza za Srbiju ili e do promena u pozitivnom smislu, kako ih Vi doivljavate, ipak doi? Do promena u Srbiji e uskoro doi, po mom dubokom uverenju. Kad kaem uskoro, razume se, ne merim nedeljama i mesecima, ali u jednom periodu od godinu dana ja lino mislim da mora doi do promene. Ono ega se pribojavam jeste nain na koji e do tih promena doi, znajui ovaj reim i njegovu nespremnost da na normalan nain ode. Hrvatski primer je krajnje inspirativan, ohrabrujui; pomalo im u tom pogledu zavidimo i nadamo se da se to moe i ovde ponoviti. Bojim se samo da moe da pukne, dakle ne da doe do graanskog rata, jer mislim da to nije realno, poto ne postoje dve strane koje bi se borile u takvom ratu, nego da moda doe do jednog spontanog bunta i revolta koji se ne moe kontrolisati i koji moe da dovede do ozbiljnog nasilja. Nasilja nam je dosta i verujem da ne samo reim, nego ni oni koji su protiv reima ni meunarodna zajednica to ne ele. B2-92, 4. mart 2000. Intervju: Bojana Leki
156

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

SAD I JUGOSLOVENSKA KRIZA

Prilikom razmatranja odnosa Jugoslavije i SAD tokom jugoslovenske krize valja imati u vidu tri ravni: politiku SAD prema Jugoslaviji i glavnim jugoslovenskim akterima (Srbiji, drugim republikama i saveznom vrhu), stavove tih aktera prema upozorenjima i akcijama SAD i, najzad, politiku meunarodne zajednice prema Jugoslaviji i, u tom okviru, razlike koje su se javljale izmeu SAD i njenih evropskih saveznika. Kad je re o amerikom odnosu prema jugoslovenskoj krizi, moda bi se, kao polazna ukupna ocena koju dalja analiza treba da potvrdi moglo rei, da su Sjedinjene Drave svoju politiku u poetku i dosta dugo (due nego Evropa) zasnivale na istom osnovnom stavu aktivne podrke celovitosti, teritorijalnom integritetu i nezavisnosti Jugoslavije, koji su imale decenijama u odnosu na SFRJ, donekle korigovanom u pogledu vanosti Jugoslavije u kontekstu nestajanja bipolarnog sveta, da su zatim preputale teren Evropskoj zajednici odnosno Uniji i, na kraju, ponovo preuzele vodeu (i odluujuu) ulogu sa Dejtonom, koju su zadrale do danas. Politika SAD prema jugoslovenskoj krizi bila je, stoga, meavina doslednosti i nedoslednosti, jasnog sagledavanja situacije i pogrenih procena, kontinuiteta i zaokreta, principa i pragmatizma, punog angaovanja i pasivnosti. Politika Srbije, odnosno Slobodana Miloevia prema SAD, bila je mnogo doslednija ona je od poetka pogreno procenjivala stavove SAD i loe itala poruke i upozorenja, neadekvatno interpretirala amerike motive i interese (u uverenju da im je jedini cilj sruiti one u Jugoslaviji koji ele da sauvaju socijalizam), neutemeljeno raunala sa tradicionalnim ili ideolokim saveznicima i ivela u iluziji da se stvari mogu faktiki svriti na terenu, a onda Amerikancima i Evropi nee preostati nita drugo ve da se saglase sa novim stanjem stvari. Ta politika, u jednom periodu izazivaka, a u drugom ponizna, bila je u osnovi ignorantska, potcenjivaka i diletantska u odnosu na meunarodni faktor i posebno SAD. Jedna iskusna diplomatija je zamenjena linim, pogrenim procenama neprikosnovenog voe, njegovih poslunih politikih i vojnih saradnika i jednako amaterskim i provincijalnim ocenama srpskih nacionalista koji su ga podrali. to se Zapadne Evrope tie, njene greke su na poetku krize bile brojnije i, na izvestan nain, sudbonosnije od amerikih. Ona se pokazala potpuno nespremnom da se uhvati u kotac sa jednom tako sloenom krizom u rubnom regionu, nije je ni dovoljno ozbiljno uzela u poetku, a svoje sopstveno
157

ivorad Kovaevi
jedinstvo stavila je iznad principa i adekvatnog reagovanja. Meutim, ta tema e biti predmet razmatranja samo u kontekstu razlika sa Sjedinjenim Dravama.

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

ali je naglasio da on mora delovati na jugoslovenskoj, a ne na republikoj osnovi "To ne bi prolo u Srbiji". Na sastanku sa predstavnicima opozicije iz cele zemlje, Iglberger je, pored ostalog, rekao da ljudska prava, sloboda i trina privreda mogu najbolje napredovati, ako Jugoslavija ostane ujedinjena. Po njegovom povratku, Stejt dipartment je poslao instrukciju amerikim ambasadama u Zapadnoj i Istonoj Evropi kojom im je naloeno da prenesu tamonjim vladama uverenje Vaingtona da raspad Jugoslavije nije, ni u interesu jugoslovenskih naroda, ni bezbednosti Evrope i da zahtevaju od Evropljana da izbegavaju akcije koje bi mogle ohrabriti secesiju. SAD su zatraile da Evropljani javno izraze podrku jedinstvu i demokratiji u Jugoslaviji, kao i Markovievom programu reformi. Srpskom rukovodstvu je istovremeno prezentirana ocena JNA, da su SAD, posle posete Iglbergera Jugoslaviji, konano odluile da srue srpsko rukovodstvo, kao jedino komunistiko u Jugoslaviji. Kritina taka preko koje ga ele ruiti je Kosovo, krenje graanskih prava i sl. Daje se prednost ruenju komunista na vlasti u Jugoslaviji, nad pitanjem njenog integriteta. Ovakav svoj zaokret u odnosu na integritet Jugoslavije, Amerikanci zasnivaju na smanjenoj opasnosti od sovjetskog interesa za izlaz na Jadran. Vojska takoe ocenjuje da Amerikanci respektuju jedino protivnike koji im pokau zube i prue otpor. Zato se tako mora i postupiti. "Rekao sam Veljku da mu je analiza dobra", kae Borisav Jovi ondanji predsednik Predsednitva SFRJ. Krajem avgusta je Jugoslovenima sa visokog mesta u Stejt Dipartmentu preneta poruka da su SAD za jedinstvenu, demokratsku Jugoslaviju i da nee podrati njeno cepanje. Takoe, da to mora biti jasno onim republikim rukovodstvima u Jugoslaviji koja razmiljaju o otcepljenju. Podvueno je da Stejt dipartment upuuje svoju ambasadu u Beogradu da dekuraira sve separatistike tenje, ukljuujui i one u Srbiji. U skladu sa takvim interesom, u kontaktima koje imaju u SAD, i u Jugoslaviji sa predstavnicima pojedinih republika, upuuju ih da za akcije prema SAD koriste postojee federalne institucije, kao i ambasade dveju zemalja. Odbili su zahteve pojedinih republika za susrete sa Buom. Pritom je data jedna dosta pesimistina ocena da razvoj unutranjih prilika u Jugoslaviji tee krajnje zabrinjavajue, a ishod postaje opasan i neizvestan. Misli se na separatizam Slovenije, ozbiljno ugroavanje i krenje ljudskih prava na Kosovu, sumnje u proces demokratizacije Srbije, zabrinjavajue narastanje nacionalizma, neuverenost u punu demokratinost onog to se odvija u Hrvatskoj nakon izbora. Primedba B. Jovia na ovaj znaajan izvetaj je krajnje lakonska: "Sve su to prazne prie. Menjae oni stavove kao Ciganin konja samo da ovde promene reim." Prvog oktobra 1990, predsednik Bu, u razgovoru sa predsednikom Predsednitva SFRJ, Joviem, emu je u SAD dat veliki publicitet, izjavljuje da "SAD pruaju punu podrku jedinstvu, nezavisnosti, teritorijalnom integritetu Jugoslavije i politikim i ekonomskim reformama vlade Jugoslavije." ak je upitao da li bi Jugosloveni eleli da Sjedinjene Drave budu glasnije (eksplicitnije) u izraavanju svog stava u prilog jedinstvu i teritorijalnom
159

Amerika podrka jedinstvu Jugoslavije na poetku krize

Tradicionalna amerika podrka Jugoslaviji zasnivala se na oekivanju da ona moe postati model nezavisnosti jednog istonoevropskog sistema, politiki otvorenijeg, ekonomski decentralizovanijeg i uspenijeg od sovjetskih satelita i, to je osobito vano, nezavisnog u odnosu na SSSR. "Sve dok je trajao hladni rat, Jugoslavija je bila zatieno i ponekad maeno dete amerike i zapadne diplomatije", kae Cimerman. Meutim, Cimerman je bio prvi, koji je kao novi ameriki ambasador, u martu 1989. doneo vanu poruku: Jugoslavija i Balkan su i dalje znaajni za interese SAD, ali Jugoslavija vie nema raniji geopolitiki znaaj kao ravnotea izmeu NATO i Varavskog pakta. Vie nije bila jedina, jer su i Poljska i Maarska imale otvorenije politike i privredne sisteme. U svetlu novih dogaaja Jugoslavija je na izvestan nain ponovo svrstana u Istonu Evropu. Njeni propusti na polju ljudskih prava, koje su SAD umanjivale zbog svojih bezbednosnih interesa, sada se pojavljuju u punom obimu, naroito na Kosovu. Ostaje tradicionalna podrka jedinstvu, nezavisnosti i teritorijalnom integritetu Jugoslavije, ali samo u kontekstu napretka u pravcu demokratije SAD bi bile veoma protiv jedinstva koje se odrava i namee silom. Ovaj stav koji nije bio zaokret, ali jeste predstavljao vanu korekciju kursa, u Beogradu nije bio previe ozbiljno uzet, ali je zato dobio jo vie na znaaju kad je te iste jeseni sruen Berlinski zid. Meutim, u Srbiji kao da nisu ni primetili da je Zid sruen i da nastaje nova era. Svi su zauzeti pripremama kongresa SKJ. Dok drugi u Istonoj Evropi ure da skinu etiketu komunizma, vojni vrh ocenjuje da amerika i zapadna strategija prema Jugoslaviji "poiva na dve take: prvo, na viepartijskom sistemu kojim misle da razore SKJ, a drugo, veruju da e preko viepartijskog sistema odrati Jugoslaviju i prevesti je u graansku (zapadnu) Evropu", a na sastanku kod Miloevia zakljuuje se "da glavna bitka treba da se odigra na XIV kongresu SKJ, da se sauva integritet SKJ i demokratski centralizam" (prema svedoenju B. Jovia). Koliko ne haje za amerike stavove, Slobodan Miloevi je najubedljivije pokazao arogantnim odbijanjem da primi ambasadora SAD, jer je bio "besan na njega" to nije prisustvovao mitingu na Gazimestanu (od zapadnih zemalja jedino se Turska odazvala) i zbog toga ga je drao na ledu devet meseci. U prvom razgovoru posle te "kazne", Miloevi je, polupretei rekao ambasadoru: "Ako doe do secesije, Srbija je znatno vea od Slovenije. Tanije, vei smo od mnogih evropskih zemalja. SAD treba da gledaju tamo gde lee njihovi interesi." Krajem februara 1990. dravni podsekretar Iglberger posetio je Jugoslaviju. Miloevi mu je tvrdio da nema nita protiv viepartijskog sistema,
158

ivorad Kovaevi
integritetu Jugoslavije moda SAD nisu dovoljno jasne i glasne u tom pogledu. Bu istie da nikako ne bi smeo da se stvara utisak da Amerika prema Jugoslaviji "jae na dva razliita konja". Stav SAD je jasan. Desetak dana kasnije u Stejt dipartmentu je zakljueno da SAD treba da "pokau svoj aktivan interes za ouvanje jugoslovenskog jedinstva". Na toj liniji je i instrukcija da se prenese ameriki stav Komisiji Evropske zajednice o tome "da je doao trenutak da se svi stvarni prijatelji Jugoslavije aktivno postave u prevazilaenju jugoslovenskih tekoa, a ne da posmatraju i ekaju." Takoe, treba uticati na pojedine lanice EZ (Nemaka, V. Britanija, Holandija i Grka) koje imaju rezervisan stav prema III finansijskom protokolu sa Jugoslavijom da ne "zateu na takvim pitanjima kao to je predvieni iznos za protokol". Najavljuje se podrka SAD Jugoslaviji na sastanku Grupe 24, 19. oktobra. Ministrima EZ je krajem oktobra u Rimu pomonik dravnog sekretara Sajts poruio da "administracija SAD u potpunosti podrava i veoma je zainteresovana za jedinstvo Jugoslavije i njeno federalno ustrojstvo, mada je jasno da se sadraj rei federalno, mora menjati u odnosu na sadanji". Sajts je naglasio da je potrebno i javno iznositi takav stav podrke. U Beogradu, meutim, niti veruju ovim potezima SAD, niti pokuavaju da ih na bilo koji nain iskoriste. Oni poklanjaju veru obavetajnim informacijama, poput one koja tvrdi da "su Sjedinjene Drave zaduile Maarsku da svim moguim sredstvima i uz potrebnu ameriku pomo rade na ruenju socijalistikog poretka i jedinstva Jugoslavije, a naroito da rade protiv Srbije... jer je, po amerikim procenama, ona jo jedini oslonac socijalizma." U amerikom stavu podrke poinje sve vidljivije da se provlai jedno ozbiljno upozorenje: da se SAD ni u kom sluaju nee saglasiti sa upotrebom vojske protiv onih koji idu ka nezavisnosti. Stejt dipartment je 25. decembra 1990. dao saoptenje: "SAD e se snano usprotiviti svakoj upotrebi sile ili zastraivanju koje bi blokiralo demokratske promene ili dovelo do uspostavljanja nedemokratskog jedinstva u Jugoslaviji." U opirnoj promemoriji koju je ambasador Cimerman predao predsedniku Predsednitva 19. januara 1991. prva taka je da e se "Sjedinjene Drave snano suprotstaviti bilo kakvom korienju sile, pritisaka ili podsticanja na nasilje koje bi blokiralo demokratske promene ili dovelo do nedemokratskog jedinstva u Jugoslaviji. U tom smislu mi emo se suprotstaviti svakom pokuaju da se promene granice unutar Jugoslavije na drugaiji nain, osim mirnim putem... Bilo koji entitet u Jugoslaviji koji pribegne upotrebi sile ili pritisaka, jedino e postii svoju sopstvenu izolaciju od Evrope i meunarodne zajednice... Verujemo da bi korienje sile ili pritisaka od strane jugoslovenske vojske pre ubrzalo dezintegraciju nego to bi unapredilo jedinstvo... Sjedinjene Drave snano podravaju jedinstvo Jugoslavije koje se, verujemo, najbolje moe ouvati kroz demokratske promene, potovanje ljudskih prava i reforme trine privrede... Sjedinjene Drave su ozbiljno zabrinute zbog nastavljanja represije od strane srpskih vlasti na Kosovu. Srpska represija na Kosovu je
160

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

orsokak za Srbiju. Ona je polarizovala pozicije, ukinula dijalog izmeu Srba i Albanca i vodi Albance prema separatizmu, koga se Srbi plae." Ovaj stav je ve veoma izdiferenciran u odnosu na ranije izjave o apsolutnoj i nekvalifikovanoj podrci jedinstvu i celovitosti Jugoslavije. I dalje smo za jedinstvo, ali samo ako se moe ostvariti bez nasilja i ako bude praeno demokratizacijom, trinim reformama i prestankom represije na Kosovu. Ustvari, ovim stavom daje se prednost mirnom reenju krize nad ouvanjem jedinstva Jugoslavije. Tome se teko moe prigovoriti. Meutim, srpsko rukovodstvo nije uzelo ozbiljno ova upozorenja, drei se politike svrenog ina koju e SAD i Evropa morati na kraju da prihvate. Pored toga, u razmiljanima u SAD sve je prisutnija teza da SAD treba da se dezangauju u Jugoslaviji i da sve to prepuste Evropi. U Nacionalnom savetu za bezbednost SAD odrana je 25. 1. 1991. razmena miljenja o situaciji u Jugoslaviji. Niko od poznavalaca jugoslovenskih prilika nije bio u stanju da predvidi dalji razvoj dogaaja, niti da predloi nain angaovanja SAD u pruanju pomoi Jugoslaviji. Jasan je bio samo stav da niko u SAD ne bi mogao da podri intervenciju JNA. Ukoliko bi do toga dolo, Jugoslavija bi bila politiki i ekonomski meunarodno izolovana. Na sastanku je zakljueno da bi evropskim saveznicima trebalo saoptiti da SAD nisu u stanju da efikasno utiu na smirivanje prilika u Jugoslaviji, te da bi bilo svrsishodno da se na tome oni prvenstveno angauju. Krajem maja amerika tampa je puna najpesimistinijih ocena o Jugoslaviji. "Vaington post" pie: "Dogaaji u Jugoslavij imaju vlastitu, moda i nezadrivu dinamiku i inerciju, to ugroava ne samo dobrobit Jugoslavije, ve preti i uvlaenjem njenih suseda u sukob, kao i destabilizaciju Istone Evrope. SAD i Zapad malo mogu da utiu da se taj neeljeni pravac razvoja sprei, pa je mogu i najgori ishod. Jugoslavija jedino sama moe da sprei najgore, ili e se suoiti sa nesagledivim posledicama vlastite politike." I drugi listovi upozoravaju na destabilizirajui eho i lanani efekat u Istonoj Evropi, kao na posledicu koje se SAD najvie plae. Glas Amerike predlae dobronamerno i nemono Jugoslovenima da razmisle o sledeem: "Hrvati i Slovenci bi mogli da se saglase da je autonomija, a ne nezavisnost, ono to ele. Srbi bi mogli da shvate da oni nisu veina u celoj zemlji. Albanci na Kosovu bi mogli da prihvate veoma povoljnu injenicu da njihova zemlja nije Albanija. Harizmatini srpski nacionalistiko-komunistiki lider Slobodan Miloevi bi mogao da razmilja o tome da njegove pretenzije izazivaju strah onih koji nisu ni Srbi ni komunisti, i da te pretenzije uini umerenijim." 21. juna 1991, etiri dana pre nego to e Hrvatska i Slovenija proglasiti nezavisnost, dravni sekretar SAD Bejker doao je u posetu Jugoslaviji, u poslednjem, oigledno zakasnelom, naporu za spreavanje nasilja. Doneo je sa sobom izjavu kojom je svih 36 zemalja koje su uestvovale na Berlinskom sastanku KEBS podralo jedinstvo, reformu, ljudska prava i mirno reenje krize. Odrao je 11 posebnih sastanaka sa svim republikim predsednicima, predstavnicima savezne vlasti i
161

ivorad Kovaevi
liderima sa Kosova. Politika SAD je da jedinstvo i celovitost Jugoslavije treba da budu sauvani rekao im je Bejker. Na sastanku sa Milanom Kuanom traio je da Slovenija odustane od ideje samostalnosti. Upozorio ga je da Helsinki akt priznaje samo miroljubivo samopredeljenje, a ne putem sile. Rekao mu je da SAD nee priznati unilateralne deklaracije nezavisnosti. Kuan mu je odgovorio da su stvari otile suvie daleko i da nije vie mogue sauvati Jugoslaviju kakva je sada. Kod Franje Tumana se zaloio za jednaka prava srpske manjine i izrazio zabrinutost zbog Tumanove prakse da naoruava lanove svoje partije. Njegov apel je naiao na zid nerazumevanja i odbijanja. Tuman je rekao da je hrvatska odluka da napusti Jugoslaviju ve doneta i da se nee menjati. "SAD nee priznati jednostranu secesiju koja moe da izazove nasilje i krvoprolie. Oni koji odbiju da pregovaraju bie odogovorni za izbijanje nasilja," rekao je Bejker Slobodanu Miloeviu. Bejker je rekao da e SAD i dalje vriti pritisak na Slovence i Hrvate da ne idu na nezavisnost, ali isto tako da su SAD protiv upotrebe sile da se to sprei. "Odbijamo bilo kakvo polaganje prava Srbije na teritoriju izvan njenih granica. Ako istrajete na tome, Srbija e postati prokaena, parija." Na Bejkerove optube za stanje na Kosovu, Miloevi je odvratio da tamonji Albanci imaju vie prava nego bilo koja druga manjina u Evropi. Na sastanku rukovodstva 12. juna, kako pie B. Jovi, Slobodan Miloevi saoptava svoje ocene o meunarodnom okruenju: "Nemaka podrava razbijanje Jugoslavije. Pokuava da u KEBS uvue i Japan i da ostvari osovinu Berlin-Tokio. SAD ele da Jugoslavija opstane, ali da bude proamerika. Sloveniji i Hrvatskoj ne odgovara politika SAD, ali im odgovara politika Nemake. SAD nema drugog izbora nego Jugoslaviju sa Antom Markoviem." Bez obzira na kvalitet ove "analize", valja primetiti bitnu promenu ocene nisu SAD te koje ele da razbiju Jugoslaviju, ve Nemaka (u osovini sa Tokijom!). Mesec dana kasnije, 12. jula, na pitanje britanskog i amerikog ambasadora na jednom prijemu o moguem raspadu Jugoslavije, Miloevi je odbrusio: "Koga je briga ako se raspadne. Srbija i Crna Gora e postojati kao savezna drava i kao zakoniti naslednik Jugoslavije." to se tie Makedonije rekao je da "ona nije entitet, ona je detalj, toliko je beznaajna da o njoj ne treba ni da brinemo. Ona e se raspasti." Aliju Izetbegovia je nazvao "muslimanskim fundamentalistom" i rekao da Srbija ne bi imala nita protiv ako bi se Hrvati koji ive u Hercegovini prisajedinili Hrvatskoj.

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

i preputanje Evropi da se angauje i trai reenje. SAD nemaju razloga da se angauju na mnogim punktovima u globalnom rasporedu, na kojima su se sueljavali sa ekspanzionistikom politikom SSSR. To je godinama bila Jugoslavija... SAD nemaju poverenja ni u jedno rukovodstvo u republikama, a na saveznom nivou izgubili su veru u premijera Markovia... Amerika ocena je, kae Iglberger, da rukovodstvo Srbije ide za tim stvori veliku Srbiju i da ga ne interesuje Jugoslavija. U tom cilju Miloevi je spreman da pusti Sloveniju i deo Hrvatske da se osamostale, pod uslovom da u veliku Srbiju uu i BiH, Crna Gora, delovi Hrvatske i verovatno Makedonija. Ako bi se taj plan ostvario, SAD bi zavele totalnu ekonomsku blokadu Srbije. Njihova je ocena da rukovodstvo Srbije tesno sarauje sa Armijom u osvajanju delova Hrvatske... ali SAD ostaju pri stavu da nee nagraivati niti podsticati secesiju. Nedavno je premijeru Slovenije L. Peterleu odgovoreno u Stejt dipartmentu da SAD nee dati meunarodno priznanje Sloveniji, da nee priznati najavljenu slovenaku valutu i da nee podrati slovenake zahteve za ostvarivanje odgovarajueg statusa u MMF i Svetskoj banci. Rekao je Peterleu da ne oekuje da SAD poalju svoje divizije u Sloveniju i Hrvatsku. Kao posledica ovakvog stava SAD, Drnovek je otkazao dolazak u Stejt dipartment. Isti stav zauzimaju i prema zahtevma Hrvatske za priznanje, iako je uticaj hrvatskog iseljenitva i pritisak na pojedine senatore i kongresmene u porastu. Meutim, SAD nisu Austrija i Nemaka gde je ovo pitanje postalo faktor u izbornim raunicama. Zbog toga se Bu i Bejker ne obaziru previe na ove pritiske... Rukovodstvo SAD ceni da nema partnera u Jugoslaviji za ozbiljan razgovor, rekao je na kraju Iglberger. Ovo preputanje vodee uloge Evropi u reavanju jugoslovenske krize imalo je vrlo loe posledice, jer Evropa, politiki jo uvek nedovoljno integrisana i nedovoljno spremna i sposobna da se uhvati u kotac sa jednom tako sloenom i tekom krizom, doputa da tu ulogu preuzme Nemaka iji presti i uticaj postaju odluujui nakon ujedinjenja. Meutim, valja imati u vidu momente koji su opredelili ameriku administraciju na svojevrsno povlaenje: prvo, frustrirajue odbijanje svih (i bukvalno svih) aktera jugoslovenske krize da idu na kompromis i prihvate dobre usluge i upozorenja Sjedinjenih Drava; drugo, jedinstvo zavaenih republika postignuto je samo u jednom: da obore Antu Markovia, koji je jedini nudio razuman koncept i imao u tome ameriku podrku, i tree, nailazila je izborna godina, u kojoj svaka amerika administracija nastoji da ne ulazi ni u kakve spoljnopolitike rizike i involviranje u sukobima sa neizvesnim ishodom i posledicama. Amerikanci su i dalje ubeivali svoje evropske saveznike da ne idu na priznanje. Bejker je tvrdio da e slom Jugoslavije znaiti veliku destabilizaciju i da se nee odigrati bez tekog nasilja. Ova pozicija je imala tokom jeseni snanu podrku Francuske i Britanije. Bu je lino intervenisao kod nemakog kancelara Helmuta Kola na samitu NATO u Rimu, poetkom novembra, a neposredno pre samita EZ, Stejt dipartment je poslao depeu amerikim ambasadama u prestonicama EZ sa instrukcijom da urgiraju odlaganje
163

SAD preputaju vodeu ulogu Evropi

Bejker se iz Beograda vratio krajnje frustriran, jer mu je postalo jasno da su sve njegove poruke naile na gluve ui i da je raspad neminovan, a graanski rat verovatan. Tada je kod njega konano sazrelo uverenje da vru krompir treba prepustiti Evropi. Taj stav, koji predstavlja ozbiljan zaokret u politici SAD, bie konano zauzet u jesen 1991, o emu je Iglberger 19. oktobra obavestio ambasadora Mujezinovia. Sutina te politike je dranje SAD na distanci
162

ivorad Kovaevi
priznavanja. Ipak, sve se to inilo prilino mlako i bez odluujueg pritiska, jer je ve bila doneta strateka odluka da se prepusti Evropskoj zajednici ono to je ona sama nazvala "evropskim problemom". Priklanjajui se pritisku Nemake, lideri EZ su, 17. decembra 1991. odluili da priznaju Hrvatsku i Sloveniju i da ponude priznavanje Bosni i Hercegovini. Reakcija Stejt dipartmenta koja je usledila posle ove akcije bila je negativna, ali vrlo bleda. Iglberger, sada ve vd dravnog sekretara, kae 27. januara 1992. Joviu, da priznanje Slovenije i Hrvatske od strane EZ predstavlja greku i preuranjen potez. Meutim, EZ je to ve uinila i dnevno rastu pritisci na administraciju SAD da i ona to uini. Povodom Jovievog zahteva za veim ueem SAD u reavanju jugoslovenske krize, Iglberger je rekao da do toga nee doi. Amerike ocene o odgovornosti aktera jugoslovenske krize, kae Iglberger, ukazuju da Republika Srbija snosi veliku odgovornost. To ne znai da Slovenija i Hrvatska nisu odgovorne. Naprotiv i one snose odgovornost. Administracija je pre godinu dana predoila liderima Slovenije i Hrvatske ta e se dogoditi ukoliko se odlue na jednostrano proglaenje nezavisnosti. Njihova argumentacija se zasnivala, to je donekle tano, na stavu da se Srbija ne moe nagovoriti da promeni svoju poziciju. Tada je dolo do tragedije i proi e jo mnogo vremena pre nego to ameriki narod zaboravi stradanja u Vukovaru. Naglasio je da niko u SAD, ukljuujui njega, ne moe da shvati zato je bombardovan Dubrovnik. Za SAD je podela BiH apsolutno i totalno neprihvatljiva. Ne eli da kae da SAD uzimaju kao ozbiljne i verodostojne izvetaje koji govore o moguoj nagodbi Slobodana Miloevia i Franje Tumana oko BiH, ali da svima u Hrvatskoj i Srbiji eli da uputi jasnu poruku oko stava SAD prema BiH. Jovi je odgovorio da je Srbija odluno protiv rasturanja BiH i da je ista la da postoje pregovori izmeu Srbije i Hrvatske oko podele BiH. Srpsko rukovodstvo se uvek tako ponaalo u razgovoru sa Amerikancima i Evropljanima tvrdili su da oni nemaju nikakvog uticaja ni na Srbe u Hrvatskoj i Bosni ni na Jugoslovensku armiju, da Albanci uivaju najvea prava u Evropi, da nema paravojnih formacija van granica Srbije, da su odluno protiv podele BiH, da su za viepartijski sistem i ekonomske reforme, da dravni mediji nisu pod njihovom kontrolom itd. Postoji jedan zajedniki zakljuak koji se provlai kod svih koji su pisali o jugoslovenskoj krizi (Oven, Holbruk, Cimerman, Vens, Vudvord) da ne mogu da razumeju da im njihovi jugoslovenski sagovornici ne trepnuvi serviraju najoridinarnije neistine, iako moraju znati da svet ima obilje informacija iz prve ruke.

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

nezavisnost na referendumu, meunarodnim priznanjem BiH Miloevi i Karadi biti stavljeni pred svren in; drugo, na taj nain im je bilo jednostavnije da promene svoj stav o priznanju ako istovremeno priznaju sve etiri republike (BiH, Sloveniju, Hrvatsku i Makedoniju) i, tree kao da su se pokajale to su vodeu ulogu prepustile Evropi, posebno "zabrinuti zbog izbijanja Nemake u prvi plan, ispred SAD" (Iglberger). Mislili su da e Miloevi to prihvatiti u elji da izbegne ekonomske sankcije i da dobije priznanje da su Srbija i Crna Gora naslednice Jugoslavije (to su izgleda tada SAD bile spremne da ponude u zamenu za priznanje ostale etiri republike). Bila je to oigledno pogrena procena i raun bez krmara. Ovo priznanje nije spreilo ni odloilo izbijanje sukoba; po svemu sudei, ono ga je samo ubrzalo. Kada je oruani sukob u Bosni izbio, postao je predmet nadmetanja u amerikoj izbornoj trci. Guverner Bil Klinton je, 26. jula 1992, kao predsedniki kandidat kritikovao Buovu administraciju zbog "okretanja lea krenju osnovnih ljudskih prava". "SAD treba da predvode u zahtevu da Savet bezbednosti UN izda saglasnost za vazdune napade protiv onih koji nasru na napor da se ukae humanitarna pomo... Moramo jasno rei da e privredna blokada protiv Srbije biti pootrena, ne samo za naoruanje, ve i za naftu i drugu robu... Potrebna je meunarodna akcija kako bi se optuili ljudi zbog zloina protiv oveanstva na osnovu meunarodnog prava." Kada je Bil Klinton nasledio Dorda Bua, izgledalo je kao da e Sjedinjene Drave pokrenuti novu inicijativu na liniji ponovnog preuzimanja vodee uloge i direktnog angamana SAD. U svojoj treoj nedelji kao predsednik rekao je da bi neaktivnost u Bosni znaila "odustajanje od vodee uloge Amerike".

Torpedovanje Vens-Ovenovog plana

Meutim, iako je obeavala da e po preuzumanju vlasti ponuditi alternativnu politiku, od toga nije bilo nita. Umesto toga, administracija je praktino minirala Vens-Ovenov plan, o kome je bio postignut konsenzus u Evropskoj zajednici, koji je podrala i Rusija, a i same SAD u svakoj fazi tokom petomesenih pregovora. "SAD nee terati Muslimane da prihvate mirovni plan za Bosnu Pripremaju svoj predlog Vens-Ovenov plan manjkav, kae Vaington, ali vidi nekoliko opcija" ("Njujork tajms", 4. 2. 1992). Dva dana kasnije, istaknuti kolumnista A. M. Rozental je ovaj stav administracije prokomentarisao sledeim reima: "Istina je da Vens-Ovenov plan pokuava da stvori Bosnu, a ne da je uniti to je injenica koju vritavci zbog sopstvene dreke ne mogu da uju... Klintonova administracija radi neto to je za veliku silu opasnije od vritanja mrmlja. Kau da se Vaington ne protivi planu, ali da od sukobljenih strana nee traiti da ga prihvate... Ukoliko se odbaci V-O plan, rat e se nastaviti, Bosna e verovatno nestati u srpsko-hrvatskoj podeli... to je verovatnije, neko e doi na sjajnu zamisao dosta je ubijanja, recimo tim
165

Novi zaokret SAD priznanje Bosne i Hercegovine

SAD su ostale pri svom stavu tokom narednog prolea, a onda su napravile novi zaokret poele su aktivno da lobiraju kod svojih evropskih saveznika da se prizna Bosna i Hercegovina. Po svemu sudei za to su postojala tri motiva: prvo, Amerikanci su verovali da e nakon oekivane veine za
164

ivorad Kovaevi
ljudima da moraju da ive zajedno u decentralizovanoj dravi u kojoj dele vlast." (Poslednja reenica je direktna anticipacija Dejtona, do koga je dolo tek tri godine kasnije.) Henri Kisinder je tvrdio da "ukoliko bosanski sporazum treba da bude pravian, mora se nametnuti" ("Njujorsk tajms", 23. 2. 1992). Svedoei 27. aprila u Senatu, Voren Kristofer je jasno stavio do znanja da SAD nisu spremne da nametnu sporazum, ak iako bi Srbi bili ti koji mu se protive. Dejvid Oven je bio vrlo kritian prema ovakvom stavu administracije: "Bilo je neminovno da se na celu ujdurmu gleda onako kakva je bila sa stanovita EZ sa potitenou, sa Pala s likovanjem, iz Sarajeva sa oajanjem, a iz Beograda sa cinizmom." 6. maja u 5 sati ujutro, nakon 16-asovne sednice, i pored ubeivanja Miloevia, osia i Micotakisa, Skuptina na Palama je odbila Vens-Ovenov plan. Amerika administracija kao da je to jedva doekala. Odmah je izala sa inicijativom "ukini i udari": ukinuti embargo na oruje Muslimanima i vazdunom silom NATO udariti po svakom pokuaju Srba da spree Muslimane da dobiju oruje i obue se za rukovanje njime. Taj plan nije nudio nikakvu ozbiljnu ansu za zaustavljanje rata on je bio simuliranje aktivnog uea i omoguavao administraciji da vodi "alibi diplomatiju" kojom se dobija podrka javnog mnjenja za odlunost u zaustavljanju srpske ofanzive (osobito posle objavljivanja prizora srpskih logora) a odgovornost prebacuje na druge. U osnovi to je bio odraz kljunog stava tokom itavog Klintonovog mandata: izbei po svaku cenu upotrebu kopnenih trupa. Radi se o poznatom vijetnamskom sindromu: debakl u Vijetnamu i u Somalij ulili su strah (koji su delili i administracija i vojska i javno mnjenje) da se ne uvale u kaljugu iz koje se ne mogu izvui. Zato je jednostavniji manje rizian izbor bio vazduna intervencija. Postojao je i drugi motiv nepreputanje vostva drugima. Tokom cele 1994. godine administracija je imala samo dve znaajnije inicijative: jedno je martovski sporazum izmeu Bonjaka i Hrvata da formiraju federaciju; drugo je bio plan Kontakt-grupe (SAD, Nemaka, Velika Britanija, Francuska i Rusija) kojim je predvieno da Srbi zadre 49 odsto (manje od 70 odsto, koliko su zaista drali, ali vie nego to im je obezbeivao propali Vens-Ovenov plan 43 odsto). Da bi postigao ukidanje ekonomskih sankcija Srbiji, Miloevi je snano podravao ovaj plan, ali ga je parlament bosanskih Srba odbio.

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

njih i napad na Srebrenicu i epu kojom prilikom je oieno 40.000 Muslimana samo su ubrzali rasplet: dolo je do kontraofanzive hrvatske i bonjake armije i operacije "Oluja" u Krajini. Hrvati su zauzeli Jajce, a Muslimani Donji Vakuf. Srpske trupe su bile u panici. Naredni cilj je Banja Luka. Ali, SAD su protiv. Holbruk je pritisnuo Tumana i ponudio mu "dil": ako zaustave ofanzivu i povuku trupe iz Zapadne Bosne, SAD e podrati reintegraciju Istone Slavonije i Tuman pristaje. Tee je bilo sa Izetbegoviem, jer su prvi put bosanske trupe imale istu prednost. Ali, Tuman je ve prihvatio, a Holbruk je rekao da e se sami boriti ako ne prihvati i on je na kraju pristao. to se tie Krajine, ameriki ambasador u Hrvatskoj, Piter Glabrajt je razgovarao sa Babiem i ubedio ga da potpie izjavu od pet taaka kako bi spreio napad hrvatske vojske. Meutim, Tuman je ispravno procenio da ga Amerikanci nee zaustaviti. Amerikanci nisu ozbiljnije reagovali na izgon Srba iz Krajine (kao uostalom ni Miloevi). Za manje od mesec dana situacija se potpuno preokrenula i Amerikanci su mislili da je dolo vreme za ozbiljan pritisak na Srbe u Bosni preko Miloevia. Tako je dolo do Dejtona kojim je okonan rat u Bosni i uspostavljen meunarodni protektorat. Dejtonom je dolo do promene amerikog stava prema Miloeviu. Na njega su pre svega raunali da do Dejtona uopte doe i tu su bili u pravu. On je jedini mogao da slomi otpor bosanskih Srba i on je to efikasno radio, tako da je on u njihovo ime pregovarao, a predstavnici bosanskih Srba u Dejtonu su bili samo statisti. Amerikanci su jako raunali i s tim da e Miloevi biti kljuni faktor u obezbeenju sprovoenja Dejtonskog sporazuma i tu su ve mnogo manje bili u pravu. Miloevi ne dri mnogo do preuzetih obaveza, a i njegov uticaj na bosanske Srbe je poeo da erodira, tako da je kasnije, ustvari, bio protiv one struje u Republici Srpskoj koja je bila za dosledno sprovoenje sporazuma. Ipak, Amerikanci nikad nisu do kraja verovali Miloeviu, pa su smislili "spoljni zid sankcija". U rezimeu Dejtonskog sporazuma, koji je nakon zavretka konferencije dao Stejt dipartment, pored ostalog, pie: "Trgovinske sankcije protiv Srbije e biti suspendovane, ali se mogu ponovo uvesti ukoliko Srbija ili druge srpske vlasti ne budu u znaajnijoj meri izvravale obaveze preuzete sporazumom. 'Spoljni zid sankcija' e i dalje ostati dok god Srbija ne bude poela da reava druga pitanja koja izazivaju zabrinutost, ukljuujui Kosovo i saradnju sa Sudom za ratne zloine." Zatim se objanjava da se spoljni zid sankcija odnosi na "lanstvo u meunarodnim organizacijama i pristup meunarodnim finansijskim institucijama". Spoljni zid sankcija nije utvren odlukom Ujedinjenih nacija, ni samim Dejtonskim sporazumom. Re je, prema tome, o jednom (jednostranom) politikom stavu, koji su inicirali Amerikanci, a zatim ga podrale druge velike zapadne sile (bez protivljenja Moskve), kojim se i posle ukidanja ekonomskih sankcija zadrava snano sredstvo pritiska na ponaanje reima u Srbiji u implementaciji Dejtona. Spisak uslova za skidanje spoljneg zida sankcija je kasnije, u razliitim interpretacijama, pre svega amerikih zvaninika, ukljuivao, pored Kosova i saradnje sa Hakim sudom, i meusobno priznavanje drava nastalih na
167

Amerikanci Dejtonom ponovo preuzimaju vodeu ulogu

Amerikanci se na velika vrata vraaju u jugoslovensku krizu 1995. godine, sa Dejtonom koji je bio njihova ideja, inicijativa i realizacija. Oni su praktino vodili ceo pregovaraki proces, od poetka do uspenog zavretka. Tome je prethodila promena u balansu snaga na terenu, u emu su Amerikanci imali vanu, moda odluujuu ulogu. U maju se krenulo sa vazdunim napadima NATO. Slike zatoenih vojnih posmatraa UN, vezanih za stubove i ograde mostova na Palama i oko
166

ivorad Kovaevi
tlu bive Jugoslavije i reavanje pitanja sukcesije, pa i demokratske reforme u Srbiji i Crnoj Gori. Bez obzira na to to nikada nisu ni pomiljali da napuste sankcije koje su uvedene 1992. godine, a pogotovo ne spoljni zid sankcija, Amerikanci su jo dugo nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma pregovarali sa Miloeviem, kao sa glavnim iniocem obezbeenja sprovoenja Dejtona i stabilnog statusa quo u regionu za odreeni period. Smenjivali su se ugledni ameriki zvaninici na Miloevievom kauu. Samo u januaru 1996. godine, Slobodan Miloevi je razgovarao sa pomonikom dravnog sekretara SAD Riardom Holbrukom (18. januara), sa pomonikom dravnog sekretara Donom atakom (21. januara), sa pomonikom dravnog sekretara Robertom Gelbardom. (24. januara). Pre njih predsednik je primio amerikog generala Dorda Dulvana, komandanta NATO snaga i amerikog admirala Lejtona Smita, komandanta IFOR. Svi posetioci su bili zadovoljni razgovorima sa predsednikom Miloeviem. U to vreme su znatno ublaeni napadi na reim zbog Kosova, Hakog suda i nedemokratskih postupaka u Srbiji. Razume se da su i reimski mediji zaboravili da su u pitanju osvedoeni srbomrsci i predstavnici novog svetskog poretka, pa su Amerikanci u jednom uvodniku Politike iz tih dana nazvani ak "herojima mira". U vreme "srdane antante" izmeu Miloevia i SAD, srpska opozicija kao da nije postojala za Amerikance. Niti su hteli da dovode u neprijatnu situaciju svog novopeenog partnera, niti su imali visoko miljenje o razjednijenoj i prilino konfuznoj opoziciji. Masovni i uporni viemeseni narodni i studentski bunt posle pokradenih lokalnih izbora predstavljao je potpuno iznenaenje za sve poznavaoce balkanskih prilika. Kako su se demonstracije nastavljale i bivale sve masovnije, poele su da izbijaju na prve stranice "Njujork tajmsa", londonskog "Tajmsa" i "Vaington posta". Tek onda, sa zadrkom, poele su i reakcije vlada, pre svega amerike, koje su bile sve otrije i jedinstvenije. Portparol Stejt dipartmenta izjavio je da Miloevi nije neophodan za sprovoenje Dejtona i da bi svaka vlada koja bi dola na elo Srbije to uinila. Kako je reim sve grublje ispoljavao svoje autoritarno lice, dolo se u SAD do kardinalnijeg zakljuka: ne samo da Miloevi ne moe biti vie smatran faktorom stabilnosti u regionu, ve obrnuto, on je upravo taj koji tu stabilnost direktno ugroava. Naalost, opozicija je svojim sopstvenim raspadom ponudila na srebrnom tanjiru Miloeviu izlaz iz najkritinije situacije u kojoj se dotle naao i tako se i u oima onih koji su je sledili i u oima Amerike i sveta ponovo predstavila kao nedovoljno ozbiljan inilac promena.

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

Drugo, Amerikanci su, s ne mnogo prava i razloga, bili nezadovoljni tihim otporom lanova Kontakt-grupe pritisku da jednostavno prate amerike inicijative i akcije. Senator Gordon Smit je ocenio da se Kontakt-grupa "u bavljenju situacijom na Kosovu pokazala kao neuspena i moda ve dokazuje da e biti neuspena u doprinosu reavanju konflikta, pa Sjedinjene Amerike Drave moraju da sprovedu odgovarajuu politiku unilatelarno". Republikanski senator iz Oregona je rekao ono to su u administraciji mislili, ali nisu tako brutalno hteli da kau. Dodue, oni su ve jednom zapretili Kontaktgrupi da e sami preduzeti akciju, ako ne naiu na dovoljno razumevanje za svoje stavove. Dejton je jedan od nesumnjivih i retkih uspeha amerike spoljne politike u jugoslovenskoj krizi i Amerikanci se tome modelu reavanja kriza rado vraaju i zato su ponovo uzeli stvar u svoje ruke, ne obazirui se mnogo na gunanje svojih zapadnih saveznika. Tako je na njihov direktan pritisak, u oktobru 1988, dolo do sporazuma prihvatili su ga Miloevi i Rugova i izgledalo je da je nagovetavana opasnost intervencije ipak otklonjena. Naalost, ne za dugo. Miloevi je doao do zakljuka da je opet kupio vreme i za odreeni period dobio odreene ruke da sreuje stvari kod kue. Nije saekao ni 24 sata da pokae zbog ega je prihvatio sporazum i kako ga je shvatio, pa da krene u akciju na za njega glavnom frontu prema Crnoj Gori. Izveo je brutalan dvorski pu sa smenom Kontia i dovoenjem Bulatovia. Onda je otvorio i dva druga osetljiva fronta atakom na nezavisne medije i autonomiju Univerziteta. Stvaranjem koalicije sa eeljom jasno je stavio do znanja svetu kakvu politiku ima nameru da vodi. Svi ovi potezi, skupa sa izrazitim otezanjem da primeni potpisani sporazum ponovo su stavili na dnevni red pitanje moe li se sa njim uopte pregovarati. Novi zaokret u amerikoj politici, ko zna koji po redu, najavio je svojim lankom u "Vaington postu" istaknuti republikanski senator Riard Luger: "Amerika ne moe istovremeno da radi i sa Miloeviem i protiv njega... SAD ne treba vie da gledaju na Miloevia kao na partnera. One treba da se okrenu demokratskoj opoziciji... Nema reenja za balkansku krizu bez fundamentalnih promena u Srbiji i jugoslovenskom rukovodstvu." Nova promena amerikog kursa je znaila konano otpisivanje Miloevia, pojaani pritisak na njega ne samo u pogledu izvravanja meunarodnih obaveza, ve i na unutranjem planu, ali je za posledicu imala, naalost, ubrzanje odluke da se i sa kosovskim problemom i sa Miloeviem raisti putem ultimatuma, odnosno intervencije. Sve je dobilo veliko ubrzanje. I opet su SAD imale glavnu ulogu i u formulisanju predloga sporazuma za Rambuje (za koji je kasnije Dejms Rubin, portparol Stejt dipartmenta cinino rekao da je bio "napravljen da ne uspe") i u poputanju Albancima koji su neoekivano odbili da ga potpiu i u dodatnoj odredbi o referendumu o konanom statusu Kosova posle tri godine, koja je samo uvrstila Miloevievu nameru da ne potpie sporazum, jer je verovatno procenio da politiki ne moe da ga preivi.
169

Kosovo izbija u prvi plan

Panja SAD i meunarodne zajednice poinje sve vie da se usmerava na Kosovo. Posle mnogo pregovora koje je vodila Kontakt-grupa, Amerikanci su opet reili da sami krenu u akciju. Prvo, zato to su shvatili da se situacija na Kosovu polako otre kontroli, sa mogunou da ugrozi stabilnost celog regiona. "Ranjivi su Albanija, koja samo to se povratila iz anarhije, i Makedonija", kae Gelbard.
168

ivorad Kovaevi
Odluka o bombardovanju, koju je inicirala amerika administracija i onda izvrila veliki pritisak na svoje saveznike u NATO-u da je prihvate, predstavlja, i po oceni svih ozbiljnih analitiara meunarodnih odnosa u SAD i Evropi, veliku greku amerike spoljne politike, sa ozbiljnim posledicama po njene vitalne interese i ukupnu konstelaciju i sistem meunarodnih odnosa. U "Forin Afersu", na primer, objavljena su samo dva lanka koji ovu intervenciju ocenjuju pozitivno napisali su ih Medlin Olbrajt i Havijer Solana. O ovoj temi je dosta pisano, pa e se ovde samo pobrojati najee izreene kritike. Prvo, oruana akcija protiv jedne suverene zemlje bila je nelegitimna, jer nju nije odobrio Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. To je opasan presedan koji marginalizuje i ugroava jedini globalni kolektivni sistem bezbednosti koji danas postoji. NATO je svojom unilaterarnom akcijom jednostavno zaobiao Ujedinjene nacije i prekrio sopstvenu povelju u kojoj se kae da alijansa moe preduzeti vojnu akciju samo ako je napadnuta jedna od njenih lanica. Drugo, voen je rat u ime doktrine "humanitarne intervencije" kako bi se spasli ivoti ljudi, a voen je na takav nain da je izazvao mnoge civilne rtve i nainio velike nevolje civilnom stanovnitvu bombardovanjem elektomree, vodnih postojenja i saobraajne infrastrukture, suprotno lanu 14. Protokola iz 1977, uz enevsku konvenciju. Tree, intervencija je ugrozila tri vitalna interesa amerike spoljne politike: dovela je ozbiljno u pitanje jedinstvo u NATO, u Rusiji je izazvala jak antiamerikanizam i duboko nepoverenje prema pravim ciljevima NATO i dovela do velikog pogoranja odnosa sa najznaajnijim partnerom i, najzad, uzdrmala je do temelja odnose sa drugim vanim amerikim partnerom, Kinom, osobito posle nesrenog bombardovanja kineske ambasade. etvrto, umesto da oslabi Miloevia, bombardovanje je dovelo do uvrenja podrke reimu koja je bila poela ozbiljno da erodira. Ako je ta podrka bila ipak privremena, gnev i nepoverenje prema Americi i meunarodnoj zajednici ostaju neto to e na duu stazu uticati na raspoloenje naroda i to e reim umeti da koristi, a od ega e opozicija trpeti. Na kraju, peto, odluka da se ide na bombardovanje bila je rezultat vrlo loe procene amerikog spoljnopolitikog tima. "Vaington post" od 7. aprila 1999. opisao je kako je do te odluke dolo. Na savetovanju kod predsednika, M. Olbrajt je izrazila uverenje da e Miloevi, kao i svaki drugi "siledija u kolskom dvoritu" posle dva-tri amara, odnosno vazduna naleta, dii ruke u znak predaje. Pentagon je izrazio sumnju da se uspeh moe postii vazdunom kampanjom, bez upotrebe kopnenih trupa, protiv ega su oni, kao uostalom i sam Klinton, bili odluno protiv. Dord Tenet, direktor CIA, upozorio je da bi Miloevi mogao, prema njihovim saznanjima, da krene u masovno etniko ienje, na ta nemaju spreman odgovor. Izvor iz Stejt dipartmenta rekao je "Postu" da su konstruisali etiri modela mogue reakcije Miloevia: prvi, da e sama pretnja upotrebe sile biti dovoljna da se povue, drugi, da e biti potrebna
170

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

kombinacija sa drugim merama pritiska; trei, da e kapitulirati im dobije prve udarce po nosu; i, etvrti, da e reagovati kao Sadam Husein. "Bili smo uvereni da je model Sadam Husein najmanje verovatan." Oekujui da e se ponoviti situacija sa Bosnom i Hercegovinom, kada je nekoliko vazdunih udara nateralo bosanske Srbe na kapitulaciju, oni koji su bili za intervenciju verovali su da se radi o operaciji malog rizika i velikog dobitka, podcenjujui injenicu da se ovoga puta radilo o Miloevievoj koi. Klinton je dao prednost argumentima Medlin Olbrajt i odluio se na akciju, pored ostalog, verovatno i zato to bi jedan uspean blickrig odvratio panju javnosti od domaih skandala. Mnogi analitiari su isticali da je time naputena dotad opteprihvaena doktrina (koja je dobila ime po naelniku Zruenog generaltaba Kolinu Pauelu) o tome gde, kad i kako amerika vojna sila treba da bude upotrebljena. Pauelova doktrina, ukratko, kae: Sjedinjene Drave treba vojno da interveniu samo onda kada su, prvo, vitalni interesi nacije u pitanju, drugo, moraju postojati jasni politiki ciljevi, tree, mora postojati saglasnost UN, etvrto, intervencija treba da se izvede odluujuom snagom i, peto, mora postojati definisana strategija izvlaenja. Ova kontrolna lista uslova za intervenciju, koju je definisao jedan general, zamenjena je neim to je kolokvijalno nazvano "Klintonovom doktrinom" koja dri da SAD treba da se ponaaju fleksibilnije prema upotrebi sile kako bi se postigli praktini, pa i ogranieni ciljevi, drugim reima da je upotreba sile prilagodljiv instrument spojne politike. Ameriko javno mnjenje je, u poetku, nakon slika brutalnog izgona Albanaca, prihvatalo ideju "humanitarne intervencije" i da je kampanja trajala nekoliko dana verovatno bi aplaudiralo administraciji. Meutim, kako je intervencija due trajala, ta podrka je poela sve vie da se osipa, na to su presudno uticala dva faktora: prvo, jer je bilo vidljivo da uspeha nema, a reakcija u svetu je bila sve nepovoljnija; drugo, snimci nevinih civilnih rtava i razaranje nevojnih objekata su dovele u pitanje glavni, humanitarni motiv na koji je amerika publika vrlo osetljiva. Sem toga, mnogi priznati autoriteti (Henri Kisinder, Dimi Karter, Lorens Iglberger, Dek Matlok i mnogi drugi bivi ameriki diplomati, poznate javne linosti, ugledni komentatori kao to je A. M. Rozental) ocenili su intervenciju kao lakomislen i pogrean potez. Meutim, kao to je Miloevi iznenadio SAD i NATO to nije odmah kapitulirao, tako ih je iznenadio kad je ve posle prvog sastanka sa Ahtisarijem i ernomirdinom popustio pred ultimatumom. Mogua su dva razloga za takav stav: jedan, jer se Rusija, u koju je polagao veliku nadu pridruila zahtevu i, drugi, vaniji, jer je shvatio da koliko god je Amerika protiv angaovanja kopnene vojske, dalje produenje rata bez opipljivih rezultata primoralo bi NATO da u ranu jesen krene u kopnenu intervenciju, u kom sluaju bi on po svoj prilici izgubio vlast.

171

ivorad Kovaevi
Moe se rei da su SAD i NATO ostvarili vojnu pobedu, ali ne i politiku. ire politike posledice intervencije su umnogome suprotne nameravanim. Problem Kosova nije reen, meunarodna uprava i NATO snage na Kosovu ne uspevaju da kontroliu situaciju, jednu represiju je zamenila druga, Miloeviev reim nije sruen pa ni oslabljen, ak je privremeno uvren, intervencija je uticala na pribliavanje Moskve i Pekinga. Reenje kosovskog problema je ponovo odloeno i ostalo komplikovano, jer Albanci sada nee nita manje od nezavisnosti, a meunarodna zajednica mora za dogledni period ostati na stanovitu da to ne dolazi u obzir. Amerikanci se opet nalaze pred starim problemom kako da se izvuku iz kaljuge u koju su ugazili i povukli druge za sobom. Don Vorner, predsednik monog senatskog Komiteta za oruane snage tvrdi da je pravi problem sa Kosovom sada to Evropljani nisu ispunili svoje obaveze. Ponovno prebacivanje odgovornosti na evropske saveznike ukazuje na poveanu zabrinutost u SAD loim stanjem i perspektivama na Kosovu i, po svoj prilici, na elju da se amerike trupe postepeno povuku. Jedna od dugoronijih posledica NATO intervencije je jak antiamerikanizam u Srbiji, to ne samo da jako oteava politiko delovanje alternative, ve e predstavljati smetnju i nekoj novoj demokratskoj vlasti.

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

izbeglica itd. Stoga bi, po miljenju mnogih, za samu Ameriku bilo najbolje da se zalae za jedan multipolarni konsenzus i kooperativizam, za politiku i metod konsultacija, ubeivanja i podsticaja, umesto nametanja, sankcija i vojnog angaovanja. Pre svega, postavlja se pitanje dokle ta suprematija u dananjem svetu, koji je ipak neto drugo nego antiki u vreme dominacije Rima, moe da traje. Prvo, kako se mo u svetu sve vie difuzira, ameriki primat u odnosu na druge mora da erodira. Drugo, nastojanje da se obezbedi i proiri amerika hegemonija nee imati podrku kod kue i naii e na veliki otpor u svetu, ne samo od nekadanjih protivnika, ve i od saveznika. Mo SAD je ipak limitirana raspoloivim resursima novcem, vremenom, politikim kapitalom, koji moraju da se utroe kako bi se supremacija odrala to e se obavezno reflektovati na domau podrku politici direktnog amerikog angaovanja u svakoj krizi koja izbije negde u svetu. Ni Kongres, ni javnost, pa ni sama administracija nee biti mnogo spremni da plate visoku cenu i prihvate rizike unilateralnog globalizma. Pogotovo kad jednog dana nevieni bum amerike ekonomije bude zamenjen usporavanjem ili ak recesijom. Ne treba zaboraviti da i u periodu relativno najvee relativne moi SAD, one ne uspevaju da da srue autoritarne reime iako su bez podrke u svetu (u Iraku, Severnoj Koreji, Jugoslaviji, pa ni u svom sopstvenom dvoritu u sluaju Kube), tako da sankcije, vojna intervencija i demonizacija diktatora esto imaju suprotan efekat, jer doprinose nacionalnoj homogenizaciji i razvijanju estokog antiamerikanizma. Za bilo kakvo strateko preispitivanje amerike spoljne politike (ako uopte do njega doe) treba saekati u najmanju ruku godinu dana do uhodavanja nove administracije, bez obzira da li e je voditi Dord Bu mlai ili Al Gor, jer verovatno nijedan od njih nee preuzeti paket naslea jedne u osnovi neubedljive i ne mnogo uspene spoljne politike.

Uloga SAD posle nestanka bipolarizma

Sjedinjene Drave se nalaze pred problemom redefinisanja svoje globalne uloge u vremenu konstituisanja jednog sveta mnogo drugaijeg od onoga u drugoj polovini XX veka. Nezgrapno ime za dananju eru posthladnoratovska (to jedino ukazuje da je prolo vreme bipolarnog sveta i hladnog rata) trebalo bi da bude zamenjeno nekim novim koje bi oznailo nekakav novi svetski poredak koji je zasad jo u nastajanju. Kao to Riard Has iz Brukings institucije kae, Amerika je danas "prva meu nejednakima". Ona je jedina preostala supersila i vidljiva je njena predominacija u svakom domenu moi ekonomske, vojne, diplomatske, ideoloke, tehnoloke, pa i kulturne, sa mogunou da promovie svoje interese u svakom delu sveta. Mnogi analitiari meunarodnih odnosa postavljaju pitanje: ta je za Ameriku i svet najmudrije i najkorisnije uraditi u ovom novom rasporedu moi? Manje-vie svi upozoravaju da nesumnjivi primat SAD nije ipak Pax Americana. Oni koji vode ameriku spoljnu politiku ne smeju gubiti iz vida da bipolarni svet nije zamenjen monopolarnim, ve monopolarno-multipolarnim. Postoje mnoge snane regionalne sile i grupacije i njihovi interesi nisu obavezno identini sa amerikim. Mnoga podruja meunarodnih odnosa karakteriu se ozbiljnom saradnjom, u kojoj je ameriki uticaj najvei, ali ne i takav da se moe lako nametnuti. Ta saradnja je posebno izrazita u ekonomskoj sferi Svetska trgovinska organizacija, koordinacija u monetarnoj sferi, prihvaeni standardi. Ali, i u politikoj sferi ljudska prava, sankcionisanje ratnih zloina, zatita
172

ta je nama initi
Nai odnosi sa Sjedinjenim Dravama su na najnioj taki od daleke 1881. godine, kada su malena Srbija (tri godine nakon sticanja nezavisnosti) i velika Amerika sklopili trgovinski ugovor i konzularnu konvenciju, u kojima su u potpunosti ispotovani princip reciprociteta i princip najpovlaenije nacije. Vlast niti hoe niti moe neto promeniti; samo e jo vie jaati nau izolaciju svojom psovakom propagandom. Opozicija nikako ne bi smela da se pridruuje tom optem patriotskom horu protiv Zapada i Amerike. To, razume se, ne znai da ne treba biti kritian prema nekim neprihvatljivim postupcima meunarodne zajednice i SAD, ali razumno kritian i istovremeno kooperativan. Iako do promena moemo doi pre svega sopstvenom politikom borbom, bez podrke i simpatija sveta i posebno SAD mi se ne moemo osloboditi okova izolacije i krenuti putem preokreta. Kao to je Forum za
173

ivorad Kovaevi
meunarodne odnose rekao u svom dokumentu "Kojim putem u Evropu i svet": "Jugoslavija mora da se zaloi za to hitnije normalizovanje odnosa sa svim dravama sa kojima su oni prekinuti ili poremeeni, posebno sa SAD, sa kojima smo bili u prijateljskim i saveznikim odnosima jo od poslednjih decenija prolog veka. Danas gotovo sve zemlje sveta, velike i male, razvijene i siromane, veliki ili najvei deo svojih nacionalnih interesa ostvaruju putem razvijanja saveznikih ili partnerskih odnosa sa SAD." Znaajna je injenica da je objedinjavanje opozicije dobilo podrku meunarodne zajednice i da je to ve konsolidovana injenica. Alternativa mora da se ponaa kao da ve ima odgovornost za voenje jedne nove spoljne politike, promiljene, odmerene i mudre, u emu se odnosima sa SAD mora pridati maksimalna panja. Nauimo se da ivimo sa svetom oko nas onakvim kakav jeste, a ne onakvim kakav mi mislimo da jeste ili onakvim kakav bismo mi eleli da bude. Centar za antiratnu akciju Danas, mart 2000.

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

ZALEPILI ETIKETU NA ELO PA NE VIDE DALJE OD NOSA

Plitka politika
Ne pitajte ta zemlja moe da uini za vas, ve ta vi moete da uinite za zemlju, bile su rei Dona Kenedija u njegovom inauguralnom obraanju naciji! To je, ujedno i dijametralno suprotno od one francuske krajnosti "Drava, to sam ja", a ije sline postulate sreemo, naalost, danas i kod nas precizan je ivorad Kovaevi, iroj svetskoj javnosti poznat kao prevremeno povuen ambasador SFRJ, ali i kao prvi, moderni gradonaelnik Beograda, zaetnik lokalne samostalnosti prestonice, uprkos neslaganjima sa Republikom Srbijom. Ovaj beogradski ak, student Novinarske i visoke diplomatske kole, je kao ameriki postdiplomac, magistrirao politike nauke na Kalifornijskom univerzitetu, kao prvi u rangu i specijalizirao na Harvardu, uz profesora i mentora Henrija Kisindera. Sreo je (u Americi i Beogradu) est predsednika Kenedija, Niksona, Forda, Kartera, Regana i Bua, pet dravnih sekretara Kisindera, Sajrusa Vensa, ulca, Bejkera i Iglbergera, tri savetnika za nacionalnu bezbednost (Kisinder, Beinski i Skoukroft). U prvoj polovini osamdesetih, kao lan SIV, bio je predsednik Komisije za meunarodne odnose, uesnik pregovaranja sa MMF, OECD, razgovora u Davosu. Bio je i predsednik ugovornih strana Barselonske konvencije o zatiti Sredozemnog mora, ali i predsednik Komisije SIV, koja je pripremala elaborat o iseljavanju Srba sa Kosova pod pritiskom. U svoju biografiju upisao je (samo) dve godine provedene na mestu ambasadora SFRJ u SAD, sa koje funkcije je povuen 1989. godine. ivorad Kovaevi: Slobodan Miloevi je zasluan to sam oteran sa mesta ambasadora. Pravilno je procenio da mu ja neu svriti posao prisea se danas Kovaevi. Vraen sam jer nisam hteo da se solidariem s jednom naopakom politikom koja je jasno bila zacrtana ve Osmom sednicom. Nisam hteo da budem niiji poslunik, kao linost, a kao ovek koji razmilja, nisam eleo da budem deo tog pogubnog projekta u koji je naa zemlja srljala. Tada je bilo malo ljudi koji su to videli, zbog toga to je reim uzjahao nacionalistikog konja, to je mnoge privuklo. Ja ne mislim da je Slobodan Miloevi pravi nacionalista, a ne mislim ni da je bio komunista. Bio je maksimalno pragmatian i, za razliku od Franje Tumana koji je bio istinski hrvatski
175

174

ivorad Kovaevi
nacionalista (nacionalista, dabome, u onoj negativnoj konotaciji), Miloevi je shvatio da mu nacionalizam moe posluiti u borbi za osvajanje, uvrivanje i proirivanje vlasti. On se, dakle, nacionalizmom posluio, kao to se posluio i iskrenim zagovornicima te ideje. Danas veina nacionalista priznaje da je iskoriena. Oni su danas takoe antimiloevievci ali ne sa istog stanovita sa kog sam ja od starta bio antimiloevievac, kada sam procenio da nas taj projekat gura u propast ve zato to ga nije ostvario, ve je trpeo poraz za porazom.

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

ga okarakterie) tough guy "vrst momak", koji e umeti da odri Jugoslaviju u jednom komadu? Bilo je onih Amerikanaca koji su u situaciji jednog slabog Predsednitva pokuavali da vide neku snanu linost, polazei od primarno pogrene premise da "posle Tita treba da doe Tito"! Nekima od njih je u poetku moglo izgledalti da je to moda Mloevi nekim svojim kvalitetima, mladou, energinou, znanjem jezika. No, vrlo brzo su uvideli da e se "Miloevievim putem" ne samo ubrzati raspad Jugoslavije, ve da e to biti praeno groznim nasiljem, sa opasnou da se destabilizuje itav region. Beinski je rekao... Oko: Da li ih je i miljenje da smo ostali "poslednje ostrvo batrganja komunizma u Evropi", opredelilo da nas tako i tretiraju? Poslednji susret, poslednji ruak, nekoliko dana pre mog odlaska iz Amerike, imao sam sa Zbignjevom Beinskim, koji je bio savetnik za nacionalnu bezbednost u Karterovoj administraciji i, sa Kisinderom, jednim od najvienijih poznavalaca komunistikog sveta, a koji je tada napisao jednu knjigu o komunizmu. Iznenauje me i sada, sa ovom "naknadnom pameu", da on nije predvideo onako brzi raspad komunizma. Nekoliko meseci po naem razgovoru, pao je Berlinski zid, a on je komunizmu davao jo deset godina evropskog "ivota". Ono to sam zapamtio su i njegove rei da "kad doe do raspada Istone Evrope, vi Jugosloveni imate veliku ansu, jer ste bili najotovoreniji prema svetu. Biete Hong Kong Istone Evrope, sem..." i onda je, uz podignut prst upozorenja dodao, "sem ako vas ne zahvati nacionalistiko ludilo"! To Zbignjevo "sem" se naalost i desilo. Srpsko rukovodstvo kao da nije ni primetilo da je Berlinski zid pao i dok su drugi ubrzano skidal komunisticku etiketu, mi smo je ponosno zalepili na sred ela. Ipak su Amerikanci i dalje zagovarali jedinstvo Jugoslavije? To je tano. Sjedinjene Drave su svoju politiku u poetku i dosta dugo (due nego Evropa) zasnivale na istom osnovnom stavu aktivne podrke celovitosti, teritorijalnom integritetu i nezavisnosti Jugoslavije, koji su imale decenijama u odnosu na SFRJ, donekle korigovanom u pogledu vanosti Jugoslavije u kontekstu nestajanja bipolarnog sveta. One su se dugo suprotstavljale priznanju Slovenije i Hrvatske i upozoravale Evropljane, posebno Nemce da je to velika greka. Posle su napravile zaokret i prepustile Evropi inicijativu i odluke. To je bila velika greka, jer Evropa, nije bila dorasla da se nosi sa tim problemom, posebno nakon ujedinjenja Nemake, kojoj je prepustena vodeca uloga. Kao to je amerika politika ambivalentna, tako sam i ja ambivalentan u njenoj proceni. U jednom periodu su se ponaali idealno za Jugoslaviju, a ve u narednom, najloije. Poetak je bio za nas apsolutno povoljan, a to to nismo umeli da iskoristimo, na je problem. U periodu najkritinijem za nas, kada Amerika svakako nije elela raspad Jugoslavije, Slobodan Miloevi devet
177

Bilo je i drugih reenja

Na sagovornik je proteklih deset najteih ratnih godina proveo na distanci od stranake politike, a na elu nekolikih nevladinih organizacija Drutva za saradnju sa susednim narodima, Foruma za meunarodne odnose i, od prole godine, Evropskog pokreta u Srbiji. I, tako se vraamo na poetak teksta i Kenedijeve rei. Vraamo se, naravno, i na sve potonje dileme i prozivke: ko je patriota, a ko "strani plaenik i domai izdajnik". Ova zemlja je svih ovih deset godina bila u situaciji u kojoj se o njenim sutinskim interesima vrlo malo mislilo. Oni koji su je vodili, pokazali su totalno nerazumevanje sveta oko nas, ponaali se najese vrlo diletantski, ali je najvanije da interesi zemlje i nacije nikada nisu u prvom planu! Bilo je i drugih reenja razloan je Kovaevi. Ideja da svi Srbi ive u jednoj dravi mogla se realizovati samo u Jugoslaviji i zato je trebalo raditi sve da se ona ouva ili bar transformie. Umesto toga, srpsko rukovodstvo je jasno stavilo do znanja da Slovenija moe slobodno da ide i da Jugoslovenska armija treba, milom ili silom, da obezbedi granice budue Jugoslavije, koje e se na zapad protirati donde dokle ive Srbi. To je bila potpuno nerazumna ideja koja jednostavno nije mogla da proe, jer je ukljuivala osvajanja i stradanja i proganjanja drugih a posle se to vratilo Srbima. Razume se, ta suluda ideja je samo olakala posao onima koji su eleli da se odvoje, ali je u oima sveta Srbe stavila na stub srama. Uopte, strahovito je podcenjen znaaj i snaga javnog mnjenja, posebno amerikog. Umesto da Tuman bude odgovoran za ono to je inio Srbima, televizijskim gledaocima irom sveta tedro su ponuena svedoanstva nasilja i okrutnosti ruenjem Vukovara, bombardovanjem Dubrovnika i granatiranjem i izgladnjivanjem Sarajeva. Te strane slike su primarno odgovorne za opredeljivanje javnosti i vlada o agresoru i rtvi, a ne CNN koji ih je prenosio. U tako stvorenoj, Amerikancima bliskoj podeli na good guys i bad guys nije uvek bilo jednakog arina i objektivnosti, ali smo mi sami pre svega krivi za to. Koliko se, po vaem vienju "oveka sa lica mesta", u Americi verovalo da je srpski predsednik, poput Broza nekad, (kako je umeo eril da

176

ivorad Kovaevi
meseci nee da primi amerikog ambasadora, jer je "besan na njega" to nije bio na Gazimestanu (od zapadnih zemalja bio je jedino turski ambasador!). Tada je za nas najbolje bilo okrenuti se Amerikancima, jer oni nisu imali neke posebne interese za razliku od Evropljana. E, potom su Amerikanci nastavili sa svojom cik-cak politikom: nisu priznali otcepljene republike, ali su prvi priznali BiH, minirali su Vens-Ovenov plan, nisu se mnogo uzbudili zbog hrvatske ofanzive na Krajinu (kao, uostalom, ni sam Miloevi), ali kada su hrvatske i bonjake trupe dosle na domak Banja Luke, Amerikanci su poslali Holbruka da ih zaustave, jer nisu hteli da se potpuno promeni balans snaga. Amerikanci su se na velika vrata vratile Dejtonom, koji je bio njihova ideja, organizacija i realizacija. Dejtonom je okonan rat u Bosni i uspostavljen meunarodni protektorat. Znai, americka politika prema Jugoslaviji imala je puno zaokreta i bila dosta nedosledna? Tano. Politika Srbije, odnosno Slobodana Miloevia prema SAD, bila je mnogo doslednija ona je od poetka pogreno procenjivala stavove SAD i loe itala poruke i upozorenja, neadekvatno interpretirala amerike motive i interese, neutemeljeno raunala sa tradicionalnim ili ideolokim saveznicima i ivela u iluziji da se stvari mogu faktiki svriti na terenu a onda Amerikancima i Evropi nee preostati nita drugo ve da se saglase sa novim stanjem stvari. Ta politika, u jednom periodu izazivaka a u drugom ponizna, bila je u osnovi ignorantska, podcenjivaka i diletantska u odnosu na meunarodni faktor i posebno SAD. Jedna iskusna diplomatija je zamenjena linim, pogrenim procenama neprikosnovenog voe, njegovih poslunih politikih i vojnih saradnika i jednako amaterskim i provincijalnim ocenama srpskih nacionalista koji su ga podrali. Bila je to plitka politika! Plitka politika protiv koje su mogli i drugaije da se razraunaju, a ne na najdrastiniji nain, bombardovanjem? Potpuno se slaem. Odluka o bombardovanju, koju je inicirala amerika administracija i onda izvrila veliki pritisak na svoje saveznike u NATO da je prihvate, predstavlja, i po oceni svih ozbiljnih analitiara meunarodnih odnosa u SAD i Evropi, veliku greku amerike spoljne politike, sa ozbiljnim posledicama po njene vitalne interese i ukupnu konstelaciju i sistem meunarodnih odnosa. Ona je bila nelegitimna, jer je odluka doneta bez Ujedinjenih nacija. Ona je bila nemoralna "humanitarna intervencija" je donela mnoge nevine civilne rtve. Ona nije oslabila Miloevia provremeno ga je ak ojaala. I najvanije nije reila kosovski problm; njegovo reenje nije nita blie nego pre intervencije. U "Forin Afersu", na primer, objavljena su samo dva lanka koji ovu intervenciju ocenjuju pozitivno napisali su ih Medlin Olbrajt i Havijer Solana. Ameriko javno mnjenje je, u poetku, nakon slika brutalnog izgona Albanaca, prihvatalo ideju "humanitarne intervencije" i da je kampanja trajala nekoliko dana verovatno bi aplaudiralo administraciji. Meutim, kako je intervencija due trajala, ta podrka je poela sve vie da se osipa. Mnogi
178

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

priznati autoriteti (Kisinder, Iglberger, Metlok, ugledni komentatori poput Rozentala) ocenili su intervenciju kao lakomislen i pogrean potez. Izjava koju je nedavno dao Dek Vorner predsednik monog senatskog komiteta za vojne poslove, a kojom odgovornost prebacuju na Evropu praktino znai da se Amerikanci opet nalaze pred starim problemom kako da se izvuku iz kaljuge u koju su ugazili i povukli druge za sobom. Nastojae da stvar dre pod kontrolom, ali su sve vie pod pritiskom kritika da Amerika ne moe da bude prisutna u svakom delu sveta i da uestvuje u reavanju svake krize! A izborna godina je pred njima, javne kritike su sve brojnije. U skorioj budunosti verujem da se nita bitno nee menjati, bar to se Amerikanaca tie. Treba saekati bar godinu dana dok se ne uhoda nova administracija. Drugo, po mom uverenju, ma ko bio predsednik SAD, Dord Bu mlai ili Al Gor, nijedan od njih sigurno nee eleti da "prisvoji" paket naslea prethodne administracije! U ovom trenutku, ne treba oekivati nikakve poteze meunarodne zajednice u celini, posebno Amerikanaca. ak ni neko novo bombardovanje? Bombardovanje ne dolazi u obzir, osim ako se odavde ne izvede neki napad na Crnu Goru... Oni ne planiraju nikakav Dejton, jer je, ini mi se, njihova politika prema Srbiji i Kosovu, u ovom trenutku zacrtana, i pre e biti neaktivnija, nego to e prei u neki novi "angaman", tipa Dejtona. Vie se tu i ne moe uraditi nita novo i nita pametno. Postoji protektorat u Bosni i Hercegovini, postoji protektorat na Kosovu, i oni e trajati.

Transfuzija od 3 milijarde dolara

Sve evropske zemlje, nelanice NATO (dakle i Rusija) su lanice Partnerstva za mir, sem Hrvatske zasad, BiH i SRJ... A mi stalno vodimo polemike kao, neemo mi u NATO, kao da nas je tamo neko i zvao. O tom potom. Dobro, poto nas ve nisu zvali, hoe li nas bar NATO, Evropska zajednica, Amerika, ubudue "malo bolje paziti"? Oni bi, verujem, iskreno eleli da se ovde situacija sredi. Eto, nedavno je u Evropskoj investicionoj banci, razgovarano o tome ta treba uiniti i kako pomoi Srbiji u postmiloevievskom periodu. Pomenuta je cifra od 3 milijarde dolara. To je velika novina, jer su oni do sada govorili "nita za Srbiju dok je ovaj reim tu!". Najbolje bi bilo kada bi govorili "ta je to za Srbiju kada doe do promena", jer ne treba zaboraviti na jednu istinu. Tek kada doe do promena, videemo gde smo dovedeni svih ovih godina i tada e nam, ta finansijska "transfuzija" biti i te kako potrebna. Naravno i interes za ulaganjem e porasti, mada se ne treba zavaravati da e sada u svetu, neko krenuti sa novim, velikim Maralovim planom. Dodue, tano je da je cela ideja Pakta za stabilnost jugositone Evrope manjkava jer je u sreditu tog regiona Srbija koja nije deo tog Pakta. Bilo koja ideja regionalne stabilnosti ovog dela Evrope ne
179

ivorad Kovaevi
moe da se realizuje dok postoji (samo)izolacija Srbije! Sem neophodne pomoi kojom bi nam se pomoglo da se sredi na platni bilans, najvanije su direktne investicije. A da bi ta ulaganja krenula nije dovoljno samo da se promeni vlast, ve da se stvori opta klima, sprovedu neophodne reforme, privatizacija, obezbedi sigurnost ulaganja. Sve e to biti jako sloeno. Zato se na promene gleda kao na nultu taku, od koje moramo krenuti, a ne oekivati da e nam preko noi biti mnogo bolje.

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

GODINU DANA POSLE

Ko je vie ratovao mrtva trka

Na neko budue istorijsko razmatranje i poreenje "uinka" dva najeksponiranija predsednika poslednjeg desetlea XX veka, Bila Klintona i Slobodana Miloevia, na sagovornik ivorad Kovaevi gleda kao na (naravno) dve sasvim razliite krajnosti. Ne treba ipak gubiti iz vida da je Miloevi svoju zemlju upropastio. Gde smo mi, a gde su Amerikanci, ne mislim po snazi i bogatstvu, ve po tome ta smo uradili za budunost. Amerika doivljava najvei ekonomski bum u proteklih 30 godina. Sada je na pragu izbora, promene vlasti, dobie novog predsednika... Klinton jeste ostavio u naslee jednu neubedljivu i u osnovi neuspenu spoljnu politiku, sve vie "prozivanu" po svetu. Ali, injenica je da e SAD i dalje biti najznaajniji svetski faktor... Oni su na vrhu prosperiteta, a mi na dnu jednog ambisa. Njih su njihovi ratovi neuporedivo manje kotali nego nai ratovi nas.

Amerika demokratija
Na konkretno pitanje: da li ga je, kao dete i aka komunizma, kasnijeg amerikog postdiplomca koji je na univezitetima u Kaliforniji i Harvardu sretao mnoge znaajne ljude, naunike, disidente i emigrante, Amerika poneemu nauila, Kovaevi kae: Boravak u Americi je sigurno uticao na stvaranje jedne neizbrisive dimenzije u razumevanju sveta. Gledao sam otvorenih oiju i izvlaio zakljuke, koji su mi kasnije pomogli da nastavim komunikaciju sa svetom i da ga bolje shvatim, bez ideolokih naoara. Kasnije sam, iako "komunalac" i beogradski gradonaelnik, zadrao naviku da svakodnevno itam pariski "Mond" i "Interneenal herald tribjun". Naa shvatanja o svetu, o zaverama i novim svetskim poretcima, o onima koji nas mrze i onima koji su nam naklonjeni, o tradicionalnim prijateljima i veitim neprijateljima, o procesu donoenja odluka u svetu vrlo su provincijalna. Nauimo se jedanput da ivimo sa svetom oko nas onakvim kakav jeste, a ne onakvim kakav mi mislimo da jeste ili onakvim kakav bismo mi eleli da bude. OKO, 31. mart 2000. Autor teksta: Duka orevi
180

Sada, godinu dana posle, po oceni svih ozbiljnih analitiara meunarodnih odnosa u Evropi, ali i u SAD, jo je jasnije da je intervencija NATO, koju je inicirala amerika administracija i onda izvrila veliki pritisak na svoje saveznike da je prihvate, predstavljala veliki promaaj. Prvo, ozbiljne su posledice po ukupnu konstelaciju i sistem meunarodnih odnosa. Nelegitimnost oruane akcije protiv jedne suverene zemlje, koju nije odobrio Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija mogao bi da predstavlja opasan presedan. Rat je voen u ime doktrine "humanitarne intervencije", kako bi se spasli ivoti ljudi, a voen je na takav nain da je izazvao mnoge civilne rtve i nainio velike nevolje civilnom stanovnitvu. Drugo, sa stanovita amerike spoljne politike intervencija je ugrozila tri njena vitalna interesa: dovela je ozbiljno u pitanje jedinstvo u NATO, u Rusiji je izazvala jak antiamerikanizam i duboko nepoverenje prema pravim ciljevima NATO i, najzad, uzdrmala je do temelja odnose sa drugim vanim amerikim partnerom Kinom, osobito posle nesrenog bombardovanja kineske ambasade. Tree, umesto da oslabi Miloevia, bombardovanje je dovelo do uvrenja podrke reimu koja je bila poela ozbiljno da erodira. Ako je ta podrka bila ipak privremena, gnev i nepoverenje prema Americi i meunarodnoj zajednici ostaju neto, to e na duu stazu uticati na raspoloenje naroda i to e reim umeti da koristi, a od ega e opozicija trpeti. Najzad, moe se rei da su SAD i NATO ostvarili vojnu pobedu, ali ne i politiku. ire politike posledice intervencije su umnogome suprotne nameravanim. Problem Kosova nije reen, meunarodna uprava i NATO snage na Kosovu ne uspevaju da kontroliu situaciju, jednu represiju je zamenila druga. Reenje kosovskog problema je ponovo odloeno i ostalo komplikovano, jer Albanci sada nee nita manje od nezavisnosti, a meunarodna zajednica mora ipak za dogledni period ostati na stanovitu da to ne dolazi u obzir. To uostalom pie i u Rezoluciji 1244. Dolazak Dejmsa Rubina i Kristofera Hila, a potom i Havijera Solane na Kosovo, samo potvruje da su inioci reavanja kosovke krize i sami u krizi. To je priznanje da su se zapetljali i ne znaju kako da se izvuku. Stavili su se na jednu stranu, koja jeste bila rtva, ali su podrali ekstremiste i gurnuli u stranu umerene Albance i sad ne znaju kako da svoje tienike zaustave i efikasno

181

ivorad Kovaevi
kontroliu. Stvari svakako ne idu u pravcu demokratizacije i multietnikog Kosova, to je oznaen kao primarni cilj. Sad se, izgleda, razmilja o nekoj vrsti prelaznog reenja statusa Kosova. Ja mislim da to nije dobro. S jedne strane, svaki prelazni status tokom vremena, a pogotovo pod meunarodnom kontrolom, postaje konaan. S druge, nije dobro da se to ini dogod je Miloevi na vlasti. Hou da kaem, status Kosova se ne moe reavati bez Srbije, a ne moe se sada reavati ni sa Srbijom i bilo kakvo interimno reenje bi samo pogoralo izglede za promene u Srbiji. Jedini mogui dijalog je izmeu umerenih Albanaca i demokratske vlade u Srbiji, uz nepristrasnu meunarodnu zajednicu. U meuvremenu trebalo bi podrati one Albance koji su sada u zapeku i one Srbe koji su okupljeni u Srpskom nacionalnom veu koje vode vladika Artemije, Momilo Trajkovi i jeromonah Sava. Srpska opozicija jo nije znaajniji faktor i zbog toga to se ne usuuje da se direktno angauje (umesto toga nudi saoptenja za tampu) i zbog toga to deo opozicije koji je rezervisan prema Srpskom nacionalnom veu i ima svoje favorite meu nepomirljivim Srbima, vie odmae nego to pomae. Amerikanci se opet nalaze pred starim problemom kako da se izvuku iz kaljuge u koju su ugazili i povukli druge za sobom. Don Vorner, predsednik monog senatskog Komiteta za oruane snage tvrdi da je pravi problem sa Kosovom sada to Evropljani nisu ispunili svoje obaveze. Ponovno prebacivanje odgovornosti na evropske saveznike ukazuje na poveanu zabrinutost u SAD loim stanjem i perspektivama na Kosovu i, po svoj prilici, na elju da se amerike trupe postepeno povuku. Nova promena amerikog kursa je znaila konano otpisivanje Miloevia, pojaani pritisak na njega ne samo u pogledu izvravanja meunarodnih obaveza, ve i na unutranjem planu, ali je za posledicu imala, naalost, ubrzanje odluke da se i sa kosovskim problemom i sa Miloeviem raisti putem ultimatuma, odnosno intervencije. Sve je dobilo veliko ubrzanje. I opet su SAD imale glavnu ulogu i u formulisanju predloga sporazuma za Rambuje i u poputanju Albancima koji su neoekivano odbili da ga potpiu i u dodatnoj odredbi o referendumu o konanom statusu Kosova posle tri godine, koja je samo uvrstila Miloevievu nameru da ne potpie sporazum, jer je verovatno procenio da politiki ne moe da ga preivi. Meutim, kao to je Miloevi iznenadio SAD i NATO, time to nije odmah kapitulirao, tako ih je iznenadio kad je ve posle prvog sastanka sa Ahtisarijem i ernomirdinom popustio pred ultimatumom. Mogua su dva razloga za takav stav: jedan, jer se Rusija u koju je polagao veliku nadu pridruila zahtevu i, drugi, vaniji, jer je shvatio da kolikogod je Amerika protiv angaovanja kopnene vojske, dalje produenje rata bez opipljivih rezultata primoralo bi NATO da u ranu jesen krene u kopnenu intervenciju, u kom sluaju bi on, po svoj prilici, izgubio vlast. Slobodna Evropa, 24. mart 2000.
182

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

POSTALI SMO NAJUDNIJA ZEMLJA U EVROPI

Skupljamo se ve osam godina na skuptinama Evropskog pokreta u Srbiji, uvek s nadom da emo naredne godine biti blie Evropi. Naalost, svake godine moemo samo da konstatujemo da smo sve dalje od Evrope, danas svakako najdalje. Pogubna politika koja je zemlju gurnula u najdublju izolaciju otkako drave na ovom tlu postoje, nastavlja se samoizolacijom u svim sferama ivota proglaavanjem svega evropskog sumnijivim i svake komunikacije sa Evropom izdajnikom, guenjem nezavisnih medija, nezavisnog sudstva i slobodnog univerziteta, dakle institucija koje upravo jednu dravu ine demokratskom, pravnom i evropskom, zatim, optom kriminalizacijom drutva, poveanom represijom i nepotovanjem ljudskih prava i sloboda, sve veim udaljavanjem pozicije lokalne samouprave od standarda usvojenih u Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi i, najzad, nastojanjima da se onemogui da se kriza rei na demokratski nain slobodnim i fer izborima. Politika Evrope je tom naem poloaju izgubljenosti i usamljenosti, pa i antievropskim oseanjima, ee i sama doprinosila neadekvatnim reagovanjima u raznim fazama jugoslovenske krize, iji je vrhunac bilo prologodinje bombardovanje Jugoslavije. Kroz sve to postali smo najudnija zemlja u Evropi, u kojoj jedna od dveju federalnih jedinica ne samo da ne priznaje federalnu vladu jer je izabrana suprotno Ustavu, ve nema ni normalan platni i robni promet sa drugom federalnom jedinicom, a ima svoju valutu, kontrolie dravne granice i vodi samostalnu spoljnu politiku; u kojoj je u jednoj od dveju autonomnih pokrajina uspostavljen meunarodni protektorat; u kojoj su unutranje granice danas najzatvorenije granice u Evropi; u kojoj predsednik drave ne moe da putuje ni u druge delove zemlje kojoj je na elu ni u Evropu; u kojoj strani dravnici poseuju pojedine delove drave, ali ne i glavni grad; u kojoj postoji diplomatija, ali stvarne diplomatske kontakte imaju samo jedna federalna jedinica i alternativa. Mi smo danas najsiromanija zemlja u Evropi. Moda emo 2020. imati 20.000 dolara po stanovniku, kao ree nedavno na premijer, ali sada imamo ispod 1000, tri puta manje nego pre deset godina i 13 puta manje od Slovenije i manje od svake zemlje na tlu bive Jugoslavije, na Balkanu i u Evropi.

183

ivorad Kovaevi
Ima, sreom, i nekih pomaka koji daju nadu. Reklo bi se da Evropa eli da ponovo igra glavnu ulogu u Evropi i da graanima Srbije i Jugoslavije aktivno i konstruktivno pomogne da se pridrue evropskoj porodici. Prestanak svake zakulisne igre sa reimom, ukidanje nekih sankcija i njihova zamena selektivnim, tzv. pametnim sankcijama koje pogaaju reim a ne narod, podrka demokratskoj alternativi, slobodnim medijima i svim oblicima graanskih inicijativa, jasan stav da se Pakt stabilnosti Jugoistone Evrope ne moe realizovati sa crnom rupom u samom njenom seditu i u tom smislu pominjanje zamane cifre od est milijardi maraka na koje Jugoslavija moe da rauna nakon demokratskih promena sve su to potezi koje treba pozdraviti. Razume se, nikakva Evropa ni meunarodna zajednica ne moe i nee svriti posao umesto nas. Dobro je da nam pomognu a ne da nam odmau, ali promene moe doneti samo zajednika akcija jednog irokog fronta demokratskih snaga opozicionih stranaka, svih oblika civilnog drutva, nevladinih organizacija, nezavisnih medija, sindikata, studentskog otpora, graanskih parlamenata sa svim njihovim razlikama, slabostima i neslaganjima. Promene nisu zrela kruka koju samo treba saekati da padne, za njih se treba aktivno boriti, svako na svom podruju i svi zajedno. To je istovremeno i velika odgovornost koju niko, pre svega stranke demokratske opozicije, ne sme da proigra, jer je ulog suvie veliiki da bi smeo da bude doveden u pitanje meusobnim zaevicama, liderskim prestiima i sitnim raunicama. Mi u Evropskom pokretu nastavljamo da delujemo na razvijanju evropske svesti, irenju evropskih ideja i graenju evropskih standarda. O toj aktivnosti, koja nije prekidana ni tokom bombardovanja, saznaete vie iz izvetaja naeg generalnog sekretara. Ja bih hteo da istaknem znaaj samo jedne od formi koja poinje da uzima maha unutar Pokreta. To je formiranje lokalnih vea u vie gradova i optina. To je jako pogodna forma za okupljanje veeg broja ljudi, posebno mladih, oko aktivnosti Evropskog pokreta. Nama nije bitno da li je neto formalno deo Evropskog pokreta ili nije. Mi smo uvek rado nudili svoj kiobran svima kojima je zatrebala pomo da bi stasali. Svi oblici slobodnih graanskih inicijativa treba da dobiju podrku Pokreta i u tome je aktivnost lokalnih vea od osobitog znaaja. To je i bio razlog da je ovoj godinjoj skuptini domain Lokalno vee na ukarici, koje, iako osnovano tek pre pet meseci, uspeva da razvija raznovrsne aktivnosti i izlazi sa zanimljivim inicijativama, o kojima ete, nadam se vie uti tokom rada skuptine. Idueg meseca proslaviemo zajedno Dan Evrope, 9. maj, manifestujui i time privrenost naoj iroj domovini, Evropi. Uvodna re na godinjoj skuptini Evropskog pokreta, ukarica, 7. april 2000.

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

KONANO OPREDELJENJE ZA SRBIJU TVRAVU

Kao i mnogo puta dosad, Miloevi je iznenadio domau i svetsku javnost munjevito izvedenim ustavnim udarom. Na stranu to to se teko moe nai zemlja u svetu u kojoj se poslanici telefonom pozivaju na sednicu, da bi na klupama zatekli predlog promena ustava, koji na istoj sednici treba da izglasaju. Pitanje je zato mu se tako urilo? Mogao je bez rizika da izvede bar dvonedeljnu farsu demokratske rasprave, uz gromoglasnu medijsku pripremu. Prema tome: ili treba vrlo brzo oekivati neke poteze na osnovu izvrenih promena (raspisivanje vanrednih izbora? neka intervencija prema Crnoj Gori?) ili je, pak, Miloevi eleo da demonstrira koliko ga ne interesuje, ni reakcija domae i strane javnosti, ni Crne Gore, ni meunarodne zajednice. Ustav je promenjen u trenutku kad su iz Podgorice dolazili neto pomirljiviji signali moda i uee na saveznim izborima. Oigledno, to nije hteo. Moda je hteo upravo da sprei da Crna Gora uestvuje na izborima, u koaliciji sa srpskom opozicijom. ini se da tri Miloevieva poteza treba videti u jedinstvenom kontekstu: 1. zakon o terorizmu (koji je samo privremeno odloen zbog pogaanja u koaliciji); 2. drastian politiki napad Vojske Jugoslavije na ukanovia i 3. ustavne promene. Ne bi bilo logino da se sve to tako brzo izvede ako, takoe brzo ne uslede direktne konsekvence i potezi nekakva akcija prema Crnoj Gori, primena antiteroristikog zakona, konano guenje nezavisnih medija, nevladinih organizacija, nezavisnih sindikata, Univerziteta i svih oblika slobodnog ispoljavanja akcije i misli. Ukupna situacija je ovim potezima radikalno izmenjena. Razlaz Srbije i Crne Gore je cementiran s obe strane: menjanjem karaktera federacije i poniavanjem Crne Gore od strane Beograda i odgovorom Crne Gore (koji je Miloevi morao oekivati, pa i prieljkivati), kojim konano prestaje savezna nadlemost u Crnoj Gori time proces raspada SRJ postaje ireverzibilan, odnosno vie nije mogu nikakav sporazum bez promene reima ili u Srbiji ili u Crnoj Gori. Dalje, ovim potezom Miloevi je izbore uinio prilino irelevantnim, odnosno oni sve manje predstavljaju izgledan put za reavanje nae krize. Crnu Goru je doveo u situaciju da joj je nemogue da na saveznim izborima uestvuje (i to je ukanovi i izjavio). I to je bio iznuen potez, dakle reakcija koju je
185

184

ivorad Kovaevi
Miloevi i oekvao. Time padaju u vodu planovi srpske opozicije da Miloeviu suprotstavi crnogorsko-opozicioni blok. Ako Crna Gora bojkotuje savezne izbore, teko da opozicija moe da uestvuje na njima i Miloevi ih moe sam organizovati i dobiti (oigledno mu nije stalo do legitimiteta, jer e imati privid legitimiteta). Dalje, opoziciji je teko da izae samo na lokalne izbore, jer bi to bila potpuna konfuzija za birae (na jedne izlaze, a druge bojkotuju), a sem toga izbore bi ipak sprovodila savezna izborna komisija. S druge strane, za Miloevia izbori postaju poeljni. Umesto da izlazi na izbore sa, za njega neizvesnim ishodom, koje bi, i uz krau, teko mogao da dobije, dobio bi na tanjiru kompletno lojalnu i istu Saveznu skuptinu; on sam bi bio izabran (bez protivkandidata) kao jaki predsednik praktino na osamdevet godina; bojkot lokalnih izbora bi gradove predao u ruke vladajuoj koaliciji; republiki parlament je ve u njenim rukama i time bi struktura vlasti bila kompletirana, uvrena i obezbeena. Ovo je, dakle, konano opredeljenje za Srbiju-tvravu, koju ne interesuju ni domae ni svetsko javno mnjenje, ni meunarodna zajednica, ni sankcije, ni Hag, ni ta e biti sa Crnom Gorom, ni ta e biti sa Kosovom. Posle poplave vesti u stranoj tampi o ispitivanju mogunosti za nagodbu sa Miloeviem, javila se dilema: ko to puta probni balon Miloevi ili Amerikanci? Izgleda da je dobijen odgovor: njemu je u toj tvravi i najsigurnije i najudobnije i nema (bar zasad) razloga da se preputa na milost i nemilost onima koji hoe da ga skinu. Opozicija je dovedena u nemoguu situaciju. Raniji prioriteti (izbori) teko da mogu dalje da vae sad je pogotovo teko rei: izlazimo na izbore pod bilo kakvim uslovima. Ako opozicija izae na izbore, ne valja, ako ne izae, ne valja: izlaskom na izbore dali bi legitimitet ustavnom udaru, a neizlaskom prepustaju pobedu i gradove Miloeviu. Ionako ozbiljno uzdrmano akciono jedinstvo moe se lako raspasti, jer treba oekivati najrazliitije odgovore na novi izazov ve sada SPO kae da izbore treba bojkotovati, a neki drugi opozicioni lideri govore o izlasku na izbore zajedno sa Crnom Gorom, to je nerealno. Sem toga, opozicija nema naina da dopre masovno do biraa u Beogradu nema ni jedne nezavisne tv kue, a B292 se ne uje; Danas, Blic i Glas javnosti gue kaznama i uskraivanjem papira; Slobodna Evropa i druge strane radio stanice se uju slabije nego radio London za vreme okupacije; neto je bolja situacija u drugim gradovima, ali je pitanje, nee li i lokalne medije vlast uguiti pred izbore. Pored toga, sada je prilino jasno da reim nema nameru da pusti OEBS ili druge strane posmatrae da kontroliu ispravnost izbora. Takoe, jasno je da e vlast raditi i sve drugo od birakih spiskova do kontrole izbora da obezbedi izborni rezultat. Opozicija bi trebalo da nae mudrosti i hrabrosti za jedinstven i odluan stav i jake korake za to nije dosad pokazala ni smelosti ni snage, a u novoj situaciji, verovatno jo manje.
186

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

Meunarodnoj zajednici su takoe vezane ruke ona e se vrteti izmeu opcija ublaavanja, ukidanja, zadravanja ili pootravanja sankcija, svesna da nijedna od tih opcija bitno ne menja stvar; davae nekakvu podrku opoziciji, bez vere u njenu stvarnu snagu i ipak nemona da joj efikasno pomogne; podravae Crnu Goru, ali verovatno i dalje ne njenu nezavisnost; pokuavae da i dalje reava kvadraturu kruga kosovskog problema, pri emu ne moe da podri ni ostanak Kosova u ovakvoj Jugoslaviji, ni nezavisnost koju trae Albanci, ni Taija koji im pravi sve vee probleme, ni umerenije Albance koje su oni sami marginalizovali, ni Srbe na Kosovu koji su takoe podeljeni, pa ni konfuznog i paradnog Kunera. Sve u svemu, ispada da koliko god poslednji potezi Miloevia izgledali nelogini i (po miljenju nekih domaih i stranih analitiara) za njega samog kontraproduktivni izgleda da takvi zakljuci proizlaze iz jednog logiko-referentnog racionalnog sistema i naina miljenja koji je stran naem predsedniku. U toj ludosti ipak ima sistema on e ipak preiveti i preivljavati bar za izvesno vreme: njemu stiga! Ovo sve jeste izraz Miloevieve nemoi, ali je on istovremeno ogolio nau nemo nau: politikih stranaka, nevladinog sektora, graana i ukupnog razorenog i demoralisanog drutva Srbije, kao i nemo meunarodne zajednice da bitnije utie na tok stvari. Ovim ne prognoziram da se naa agonija produuje. Pre bih rekao da se skrauje, jer se tokovi ubrzavaju i zgunjavaju. Poenta je u drugom: sve je manje nade da e se kriza reiti na najpoeljniji mogui nain izborima. Put ka nasilnim opcijama je otvoren. Recimo, ta e uslediti ako se raspiu redovni savezni i lokalni izbori i vanredni izbori za predsednika SRJ, a Crnogorci (najverovatnije) odbiju? Kakav e biti Miloeviev odgovor (koji je moda ve pripremljen)? Nasilno sprovoenje izbora u kasarnama JNA? Sprovoenje izbora na severu Crne Gore u reiji vojske i plemenskih vea koja nee priznati legalnu crnogorsku vlast? ta e onda uiniti crnogorska vlada i policija? Kakva e biti reakcija meunarodne zajednice (njihova upozorenja su zasad bez eksplicitnog komitiranja)? Boli glava od raznih moguih, sigurno ne sasvim nerealnih, dogaanja koja mogu lako krenuti spiralom nasilja. Moda se kraj pribliio, ali kakav? Danas, 13. jul 2000.

187

ivorad Kovaevi

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

Meunarodnim sudom u Hagu, i protivtuba Jugoslavije protiv BiH. Kad se hoe, sve se moe, ali se nije htelo. Tube i protivtube bi mogle bar mirovati dok odnosi ne uu u normalniju fazu. Inae, odnos prema BiH pravi je test za to koliko su nove vlasti u Beogradu i Zagrebu istinski spremne da potuju slovo i duh Dejtonskog sporazuma, odnosno da nepovratno raskinu sa monstruoznim planovima Miloevia i Tumana o rasparavanja BiH. Puna podrka celovitosti BiH i svestrana saradnja sa BiH je i najbolji put da se ostvare tzv. specijalni paralelni odnosi sa Republikom Srpskom i hrvatskim delom Federacije, o kojim govori Dejtonski sporazum. Hrvatska se ve jasno deklarisala u tom smislu jo u vreme predizborne kampanje onih koji su pobedili na izborima, a kratak susret predsednika Kotunice sa Predsednitvom BiH daje nade da e i SR Jugoslavija imati isti odnos. 2. Izmeu Hrvatske i Jugoslavije postoje diplomatski odnosi, ali ne mnogo vie od toga oni su daleko od normalnih. Ne bi se reklo da postoje ozbiljna sporna pitanja. Ve u odnosima Hrvatske i Crne Gore, zajedniki je konstatovano da Prevlaka nije teritorijalno, ve bezbednosno pitanje i da bi svestranom saradnjom upravo na tom podruju ono moglo biti skinuto sa dnevnog reda, pa je usledila hrvatsko-crnogorska inicijativa da se na Prevlaci zajedniki gradi turistiki kompleks, to je dobar put za pretvaranje tog podruja, od prepreke u podsticaj saradnji. Dobri odnosi izmeu Hrvatske i Srbije, odnosno Jugoslavije i njihov jasan odnos prema celovitoj Bosni i Hercegovini najbolji su put i najjaa garancija da itav region konano postane zona mira, dobrosusedstva i saradnje. 3. Reenje sukcesije zapalo je u orsokak zbog tvrdoglavog insistiranja Miloevia na meunarodno-pravnom kontinitetu SRJ i SFRJ. SFRJ se raspala i na njenoj teritoriji su nastale nove drave, koje su sve zakonite naslednice bive drave. Ona koja je sebe nazvala Jugoslavijom nije imala nikavog prava na to ime, jer je to bio "ostatak ostataka" stare drave, sa jednim reimom koji je svojim delovanjem samo naglasio diskontinuitet sa jednom priznatom i uglednom dravom. Izjava novog predsednika Kotunice, odmah po izborima, o odricanju od te vrsta kontinuiteta je ne samo otvorila put Jugoslaviji za prijem u Ujedinjene nacije, ve i otklonila kljunu prepreku za poetak pregovora o sukcesiji. 4. Pitanje pune ustavne, zakonske i faktike zatite manjina, sve do njihove pozitivne diskriminacije, sigurno je jedno od najvanijih. Ono je usko povezano sa omoguavanjem povratka prognanih, izbeglih i raseljenih za vreme ratova koji su voeni na ovim prostorima i reavanjem nastalih imovinsko-pravnih problema. Ovo pitanje je naroito aktuelno za Hrvatsku i BiH, jer se na njihovoj teritoriji rat vodio. Predsednik Mesi je u intervjuu koji je dao Radioteleviziji Srbije pre nekoliko dana govorio o vrstoj nameri demokratske Hrvatske da se do kraja idue godine izgrade stanovi za sve prognane, uz oekivanje, tanije zahtev da meunarodna zajednica u tome prui neophodnu pomo. Reimom dvojnog dravljanstva treba olakati onima
189

ODNOSI IZMEU ZEMALJA DEJTONSKOG TROUGLA

Ovu konferenciju odravamo u bitno drugaijoj situaciji nego prilikom ranijih slinih susreta, ukljuujui i onaj u Banja Luci u februaru ove godine. Sada moemo prirodno oekivati da vlade preduzmu sve da se odnosi izmeu naih triju drava u potpunosti normalizuju i otvore putevi za slobodnu komunikaciju, saradnju i partnerstvo. Meutim, nevladine organizacije, koje su u nemoguim uslovima probijale totalnu blokadu i barikade straha, agresivnog nacionalizma i mrziteljske propagande, zaraujui pri tom etikete izdajnika, nemaju u promenjenim uslovima manju ulogu. One i dalje treba da daju inicijativu i primer, da predlau, opominju i pritiskaju da se ide to bre ka regionu u kome e granice izmeu novih demokratskih drava nastalih na tlu bive Jugoslavije liiti na one u Evropskoj uniji. Pripadnici narodnog pokreta Otpor oblepili su ovih dana Srbiju plakatima na kojima pie: "Samo vas gledamo". Velika je uloga i medija, koji su i do sada, barem oni nezavisni, mnogo doprineli razvijanju duha pomirenja i saradnje. Agenda onoga to treba uiniti je uglavnom poznata. Pri tom, svaka od strana u razgovorima i pregovorima mora biti svesna toga da se sa partnerom mora nai na pola puta, da je sr svake mudre i pragmatine politike kompromis, pa stoga ne treba postavljati ultimatume i insistirati na uslovima za koje se zna da ih druga strana ne moe prihvatiti, ve treba initi gestove dobre volje i razumevanja koji e stvarati povoljnu klimu za dogovor. Vanije je da ivimo kao dobri susedi, nego da svaka naa revandikacija bude do kraja zadovoljena. 1. Otklanjanje prepreka za uspostvaljanje diplomatskih odnosa izmeu BiH i SR Jugoslavije, sprovoenje obaveza iz Dejtona, posebno onih koje su 21. novembra 1992. godine Miloevic i Izetbegovi preuzeli istovetnim pismima Vorenu Kistoferu, dravnom sekretaru SAD od uspostavljanja punih diplomatskih odnosa, otvaranja ambasada i konzulata i razmene ambasadora, formiranja zajednikih grupa eksperata, privrednih komora i Komisije za ekonomsku integraciju i razvoj infrastrukture i usklaivanja carinskih povlastica u cilju stvaranja carinske unije do meusobnih poseta funkcionera i oficira, razmene studenata, otvaranja avio-saobraaja izmeu Sarajeva i Beograda itd. Prolo je tano pet godina a nijedna, i bukvalno nijedna od tih obaveza nije izvrena. Jedna od prepreka je tuba BiH protiv Jugoslavije pred
188

ivorad Kovaevi
koji su vezani za dve drave da lako komuniciraju i ostvaruju svoja prava. Treba hitno pristupiti labavljenju graninog reima, sa jasnom orijentacijom na meusobno ukidanje viza, odnosno prelaska na engenski model. Ako hoemo u Evropu, ponaajmo se kao Evropa. 5. Odnos prema Hakom tribunalu je bitan preduslov za normalizaciju i harmonizaciju odnosa meu nama. Dok ne bude potpune saradnje naih triju drava sa Hakim sudom, nee biti meusobnog poverenja u elju vlada i naroda da naprave konaan raskid sa prolou i politikom koja nas je odvela u ratove. Zloini ne mogu ostati nekanjeni. Njih nisu poinili Srbi, Hrvati i Bonjaci, ve neko u ime tih naroda i taj neko mora biti izveden na sud, kako bi se krivica individualizirala. U protivnom, ljaga i odgovornost ostaje u oima suseda i sveta na itavim nacijama. Stoga nije u redu dovoditi u pitanje Haki tribunal, koji su, na osnovu konsenzusa stalnih lanica Saveta bezbednosti, formirale Ujedinjene nacije u legalnoj proceduri. Sud svakako nije osnovan protiv Srba, protiv Hrvata, ili protiv Bonjaka; svi moramo doprinositi stvaranju javnog mnjenja koje e podrati ovaj sud i izvoenje okrivljenih na optueniku klupu. Zalaganje nekih da se sudi u zemlji ima smisla, ako takva namera stvarno postoji, ali opet u punoj saradnji sa Hakim tribunalom. Panje je vredna ideja naeg ministra inostranih poslova o potrebi formiranja u Jugoslaviji jedne komisije za utvrivanje istine, jer se sa istinom najzad otvorenih oiju moramo suoiti to je, ustvari, suoavanje sa samim sobom. 6. Prednost treba dati bilateralnim odnosima. Ekonomska saradnja e svakako kriti put. Vie od 400 privrednika iz Hrvatske bilo je ove nedelje u Beogradu. Okrugli sto o privredi e obraditi ovu temu, ukljuujui to ta vlade treba da urade ne samo da otklone prepreke slobodnoj cirkulaciji robe, novca i ljudi, ve i ta treba uiniti da se ta saradnje podstakne i stimulie. I u drugim oblastima su direktni bilateralni odnosi najbolji, a civilni sektor e sigurno ponuditi riroku lepezu mogunosti za regionalnu saradnju. Mislim da ne treba sada izlaziti sa idejama, makoliko dobronamernim (poput Biltove) o multilaterarnim emama i strukturama. One mogu lako da izazovu podozrivost da nije moda re o nekoj vrsti obnavljanja jugoslovenskog identiteta. Prirodan okvir za regionalnu saradnju nudi nam Pakt za stabilnost jugoistone Evrope i orijentacija svih zemalja regiona da uu u sve evropske strukture sve do Evropske unije. Na kraju jo re-dve o naputanju ideje kontinuiteta u Srbiji i Jugoslaviji. Jedno je diskontinuitet SRJ sa bivom SFRJ. Mislim da bi bio jo naglaeniji i principijelniji ako posle razgovora o buduim odnosima izmeu Podgorice i Beograda eventualni budui savez uzme ime Srbije i Crne Gore. Ova Jugoslavija nije Jugoslavija i ne treba zadravanjem tog imena kod bilo koga od naih suseda izazivati odbojnost, a sem toga, Crna Gora i Srbija imaju pravo, kao i drugi na ovim prostorima, da zadre svoje istorijsko ime i identitet. Meutim, za nas u Srbiji je jo vanije da ostvarimo diskontinuitet i raskid sa SR Jugoslavijom. Taj diskontinuitet treba da bude totalan, pre svega sa
190

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

politikom koja nas je odvela na samo dno, posvaala sa onima sa kojima smo tako dugo iveli zajedno, stvorila najloiju moguu sliku o nama u regionu, Evropi i svetu i uvela u najdublju meunarodnu izolaciju. Mora zatim doi do ustavno-pravnog diskontinuiteta sa SRJ. abljaki ustav je ve mrtav. Crna Gora je ostvarila, u situaciji suprotstavljanja Miloeviu i njegovim pritiscima i diskriminaciji, visok stepen faktike samostalnosti, od kojeg se ne moe natrag, pa ve samim tim budua zajednica, ako do nje doe, mora biti bitno drugaija. Diskontinuitet mora biti i institucionalni. Moramo graditi nove, snane, demokratske i odgovorne institucije po evropskom modelu, novo pravosue i pravnu dravu sa visokim, evropskim standardima zatite ljudskih prava, nepolitizovanu i profesionalizovanu vojsku, policiju i javnu upravu, novi univerzitet i stvarno slobodne, stvarno nezavisne i visokoprofesionalne medije. Nema pravog kritikog miljenja bez nezavisne kompetentne tampe. Potreban nam je takoe personalni diskontinuitet novi ljudi za nove aspiracije i diskontinuitet u stilu ivljenja i ponaanja, koji e karakterisati demokratska politika kultura i vrednosti otvorenog civilnog drutva. Diskontinuitet nam je itekako potreban i sa antievropejstvom, sa ksenofoboijom i sa primitivnim gledanjem na svet i njegove podele. Diskontinuitet mora biti i moralni. To e ve biti znatno tee. Lake je raskrstiti sa jednim kriminalizovanim reimom i politikom koja nas je odvela u propast, nego sa ideologijom agresivnog nacionalizma koji je pustio duboke korene u svesti ljudi. Dok god budemo smatrali, ne moda vie generalno, ali kroz postupke i reakcije, da su oko nas sve sami neprijatelji, od Albanaca, Hrvata i i Bonjaka, pa preko Slovenaca i Makedonaca, sve do Amerikanaca, Nemaca i Engleza, dok god budemo verovali lanoj prii da Srbi nikad nisu vodili osvajake ratove, dok god budemo verovali da se svet udruio protiv Srba i da nas svi u okolini i belom svetu mrze, dok god budemo postavljali pitanje povodom odgovornosti za zloine protiv drugih: "a ta su oni radili nama", dok god budemo delili svet na dumanski Zapad i pravoslavni i prijateljski Istok itd. itd. sve dotle neemo napraviti pravi raskid sa reimom koji smo na izborima oborili, niti emo moi u svet, niti imamo uslove da sa drugima gradimo miroljubivi i kooperativni Balkan, odnosno evropski jugoistok, kao integralni, ravnoprani i potovani deo udruemne Evrope. Sino smo uli jednog mudrog oveka, akdemika Ivana Supeka (a mudre rei najee nisu ni mnogo krupne ni mnogo kitnjaste), koji nam je rekao jednostavnu istinu da smo male i siromane zemlje. Umesto najglupljeg, najskupljeg i najpogubnijeg puta koji su odabrali nai suludi voi a narodi ih na tom putu dobrim delom pratili da budemo veliki time to emo postati vei, proirivanjem granica, agresijom, ratom i i etnikim ienjem, naa kolektivna ambicija treba da bude da jednom postanemo obine i normalne, neuzbudljive (da ne kaem dosadne) zemlje, koje e se skinuti sa prvih stranica svetskih listova, zemlje bezbedne, ureene i tedljive, koje e potovati svoje
191

ivorad Kovaevi
susede i konano odustati od pretenzije da igraju vanu ulogu u regionu i Evropi. Izlaganje na skupu nevladinih organizacija BiH, Hrvatske i Jugoslavije, Zagreb, 17. novembar 2000.

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

NOVA SPOLJNA POLITIKA SRJ

U meri u kojoj SR Jugoslavija bude izvrila radikalne promene postavljanjem temelja demokratskom, slobodnom i ekonomski prosperitetnom drutvu, zavisie i uspeh nae spoljne politike. No, i vizija nove spoljne politike moe uticati da unutranje promene teku bre i temeljnije. Vizija spoljne politike koju je izgradio Forum za meunarodne odnose je nakon 24. septembra i 5. oktobra postala realna i dostina. to se tie osnovne spoljnopolitike orijentacije i prioriteta, tu dilema skoro da i nema, pa ne verujem da e biti velike diskusije i krupnih razlika taj put je jasno trasiran. Nameu nam ga situacija i sama meunarodna zajednica u koju elimo da se vratimo. Kljune take su, po svemu sudei, sledee: 1. to bri izlazak iz izolacije (prijem u UN, u MMF i Svetsku banku, u OEBS, pa u Savet Evrope, uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Nemakom, Francuskom, Velikom Britanijom i SAD); 2. naglaena evropska orijentacija; 3. normalizacija odnosa sa susedima, novim i starim; 4. prevazilaenje nesporazuma i stabilizovanje odnosa sa SAD; 5. dobri odnosi sa Rusijom; 6. normalni odnosi sa svima ostalima, bez pretenzije da vodimo bilo kakvu globalnu politiku. Meutim, ako nam je okvir nove spoljnopolitike situacije takorei nametnut, ostaje nekoliko otvorenih pitanja, od kojih sva nisu u sferi spoljne politike u uem smislu, a od ijeg reavanja moe zavisiti brzina i stabilnost procesa reintegracije u meunarodnu zajednicu. To su: 1. Crna Gora, 2. Kosovo, 3. Haki tribunal i 4. sukcesija. 1. Crna Gora Odnosi sa Crnom Gorom se moraju srediti. Ne sme se dozvoliti da oni postanu ozbiljan spoljnopolitiki problem. To zahteva strpljenje, toleranciju i pragmatinost na obe strane. Zahvaljujui meusobnom prepucavanju, poelo je ve da se stvara opasno anticrnogorsko raspoloenje u Srbiji i antisrpsko u Crnoj Gori. Treba smirivati loptu. Dobar poetak na tom putu su razgovori izmeu vladajue crnogorske koalicije i DOS i zakljuak da eksperti ponu da rade kako bi se pripremili razgovori izmeu legitimnih predstavnika Crne Gore i Srbije posle izbora krajem decembra. Meutim, samo
192 193

ivorad Kovaevi
to su Vujanovi i ini dali vrlo konstruktivne izjave, neki stranaki lideri i neki mediji u Beogradu i Podgorici ve su opet dolili malo ulja na vatru. Dogovor je objektivno mogu jer izgleda da pozicije nisu suvie udaljene, sem na pitanju meunarodnog priznanja dveju lanica budueg saveza. U Srbiji se mora prihvatiti da je Crna Gora ve ostvarila visok nivo faktike samostalnosti od kojeg nee sigurno ii natrag, a u Crnoj Gori da njihova meunarodna politika i ekonomska pozicija nije vie ista kao pre izbora. Zato nije bio mudar zahtev da se sa prijemom SRJ u UN prieka do isteka razgovora, jer je jasno da je to za SRJ, ukljuujui i Crnu Goru, neophodan prvi korak na putu izlaska iz izolacije i da pitanje sedita Crne Gore u UN zavisi od toga ta proistekne iz dogovora o meusobnim odnosima Srbije i Crne Gore i njihovom buduem statusu. Nai novi susedi, koji su do pre mesec dana podravali neku vrstu formalnog prisustva Crne Gore u UN, sada zduno podravaju prijem SRJ. ini se da nije uputno insistirati na referendumu ili pretiti njime sa bilo koje strane, jer bi referendum pre dogovora samo pojaao podele i tenzije u Crnoj Gori, sa opasnim potencijama. Sasvim je drugo ako u narednim mesecima do dogovora doe, pa se sa tim izae na referendum. 2. Kosovo ostaje problem sa kojim emo iveti u itavom narednom periodu. Osnova naeg pristupa treba da bude ono to je rekao predsednik Kotunica striktno izvravanje rezolucije 1244 mi svoj deo, a meunarodna zajednica svoj. Status Kosova ostaje do daljeg onakav kako je, makar delom i ambivalentno definisan Rezolucijom. Nije u pravu Demai da je to list papira to je jedina osnova na kojoj se moe graditi neki modus vivendi izmeu Srba i Albanaca za dogledni period, odnosno izbei nove tenzije koje ipak u ovom trenutku ne mogu dovesti do saglasnosti Srba, Albanaca i meunarodne zajednice. Najvanije je sada da se konsoliduje efikasna i nepristrasna meunarodna uprava, koja e obezbediti da se svi na Kosovu, a sada u prvom redu Srbi i drugi nealbanci, oseaju bezbedno, da na Kosovu zavlada mir, zakon i atmosfera sigurnosti i nediskriminacije i da se stvaraju uslovi za postepeni povratak Srba. Ako su lokalni izbori bili zakazani u vreme Miloevieve vladavine i Srbi ih bojkotovali, treba nai nain da Srbi, ipak, dobiju svoje izabrane predstavnike. Nisu prihvatljivi zahtevi za odravanje parlamentarnih, ili ak predsednikih izbora naprolee, jer bi to dovelo u pitanje suverenitet Jugoslavije, koliko god sada bio formalan. Svi pozdravljaju to to su na izborima pobedili umereni Albanci; oni, razume se, imaju pravo da zastupaju nezavisnost Kosova, ali nije realno da se o tome povedu pregovori izmeu Beograda i Pritine, jer su stavovi potpuno suprotni. Bolje je ostvariti praktinu komunikaciju sa pragmatinim ciljevima olakanja tenzija i zatite ugroenih. Nije dobro ni da razna meunarodna tela ili pojedini portparoli govore o nekoj uslovnoj nezavisnosti jednostavno za sada ne treba pokretati pitanje statusa Kosova. Meunarodna uprava na Kosovu ostaje u doglednom periodu. ini se, takoe, da nije dobro da tamo ostane Bernar Kuner i da je

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

bolje da bude to pre zamenjen nekim ko bi bio prihvatljiviji sagovornik i uivao vie poverenja meu stanovnicima Kosova. 3. Haki sud ostaje vaan uslov nae pune reintegracije u meunarodnu zajednicu. Meunarodni faktori, ukljuujui SAD, pokazali su razumevanje za stav predsednika Kotunice da izruenje Miloevia nije na prioritet. Na kraju krajeva, i Amerikanci i Evropljani nisu uhapsili Karadia, iako je na teritoriji pod njihov kontrolom, jer su smatrali da moe ugroziti krhke odnose u BiH i dovesti u pitanje bezbednost njihovih vojnika. Treba znati da je to ipak grace period i da puna saradnja sa Hakim tribunalom ostaje meunarodna obaveza SRJ utvrena Dejtonskim sporazumom i uslov za skidanje spoljnog zida sankcija, ali i preduslov stabilizovanja odnosa sa susedima (promenjeni odnos Hrvatske prema Hagu jako je doprineo njenoj meunarodnoj afirmaciji). Pozdravljena je izjava dr Kotunice o spremnosti da se ponovo otvori Kancelarija, kao i izjava o odgovornosti srpske strane za poinjene zloine. Mnogi smatraju da je bitnije da se krivcima sudi, nego gde se sudi. Videemo u kojoj e meri i u kojim sluajevima biti mogue da suenje kod kue zameni izruenje Hagu. Ako se i sudi ovde, suditi se mora, ne samo za kriminal poinjen prema sopstvenom narodu, ve i za zloine koje su u ime tog naroda poinili prema drugima. Nama je neophodno suoavanje sa istinom meni se lino dopada Svilanovieva ideja izreena na Radiju Slobodna Evropa o formiranju komisije za istinu (o njima, ali i o nama). U svakom sluaju, kontraproduktivno je dovoditi u pitanje legitimitet i opravdanost Hakog tribunala u celini. Haki sud je obrazovan na osnovu konsenzusa svih stalnih lanova Saveta bezbednosti u legalnoj proceduri; zloini ne mogu ostati nekanjeni; treba sami da budemo zainteresovani da se krivica individualizuje; iako se nepristrasnosti Suda ima ta prigovoriti (naprimer, glatko odbacivanje odgovornosti NATO za bombardovanje civilnih objekata), svakako nije osnovan protiv Srba (sada je najvie Hrvata pred Hakim sudom). 4. Sukcesija je jedan od preduslova za skidanje spoljnog zida sankcija, ali i tu e verovatno biti dovoljno da pregovori ponu na bazi ravnopravnosti bivih republika, odnosno uz prestanak insistiranja na kontinuitetu SRJ sa SFRJ, to je izjavom predsednika Kotunice ve uinjeno. Ako reavanje ova etriri pitanja dovedemo do stepena opte prihvatljivosti, onda e nai neposredni i dugoroni prioriteti biti lake i bre ostvarivani. Bre nego to je iko mogao oekivati, u UN je dolo na dnevni red pitanje prijema SRJ, uz saglasnost stalnih lanova Saveta bezbednosti i podrku naih suseda. Koliko to sad sve izgleda jednostavno. Ovaj Forum ve est godina tvrdi da treba da se odreknemo ideje da smo mi jedini naslednik bive SFRJ i da, kao i svi drugi nastali na tlu bive drave, treba da stanemo pred alter za prijem u UN. Bulatovieva vlada u ostavci je protiv ulaska SRJ u UN, a
195

194

ivorad Kovaevi
Glavni odbor SPS tvrdi da je to krenje Ustava Srbije. Sreom da njih niko vie nita ne pita, jer, po njima, mi se nikad ne bismo vratili u UN i svet. Predsednik Kotunica je u proteklih trinaest dana imao vie kontakata i na viem nivou nego prethodni reim za trinaest godina i sad ele da ubede nekog u ovoj zemlji da to nije dobro. Otvoren nam je i najvaniji put u Evropu. Pakt za stabilnost jugoistone Evrope, OEBS, Savet Evrope, pa sve do kandidature za Evropsku uniju. Ovo poslednje, i najvanije, ne treba uzeti olako. Ako su otklonjene neke politike smetnje, nisu mnoge druge. Uslovi su poznati, oni su potpuno prihvatljivi i nama samima neophodni, ali nisu nimalo laki i mi smo za njihovo ispunjenje sada veoma nespremni. To e biti dug i naporan put za koji se treba dobro pripremiti. Te pripreme treba da ponu odmah: institucionalno se za to posebno organizovati, pripremati harmonizaciju zakonodavstva, odvajati neke postojee i odgajati nove kadrove, prouiti dobro Kopenhake kriterije itd. I Brisel i zemlje lanice su spremne da maksimalno pomognu. Moramo uiniti napor da normalizujemo odnose sa SAD. Postoji u nas jak antiamerikanizam i, uopte, antizapadno oseanje. To se moe razumeti posle prologodinjeg bombardovanja, ali je na tome stari reim gradio svoje glavno propagandno uporite. Antiamerikanizma ima dosta i u Evropi, ali oni usko sarauju na svim poljima sa Amerikom. U svom prilogu o odnosima sa SAD rekao sam: "Opozicija nikako ne bi smela da se pridruuje tom optem patriotskom horu protiv Zapada i Amerike. To, razume se, ne znai da ne treba biti kritian prema nekim neprihvatljivim postupcima meunarodne zajednice i SAD, ali razumno kritian. Iako do promena moemo doi pre svega sopstvenom politikom borbom, bez podrke i simpatija sveta i posebno SAD mi se ne moemo osloboditi okova izolacije i krenuti putem preokreta." Forum za meunarodne odnose je u svom dokumentu "Kojim putem u Evropu i svet" od pre vie od godinu dana istakao: "Jugoslavija mora da se zaloi za to hitnije normalizovanje odnosa sa svim dravama sa kojima su oni prekinuti ili poremeeni, posebno sa SAD, sa kojima smo bili u prijateljskim i saveznikim odnosima jo od poslednjih decenija prolog veka. Danas gotovo sve zemlje sveta, velike i male, razvijene i siromane, veliki ili najvei deo svojih nacionalnih interesa ostvaruju putem razvijanja saveznikih ili partnerskih odnosa sa SAD." Normalizacija odnosa sa susedima je jedan od apsolutnih prioriteta. Postoje svi uslovi da se tome to pre prie i da se prepreke, uz meusobnu spremnost za komromis, otklanjaju. Agenda pregovora je jasna: granina pitanja (ustvari, manji granini problem sa Makedonijom i Prevlaka), stvaranje uslova za povratak izbeglica, efikasna zatita manjina, olakanje viznog reima sa orijentacijom na ukidanje viza, dvojno dravljanstvo itd. Trebalo bi to pre otvoriti dijalog sa svima, pri emu je najjednostavnije prii odmah punoj normalizaciji odnosa sa Makedonijom i uspostaviti diplomatske odnose sa Slovenijom.
196

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

Bosna i Hercegovina je pravi test spremnosti SRJ da u punoj meri podri Dejton i izvri preuzete obaveze. Ako to uine Hrvatska (koja se ve jasno deklarisala to je ak bila jedna od kljunih taaka Mesievog predizbornog programa) i SR Jugoslavija, poseban interes za Hrvate u okviru Federacije, odnosno za Republiku Srpsku, e biti lake i bez veih problema realizovati; kratka poseta Predsednika Kotunice Sarajevu i razgovori sa trolanim Predsenitvom su jako dobar korak u tom pravcu. Uspostavljanje normalnih diplomatskih odnosa je obaveza koju su Miloevi i Izetbegovi preuzeli pismom Kristoferu. Obe strane treba da odustanu od tube i protivtube Meunarodnom sudu pravde. Sa Hrvatskom je proces normalizacije ve bio otpoeo i posle promena u Srbiji moe biti jako ubrzan. Dobri odnosi izmeu Srbije (odnosno SRJ) i Hrvatske imaju bitan znaaj za sreivanje odnosa u regionu. U Srbiji nije dobro primljena izrazita uzdranost hrvatskih medija u odnosu na rezultate izbora u SRJ. Postoji, verovatno, neka vrsta bojazni (kao i u Crnoj Gori) da vie nee biti preteni miljenici meunarodne zajednice. I Jugosavija to nee biti dugo. Sad su potrebni gestovi razumevanja i dobre volje sa obe strane. Uputnije je ii na bilateralnu saradnju i odnose; projekti i eme multilateralnih sporazuma i regionalnih struktura (Biltov itd.) samo unose sumnju i oteavaju uspostavljanje normalnih odnosa i saradnje. Multilaterarna ekonomska saradnja je najlaka kroz zajednike projekte u okviru Pakta za stabilnost. U privlaenju privatnog kapitala zemlje regiona ne bi trebalo da konkuriu jedna drugoj, ve da ponude iru ekonomsku zonu, ekonomski identitet regiona i vee trite za ulaganja. Treba irom otvoriti druge kanale komunikacije i saradnje u kulturi, u nauci, u sportu, izmeu srodnih politikih stranaka, izmeu nevladinih organizacija (to je jedino ivelo tokom itavog ovog perioda). Odnosi sa starim susedima su ne manje vani. Na izvestan nain moda se izdvaja vanost odnosa SRJ i Maarske. Maarska je, konano, jedina NATO zemlja koja nema vize sa SRJ i koja je objektivno vrlo zainteresovana da Jugoslavija to pre izae iz izolacije (iako se maarska vlada nije uvek tako ponaala). Postoje svi uslovi da Maari u Vojvodini budu zaista most saradnje izmeu dve zemlje. Opasnost da nas izolovane zaobiu glavni evropski putni pravci, valjda je nedavnim promenama otklonjena, tako da je mogue zajedniki pripremati projekte za modernizaciju autoputa E-5, eleznice, plovidbe Dunavom i ekoloke zatite. Sa Grkom odnosi nikada nisu ni bili potpuno prekidani i, u novim uslovima, dobijaju na znaaju i za njih i za nas. Treba razmisliti ta se moe uiniti na normalizaciji odnosa sa Albanijom. Ne bi nam pala kruna s glave da mi damo inicijativu za normalizaciju odnosa. Dobro bi bilo da ujemo danas neto od onih koji bolje poznaju ovaj problem. Na kraju da kaem neto i o voenju spoljne politike i diplomatskoj slubi. Spoljna politika, posebno u situaciji kad imamo vladu kompromisa sa
197

ivorad Kovaevi
starim reimom, mora biti koordinisana sa jednog mesta. Centralna taka legitimiteta nove vlasti je predsednik Jugoslavije i on mora imati punu kontrolu nad spoljnom politikom i njenim sprovoenjem, u sadejstvu sa ministrom spoljnih poslova i potpredsednikom Vlade zaduenim za koordinaciju spoljnih ekonomskih i finansijskih odnosa. To je u skladu i sa optim trendom u svetu da efovi drava ili vlada najdirektnije uestvuju, ne samo u formulisanju ve i realizaciji spoljne poltike. Oni se redovno sastaju bilateralno i na svetskim, evropskim i regionalnim sastancima, oni to ine bez nekadanje pompe, jedan za drugog su Bil, Toni i Gerhard i treba se u to drutvo, u skladu sa mestom koje nama objektivno pripada, to pre ukljuiti. To je pojednostavljeno injenicom da je na novi predsednik, u situaciji kad su svi u Evropi, regionu i svetu pustili dubok uzdah olakanja, izaao pod jarkim reflektorima na meunarodnu scenu. Mnogo je komplikovanija situacija sa MIP. Razume se da je najprihvatljivija kombinacija promena sa kontinuitetom, ali ovo drugo nije lako. Niti moe biti kontinuiteta sa prethodnom politikom, niti u pogledu kadrova koji su je sprovodili, jer je osnovni kriterij bio apsolutna lojalnost Miloeviu, a trinaest godina nas deli od kontinuiteta sa jednom svakako sposobnom diplomatijom SFRJ i odlinim kontaktima i reputacijom koje je ona imala. Nismo za revanizam, svim kompetentnim i neukaljanim ljudima treba dati novu ansu, posebno mlaima, ali ne bi se smela ponoviti greka nove hrvatske vlade koja je dugo oklevala da neke neophodne izmene brzo izvri. Treba otvoreno rei: ne mogu kontakte sa UN, sa ruskom, kineskom, makedonskom, maarskom, austrijskom i nekim drugim vladama ostvarivati sadanji ambasadori, jer su ve u tamonjim sredinama postali persone non grata. U Vaingtonu, Berlinu, Parizu i Londonu, da kaemo, sreom, nemamo ambasadore, tako da je jo jednostavnije poslati nove ljude. Ne manje je vano da Evropa i Amerika poalju u Beograd prvorazredne ljude. Posebno je vano odabrati i pripremati prave ljude za mnogobrojne evropske i svetske meunarodne institucije u koje emo ui. To se u periodu nae izolacije jako razvilo i ne moe se brzo savladati. Parlament nije dosad igrao nikakvu ulogu u formulisanju i promiljanju spoljne politike. Spoljnopolitiki odbori mogu da budu pogodna mesta za debatu i kontakte. Mediji bi morali preuzeti ulogu koju imaju u svim razvijenim i demokratskim drutvima u analizi meunarodnih odnosa, kritici spoljnopolitike orijentacije ili pojedinih poteza i nuenju novih ideja. Iako svi pozdravljamo osnovnu orijentaciju i dobre politike reflekse novog predsednika i nove vlasti, ima i primesa udvoritva i apologije. Ozbiljna kritika analiza nam je potrebnija nego ikad. Meutim, nije re samo o nezavisnom stavu, ve i o kompetenciji. Instituti u oblasti meunarodnih politikih i ekonomskih odnosa su sistematski degradirani, uz nastojanje da se pretvore u propagandiste
198

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

spoljnopolitikih poteza Miloevia. Sreom, tamo ima dosta sposobnih i afirmisanih istraivaa koji bi u novoj demokrartskoj klimi i pod novim rukovodstvom, mogli mnogo da pomognu. Sve ozbiljne diplomatije dosta se oslanjaju na tzv. think-tankove. Univerzitet je prirodno izvorite kadrova, ideja i znanja u oblasti spoljne politke, meunarodnih odnosa, meunarodnog prava, evropskih studija i meunarodne ekonomike. Univerziteski nastavnici i saradnici mogu biti angaovani na ozbiljnim projektima, ili kao eksperti u meunarodnim telima. Mi smo imali i ozbiljne strune i naune asopise posveene razliitim aspektima meunarodnih odnosa i meunarodnog prava. Oni su uglavnom vegetirali u uslovima autoritarizma, izolacije i besparice. Sad zasluuju svaku pomo i podrku. U periodu za nama razvila se jedna raznovrsna alternativna diplomatija opozicionih politikih stranaka i mnogobrojnih nevladinih organizacija. To u novim uslovima ostaje i dalje vaan vid nae aktivnosti na spoljnem planu koji ne moe biti zamenjem zvaninom diplomatijom. Istovremeno, ostvareni su mnogobrojni znaajni kontakti koje treba gajiti, a jedan broj mlaih ljudi je osposobljen za prihvatanje odgovornih dunosti u naoj spoljnoj slubi. U veini razvijenih zemalja postoje tzv. Councils for Foreign Relations, koji okupljaju kompetentne ljude, vode ozbiljne rasprave, nude tribinu vladi i stranim gostima itd. U nas ve estu godinu radi Forum za meunarodne odnose, koji ini ezdeset dobrih poznavalaca meunarodnih politikih i ekonomskih odnosa i meunarodnog prava. Mi smo bili aktivni i glasni i kolektivno i pojedinano, a imamo i nae glasilo "Spoljnopolitike sveske", iji je poslednji broj posveen dananjoj temi. Forum je spreman da o pojedinim pitanjima iz domena meunarodnih odnosa i spoljne politike organizuje internu ili javnu raspravi i da sa svojim stavovima i preporukama upozna one koji nose odgovornost za spoljnu politiku. (Uvodno izlaganje na tribini Foruma za meunarodne odnose i Centra za antiratnu akciju "Jugoslavija i svet 2000.", Medija centar, 2. novembar 2000; objavljeno u Republici i Biltenu br. 20 Politiki tim 2000)

199

ivorad Kovaevi

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

Jugoslavija preraste u uniju Srbije i Crne Gore dobre. Prvo, ve sada je u Crnoj Gori ostvaren toliki stepen faktike samostalnosti da se teko moe ii natrag. Drugo, zajednica dve (i to toliko disparatnih po veliini) republike od nekadanjih est i nije imala pravo na ime Jugoslavije. Tree, lake e ii uspstavljanje odnosa i saradnje meu novostvorenim dravama na tlu SFRJ ako se nijedna od njih ne zove Jugoslavija, ime bi se i konano jasno potvrdila teza o diskontinuitetu sa bivom dravom. Time dolazimo i do odnosa nove vlasti sa novim susedima. Slaem se sa Ilijom ukiem da to mora biti u vrhu njenih prioriteta. I tu treba izbei sindrom koji se pojavio u odnosima sa Crnom Gorom. Primetno je da je, na primer, u Hrvatskoj, sudei bar po medijima, dosta uzdrano prihvaena promena u Srbiji. Da li tamo, a moda i u Makedoniji i BiH, ima strahovanja da e se panja i pomo meunarodne zajednice okrenuti vie prema Srbiji ili su u pitanju rezerve prema pogledima predsednika Kotunice ili dosadanjoj reputaciji srpske opozicije, nije vano, tek, treba promenu prihvatiti sa velikim olakanjem i ne insistirati sada na izvinjenju, ne razmiljati vie o odlasku na Kosovo ili initi bilo ta to nepotrebno iritira ili oteava uspostavljanje normalnih odnosa. To, ni u ta manjoj meri, vai i za novu vlast u Srbiji/Jugoslaviji. Bio bi pogrean oseaj trijumfalizma i pobednike euforije. Vaan korak je uinjen izjavom predsednika Kotunice o naputanju kontinuiteta i elji da se ide u ravnopravnu sukcesiju. Kad je meunarodna zajednica progutala gorku pilulu i dala grace period za izruenje optuenih Hagu, ne bi niko na prostoru bive Jugoslavije trebalo, u ovom trenutku, naglaavam u ovom trenutku, da insistira na krivicama, kaznama, optuivanju iako e sve to uskoro doi na dnevni red, ali kad ve uspostavimo solidnu infrastrukturu svojih meusobnih odnosa. Treba poeti od sukcesije, uspostavljanja punih diplomatskih odnosa, okonanja graninih problema, pa staviti na dnevni red pitanje zatite manjina, povratka prognanih i reavanje statusnih pitanja. Mislim da treba krenuti od bilaterale, a u multilaterali od zajednikih programa u okviru Pakta za stabilnost. ini mi se da nije uputno izlaziti sa inicijativama za neko institucinalno regionalno povezivanje, sa bilo im to lii na obnavljanje Jugoslavije. Zgradu treba graditi iz temelja, a ne od krova. Umesto da konkuriemo jedni drugima u privlaenju javnih sredstava i privatnog kapitala, bolje je da ponudimo zajedniku, ekonomski privlaniju zonu sa zajednikim projektima. Tako je uostalom nastala i Evropska unija od Zajednice za ugalj i elik, preko zajednikog trita do ekonomske zajednice i politikog udruivanja na kraju. to se tie Kosova, ni tu ne treba uriti sa reenjima, jer je to sada kvadratura kruga veina stanovnitva je za nezavisnost, ali nije meunarodna zajednica (koja je to zapisala u Rezoluciji 1244), a neprihvatljivo je i za Srbiju, ali ne vie za Miloevievsku ve, novu demokratsku Srbiju, o kojoj se mora voditi rauna. Zato je bolje insistirati na potpunom sprovoenju Rezolucije 1244 i, naroito, obezbediti do kraja bezbednost, zatitu i ravnpravnost svih na
201

SREIVANJE ODNOSA SA CRNOM GOROM

Lake e ii uspostavljanje normalnih odnosa sa Evropom i SAD, nego odnosa sa Crnom Gorom i sa novim susedima. Crna Gora je apsolutni prioritet. Jedno je ta se sada mora uiniti u periodu do novih republikih i saveznih izbora, a drugo je pripremati se za ozbiljno i trajno sreivanje meusobnih odnosa. Drugo je vanije nego prvo i sve treba raditi u prvom periodu tako da olaka sporazumevanje u drugom. Naalost, sad obe strane pokazuju manjak strpljenja, vizije i tolerancije. Vladajua koalicija u Crnoj Gori bojkotovala je izbore iz dva razloga: jedan je naelan i javno deklarisan, i za njega se moe imati razumevanje nisu mogli da prihvate Miloeviev ustavni udar koji je Crnu Goru konano anulirao kao ravnopravnu federalnu jedinicu, i drugi ukanovi nije verovao da Miloevi moe izgubiti izbore, pa je smatrao da bi izlaskom na izbore suvie stavio na kocku. To je ve miskalkulacija. Koji je motiv bio jai ne treba pekulisati. To je sada istorija i svako treba da izvue zakljuke. ukanovi, da je bojkotom samog sebe eliminisao iz uea u novoj saveznoj vlasti i da Kotunica mora da pregovara sa onima koji su uestvovali na izborima, ako hoe da ima saveznu vladu, a DOS da politiki legitimetet u Crnoj Gori ima koalicija Da ivimo bolje i da se sa njom mora pregovarati. Kotunica je morao odmah da predloi ukidanje sramnih amandmana na Ustav koje je ekspresno doneo Miloevi. Kontrargument da ne bi mogao da dobiju podrku u Saveznoj skuptini nije validan, jer bi politiki efekat imao sam predlog. ukanovi jeste gubitnik, ali ne treba nad tim zlobno likovati u Srbiji, jer je jo vei gubitnik SNP, za koju je glasalo manje od etvrtine stanovnitva i iji je stvarni ef Miloevi izgubio izbore u Srbiji. Crna Gora gubi i dosadanji povlaeni status u meunarodnoj zajednici, jer je bar do daljeg glavni mezimac Srbija. Upuivanje Crne Gore na referendum kao jedini pravi test narodne volje je naelno ispravno, ali bi to bio sada krajnji avanturizam, jer bi doneo nove estoke podele i tenzije u Crnoj Gori. Time ne treba da mae ni Crna Gora: prvo, meunarodna zajednica je protiv toga i koliko god se Crnogorci junaili, oni ne mogu bez jasne podrke i pomoi meunarodne zajednice, a drugo, raspoloenje naroda koje je pre izbora, u situaciji velikog pritiska iz Srbije, moglo da bude u korist nezavisnosti, sada, posle demokratskih promena u Srbiji, verovatno se menja. Zato je bolje da i jedni i drugi malo spuste durbin i da ne oteavaju budue razgovore niti sa pozicije veliine i paternalizma Srbije niti sa pozicije demokratske i meunarodno uvaavane Crne Gore. Lino mislim da su ideje o tome da
200

ivorad Kovaevi
Kosovu, a posebno Srba i pripadnika drugih manjinskih naroda. Kuner ne uiva u tom pogledu poverenje u Srbiji i bilo bi bolje da ga neko, prihvatljiv za obe strane, zameni. Svialo se to kome ili ne, treba raunati sa dugoronim prisustvom meunarodne uprave na Kosovu. Svako ishitreno insistiranje na utvrivanju stratusa Kosova nosi opasne potencijale. Razume se, pitanje Kosova e se lake reavati ako se uklone tenzije izmeu Srbije i Crne Gore. Treba odmah, bez odlaganja, razmiljati o promenama u spoljnoj slubi Jugoslavije. Ovi dananji, ni u MIP ni kompromitovani ambasadori ne mogu predstavljati novu vlast. Mislim da te promene nisu u neskladu sa potovanjem legaliteta i odricanjem od revanizma. Nee biti lako nai adekvatne zamene, ali taj proces treba odmah da pone. U Hrvatskoj su, ini se, dosta nepotrebno oklevali. Spoljna politika u Jugoslaviji je bila u rukama jednog jedinog oveka. Sad bi se morali ukljuiti spoljnopolitiki odbor u parlamentu i sam parlament, nauni instituti, struna tampa i nevladine organizacije. Nema ozbiljnog promiljanja nove spoljne poliitike bez njihovog ukljuivanja. Izlaganje na sednici Foruma za novu Srbiju, Budimpeta 22.-25. oktobar 2000.

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

BEZ STRATEGIJE, INSTITUCIJA I KADROVA

Savezna vlada je ta koja vodi spoljnu politiku, ali u ovim okolnostima, ne bez razloga, voenje spoljne politike e se dobrim delom koncentrisati u rukama centralne take legitimiteta nove vlasti, a to je predsednik SRJ Vojislav Kotunica. Za to treba imati razumevanje, iako po Ustavu to ba nije sasvim tako kae u razgovoru za Ekonomist magazin ivorad Kovaevi, bivi gradonaelnik Beograda i bivi ambasador SFRJ u SAD, a danas predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, lan Foruma za meunarodne odnose. "Ne kaem da se time Ustav kri", nastavlja Kovaevi, "jer i sada je u svetu stil da efovi drava i vlada direktno na raznim samitima i u linim kontaktima, vode spoljnu politiku; a u tome uestvuju nevladine organizacije, think-tenkovi i to ne samo u formulisanju, nego i u organizaciji spoljne politike. Mislim da e to i predsednik Kotunica initi, jer poluge spoljne politike nisu aktivirane pre svega parlament. U spoljnu politiku se, dodue, mogu ukljuiti i svoj rad nastaviti politike stranke i nevladine organizacije koje su u uslovima kompletne izolacije predstavljale neku vrstu alternativne diplomatije. Tu su i druga tela, kao to je Forum za meunarodne odnose u kome je grupa kompetentnih poznavalaca meunarodnih odnosa bivih diplomata, profesora univerziteta, novinara. Tako da spoljna politika ulazi na velika vrata u na ivot, jer smo, s jedne strane, probili izolaciju, a s druge, svet je prisutniji nego ikada. Najzad otvorena je mogunost da o tome slobodno razgovaramo. Prema tome mislim da e mediji moi da odigraju znaajnu ulogu, pod uslovom da su spremni za jednu kritiku analizu spoljnopolitikih poteza to zahteva ne samo inicijativu ve i kompetenciju". Ekonomist magazin: Koji bi trebalo da budu principi i prioriteti nae spoljnopolitike orijentacije? ivorad Kovaevi: to se tie nae spoljnopolitike orijentacije, ona nije stvar neke velike debate. Razbijanjem okova izolacije mi smo doli u situaciju da nam je orijentacija nametnuta. Prvo, to je ve uinjeno ulaskom u UN i OEBS, ali treba da idemo ka Savetu Evrope i drugim meunarodnim, posebno finansijskim organizacijama MMF i Svetskoj banci. Taj proces ide bre nego to je iko oekivao, jer meunarodna zajednica pokazuje veliku spremnost da pomalo zamuri u pogledu ispunjavanja uslova koji su predvieni za skidanje spoljnog zida sankcija. Drugo je evropska orijentacija. I taj put je jasno trasiran on je dosta teak jer zahteva prilagoavanje, sinhronizaciju i harmonizaciju

202

203

ivorad Kovaevi
zakonodavstva, odgovarajue institucije, mnoge promene u zemlji na putu u Evropsku uniju. Tree to su susedi sa kojima moramo brzo da normalizujemo odnose, prirodnim redom, a moda i u isto vreme, poev od Makedonije sa kojom ima najmanje problema i Slovenije sa kojom nemamo diplomatske odnose. Zatim sa BiH, to je i naa obaveza po Dejtonu, pri emu obe strane treba da pokau spremnost za uzdravanje od zahteva koji teko mogu da budu prihvaeni, a takva je tuba BiH Meunarodnom sudu pravde u Hagu. Tube treba da miruju do uspostavljanja diplomatskih odnosa. Odnosi sa Hrvatskom predstavljaju kimu dobre atmosfere u regionu. Postoje diplomatski odnosi, ali ne vie od toga i zato treba ii u otklanjanje prepreka. Jedna pregovori o sukcesiji, otklonjena je promptnom izjavom predsednika Kotunice da mi vie ne insistiramo na kontinuitetu sa SFRJ, ime su sve drave stavljene u isti poloaj. Sledee, to je revitalizacija i normalizacija odnosa sa SAD, to je na najboljem putu, ali pritom treba prevladati jako antiameriko oseanje razvijeno posle bombardovanja. Zatim treba regulisati odnose sa Rusijom i ostalim zemljama u svetu, bez pretenzija da vodimo globalnu politiku. Nova politika zahteva i nove ljude. Do sada su opozvana samo dva ambasadora. Ono to je karakterisalo sve zemlje u tranziciji da se pri raskidu sa starim sistemom koriste kombinacijom kontinuiteta i promena, kod nas je teko ostvariti. U nas je prisutan totalni diskontinuitet. Mnogi ambasadori u znaajnim zemljama postali su i apsolutno je nemogue zamisliti da oni sprovode novu spoljnu politiku. Situacija je donekle olakana injenicom da mi nemamo diplomatske odnose sa SAD, Velikom Britanijom, Francuskom i Nemakom, tako da e tamo otii novi ljudi. U ostale zemlje ambasadori e otii kad vlast nae adekvatne zamene. To nije jednostavno, jer mi nemamo kontinuitet sa jednom sposobnom diplomatijom. Taj prekid traje 13 godina, to je bilo dovoljno da neki ljudi odu sa scene i da nisu za neposrednu upotrebu. Zato se treba orijentisati na irenje kadrovskog potencijala u strankama, nevladinim organizacijama i medijima to su inile i ine zemlje koje imaju na raspolaganju profesionalne diplomate. U medijima se nedavno moglo proitati da biste Vi mogli biti jugoslovenski ambasador u SAD. Da li biste prihvatili to mesto? Pitanje je hipotetino i apsolutno bez osnova. Niko sa mnom nije razgovarao, a mislim i da to ne bi bila dobra odluka. Ima puno mlaih i kompetentnih ljudi koji mogu taj posao obavljati. Da li oekujete neku vrstu kompromisa oko imenovanja diplomatskih predstavnika, jer i sami ste rekli da je Savezna vlada nastala kompromisom? Ruku na srce, taj kompromis postoji i u starim i razvijenim demokratijama. Recimo, kada bude izabran novi predsednik SAD jedan broj ambasadora e biti zamenjen, iako ne znai da su bili nekompetentni. U naim uslovima svakojakih kompromisa e biti i to zbog kadrovske oskudice, dvovlaa koje nee dugo trajati i situacije sa Crnom Gorom. Kompromisi
204

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

nisu poeljni, ali su sr svake politike. Ne bi valjalo da se kopira praksa koja se javljala na drugim nivoima, da jedino stranke dobiju mesta, ili kao u bivoj SFRJ republike. Treba voditi rauna o tome da se u odgovarajue zemlje poalju najbolji ljudi koji govore jezike, sa meunarodnim iskustvom koje nuno ne mora da bude diplomatsko. U Titovo vreme imali smo ambasadore u 150 zemalja. Kako danas da dostignemo nivo koji ima svetska diplomatija? Mi sada neemo voditi globalnu politiku kao u dobra SFRJ. Zato mora doi do praktinih reenja, da jedan ambasador bude akreditovan u vie zemalja. Nas eka apsolutno veliki posao, ali je dobro da postoji veliki broj mladih obrazovanja ljudi, moda ne za ovu funkciju, ali koji se mogu brzo obrazovati. Mi smo izgubili 10 godina, a u svetu se mnogo toga promenilo. Tu je novo pravo, postoji ak i novi argon, a i diplomate se meusobno poznaju. Meunarodni odnosi su za nas terra incognita. ak mislim da spoljnno-politika strategija nije toliko vana kao ekonomska. Mi smo sada u situaciji da je pobedu odnela koalicija partija koja se za vlast nije pripremala ni programski ni kadrovski. Forum za meunarodne odnose je u dva navrata nudio platformu nove spoljne politike, ali to nije nailo ni na kakav odjek. Oni su mislili da sve o tome znaju. A promene su potrebne u obrazovanju, ekonomiji, socijalnoj oblasti i ne treba se zavaravati da to moe vlada, pogotovo ne politike stranke. Znate, zbog zahteva MMF u vreme dunike krize, drmala se ondanja snana Jugoslavija. Ako MMF bude benevolentan u pogledu politikih uslova, uopte nee biti blagonaklon oko uslova u platnom bilansu, monetarnoj politici, transparentnosti politike, monopola, dovoenju opte i line potronje u sklad sa raspoloivim resursima. Mi za to uopte nismo spremni. Vidite li probleme koji koe uspostavljanje odnosa sa susedima? Postoje dve vrste problema. Jedan je unutranji, a to je pitanje odnosa sa Crnom Gorom i to se mora reiti. Od toga zavisi kao kakva zemlja emo ui u te odnose. Drugi problemi nisu direktno vezani za odnose sa pojedinim susedima, ve pripadaju arsenalu instrumenata poverenja. Najvaniji je odnos prema Hakom sudu. Dok ne bude pune kooperacije sa Hakim sudom nee doi do obnove poverenja. Na tome treba da rade sve zemlje. Hrvatska je u tom pogledu mnogo uradila. U tom suoavanju sa istinom i samim sobom mi moramo da napravimo odluan zaokret. Meutim, ima i drugih praktinih pitanja o kojima se mora pregovarati. Pre svega treba ublaiti vizni reim i razmotriti instituciju dvojnog dravljanstva, a najvanije je pitanje prognanih i izbeglih, o emu svaka zemlja treba sa svoje strane uiniti sve. Takoe treba obezbediti punu zatitu nacionalnih manjina. S obzirom da nemamo jasno definisanu spoljnu politiku, ta da radimo sada kada u nau zemlju stiu mnoge strane delegacije? Postoje kratkoroni i dugoroni ciljevi. Mi smo preplavljeni stranim delegacijama. Na to treba odgovoriti, a mi nemamo mehanizam za prihvatanje. Treba da budemo svesni da smo sad mezime meunarodne
205

ivorad Kovaevi
zajednice, da to nee dugo trajati i da se gvoe kuje dok je vrue. To znai da narednih mesec-dva treba iskoristiti za reavanje kratkoronih problema, jer eka nas zima. Potrebno je uspostaviti diplomatske odnose i obezbediti instrumente za primanje direktne pomoi, a onda graditi strategiju za budunost i osnivati institucije koje e to moi da nose. U mnogim zemljama u tranziciji postoje ministarstva za evropske integracije, za ta mi nemamo dovoljno kadrova. Samo Kopenhagenski uslovi i kriterijumi (za ulazak u EU) su tako strogi da o svakom od njih treba razmiljati i stvarati osnovu. Mi nemamo institucionalnu podrku u osposobljenoj javnoj upravi, u NBJ, ministarstvu spoljne trgovine i slino. Stoga samo moemo da odgovaramo na tue inicijative. Daleko smo od toga da preduzimamo sopstvene, jer za to nemamo strategiju, institucije ni kadrove. Putujete u Zagreb, kojim povodom? U Zagrebu se odrava takozvana trilaterala perspektive odnosa i saradnje Hrvatske, BiH i SR Jugoslavije. Na taj skup dolazi jedan broj visokih predstavnika vlada ali i nevladinih organizacija. Proli sastanak je odran u Banja Luci, a ovaj zagrebaki u potpuno promenjenim uslovima. Smatramo da nevladine organizacije, koje su probijale blokadu i barijere tih nacionalistikih politika i meusobne mrnje, mogu i dalje da igraju veliku ulogu i da ostvaruju razliite vrste kontakata, daju inicijative i vre pritisak na vlade. Treba raditi na uspostavljanju meusobnih odnosa, jer odmah potom u istom gradu treba da se odri samit Pakta za stabilnost jugoistone Evrope. Ekonomist magazin, 21. novembar 2000. Intervju: Biljana Todorovi

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

EVROPSKA REPUBLIKA

U pravom trenutku, kad elimo da se vratimo u Evropu iz koje smo sami sebe isterali, da uhvatimo izgubljeni korak dug deset godina i da se kandidujemo za udruenu Evropu, dobili smo jednu dragocenu knjigu. Evropska republika Miela Fuea je i informativna i inspirativna, faktografska i filozofska. Miel Fue je u njoj sretno kombinovao kontemlplativnost, briljantan esejistiki stil i smisao za paradoks jednog Francuza, sistematinost i odgovornost jednog naunika u za nas nedovoljno afirmisanoj oblasti politike geografije i obilje ideja jednog reformatora i politikog analitiara, neposredno angaovanog u promiljanju budunosti politike Evrope. Uzgred budi reeno, termin politika Evropa pozajmio sam od g. Fuea. Naime, kolokvijalno se kae Amerika a misli se na Sjedinjene Drave i kae se Evropa a misli se na politiku Evropu, Evropsku uniju, meudravni savez koji zasad ine zemlje zapadne i mediteranske Evrope, sutra centralne, a prekosutra i jugoistone Evrope. Teko da e i u daljoj budunosti Evropska unija pokrivati itav kontinent. Autor je nama uputio dve kratke, ali vredne poruke: prvo, da e "neizvesnosti u pogledu demokratskog razvoja Srbije, koja e se jednog dana (a taj dan je sreom doao) morati opredeliti izmeu mikro-imperijalnog nacionalizma ... i savremenog otvorenog i evropskog identiteta" i drugu, da e "puno ostvarenje srpskog identiteta doi otvaranjem prema modernosti i evropskim vrednostima". U vreme kad je Zapadna Evropa prerastala iz ekonomske u politiku zajednicu, zajednika drava junoslovenskih naroda se raspadala. Nije tragedija u tome to se raspala nego u tome kako se raspala u mrnji, krvi, ratovima i etnikim ienjima. Nismo se drali poruke filozofa Vladimira Jankelevia da je demokratrija "umetnost upravljanja nesaglasnostima na civilizovan nain". Da smo se rastali kao esi i Slovaci, granice meu nama liile bi na engenske. Dve vrste kartografa, o kojima govori i Fue, odigrale su u svemu tome vanu ulogu. Jedni crtai novih mapa bili su nacionalistiki ideolozi koji su ostvarenje veliine drave i nacije nalazili u pomeranju granica i teritorijalnim osvajanjima, ratovima i "humanim preseljenjima". "Odista," kae Fue, "za veinu kriza ne mogu se nai reenja sve dok teritorijalne fantazije, u njihovoj arhainosti, imaju prvenstvo, zbog toga to zatvaraju aktere u jednu igru nulte sume."
207

206

ivorad Kovaevi
U traenju reenja za prestanak krvavog balkanskog pira, i Evropa i Amerika su nudile nove karte, od Kutiljerove, Ovenove, Vensove i Stoltenbergove, sve do Dejtonske, u zakasnelom pokuaju da gospodare rata privedu razumu. Evropa nije na vreme shvatila ozbiljnost krize koja se nadvijala nad Balkanom i pretila bezbednosti Evrope niti je blagovremeno reagovala na nju, pored ostalog zato to je, impresionirana ujedinjenjem Nemake, a sama nedovoljno ujedinjena, pretpostavila dobre odnose sa najjaom evropskom silom potrebi da, nepristrasno i odluno, u vreme dok su balkanski nacionalistiki akteri bili jo slabi i nesigurni, izvri pritisak da se raspad najvee drave na jugoistoku Evrope ne odigra tako nepripremljeno i violentno. Promenljiva geografija u ovom delu Evrope jo nije dobila svoju konanu mapu. Budunost dvolane federacije koja je sebe nazvala Jugoslavijom je neizvesna, a pitanje Kosova e za dogledan period pred nama ostati nereeno. Ipak, demokratskim promenama u Hrvatskoj poetkom godine i u Srbiji ove jeseni, stvorene su osnovne politike pretpostavke da odnosi izmeu novostvorenih drava uu u normalnu, kooperativnu i partnersku fazu. Veliko ohrabrenje je bio nedavni samit zemalja zapadnog Balkana, na kome su lideri novih drava pruili jedan drugom ruku saradnje a Evropska unija ruku podrke kroz sporazume o pridruivanju i saradnji i spremnost da ih jednog dana, kad za to ispune uslove, primi u svoje drutvo. Neemo valjda jo jednom pogreiti pa svoje zaevice i revandikacije staviti ispred nae velike anse i primarne politike aspiracije da postanemo deo udruene Evrope. Taj put je jasno trasiran, ali nije ni brz ni posut ruama, jer trai snanu politiku volju, spremnost na radikalne reforme i prilagoavanje institucija, zakondavstava i stila ivljenja i ponaanja. Odnosi meu zemljama Balkana treba da se grade prema modelu evropskog udruivanja, odakle dobijamo inspiraciju i ohrabrenje. Ako zaetak nove Evrope nalazimo u pomirenju i zajednikoj inicijativi dva vekovna neprijatelja Francuske i Nemake, partnerski srpsko-hrvatski odnosi treba da budu kima pomirenja, stabilnosti i dobrosusedstva u regionu, uz neophodnost da se oni razvijaju ne na tetu ve u prilog celovitosti i integriteta Bosne i Hercegovine, u skladu sa Dejtonskim i Pariskim sporazumom. Treba da na Balkanu ostvarimo malu Evropu da bismo bili spremni za veliku Evropu. Svi sada imamo istu ansu i u istoj smo polaznoj poziciji, ali, u skladu sa diplomatijom regate, kako kae Miel Fue, ne moramo svi u isto vreme stii na cilj. Kopenhagenski kriteriji iz 1993. su jasni i nediskutabilni: stabilnost institucija koje garantuju demokratiju, pravnu dravu, potovanje prava oveka i manjina, postojanje funkcionalne trine privrede sposobne da izdri ok utakmice na jedinstvenom evropskom tritu i sposobnost prilagoavanja dostignuima Zajednice (acquis communautaire). to poptpunije ispunjenje tih uslova ne treba shvatiti samo kao kupovanje ulaznice za ulazak u evropsku kuu, ve pre svega kao sopstvenu potrebu da to pre preemo prag
208

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

siromatva, autoritarnosti, drutvenog nereda i voluntarizma i postanemo moderna zemlja koju e karakterisati snane demokratske institucije, demokratska politika kultura, vrednosti otvorenog drutva i liberalna, konkurentna trina pivreda. Sem ovih, za sve potencijalne kandidate jednakih kriterija, od zemalja ovog regiona se oekuje i ispunjenje odreenih politikih uslova, koji su vezani za odluan raskid sa politikom prethodnih reima koji su nas krvno zavadili sa onima sa kojima smo tako dugo iveli zajedno, uveli u ratove i doveli do prosjakog tapa. Moramo to pre uspostaviti normalne diplomatske i sve druge odnose bez ikakvih uslovljavanja, olabaviti granine reime i omoguiti slobodno kretanje ljudi, robe, novca i ideja, i posebno, otklanjati posledice rata omoguiti povratak prognanih, izbeglih i raseljenih u svoje domove ili one koji e im se izgraditi, uvesti dvojno dravljanstvo, reiti pitanje sukcesije itd. Odnos prema Hakom tribunalu je vaan preduslov za normalizaciju i harmonizaciju odnosa meu nama. To je podvueno posebnim zakljukom zagrebakog samita. Dok ne bude potpune saradnje nae tri drave sa Hakim sudom, nee biti poverenja u elju vlada i naroda da naprave konaan raskid sa prolou i politikom koja nas je odvela u ratove. Zloini ne mogu ostati nekanjeni. Njih nisu poinili Srbi, Hrvati i Bonjaci, ve neko u ime tih naroda i taj neko mora biti izveden na sud, kako bi se krivica individualizirala. U protivnom, ljaga i odgovornost ostaje u oima suseda i sveta na itavim nacijama. Ne manje je potreban raskid sa duhom antievropejstva, ksenofobije, nacionalistikog slepila i zagrienosti i odbojnosti prema Evropi, koji je vladao ovim prostorima i bio svesno i svesrdno promovisan od reima i njegove propagande. Mi smo oduvek pripadali Evropi, ne samo geografski; duga je istorija proimanja nae i evropske kulture, ali nas je decenija bezumlja i izolacije prilino odvojila od Evrope. Sada treba ponovo razvijati evropski duh i nain miljenja, evropske vrednosti, evropska merila i svest o pripadnosti naoj iroj domovini Evropi. Tome mnogo mogu da doprinesu mnogobrojne nevladine organizacije, od Evropskog pokreta u Srbiji nadalje, evropske kue, mediji itd. Mladi su i dosada imali najintenzivniji kontakt sa Evropom, dodue vie preko interneta i drugih oblika savremenog komuniciranja nego neposredno, putem ivog, nezamenljivog kontakta sa svojim vrnjacima u drugim zemljama Evrope. Nadamo se da e vlade evropskih zemalja, francuski, nemaki i drugi kulturni centri, evropski univerziteti, civilni sektor u Evropi, dati svoj doprinos ne samo naem nastojanju da Srbija bude mnogo prisutnija u Evropi, ve, jo i vie, Evrope u Srbiji. Proevropska orijentacija, u smislu pridruivanja politikoj Evropi Unije, postala je posle 24. septembra i 5. oktobra kljuno strateko opredeljenje ove zemlje i to vie nije predmet rasprave. Knjige kao to je ova pred nama informiu nas, ohrabruju i podstiu. Posle tolikih lutanja, pogrenih koraka i provincijalne zaaurenosti, okrenuli smo se ponovo Evropi i Evropa se otvara
209

ivorad Kovaevi
prema nama, nudei nam ansu da uestvujemo u jednom uzbudljivom projektu izgradnje, kako Fue kae, prvog i najnaprednijeg meu meudravnim sistemima, zasnovanog na dobrovoljnom savezu nacionalnih drava, jednog modernog eksperimenta stvaranja sveta koji e odista biti multipolaran i doprineti, prema reima Ibera Vedrina, "civilizovanju" globalizacije. Re na promociji knjige Miela Fuea Evropska republika, 28. novembar 2000.

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

OVERI!

Otporovci uvek znaju da nau pravu re. Uoi prolih izbora, to je bilo ono ubitano i pobedniko "Gotov je!" Posle izbora: "Samo vas gledamo", a sada pred republike izbore: "Overi!" Na izborima od 23. decembra treba zavriti zapoeti posao i overiti pobedu od 24. septembra i 5. oktobra. Sada imamo na federalnom nivou vladu kompromisa pod prinudom: neprirodan brak pobednika na izborima u Srbiji i gubitnika izbora u Crnoj Gori. I to ipak nekako funkcionie, a izrazito uspeno u dvema vanim oblastima u spoljnoj politici (tanije izvlaenju zemlje iz meunarodne izolacije) i u monetarnoj sferi. Na republikom nivou imamo dvovlae i bezvlae, jer politiku mo ima DOS a institucije uspeno blokira stara vlast. Posle ovih izbora dravna mainerija bie pod punom kontrolom novoizabranog parlamenta, ime se stvaraju uslovi da se prie realizovanju predizbornog programa DOS koji je ponuen pred septembarske izbore i onda izvinjenja zbog odstupanja i sporosti nee biti prihvaena. Zbog svega toga, ovi izbori su veoma vani, bez obzira na to to pobeda DOS nije u pitanju. Vano je jo jednom potvrditi koliko elimo raskid sa svim onom sto nam se deavalo u prethodnoj deceniji raskid sa jednom pogubnom politikom koja nas je odvela u ratove, izolaciju i socijalnu bedu, raskid sa jednim kriminalizovanim reimom i svim njegovim nosiocima, raskid sa bespravljem i guenjem ljudskih i manjinskih prava, raskid sa neslobodom miljenja, okupljanja, tampe, univerziteta, raskid sa antievropejstvom, sa ksenofoboijom i sa primitivnim gledanjem na svet i njegove podele, raskid sa moralnim posrnuem. Civilni sektor je, takorei, jedino podruje u naoj zemlji, uz nezavisne medije, za koje se moe rei da je, svojom organizacionom i tematskom diversifikacijom, opredeljenjima i angamanom, posebno mladih, na evropskom nivou. To je jo jednom uverljivo potvreno poslednjom predizbornom i proizbornom kampanjom, kojoj su duh i modernost najvema dale nevladine organizacije. Od njih se oekuje da i u ovim izborima odigraju isto tako vanu ulogu. Kao i ranije, svaka od nevladinih organizacija radie to na svoj prepoznatljiv nain, od Otpora i Graanskih inicijativa do Evropskog pokreta. Meutim, nevladine organizacije ne ele samo da pomognu izbornoj pobedi DOS, ve i da DOS jasno kau ta od njega oekuju posle te pobede. Mi emo se susresti sa jednim specifinim problemom koji se javlja posle duge
211

210

ivorad Kovaevi
vladavine autoritarnog reima. Naime, dosadanja opozicija postae vrlo jaka vlast, sa vie nego dovoljnom veinom u parlamentu, a sutinski neemo imati opoziciju u smilu demokratskog korektiva, kritike i kontrole vlasti. Socijalisti i radikali (drugi verovatno nee ni ui u parlament) to nee biti, ne zato to e biti preslabi, ve zato to oni ne mogu, onakvi kakvi su, igrati ulogu toliko neophodne demokratske opozicije. Koliko su nesposobni za promenu najbolje pokazuje nedavni kongres SPS i posebno govor Slobodana Miloevia. Stoga e, po mom dubokom uverenju, tu ulogu demokratskog korektiva moi i morati da igraju nevladine organizacije, posebno moderni i jaki sindikati i stvarno slobodni, stvarno nezavisni i visokoprofesionalni mediji. Oni treba da budu jake grupe za pritisak koje e pomoi, inspirisati i traiti to potpuniju i bru izgradnju novih, snanuh demokratskih i odgovornih institucija po evropskom modelu, novo pravosue i pravnu dravu sa visokim, evropskim standardima zatite ljudskih prava, nepolitizovanu i profesionalizovanu vojsku, policiju i javnu upravu, novi univerzitet i novi kulturni model koji e karakterisati demokratska politika kultura i vrednosti otvorenog civilnog drutva. Evropa plus, 28. decembar 2000.

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

KAKO NAJBRE U EVROPU

Evropski pokret u Srbiji prezentira danas javnosti Srbije i Jugoslavije jednu veoma korisnu i veoma potrebnu knjigu o tome kakav nas posao eka ako zaista elimo da se jednog dana pridruimo politikoj Evropi. Grupa vrlo kompetentnih autora pripremila je ovu neveliku ali sadrajem bogatu knjigu koja je istovremeno i izvetaj o stanju nacije i podsetnik i prirunik i materijal za razmiljanje ali, pre svega, precizan program reformi kojima ova drava i ovo drutvo moraju da pristupe da bi jednog dana naa zemlja postala lan Evropske unije. ini se da su nas raskid sa jednim reimom i politikom koji su nas odveli u ratove, izolaciju i bedu, potreba vraanja u svet i spremnost meunarodne zajednice da to podri doveli u situaciju da nam je osnovna spoljnopolitika strategija takorei prirodno nametnuta (izlazak iz izolacije i vraanje u meunarodne institucije, normalizacija odnosa i saradnja sa susedima, obnavljanje odnosa sa velikim silama), a u tom okviru nesporan je na osnovni spoljnopolitiki prioritet evropska opcija sa stratekim ciljem prijema u lanstvo Evropske unije. Uz sve razlike koje meu akterima nae politike scene postoje, reklo bi se da ovo opredeljenje nije predmet debate. Dakle, pitanje nije "da li u Evropu", nego "kako najbre u Evropu?" Izlazak iz meunarodne izolacije ide bre nego to je iko mogao oekivati: izjavom predsednika Kotunice o odricanju od zahteva da se SRJ prizna kontinuitet sa SFRJ otvorena su irom vrata za brzi prijem u Ujedinjene nacije; vratili smo se u OEBS; Jugoslavija je pristupila Paktu stabilnosti jugoistone Evrope; uspostavljeni su, ili je u toku uspostavljanje diplomatskih odnosa sa etiri velike sile i sa Bosnom i Hercegovinom i Slovenijom; na dobrom putu je obnavljanje pregovora o sukcesiji; svi su izgledi da emo vrlo brzo biti primljeni u Meunarodni monetarni fond i Svetsku banku; na zagrebakom samitu smo, skupa sa drugim dravama nastalim na tlu bive SFRJ, uvrteni u krug kandidata za Evropsku uniju; za mesec po dana bilo je vie meunarodnih kontakata i na viem nivou nego u prethodnih 13 godina. Sve to predstavlja vrlo brz i izuzetno uspean start nove demokratke vlasti. Treba znati da je ta neviena jugoeuforija neto to jako olakava povratak u svet na velika vrata, ali ona nee dugo trajati i brzo e ui u kolosek normalnih odnosa bez popusta i gledanja kroz prste i uz jaku uslovljenost na putu sticanja statusa ravnopravnog lana meunarodne porodice.

212

213

ivorad Kovaevi
Ostaje nekoliko pitanja od ijeg uspenog reavanja zavisi brzina sa kojom emo nastaviti put reintegracije u meunarodnu zajednicu. Prvo, to su republiki izbori iz kojih treba da proizau potpuno novi parlament i vlada, ime e se okonati sadanje dvovlae i blokada institucija i omoguiti pristupanje brzim zakonodavnim, institucionalnim i personalnim promenama. Drugo, posle formiranja nove vlade moe se pristupiti razgovorima i pregovorima sa Crnom Gorom. Od ishoda tih razgovora i referenduma zavisie u kojoj emo dravi iveti, to e u svakom sluaju nametnuti pristupanje ustavnim promenama. Bilo bi dobro da do ishoda doe pre leta naredne godine. Dok god sudbina jugoslovenske federacije ne bude reena, teko da emo moi ui u ozbiljnije reforme. Tree, tzv. spoljni zid sankcija nee biti sruen dok se ne budu ispunili postavljeni preduslovi. Neki od njih su na dobrom putu ispunjenja, kao to su sukcesija i demokratizacija, sa akcentom na potene izbore, slobodu medija, nezavisno sudstvo i privatizaciju. to se tie reavanja problema Kosova, stvari ne stoje dobro, ali je razuman odnos SRJ prema trenutnoj krizi i ponuda pregovora sa Albancima dobro prihvaena u meunarodnoj zajednici koja sa mnogo vie panje i nepristrasnosti reaguje na zahteve Jugoslavije. U ovom trenutku najbolja je strategija zahtevati dosledno potovanje rezolucije 1244 i ne otvarati za dogledno vreme pitanje konanog statusa Kosova, na kome e meunarodne snage ostati u doglednom periodu. Meutim, postoji jedan preduslov u okviru spoljneg zida sankcija na kome e meunarodna zajednica sigurno insistirati to je puna saradnja sa Hakim tribunalom. Ne treba se zavaravati benevolentnom reakcijom na stav da izruenje Miloevia nije u ovom trenutku na prioritet. Saradnja sa Hagom je ne samo naa meunarodna obaveza po Dejtonskom sporazumu i veoma bitna pretpostavka za obnavljanje poverenja i ostvarivanje saradnje u regionu, ve i poseban politiki uslov preko okvira Kopenhagenskih kriterija i sigurno jedna od taaka feasibility reporta kojim se utvruje odnos zemlje kandidata prema kriterijima EU, odnosno podobnost za otpoinjanje pregovora o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju. Nakon toga realno je oekivati da otpone postupak ulanjivanja SRJ u Savet Evrope, kao neophodnog predvorja za kasniji ulazak u Evropsku uniju. Uostalom, kriteriji za prijem u Savet Evrope su isti kao oni koji su utvreni u Kopenhagenu 1993. Put prema Evropskoj uniji je, prema tome, jasno trasiran, ali ova knjiga ubedljivo demonstrira da nije ni brz ni lak. Sreom, sve to budemo na tome radili nije samo kupovanje ulaznice za Evropu, ve istovremeno onaj neophodni set reformskih zahvata i mera, kratkoronih i dugoronih, koji treba da nas transformie u zemlju prava, demokratije i trine privrede. Za to se treba dobro pripremiti institucionalno, kadrovski, informativno. U ovom trenutkiu skoro da nemamo nita od toga, sem politike volje, koja je ipak poetak svega. Nema nijedne oblasti pored koje ne treba da proe reforma. Moraju se menjati ustavi, republiki i savezni (ako nekog saveza
214

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

uopte bude). Zatim, predstoji promena postojeih odnosno donoenje sasvim novih propisa koji e konkretizovati nova ustavna reenja i biti prilagoeni standardima Evropske unije, poev od ukidanja nekih zakona-rugoba iz prethodnog vremena, pa do radikalne promene gotovo svih sistemskih zakona, reforme celokupnog zakonodavstva i kodifikovanja nekih sasvim novih oblasti. Prilagoavanje tekovinama Unije (acquis comminautaire) treba da se izvri u ak 31 oblasti, a prilagoavanje unutranjem tritu EU u 23 oblasti. Zemljekandidati moraju da integriu u svoj pravni sistem oko 40.000 pravnih akata Unije. Za to se treba posebno organizovati, formirati odgovarajua tela, ministarstva i druge institucije koje e se time baviti, ukljuiti strune, privredne i druge nevladine organizacije i timove i, naroito, okupljati ljude koji o tome neto znaju, a istovremeno kolovati i obuavati nove, mlade ljude za ovako zamaan podhvat. Dosledno sprovoenje i potovanje novih zakona traie raznovrsne i ukrtene, efikasne oblike kontrole i nadzora. Kontrola izbornog procesa, kontrola parlamenta nad radom vlade, sudska kontrola ustavnosti i zakonitosti, kontrola nad radom organa uprave, posebno policije, preko institucije ombudsmana koji odgovaa parlamentu, spoljna i unutranja kontrola rada dravnih organa, kontrola nad radom slube bezbednosti, civilna kontrola nad vojskom itd. Kolikogod bili vani ovi institucionalizovani vidovi kontrole i nadzora oni se mogu pokazati neefikasnim u sluaju odsustva jedne istinski demokratske klime u kojoj e do izraaja doi glas, kritika i uticaj javnosti, sve do nagrade i kazne na izborima. Mi emo, posle izbora 23. decembra, po svoj prilici dobiti jaku vladu, podranu vie nego ubedljivom parlamentarnom veinom. To je dobro, jer e vlada imati mandat da predlae i sprovodi sve promene koje smatra potrebnim i imati osiguran prolaz u Parlamentu. Ali, to nosi i potencijalne opasnosti, posebno zbog toga to neemo imati neto to je odlika svih demokratskih drutava jaku demokratsku opoziciju. Opoziicija posle ovih izbora nee moi da bude taj neophodni demokratski korektiv. Poslednji kongres SPS i govor Miloevia uverljivo su pokazali koliko su oni nesposobni za demokratsku transformaciju. Stoga e tu ulogu morati dobrim delom da preuzmu, vie nego to je to sluaj u zemljama razvijene demoratije, nevladine organizacije, jaki sindikati i stvarno nezavisna visokoprofesionalna tampa. Svi priznaju da su nevladine organizacije odigrale vanu ulogu u unoenju evropskog duha i evropskih kriterija u nau sredinu, u ostvarivanju znaajnog dela alternativne diplomatije u uslovima pune izolacije i, posebno, u izbornoj kampanji. Meutim, na njih se ipak od strane politikih stranaka gleda kao na mlaeg partnera koji je tu kad zatreba i moe da pomogne, pod uslovom da mnogo ne talasa. Sndikati su bili ili dravni ili su onemoguavani na sve naine, ako su bili nezavisni. Oni tek treba da odigraju ulogu nezaobilaznog i uticajnog partnera i pregovaraa, ali i organizovane i snane opozicije merama koje pogaaju radne ljude. Mediji
215

ivorad Kovaevi
sada imaju ansu da odigraju ulogu kojoj po snazi i uticaju nema ravne u demokratrskom drutvu. Na izvestan nain bilo je jednostavnije, ako ne lake, to initi u uslovima kritike jednog reima o kome se nije imalo ta dobro rei. Pravi izazovi pred tampom su tek danas. Nema pravog kritikog miljenja bez nezavisne, odgovorne i kompetentne tampe. I na kraju bie nam potreban raskid i sa dosadanjim nainom razmiljanja, gledanjem na svet i stilom ivljenja i ponaanja, sa ksenofobijom, sa antievropejstvom, sa primitivnim podelama sveta po ideolokim ili drugim jednako neprihvatljivim kriterijima i graditi novi proevropski kulturni model koji e karakterisati demokratska politika kultura i vrednosti otvorenog civilnog drutva. Ovu knjigu treba pored sebe da ima svako ko ima ambiciju i odgovornost da uestvuje u ovom grandioznom projektu demokratizacije, civilizovanja i evropeizacije naeg drutva. Prezentacija knjige Evropskog pokreta Pripreme za evropsku integraciju, 12. decembar 2000.

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

NEDELJNI KOMENTAR

Stojan Stamenkovi iz Instituta ekonomskih nauka rekao je da razlozi politike prirode dovode u sumnju prvobitne prognoze stope rasta (od 15 odsto) za ovu godinu. "Tri su razloga zbog kojih priliv stranog kapitala, od kojeg direktno zavisi stopa rasta, moe biti manji od oekivanog i to 3-4 puta: prvo, pitanje saradnje sa Hakim tribunalom, drugo, reavanje problema izmeu Srbije i Crne Gore i, tree, mogue nesuglasice izmeu politikih stranaka unutar DOS oko modela privatizacije." Tome svakako dodati i etvrti, nestabilnost na jugu Srbije. Ova ocena je, naalost, tana. Nova vlada Srbije najavljuje mnoge rezove i reforme, kako bismo se to bre iskobeljali iz pustoi koju je ostavio bivi reim i okrenuli se egzistencijalnim ekonomskim i socijalnim problemima, izgradnji demokratskih institucija i harmonizaciji zakonodavstva sa evropskim standardima. Iz izolacije smo izali na velika vrata i iznenaujuom brzinom. Evropa i Amerika su okrenule novi list u odnosima sa nama. Meutim, jedno je ui ponovo u meunarodne finansijske i druge institucije, a drugo je obezbediti njihovo razumevanje, finansijsku podrku i pozitivan signal stranim investitorima da je ovde sve u redu. A bez reprogramiranja (i delom oprotaja) naeg velikog duga i priliva kapitala u vidu direktnih investija nema brzog oporavka. Stoga moramo okrenuti nau strategiju umesto da kupujemo (i gubimo) vreme, sreni to nam je jedno odloeno do kraja marta a drugo do kraja polugodita, moramo sami, i bez stranog pritiska, nuditi reenja koja realno mogu da prou. Pozitivan primer u tom pogledu predstavlja pristup krizi na jugu Srbije. Insistiranje na potovanju rezolucije 1244, razumna i hladnokrvna reakcija na provokacije ekstremista, okrenutost diplomatskom reenju i, posebno, aktivan odnos prema traenju dugoronih reenja (izraen u tzv. ovievom planu) dobili su podrku svih meunarodnih faktora i doprinose politikoj izolaciji i osudi albanskih ekstremista. to se tie Crne Gore, reenje nije na vidiku, odnosno moramo saekati ishod izbora i najavljenog referenduma. Istraivanja javnog mnjenja u Crnoj Gori najavljuju takorei pata karte, sa moguom neubedljivom prednou jedne ili druge strane, tako da je pitanje da li je reenje krize na pomolu. Evropska unija i SAD daju prednost ouvanju zajednike drave, ali se nee usprotiviti bilo kakom dogovorenom reenju i volji naroda. Ono to brine je to to se malo razgovara i pregovara, a vie prepucava preko plota i unosi sasvim nepotrebno i neodgovorno zla krv. Ovde se stvara i pothranjuje jedno jako anticrnogorsko
217

216

ivorad Kovaevi
raspoloenje, a ni Podgorica ne zaostaje u stvaranju jako odbojnog odnosa prema Srbiji. Kako god da se Crnogorci opredele, mi to moramo potovati i posle sa njima iveti ili u jednoj kui ili kao dobri susedi, pa je i sa stanovita tog budueg ivota i naih domaih prioriteta mnogo mudrije i odgovornije ohladiti kapislu i kooperativno se odnositi u daljim razgovorima o dravnopravnom statusu, ali i o nemalim tekuim problemima izmeu institucija, privrednih subjekata i graana dveju republika. Najtei je, izgleda, problem Hakog tribunala. Sa raznih mesta i u raznim prilikama daju se izjave koje su protivrene i ne daju utisak da postoji zajedniki utvrena politika. Dovoenje u pitanje legitimnosti i legaliteta Tribunala i kvalifikacije da se radi o politikoj i antisrpskoj instituciji ne samo da ne stoje, nego nas nikud ne vode. Ima nekoliko stvari koje bi trebalo da budu nesporne. Ratni zloini su postojali i njihovim izvriocima se sudi i sudie se svima bez razlike na prostoru bive Jugoslavije. U interesu je svih naroda, pa i srpskog, da krivica bude individualizovana. Nije tano da bilo ko u svetu danas pripisuje srpskom narodu kolektivnu krivicu do toga moe doi samo ako se odbija da se optuenima za zloine sudi. Nee biti razumevanja meunarodne zajednice za nau mladu demokratiju ako ne bude pune saradnje sa Hagom. Nee doi do pune normalizacije odnosa sa susedima ako svi ne budemo imali isti arin prema tribunalu i "svojim" zloincima. I na kraju, ali sigurno ne najmanje vano nee biti raskida sa prolou bez punog suoavanja sa teko probavljivom istinom o nama samima i o onima koji su nas vodili i bez jasnog odreenja o odgovornosti. Zato otezanje da se donese zakon o saradnji sa Tribunalom, jalove rasprave o tome da li ona ukljuuje i isporuivanje Sudu, uslovljavanje saradnje prihvatanjem odgovornosti i meunarodne zajednice, zalaganje da se Miloeviu sudi za vile, falsifikovanje izbornih rezultata i druge lopovluke umesto za ratne zloine samo nas nepotrebno udaljavaju od reenja i dovode u situaciju da tapkamo u mestu. Treba takoe to bre raistiti ta je poeljno i mogue: da se Miloeviu sudi ovde za domai kriminal a u Hagu za ratne zloine, ili ovde i za jedno i za drugo, u saradnji sa Tribunalom, ili samo u Hagu. ini je sa vrlo vanog susreta sa novim dravnim sekretarom SAD Pauelom doneo jednu dobru i jednu lou vest: da nova administracija pokazuje razumevanje za delikatnu poziciju novih vlasti, a da istovremeno do kraja marta predsednik treba da obavesti Kongres da li Jugoslavija u punoj meri sarauje sa Hagom (na osnovu rezolucije donete jo u oktobru), od ega e zavisiti ne samo sto miliona dolara amerike pomoi, ve i, mnogo vanije, ameriki stav prema nama u MMF, Svetskoj banci i drugim finansijskim institucijama. Ne treba se zavaravati: vreme tee, ali ne od 31. marta ve od jue, jer, kao to ree potpredsednik Labus, celokupna akcija reprogramiranja duga i odobravanja neophodnih olakica i kredita uveliko je u opasnosti. Saekati leto a da nisu raiena ova tri pitanja pretstavlja veliki rizik za novu vlast, ali i za sve nas. Komentar za agenciju BETA, 8. februar 2001.
218

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

NOVO VREME

Generalni sekretar Evropskog pokreta Jelica Mini postala je pomonik ministra inostranih poslova. Potpredsednik Milan Pajevi je nacionalni koordintor Pakta za stabilnost jugoistone Evrope. Iz Foruma za meunarodne odnose na odgovorne dunosti u SMIP su otili: Duan Lazi, Tibor Varadi, Vladimir eri, Vladimir Vere i Branko Milinkovi, a Ilija uki, Slobodan Vukovi, Dejan Jana, Pavle Jevremovi i Stojan Cerovi e biti ambasadori. Predrag Simi je novi spoljnopolitiki savetnik predsednika Kotunice. Dobro je da su, sem politikih stranaka, i nevladine organizacije postale takav rezervoar kadrova za organe nove vlasti. Sve su to kompetentne linosti koje e sigurno, sem visoke strunosti, uneti u okotale i nesposobne institucije nov duh demokratizma, aktivizma i odgovornosti prema javnom interesu i javnom poslu, koji je krasio sve aktiviste nevladinih organizacija. Mnoge ideje za koje su se ove organizacije borile u nemoguim uslovima u protekloj deceniju imaju anse da budu sada realizovane, mada e i u novim uslovima nailaziti na otpor inercije, oportunizma i konzervativizma. Sigurno je da e nevladine organizacije prema demokratski izabranim vlastima imati odnos kooperativnosti umesto konfrontacije. Ali, ako su do sada nevladine organizacije prirodno bile preteno antivladine, one ne smeju postati provladine. Moe se i treba saraivati, pomagati i uestvovati u realizaciji zajednikih projekata sa vlau, ali nevladine organizacije moraju takoe sauvati svoju nezavisnu i kritiku poziciju. One ne smeju postati ono to se u Americi posprdno zove GONGO (Government Organized Non-Governmental Organization). Forum za meunarodne odnose je jo u oktobru ponudio platformu nove spoljne politike koja je naila na pozitivnu reakciju, ministar Svilanovi je u Press klubu u Vaingtonu rekao da jako rauna na iskustvo i ekspertizu Foruma, ali je Forum takoe nedavno dao saoptenje sa otrom kritikom nekih poreza predsednika Kotunice (susret sa Miloeviem i odbijanje susreta sa Karlom del Ponte). Forum, i svi drugi oblici rada Evropskog pokreta, moraju sauvati svoju intelektualnu autonomiju i kritiki duh. Ta kritika pozicija nije totalna opozicija kakvu smo ispoljavali u vreme Miloevieve vladavine. Ali, nije ni gledanje kroz prste onima ijoj smo pobedi i mi doprineli. Ovakav odnos je utoliko znaajniji zbog toga to je sadanja parlamentarna opozicija (SPS, radikali i Stranka srpskog jedinstva) u toj meri retrogradna da je od njih teko oekivati da predstavljaju nuan demokratski
219

ivorad Kovaevi
korektiv nove vlasti. Drugi je sluaj sa diferencijacijom u okviru DOS koja je, poto su izbori za nama, ne samo mogua, ve i poeljna. Ne bi valjalo da se te razlike ispoljavaju preteno kroz sukobe pojedinih istaknutih linosti, ve pre svega u odnosu prema pojedinim problemima koji su na dnevnom redu: zadravanje pojedinih eksponiranih saradnika biveg reima, ili njihovo eliminisanje iz javnog ivota, odnos prema politikom i privrednom kriminalu i korupciji u prethodnom periodu, saradnja sa Hakim tribunalom, nalaenje reenja za odnose u jugoslovenskoj federaciji kroz tolerantan dijalog, puna normalizacija odnosa sa susedima bez ikakvih uslovljavanja, uvoenje veronauke u kole itd. Nevladine organizacije nisu politike stranke, ali nisu ni politiki neutralni i bezlini organizmi koje e stranke ili drava koristiti po svom nahoenju i imati prema njima nekakav pokroviteljski, ili ak nadreen odnos. Nevladine organizacije treba za svoje stavove i dalje da se bore jasno i glasno, traei podrku medija, sindikata, lokalnih skuptina i republikog parlamenta. To je i najbolja, sutinska podrka demokratskim vlastima u njihovim naporima da sprovedu neophodne politike, legislativne, institucionalne i privredne reforme koje e nas voditi ka Evropi i svetu. Evropa plus, 30. februar 2001.

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

ZLOBNE STRELE NA RAUN SUSEDA

Na konferenciji odranoj u Zagrebu izmeu 17. i 19. novembra prole godine usvojili smo izvetaje okruglih stolova, a posebnim pismom obratili smo se efovima drava i vlada zemalja na zagrebakom samitu koji je odran nekoliko dana posle naeg skupa. Dobro bi bilo da danas ocenimo kakvo je stanje naih meusobnih odnosa, ta je od onoga to smo predlagali i traili ostvareno, a ta nije i na kojim podrujima emo dati nove inicijative i vriti pritisak na vlade da se stvari bre menjaju. Samo odravanje zagrebakog samita predstavljalo je veliki dogaaj i znaajan uspeh, posle cele decenije u kojoj se jedini dijalog odvijao orujem i otrovnom propagandom. Mi smo i ranije razgovarali otuda i ime naeg projekta "Igmanska inicijativa" ali vlastodrci nisu, ako ne raunamo tajne dogovore o podeli Bosne i Hercegovine i sline komplote dvojice protiv treeg. Koliko god smo bili ohrabreni odravanjem samita, moramo konstatovati da je bila vidljiva razlika izmeu naeg skupa i sastanka na vrhu u Zagrebu. Tamo je bilo mnogo manje jedinstva u pogledima i odlunosti da se okrene potpuno novi list. Moglo se jasno naslutiti da proces normalizacije i rekoncilijacije nee ii lako. Mi smo traili neodlono i bezuslovno uspostavljanje punih diplomatskih odnosa i poetak kontinuiranog procesa stvarne normalizacije odnosa i razvoja svestrane saradnje izmeu naih triju drava, ukljuujui meke granice i neometano kretanje ljudi, dobara i informacija. Mi pozdravjamo to su, napokon, svih pet godina nakon Dejtonskog sporazuma kojim je ta obaveza eksplicitno preuzeta, uspostavljeni diplomatski odnosi izmeu SRJ i BiH; postoji nesumnjiv napredak i u odnosima SRJ i Republike Hrvatske, ali je sve to jo daleko od punih diplomatskih odnosa koje smo traili (odugovlai se sa razmenom ambasadora), a pogotovo od stvarne normalizacije odnosa i svestrane saradnje. Granice jesu otvorenie, ali daleko od otvorenih, vizni reim je ostao tvrd i nepropustan, a kretanje ljludi i dobara i strujanje informacija vie su nego skromni. Jo uvek se odapinju zlobne strele na raun suseda, omaknu se i najodgovornijim politiarima nacionalistiki komentari, a deo medija posmatra kroz vrlo tamne naoari sve to se deava u drugim zemljama regiona. Privrednici, izgleda, pokazuju najvei interes i prodornost, meusobno se poseuju, izlaze sa zajednikim inicijativama i vre pritisak na svoje vlade. Ne moemo rei da nema pomaka u izvetaju o radu ekspertskih timova bie o tome vie rei. U pozitivnom kontekstu pomenuo bih izmene jugoslovenskog
221

220

ivorad Kovaevi
zakona o dravljanstvu kojim je uvedeno dvojno dravljanstvo, to smo mi uporno traili. Razgovori o sukcesiji se odvijaju u boljoj atmosferi, ali opipljivih rezulatata jo nema. Reklo bi se da ipak nema dovoljno politike volje da se u reavanje nagomilanih problema i punu normalizaciju ide bez odlaganja i prethodnih uslovljavanja. U osnovi, kao i u Hrvatskoj, u Srbiji je posle euforije zbog promena dolo do izvesnog razoaranja sporou novih vlasti da idu odluno u raskid, ne samo sa starim reimom i njegovim nosiocima, ve i sa sistemom, politikom i nagomilanim negativnim nasleem, pa to sigurno ima odraza i na materiju o kojoj mi danas raspravljamo. Mi smo uesnicima samita rekli da od njih oekujemo "da osnae uverenje naih naroda da je period sukoba i patnji, prouzrokovan negativnim silama ovinizma i velikodravlja nacionalnih oligarhija iza nas". Ne bi se, naalost, reklo da je to iza nas. Miloevi, Tuman i Izetbegovi ve su istorija, ali ne i ideje koje su zastupali i na kojima su dobili podrku svojih naroda. Niko nije mogao ni oekivati da e nacionalizam ("pravo na uspaljenost sobom i mrnju prema drugima" kako napisa Aleksandar Tima), koji se tako iroko i ilavo ukorenio u naem narodnom biu, jednostavno iileti preko noi, nekog sjenja ili nekog oktobra, kad sa scene siu njegovi elni protagonisti. Ali, imali smo pravo da oekujemo da nee dobijati podrku u javnosti i u dravi. Nacionalizam nije u povlaenju, reklo bi se da je u nastupanju. Nacionalisti se odriu podrke koju su davali Miloeviu i Tumanu i legitimisali ih u oima naroda i nastupaju agresivno kao u najboljim danima, obueni ovoga puta u demokratske odore. Kao to ree moj prijatelj Mirko Tepavac, "retardirana nacionalna i politika svest, koju je tokom vie od jedne decenije briljivo odnegovao Miloevi, jo e zadugo biti limitirajui faktor emancipacije. Niko jo nije uspeo pogotovo to ne moe u multietnikoj sredini da u duem trajanju istovremeno bude i nacionalista i demokrata. Bie samo dok ne prevagne jedno od ta dva." Od uesnika zagrebakog samita zatraili smo "da ponovo naglase da nema kolektivnih krivaca, a time ni 'zlih i dobrih' naroda nigde, pa ni na ovim prostorima, nego da e oni koji su odgovorni za poinjene zloine, nakon nepristrasnog istranog postupka, pojedinano odgovarati pred tribunalom u Hagu". Punu saradnju sa Hakim tribunalom i kanjavanje ratnih zloinaca smo u naim zakljucima doveli u direktnu vezu sa procesom normalizacije odnosa i pomirenja meu nama. Izgleda da za nae odnose vai zakon spojenih sudova ako jedna zemlja opstruira saradnju sa Hagom, to samo olakava posao protivnicima saradnje u drugim zemljama. Ako mi ne damo Vukovarsku trojku, Hrvati ne daju Norca. U Beogradu se sa raznih mesta i u raznim prilikama daju izjave koje su protivrene i ne daju utisak da postoji zajedniki utvrena politika. Dovoenje u pitanje legitimnosti i legaliteta tribunala i kvalifikacije da se radi o politikoj i antisrpskoj instituciji ne samo da ne stoje, nego nas nikud ne vode. Ima nekoliko stvari koje bi trebalo da budu nesporne. Ratni zloini su postojali i njihovim izvriocima se sudi i sudie se svima bez
222

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

razlike na prostoru bive Jugoslavije. U interesu je svih naroda, pa i srpskog, da krivica bude individualizovana. Nije tano da bilo ko u svetu danas pripisuje srpskom kao ni bilo kom drugom narodu kolektivnu krivicu do toga moe doi samo ako se odbija da se optuenima za zloine sudi. Nee biti razumevanja meunarodne zajednice za nae mlade demokratije ako ne bude pune saradnje sa Hagom. Nee doi do pune normalizacije odnosa sa susedima ako svi ne budemo imali isti arin prema tribunalu i "svojim" zloincima. I na kraju, ali sigurno ne najmanje vano nee biti raskida sa prolou bez punog suoavanja sa teko probavljivom istinom o nama samima i o onima koji su nas vodili i bez jasnog odreenja o odgovornosti. Na Haki tribunal treba gledati kao na instituciju za pomirenje a ne za odmazdu. Zato otezanje da se donese zakon o saradnji sa Tribunalom, jalove rasprave o tome da li ona ukljuuje i isporuivanje optuenih Sudu, uslovljavanje saradnje prihvatanjem odgovornosti i meunarodne zajednice, zalaganje da se Miloeviu sudi za vile, falsifikovanje izbornih rezultata i druge lopovluke umesto za ratne zloine samo nas nepotrebno udaljavaju od jedino pravog i mogueg reenja i dovode u situaciju da tapkamo u mestu. Predloili smo formiranje komisija za istinu; to predlau i drugi, recimo na dananji gost, ministar Svilanovi. Ali, ne vidim da se neto konkretno radi. Meutim, ako vlasti nee, moemo mi. Komisija za istinu je deo neophodnog procesa suoavanja, koje treba da bude trostruko: suoavanje sa prolou, sa novim realnostima i sa budunou. Ko nije naisto sa tim ta je stvarno bilo u prolosti, ko ne razume u kakvom svetu danas ivimo, teko da e biti u stanju da se bori sa izazovima budunosti. Kad je re o prolosti, moramo raskrstiti sa mitovima o naoj daljoj istoriji koji su uvek bili hrana nacionalizmu i sa falsifikovanjem nae recentne istorije. Treba istinu o nama samima surovo ogoliti bez toga nema ni katarze ni pomirenja. Ne manje je potrebno razumevanje istorijskog trenutka u kome ivimo. Seam se jednog skoro banalnog primera: naftne krize su tresle svet 1973. i 1979. godine, a mi to nismo ni primetili niti ta uinili da promenimo strukturu potronje energije. Kao to nismo takorei primetili ni pad Berlinskog zida, dogaaj koji je promenio politiku sliku sveta i naeg kontinenta napose. Bora Jovi u svojim memoarima opisuje kako su tih novembarskih dana 1989. bili opsednuti pripremama za XIV Kongres i jaanje jedinstvenog Saveza komunista Jugoslavije. Tako i danas: kao da ne primeujemo proces globalizacije meunarodni svet postaje globalni svet. Evropsku integraciju, dabome da primeujemo, puna su nam usta nje, Evropska unija je naa zajednika aspiracija, ali mislimo da emo to postii preskaui region u kome ivimo. Nedostatak smisla za istorijsko, za opomene prolosti, za imperative sadanjosti i za nagovetaje budunosti utie da se dosta olako odnosimo prema injenici da je nestabilnost u regionu jo uvek velika i da ovaj relativni mir moe biti samo zatije pred novu buru. Na kraju krajeva, krize kroz koje smo prolazili i prolazimo nisu nove. Problem Kosova i odnosa Srba i Albanca
223

ivorad Kovaevi
star je skoro jedan vek. Da li e Crna Gora i Srbija biti nezavisne, ili e se ujedinititi? Pitanje je postavljeno 1918 i odonda su podele jake. Odnosi Hrvata i Srba prolazili su jednom kroz krize drugi put kroz ratove 1929, pa 1939, pa 1941, pa 1971, pa 1991. Bosna i Hercegovina je stalno bila predmet aspiracija i svojatanja Beograda i Zagreba, sve do dananjih dana. Hoemo li mi na svakoj prelomnoj taki ponovo otvarati ista pitanja, ili smo u stanju da se uzmemo u pamet i ponemo da ivimo jedni pored drugih i jedni sa drugima? Hvalimo se demokratskim promenama i novim demokratskim reimima. Da li smo se zaista tako korenito promenili da moemo biti sigurni da su krize i ratovi iza nas? Daleko smo mi jo od samoodrive stabilnosti. Moe se postaviti jedno, sreom dosta hipotetino, ali ipak dovoljno upozoravajue pitanje: ta bi bilo kad bi se mejunarodna zajednica odluila da sutra povue svoje snage iz BiH, sa Kosova i iz Makedonije? Ko garantuje da se opet ne bismo pobili? Dok god nacionalisti mogu da raunaju na nae glasove, makar to bili 'prosveeni' ili 'uljueni' ili 'demokratski' nacionalisti (ja mislim da je ovo poslednje oksimoron), dogod se zloinci budu delili na nae i njihove, dogod etniko ienje ne budemo zamenili moralnim, dogod krhka Dejtonska struktura BiH, gde mnoge kljune odluke i dalje donosi visoki predstavnik ne bude stasala u integrisanu i samosvojnu dravnu i drutvenu zajednicu, dogod ne uhvate vrstog korena u svim naim zemljama demokratske institucije, vladavina prava i novi kulturni model i ne sprovedemo neophodne strukturne reforme nema anse za pravo i trajno pomirenje i ni u ta ne moemo biti sigurni. Kosovo ostaje izvor nestabilnosti u regionu za period pred nama. Kako ne postoji nikakva ansa za konsenzus, jer su Albanci na Kosovu za nezavisnost, a sve zemlje u susedstvu (sem Albanije) i meunarodna zajednica protiv, najbolje je usredsrediti zajednike napore da se obezbedi mir i sigurnost svima na Kosovu i sadanje privremeno stanje po rezoluciji 1244. i meunarodna uprava zadre za dogledni period. Pa, kad se i ovde, kao u Evropi, granice budu relativizovale, valjda e problem dobiti neke druge dimenzije. Stanje na jugu Srbije je neto drugaije i moe se reiti. Najzad je jedna vlast u Srbiji shvatila da se do reenja moe doi samo dogovorom i da se Albanci moraju ravnopravno integrisati u dravni i drutveni ivot Srbije. Ovaj stav nailazi na podrku meunarodne zajednice (koja najzad i sama treba da odgovori svojim obavezama) i oni koji trae reenje u teroristikim aktima u Preevskoj dolini, ili pribegavanju vojnoj sili i barjae se i junae po Srbiji moraju ostati izolovani. Ne mogu da ne napravim jedan mali izlet, s tim u vezi. Oganizacija "Oslobodilaka srpska armija" (OSA) saoptila je da je naelnik Generaltaba Vojske Jugoslavije general-pukovnik Neboja Pavkovi "dao punu podrku" predlogu OSA da se formiraju "dobrovoljaki odredi koji bi se angaovali u odbrani otadbine pod komandom G". "Pavkovi je u razgovoru sa predstavnicima OSA insistirao da se odredi mogu angaovati samo ukoliko
224

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

se dobrovoljcima obezbedi status boraca i mogunost ostvarivanja svih prava koja im u skladu sa tim pripadaju," pie u saoptenju organizacije OSA koja takav stav naelnika G VJ smatra "izrazito patriotskim". I to posle svega to su razne paravojske, dobrovoljci i dragovoljci napravili na ovim prostorima u protekloj deceniji! Da potsetim, to je isti general Pavkovi koji je uoi izbora, u septembru 2000. godine rekao: "Mi vojnici shvatamo da je 24. septembar Dan D kada treba praktino ponovo da budemo u prvim borbenim redovima... Neemo dozvoliti nikome da nam na jeftin i perfidan, pokvaren nain oduzme i slobodu i otadbinu... Trebalo im je rei da mi imamo Vrhovnog komandanta Slobodana Miloevia, hrabrog, odlunog i sposobnog vizionara koji hrabro donosi odluke kada su u pitanju sloboda i otadbina i da smo zbog toga svi uz njega." Promenljiva geografija u ovom delu Evrope jo nije dobila svoju konanu mapu. Sem Kosova, jo jedno pitanje oekuje ishod: sudbina dvolane jugoslovenske federacije. Dobro bi bilo da se na reenje ne eka dugo, jer nas odvlai od glavnog pravca naih istovetnih ambicija. Moramo saekati ishod izbora i najavljenog referenduma. Ono to, meutim, brine je da se malo razgovara i pregovara, a vie prepucava preko plota i unosi sasvim nepotrebno i neodgovorno zla krv. Nismo se drali poruke filozofa Vladimira Jankelevia da je demokratrija "umetnost upravljanja nesaglasnostima na civilizovan nain". Kako god da se Crnogorci opredele, mi to moramo potovati i posle sa njima iveti ili u jednoj kui ili kao dobri susedi, pa je i sa stanovita tog budueg ivota i naih domaih prioriteta mnogo mudrije i odgovornije ohladiti kapislu i kooperativno se odnositi u daljim razgovorima o dravno-pravnom statusu, ali i o ne malim tekuim problemima izmeu institucija, privrednih subjekata i graana dveju republika. Na podruju kakvo je nae moraju se obezbediti i regionalna decentralizacija i iroka autonomija i snana lokalna samouprava i otvorene granice i saradnja sa susedima i orijentacija na ukljuivanje u evropske integracije. To nisu meusobno iskljuivi ve komplemetnarni procesi. Neemo, valjda, jo jednom pogreiti pa svoje zaevice i revandikacije staviti ispred nae velike anse i primarne politike aspiracije da postanemo deo udruene Evrope. Taj put je jasno trasiran, ali nije ni brz ni posut ruama, jer trai snanu politiku volju, spremnost na radikalne reforme i prilagoavanje institucija, zakondavstava i stila ivljenja i ponaanja. Odnosi meu zemljama Balkana treba da se grade prema modelu evropskog udruivanja, odakle dobijamo inspiraciju i ohrabrenje. Ako zaetak nove Evrope nalazimo u pomirenju i zajednikoj inicijativi dva vekovna neprijatelja Francuske i Nemake, partnerski srpsko-hrvatski odnosi treba da budu kima pomirenja, stabilnosti i dobrosusedstva u regionu, uz neophodnost da se oni razvijaju ne na tetu ve u prilog celovitosti i integritetu Bosne i Hercegovine. Treba da na Balkanu ostvarimo malu Evropu da bismo bili spremni za veliku Evropu.
225

ivorad Kovaevi
U ostvarivanju tog istorijskog i plemenitog projekta nemala je uloga slobodno organizovanih institucija graanskog drutva kao to je naa Igmanska inicijativa. Nevladine organizacije su po prirodi stvari u prethodnom periodu bili antivladine, kao nezavisni i inspiruii deo narodnog otpora. One u promenjenim okolnostima, kada su njihovi saveznici postali vlast, ne smeju ipak postati provladine organizacije, puki privesci i servisi te vlasti. Mi emo saraivati sa vlastima u mnogim projektima, ali emo i dalje ljubomorno uvati nau nezavisnu poziciju i kritiku distancu koju smo imali i prema politikim strankama opozicije. Ovo je utoliko potrebnije jer dananju parlamentarnu opoziciju ine ostaci prethodnog reima i nacionalistikih partija i oni jednostavno ne mogu igrati onu neophodnu ulogu demokratskog korektiva delovanja novih vlasti, koje imaju ubedljivu veinu u parlamentima. Tu ulogu e dobrim delom preuzeti civilni sektor nevladine organizacije, snani nezavisni sindikati i nezavisni mediji. I mi u Igmanskoj inicijativi biemo kooperativni, nudiemo vladama inicijative i ekspertize, ali emo i vriti pritisak i biti itekako kritini, jasni i glasni u osudi svega to je oportunizam, sporost, kontinuitet sa starim, nacionalistika uskogrudost ili neodgovornost prema istorijskim zadacima koji su pred naim zemljama. Udrueni, biemo jai i ubedljiviji. Danas, 7. mart 2001. Uvodno izlaganje na skupu nevladinih organizacija BiH, Hrvatske i SRJ udruenih u projekt "Igmanska inivijativa", odranom 3. i 4. marta 2001. u Novom Sadu

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

IMAMO NOVU ISTORIJSKU ANSU

Ovu Skuptinu odravamo u bitno promenjenim okolnostima. Reim koji nas je uveo u ratove, u ekonomsku, socijalnu i moralnu bedu i u najdublju meunarodnu izolaciju, ne samo da je poraen na izborima, ve je definitivno siao sa istorijske pozornice. Evropa i svet su nam svesrdno pruili ruku podrke, Jugoslavija se na velika vrata i veoma brzo vratila u meunarodnu zajednicu, a u odnosima sa susedima okree se novi list. Imamo sada novu istorijsku ansu i od nas samih zavisi da li emo hteti i umeti da je iskoristimo. Na putu emancipacije, oporavka i preobraaja jo je puno prepreka; mnoge nam je ostavio u naslee Slobodan Miloevi, a druge, naalost, stvaramo sami. Ne znamo u ovom trenutku u kojoj emo dravi iveti: Srbiji ili federativnoj Jugoslaviji. Bez obzira na ishod crnogorskog izjanjavanja, ve je nepotrebno i neodgovorno stvoreno dosta zle krvi koja e jako optereivati nae odnose bilo da ivimo u istoj kui ili kao susedi. Situacija na jugu Srbije je pretea, ali razuman odnos naih vlasti i podrka meunarodne zajednice, koja e valjda prestati da bude samo verbalna, uz potpuno promenjeni odnos suseda koji se i sami oseaju ugroenim, daju osnova za nadu da e se situacija staviti pod kontrolu i ui u stadij ozbiljnih dogovora i pregovora o ravnopravnom ukljuivanju albanske zajednice u dravni i drutveni ivot Srbije. Tu je i dalje potrebna i mudrost i strpljivost i uzdranonost, ali i jedinstvo pogleda i akcija. Reavanje problema Kosova nije na vidiku i s tim se treba pomiriti. Srbija, umereniji Albanci koji su ipak dobili veinsku podrku i meunarodna zajednica treba da se manu ambicija da sada reavaju konani status Kosova, jer je o tome nemogue postii konsenzus. Mnogo uputnije je kooperativno koncentrisati napore na puno sprovoenje rezolucije 1244, na obezbeenje mira i sigurnosti za sve itelje Kosova i uspostavljanje institucija pravne drave, raunajui sa tim da e meunarodna uprava ostati na Kosovu za dogledni period pred nama. Reklo bi se, meutim, da problem koji je realno manji od ova tri, saradnja sa Hakim tribunalom, predstavlja u ovom trenutku najozbiljniju politiku prepreku meunarodnoj reafirmaciji Jugoslavije, obezbeenju pune podrke Evrope i sveta naem izvlaenju iz ekonomskog i finansijskog ambisa, punoj normalizaciji i obnavljanju poverenja sa susedima, doslednom raskidu sa nosiocima i politikom prethodnog reima i naem konanom okretanju politikim i ekonomskim reformama, proizvodnji i podizanju ivotnog
227

226

ivorad Kovaevi
standarda. Umesto hitnog ispunjavanja nae meunarodne obaveze nudi nam se zakon o saradnji sa Tribunalom za iju pripremu je navodno potrebno etiri do est meseci. Ta tzv. kupovina vremena je samo neodgovorno gubljenje vremena ija je cena suvie visoka da bi se sa time smelo poigravati. Nevladine organizacije, koje su se u prethodnom periodu jako razvile, deluju u promenjenim, povoljnijim uslovima, ali imaju ne manju ulogu. Civilni sektor je jedno od retkih podruja u naoj zemlji za koje se moe rei da je, svojom organizacionom i tematskom diversifikacijom, opredeljenjima i angamanom, posebno mladih, na evropskom nivou. To je jo jednom uverljivo potvrjeno tokom dve poslednje predizborne i proizborne kampanje, kojima su duh i modernost najvema dale nevladine organizacije. Mnoge ideje za koje su se ove organizacije borile u nemoguim uslovima u protekloj deceniju imaju anse da budu sada realizovane, mada e i u novim okolnostima nailaziti na otpor inercije, oportunizma i konzervativizma. To to su na vlasti sada njihovi politiki saveznici u otporu protiv diktature i to su mnogi nai lanovi zauzeli odgovorna mesta u vladi i diplomatiji, ne treba niim da dovede u pitanje nezavisnu poziciju i kritiku distancu Evropskog pokreta i drugih nevladinih organizacija prema pojedinim potezima novih demokratskih vlasti. Drugim reima, ako su nevladine organizacije, po prirodi stvari, u prethodnom periodu bili u osnovi antivladine, one ne smeju sada postati provladine, apologeti i servis vlasti. Takav stav ima utoliko vei znaaj u situaciji kada ulogu tako neophodnog demokratskog korektiva vlasti (koja u parlamentu Republike ima vie nego komotnu veinu) naprosto ne moe igrati dananja opozicija jer se ona ne moe smatrati respektabilnim politikim protivnikom koji je poraen na izborima, ve je i po sastavu i po ponaanju relikt jednog vremena sa kojim raskid mora biti totalan. Tu prazninu treba da popune nevladine organizacije, jaki sindikati i nezavisni visokoprofesionalni mediji. Stoga emo u odnosu prema vlastima biti konstruktivni i kooperativni, ali emo sauvati svoju intelektualnu autonomiju i kritiki duh. Evropski pokret i druge nevladine organizacije treba da budu jake grupe za pritisak koje e pomoi, inspirisati i traiti to potpuniju i bru izgradnju novih, snanih demokratskih i odgovornih institucija po evropskom modelu, novo pravosue i pravnu dravu sa visokim, evropskim standardima zatite ljudskih prava, nepolitizovanu i profesionalizovanu vojsku, policiju i javnu upravu, novi univerzitet i novi kulturni model koji e karakterisati demokratska politika kultura i vrednosti otvorenog civilnog drutva. Evropski pokret, kako mu i ime kae, nastavie da deluje na razvijanju evropske svesti, irenju evropskih ideja i graenju evropskih standarda. Politika aspiracija svih zemalja regiona je pridruivanje Evropskoj uniji. Zna se da je taj put dug i trnovit. Meutim, prilagoavanje tekovinama Unije (acquis comminautaire) i harmonizaciju zakonodavstva (zemljekandidati moraju da integriu u svoj pravni sistem oko 40.000 pravnih akata Unije), ne treba shvatiti
228

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

samo kao kupovanje ulaznice za ulazak u evropsku kuu, ve, pre svega, kao sopstvenu potrebu da to pre preemo prag siromatva, autoritarnosti, drutvenog nereda i voluntarizma i postanemo moderna zemlja, kojoj e prirodno biti mesto u politikoj Evropi. Sve aktivnosti Evropskog pokreta bile su i bie i u budue proete tim duhom. Uvodna re na godinjoj skuptini Evropskog pokreta, 15. mart 2001.

229

ivorad Kovaevi

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

svi elimo da idemo u Evropu, zato joj se ne bismo prilagoavali prema modelima koji ve deluju. Prolo je osam meseci od otmice Ivana Stambolia. Kako danas, sa te vremenske distance, kao predsednik Odbora za oslobaanje Ivana Stambolia, ocenjujete ovu otmicu? Odbor je osnovan da bi se pritiskala vlast sa ciljem da se pokrene energina istraga. Mesec dana pritiskali smo bivu vlast, bez ikakvih rezultata, ak i bez odgovora. Novu vlast pritiskali smo sa ne mnogo vie uspeha, sve do izbora nove republike Vlade. Iz razgovora sa premijerom Zoranom iniem i ministrima Vladanom Batiem i Duanom Mihajloviem zakljuili smo da Vlada hoe da se ozbiljno pozabavi ovim sluajem, ali da nailazi na velike tekoe. Cilj nam je bio da ne dozvolimo da, u vreme krupnih dogaaja i preokreta, sluaj ode na marginu, bude izgubljen u ravnodunosti. Verujem da smo u tom smislu dosta uradili, jer je odziv na nae apele bio veliki, nekoliko hiljada ljudi je potpisalo peticiju, imali smo vie javnih akcija i napravili od otmice Ivana Stambolia jedan paradigmatian sluaj. Re je o odreenoj linosti, Ivanu Stamboliu, dakle, ali i o stanju stvari kod nas, injenici da moe da nestane neko ko je bio prvi ovek Srbije, u po bela dana i na javnom mestu, i da nikoga ne zaboli glava i ne uini nita. Ima li pomaka u istrazi, novih detalja? Najtunija je injenica da je prolo osam meseci, a da ne znamo nita vie nego 25. avgusta pole godine kada je otet Ivan. Oigledno je da je re o politiki motivisanom, iniciranom i organizovanom zloinu. Iz razgovora sa premijerom iniem i ministrima Mihajloviem i Batiem, krajem februara, stekli smo utisak da nova Vlada eli da sprovede energinu istragu i time smo bili ohrabreni. Moram, meutim, da ponovim ono to sam rekao i premijeru iniu, tano je da je prva odluka nove vlade bila smena Radeta Markovia, efa Dravne bezbednosti, to smo mi odavno traili, ali da se to desilo odmah posle 5. oktobra prole godine, moda bi za Ivana bilo nade. Mora se postaviti pitanje zato je proputeno toliko vremena. Meutim, prolo je vie od dva meseca od tog razgovora a ni Odbor ni javnost ne znaju da li se istraga pokrenula s mrtve take. Prolo je osam meseci i teko je oekivati spektakularne rezultate, ali emo mi biti uporni u zahtevu da se istina utvrdi. Tuno je rei: Ivanu Stamboliu je, moda, oduzeto ne samo pravo na ivot, ve i pravo na smrt. Njegova porodica i dalje ivi u velikoj neizvesnosti i to je surova potvrda surovosti politikog obrauna retko zabeleenog u analima civilizovanog sveta. Kako ocenjujete dananji meunarodni poloaj nae zemlje i kojim bi pravcima trebalo da se kree naa diplomatija ? Svet pozdravlja demokratske promene, omogueno nam je da se brzo i na velika vrata vratimo u UN, OEBS, MMF, pred ulaskom smo u Svetsku banku, Savet Evrope, tako da je put za diplomatiju u osnovi trasiran. Sama
231

BOLJI IVOT ILI LANI NACIONALNI PONOS

ivorad Kovaevi, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, dobitnik je prestine "Meunarodne nagrade Valter Has" za 2000. godinu, priznanja koje svake godine Kalifornijski univerzitet dodeljuje svojim studentima koji postiu zapaene rezultate u javnom delovanju, nauci, kulturi, obrazovanju. U obrazloenju irija istie se "veliki doprinos ivorada Kovaevia demokratskim promenama u Srbiji". Sagovornik Danasa magistrirao je na Kalifornijskom univerzitetu 1960. godine, bio je gradonaelnik Beograda od 1974. do 1982. godine, lan Saveznog izvrnog vea, predsednik Komisije za meunarodne odnose, ambasador SFRJ u Vaingtonu. Jedan je od osnivaa i prvi predsednik Drutva za saradnju sa susednim narodima koje je formirano 1992. godine u vreme najeih ratnih sukoba, zatim vie godina predsednik uglednog Foruma za meunarodne odnose. Danas je, izmeu ostalog, aktivan na realizaciji projekta Igmanska inicijativa koji objedinjuje nevladine organizacije iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Jugoslavije, sa ciljem da se normalizuju odnosi drava na koje se odnosi Dejtonski sporazum. ivorad Kovaevi: U Sarajevu emo 12. i 13. maja imati sastanak na kome emo aktuelizovati nau staru ideju, stvaranje tripartitne komisije za istinu. Mi pozdravljamo formiranje ovakvih komisija i u Hrvatskoj, i u BiH, i u SR Jugoslaviji, ne elimo da im osporimo legalitet, ali, objektivno, postoji tendencija da se te komisije vie bave time ta su drugi narodi uradili njihovom, nego obrnuto. elimo, dakle, da stvorimo nevladino telo koje istina ne bi imalo nikakva ovlaenja i prava, ali bi ljudi koji su se tokom svih ovih godina zalagali za mostove i osuivali nacionalizam u sopstvenoj zemlji, agresiju i etniko ienje, verovatno zajedno mogli objektivno da sagledaju ta se sve deavalo. Danas: Kako ocenjujete dosadanje reakcije vlasti na predloge iz projekta Igmanske inicijative? Pozdravili smo donoenje Zakona o dravljanstvu kod nas i izjavu saveznog ministra spoljnih poslova da je Jugoslavija spremna na jednostrano ukidanje viza za graane Hrvatske. Ipak, proces normalizacije odnosa je spor u odnosu na objektivne potrebe i elje, graana, izbeglica, privrednika, pre svih. Ne vidimo razlog da na region ne bude slian engenskom, odnosno, ako ve

230

ivorad Kovaevi
injenica da nam je osnovna strateka aspiracija, kao i svim dravama regiona, ulazak u Evropsku uniju, ve opredeljuje ta treba da inimo. Moramo se to pre osloboditi nekih ogranienja i blokada koje nas usporavaju i spreavaju da se okrenemo pravoj agendi: reformama, tranziciji i poboljanju vrlo niskog ivotnog standarda. Tu je pre svga problem odnosa Srbije i Crne Gore unutranje pitanje sa velikim spoljnopolitikim implikacijama. Ne razumem trijumfalizam u prikazivanju poraza na poslednjim izborima kao velike pobede. Oigledna je podeljenost birakog tela Crne Gore, pri emu je ipak, neto vei deo za ideju nezavisnosti. Kad je ve tako, ne valja pritiskati i forsirati odluku. Iako bi nam vie odgovaralo da se to pitanje to pre skine s dnevnog reda, bolje je pomiriti se odreeno vreme sa statusom quo, to bi omoguilo da se u mirnijoj atmosferi nae miroljubiv izlaz. Posao svih, na crnogorskoj strani i u Beogradu, je da budu strpljivi imudri i ne dolivaju ulje na vatru, sve sa ciljem da se u Crnoj Gori tenzije smanje i pronae, eventualno, predlog prihvatljiv za obe strane. Na jugu Srbije imamo, pak, primer pametne politike i mislim da smo tu poloili ispit. Uzdranost i spremnost na dijalog s Albancima na jugu Srbije podigli su na rejting u svetu i tako treba nastaviti. to se, pak, statusa Kosova tie, u opticaju su razliite ideje, u Americi se jedna grupa zalae za to ranije priznavanje nezavisnosti Kosova, druga za podelu (koja je i ovde imala uvek pristalica), a ima i onih koji smatraju da Amerikanci treba da se povuku, poto je to evropska stvar. Nijedan od ovih stavova nije preovlaujui. Mislim da je najpametnije i za nas i za kosovske Albance i za meunarodnu zajednicu, da se svi dre Rezolucije 1244 koja je dobra moda ba zbog svojih slabosti: nepreciznosti, privremenosti. Pada mi na pamet malo bizarna analogija: kad sam bio gradonaelnik shvatio sam da su privremeni objekti najdugotrajniji. Stoga treba odbaciti ne samo pomenute ideje, ve i nastojanje da se prelaznim reenjima stvaraju konture budueg ureenja. Mislim na carinske punktove, na tremine, poput ustavnih osnova Kosova, funkciju predsednika Kosova, Vrhovni sud Kosova. Re je o meunarodnom protektoratu, koji zamrzava postojee stanje i priznaje formalno teritorijalni integritet Jugoslavije, a ne o prednacrtu budueg ustava koji bi samo pojaao aspiracije jednih i strahovanja i nepoverenje drugih. Najvanije je, obezbediti fiziku sigurnost graana, pre svega onih danas ugroenih, zatim povratak raseljenih i drati stvari pod kontrolom, za period koji nee biti krai od deset godina. A onda e problem moda imati druge dimenzije u Evropi i na Balkanu otvorenih i relativnih granica. Uz sve komplimente naim vlastima za politiku na jugu Srbije, izgleda kao da su mislili da e problem Kosmeta moi da saeka smirivanje u kopnenoj zoni, tako da angaman nije bio na potrebnom nivou. Moramo biti kooperativni, ne povlaiti nervozne poteze, ali i aktivni i inicijativni. Problem se ne moe prepustiti samo Srbima na Kosovu, pogotovo to su i oni (pored ostalog i stranaki) podeljeni.

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

Jedan od uslova koji nam meunarodna zajednica postavlja za povratak u njene institucije i finansijsku pomo je i saradnja sa Hakim tribunalom? Bez pune saradnje nema govora o benevolentnosti meunarodne zajednice. Bilo je govora o nekakvom "amerikom ultimatumu", da e nam ak uvesti sankcije nema govora o tome. Oni nam nee upaliti crveno svetlo, ali je nama jednako vano da ne upale uto umesto zelenog, to bi mogli da uine ve ignorisanjem donatorske konferencije. Treba definisati ta je na nacionalni interes to je da ivimo bolje, a ne da vaskrsavamo stare ideje i istrajavamo na lanom nacionalnom ponosu. Stradali smo zbog Miloevia dok nas je vodio u ratove, treba li da stradamo sada kad vie nije na vlasti. Ja to ne razumem. To ne znai da odobravam svaki potez tuilatva Tribunala, ali nema ozbiljnijih prigovora objektivnosti Suda. Moe se razgovarati i pregovarati o vidovima saradnje, ali se mora stvarno a ne verbalno saraivati. Bez te saradnje nema ni pomirenja sa drugima i normalizacije odnos u regionu. Mi, dakle, treba da u punoj meri izvravamo sve svoje meunarodne obaveze, ne moemo ui u svet, a da se ponaamo mimo njega, po merilima koja su samo naa. U tom sluaju, mislim da nova diplomatija ima sve anse da uspe. Re je o mladim i obrazovanim ljudima, u poetku moe da bude nesnalaenja, ali siguran sam da e se diplomatija renovirati. Ona ne treba da imitira Miloevievu ili Titovu diplomatiju, ne moemo vie da imamo globalne pretenzije, treba da ukidamo ambasade, da svodimo interese na kljuna mesta na kojima treba da rade najbolji ljudi. Beograd danas, iz ugla oveka koji je u dva mandata bio na elu Skuptine grada? Beograd je godinama sistematski upropatavan, ostao je bez vlasti i bez ikakave imovine, ak i sto za kojim sedi predsednik Gradske skuptine nije vlasnitvo Grada nego Republike. Grad nema ingerencije, ali mislim da e novi zakon o lokalnoj samoupravi koji je raen po evropskim modelima promeniti tu situaciju. Takoe, tu su i nagomilani problemi, Beograd je promenio strukturu svog stanovnitva, jedan broj mladih i obrazovanih ljudi je otiao u inostranstvo, dole su brojne izbeglice, grad je postao i centar mafije... Kakav bi trebalo da bude novi gradonaelnik, kako da funkcionie gradska uprava? Veoma je vano da se sprei svaki zametak korupcije, da bilo koji takav incident ostane nesankcionisan i da niko i ne pomisli o mitu za izdavanje dozvola za gradnju, recimo. Najzad, vreme kompjutera omoguava brzu modernizaciju gradske uprave. Od odnosa ljudi iza altera, do javnih evidencija sve mora da bude maksimalno transparentno. Postoje anse i Beograd treba da priprema velike projekte koje bi, verujem, finansirala Evropska investiciona banka i Svetsak banka, za izgradnju

232

233

ivorad Kovaevi
infrastrukture, sistema koji imaju osigurane izvore prihoda. Posebno bi trebalo pripremati ekoloke projekte koji imaju mnogo izgleda da budu prihvaeni. Gde vidite najvee komunalne probleme Beograda? Grad je u saobraajnom kolapsu koji se ne moe reiti bez metroa, ali to je za sada neizvodljivo, to nismo uspeli ni kada smo imali vie para. Tu nekih velikih zahvata ne moe biti, ali mogui su uspeni potezi na normalizaciji gradskog saobraaja. Mislim da su najvaniji projekti koji mnogo kotaju, a iji se rezultati vide tek kasnije, ulaganje u izvore za vodosnabdevanje, preiavanje vode, kanalizaciju. Ako se grad shvati kao organizam u kojem svaki deo ima svoju inicijativu, i optine i pojedini komunalni sistemi, mogu da se postignu rezultati, jer je to podruje u kojem e nam svet pomoi, pogotovo kada je re o komunalnoj i saobraajnoj infrastrukturi. Gradonaelnik ne treba da misli da moe da promeni svet, ne treba da daje krupne izjave, treba da gaji specifini duh Beograda. Postoji li tako neto? Mislim da se beogradski duh, duh otvorenosti i kosmopolitizma i dalje prepoznaje, tome su ponajvie doprineli mladi ljudi, posebno u otporu prethodnoj vlasti. Mladi su uneli moderni duh, veoma vanu speciginu urbanu ironiju, humor koji se izraava duhovitim sloganima, grafitima, hepeninzima. Beograd je svojevremeno bio grad mnogih festivala, kulturnih i sportskih dogaaja koji su mnogo znaili za uspostavljanje prepoznatljivog identitata, Beograd je bio vrlo bezbedan grad, u Beograd su ljudi voleli da dolaze, posle su ga izbegavali kao kuno mesto, ali sada postoje svi uslovi da doivi novu regeneraciju. Danas, 5-6. maj 2001. Intervju: Bojan Toni

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

DAN EVROPE

Ujedinjena Evropa izabrala je 9. maj za svoj dan. To je Dan pobede nad faizmom, ali i dan kada je, samo pet godina kasnije doneta umanova deklaracija u kojoj je proroki reeno da e Zajednica za ugalj i elik "povezati Francusku, Nemaku i zemlje koje e im se pridruiti i poloiti prve konkretne temelje Evropske federacije, neophodne za ouvanje mira". Devetog maja 1995. godine Evropski pokret u Srbiji je doneo deklaraciju "Za Srbiju u ujedinjenoj Evropi" koja poinje reima: "Ujedinjavanje Evrope je realnost poslednjih godina XX veka. Integracioni procesi su otvoreni i u onim delovima starog kontinenta u kojima su do jue izgledali nezamislivi. Srbija je, meutim, odvojenija i udaljenija od Evrope nego ikada u svojoj modernoj istoriji." Pet godina kasnije, 9. maja prole godine, ova ocena je zvuala ak blago. Uvodnik Evrope plus kae da je tog dana "praktino zavedeno vanredno stanje" i navode se tune injenice u prilog ove konstatacije: preuzimanje Studija B od strane vlasti, onemoguavanje rada Radija B92 i Radio Indexa, drakonsko finansijsko kanjavanje ostalih nereimskih medija, prebijanje graana koji su pokuali da izraze svoju ogorenost na ulicama Beograda, proglaavanje Otpora za teroristiku orgaizaciju, zatvaranje Univerziteta uz poruku vlasti da je Jugoslavija "najevropskija evropska zemlja" i da "posustala Evropa treba da ui od male Srbije". Ovaj 9. maj slavimo u radikalno promenjenim okolnostima. Evropa i svet otvorili su se prema nama posle velike demokratske pobede naroda. Uli smo u Ujedinjene nacije, u OEBS, u Evropsku investicionu banku i Meunarodni monetarni fond, pred vratima smo Svetske banke, uestvujemo u radu Evropskog parlamenta, podrana je naa kandidatura za Savet Evrope, Romano Prodi kae da je realno da se Jugoslavija pridrui onima koji se spremaju za Evropsku uniju. Dakle, vrata Evrope nisu vie zabravljena za nas, ali to ne znai da emo se tek tako uetati u ujedinjenu Evropu. Brzina kojom emo se, korak po korak, pribliavati naem stratekom cilju pridruivanju ujedinjenoj Evropi zavisi pre svega od nas. Moramo se, pre svega, odgovorno odnositi prema svojim meunarodnim obavezama: od striktnog potovanja Rezolucije 1244 (to najveim delom i inimo) do pune saradnje sa Hakim tribunalom (u emu ima mnogo nepotrebnog odugovlaenja). Nau ukupnu poziciju jako bi olakalo nalaenje zajednikog reenja za odnose izmeu Srbije i Crne Gore. Rezultati
235

234

ivorad Kovaevi
nedavnih izbora u Crnoj Gori nude nove anse za dogovor, ali to trai razuman odnos i spremnost za kompromis obeju strana. Treba uiniti sve, i bukvalno sve, da to pre sklonimo ove blokade i preemo na pravu i jedino perspektivnu agendu: reforme. Te reforme ve poinju ili se najavljuju, ali im na putu stoje ne samo pomenuta spoljna ogranienja, ve i jo uvek ilavi i jako prisutni neevropski konzervativizam, primitivizam, destrukcija, neodgovornost i nacionalistiko slepilo. Najupeatljivije ilustracije toga su ponaanje radikala koji hoe da od parlamenta naprave sprdainu i blokiraju njegov rad i farisejsko duebrinitvo novopeenih demokrata iz SPS, koji pokuavaju da ubede narod da sve nevolje potiu od novih vlasti. Evropski pokret, koji izuzetno dinamino razvija i obogauje svoju aktivnost sve veim brojem znaajnih projekata i sve masovnijim irenjem baze kroz svakodnevno osnivanje novih lokalnih vea, pruie punu podrku novoj vlasti u svim njenim poduhvatima koji nas pribliavaju Evropi, a ostae i dalje kritian prema svemu to nas na tom putu ometa ili usporava, bez obzira ko to ini. Evropa plus, broj 33, maj 2001.

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

DIKTATOR SA PATOLOKOM CRTOM

Knjiga pred vama je vredan i pouzdan istorijski dokument, ne pria samo o jednom sluaju, ve pria o vremenu u kome smo iveli i ivimo, pria o nama. Latinka Perovi je u svom svedoenju o Ivanu na RTS rekla: "Ne moe se tiranin objasniti samo svojim patolokim karakteristikama. To se ne dogaa prvi put u istoriji, obino se tako tumai kad padnu diktatori, ali diktatori izraavaju stanje duha, izraavaju iroke koalicije monih institucija, monih pojedinaca, savez elita i, razume se, podrazumevaju program." To je sve vrlo tano. I o tome je upravo u ovom sluaju re. Najgore je ipak kad to stanje duha i te elite stanu iza jednog antistorijskog programa i njegovog nosioca koji pri tome jeste psiholoki oteen i patoloki usmeren na vlast kao jedini racio, bez obzira na cenu i rtve, esto nerazumno potkopavajui temelje sopstvene vlasti. Ima, naime, nosilaca autoritarnih reima koji krajnje racionalno promiljaju tako da, iako takoe prvenstveno usmereni na osvajanje, ouvanje i jaanje line vlasti, upak uspevaju da formuliu i sprovode realne i ostvarljive politike, ekonomske i socijalne programe, kojima svoju vlast perpetuiraju u itavoj istorijskoj epohi. Naalost, u naem sluaju diktator se opredelio za jedan projekat (velike Srbije) koji je bio ne samo anahron i naopak, ve i nerealan i neostvarljiv, jer je pretpostavljao premetanje stanovnitva i etniko ienje velikih razmera i potpuno preureenje granica na Balkanu. Svako razuman mogao je znati da tako neto meunarodna zajednica, koliko god bila neefikasna i nejedinstvena, nikad nee dozvoliti, tako da je ve samo to pokazivalo da na diktator, makar izgledao pragmatian i vet taktiar, ne samo da ne ume strateki da misli, ve ima jako naglaenu iracionalnu i patoloku crtu. Paradoksalno zvui, ali moda je upravo iracionalnost itavog projekta doprinela masovnoj opijenosti naroda svojim voom, uz masivnu propagandnu poruka o antisrpskoj zaveri i uverljivost koju su toj tezi i legitimitet projektu dala mnoga zvuna imena. Legitimitet diktatoru dalo je i direktno personalno, stranako i institucionalno naslee prethodnog reima, tako da se dobila sprega nacionalizma kao odluujueg inioca okupljanja nacije sa suludom idejom o poslednjoj odbrani socijalizma u Evropi. Ovaj drugi element je kasnije prerastao u zvunu levu, internacionalistiku retoriku, to je olakalo da se pod srpskim barjakom sa petokrakom nau i mnogi koji su ostali privreni partizanskoj i jugoslovenskoj tradiciji (za razliku od ravnogorskog i antikomunistikog
237

236

ivorad Kovaevi
nacionalizma Vuka Drakovia). Tako je Miloeviev makijavelizam ideologizovan prvo nacionalizmom, a onda nekakvim navodnim neokomunistikim internacionalizmom. Taj nacionalistiko-staljinistiki amalgam je mleo sve pred sobom. Dodue, romantino-zaneseni komunistiki utopizam Miloevieve supruge je ubrzo pokazao narodu svoje pravo, surovo lice: preuzimanje kontrole JUL nad najvanjim tokovima vlasti, novca i masovnog komuniciranja i nemilosrdan obraun sa politikim protivnicima. Miloevi je delovao spretno i drsko u brojnim previranjima i sukobima, igrajui istovremeno na kartu straha koji je izazivao kod drugih naroda i kartu sporosti meunarodne zajednice, koja e, tako je bar on mislio, na kraju ipak morati da prizna novo stanje stvari koje je on stvorio. Dobio je auru vetog taktiara i inioca od respekta, tako da su mnogi privrenici realpolitike u svetu, izlaz iz mnogobrojnih kriza na Balkanu videli u "dilovima" sa njim. Meutim, sem uspeha dugog preivljavanja, on ipak nije bio u stanju da upie na svoj rabo nijedan stvarni politiki rezultat, ve je nizao poraz za porazom, nalazei izlaz iz kriza u kreiranju novih, sve nereevijih i sve pogubnijih, u ijim ishodima je opet i opet bivao gubitnik. Dok je bio na vrhuncu moi mnogima je izgledao impresivno, a kad je poeo da gubi, gubio je i sigurnost i ivce. Promenio je dotadanji vokabular neprikosnovenog voe koji tedro deli naciji opta mesta i izanale floskule kao neporecive istine, poeo je da se nervira, da preti, da prizemno nipodatava svoje politike protivnike, nastojao je da ulije strah u kosti ne samo opoziciji ve itavom narodu, preao je u otvorenu represiju. Car je poeo sve vie da se obnauje. Pravio je sve vee greke, od frontalnog napada na univerzitet, na medije, na omladinu, do niza poteza kojima je izazvao intervenciju NATO, ili miskalkulacija kao to je pouzdavanje u pomo Rusa i Kineza ili raspad atlantske alijanse i najzad do katastrofalno pogrene procene da e prevremenim predsednikim izborima dotui svoj politike protivnike i uvrstiti svoju vlast za naredni period. Tad poinje sve izrazitije da deluje i da dominira ono drugo lice sistema i linosti voe patologija, pogotovo udvojena patologija dlire deux. Na tom terenu i nalazim odgovor na esto postavljano pitanje o motivima otmice Ivana Stambolia, jer racionalni politiki razlog mislim da nije postojao. Poto je od poetka bilo jasno da nije re o klasinom kidnapovanju sa ucenom, da je providna podvala da se radilo o osveti proistekloj iz nekih Ivanovih prljavih poslova, jer se on biznisom bavio na nivou preivljavanja, da je upuivanje vlasti i reimske tampe na Crnu Goru i Republiku Srpsku bilo smiljeno podmetanje, da je jednako apsurdno da je Ivan znao za neke tajne raune i finansijske transakcije, jer bi on bio poslednji kome bi dozvolili uvid u to. Uostalom, da je do otmice dolo iz nekih takvih razloga, poinioci bi ve odavno bili otkriveni. Ostaju samo politiki motivi, ostaju samo naredbodavci na vrhu drave i ostaje samo dravna bezbednost kao organizator zloina. To i jeste bila i ostala opteprihvaena pretpostavka. Ali, postavlja se pri tom
238

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

naredno pitanje: kakvu je to realnu opasnost za reim predstavljao Ivan Stamboi da su bili prinueni da pribegnu eliminisanju? On jeste uivao nesumnjiv ugled i taj ugled je poslednjih godina, nakon njegovih sve eih istupanja nesumnjivo rastao, imao je odline i este kontakte sa mnogim politikim liderima u ex-Jugoslaviji, mogao je moda da privue jedan broj onih koji jo uvek veruju u neku levicu, socajldemokratsku, ali sve to skupa ipak ne znai da je kao bivi komunistiki funkcioner i sa jasnim antinacionalistikim pledoajeom imao realne anse da bude prihvaen kao protivkandidat udruene opozicije Miloeviu. Na kraju krajeva, u vreme otmice kandidat opozicije je ve bio poznat. Iz ovoga sledi da bi razloge za ovo gnusno zlodelo trebalo traiti ne u realnoj proceni opasnosti po reim, ve na drugoj strani u bolesnoj, patolokoj mrnji, moda u onome to je jednom prilikom rekao piro Galovi: "Videli su da se primie kraj njihove vladavine i mogue da im je mnogo tee bilo pomisliti na to da se kao survivor, posle trinaest godina, pojavljuje neko ko stoji na poetku, jer bi to predstavljalo neki dokaz da se tih trinaest godina uopte ne raunaju u vreme u istorijsko vreme, da je to neko iskakanje iz istorijske orbite i neto to se baca u ko kao kakav neuspeli dnevniki zapis." U osnovi, i muko ubistvo Slavka uruvije i pokuaj likvidacije Vuka Drakovia spadaju u istu kategoriju bolesnog fiksiranja objekata line mrnje i osvete, pre nego hladnokrvne procene zloinaca o realnim opasnostima koje im od tih ljudi prete. Pri tom, razume se, uvek treba govoriti oni, a ne on, jer je ona uvek bila lina i osvetoljubiva, a on hladno proraunat bez velikog emocionalnog angamana. Meutim, to im se vie bliio kraj, patoloka mrnja je sve vie postajala zajednika crta tih dveju, na prvi pogled razliitih osoba, od kojih je svaka dala svoj doprinos kreiranju jedinstvenog genija zla. Moda je postojao jo jedan dodatni motiv nastao iz paranoinog straha a to je da upravo poseju strah, kao poslednju zatitu od neminovnog buenja naroda. U svakom sluaju, Ivan Stamboli je za njih bio neto vrlo specijalno mogunost da on ipak na kraju bude u pravu, da on bude pobednik, politiki i moralni, da on preivi njihovu politiku smrt tu pomisao oni nisu mogli da podnesu. To je Mira Markovi jednom i rekla: prava opasnost nije opozicija, uvajmo se povampirenih leeva sa Osme sednice! Sluaj je bio specijalan i po tome to za razliku od Ibarske magistrale i ubistva uruvije, ovde nisu dozvolili da i najmanji tragovi ostanu. I pored toga to u jednoj takvoj operaciji mora uestvovati najmanje desetak izvrilaca, niko nije progovorio. Ili je to neposredno izvedeno preko nekog drugog ili su i izvriocima usta zapuena. I onda je reeno "nestao". Bio, pa ga nema. Nije on otet, zatvoren, likvidiran, ve je nestao. Poruka koju su kasnije cinino prenosili dravni mediji i razni Markovii bila je emu tolika drama? Progutaete vi sve ovo kao i sve drugo. Od naroda se oekuje da primi to bez uzbuenja, bez mnogo pitanja, bez snanijeg reagovanja, onako kako smo ga navikli da prihvata kao usud sve to
239

ivorad Kovaevi
se u njegovo ime i za njegovo dobro inilo svih ovih godina. To je, kako kae Migel Abensur povodom Levinasovih refleksija o filozofiji hitlerizma, "iskustvo bez presedana bivstvovanja-u-zajednici, kao okovanog bivstvovanja, kao zatoenja iz koga ne treba izlaziti, okovanosti u kojoj se treba sm okovati, u ime nekog masovnog identiteta, bez pukotine i bez nagovetaja dvojstva jedan narod, gotovo u celosti, prikovan za tle, vezan, dran vezama po krvi" (Blut und Boden). To je ist totalitarizam, ali onaj koji je ve uao u fazu nepatvorenog i iracionalnog zla, zla koje ne samo da bezrazlono unitava druge, ve uspeno razara i sam totalitarizam. To je u toj meri van standarda normalnosti, da ljudi uglavnom nisu u stanju da ga poimaju, pa zato i pokuavaju da nau kolikotoliko plauzibilno politiko, kriminalistiko, zavereniko ili kakvo drugo objanjenje. Mnogi su se do tada ponaali kao dete koje rukicama prekrije oi pa misli da za druge ne postoji zaepe ui i zatvore oi pa se onda nita i nije dogodilo. Ako vam neko govori o opsadi Sarajeva ili vam prikae film o Srebrenici, gnev se okree prema onome koji izaziva nelagodu. Meutim, treba rei da je u sluaju Ivana Stambolia, iako je bilo i ravnodunosti i odmahivanja rukom ("ipak se radi samo o jednom komunjari"), dolo do stvarno masovne reakcije gneva i podrke Odboru da se istina mora utvrditi. Ljudi su se pridruivali apelu Odbora pojedinano i grupno, slali pisma novinama, davali informacije Odboru, organizovali veoma poseene tribine po gradovima Srbije, javljali se iz inostranstva. To vie nije bio narod koji se dogodio nego kome je prekipelo. Meutim, zbog nedopustive indolentnosti novih vlasti, koje nisu shvatile da je ovo vaan test njihove stvarne spremnosti za odluan raskid sa prethodnim reimom, njegovim nosiocima i njegovom politkom, ve su dozvolile da jo pola godine ostanu na svojim mestima svi oni koji su otmicu verovatno organizovali i izveli i unite sve tragove i isto toliko vremena propustile da uopte otponu sa istragom, anse za rasvetljavanje ovog sluaja bile su realno male. Mi i danas ne znamo nita vie o ovoj otmici nego 25. avgusta, pa ak ni to kada je i po ijem nareenju odlueno da se prekine praenje Ivana Stambolia. Mi u Odboru za oslobaanje Ivana Stambolia pritiskali smo i bive i nove vlasti, skoro sa jednakim rezultatom, alarmirali smo javnost i javnost je na to reagovala snanom podrkom, mi i dalje ne odustajemo, elimo stalno da podseamo na ovaj sluaj i traimo da se na njegovom rasvetljavanju energino radi. Mi ne elimo da menjamo na polazni stav dok god postoje i minimalne anse da je Ivan iv boriemo se da on oslobodi. Pa ak iako se konano pokae da nade nema, mi emo se i dalje boriti da se istraga energino vodi, da se otkrije ne ko je nego kako i preko koga je taj zloin izveo, da do kraja razgolitimo i na ovom drastinom sluaju zloinaku prirodu biveg reima i krvnika na njegovom elu, koji moraju stati pred lice pravde i za Vukovar, i za
240

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

Sarajevo, i za Srebrenicu, i za zloine na Kosovu, i za teror nad sopstvenim narodom, ali i za Ivana Stambolia. Dok god to ne uradimo neemo moi rei, ni drutvo ni nova vlast, da je raskid sa prolou definitivan i da nastupa vreme prava i pravde. Danas, 31. maj - 1. jun 2001. re na promociji knjige "Suaj Ivan Stamboli", u izdanju Helsinkog odbora za ljudska prava u Srbiji

241

ivorad Kovaevi

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

opasno destabilizuje region moe biti u drugom planu u odnosu na neki drugi nacionalni interes. Na primer, izbijanje jugoslovenske krize koindiciralo je sa finalnim fazama pregovora o Mastrihtskom ugovoru. Ujedinjena Nemaka, ija je relativna teina unutar Evropske zajednice naglo poveana, pritiskala je svoje evropske partnere da priznaju "disidentske" republike i oni su, ukljuujui Fransoa Miterana i Dona Mejdora, koji su u poetku bili jako protiv toga, na kraju popustili. Postoji jo jedan vaan uslov da bi meunarodna intervencija bila kredibilna i efikasna u dananjem svetu: spremnost Sjedinjenih Drava da preduzmu inicijativu i aktivno vostvo, ubede svoje saveznike u NATO da se pridrue i obezbede kooperativnost Rusije i neprotivljenje Kine. Frustrirana krahom svojih napora da privede pameti jugoslovenske lidere i istovremeno uplaena da ne bude uvuena u drugi Vijetnam, amerika administracija je odluila vrlo rano (jo u jesen 1991) da ostane na distanci i prepusti Evropi da preduzme vodeu ulogu u reavanju jugoslovenske krize. A Evropa je za to bila vrlo loe pripremljena. Mada je Evropska unija preduzela itav niz ogranienih akcija, strategiji iza tih akcija nedostajala je koherentnost. Amerika je osatala napola involvirana. Amerikanci su se vratili na balkansku scenu na velika vrata 1995. Dejton je bio uglavnom amerika ideja, inicijativa i realizacija, uz punu podrku i uee Evrope i Rusije. Jo jednom se potvrdilo da SAD, Evropa i Rusija moraju delovati zajedno i demonstrirati spremnost da rei podre delom, ako ele da proizvedu efektivni rezultat. Strane u sukobu (a posebno Miloevi) paljivo su pratile svaki transatlantski nesporazum ili iskljuivanje odnosno rezerve Rusije. to se tie kosovske intervencije, Rusija i Kina su bile iskljuene, antagonizirane i politiki marginalizovane i bombardovanje je izazvalo masovno ogorenje u ruskoj i kineskoj javnosti, a te dve sile su se pribliile jedna drugoj vie nego ikad u recentnoj istoriji. Gotovo sve dosadanje meunarodne intervencije su preduzimane u ime meunarodne zajednice. Meutim, ponekad je taj atribut pridavan akcijama kao to je ameriko-britanski rat protiv Iraka; u sluaju Jugoslavije radilo se o impresivnoj koaliciji 19 zemalja NATO, ali uz jako protivljenje Rusije i Kine i manje-vie glasnu opoziciju mnogih drugih zemalja, kao to je recimo Indija. Pun legitimitet intervenciji u ime meunarodne zajednice mogu dati jedino Ujedinjene nacije. Naredno pitanje je: koji su efekti, implikacije i posledice razliitih oblika intervencije protiv tzv. otpadnikih nacija (rogue nations): javni pritisak, upozorenja i osude u rezolucijama Ujedinjenih nacija, poitika tapa i argarepe (uz ee korienje tapa nego argarepe), ekonomske sankcije, potpuna izolacija, demonizacija diktatora i, najzad, upotreba oruja? Moglo bi se postaviti opte pravilo: uestalost upotrebe pojedinih formi intervencije je obrnuto srazmerna njihovoj efikasnosti. To osobito vai za ekonomske sankcije. esta je kritika da ta vrsta pritiska samo poveava tvrdokornost onih kojima se preti ili koji se izoluju i kanjavaju. Jedno kljuno pitanje svakako ostaje: ko je
243

SPREAVANJE KONFLIKATA I DIPLOMATIJA

Intervencije meunarodne zajednice uopte, i u sluaju Jugoslavije posebno, bile su esto kritikovane iz dva protivrena razloga. Prvi je da je meunarodna zajednica inila suvie malo i suvie kasno da sprei da krize u Hrvatskoj, u Bosni i na Kosovu dou do kritine take, a drugi, da je oruana intervencija protiv Jugoslavije bila prenagljena i da svi diplomatski putevi nisu bili istraeni ni diplomatska sredstva iscrpljena. to se tie prve kritike (o drugoj e biti rei kasnije), ja svakako ne prihvatam teoriju zavere, inae iroko rasprostranjenu u regionu, koja upire prstom u meunarodnu zajednicu kao glavnog krivca za jugoslovensku tragediju. Meutim, meunarodna zajednica ne moe biti ni sasvim amnestirana. Njena reakcija na raspad Jugoslavije i na ratove koji su usledili bila je spora, neodluna i esto nekonzistentna. Ne samo Jugosloveni, ve i ostali, platili su veliku cenu za godine neodlunosti. Ali, pravde radi, valja rei da se o meunarodnoj zajednici ne moe govoriti u jednini, ve u mnoini i da sam termin moe da zavede. Malo je primera da je meunarodna zajednica govorila jednim glasom. Pristupi SAD i Evrope, da i ne govorimo o Rusiji, esto su se veoma razlikovali, pa i pozicije glavnih evropskih aktera su bile daleko od jedinstvenih. ta vie, svaka drava lanica Evropske unije morala je da postigne interni konsenzus o tome ta valja initi. Samo se po sebi razume da je najefikasnija intervencija ona koja se ostvari u ranim fazama krize kad se jo nije razvio puni i samoobnovljivi momentum. Ali, veoma je teko upravo na poetku krize dobiti podrku javnog mnjenja za rizinu i skupu intervenciju i onda je sasvim prirodno da vlade vie vole da saekaju u nadi da se kriza moe reiti pregovorima, uz pomo meunarpdnog posredovanja i pritiska. Jo je tee postii konsenzus veeg broja zemalja od kojih svaka ima sopstvene interese i posebnu untranju politiku konstelaciju u okviru saveza, integracione celine ili ad hoc grupe, sve do Ujedinjenih nacija. I, najzad, i kad se doe do opteg konsenzusa, on neizbeno rezultira u politici najmanjeg zajednikog imenitelja, to teko da je vrsta pristupa koja je neophodna da ubedi regionalne izazivae krize i agresore da moraju menjati kurs. Ukratko, po definiciji, meunarodna zajednica je spora u svom odgovoru na krize. Nadalje, u vaganju razliitih interesa koji mogu biti ugroeni akutnom regionalnom krzom, interes njenog spreavanja da eskalira u oruani sukob i
242

ivorad Kovaevi
stvarno kanjen oni koji pate i od kojih se oekuje da donesu promene, ili diktatori koji dre te drave pod kontrolom? Miloevieva Srbija je bila udna meavina mafije i nomenklature kojima su jako prijale sankcije Ujedinjenih nacija. Tokom sasluavanja pred nominaciju, Kolin Pauel je gotovo sa prezirom govorio o korienju sankcija i dao do znanja Kongresu da namerava da pritiska da se stvari menjaju. iroka upotreba trgovinskih embarga i drugih formi sankcija "samo pokazuje odreen stepen neodmerene oholosti i arogancije koji, na kraju krajeva, moda ne slue tako dobro naim interesima kao to se misli", rekao je g. Pauel Spoljnopoltikom komitetu Senata.1 Drugo vano pitanje je: da li je intervencija bila neophodna, da li su svi diplomatski putevi bili istraeni i sva diplomatska sredstva iscrpljena? Pre 1998, SAD, EU i NATO bili su manje-vie posmatrai onoga to se deava na Kosovu, zadovoljni da situacija nije dobila akutne dimenzije. Dejtonski pregovori i sporazumi zaobili su Kosovski problem. Iako su Amerikanci smislili tzv. spoljni zid sankcija, sa Kosovom kao jednim od uslova za njegovo uklanjanje, ispostavilo se da je Miloevi uzeo zdravo za gotovo da je on neophodan partner u implementaciji Dejtonskih sporazuma i, u skladu sa tim, verovao je da ima punu slobodu da ini to god eli, ukljuujui nastavak represije na Kosovu. Tokom veeg dela 1998. godine, akcenat politike Zapada bio je stavljen na ekonomske sankcije i ohrabrivanje dijaloga izmeu dveju strana, sa vidljivom tendencijom da se izbegne donoenje tekih odluka i odloi to se vie moe trenutak kad se mora nainiti izbor. Amerika administracija je podlegla iluziji da su ekonomske sankcije i drugi vidovi pritiska dovoljni da ubede Miloevia da zaustavi represiju i otpone dijalog sa albanskim liderima kako bi se dolo do reenja politike budunosti Kosova. To je bilo pogreno sa dva aspekta. Prvo, nije bilo realistino oekivati da se sudar dva rivalska nacionalizma, srpskog i albanskog, moe reiti pregovorima uz meunarodno posredovanje. Ta ansa je izgubljena ranije, u vreme Rugovine borbe za mirno reenje, koje bi ukljuivalo iroku autonomiju za Kosovo. Ali u 1998. godini jaz je bio jednostavno nepremostiv. Kosovski Albanci (ukljuujui umerene) ne bi vie bili zadovoljni niim manjim od nezavisnosti, a Miloevi nije mogao da se odrekne suvereniteta nad pokrajinom. Postojao je i drugi paradoks: SAD i Evropa su se stavili na stranu Albanaca, i to njigovog najmilitantnijeg dela, Oslobodilake vojske Kosova, ali nisu bili spremni da prihvate njihov zahtev za nezavisnou. Druga ozbiljna greka je suvie jako fokusiranje na Miloevia. Inspirisani dejtonskim iskustvom, Amerikanci (osobito Holbruk), verovali su da put do mira na Balkanu vodi preko Miloevievog kaua. I tako se Bela kua opet okrenula Holbruku da napravi "dil" koji e ceo problem gurnuti u narednu godinu. Jedini podsticaj koji je Holbruk bio u stanju da ponudi Miloeviu bila je pretnja vazdunim udarom. Miloevi je napravio ustupke, neke moda i
1

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

znaajne, ali su oni bili neodreeno definisani. Predsednik Klinton je slavio dogovor kao trijumf diplomatije koju podrava sila, rekavi da je dobijena osnova za trajni mir. Ali, Oktobarski sporazum je brzo propao. Zanimljivo je da Amerikanci nisu bili za to da NATO poalje kopnene trupe koje bi obezbedile implemntaciju sporazuma, kao to su mnogi u Briselu oekivali i zagovarali, ukazujui pri tom na indikacije da Miloevi ne bi glatko odbacio takvu mogunost. Prema Dadleru i O'Henlonu2, Alksandar Verbou, ameriki ambasador pri NATO, predloio je uspostavljanje meunarodnog protektorata na Kosovu, kako bi se zaobilo pitanje njegove politike budunosti. Klintonova administracija je dola do istog zakljuka, ali tek pred kraj bombardovanja. Umesto toga, na Kosovo su poslati posmatrai OEBS da kontroliu potovanje sporazuma od strane Srba. Kako je kosovska kriza dobijala na intezitetu i pretila da se prelije u region i destabilizuje ga, Miloevi je postao veliko optereenje za ameriku politiku. Dejms Rubin je rekao na brifingu poetkom decembra 1998: "Miloevi je bio u sreditu svake krize u bivoj Jugoslaviji tokom protekle decenije. On nije jednostavno deo problema; Miloevi je problem."3 To je druga jednako pogrena strana fokusiranja na Miloevia: prvo, Miloevi nekada "balkanski kasapin", postao je posle Dejtona "kljuni faktor u obezbeivanju mira i sprovoenja Dejtonskih sporazuma", i onda odjednom, on sam postaje sutina problema i stoga, umesto pravljenja "dilova" s njim, sada se veruje da je njegovo uklanjanje reenje problema. Benevolentan odnos meunarodne zajednice i posebno Amerikanca prema Miloeviu doveden je u pitanje u zimu 1996-1997. kad su izbili masovni javni protesti protiv krae lokalnih izbora u svim gradovima Srbije koji su trajali tri meseca. Po prvi put su zapadni mediji prihvatili postojanje jedne druge, demokratske Srbije i ozbiljno doveli u pitanje mudrost i moral oslanjanja na Miloevia u postizanju mira i stabilnosti u regionu. Meutim, podrka vlada Zapada demokratskim snagama u Srbiji bila je mlaka i neubedljiva. Kriza je dostigla taku kljuanja i organizovan je skup u Rambujeu. Dravni sekretar Medlin Olbrajt je izjavila: "Pre nego to je pribegao sili, NATO je preao dodatnu milju ne bi li naao mirno reenje." Meutim, u stvarnosti, razgovori u Rambujeu imali su smisao postavljanja ultimatuma Miloeviu, a ne pregovaranja o reenju krize. Kao to je rekao Dejms Rubin, "oni su bili smiljeni da ne uspeju". (Blizak saradnik ge Olbrajt bio je direktniji rekavi da je jedini cilj Rambujea bio "da se zapone rat zajedno sa saveznicima koji nemaju izbora."4) Rambuje ustvari, nije dao priliku ni Albancima ni Srbima da ispregovaraju mirovni sporazum. Bio je to ultimatum Srbima: potpiite ili ete biti bombardovani. Ali, to je bio ultimatum i Albancima: potpiite, ili ete biti

Los Angeles Times Service, January 23, 2001

Ivo H. Daalder and Michael E. O'Hanlon, Winning Ugly, pp. 54-5 Daily Press Briefing, U.S. Department of State, December 1, 1998 4 International Herald Tribune, June 11, 1999
2 3

244

245

ivorad Kovaevi
ostavljeni da sami vodite borbu. Ipak, u poetku su obe strane odbile da potpiu sporazum. G-a Olbrajt je preklinjala Albance da potpiu i tek onda kad su unete odredbe koje je trebalo da zadovolje albansku stranu, oni su se najzad sloili. Meutim, Miloevi je zakljuio da ne bi mogao da politiki preivi, ako budu sprovedene njegove odredbe, posebno one o prisustvu NATO na celoj teritoriji Jugoslavije5 i moguem referendumu posle tri godine6, te je odbio da potpie sporazum i put prema intervenciji je bio otvoren. Pitanje je kad je odluka o intervenciji doneta. Izgleda da su tokom itavog kosovskog konflikta postojala dva razliita pristupa reenju krize unutar amerike administracije: jedni su verovali da se moe ispregovarati prihvatljiv "dil" izmeu kosovskih Albanaca i Miloevia i ansa je data novoj rundi "holbrukovanja", dok je g-a Olbrajt sve vreme bila vrsto uverena da je sila jedini jezik koji Miloevi razume. (Ne treba smetnuti s uma da je ona, takoe, konstantno pritiskala na bombardovanje tokom bosanske krize.) Njena argumentacija je prevladala nakon masakra u Raku. Raak se, takoe, pokazao kljunim u pokuajima administracije da mobilie evropske lanove NATO na preduzimanje vojne akcije. Uzgred budi reeno, pojedinani dogaaji i slike (stvarni, izmiljeni ili naduvani) su veoma mnogo doprineli da se donesu teke odluke (Markale u Sarajevu, masakr u Srebrnici, vojnici NATO privezani za telegrafske stubove). Svi podaci ukazuju da je odluka o upotebi sile doneta sredinom januara 1999, posle dogaaja u Raku, a pre sastanka u Rambujeu. Odluka o intervenciji je dola kao rezultat niza loih spoljnopolitikih procena. Prvo, rasprostranjeno je bilo uverenje unutar administracije i NATO da bi ve uverljiva pretnja silom bila dovoljna da ubedi Miloevia da radije prihvati sporazum u Rambujeu, nego da se suoi sa bombardovanjem. Posle razoaranja u Rambujeu, dolo je do druge pogrene procene: da e, im ponu da padaju prve bombe, Miloevi popustiti (to je jo bilo osnaeno podesanjem na to da su vazduni udari po srpskim snagama u Bosni ubedili Miloevia da prihvati ponueni mirovni sporazum, ime je nainjena pogrena analogija sa situacijom u kojoj Miloevieve koa nije bila u pitanju). Ta vera u blickrig i brzu pobedu bez rizika, koja bi otklonila potrebu za slanjem kopnenih

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

trupa, mora da je bila privlana za predsednika Klinitona, posebno u trenutku suenja u Senatu i odluke o impimentu u Predstavnikom domu. "Verovao sam da e Miloevi popustiti pred zahtevima saveznika posle nekoliko dana bombardovanja", rekao je on kasnije. Veliko je pitanje da li bi predsednik doneo istu odluku da su mu bili ponueni uverljivi argumenti da intervencija moe da potraje vie meseci sa moguom perspektivom slanja kopnenih trupa na Kosovo. To vai i za ameriku i za evropsku javnost, kao to se moe prosuditi na osnovu stalnog opadanja javne podrke bombardovanju to je ono due trajalo. Ne treba ni rei da je i Miloevi loe procenjivao, ak i loije nego NATO. On je verovao da NATO nema stomak za ustrajnu i dugu vojnu akciju i da moe ekati dok interna neslaganja u NATO i pritisak Rusije, ne svre posao za njega. On je rekao Joki Fieru uoi intervencije: "Ja mogu da izdrim mrtve mnogo njih ali vi ne moete."7 On je posebno pogreno hazardirao, kad je poverovao da mu rat sa NATO daje perfektnu zatitu za njegov rat organizovanu kampanju etnikog ienja na Kosovu koju je on sistematski planirao pre bombardovanja. Time je samo pojaao odlunost NATO. Koji su bili stvarni ciljevi intervencije? Pobrojmo prvo proklamovane ciljeve. Pre nego to to uinimo, podsetimo se da su se tokom intervencije ciljevi stalno menjali i akcenti pomerali. U poetku, trebalo je da to bude ograniena vazduna kampanja sa ciljem da se Miloevi prinudi da se vrati za pregovaraki sto. Na dan kada je poelo bombardovanje, predsednik Klinton je izjavio da je prvi cilj alijanse "da demonstrira ozbiljnost namere NATO, tako da srpski lideri shvate neophodnost promene kursa."8 Posle izvesnog vremena, humanitarni razlozi su izneti kao primarni motiv za intervenciju: spreavanje etnikog izgona i spasavanje ljudskih ivota. Obznanjeni su takoe izvesni strateki ciljevi: zaustavljanje agresije i zatita ugroene politike stabilnosti regiona. Vojni ciljevi su bili: proverljivo zaustavljanje srpske vojne akcije i "nanoenje ozbiljnog udara borbenoj sposobnosti srpskih snaga kako ne bi mogle da ugroze narod Kosova" (Klinton).9 NATO nije ostvario nijedan od hunmanitarnih ciljeva. Naprotiv, humanitarna katastrofa, do masovnog izgona kosovskih Albanaca dolo je tek nakon poetka bombardovanja Jugoslavije. Studija Stejt dipatmenta, objavljena 10. maja, tvrdi da su "od kraja marta 1999. srpske snage dramatino poveale obim i tempo njihovih napora... usmerenih na ustrajno i sistematsko nastojanje da se etniki oisti itava pokrajina Kosovo."10 Sa izuzetkom onih koji su ubijeni
Ivo H. Daalder and Michael E. O'Hanlon, Winning Ugly, p. 94 Statement by the President to the Nation, White House, Office of the Pre Secretary, March 24, 1999. 9 Ibid. 10 U.S. Department of State, Erasing History: Ethnic Cleansing in Kosovo, May 10, 1999
7 8

5 "NATO osoblje e uivati, kao i njihova vozila, brodovi, letilice i oprema, slobodan ulaz i neogranien prolaz kroz SRJ, ukljuujui i odgovarajui vazduni prostor i teritorijalne vode. To e obuhvatiti, ali nee se ograniiti na pravo na logorovanje, manevre, smetaj vojnika i korienje zemljita ili objekata koji su neophodni za podrku, trening ili operacije." Interim Agreement for Peace and Self-Government in Kosovo (Rambouillet Agreement), Chapter 8, Annex B, Section 8 6 "Tri godine nakon stupanja na snagu ovog sporazuma, bie sazvan meunarodni skup kako bi utvrdio mehanizam za konano reenje za Kosovo, na bazi izraene volje naroda, miljenja relevantnih vlasti, napora koji je svaka od strana uinila u implementaciji Sporazuma i Helsinkog zavrnog akta i doneo sveobuhvatnu ocenu implementacije ovog sporazuma i razmotrio predloge bilo kje od strana za preduzimanje dodatnih mera." (Rambouillet Agreement)

246

247

ivorad Kovaevi
u Raku 15. januara 1999, svi drugi pobrojani u amendiranoj optunici protiv Miloevia i njegovih saradnika, ubijeni su izmeu 24. marta i 10. juna u vremenu kada je bombardovana Jugoslavija.11 Ne samo to, ve je administracija oigledno bila iznenaena i nepripremljena da se nosi sa novom situacijom. Predsednik Komiteta za obavetajna pitanja Predstavnikog doma, Porter Gas, informisao je medije da "nas je naa obavetajna zajednica upozoravala danima i mesecima pre bombardovanja da emo imati pravu eksploziju izbeglica... da e se odlunost Srba samo pojaati, da e se konflikt proiriti i da e biti etnikog ienja."12 NATO nije bio mnogo uspeniji ni u postizanju drugih stratekih ciljeva (zaustavljanja agresije i stabilizovanja regiona), ni vojnog cilja slamanja kime Miloevieve armije. Jedan drugi cilj bio je takoe artikulisan. Sendi Berger, predsednikov savetnik za nacionalnu bezbednost, je kao prvu svrhu ulaenja u rat naveo jaanje kredibiliteta NATO. Predsednik Klinton je upozorio da, ako alijansa propusti da deluje i ne uspe, to e "diskredovati NATO".13 Britanski premijer Toni Bler je izjavio u Donjem domu: "Povui se sada znailo bi unititi kredibilitet NATO ".14 Wilijam Pfaf je napisao u "Boston gloubu": "Debata o intervenciji nije vie disput o sredstvima do odreenog cilja. To je rasprava o tome da li emo napustiti NATO i ameriko polaganje prava na meunarodno vostvo: ako ne bude pobede NATO nad Srbijom, nee vie biti ni NATO."15 I najzad, g-a Olbrajt je rekla poto je mirovni sporazum potpisan: "Cilj ouvanja kredibiliteta NATO je postignut."16 Nastojei da nae prihvatljivo diplomatsko reenje za okonanje rata, Klintonova administracija je dola do jo jednog cilja intervencije: uspostavljanje meunarodnog protektorata na Kosovu. Meutim, uz sve to, postojao je jo jedan vaan, moda i najvaniji, ali neproklamovani cilj: dovesti do Miloevievog pada. O tome su govorili Vesna (Pei) i Ivan (Jankovi) i ja se slaem sa njima. Nain na koji je rat voen pokazao je da je cilj bio da se izvri pritisak na Srbiju i Miloevia da on ode. Menjanje ciljeva tokom intervencije samo potkrepljuje ovu pretpostavku. Predsednik Havel, u govoru pred kanadskim parlamentom, rekao je: "Ovo je verovatno prvi rat koji nije voen u ime 'nacionalnih interesa', ve u ime naela i vrednosti."17 Moe biti da je tako, ali, kao to ree Majkl Ignjatief,
11 Milosevic et al. Case (IT-99-37), Amended Indictment, The International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia 12 The New York Times, April 8, 1999 13 Remarks by the President to AFSCME Biennial Convention, White House, Office of the Press Secretary, March 23, 1999, p. 7 14 Quoted in Noam Chomski, New Military Humanism 15 Boston Globe, April 12, 1999 16 The New York Times, June 7, 1999 17 New York Review, June 10, 1999

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

"Kosovo je evidentno pokazalo da ratovi zapoeti u ime vrednosti, obavezno postanu kontroverzniji nego ratovi voeni zbog interesa."18 U zakljuku, smatram da je ova oruana intervencija protiv suverene zemlje bez ovlaenja Ujedinjenih nacija mogla i morala biti izbegnuta. Diplomatske opcije nisu bile iscrpljene. Zato? Zato to je umesto koherentne zapadne i amerike poltike u odnosu na kosovski problem, voena cik-cak politika: periodi neaktivnosti i manje-vie pasivnog posmatranja smenjivali su se sa diplomatskim inicijativama usmerenim poglavito na neostvarljive ciljeve, pri emu se najvie raunalo na Miloevievu kooperativnost, a onda, dosta iznenadno, dolo je do potpunog obrta zakljukom da je jedino reenje problema skinuti Miloevia s vlasti jednom loe promiljenom i loe pripremljenom intervencijom. To je jo vie zamagljeno nastojanjem da se intervencija konceptualizuje kao test kredibiliteta NATO u potrazi za alternativnom misijom koja bi izgledala relevantna u posthladnoratovskoj eri u smislu globalizacije (g-a Olbrajt je jednom rekla da NATO mora da postane snaga za obezbeenje mira "od Srednjeg Istoka do centralne Afrike"19, a predsednik Klinton je izjavio na NATO samitu: "Kosovska kriza je podvukla znaaj NATO."20) Paradoksalno je samo po sebi da je NATO svoj prvi rat poveo protiv suverene zemlje koja nije napala nijednu njegovu lanicu, krei time sopstvenu povelju i politika uveravanja da e ostati striktno odbrambeni savez. NATO je ustvari sam sebe otvorio kritici insistiranjem da svoj kredibilitet stavlja na probu ratom protiv jedne minorne drave i na jednom ipak perifernom pitanju. ("Mi moda nismo bili u stanju da to zaustavimo, ali smo ipak pokazali da imamo volju da pokuamo", rekao je generalni sekretar NATO Havijer Solana.21) Intervencija NATO je zaobilaenjem Ujedinjenih nacija marginalizovala jedini sistem globalne bezbednosti koji imamo i potkopala njegov presti i kredibilitet, stvarajui time vrlo opasne presedane za budunost. Jedna od lekcija koju moemo izvui jeste da upotreba sile ne moe biti tek jedno od orua diplomatije, postajui njeno prosto nastavljanje drugim sredstvima. Rat uvek mora ostati instrument kome e se pribei samo u krajnjoj nudi. Mogua je recimo bila vrlo ograniena vrsta intervencije poput SFORovog modela u Bosni koja bi obezbedila implementaciju Oktobarskog sporazuma. Naredna lekcija je da podravanje jedne strane u graanskom ratu vodi mnogim problemima. Niko ovde ne bi mogao da negira da je Miloevi vrio zloine na Kosovu, ije su rtve bie Albanci. Meutim, amerika administracija i NATO ne samo da su podrali bezrezervno albansku stranu,
Michael Ignatieff, Virtual War, Kosovo and Beyond, p. 72 Washington Post, February 22, 1998 20 W. J. Clinton, Remarks to the Opening Session of the North Atlantic Council Summit, April 24, 1999. 21 New York Times, April 5, 1999
18 19

248

249

ivorad Kovaevi
ve su se odluili da im OVK bude glavni saveznik, marginalizujui Rugovu, koji se oslanjao na mirnu neposlunost. Umerenima na obe strane nije data prilika da se uju u kosovskoj krizi. Albanski vrstorukai su praktino imali glavnu re. Amerika administracija je zamurila na njihovu strategiju provociranja srpskih snaga da krenu u nesrazmernu odmazdu, kako bi naterali NATO da intervenie, a to je isto uinila i u odnosu na finansiranje OVK: trgovanje heroinom i masovno reketiranje. Jo u februaru 1998, ameriki specijalni izaslanik na Balkanu, Rober Gelbard izjavio je usred Pritine da Sjedinjene Drave gledaju na OVK kao "nesumnjivo teroristiku grupu." Danas je vidljivo da je OVK iskoristila okupaciju Kosova da ekspandira u junu Srbiju i severoistonu Makedoniju, izazivajui nemire i nastojei da odsee delove Makedonije i Srbije i ujedini ih sa nezavisnim Kosovom. Oito da su se uloge promenile. Sad su Srbi i drugo nealbansko stanovnitvo rtve. NATO i KFOR se jako pribojavaju da budu direktno involvirani i postanu mete albanskih ekstremista. Kako bi izbegli da budu uvueni u jo jednu oruanu intevenciju, bolje bi bilo da ogranieno interveniu sada: zatvaranjem granica Kosova, vrenjem prtiska na obe strane da ispregovaraju reenje bez federalizacije Makedonije i zavravanjem nezavrenog posla razoruavanja OVK i drugih albanskih ekstremista. Prema tome, na kraju ipak dolazimo do potrebe izvesnog vida meunarodne intervencije. Bombardovanje Jugoslavije bilo je dovoljno upozorenje da se ne sme dozvoliti da se stvari otrgnu kontroli. Sve u svemu, verujem da NATO intervencija u Jugoslaviji, iako slavljena kao pobeda i uspeh, ipak nije utrla put za sline intevencije u budunosti. Naprotiv, bilo bi vrlo teko jo jednom postii jedinstvo lanica Atlantske alijanse ili bilo koje druge alijanse da uu u slinu avanturu. (Prevod sa engleskog) Izlaganje na okruglom stolu "Ameriko-srpski dijalog o intervenciji", Ameriki institut za mir, Vaington, 29. jun 2001.

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

BALKANCI UVEK IZAZIVAJU NERED

Meunarodna pozicija Jugoslavije je jo uvek dobra, ali postoji ozbiljna opasnost da se, u dogledno vreme, ako ne ba vratimo u neku vrstu meunarodne izolacije, ono da doemo u situaciju da svet izgubi interesovanje za nas. Sve zavisi od toga koliko brzo i koliko uspeno emo konsolidovati unutranji politiki ivot kae za Reporter ivorad Kovaevi, ugledni jugoslovenski diplomata, bivi ambasador SFRJ u SAD, danas predsednik Evropskog pokreta u Srbiji i jedan od osnivaa Foruma za meunarodne odnose. Kovaevi zato ne preza da javnost upozori na rizik koji domae politike svae mogu da izazovu: "Bre nego to je iko mogao da predvidi Jugoslavija je uspela da se vrati na meunarodnu scenu u protekloj godini. No, politike rasprave u zemlji mogle bi znatno da utiu na poloaj SRJ u svetu. Mislim da vie nije re o satanizaciji Srba ve se, prosto, obnavlja tradicionalna teza o Balkancima koji stalno izazivaju neki nered i koje treba ostaviti da se kuvaju u sopstvenom sosu. Ne smemo se zavaravati i tvrditi da ne vidimo da nas nae svae kotaju." Reporter: Unutranja nestabilnost o kojoj govorite je, zapravo, neslaganje dva lidera u dravi, Kotunice i inia... ivorad Kovaevi: Svet prati sve to se ovde deava sa uznemirenou i skepsom, jer nema dovoljno evidencije da se ovde stvari sutinski menjaju. Ovdanje politike svae bitno utiu na uzdranost prvenstveno stranih investitora, a zasad samo delimino i zapadnih vlada. Da li SAD u ovom trenutku interesuje taj sukob i moe li se oekivati da e se, u nekom trenutku, opredeliti za neki blok? Jedno vreme apsolutni favorit je bio Kotunica i to je bilo prirodno. U ovoj domaoj raspravi Amerikanci, ini se, na izvestan nain, pokazuju vie simpatija za inia kao pragmatinijeg i modernijeg politiara. Ipak, mislim da jo uvek nismo doli do faze da bi se SAD umeale, makar i posredno, i opredelile za nekoga. Za razliku od unutranjeg politikog ivota moram da primetim da je na spoljnom planu najvie uraeno: kako na politikom tako i na ekonomskom. Kako je re o ljudima koji nisu imali tu vrstu iskustva, mislim da to vrlo dobro rade (Svilanovi, Labus) i da je mnogo uraeno. Ispostavilo se da je DOS imao najvie problema u kadrovskoj diplomatskoj politici...
251

250

ivorad Kovaevi
Mi nismo imali kontinuitet ni sa nekadanjom, vrlo sposobnom, diplomatijom SFRJ, a nismo, naravno, nikako mogli da nastavimo tragom Miloevieve diplomatije. Nova vlast je zato morala da privue neke nove ljude. Osim toga, morali su da angauju jedan broj ljudi iz javnog ivota, novinara i kulturnih stvaralaca. Verovatno ih ima vie nego to je to normalno u strukturi stabilne diplomatije, ali mislim da je vlast bila prinuena na to. Ono to ne bi valjalo je da neki koji su postali ambasadori kao kandidati odreenih stranaka veruju da su i dalje samostalne politike linosti koje mogu na svoj nain da vode poslove. To je vrlo pogreno. Novi ambasadori moraju da zaborave ta su radili ranije u ivotu, da shvate da su sada visoki dravni inovnici, da rade po nalozima ministra i da pokau spremnost da profesionalne diplomate uzmu za saradnike. Recimo, Jelica Kurjak, pored Vlade Verea, sigurno najbolji poznavalac Rusije, nije bila rado viena kao savetnik u Moskvi. Ona je kasnije postavljena na to mesto, ali uz velike pritiske. ta je bio vei problem DOS: objektivni manjak kvalitetnog kadra ili sukob oko politike pripadnosti kandidata? Pria o politikoj pripadnosti kandidata ima mnogo vie nego to bi u stvarnosti smelo da je bude. Mi smo kao normalno prihvatili to to su u Predsednitvu DOS raspravljali i glasali dva sata oko tri kandidata za ambasadora u SAD. Mislim da je glasanje na Predsednitvu DOS potpuno neprihvatljivo. Tako se o slinim pitanjima nije odluivalo ni u Centralnom komitetu komunisike Jugoslavije. Mi smo svi znali ko su kandidati, svi znamo da e Stojan Cerovi biti ambasador u Vaingtonu, iako o tome jo nije ni odluivala jugoslovenska vlada, a o ulozi parlamentarnog odbora za spoljnu politiku da i ne govorimo. Ukupno uzev, izbor ambasadora, ipak nije bio lo. Mogu se staviti neke primedbe ali, kako ujem, ljudi se dobro snalaze. Uskoro e poeti da radi dvogodinja Diplomatska akademija kroz koju bi proli svi mlai kadrovi, ali bi bila obavezna i za viemeseno pripremanje novih ambasadora. Da li je dvomeseni kurs pri SMIP, kroz ta sada prolaze izabrani ambasadori, dovoljna priprema za ovu funkciju? Svako od njih bi morao da radi, pre svega, na sopstvenoj pripremi. Ja sam odlino poznavao amerike prilike, ali sam se godinu dana posebno pripremao, prouavao ameriku istoriju, drutvo i ekonomiju, itao svakodnevno amerike novine, nastojao da dobijem to vie informacija o politikom i drutvenom miljeu, znao unapred s kim u kontaktirati kada stignem. Koliko je uloga ambasadora ograniena ucrtanim trasama diplomatskih odnosa dve zemlje, a koliko zavisi od njegove line sposobnosti? Da li su, na primer, odnosi jedne male SRJ i supersile SAD odreeni interesima velike sile ili nekog uticaja ima i sam ambasador? Da li je neuestvovanje SRJ u evropskom Danu alosti povodom amerike tragedije ozbiljan politiki propust? Srbija i Belorusija su jedine dve zemlje u Evropi koje nisu proglasile Dan alosti zbog solidarisanja sa Amerikom. To jeste propust, u
252

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

svakom sluaju. Mislim da je to bio kratkovid potez i da je to ustupak antiamerikom raspoloenju koje ovde postoji. Da li bi se to moglo protumaiti kao ustupak tzv. antiamerikom bloku u vlasti? Ne bih mogao rei da postoji takav blok, ali je kratkovido i kontraproduktivno kad dravni funkcioneri, zarad unutranjeg rejtinga, pridikuju Americi i njenoj ulozi u svetu. Ne zato to ne bi imalo ta o tome da se kritiki kae, ve zato to to treba prepustiti drugima novinarima, politikim analitiarima, slobodnim javnim linostima. Kotunica je ovih dana pohvalio Bua zbog njegove uzdranosti oko amerike reakcije na teroristiki napad, to je prijatno odudaralo od njegovih ranijih estih aoka na raun Amerike i njene uloge u svetu. Diplomatija se jako promenila, danas se efovi drava i vlada i ministri inostranih poslova viaju, takorei, nedeljno, poznaju se, na "ti" su meusobno. Prirodno je da uloga ambasadora nije vie ono to je nekada bila. Ali, on je znaajan, s jedne strane zbog toga to ima obilje mogunosti da dobro proceni situaciju u zemlji u kojoj je ambasador i o tome informie nadlene u svojoj zemlji. U Vaingtonu je to posebno bitno, jer tamo ima mnogo centara moi sa kojima se mogu i moraju uspostaviti veze. Jedan kongresmen ili senator uiva u tome da bude smatran poznavaocem neke zemlje i vrlo se dobro meu njima zna ko je za ta specijalista. Dakle, treba saznati kako se u Vaingtonu stvarno gleda na Jugoslaviju. Takve informacije ne idu zvaninim kanalima, ali idu nezvaninim. S druge strane, on treba da bude autentini interpretator politike svoje vlade i tuma unutranje politike i ekonomske situacije u linim kontaktima, predavanjima, intervjuima itd. Da li onda to to je Milan St. Proti, opozvani jugoslovenski ambasador u SAD, tvrdio da je nekoliko puta video predsednika Bua, spada u njegove diplomatske uspehe? Verovatno je tako ako on to kae, ali uopte uzev, male su anse ambasadora da se sree sa predsednikom. Ipak, ambasadorima u SAD se, vie nego i u jednoj zemlji, otvaraju mogunosti za stvaranje kontakta. Postoji neka vrsta podudarnosti u vaoj i u politikoj sudbini Milana St. Protia, budui da ste i vi, 1989. godine, bili opozvani sa mesta ambasadora SFRJ u Vaingtonu... Ima vie slinosti. Najpre, obojica smo bili gradonaelnici Beograda. Ja, dodue, osam godina on tri meseca. Bili smo obojica ambasadori u Vaingtonu i opozvani. Ja sam bio opozvan zbog politikog neslaganja sa Miloeviem. Ne bih rekao da je u Protievom sluaju re o pravom politikom sukobu. Ne znam da li je presudio njegov temperament ili njegovo drugaije shvatanje uloge ambasadora. Otkud toliko novinara meu ambasadorima? Nezavisni mediji su u jednom periodu bili jedino mesto gde se moglo ozbiljnije kritiki razmiljati o spoljnoj politici i o tome ta se u svetu stvarno deava. Za mene je zato bilo prirodno da je meu novinarima
253

ivorad Kovaevi
nezavisnih medija bilo dosta kompetentnih poznavalaca meunarodnih prilika, pa prema tome i kandidata za ambasadore. Kakvu realnu politiku korist ima stranka iji lan postane ambasador u nekoj zemlji? Da li DSS ima posebnu korist zato to je lan te stranke i novinar Stojan Cerovi, budui ambasador u SAD? Za mene je Stojan Cerovi pre svega sjajan novinar, vispren analitiar i veoma dobar poznavalac amerike politike i amerikog drutva, sa mnogobrojnim linim kontaktima i nesumnjivim ugledom i to je sigurno bilo presudno za njegov izbor. Lino mislim da stranke nemaju koristi od toga. To su ranije, u bivoj dravi, neki ambasadori radili, zastupajui interese republika iz kojih su. Pre bih rekao da je re o tome da politike stranke ele da demonsriraju svoj uticaj, da pokau koliko se isplati biti uz njih. Reporter, 10. oktobar 2001. Intervju: Suzana Milii

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

BU BI MOGAO DA KRENE I NA SADAMA HUSEINA

"Svet je znao da e Amerikanci odgovoriti na teroristiki napad. Bilo je jasno da Bu nije smeo da dozvoli da ne odgovori na pritisak javnosti i Kongresa i da nije mogao da propusti ansu da se u oima Amerikanaca i sveta ne predstavi kao lider koji ume da donese pravu odluku u trenutku nacionalne krize i izazova meunarodnom prestiu i liderstvu SAD i tako popravi svoj vrlo nizak rejting kod kue i u svetu. Udar je najavljen i nikoga nije iznenadio. Nije se znalo kada i kako". Ovako poetak dugo najavljivanih vazdunih udara anglo-amerikih snaga na Avganistan, za Danas komentarie nekadanji gradonaelnik Beograda i bivi jugoslovenski ambasador u Sjednjenim Amerikim Dravama, danas prvi ovek Evropskog pokreta u Srbiji ivorad Kovaevi. "Bilo je dosta strepnje od nervoznog i osvetnikog kontraudara, naroito posle saoptenja Bele kue da e 'amerika odmazda biti potpuna, nemilosrdna i sveobuhvatna', kako prema bin Ladenu, tako i prema 'otpadnikim' dravama koje podravaju terorizam" dodaje Kovaevi. Na konstataciju da do toga, bar za sada, nije dolo, Kovaevi primeuje: "Ve injenica da je do reakcije dolo tek posle etiri nedelje bila je ohrabrujua, jer su u meuvremenu obavljane domae i spoljne konsultacije. To je sve doprinelo da Bu nije podlegao iskuenju da ide na brzu i masivnu odmazdu. Pokazao je neoekivanu uzdranost, vetinu i inteligenciju, za iji je manjak bio stalno optuivan, do poruge. Moda su za to zasluni dobri savetnici, ali je on umeo da odabere one na koje e se osloniti i da poslua trezvene i umerene, a ne hardlajnere. Posao mu je paradoksalno olakan time to su republikanci prebegom jednog senatora izgubili veinu u Senatu, tako da se na elu monog spoljnopolitikog komiteta naao demokrata Dozef Bajden, umesto ratobornog i arogantnog Desi Helmsa". Da bi se izbegla neprijatna iznenaenja, poput onih prilikom napada na Jugoslaviju, akcija je briljivo pripremana, vojno, finansijski, obavetajno, unutranjepolitiki i diplomatski. Uz pomo injenice da niko nije mogao da se stavi na stranu onih koji su izvrili takav bezumni zloin nad hiljadama apsolutno nevinih ljudi, SAD su uspele da obezbede ne samo da ne bude ozbiljnije opozicije intervenciji tome se nisu usprotivile Rusija, Kina i Indija, nisu susedi Avganistana, ukljuujui i Iran, nisu ak ni arapske i druge muslimanske zemlje ve i aktivnu podrku svih NATO saveznika, zatim (to je osobito vano) Rusije, uz njenu pomo
255

254

ivorad Kovaevi
Uzbekistana i Tadikistana (tako da e prvi put posle pada Berlinskog zida Amerikanci moi da koriste vojne baze na tlu biveg Sovjetskog Saveza), podrku Pakistana, Saudi Arabije i drugih zemalja Golfa, a zatim i Ujedinjenih nacija i svetskog javnog mnjenja. Svojom rezolucijom, Savet bezbednosti je dao zeleno svetlo i meunarodni legalitet intervenciji. Danas: Koji su primarni, a koji sekundarni ciljevi anglo-amerike intervencije? Kovaevi: Formulisana su tri neposrednja cilja akcije: prvo, stvaranje iroke alijanse za borbu protiv meunarodnog terorizma, drugo svrgavanje talibanskog reima i, tree, likvidacija Al-kaide i bin Ladena. Prvi cilj je praktino ve ostvaren. Najvei broj zemalja sveta podrava borbu protiv meunarodnog terorizma, iz naelnih ali i sopstvenih razloga. Mnogi ele da sopstvene politike protivnike podvedu pod tu rubriku. Za obaranje talibanskog reima, iako su Amerikanci verbalno od toga odustali, anse su velike, a time i mogunost da se sprei dalji egzodus iz Avganistana i napaenim Avganistancima efikasno pomogne, umesto sadanjeg poprilino cininog menija red bombi, red paketa hrane. Meutim, veoma je neizvesno da li e ostvariti trei cilj. Nije lako uhvatiti Osamu bin Ladena i mulu Muhameda Omara. Sem toga, Amerikancima bi bilo sigurno drae da njih likvidiraju sami Avganistanci, jer bi ubistvo Ladena od "nevernike ruke" od njega napravilo martira u oima mnogih muslimana i samo podstaklo odmazdu. Sam bin Laden je zapretio odmazdom: "Kunem se velikim Bogom, Amerika nee imati sna". S obzirom na onu strahotu od 11. septembra i injenicu da se ne radi samo o fanatiku, ve i biznismenu tekom nekoliko stotina miliona dolara, ta pretnja se ne moe uzeti olako. Dodue, posle uvedenih rigoroznih mera bezbednosti, nije verovatno da bi se mogao ponoviti 11. septembar, ali ima mnogo drugih morbidnih mogunosti, ukljuujui i bakterioloki rat. Zamislite kakav bi devastirajui efekat imala neka nova diverzija recimo neposredno posle prerano proklamovane pobede. ta bi se moglo smatrati uspehom u ovoj prvoj fazi? Prva faza ne bi smela predugo da traje i da donese velike rtve. Rekao bih da bi ta prva faza morala da bude okonana za mesec dana, pored ostalog i zbog toga to bi vremenske prilike od polovine novembra znatno oteale i vazdune i kopnene akcije. to se merila uspeha tie, ako ne uhvate Ladena, teko da e se u oima Amerikanaca, do ega je Buu najvie stalo, poduhvat smatrati uspenim, a to je vrlo teko postii. Sem toga, valja imati u vidu da se ne svodi sve na Bin Ladena i Al-kaidu, iako su oni najvaniji simboli. Radi se o jednoj odlino organizovanoj, kako ree Zoran Popovi, teroristikoj multinacionalki, organizovanoj na principu dosta autonomnih ogranaka i elija, u veem broju zemalja. Ipak taj neuspeh bi dobrim delom mogao da bude
256

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

kompenziran padom talibanskog reima. Ali, to se ne moe uraditi iz vazduha. Mora se dobiti borbena i politika podrka iz samog Avganistana. Analogija sa uspenim otporom sovjetskoj invaziji teko da pije vodu, jer su tada Avganistance obilato pomagali Amerikanci i podravao najvei deo sveta, a talibani su politiki potpuno izolovani i dosta omrznuti u samom Avganistanu zbog svog krajnjeg radikalizma i brutalnosti. Rauna se dosta na tzv. Severnu alijansu, koja bi mogla da krene u napad, uz pomo manjih specijalnih amerikih i britanskih jedinica, poto budu bombardovanjem onesposobljeni talibanski komandni centri. Da li se opozicione grupe mogu ujediniti? To nije lako, posebno zbog plemenskih trvenja, a i svaka od grupa ima svoje sponzore u susedstvu. Severna alijansa okuplja Tadike, Hazare i Uzbeke. Nju podrava Indija, najvei neprijatelj Pakistana i Irana. Talibani se regrutuju meu Patunima na jugu, koji su uvek vladali Avganistanom i najbrojniji su (23 miliona). Sad su i oni uznemireni, jer ih talibani guraju u ambis, pa su pozvali iz egzila svrgnutog, ostarelog (86) kralja Zahira aha (koji je i sam Patun), da preko njega ouvaju svoju poziciju. ansa postoji da svi prihvate njegovo liderstvo. On bi mogao da sazove tzv. Loja dirgu, skup svih plemenskih poglavica kako bi se ujedinili u borbi protiv Talibana. Mnogi strepe da bi se ovaj sukob mogao proiriti na druge zemlje u regionu? Amerikanci stalno istiu da e borba protiv meunarodnog terorizma trajati dugo, godinama. Meutim, to ne bi smelo da podrazumeva samo rat i vojnu akciju. Bombe sigurno nisu ni jedino, a jo manje najbolje sredstvo te borbe. U pitanju je stvaranje jedne snane meunarodne mree koja e zahtevati politiku, diplomatsku, ekonomsku, finansijsku, obavetajnu, policijsku, pravnu i infromativnu saradnju i sredstva. To bi moglo da otvori jednu novu etapu u meunarodnim odnosima, poput one sa ljudskim pravima. Meutim, valja imati u vidu da je Bu dobio mnoge komplimente za svoj dosadanji pristup, i u svetu i kod kue. Njegov rejting je skoio na nezamislivih 80 odsto. On sigurno eli da ve sada obezbedi sebi drugi term. Njegovo racionalno ponaanje mu je donelo aplauze, ali su nova iskuenja i provere tek pred njim. Mnogo zavisi od toga kako i kada e se ova faza zavriti. Ako se neposredni ciljevi u potpunosti ostvare, postavlja se pitanje ta dalje. Nee li moda Bu podlei iskuenju, promeni raspoloenja od oka i ponienja ka novoj euforiji uspeha i patriotizma i odlui da ide na proirenje sukoba i dovri posao koji je njegov otac zapoeo, time to e o istom troku likvidirati i Sadama Huseina. Ve se uju glasovi u Americi da je to jo lake nego svrgnuti talibane. Ambasador SAD u UN Don Negroponte je predao pismenu notu u kojoj se, pored ostalog, kae: "Moda emo ustanoviti da naa samodbrana zahteva dalje akcije u odnosu na druge teroristike organizacije i drave." To je odmah alarmiralo mnoge, jer im je liilo na nagovetaj proirenja intervencije na Irak. Kofi Anan je nastojao da smiri duhove time to je, navodno, to
257

ivorad Kovaevi
razjasnio sa Negroponteom. Meutim, to nije iskljueno. A bilo bi velika greka. Koalicija koja se okupila oko SAD teko da bi mogla da se odri. Mnoge zemlje Zaliva bile bi protiv, muslimanski svet bi dobio jo jednu potvrdu da je akcija uperena protiv njih, Rusija bi se, takoe, sigurno suprotstavila, a i svetsko javno mnjenje teko da bi to moglo da prihvati kao odgovor na 11. sptembar, jer zasad nema nikakvih dokaza da je Irak u tome uestvovao. Postoji protivrenost i tenzija izmeu maksimalistikih ratnih ciljeva Pentagona i najnieg zajednikog imenitelja ciljeva antiteroristike koalicije. Ima li u svemu to se deava prizvuka borbe protiv islama? U poetku je bilo neodmerenih izjava i postupaka u tom smislu. Brzo se shvatilo da bi bilo krajnje neprihvatljivo da akcija dobije etiketu sukoba izmeu hrianske, tanije, zapadne i islamske civilizacije. itav niz javnih nastupa i diplomatskih poteza je bio preduzet da se ta fama razbije, jer bi to upravo odgovaralo teroristima. Meutim, vlade muslimanskih zemalja koje su dale direktnu ili preutnu podrku intervenciji nalaze se ipak izmeu ekia i nakovnja izmeu straha od Amerike i svetskog javnog mnjenja i straha od sopstvenih graana koji su najee antiameriki raspoloeni. Njihove stolice se ozbiljno drmaju. Veoma je rovita situacija u Pakistanu, nita manje u Indoneziji, u Saudijsko Arabiji, meu Palestincima itd. Amerikanci i drugi e morati i nastojanjem da bude to manje rtava i masivnom ekonomskom pomoi Avganistanu, posle eventualnog uspeha, morati o tome itekako da vode rauna. Moe li se povui analogija i izvui pouka iz NATO intervencije na SRJ? Kod NATO intervencije protiv Jugoslavije bilo je mnogo vie nedoumica, uzdranosti i protivljenja u svetu. Tek je Miloevieva odluka da krene masovno na Albance kad su poele da padaju bombe, naknadno dala NATO koaliciji u ruke adut humanitarne intervencije, a bezumni teroristiki napad 11. septembra prosto je ujedinio svet. to se pouka tie, ima ih dosta i, ini se, da ih imaju u vidu. Unapred je obezbeena podrka, ne samo saveznika, ve i Rusije i arapskih i muslimanskih zemalja. Cela akcija je dobila prethodni imprimatur Ujedinjenih nacija. Bombardovanje je, izgleda, znatno selektivnije i nastoji se da bude to manje rtava. Ratni ciljevi su potenije formulisani. Hoe li ovo imati za posledicu eventualno presipitivanje amerike spoljne politike? Verovatno. To je bilo na dnevnom redu ionako, jo pri kraju Klintonovog mandata. Sa promenom administracije i recesionim pretnjama pitanje je aktuelizovano, a ovaj napad je sigurno neto to namee potrebu da se amerika globalna pozicija stavi pod lupu. Amerika, jednostavno, ne moe vie ni ekonosmki ni politiki da izdri da bude aktivno prisutna u svakom kutku planete, a sve to joj je donelo jedan jako rairen antiameriki sentiment, ne samo u svetu u razvoju, ve i u saveznikim zemljama. Kolin Pauel je rekao u Kongesu prilikom nominacije da su brojne ekonomske sankcije donele vie tete nego koristi i da su one izraz "amerikog hubrisa i arogancije". Ve due vremena politiki analitiari u SAD upozoravaju da sa nestankom bipolarnog
258

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

sveta ne treba da preemo na monopolarni, ve na monopolarno-multipolarni svet, u kome Amerika moe i treba da zadri vodeu, ali nikako ne hegemonistiku ulogu. Ova nova situacija moe da ima i dobre posledice. Pauela su polili hladnom vodom ameriki saveznici u NATO kad je branio raketni tit. Moda mu to i nije bilo toliko krivo, jer se on tome tiho suprotstavljao, i zbog ogromne cene, ali posebno zbog antagoziranja Rusije, a dobrim delom i Evrope. On nije ni za proirenje NATO, opet zbog izazivanja Rusije. Sad je Rusija odigrala vanu ulogu svojom podrkom amerikoj kampanji. Evropljani, posebno Nemaka ve due vremena upozoravju da od Rusije (ali i Kine) treba stvarati saveznika a ne protivnika. Dosta e zavisiti od ishoda sadanje akcije i od toga kome e se Bu u okviru administracije i stranke prikloniti. Na jednoj strani je umereni dravni sekretar Kolin Pauel (i po svoj prilici savetnik za nacionalnu bezbednost Kondoliza Rajs), ije je savete Bu posluao u sluaju incidenta sa Kinom i u sadanjoj krizi, na drugoj ef Pentagona Donald Ramsfeld, poprilian jastreb (mada je ovoga puta bio znatno umereniji), a u sredini je najuticajniji Buov savetnik, potpredsednik Dik ejni, koji ipak vie naginje Ramsfeldu. Kako e se ovo odraziti na recesiju koja ve kuca na vrata Amerike? Neposredne posledice su sigurno negativne. Teko su pogoene veoma vane privredne grane: aviotransprt, hoteli i osiguranje. Svakog dana dolazi do masovnog otputanja radnika. Potroai i biznis su, razume se, uzdrani u pogledu kupovina i investicija. Drava nastoji da stimulie privrednu aktivnost monetranim i fiskalnim merama izuzetno niskim kamatnim stopama, poreskim olakicama i oslobaanjima i drugim stimulacijama. Zasad se jo ne moe govoriti o recesiji koja se konvencionalno definie kao pad proizvodnje u dva uzastopna kvartala. Ipak, mnogi kau da je reakcija privrednih subjekata manje negativna nego to se strahovalo i da bi uspeno okonanje kampanje moglo da povrati poverenje investitora i potroaa. Videemo. tagod da se desi u Americi imae odraza na itav svet. Kako ocenjujete nau reakciju i kako bi se sve ovo moglo odraziti na nas? Ministar Svilanovi i drugi funkcioneri su pozdravili potrebu ujedinjene borbe ptotiv terorizma. Presednik Kotunica je dao komplimente Buovoj uzdranosti. Ono to bi trebalo zameriti je da se Srbija, pored Belorusije, jedina u Evropi nije pridruila proglaavanju alosti i minutu utanja povodom teroristikog napada. Bez obzira na nae svee oiljke od NATO intervencije, ve sama injenica da je toliko nevinih ljudi ubijeno, trebalo je da prevagne u odnosu na oportunistiki ustupak antiamerikom raspoloenju. To je u Americi zabeleeno, kao i divljaki ispad na stadionu. Verujem da emo se aktivno ukljuiti u razne forme borbe protiv terorizma, jer je to i u naem najboljem interesu. to se odnosa Amerikanca prema nama tie, oni e nam davati i dalje podrku, mada sa nelagodom prate nae interne sukobe, koji dovode u pitanje sprovoenje neophodnih reformi i punu saradnju sa meunarodnom zajednicom. Nova situacija e verovatno imati za posledicu
259

ivorad Kovaevi
izvesno dezagaovanje SAD na Balkanu u korist Evropske unije, ali i moda manje pomoi. Danas, 15. oktobar 2001. Intervju: Ivan Nikoli

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

PERSPEKTIVE REGIONALNE SARADNJE U JUGOISTONOJ EVROPI

Region Jugoistone Evrope je u stanju velike razdrobljenosti. Raniju podelu est balkanskih zemalja po formuli 2+2+2 (dve lanice NATO, dve lanice Varavskog pakta i dve nesvrstane, odnosno neutralne) zamenila je jo arolikija podela i dublja fragmentacija. Nastalo je petnaestak drava i kvazidrava odnosno funkcionalnih entiteta (dva entiteta u BiH, Crna Gora i Kosovo), jedinstveno trite SFRJ je razbijeno, delovi trita SEV su ostali izolovani, Grka je deo trita Evropske unije, Turska ima sporazum o slobodnoj trgovini sa EU, a Albanija je, kao i ranije ostala potpuno izolovana. Ono to sve ove zemlje ujedinjuje jeste Evropska unija neke zemlje su lanice, druge su kandidati, a sve ostale potencijalni kandidati za Evropsku uniju. To je potpuno nova istorijska situacija i kljuna zajednika determinanata politika svih zemalja regiona. Meutim, ovu zajedniku aspiraciju, nove drave nastoje da ostvare pojedinano, izolovano i kompetitivno. Iako je padom Miloevievog reima eliminisana crna rupa u sreditu regiona i otklonjena i poslednja politika prepreka punoj normalizaciji odnosa i regionalnoj saradnji, rezultati su prilino mravi, posebno meu zemljama nastalim raspadom SFRJ. Meusobno nepoverenje je duboko, a vlade pokaziju malo politike volje da odluno krenu putem pune i neuslovljene saradnje. Privrednici se sastaju, ak vrlo masovno, vre pritisak, lobiraju i daju inicijative, ali bez mnogo uspeha. Drave su malo, gotovo nita, uinile da se privredna saradnja olaka. U oblasti kulture slika nije mnogo svetlija. I dalje se radi o pojedinanim manifestacijama. Ohrabrujue je da su one dobro poseene i lepo primljene, ali je to rezultat individualnih inicijativa, pre svega onih koji su se i u najteim danima sretali, a bez prave dravne i drutvene podrke. Preko stotinu nevladinih organizacija iz tri zemlje tzv. Dejtonskog trougla Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Jugoslavije udruile su se u projekat Igmanske inicijative, smatrajui da su tu dva osnovna vorita regionalne krize i dva kljuna testa nae spremnosti za Evropu. Igmanska inicijativa kritiki ocenjuje delovanje vlada i vri na njih pritisak, daje vladama uobliene predloge svojih ekspertskih timova za promene u zakonodavstvu koje treba da olakaju saradnju i podstie prekograninu saradnju optina (OsijekTuzla Novi Sad i DubrovnikTrebinjeHerceg Novi).

260

261

ivorad Kovaevi
Meunarodna zajednica nastoji da pomogne reintegraciji regiona na dva fronta. Jedan su tzv. regionalne inicijative. Ima ih osam: od Centralnoevropske inicijative, nastale pre deset godina, do Pakta o stabilnosti u jugoistonoj Evropi, osnovanog pre dve i po godine. Ove inicijative su imale dva znaajna hendikepa mala sredstva i neukljuenost Jugoslavije, tako da su rezultati dosta skromni i bez veeg uticaja na unapreenje stabilnosti i saradnje u regionu. Tome treba dodati i injenicu da su te inicijative nastale kao posledica podsticaja spolja bez jae autohtone komponente i uticaja, da u njima dominiraju administarivne strukture i da se esto konkurentski preklapaju. Pakt o stabilnosti, koji je bio najavljen na velika zvona kao nekakav Maralov planu za evropski jugoistok, predstavlja posebno razoaranje, jer su i projekti i angaovana sredstava vrlo skromni. Sad se govori o tome da Pakt "treba da koncentrie svoje napore na obezbeenje politikog sporazuma zemalja regiona o jasno definisanoj regionalnoj saradnji" (zakljuci Saveta za opte poslove u Briselu od 19.11.2001) i da novi specijalni koordinator (o ijem izboru zemlje regiona saznaju iz novina) treba da predloi prioritetne ciljeve Pakta. Drugi kolosek meunarodnog angamana (i oigledno mnogo znaajniji), je aktivnost Evropske unije u sklapanju sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju sa potencijalnim kandidatima za EU. Oni e biti visoko uslovljeni. Oigledno je da e, sem harmonizacije domaeg zakonodavstva sa evropskim i ekonomsko-politikih reformi, drugi bitan uslov biti razvijena regionalna saradnja i ekonomska integracija. To stvara jednu inherentnu protivrenost izmeu ocenjivanja performansi i spremnosti svake zemlje pojedinano za proces pridruivanja Uniji i nastojanja da se region prethodno maksimalno povee i integrie, kroz regionalne multilateralne aranmane, razvijenu meusobnu trgovinu i druge oblike privredne saradnje. Oito je da se ta dva procesa moraju odvijati istovremeno i komplementarno i da e biti potrebna stalna presija Evropske unije da se prevlada otpor politikih elita i javnog mnjenja u mnogim zemljama regiona prema povezivanju sa susedima. Ekonomist, 13. oktobar 2001.

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

SAMO U BUDUNOSTI MOEMO NAI BUDUNOST

U Dubrovniku sam opet posle vie od decenije. Sa pomeanim oseanjima. Sa radou, tugom i velikom nelagodom. Sa radou to u opet proetati Stradunom, najlepom ulicom na svetu. Sa tugom to je taj jedinstveni dragulj podneblja u kome ivim napadnut i oskrnavljen. Sa nelagodom, jer su to uinili pripadnici moje i bratske crnogorske nacije, a za to jo nisu kanjeni. Upotrebio sam ipak re nelagoda a ne stid, sram, jer sam meu onima koji su od samog poetka, a takvih je veina u ovoj sali, javno osuivali zloine i njihove inspiratore, organizatore i izvrioce. Prolog utorka je u Beogradu odran seminar o Nordijskom modelu saradnje. Anders Ljungren, generalni sekretar Nordijske asocijacije izneo je tri osnovna razloga za uspeh te saradnje: Prvo, nordijsku saradnju su gurali oni koji su bili okrenuti boljoj budunosti, a ne oni koji su usmereni na oivljavanje neega to pripada prolosti i to je definitivno izgubljeno. Oseanje udnje za novim je pozitivna snaga u politici, oseanje aljenja za onim to je prolo je destruktivna snaga. Drugo, ta saradnja je neraskidivo vezana sa snanim globalnim i evropskim opredeljenjem nordijskih zemalja. Tree, nordijska saradnja nikad nije dovodila u pitanje pravo nacija na samopredeljenje. One su dole do zakljuka da e svoju nezavisnost i suverenitet najbolje ouvati i zatititi ako se odreknu njegovog dela u korist saradnje u Skandinaviji i Evropi. Nordijska saradnja je poela pre 50 godina, graena je strpljivo, bez pritisaka i forsiranja, da bi se dolo dotle da graani pet nezavisnih zemalja i triju autonomnih oblasti putuju bez pasoa po Skandinaviji, znatno pre engena i ostvaruju mnoga svoja prava (na rad, na zdravstvenu zatitu, na besplatno kolovanje itd.) u bilo kojoj od tih zemalja. Niko ne moe i ne treba da pokuava da prenese i kopira bilo iji model, bez obzira koliko je uspean, ali je nain na koji su nastali i Nordijski savet i Evropska unija inspirativan i ohrabrujui. Posle demokratskih promena u Hrvatskoj u sjenju i u Srbiji u oktobru prole godine, posle izbora u federaciji BiH koji su doveli na vlast nenacionalistike partije, uz ranije promene u Crnoj Gori, imali smo svi pravo da oekujemo da e nove demokratske vlasti koje imaju zajedniku kljunu
263

262

ivorad Kovaevi
aspiraciju prema Evropskoj uniji, uiniti sve, ne da zaboravimo prolost i oprostimo agresiju i zloine, ve da uklanjamo prepreke saradnji u regionu i reavamo strpljivo, tolerantno i kooperativno jedno po jedno pitanje od zajednikog interesa. Tu nadu su ojaali reavanje pitanja sukcesije i uspostavljanje diplomatskih odnosa izmeu BiH i SRJ bez prethodnih uslova. Mi smo se opredelili da, kao nevladine organizacije koje nisu prekidale kontakte ni u vreme krvavih sukoba, stavimo naglasak na saradnju u tzv. Dejtonskom trouglu, jer su tu dva osnovna vorita regionalne krize i dva kljuna testa nae spremnosti za Evropu. Jedno je BiH, bez ije celovitosti i pune suverenosti, bez uplitanja Beograda i Zagreba (patronatom nad Republikom Srpskom i Herceg Bosnom i neodustajanjem od propalih nacionalistikih projekata) nema poverenja i stabilnosti na evropskom jugoistoku. Drugo vorite i drugi test su hrvatsko-srpski odnosi koji su oduvek bili ili kima mira i dobrosusedstva ili jabuka razdora i kapisla ratnih poara u regionu. Da se upravo u tom trouglu u osnovi reava pitanje saradnje u itavom regionu potvruje i injenica da Hrvatska, BiH i Jugoslavija imaju sasvim dobre odnose i sve bolju saradnju sa Slovenijom i Makedonijom, da su uspeno reena granina i mnoga druga sporna pitanja. Naalost, na naem treem skupu moemo da konstatujemo da je napredak u saradnji triju zemalja vrlo skroman, u poneemu se ide i unazad, postavljaju se prethodni uslovi, potpisani sporazumi se ne ratifikuju, nema bitnijeg pomaka u reavanju pitanja povratka izbeglica i prognanih, imovine i dravljanstva, vizni reim je i dalje restriktivan, spor i obeshrabrujui jedini mali pomak je to je, zahvaljujui dobrim delom i naem pritisku, faktiki i privremeno, otklonjena diskriminacija prema graanima BiH iz Federacije pri ulazu u SRJ. Niko nam ne moe objasniti kako to da smo imali ambasadore u Beogradu i Zagrebu u vreme Miloevia i Tumana, a danas ih nemamo. Saradnja sa Hakim tribunalom, za koju smo uvek naglaavali da je bitan uslov vraanja meusobnog poverenja i normalizacije odnosa, dobila je neke uzlete isporuivanjem Miloevia i nekoliko optuenih iz Hrvatske i BiH, ali je opet stala i opstruie se sa povratnim negativnim efektom na raspoloenje za saradnju po sistemu spojenih sudova. I dalje se govori o optuenim Srbima, Hrvatima i Bonjacima, a ne o odgovornima za ratne zloine, reakcija na emisije o Srebrnici i "Oluji" okree se prema onima koji ih prikazuju, komisije za istinu i pomirenje ili ne postoje, ili ne daju zasad od sebe glasa, mediji i dalje objavljuju feljtone u kojima su odgovorni samo na drugoj strani. Privrednici se sastaju, ak vrlo masovno, vre pritisak, lobiraju i daju inicijative, ali bez mnogo uspeha. Drave su malo, gotovo nita, uinile da se privredna saradnja olaka. U oblasti kulture slika nije mnogo svetlija. I dalje se radi o pojedinanim manifestacijama. Ohrabrujue je da su one dobro poseene i lepo primljene, ali je to rezultat individualnih inicijativa pre svega onih koji su se i u najteim danima sretali, a bez prave dravne i drutvene podrke. Sve u svemu, ipak je re o odsustvu politike volje da se prepreke uklanjaju i ide u
264

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

saradnju. Ima problema koje je vrlo jednostavno reiti i oko kojih, bar verbalno, nema nesaglasnosti, ali nema gestova dobre volje, ve se sve uslovljava korakom druge strane. Izgleda da nikako ne moemo da prihvatimo nekoliko jednostavnih postulata. Prvi je da nacije ne mogu da biraju susede. Drugi, da emo u Evropu teko moi da uemo pojedinano, paralelno i kompetitivno. Trei, da je neke probleme kao to su recimo zatita sredine, suzbijanje kriminala i terorizma i korienje resursa u pograninim podrujima jednostavno nemogue uspeno reavati unutar nacionalnih granica. etvrti, da je samoodriva bezbednost samo regionalna. Mi koji smo se opredelili da podstiemo i razvijamo ovu trojnu i iru regionalnu saradnju ni u primisli nemamo ideju obnavljanja Jugoslavije. Ona je doivela i po svoj prilici zasluila svoj istorijski kraj, bez obzira koliko nekima od nas to moglo teko da padne. Stoga je besmisleno i nepoteno interpretirati pokuaje da se osnuje zajedniko koarkako takmienje, Igmanska inicijativa ili zajednika bescarinska zona svejedno kao zavereniku nameru da se na mala vrata poturi nekakva Jugoslavija. Ona, uostalom, sada doivljava svoj postmortem fijasko u ostatku ostataka SR Jugoslaviji, koja puca po svim avovima. Da ovek treba da gleda unazad, Bog bi mu stavio oi na na potiljak, a ne na elo. Samo u budunosti moemo nai budunost. (Re na skupu Igmanske inicijative nevladinih organizacija BiH, Hrvatske i Jugoslavije u Dubrovniku, 19. oktobar 2001)

265

ivorad Kovaevi

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

zloine", samo su mogle jo vie da uvere britanske domaine da se radi o razvlaenju, uslovljavanju i ipak "devetoj rupi na svirali". Takvu ocenu je nedvosmisleno izrekla Karla del Ponte u izvetaju Savetu bezbednosti, izdiferencirano ocenjujui spremnost za saradnju Sarajeva, Zagreba, Beograda i Banja Luke, a posebno razliit odnos saveznog vrha i republike vlade. Direktno je optuila savezne vlasti da samo verbalno prihvataju obaveze prema Hagu, a u praksi spreavaju ionako limitiranu saradnju sa republikim vlastima "koje nastoje sa svoje strane da nam to vie pomognu". Iako je imala razloga da ne bude previe zadovoljna ni saradnjom srpske vlade, koja je prosto stala posle izruenja Miloevia, del Ponte je oigledno elela da glavnu otricu kritike uperi protiv Kotunice, kao najodgovornijeg za opstrukciju saradnje. To je zainila jo jednom dramatinom izjavom: general Mladi je u Srbiji i "pod zvaninom zatitom Vojske Jugoslavije". Usledili su demantiji i kontrademantiji, ali je ta izjava ostala kao teka optuba protiv jugoslovenskih vlasti. Izgleda da je meunarodna zajednica reila da stavi pod lupu i zloine prema Srbima na Kosovu. Jedan od bivih komandanata Oslobodilake vojske Kosova potpukovnik Gani Imeri je uhapen, a domai izvori tvrde da Hag vodi istragu i protiv Haima Taija, Agima ekua i Ramua Haradinaja. Ovo je, ne navodei imena, potvrdila i haki portparol Florans Altman. Reklo bi se da Tribunal ide u ofanzivu na irokom frontu i istovremeno vri pojaan pritisak na izruenje do sada optuenih, steui obru oko glavnih protagonista. Predsednik Tribunala Klod orda je dobio podrku Generalne skuptine UN za stav da, za svetsku zajednicu stepen saradnje sa Hagom ostaje jedna od glavnih odrednica u odnosima sa SRJ, Bosnom i Hercegovinom i Hrvatskom. Zasad, meutim, nema nagovetaja da republiika vlada, iako nesumnjivo kooperativnija, ima nameru da ide na punu i neuslovljenu saradnju, ve i dalje sve radi dozirano, usporeno i na kaiicu. Od tri osnovna, sopstvena razloga za saradnju prvo, totalni raskid sa jednim zloinakim reimom koji nas je upropastio i obrukao, drugo, obnavljanje poverenja i puna normalizacija odnosa sa susedima, to je nae jedino mogue strateko opredeljenje, i tree, ispunjavanje meunarodne obaveze koja je pretpostavka za podrku sveta i put prema Evropskoj uniji izgleda da u optici domaih politiara postoji samo trei razlog. I to shvaen najue i najpragmatinije uradiemo samo onoliko koliko i onda kada moramo. Miloevi je uhapen uoi glasanja o pomoi Jugoslaviji u Kongresu SAD, a isporuen je uoi donatorske konferencije. I prirodno je da je, uz sve komplimente Vladi Srbije za odluno i hrabro delovanje, ostao gorak ukus u ustima da smo ga prodali, a ne predali. Zar nikome nije palo na pamet da je desetogodinjica vukovarske tragedije bila pravi moment da se isporui vukovarska trojka, optuena za stravian zloin? Ostaje, takoe, utisak da je velika i organizovana medijska panja hladnjaama i pronaenim grobnicama bila u funkciji isporuivanja Miloevia, a da je posle
267

PROTEKLU NEDELJU OBELEIO JE HAG

Protekla nedelja je bila obeleena Hagom. Izgleda, da se na odnosu prema Hagu prelamaju sve nae sutinske dileme i test spremnosti za stvarni raskid sa bivim reimom, njegovim nosiocima ali jo vie sa politikom koju je vodio, i saradnja sa meunarodnom zajednicom, i normalizacija odnosa sa susedima, i nai unutranji sukobi u kojima se ne biraju sredstva i koji prete dramatinim raspletom. Na objavljivanje obimnog Reporterovog spiska policajaca za koje je, navodno, zainteresovan Hag, usledile su otre reakcije inia i Mihajlovia. Tvrdili su da se radi o planu i diverziji protiv srpske vlade, to je teko odbaciti kao sasavim neosnovano, osobito posle afere Gavrilovi i pobune Crvenih beretki. Meutim, dali su jo dva prilino nervozna komentara. Jedan se odnosio na zatitu izvora informisanja, kojim je opasno relatizovana nezavisnost medija. Drugi je izjava ministra Mihajlovia da "dok je on ministar, nijedan policajac nee biti izruen Hagu". Nije trebalo dugo ekati da bude demantovan iz samog Haga, jer se na spisku osumnjienih, opravdano ili ne, naao njegov pomonik. Potom je predsednik Kotunica, pred posetu Engleskoj, u izjavi "Sandi tajmsu", u prvi plan neoekivano stavio pitanje pristupa Haga vojnim tajnama, to on nee dopustiti. Kasnije je potpredsednik njegove stranke, Zoran ami pokuao naknadno da objasni ta je pisac hteo da kae: Vojislav Kotunica je samo rekao da ne treba dozvoliti da bilo koji politiar arbitrerno prosuuje ta se moe ili ne moe dati na uvid (to je ipak prilino razliito od onga to je objavljeno i nije demantovano). U Engleskoj je Kotunicu saekala nova bomba iz Haga. Generali Pavkovi, Lazarevi, Luki su na spisku osumnjienih i nad njima e biti otvorena istraga. Jugoslovenski predsednik je ocenio da te istrage mogu samo da izazovu nestabilnost "u trenutku kad je stabilnost vie nego potrebna", dok se ceo svet suprotstavlja opasnosti od terorizma, pa pokretanje tih istraga moe da izazove slabljenje poverenja javnosti u meunarodnu zajednicu. Teko da je ovakva argumentacija mogla na domaine da ostavi drugi utisak sem da se ne eli puna saradnja sa Hakim tribunalom. Druge izjave o tome da saradnja sa Hagom mora da saeka zakon (savezni ili republiki?) koji je u pripremi, da je haka pravda "selektivna" i da "moemo da mislimo da nekoga isporuimo sudu" tek onda "kada vidim prvog albanskog vou... da je optuen za ratne

266

ivorad Kovaevi
toga sve to nekako utihnulo, bez informacija o istrazi i njenim rezultatima. Premijer ini, koji je na svoju bradu uzeo isporuivanje Miloevia, nedavno je objasnio svoju taktiku: izmeu potpune nesaradnje i automatskog izruenja svih optuenih "postoji neka politika sredina", koju vlasti u zemlji "vrlo dobro pronalaze" SRJ i Srbija trebalo bi da sa Tribunalom "sarauju nita vie i nita manje od drugh zemalja". Tako, verovatno, razmiljaju i nai susedi u Hrvatskoj, gledajui preko plota, da ne zaostanu previe, ali i da ne istravaju i zamere se delu svojih biraa. Teko da je ovakav stav ne samo naelno i moralno prihvatljiv, ve i najdelotvorniji sa stanovita politike pragme. Isporuivanje Miloevia nije dovelo ni do kakvih potresa i pitanje je nije li onima koji su to uinili, pored gneva mnogih, moda donelo i nove simpatije. ini se ne moe uspeno takmiiti sa Kotunicom na njegovom nacionalnoklerikalnom terenu. iniu rejting poveavaju uspena poseta Americi i Nemakoj i uspeh pregovora sa Pariskim klubom, a ne taktiziranje sa Hagom, uvoenje veronauke i vraanje dvorova. Nije sluajno da najvei porast podrke belee reformatori, od Labusa, preko Dinkia i elia. Preterano taktiziranje ne donosi obavezno prednost. Ako je prola nedelja bila nedelja Haga, po svoj prilici e 2002. godina biti godina Haga. Meunarodna zajednica nee i ne moe odustati od izvoenja na sud najodgovornijih za zloine i sa tim treba biti naisto. Ministar Svilanovi je pre neki dan jasno rekao da put do Brisela vodi preko javnog dijaloga o poinjenim zloinima i saradnje sa Hakim sudom. "Odnos prema Hagu ne moe biti lina stvar pojedinih funkcionera, ve zvanina politika zemlje." Ako je to tako, umesto reakcije na pritisak sa strane, potrebna nam je sopstvena akcija. Komentar za BETU, 3. decembar 2001.

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

MUDRO ISKORISTITI PONUDU DOBRE VOLJE EVROPSKE UNIJE

"Ne bi valjalo da se odluka o reenju odnosa izmeu Srbije i Crne Gore donosi pod pritiskom. Nee biti mnogo sree ukoliko nastavimo da ivimo u dravi koja e opstati po svaku cenu. Moda je zato bolje da se sprovede referendum, kako sutra ne bismo iveli u istoj zajednici uz snazno oseanje Crnogoraca da je to iznueno reenje", kae u razgovoru za Politiku ivorad Kovaevi, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji povodom obnavljanja dijaloga izmeu Beograda i Podgorice. Nekadanji gradonaelnik Beograda, potom ambasador SFRJ u SAD i lan Foruma za meunarodne odnose, kao iskusni diplomata koji se susreo sa est amerikih predsednika od Dona Kenedija do Dorda Bua starijeg, Kovaevi upozorava da ponudu dobre volje EU treba iskoristiti pre svega u pravcu smanjivanja tenzija na obe strane kako bi do prolea znali u kakvoj dravi ivimo. Politika: Izgleda da nijedan problem ne moemo reiti bez meunarodnih posrednika. Da li Evropska unija moe spasiti SR Jugoslaviju od raspada? Kovaevi: Izgleda da ne umemo sami da na civilizovan nain reavamo probleme, pa se onda strano posredovanje namee. Velikom neodgovornou stvorena je situacija u kojoj su prekomerno narasle tenzije. Ovde je narastalo anticrnogorsko raspoloenje, a u Crnoj Gori antisrpsko i sada je veliko pitanje kako e se sve ovo zavriti. Bilo mi je jasno da razgovori o budunosti savezne drave koji su buno najavljivani kod predsednika Vojislava Kotunice nee doneti rezultata, jer izmeu dve ponuene koncepcije nema dodirnih taaka. Politika situacija u Crnoj Gori je komplikovana. Veliko je pitanje kako e ovaj pritisak EU delovati na crnogorsko birako telo. Vladajua koalicija moe da opstane samo uz pomo liberala. Oni bi mogli da otkau podrku i iznude izbore pre referenduma to je loija opcija. Na drugoj strani potreban im je dijalog sa SNP (koji se ve ponaa trijumfalistiki posle Solanine intervencije, to nije dobro), da bi se dolo do opteprihvaene formule o referendumu (ako ga uopte bude). Na svim stranama je potrebno dosta mudrosti i strpljenja da se pomo koju nudi Evropska unija iskoristi na najbolji mogui nain, jer lak izlaz bez spremnosti za kompromis nije mogu. Uvak valja imati na umu budue odnose Srbije i Crne Gore, bez obzira da li emo iveti zajedno ili odvojeno.
269

268

ivorad Kovaevi
SRJ je posle 5. oktobra postala " miljenik" meunarodne zajednice. U kojoj meri smo iskoristili tu ansu? Najreitiji pokazatelj naeg meunarodnog poloaja je otpis dugova u Pariskom klubu. Bez obzira to SRJ ne potuje do kraja svoje meunarodne obaveze, svet demonstrira spremnost da nam pomogne. To je naroito vidljivo u bitno promenjenom odnosu SAD prema Jugoslaviji. Sada smo na prelomnoj taki i dalji tok zavisi u prvom redu od nas. Mnogi kao da zaboravljaju da je naa meunarodna obaveza i puna saradnja sa Hakim tribunalom? Krajnje je neodgovorno bilo opstruirati tu saradnju. Pokuaj sa donoenjem zakona koji e odlagati isporuenje osumnjienih za ratne zloine Hakom sudu samo dodatno oteava situaciju. Ne svia mi se to kada se govori o Hagu, svi naglaavaju ta mi time dobijamo. Tako ispada da smo Slobodana Miloevia prodali, a ne predali. Malo je prisutna svest o tome da mi moramo da saraujemo ne samo zbog tapa i argarepe, ve pre svega zbog nas samih. Prvo, mi se moramo ve jednom suoiti sa sopstvenom prolou. Drugo, nema obnove poverenja i normalnih odnosa u regionu dok sve zemlje Dejtonskog trugla ne uspostave punu i neuslovljenu saradnju sa Hakim tribunalom. Sve je jasnije da bez regionalne saradnje nema ulaska u EU. ta koi uspostavljanje bolje saradnje meu dravama bive SFRJ? Nema dovoljno politike volje. Za sve vlasti u regionu se moe rei da se udvaraju jednom delu birakog tela za koje pretpostavljaju da je veinsko, a ono jo uvek ne moe da se oslobodi zabluda prolosti.U tom pogledu i vlade SRJ i Hrvatske taktiziraju. Ali, ministar inostranih poslova Svilanovi je pre nekoliko dana bio u Zagrebu? Da, ali je prolo 14 meseci od demokratskih promena, a oni su tek sada imali prvi bilateralni susret i tek sada su imenovani ambasadori. A moguih susreta predsednika dveju drava nema ni na vidiku.Oni koji su glasali za promene u Hrvatskoj, SRJ i Federaciji BiH imaju pravo da oekuju od svojih lidera da odluno i neuslovljeno idu u normalizaciju odnosa sa susedima. U Hrvatskoj je ta odbojnost vea. Ona je izazvana uverenjem da je Hrvatska samo rtva agresije, to i jeste, ali je i odgovorna za mnoge zloine. Tumanov reim je uinio mnoga zla Srbima. To se ne moe preskoiti, mada oni ne vole o tome da priaju. Unapreenje saradnje koi i to to zvanini Zagreb ima otpor prema svemu to mirie na neku Jugoslaviju ili Balkansku uniju, tako da je i Svilanovi izriito morao da naglasi kako se mi ne zalaemo za takve projekte. Meunarodna zajednica tvrdi da se nee opredeljivati u sukobu izmeu dve najjae politike stranke u DOS i njihovih lidera. Ali prilikom posete Havijera Solane Beogradu, visoki predstavnik EU je samo sa Zoranom iniem dao zajedniku izjavu novinarima. Sluajnost ili znak da se svet opredelio?
270

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

Re je o ozbiljnoj politikoj krizi koja ostavlja trag i na na meunarodni poloaj i na dranje potencijalnih investitora.To to zvaninici meunarodne zajednice izjavljuju da se nee meati u sukob i opredeljivati se, ne znai da ne znaju ko ta u domaim sporovima zastupa. to se tie postupka Havijera Solane koji spominjete treba rei da nikad nita nije sluajno. Verovatno i zbog toga to je srpska vlada daleko spremnija na saradnju sa Hakim tribunalom, ali i injenice da ona ima faktiku vlast. Zoran ini je tokom svoje poslednje posete SAD primljen na najviem moguem nivou. Na drugoj strani je Vojislav Kotunica koji ima visok rejting u birakom telu, ali je on na funkciji bez realne vlasti. Da li je posle uspeha na izborima Koalicije "Povratak," Kosovo i Metohija neto dalje od nezavisnosti koju Albanski politiari toliko najavljuju? Meunarodnoj zajednici ne treba uvek verovati na re, ali mislim da ovog puta vrsto stoje na Rezoluciji 1244. UN, da se pitanje nezavisnosti Kosova ne moe sada postaviti. Kako e se stvari kasnije razvijati, ostaje da vidimo. Mi moramo da budemo svesni da Kosmet faktiki vie nije u ovoj zemlji, ali je sasvim druga pria, ako postane nezavistan. Meutim, kao i u sluaju Crne Gore, niko u svetu ne bi eleo da vidi jo jednu novu dravicu, koja e samo uveati ukupnu nestabilnost u regionu, posebno u SRJ i Makedoniji. Najvanije je stoga koncentrisati se na stabilizaciju politikih i bezbednosnih prilika na Kosovu, pre svega na povratak Srba i zatitu nealbanskog stanovnitva koje je ugroeno. Prvi koraci naih poslanika pokazuju da se dre real-politike umesto "vruih rei", mada to nije jednostavno, jer ne mogu bezbedno ni da uu u parlament. Ali, polako, proradie skuptina i ue se i njihov glas i osetiti njihov uticaj. Zapoeo je raskid sa diplomatijom koju je negovao Slobodan Miloevi.Da li je mogue da dojueranji novinari i pisci posle dvomesene obuke postanu ambasadori. Ne uvodi li se kriterijum neke nove podobnosti, ovog puta one koju nameu lideri DOS? Meni vie smeta kada stranke meusobno dele mesta, recimo, direktora groblja, ili doma zdravlja. to se tie ambasadora, drugog izbora nije bilo. Na jednom skupu u Budimpeti bivi maarski ministar inostranih poslova nas je savetovao da, kada doe do promena, u diplomatiji kombinujemo princip kontinuiteta sa diskontinuitetom. Tada sam rekao da nije mogue napraviti kontinuitet sa sposobnom diplomatijom SFRJ, jer je od tada proteklo trinaest godina, a pogotovo ne sa Miloevievom, gde je presudni kriterij bila lojalnost reimu koji nas konfrontira sa svetom. I posle Prvog i Drugog svetskog rata, imali smo situaciju da su ljudi od imena i kulture i inegriteta, a bez diplomatskog iskustva, imenovani za ambasadore i najee dobro predstavljali zemlju. Prirodno je stoga, u situaciji diskontinuiteta, da jedan broj novinara iz nezavisnih medija, iz kulture i iz nevladinih organizacija ode u diplomatiju.
271

ivorad Kovaevi
Bilo bi loe ako bi oni razvijali neke pobone veze i kao ambasadori iskazivali lojalnost prema strankama koje su ih predloile. Ne mislim da je ambasadorsko mesto nagrada za dosadanji angaman tih ljudi. Nije dobro, ipak, to se izbor ambasadora reava na Predsednitvu DOS umesto u vladi, koja o tome saznaje iz novina. Ni u jednopartijskom sistemu nije se o tome odluivalo na CK. Meutim, kljuno je odmah poeti sa izgradnjom novih profesionalnih diplomatskih kadrova, preko zahtevnih i nepristasnih konkursa i sistematskog obrazovanja kroz diplomatsku akademiju i slino. Politika, 18. decembar 2001.

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

SRBIJA I EVROPSKA UNIJA

Nakon demokratskih promena u Srbiji u oktobru 2000, bilo je neophodno preduzeti, to je pre mogue, niz koraka, kako bi se okonala meunarodna izolacija zemlje i popravio njen meunarodni poloaj (normalizacija i obnova diplomatskih odnosa sa mnogim zemljama, prijem u UN i druge meunarodne organizacije itd.). Uspostavljen je opti konzezus novih lidera da osnovna spoljnopolitika orijentacija zemlje treba da bude proces to bre politike i ekonomske integracije u Evropu. Uz antimiloevievsku i proevropsku vlast koja je nekoliko godina ranije uspostavljena u Crnoj Gori, fundamentalni, nesporni dugoroni spoljnopolitiki cilj Jugoslavije (ta god da ostane od zemlje koja se danas tako zove) postalo je pridruivanje Evropskoj uniji. Prema tome, posle nestanka velike crne rupe u centru regiona, po prvi put u istoriji, sve zemlje evropskog jugoistoka dele isti spoljnopolitiki prioritet da postanu deo evropske integracije. Imajui u vidu da ovo opredeljenje ima za pretpostavku dugoronu transformaciju drutva, zasnovanu na naelima modernog parlamentarnog i viestranakog sistema, vladavine prava, potovanja ljudskih individualnih i kolektivnih prava, dobre odnose sa susedima i tranziciju prema trinoj privredi, ukljuujui harmonizaciju domaeg zakonodavstva sa standardima Evropske unije, moe se rei da zemlje regiona u osnovi, takoe, dele istu generalnu politiku, pa i ideoloku orijentaciju. To je, samo po sebi, najznaajnija i veoma obeavajua zajednika karakteristika regiona, uz sve razliitosti i neisceljene rane. Ostvarivanje istih ciljeva ograniava, ili umanjuje rizik novih konflikata i teritorijalnih i drugih pretenzija unutar regiona. Nedavno ispitivanje javnog mnjenja u Srbiji pokazalo je da ogromna veina ispitanih (80 odsto) podrava osnovno spoljnopolitiko opredeljenje zemlje prema Evropskoj uniji. To je znatno vei stepen podrke nego u nekim zemljama-kandidatima (napr. u Sloveniji ili Poljskoj). Meutim, ova masovna i nedvosmislena podrka praena je dvema upadljivim diskrepancijama: prva je izmeu preteno racionalnog, interesno motivisanog i emocionalng, afektivnog stava, a druga izmeu podrke krajnjem cilju pridruivanja Uniji i instrumentalnih koraka i promena koje je nuno preduzeti da bi se ostvario taj cilj. Naime, racionalni proevropski i pro-EU izbor je istovremeno praen dubokim oseanjem sumnje u prave namere evropske i globalne zajednice i organizacije, zapadne zemlje i narode. Na slinoj liniji, veina proevropske veine ima jake rezerve prema ispunjavanju uslova u procesu pridruivanja,
273

272

ivorad Kovaevi
kao to su izruivanje optuenih za ratne zloine Hakom tribunalu, ili ukidanje smrtne kazne. To znai da vlada, ustvari, nema veinsku podrku za ispunjavnje konkretnih uslova bilo onih koji su suprotni tradicionalnim normama i vrednostima ili onih koje se percipiraju kao diskriminatorne i nepravedne. Decenija totalne izolacije i ksenofobina propaganda ostavila je dubokog traga na gledanje ljudi na meunarodnu zajednicu. Put ka Evropi je za sve zemlje regiona tegoban, ali Jugoslavija ima na tom putu jo dve posebne prepreke koje treba da savlada jedna je Kosovo, a druga odnosi u federativnoj zajednici. S obzirom da su ova pitanja u izvesnoj meri neki put i potpuno internacionalizovana, distinkcija izmeu nae unutranje i spoljne politike nije jasna i dve politike zavise u mnogome jedna od druge. SRJ nije u poloaju da kontrolie deo svoje teritorije na Kosovu; na drugoj strani, Crna Gora je ve ostvarila visok stepen faktike nezavisnosti tokom borbe protiv Miloevievih pritisaka. Dakle, imamo sada via facti dve vlade u Srbiji: jednu, republiku premijera inia i drugu, saveznu, sa nadlenostima u oblasti odbrane, spoljne, spoljnoekonomske i monetarne politike, ali sa stvarnom vlau samo u Srbiji, minus Kosovo. Takva situacija ne moe biti dugo tolerisana. Ti problemi ne samo da nas odvraaju od glavnih problema i iscrpljuju nau energiju u trenutku kad graani oekuju znaajno poboljanje njihovog veoma loeg ekonomskog poloaja, ve ozbiljno ugroavaju nae evropske ambicije. Na primer, Jugoslavija je sada poslednji kandidat u regionu za lanstvo u Savetu Evrope, ali e odluka o tome verovatno morati da bude odloena do solucije ustavne i dravne krize. Mada je kompleksniji i potencijalno opasniji za stabilnost regiona, kosovski problem bar ima meunarodno prihvaen scenario, zasnovan na rezoluciji 1244. Jako meunarodno prisustvo, nastajanje samoupravnih institucija i kooperativan stav srpskih i jugoslovenskih vlasti nude izglede za dranje stvari pod kontrolom i postepenu stabilizaciju politikih i bezbednosnih prilika u Pokrajini. S druge strane, situacija sa Crnom Gorom je nejasnija. Ako se pokae da je crnogorski elektorat podeljen grubo pola i pola, onda je teko doi do dobre solucije koja e okonati sadanju krizu. Meunarodna zajednica nije neutralna ona podrava redefiniciju federalne zajednice. U sluaju inkonkluzivnog referenduma sa malom marginom u korist jedne solucije, druga polovina e biti definitivno frustrirana i predstavljae stalni izvor tenzija. Sadanji problemi sa neprirodnim saveznicima u saveznoj vlasti (pobednici na izborima u Srbiji sa gubitnicima na crnogorskim izborima) samo indiciraju budue frikcije. Na drugoj strani, nezavisnost Crne Gore bez odluujue veine i izrazitom uzdranou Evropske unije i Sjedinjenih Drava ne nudi ohrabrujue perspektive moguoj novoj dravi. Dogaaji u septembru i oktobru 2000, trebalo je da znae mnogo vie od rutinske promene vlade posle izbora one su shvaene kao poetak dugog i mukotrpnog procesa menjanja samih temelja politikog i ekonomskog sistema
274

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

zemlje, suoene sa posledicama poltike, ekonomske, moralne, pa i opte civilizacijske degradacije drutva koju je prouzrokovao prethodni reim. Na pozitivnoj strani bilansa imamo, pre i iznad svega, razbijanje meunarodne izolacije. Do toga je dolo neoekivano brzo, uglavnom zahvaljujui brzoj pozitivnoj reakciji meunarodne zajednice. Druga uspena pria bilo je okonanje ekonomske izolacije Jugoslavije. Jugoslavija se vratila u gotovo sve najvanije meunarodne finansijske institucije i obnovila ekonomske odnose sa veinom zemalja. SRJ je primljena u Evropsku banku za rekonstrukciju i razvoj (EBRD) i u Evropsku investicionu banku (EIB). Dugovi zemlje dravnim kreditnim ustanovama delimino su otpisani, po najpovoljnijim uslovima. Posle vie od jedne decenije sklopljen je i prvi stendbaj aranman sa Meunarodnim monetarnim fondom. U celini uzev, nove vlasti su bile najuspenije u postizanju odreenog stepena makroekonomske stabilnosti i u sprovoenju ekonomskih reformi. Znaajne promene su izvrene u konsolidaciji poreskog sistema i javnih finansija, cene su najveim delom liberalizovane kao i spoljnotrgovinski reim; nacionalna valuta je stabilizovana i paralelni valutni kursevi su ukinuti. Devizne rezerve su viestruko poveane. Nainjen je potpun raskid sa inflatornim budetiranjem. Donet je Zakon o privatizaciji kojim je ona postala obaveznom i sam proces privatizacije je otpoeo. Pokrenut je reformski proces u bankarskim sektoru. Jednim vrlo hrabrim potezom etiri najvee jugoslovenske banke su likvidirane. Vie stranih banaka dobilo je licence. Zakonom o ekstraprofitu i imovini steenoj pod posebno povoljnim uslovima Vlada Srbije je identifikovala izvore bogatstva koruptivnim metodima od strane pripadnika i saveznika biveg reima. Za razliku od raspada unutar vladajue koalicije na dve frakcije, okupljene oko republike vlade Zorana inia i federalnih struktura oko predsednika Kotunice, reklo bi se da postoji jedinstvo akcije u ekonomskoj i finansijskoj sferi na republikom i saveznom nivou. Prema tome, dosta toga je uraeno u ovim oblastima od 5. oktobra 2000, ali pravi izazovi su tek pred nama. Nova politika garnitura dola je na vlast u zemlji sa ogromnim unutranjim i eksternim neravnoteama i velikim strukturnim problemima. ivotni standard je veoma nizak i, razumljivo, nezadovoljstvo naroda ostaje vrlo veliko. Demokratske promene su neto smanjile tenzije u drutvu, ali vie politike nego ekonomske. Nezposlenost dostie dosad neprevaziene visine (zvanino 27 odsto, sa jo najmanje drugih 15 odsto skrivene nezaposlenosti u viku radne snage). Korupcija je harala na svim nivoima i niko se ne zanosi iluzijom da je eliminisana. Ministar inostranih poslova Svilanovi je ak rekao na Evropskom forumu u Beu u avgustu prole godine da "Jugoslavijom vlada polumafija". Rast industrijske proizvodnje je vrlo skroman. Nema znaajnijeg napretka u restrukturisanju velikih drutvenih preduzea. Premijer ini je rekao prole nedelje da je 2,6 miliona ljudi u Srbiji neproduktivno, a samo 1,2 miliona radi. Rezultati nedavnog istraivanja ukazuju da je udeo onih koji rade
275

ivorad Kovaevi
u sivoj ekonomiji oko 20 odsot. To znai da je oko milion ljudi u centralnoj Srbiji i Vojvodini angaovan u neregularnom sektoru (ne doprinosei penzionim, zdravstvenim i drugim fondovima) ili, kako je dr ini konstatovao, oko 60 odsto ukupnog stanovnitva ivi unutar zone sive ekonomije. Reforme u drugim oblastima zaostaju. Znaajni zakoni su usvojeni ili su u pripremi u oblasti pravosua, radnih odnosa, medija, univerziteta, nevladinih organizacija, javnih nabavki i drugim. Autonomija Vojvodine je delimino obnovljena. Meutim, na opipljive rezultate i istinske transformacije u ovim oblastima emo popriekati, due nego u ekonomskoj sferi. Svi su izgledi da e, na primer, novo institucionalno ustrojstvo pravosua koje je u skladu sa evropskim standardima, jo zadugo biti bezmalo prazna ljutura, ako se ima u vidu da proces lustracije nije bio iniciran i sproveden, to znai da ostaju na svojim mestima sve one sudije koje su imenovane za vreme Miloevia, kad je politika lojalnost bila najvaniji kriterij. Slino je sa reformom policije. Na elu Vojske Jugoslavije su jo uvek ljudi iz Miloevievog doba. Civilna kontrola predstavnikih i izvrnih tela nad vojskom nije uspostavljena. Mada stanovnitvo generalno pozdravlja promene i reforme, ispitivanja javnog mnjenja koja je sproveo Institut drutvenih nauka pokazala su da je temeljna percepcija velike veine stanovnitva jo uvek konzervativna i da ljudi mahom smatraju Srpsku pravoslavnu crkvu, Vojsku Jugoslavije i saveznog predsednika Kotunicu stubovima drutvene legitimnosti i stabilnosti, to ukazuje na predominantno tradicionalistiku i autoritativnu bazu tekue legitimnosti institucija. Meutim, ima i ohrabrujuih znakova poveane popularnosti onih koji deluju u finansijskoj i ekonomskoj sferi (potpredsednik Savezne vlade Labus, srpski ministar finansija eli, guverner Narodne banke Dinki i drugi), uprkos tome to provode mnoge mere koje su po definiciji nepopularne. Moe se rei da je u ovom trenutku najvanija pojedinana pretpostavka za bru integraciju zemlje u evroatlantske strukture, poev od Saveta Evrope i Partnerstava za mir sve do Evropske unije, puna i neuslovljena saradnja sa Hakim tribunalom. Vlada Srbije je nainila veliki korak napred u saradnji sa Hagom izruivanjem Slobodana Miloevia. Izgledalo je da je tim odlunim potezom put saradnje sa Hagom konano otvoren. Iako izruivanje Miloevia nikoga nije preterano uzbudilo, Vlada nije nastavila sa drugim izruenjima. Naprotiv, otvorena je besplodna debata o tome da li je neophodno doneti zakon o saradnji koji bi omoguio ekstradiciju, pa onda da li to treba da bude savezni ili republiki zakon sve u oiglednom naporu da se kupi vreme i izbegne jasna meunarodna obaveza. Kao i u mnogim drugim oblastima, postoji razlika u stavu dva glavna politika bloka unutar DOS savezne strukture oko predsednika Kotunice (a naroito manjinskih predstavnika Crne Gore) koji priaju o saradnji vrlo uopteno i nejasno a, u stvari, jasno su protiv bilo kakve sadrajne kooperacije sa Hagom; oni ak dovode u pitanje legalitet i nepristrasnost Suda. iniev kabinet je kooperativniji i pragmatiniji, ali ceo problem smeta u okvire kazne i nagrade, sa obrazloenjem da se moramo
276

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

povinovati buri. Taj stav je jo jae akcentiran injenicom da je Miloevi uhapen uoi donatorske konferencije a izruen dan pre roka koji je postavio Kongres SAD za produenje finansijske pomoi Jugoslaviji. Nekoliko kljunih konsideracija bile su vrlo malo prisutne u argumentaciji u korist saradnje. Prvo, SR Jugoslavija ima nedvosmislenu meunarodnopravnu obavezu da sarauje sa Hakim tribunalom, i kao lanica Ujedinjenih nacija, a i stoga to je takvu obavezu preuzela potpisivanjem Dejtonskog sporazuma i drugih meunarodnih sporazuma. Univerzalno prihvaen opti princip meunarodnog prava je da drave moraju implementirati u dobroj veri sporazume i obaveze koje iz njih proistiu. One ne mogu navoditi odredbe njihovih ustava, zakona ili uredbi u nameri da ne izvre meunarodne obaveze ili da menjaju nain na koji e to initi. Drugo, mi se moramo najzad suoiti sa naom prolou i zloinima poinjenim u nae ime i identifikovati pojedince koji su odgovorni za njih. To je jedini nain da se ne kolektivizuje krivica i najbolja prilika da se naini potpun i istinski raskid sa prethodnim reimom i njegovom zloinakom i samoubilakom politikom. Tree, pomirenje i obnova poverenja meu zemljama koje su nastale posle raspada SFR Jugoslavije nije mogue ukoliko sve te zemlje ne isporue Tribunalu sve one koji su optueni za zloine. Deseta godinjica vukovarske tragedije nije se smela doekati bez izruenja tzv. vukovarske trojke. I najzad, ali ne i najmanje vano, jasno je da je saradnja sa Hagom preduslov za istinski povratak zemlje u meunarodnu zajednicu, a posebno u Savet Evrope i za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju sa Evropskom unijom. Druga znaajna pretpostavka za sve bive jugoslovenske republike da uu u proces pridruivanja jeste puna normalizacija meusobnih odnosa i razvijena saradnja. Sporazum o sukcesiji koji je potpisan u Beu 29. juna 2001, uredio je pitanje podele imovine bive drave, ime je reeno jedno od najspornijih pitanja u njihovim meusobnim odnosima. Ve u decembru 2000. uspostavljeni su diplomatski odnosi SRJ sa Slovenijom i Bosnom i Hercegovinom, a odnosi sa Albanijom su obnovljeni. Razmena ambasadora izmeu Hrvatske i Jugoslavije, nepotrebno dugo odlagana, najzad je ostvarena. Nema drugog naina da se normalizuju i stabilizuju odnosi izmeu bivih jugoslovenskih republika od priznavanja ranijih meurepublikih granica kao dravnih. Taj problm je uspeno reen sa Makedonijom, ali ne jo i sa Hrvatskom. Novi estomeseni period meunarodnog prisustva na Prevlaci morao bi biti i poslednji. Ako niko odgovoran u Jugoslaviji (sa izuzetkom Predraga Bulatovia, lidera crnogorske Socijalistike narodne partije) ne dovodi u pitanje teritorijalna prava Hrvatske na poluostrvo Prevlaka, preostalo pitanje granice na moru moglo bi se raspraviti i reiti, ako bude dobre volje na obe strane. Jugoslovensko-makedonski i jugoslovensko-slovenaki politiki i ekonomski odnosi su u usponu. To vai i za odnose sa BiH. Preostale prepreke su poseban tretman Republike Srpske, koja je pod nekom vrstom politikog patronata nekih jugoslovenskih politiara, kao i vojna saradnja sa Vojskom
277

ivorad Kovaevi
Republike Srpske. Proces normalizacije odnosa izmeu Hrvatske i Jugoslavije je prilino spor. Novi lideri ne pokazuju spremnost da odluno i bez prethodnih uslova uu u proces pune normalizacije. Ozbiljna prepreka slobodnoj komunikaciji graana i privrednoj saradnji predstavlja sadanji vizni reim koji je uvek rigidan i obeshrabrujui. Privrednici su pokazali veliki interes za unapreenje saradnje, esto se sreu i daju razne inicijative, ali dosad nisu dobili ozbiljniju podrku od svojih vlada. Izuzetno teak je problem izbeglica i njihovog povratka i reintegracije. Istovremeno, treba konstatovati sa malim olakanjem da je izvestan napredak nainjen posle prvog bilateralnog susreta dvojice ministara inostranih poslova u Zagrebu. Nevladine organizacije, koje su jedine saraivale u miloevievskotumanovskoj eri, imaju este susrete, osobito u okviru tzv. Igmanske inicijative, koja okuplja vie od stotinu NVO iz BiH, Hrvatske, Srbije i Crne Gore. One deluju kao grupe za pritisak, upuujui razne predloge svojim vladama i razvijajui prekograninu meuoptinsku saradnju (do sada: Osijek-Tuzla-Novi Sad i Dubrovnik-Hercegnovi-Trebinje). Pored sudbine jugoslovenske federacije (Crna gora i Kosovo) koja ostaje neizvesna, predstavljajui zapreku trajnijoj politikoj stabilnosti koja je tako potrebna za privlaenje stranih direktnih investicija i za odrivi ekonomski razvoj, u toku je jo jedna politika kriza unutar vladajue koalicije DOS, to ometa postizanje neophodnog socijalnog konsenzusa i davanje zamaha sprovoenju potrebnih reformi. Reformski orijentisana inieva vlada ima vrlo tanku veinu u Parlamentu Srbije i mora da pravi sve vrste kompromisa kako bi obezbedila podrku jednog broja manjih i regionalnih stranaka. Jo uvek najpopularnija Kotuniina Demokratska stranaka Srbije povukla se iz Parlamenta, ime je politika scena Srbije postala veoma kompleksna: sa dve opozicione grupacije, jednom van DOS (miloevievska) i drugom unutar DOS, koji je postao manje-vie formalna koalicija. Autonomija Vojvodine je drugo vano pitanje u Srbiji, o emu postoje vrlo suprotstavljeni stavovi, kako u DOS tako i u javnosti. Kakvi god bili rezultati pregovora i/ili referenduma u Crnoj Gori, izbori se moraju odrati ove godine (savezni, a u Srbiji predsedniki, moda i parlamentarni) i svi politiki lideri imaju to itekako na umu, udvaraju se i ugaaju birakom telu, koje je navodno proevropsko, ali i konzervativno, nepoverljivo i nesklono sutinskim promenama. Mada je sinergistiki efekat ujedinjenja 18 stranaka mahom ispario, koalicija kao celina i dalje uiva veinsku podrku, ali je nejasno kako e birai reagovati ako dve frakcije DOS budu ile odvojeno na izbore. U svakom sluaju, dug je jo put pred nama do postizanja politike stabilnosti koja nam je neophodna za srovoenje radikalnih reformi i transformaciju drutva i ekonomije. Politika uslovljenosti i pomo Evropske unije su kljuni u tom procesu. (Prevod sa engleskog) Izlaganje na meunarodnoj konferenciji "Proirenje Evropske unije i Jugoistona Evropa, Zagreb, 1-2 februar 2002.
278

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

ZAGREB I BEOGRAD NEMAJU HRABROSTI DO KRAJA NORMALIZIRATI ODNOSE

Predsjednik Europskog pokreta Srbije ivorad Kovaevi, nekadanji jugoslovenski ambasador u SAD i bivi gradonaelnik Beograda, sudjelovao je proteklih dana na meunarodnoj konferenciji o proirenju Europske unije na jugoistok Europe koje je odrana u Zagrebu, u organizaciji Europskog pokreta Hrvatske. S Kovaeviem smo razgovarali o odnosima Hrvatske i SRJ, politikoj situaciji u Jugoslaviji i moguim ishodima srpsko-crnogorske krize. Novi list: Kako ocjenjujete trenutne odnose Hrvatske i SRJ? Mnogi sudionici ovog skupa istaknuli su da e suradnja meu susjedima znaajno utjecati i na pribliavanje EU. ivorad Kovaevi: Saradnja Hrvatske i Jugoslavije je najslabija u regiji. Ohrabrujui znak bio je nedavni susret ministara vanjskih poslova Tonina Picule i Gorana Svilanovia u Zagrebu. Nakon neopravdano dugo vremena neke su stvari pomaknute s mjesta. Razmijenjeni su novi ambasadori. Postoje potezi koje i jedna i druga strana moraju poduzeti. I na ovoj konferenciji rekao sam da se nije smjela doekati desetogodinjica pada Vukovara bez izruenja "vukovarske trojke". S druge strane, vizni reim nedopustivo je rigidan, posebno na hrvatskoj strani. Vizu za SRJ u Zagrebu moete dobiti za jedan dan, a u Beogradu vizu za Hrvatsku morate ekati deset dana. To je nepotrebno i neopravdano. Hrvatska takoer treba ubrzati proces povratka izbjeglica i zatite njihove imovine, dok Jugoslavija mora skinuti s dnevnog reda pitanje Prevlake. Nema nikakvog razloga da se mandat UN na Prevlaci jo jednom produi. S jugoslovenske strane nitko osim predsjednika Socijalistike partije Crne Gore Predraga Bulatovia Prevlaku ne spominje kao problem: onda se to moe lako rijeiti. Openito mislim da obje vlade nemaju dovoljno politike volje, niti dovoljno hrabrosti da odluno uu u proces normalizacije odnosa, tako da su naa otvorena pitanja i dalje neopravdano dugo nerijeena. to je razlog izostanku politike volje i nedostatku hrabrosti? Previe se na objema stranama vodi rauna o dijelu birakog tijela koje se moda tome protivi. Od straljivog odnosa u politici se nikada nije profitiralo. Moraju se poduzimati koraci naprijed. Pogotovo zato to je savreno jasno da u Evropu neemo ui bez neke vrste suradnje. Naravno, pri tome

279

ivorad Kovaevi
nikome ne pada na pamet da se institucionalno obnavlja neka nova Jugoslavija. Jasno je kao dan da od toga nema nita i strah od toga je potpuno nepotreban. Ima li sadanja vlast u SRJ, obzirom na unutranje trzavice i krizu, snagu reformirati zemlju i pribliiti je europskim integracijama? Dok su bili opozicija, bili su kao rogovi u vrei i danas su kao rogovi u vrei. Uspjeli su se ujediniti i pobijediti Miloevia, a sada se opet razjedinjuju. U Jugoslaviji trenutno traje ozbiljna politika kriza. DOS se praktino podijelio na dva dijela. Imamo dvije vlade. Jedna je vlada premijera Zorana inia, druga savezna vlada. S druge strane, imamo dvije opozicije: Miloevieve pristalice koji nemaju nikakvu ansu da se vrate natrag, i opoziciju koju predstavlja najjaa politika stranka Demokratska stranka Srbije, predsjednika Vojislava Kotunice koja je izala iz vlade. Te svae i prepirke najvie obiljeavaju trenutni politiki ivot. Demokratska stranka Srbije zastupa konzervativni, tradicionalistiki i dobrim dijelom nacionalistiki koncept, dok ostalih 17 stranaka DOS uglavnom zastupaju reforme i kooperativnije su u odnosu s meunarodnom zajednicom. To je i sutinska razlika izumeu inia i Kotunice. Koliko je ta sutinska razlika pribliila SRJ prijevremenim izborima? Do prijevremenih izbora sigurno e doi. iniu je potrebno odreeno vrijeme da bi reforme dale rezultate. U realnom smislu uinci tih reformi za narod su vrlo skromni. Predsjednik Kotunica smatra da u ovom trenutku moe osvojiti dosta glasova, ali ne dovoljno da bi mogao sastaviti parlamentarnu veinu. Njegova popularnost ipak erodira, dok na drugoj strani raste popularnost strunog dijela vlade, i savezne i republike, jer provode reforme. Bez obzira na nepopularnost tih mjera, njihova ih kompetentnost ini popularnima u oima graana. Ako ne prije, do izbora e morati doi zbog rjeavanja srpsko-crnogorske krize. Kakav ishod srpsko-crnogorske krize predviate? To je vrlo teko predvidjeti. U ovom trenutku ne vidim niti jedan realan scenarij koji je povoljan zato jer je ve stvorena loa situacija. S jedne strane, imate nivo samostalnosti Crne Gore koji se vie ne moe dovoditi u pitanje. S druge strane federalna drava u Crnoj Gori ne funkcionira. Osim vojske nema nita drugo. Najvei problem je podijeljenost birakog tijela u Crnoj Gori. Problem bi bio jednostavniji da to tijelo daje veu podrku jednoj od solucija. Nezavisnost je dobila prednost, ali je suvie marginalnu da bi se i ostvarila. Ako se uz pritisak meunarodne zajednice pokua ouvati federalna drava pod svaku cijenu, tu nee biti puno sree. U oba sluaja polovica graana Crne Gore bit e frustrirana, to znai izvor novih tenzija. Nadam se da e situacija do ljeta biti jasnija, ali ne i manje sloena. Novi list, Rijeka, 4. februar 2002. Intervju: Zorana Bajt

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

ENTUZIJAZAM JE IZGLEDA ISPARIO

Pre godinu dana naa skuptina je odisala olakanjem i entuzijazmom posle izvrenih promena. Odlazak Miloevievog reima i dalje ostaje najvanija injenica, ali entuzijazam je izgleda ispario, jer smo sada usred ozbiljne politike krize koja preti da uspori, pa i ugrozi nae putovanje u Evropu, koje je tako ohrabrujue zapoelo razbijanjem politike i ekonomske izolacije u kojoj se godinama zemlja nalazila. Sukob u DOS eskalira, bitno opredeljuje, optereuje i monopolie na politiki ivot, gurajui u stranu kljune teme reforme i evropsku transformaciju drutva. Jedna tuno-smena afera smenjuje drugu; svaka od njih je nova stepenica ka daljoj eskalaciji; sve je u funkciji njihovog sukoba vanije je da protivnik bude ocrnjen i oslabljen u nekakvoj predizbornoj kalkulaciji, nego kako da ouvamo, uvrstimo i unapredimo poziciju koju smo u svetu stekli 5. oktobrom. Nije nam drago da to kaemo, ali ispada da oni kojima smo dali poverenje na izborima umesto garanta stabilnosti postaju glavni izvor nestabilnosti u zemlji i slabljenja nae meunarodne pozicije i ugleda. Nedavno smo obaveteni da je nainjen "radikalni diskontinuitet sa bivim sistemom". To mi ne vidimo. Vidimo da su dva sistema bezbednosti vojni i policijski jo uvek van civilne kontrole i parlamentarnog nadzora, da se promene u vojsci stalno odlau, da je pravosue dobilo savremenu evropski institucionalni okvir, ali da novu sadrinu treba da udahnu mahom oni koje je Miloevi imenovao, korumpirao i zaplaio, da je borba protiv korupcije jo u poetnoj fazi i da antikorupcijski zakoni jo nisu doneti, da zakoni o informisanju ve due vremena samo to nisu doneti, da je govor mrnje, diskriminacije i ksenofobije bio samo privremeno potisnut da bi se ponovo vratio ne samo u nekim medijima koji kao da su se specijalizovali za to, ve i u govorima nekih DOS-ovskih politiara, da nacionalistika interpretacija antifaistike borbe, nedavnih ratova i meunarodnog okruenja sve vie dobija na zamahu. Odnos prema odgovornosti za ratne zloine je skoro najvaniji lakmusov test nae iskrene spremnosti za pravi diskontinuitet. Igra murke i pokvarenih telefona sa kodifikacijom materije saradnje sa Hakim tribunalom traje ve vie od godinu dana. Jedni kau da su za saradnju, ali tako da ne izruujuemo optuene, da stalno postavljamo pitanje legitimnosti i nepristrasnosti Tribunala i da istovremeno odgovornost za nesaradnju prevalimo na drugu stranu. Drugi su krenuli hrabro sa izruivanjem Miloevia
281

280

ivorad Kovaevi
i onda stali, plaei se reakcija na izruenje ljudi koji su imali mnogo manju harizmu i teinu u narodu od Miloevia. Moda e ovih dana doi do nekih poteza, ali ostaje neprijatan ukus u ustima da e to biti uoi odluivanja u Kongresu SAD o pomoi, kao to je i Miloevi bio uhapen uoi donatorske konferencije i izruen uoi prologodinjeg veanja u amerikom kongresu. To samo jaa utisak u javnosti da se sve to radi samo zato to postoji meunarodni pritisak i pretnja uskraivanja finansijske podrke. Kad se to udrui sa veoma trapavim i pogreno usmerenim nastupom Tuilatva u Hagu koje je dalo ansu ve skoro zaboravljenom Miloeviu da preuzme ulogu tuioca u ime srpske nacije, nije ni udo da se u javnosti stvara odijum prema Hakom tribunalu i da su pitanja kao to su nesporna meunarodna obaveza zemlje da sarauje, utvrivanje istine i jasne lokacije odgovornosti i vraanje poverenja u regionu gurnuta ne u drugi ve u deveti plan. Ne moemo rei da reforme nisu krenule i da promena i rezultata nema, ali ipak je to daleko od toga da smo nekakvi ampioni. Naprotiv, pozitivan stav meunarodne zajednice zasnovan na nekim nesumnjivim reformskim pomacima i na visokom vrednovanju vanosti Jugoslavije kao faktora stabilnosti u regionu moe lako biti doveden u pitanje rastuom politikom krizom i poremeenim prioritetima. Mi moramo shvatiti da je medeni mesec entuzijazma zbog izvrenih promena proao i u meunarodnoj zajednici i da e i njihova reakcija i reakcija moguih investitora zavisiti pre svega od nae odlunosti da nastavimo sa tranzicijom. Ne treba ni rei da dok ne krenu investicije, dok ne bude stranih ulaganja, posla, dohotka, izvoza sve ostalo je efemerno. Ako jednom izgubimo korak, male su anse da ga nadoknadimo kasnije. Smena vlasti je pokazala koliko je bio dubok ponor u koji nas je gurnuo Miloevi politiki, ekonomski, drutveni, moralni, tako da nam i u najoptimalnijem ambijentu treba mnogo vremena da se iz njega izvuemo. Danas ete uti koliko je Evropski pokret proirio i diversifikovao svoju aktivnost i po horizontali i po dubini i o tome neu govoriti. Prole godine smo govorili o tome koliko je vano da pri tom ouvamo nau nezavisnu kritiku poziciju. Vidljiva je tendencija da se stavi znak jednakosti izmeu kvalifikativa nevladin i nepolitiki. Mi elimo da saraujemo sa dravnim oganima i da budemo partneri u zajednikim projektima, ali ne kao podrune organizacije, izvrioci ili ikebana, ve elimo da utiemo i na politiku. Tu i lei prednost civilnog drutva kao vanog dela ukupnog politikog drutva i korektiva i kritiara rada dravnih otgana. Ovo je utoliko vanije u situaciji rudimentarnog parlamentarnog ivota i nedovoljnog uticaja parlamenta, retrogradne uloge miloevievske opozicije i rascepljenosti DOS. Mediji, sindikati i nevladine organizacije moraju da obezbede neophodnu drutvenu kritiku vlade, rada i transformacije dravnih organa, ukljuujui i vojsku i policiju, i tempa i sadraja zakonodavnih reformi. Mi nismo politiki neutralni; ipak, ne elimo da se politiki svrstavamo. Blii su nam oni koji se okreu Evropi i reformama, ali oni ne mogu dobiti carte blanche za svoje
282

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

delovanje, ve svaki njihov potez treba da bude posmatran kroz prizmu realnog pribliavanja proevropskim stratekim ciljevima, a ne u funkciji njihovih politikih sukoba sa drugom stranom. Dobili smo u meuvremenu politiki sporazum o odnosima Srbije i Crne Gore. Radi se o udnom hibridu i provizoriju koji nee moi dugo da ivi. Kako su odnosi i neodgovornost ve bili stvorili novo faktiko stanje, kompromis i nije mogao da bude bolji, pogotovo to je Evropskoj uniji, ija je uloga bila mnogo vea od nuenja dobrih usluga, bilo stalo da se po svaku cenu doe do sporazuma, pa makar kakav bio. Dalji razvoj e pokazati ko je u pravu: oni koji kau da su naredne tri godine samo prelaz ka konanom odvajanju ili oni koji veruju da emo, uz pomo Evrope, dobiti neku kolikotoliko smislenu dravnu, ekonomsku i politiku zajednicu, pa i oni trei, iz Brisela, koji se nadaju da e se tokom vremena sve to relativizovati na zajednikom putu ka evropskoj integraciji bez granica, carina i razliitih valuta. Iako niko nije zadovoljan, ipak postoji dobra ansa da odnosi postanu jasniji, da prestanemo da imamo dve vlade u Srbiji uz obilato prebacivanje loptice odgovornosti s jedne na drugu stranu, da reduciramo nepotrebno breme takozvane savezne vlade i nepostojeeg parlamenta i da na predsednikim izborima otklonimo jo jednu politiku i ustavnu neloginost. Ne dobijamo nita nastavljanjem kritike postignutog reenja uputnije je pokuati iskoristiti anse koje prua. Dogovor ne daje mnogo nade za smanjenje tenzija i reavanje akutne politike krize u Crnoj Gori, ali u Srbiji bi mogao da doprinese okretanju kljunim problemima transformacije, izgradnje demokratskih institucija i ubrzanog ekonomskog razvoja. Ako najvaniji politiki inioci budu dovoljno odgovorni da to stave u prioritete svoje politike optike i svojih ambicija, u tome e imati punu podrku institucija civilnog drutva, meu njima i Evropskog pokreta u Srbiji. Uvodna re na Godinjoj skuptini Evropskog pokreta u Srbiji, 29. mart 2002.

283

ivorad Kovaevi

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

Meutim, sada postoji izvesna diskrepancija izmeu bilateralizma koji poiva na diferencijaciji prema stepenu napretka svake od zemalja u regionu pojedinano u odnosu na uslove predviene Procesom stabilizacije i asocijacije i proklamovanog uslova multilateralizma, odnosno neophodnosti da se sa procesom integracije u Evropu paralelno ili ak prethodno odvija proces intraregionalne kooperacije i integracije. Iako je Evropska unija regionalnu komponentu takoe ukljuila u korpus uslovljenosti i ak predvidela koje sporazume drave regiona treba da zakljue,2 ne bi se reklo da se na tome dovoljno insistira, odnosno da Unija ima dovoljno u svojoj optici ceo region i meuodnose u njemu (sem u bezbednosnom aspektu). Ima stoga dosta smisla ocena da "EU de facto razjedinjuje region levom rukom, dok u isto vreme desnom rukom podstie multilateralnu saradnju meu dravama istog regiona".3 To samo podstie iluziju da se u Evropu moe izolovano, nezavisno od drugih u regionu, sa nereenim politikim sporovima i bez neophodnog minimuma ekonomske integrisanosti. Ustvari, naglaeni bilateralan pristup, odnosno "nastojanje pojedinih zemalja da to pre budu integrisane u EU indirektno utie da one budu oprezne prema jaoj regionalnoj saradnji u JIE".4 to se stabilnosti u regionu tie, moglo bi se rei da sada imamo izvestan mir i izvesnu stabilnost u regionu. Mir je krhak i vie stanje ne-rata nego pravog mira. Stabilnost je znaajno vea nego pre dolaska meunarodnih trupa i izvrenih demokratskih promena u Hrvatskoj i Srbiji, ali daleko je od pune i dugorone stabilnosti. Jo e dosta vode protei Dunavom pre nego to doemo do samoodrive stabilnosti na Balkanu. Da li je sasvim hipotetino i lieno smisla pitanje: ta bi se desilo sutra ako bi se danas okonalo vojno meunarodno prisustvo u Bosni i Hercegoni, na Kosovu ili u Makedoniji? Posle ratova u Sloveniji, u Hrvatskoj, u Bosni i Hercegovini, mnogi su bili uvereni da je sa mirom na Kosovu odigran poslednji in balkanske tragedije. A onda nam se dogodila Makedonija. Makedonija nije imala na elu Miloevia ili Tumana,
EU usvojio 29. aprila 1997. godine navode se "dokazana spremnost za dobrosusedske odnose" i "dokazana saradnja i dobrosusedski odnosi". 2 Jedna od novina u Procesu stabilizacije i pridruivanja (za zemlje tzv. Zapadnog Balkana Albaniju, BiH, Hrvatsku, Makedoniju i SR Jugoslaviju) u odnosu na tzv. Evropske sporazume (koji su sklapani sa zemljama Centralne i Istone Evrope) je zakljuivanje "konvencije o regionalnoj saradnji". Svaka drava koja sa Unijom zakljui Sporazum, mora da zakljui i ugovor o regionalnoj saradnji sa svakom drugom dravom regiona koja je takoe potpisala ovakav sporazum. U Sporazumima se precizira i sadrina ovih ugovora: zapoinjanje politikog dijaloga, regionalna zona slobodne trgovine, kao i neposredna saradnja u domenu pravosua i unutranjih poslova, a naroito u cilju jaanja sudstva i njegove nezavisnosti, borbe protiv organizovanog kriminala, korupcije, pranja novca i svake druge kriminalne trgovine. 3 The Balkans and New European Responsibilities, The Three and the Balkans, Bertlesmann Stiftung, Club of Three, Gutersloh, June 2000, p. 8. 4 Duko Lopandi, Evropska unija i proces stabilizacije i asocijacije sa zemljama Jugoistone Evrope, Meunarodna politika, br. 1105, januar mart 2002, str. 32.

BEZ UNUTRANJE I REGIONALNE STABILNOSTI NEMOGUE JE U EVROPU

Uz sve probleme sa kojima su suoene novostvorene drave na Balkanu, dve radikalne istorijske promene ipak ulivaju nadu: jedna je da prvi put u istoriji sve zemlje regiona, njihovi narodi i njihove vlade, imaju zajedniku aspiraciju odnosno strateki cilj prikljuivanje evropskim integracijama, a druga je da, takoe prvi put u istoriji, niko u Evropi u osnovi nema posebne interese prema pojedinim zemljama na Balkanu, odnosno integrisana Evropa ima konvergentan cilj sa zemljama regiona, o emu svedoi njena strateka odluka da se proiri evropskim jugoistokom. To nije mala stvar. Jo samo pre nekoliko godina ovde su bili svi protiv svih, a Evropa, zabavljena Mastrihtom i imperesionirana ujedinjenjem Nemake, potcenila je sukobe na Balkanu i razornu energiju nacionalizma, podravala jedne protiv drugih i vie dolivala ulje na vatru nego to je gasila poar. Ako je put prema Evropi jasno trasiran, to ne znai da je posut ruama naprotiv, trnovit je, prepun dombi i udarnih rupa i dosta dug. Meutim, putovanje prema Evropi je ono to je vanije od same destinacije. Jer, na tom putovanju treba da se promenimo i nadoknadimo deceniju koju su pojeli skakavci, a ne samo da promenimo odoru. Dve dimenzije na tom putu su veoma prisutne: jedna, najvanija, jeste unutranja transformacija balkanskih drutava i drava, tranzicija i izgradnja demokratskih institucija, a druga je ulazak i priprema za ulazak u evropske i evroatlanske institucije: preko prijema u Savet Evrope, pristupanja procesu stabilizacije i pridruivanja Evropskoj uniji, ulanjivanja u Partnerstvo za mir i kandidovanja za NATO, saradnje sa OEBS i uea u aktivnostima Pakta za stabilnost Jugoistone Evrope i drugih regionalnih inicijativa. Trea, ne manje bitna dimenzija, koja bi morala da predstavlja vezivno tkivo izmeu ova dva procesa regionalna saradnja prilino je zanemarena i vie je verbalno nego sutinski zastupljena. Integracija ne poinje u Briselu, ve kod kue, u regionu. Saradnja u regionu je preduslov za integraciju u Evropu. Proces stabilizacije i pridruivanja je koncipiran i kao bilateralan i kao regionalan.1
Meu uslovima za poetak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruivanju (Stabilization and Association Agreement SAA) koje je Savet ministara
1

284

285

ivorad Kovaevi
ve Kiru Gligorova, oveka mira, saradnje i kompromisa, koji je, mudro i veto krmanei po uzburkanom moru izmeu mnogih Scila i Haribdi, uspeo da provede svoj dravni brod do bezbedne luke. Makedonija je nazivana oazom mira na Balkanu da bi odjednom bila dovedena do ruba opstanka. Zar to nije lekcija? Regionalna bezbednost je jo uvek rovita. Teko da postoji opasnost da doe do direktnih vojnih sukoba, ako nita drugo ono zbog prisustva stranih trupa, ali sve drugo nije iskljueno. Izvori regionalne nesabilnosti lee pre svega u neotklonjenim posledicama ratova i u tome to nigde nije ostvaren potpun diskontinuitet sa politikom, ideologijom, nainom miljenja i institucionalnim poretkom na kojima su poivali reimi koji su nas uveli u meusobne ratove. Dogod imamo situaciju da su ljudska prava i dalje ozbiljno ugroena, da prognani ne mogu da se vrate u svoje domove, da se govor mrnje koji je bio privremeno potisnut, obnavlja i u medijima, i u govorima aktuelnih nosilaca politike moi, i u tzv. naunim traktatima, da je nacionalizam u svim porama drutva i dalje veoma jak, negde i opredeljujui, dok god ne postoji spremnost da se suoimo sa istinom o zloinima koji su u ime naih nacija poinjeni i obezbedimo da se optueni dovedu pred lice pravde, ve se zloinci dele na "nae" i "njihove", dok god nema civilne kontrole nad vojskom i slubama bezbednosti opasnost od novih meuetnikih i drugih potresa i konflikata, ili teroristikih akcija nije trajno otklonjena. Tome treba dodati masovni verc oruja, cigareta i energenata, krijumarenje droge i trgovinu ljudima i druge oblike organizovanog prekoraenog kriminala, koji izgleda ostvaruje uspeniju saradnju nego vlade regiona. U situaciji kad su mase osiromaene, nezaposlenost veoma visoka, ratni profiteri nekanjeni, ekonomski razvoj i ivotni standard bez ozbiljnijeg oporavka, a socijalni dijalog neostvaren, razliiti oblici masovnog nezadovoljstva mogu takoe biti jedan od izvora nestabilnosti. Drugim reima, radi se o zemljama i o regionu jo uvek visokog konfliktnog potencijala. Vaan izvor nestabilnosti je to to mnoge zemlje regiona imaju spoljni legitimitet i manjak unutranjeg legitimiteta. Jugoslavija i Srbija nemaju stvarnu vlast na Kosovu, a Crna Gora odrie legitimitet Saveznoj skuptini i Vladi. Vlada Bosne i Hercegovine je faktiki sporna u Republici Srpskoj, a hrvatsko stanovnitvo ima slian odnos prema vladi Federacije BiH. Vlada Makedonije ne uiva legitimitet kod petine stanovnitva i na znatnom delu dravne teritorije. Vlada u Tirani nije u mnogo povoljnijoj situaciji. Srpska manjina u Hrvatskoj je takorei nestala, a veliki broj izbeglih i prognanih graana Hrvatske predstavlja element nestabilnosti i u Srbiji i potencijalno u Hrvatskoj. Treba primetiti da nijedna zemlja kandidat za Uniju nije suoena sa problemom nereenog dravnog pitanja i pretnjama dezintegracije. Teko je oekivati spremnost Evropske unije da primi u svoje okrilje zemlje i region u kojima nije dolo do "smirivanja tla".

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

U svim zemljama tzv. Zapadnog Balkana vlade su slabe, teko ostvaruju parlamentarnu veinu, imaju ozbiljne probleme ne samo sa opozicijom, ve i sa ozbiljnim konfliktima (do rascepa) u sopstvenim koalicijama i izloene su stalnim pritiscima za vanredne izbore. Ve sama pretnja izborima ine vlade manje snanim i manje spremnim da idu u odlune reforme.5 Najgore od svega je to to nije realno oekivati da e najavljeni izbori (u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Hrvatskoj) doneti neku stabilniju konstelaciju i odluniju reformsku orijentaciju, jer je svuda birako telo veoma podeljeno i ambivalentno.6 Jedan od najsigurnijih puteva ostvarivanja regionalne sigurnosti je izgradnja snanih demokratskih i odgovornih institucija po evropskom modelu, novog pravosua i pravne drave sa visokim, evropskim standardima zatite ljudskih prava, nepolitizovane i profesionalizovane vojske, policije i javne uprave pod parlamentarnim nadzorom i javnom kontrolom, snanog civilnog drutva, slobodnih i visokoprofesionalnih medija i razvijanje liberalne politike kulture i tolerantnog, otvorenog drutva. Ne treba imati iluzija da se taj proces zavrava sinhronizacijom zakonodavstva sa standardima Evropske unije. Tipian primer je pravosue. Biblija kae da ne treba "ljevati vino novo u mjehove stare"; ovde bi trebalo da vai obrnuto; da ne vredi stavljati staro vino u nove bave. Lustracija u Srbiji nije sprovedena, oni koje je Miloevi imenovao i potkupio treba da udahnu ivot novom demokratskom institucionalnom okviru i on lako moe ostati prazna ljutura. Sline posledice imaju neizvrene kadrovske promene u vojsci i policiji. Onda se ne treba uditi nepoverenju prema dostignutom stepenu stvarnih promena koje postoji i u narodu, i kod suseda, i u meunarodnoj zajednici. Naela i programski dokumenti EU o pridruivanju upuuju na to da je za ostvarivanje politike stabilnosti jedan od neophodnih uslova irok socijalni konsenzus glavnih aktera u drutvu politike elite, sindikata, nevladinih organizacija i graana, odnosno da istorijski proces ponovnog ujedinjenja evropskog kontinenta mora da bude utemeljen na podrci svih njenih graana.7 Sada je ta podrka naelna i verbalna, bez pune svesti o potrebnom vremenu, posledicama i rtvama koje treba podneti. Zasad nema ni obrisa takvog konsenzusa niti inicijative da se njegovom ostvarenju pristupi.
5 Inspirartivno je iskustvo Bugarske i Rumunije, ije su slabe vlade oklevale da uu u ozbiljne strukturne reforme i izgradnju demokratske pravne infrastrukture; to zaostajanje je bilo praeno visokim stepenom politike nestabilnosti, estim promenama vlada i gubljenjem koraka koji nije lako nadoknaditi. 6 Videti: Gordon N. Barto, Bez velikih promena na Balkanu, Politika, 5. avgust 2002, str. 9. 7 Videti: Prilog strategiji Srbije za pridruivanje SRJ Evropskoj uniji, Vlada Srbije, Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom, Beograd, jun 2002, str. 178186.

286

287

ivorad Kovaevi
Politiki zaokreti i este smene reima u gotovo svim zemljama u tranziciji su najuverljivije upozorenje da insistiranje na brzom sprovoenju ekonomskih reformi bez (prvo politikog a zatim) irokog socijalnog konsenzusa moe lako potrti sve postignuto i dovesti do neeljenih promena (na ulicama ili na izborima). Svim zemljama regiona neophodni su smirivanje uzavrele politike scene, izvestan period politike stabilnosti i puna okrenutost politikim i ekonomskim reformama, odnosno proklamovani spoljnopolitiki prioritet pridruivanja evropskim integracijama morao bi postati i unutranjepolitiki, to zasad jo nije sluaj. Kad je re o izgradnji odnosa u regionu koji e voditi miru, stabilnosti i bezbednosti i ubrzati put prema Evropskoj uniji u upotrebi su razliiti termini od kojih svaki ima specifinu sadrinu: normalizacija, saradnja, zajednika bezbednost, pomirenje, obnova poverenja i integracija. Te kategorije su u bliskoj meusobnoj uzrono-posledinoj vezi, ali ipak razliitog karaktera, intenziteta i sadrine. Normalizacija odnosa je prvi i neophodan korak. Ona je odmkla, ali je daleko od toga da je zavrena. Pitanje sukcesije je uglavnom reeno. Uspostavljeni su diplomatski odnosi izmeu svih zemalja regiona. Izmeu Jugoslavije i Albanije jo nisu razmenjeni ambasadori, a izmeu Hrvatske i SRJ to je uinjeno tek dve godine nakon demokratskih promena. Granini sporovi su uglavnom reeni, sem izmeu Hrvatske i SRJ. Ako niko vie ne smatra to teritorijalnim sporom, sigurno je da se, ako bude dobre volje na obe strane, pitanja granice na moru i rekama i eventualno druga, mogu reiti u doglednom roku, tako da ne doe do novog estomesenog produavanja privremenog reima Prevlake.8 Puna normalizacija odnosa pretpostavlja otklanjanje i drugih prepreka saradnji. Treba pre svega omekati i pojednostaviti vizni reim koji je posebno tvrd i obeshrabrujui izmeu SRJ i Hrvatske, odnosno Slovenije. Predstavnici Igmanske inicijative, zajednikog projekta preko stotinu NVO iz BiH, Hrvatske i Jugoslavije, posetili su predsednike i ministre spoljnih poslova tri drave i predali im projekat mini-engena, koji predlae labavljenje reima viza sve do njihovog potpunog ukidanja. Nedavno je u Novom Sadu lansirana kampanja sa sloganom: NE vizama u regionu, NE vizama prema regionu! Zahteva se da vlade naih zemalja krenu ka ukidanju viza, ali se i od Evropske unije oekuje da taj proces ohrabri time to e Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Jugoslaviji omoguiti isti tretman, pristupanjem tzv. aneksu 2, kao i Hrvatskoj, Rumuniji i Bugarskoj. Nelogino je i diskriminirajue, na primer, da Hrvati u BiH mogu da putuju u zemlje engenske zone bez viza (po osnovu dvojnog dravljanstva), a da to ne mogu Bonjaci i Srbi.
8 Koliko nereena granina pitanja predstavljaju stalni izvor nestabilnosti najbolje pokazuje nedavni prilino minoran incident na Dunavu, koji je odmah zloupotrebljen da se podigne politika temperatura, implicira zla namera i ponovo podgreje nepoverenje i animozitet.

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

Normalizacija je uvod i uslov za saradnju. Saradnja trai i mnogo vie politiku volju. Napretka ima, posebno, bar kad je o Jugoslaviji re, u odnosima sa Makedonijom, Slovenijom i Bosnom i Hercegovinom, koje pokazuju veliku spremnost za saradnju. Odnosi izmeu SRJ i Hrvatske su takoe u uzlaznoj liniji, ali je to dosad ilo vrlo sporo. Trebalo je vie od godinu dana od promena u Srbiji da doe do prvog zvaninog susreta izmeu ministra spoljnih poslova, a susreti predsednika i premijera nisu ni na vidiku.9 Ti isti predsednici i premijeri su bar dva puta do sada obili zemljinu kuglu. Postojalo je do sada jedno neopravdano ustezanje da se ide na iroku i neuslovljenu saradnju. Kao da su se politiki lideri plaili nepovoljnog odjeka u jednom delu konzervativnog i nacionalistikim virusom inficiranog birakog tela. Tokom prve zvanine posete ministra inostranih poslova Hrvatske Beogradu potpisani su Protokol o principima razgranienja i o suzbijanju prekograninog kriminala i Sporazum o kulturno-prosvetnoj saradnji, kao i dogovor da se prie zakljuivanju sporazuma o readmisiji koji bi otvorio mogunost omekavanja viznog reima. Problem povratka i reintegracije prognanin ostaje kao jedan od realno najteih, ali i najvanijih i za tolike nesrene ljude i za obnovu poverenja u regionu. Ekonomska saradnja je krenula, ali je jo uvek na nivou ispitivanja, informacija, kontakata i malog broja investicionih poduhvata i zajednikih projekata. Ozbiljne regionalne privredne saradnje jo uvek nema i Balkan kao ekonomski region ne postoji. Podrka drava je neubedljiva. Vize su jedan od problema. Ne moe se oekivati intenzivna ekonomska, razume se ni druga, saradnja ako treba da se eka celu no pred ambasadom susedne zemlje i onda jo 10-15 dana za dobijanje vize. Saobraajne veze su oajne. Direktnih avionskih linija nema iako se dugo najavljuju. Veoma je komplikovano otii u Sarajevo vozom se ne moe, avionom se ne moe a vonja kolima izlokanim i uskim putevima je prava avantura. Dobro je da su potpisani ili su u pripremi bilateralni ugovori o slobodnoj trgovini.10 Kulturna, sportska i druga saradnja je takoe vrlo skromna i nije na nivou saradnje ovih drava sa drugim zemljama Evrope i sveta. Do susreta dolazi uglavnom na meunarodnim skupovima i takmienjima. Jedino redovno i blisko sarauju nevladine organizacije, koje su to inile ak i u vreme ratova.11

9 Sem na meunarodnim skupovima i nedavnom trojnom samitu koji je iniciralo Predsednitvo BiH na predlog Igmanske inicijative. 10 Igmanska inicijativa smatra da to nije dovoljno, pa je predsednicima triju drava uruen Nacrt sporazuma o zajednikoj zoni slobodne trgovine izmeu BiH, Hrvatske i SRJ, sa idejom da se proiri na sve zemlje u regionu koje ele da mu pristupe. 11 Pomenuta Igmanska inicijativa je pokrenula prekograninu saradnju susednih optina Osijeka, Tuzle i Novog Sada (nedavno su gradonaelnici triju optina potpisali sporazum o etnikoj toleranciji, kome e se prikljuiti i Kumanovo) i saradnji u posebno osetljivom trouglu Dubrovnik-Trebinje-Hercegovini.

288

289

ivorad Kovaevi
Normalizacija i saradnja utiru put obnovi poverenja i pomirenju. To su kategorije drugog tipa koje se ne mogu uspostaviti i oktroisati niijom politikom voljom. One se moraju strpljivo i svesno hraniti i graditi. Treba imati na umu da je nepoverenje takorei normalno stanje duha na ovim prostorima (uostalom ne samo na njima), koje je dovedeno do vrhunca agresivnim nacionalizmom, svesnim razvijanjem mrnje, ratovima, etnikim ienjima i snanom propagandom u slubi ratnih ciljeva u prethodnoj deceniji. To se nee lako i brzo otkloniti. Postoje jaki neprijatelji poverenja kao to su stereotipi, predrasude, nacionalistiki mitovi, zatvorenost, etnika i druga netolerantnost, ksenofobija, ali i ekonomska kriza i socijalna beda. Osobito snaan izvor nepoverenja je odbojan ili neiskren odnos prema ratnim zloinima. Graenje poverenja je spor i mukotrpan proces koji se mora svesno i organizovano usmeravati. Demokratske institucije, otvoreno drutvo, odgovorna tampa, promenjen odnos intelktualnih elita, tolerantna atmosfera, iva ljudska komunikacija, razvijena kulturna saradnja i stalni dijalog u regionu najjaa su uporita obnove poverenja. Ustvari ne treba ni polaziti od poverenja ve od definisanja zajednikih interesa i izgradnje mehanizama tolerancije, koegzistencije i saradnje, koji e u rezultatu imati sve veu normalnost odnosa, pa i vee meusobno poverenje. Teko je stoga u ovom trenutku govoriti o regionalnoj klimi, svesti o regionu i regionalnom identitetu ve je bolje i realnije polaziti od nesumnjivih interesa svake od nacija i drave u regionu koji e se sublimirati u najmanji imenitelj zajednikih regionalnih interesa. Jedan od takvih nesumnjivih zajednikih interesa je stabilnost i bezbednost u regionu. Valja poi od naela o nedeljivoj sigurnosti u regionu. Niko ne moe biti siguran unutar svojih granica ako je bezbednost bilo gde ugroena. Naalost, Balkan je definitivno prostor u Evropi gde se najmanje sarauje u sferi bezbednosti. Kao i u drugim oblastima, sve se preduzima samo na dve ravni unutar drava i prema meunarodnoj zajednici. Svi upiru pogled prema Partnerstvu za mir, prema NATO, prema Interpolu, ali ne i prema susedima vojne, policijske i uopte bezbednosne saradnje u regionu praktino nema. Slube koje se bave pitanjima bezbednosti nisu ba neprijatelji, ali nisu ni saveznici a kamoli saradnici. Nema institucionalizovane razmene informacija ni toliko potrebne koordinacije bezbednosnih politika, nema preuzimanja upravljanja procesom bezbednosti u regionu. To sad ine samo meunarodne vojne snage i meunarodne civilne uprave u sreditu i na jugu Balkana. U politikoj geometriji Balkana problemi stabilnosti koncentriu se na jedan trougao i jednu transverzalu. Dejtonski trougao je u srcu regiona. To su dva kljuna vorita regionalne stabilnosti odnosno potencijalni izvori nestabilnosti. Jedno je Bosna i Hercegovina. Bez snane, celovite, suverene i nezavisne BiH, kao drave graana a ne entiteta, slobodne od bilo kakvog uplitanja ili patronata svojih suseda, nema kredibilne i trajne stabilnosti i
290

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

bezbednosti u regionu. Drugo su srpsko-hrvatski odnosi, koji su oduvek predstavljali ili jabuku razdora i izvor regionalne nestabilnosti ili kimu saradnje i poverenja. Moe se opravdano povui paralela i izvui inspirativna pouka iz odnosa izmeu Nemake i Francuske, dva vekovna neprijatelja koji su, zahvaljujui vizionarstvu i odgovornosti svojih dravnika, postali inicijatori i najjai oslonac evropske integracije. Transverzalu Beograd-Pritina-Skopje-Tirana povezuje problem Kosova, odnosno albansko pitanje. Tu je potrebno mnogo mudrosti, strpljenja, uzdravanja od prenagljenih poteza i tolerancije i na strani politikih lidera na Kosovu i tangiranih zemalja, i na strani meunarodne zajednice. Nema brzih reenja i preica. Tano je da se zamrzavanjem statusa quo koji je stvorila meunarodna zajednica Rezolucijom 1244, samo kupuje vreme i da se problem ne moe veito odlagati, ali je to u dananjoj situaciji u kojoj je velika veina stanovnitva (Albanci) samo za nezavisnost, a Jugoslavija i ne pomilja da se odrekne svog, makar i samo formalnog suvereniteta nad Pokrajinom, jedino mogue, dogod se autonomna vlast u Pokrajini ne potvrdi kao stvarno demokratska i spremna da titi prava svih graana. Privremeni ustavni okvir za Kosovo, ako svi budu odgovorni, moe da omogui politiki proces, izgradnju autonomnih demokratskih institucija, olakavanje povratka prognanih i bezbedniji ivot svim graanima Kosova, posebno najugroenijim. Stoga se treba uvati ishitrenih inicijativa za ubrzavanje reenja konanog statusa Kosova. Sem problema Kosova, sadanju Jugoslaviju veoma optereuje i nereeno pitanje odnosa u Federaciji. Beogradskim sporazumom to je pitanje naelno reeno kompromisom kojim je uvaena realnost postojanja ve ostvarenog visokog nivoa nezavisnosti Crne Gore. Stvorena je zajednica koja nije mnogo vie od pravne veze izmeu dva suvereniteta. Meutim, duge rasprave o Ustavnoj povelji bez postignute saglanosti pokazale su da jo postoje iluzije o mogunosti odranja drave koja je od poetka bila nedonoe Miloevievog reima. Sva je prilika da i posle donoenja Ustavne povelje i novih ustava Srbije i Crne Gore dravno pitanje nee biti do kraja raieno i definisano, tako da treba raunati sa politikim trvenjima, neusklaenostima, sukobom nadlenosti i frikcijama tokom celog procesa pridruivanja, a naroito u prvim, presudnim godinama. Stoga, strategija Srbije treba da poe od pretpostavke potpuno zaokruene suverene drave (kao to to ini Crna Gora), s tim da Srbija odmah preuzme sve ekonomske i mnoge druge funkcije (i institucije) od sadanje federacije i ubrzano se osposobljava za intenzivan proces harmonizacije zakonodavstva sa acquis communautaire i to odmah kao da poinju pregovori o lanstvu a ne o asocijaciji (kao to su to uinile Makedonija i Hrvatska). To opredeljenje treba da prate tri komplementarna procesa. Prvo, usaglaavanje sa reenjima iz Ustavne povelje i ubrzana priprema novog Ustava Srbije. Drugo, treba insistirati na direktnom partnerskom odnosu dveju drava sa Evropskom unijom, jer e se sutinske
291

ivorad Kovaevi
promene realizovati u republikom zakonodavstvu, bez obzira na to to e dravna zajednica, s obzirom na meunarodni subjektivitet, formalno imati pregovaraki status u procesu pridruivanja. Tree, uporedo sa procesom trogodinje harmonizacije izmeu dve republike predvienim Beogradskim sporazumom (uz aktivno uee i uticaj EU), treba nastojati da se ostvari to intenzivnija, depolitizovana radna saradnja sa organima Crne Gore u razmeni iskustava na pripremi novog zakonodavstva i nalaenju optimalnih zajednikih reenja kroz neformalne sporazume vlada dve drave.12 To je mnogo jednostavniji i efikasniji put usaglaavanja stavova i uspostavljanja poverenja, od stalnog politikog preganjanja oko tumaenja Sporazuma i Povelje. Valja posebno istai da do Beogradskog sporazuma ne bi dolo da nije bilo vrlo aktivnog posredovanja pa i politikog pritiska Evropske unije. Razlozi ovako naglaenog uea EU u reavanju srpsko-crnogorskih odnosa lee pre svega u bezbednosnoj sferi. Evropska unija vidi ovde, prvenstveno jedan problem koji ugroava stabilnost i bezbednost regiona. Nije njima toliko na srcu to da li e se ouvati zajednika drava, koliko potreba smirivanja potencijalno eksplozivne situacije.13 Dakle, EU nije prila problemu prevashodno sa stanovita odnosa unutar jedne dravne zajednice, ve kao problemu drave unutar jednog izrazito nestabilnog evropskog regiona. Jedan od elemenata zajednike spoljne i bezbednosne politike EU je potreba da odluujue utie u reavanju konflikata, pri emu je najsnaniji instrument politika uslovljenosti u procesu stabilizacije i pridruivanja zemalja koje se kandiduju za lanstvo u Uniji. To daje legitimitet njenoj posrednikoj akciji i postaje snaan instrument u vrenju pritiska, bez etikete meanja u unutranje stvari nezavisnih drava. I Srbija i Crna Gora moraju shvatiti da su jo daleko od ozbiljne kandidature i da je nalaenje makar privremenog modusa vivendi za njihove meusobne odnose jedan od prethodnih uslova za pristupanje Procesu stabilizacije i pridruivanja. Odugovlaenje i preganjanje oko Ustavne povelje ve nas je udaljilo od prijema u Savet Evrope, pa i od pridruivanja Partnerstvu za mir. Dakle, za Srbiju i Crnu Goru, kao uostalom i za Makedoniju i BiH i druge zemlje tzv. Zapadnog Balkana, postoji uslov koji prethodi optim zahtevima koji se odnose na demokratizaciju i tranziciju: aktivan doprinos regionalnoj bezbednosti i stabilnosti.14 Prema tome, problemi unutranje stabilnosti u zemljama

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

pojedinano i u regionu postaju presudni i za uspeh reformi i za brzinu procesa pridruivanja evropskim integracijama.15 Nivo unutranje i regionalne stabilnosti i bezbednosti, regionalno poverenje i kooperacija i pravna sigurnost postaju presudni i za poveanje interesa stranih investitora za ulaganja, koji su sad jo uvek vrlo uzdrani. Dolazimo, konano, i do najvieg nivoa meusobnih odnosa regionalne integracije. Pre svega, valja biti sasvim jasan u tome ta zagovornici integracije stvarno ele, jer ve sam re u nekim sredinama izaziva podozrenje i odbojnost (pogotovo ako dolazi iz Srbije). Nekima to mirie na zalaganje za svojevrsno obnavljanje Jugoslavije u nekom obliku. Jugoslavija je zavrena pria. Danas dolazi u obzir samo slobodna, nenametnuta interesno motivisana saradnja nezavisnih drava koje su, kao i svi susedi, prirodno upuene jedna na drugu. Prema tome, nije re o stvaranju nekih supernacionalnih institucija i tela, pogotovo ne neke politike zajednice. Ako nam je perspektiva evropska integracija, do toga nee doi ni u budunosti. Radi se o funkcionalnoj kooperaciji, koordinaciji politika i stvaranju multilateralnih aranmana u raznim oblastima, pre svega u ekonomiji. Od posebnog znaaja bi bilo formulisanje zajednikih strategija razvoja. Razvoj je kao komponenta nerazumno zapostavljen. Razume se da su mir i stabilnost osnovne pretpostavke za okretanje zemalja regiona procesima tranzicije i reformi, ali su jednako vane dve druge komponente: izgradnja demokratskih institucija i razvoj. Na primer, efekti Pakta za stabilnost Jugoistone Evrope su prilino mravi i razoaravajui, jer se radilo uglavnom o preimenovanju postojeih sredstava, bez kreiranja novog novca, tako da nije bilo ozbiljnijeg materijalnog impulsa razvoju. Bez razvoja teko da same ekonomske i politike reforme mogu da promene realno stanje stvari, a izneverena oekivanja mogu okrenuti raspoloenje birakog tela prema onima koji umesto radnih mesta i stabilnosti nude nacionalno dostojanstvo i mrnju prema drugima. Stoga bi kompletan slogan pod kojim e region graditi svoju evropsku budunost trebalo da glasi: stabilnost, mir, demokratija i razvoj. Meunarodni problemi/International Problems, Vol. LIV, Beograd, No. 3/2002.

12 Poput sporazuma izmeu ministara finansija Srbije i Crne Gore Boidara elia i Miroslava Ivanievia, i zajednikog predloga dve vlade o sadrini Ustavne povelje. 13 Zato je Evropska unija htela da po svaku cenu izbegne referendum u Crnoj Gori jer je, prvo, birako telo duboko podeljeno i naelektrisano tako da bi svaka odluka sa malom marginom mogla biti izvor vrlo ozbiljnih tenzija, i, drugo, pitanje je kakav bi impakt odluka o nezavisnosti imala na fragilnu situaciju na Kosovu. 14 Ovaj imperativ je tim obziljniji u svetlu vidljive tendencije u EU da jo vie uslovi i uspori tempo pridruivanja zemalja-kandidata. To e po svoj prilici biti jo

izraenije posle prvog kruga proirenja Unije, kad ona bude prevashodno zabavljena uspostavljanjem nove konstelacije u znatno veoj i heterogenijoj zajednici. 15 Kao to samo ime Procesa stabilizacije i pridruivanja implicira, strategija za zemlje Zapadnog Balkana podrazumeva dva toka stabilizaciju i pridruivanje, koji u naelu treba da teku naporedo, s tim to konkretna politika Unije pretpostavlja da je neophodno ostvariti odreeni stepen stabilizacije da bi se moglo krenuti u pridruivanje.

292

293

ivorad Kovaevi

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

Odali su se ne samo nedopustivom pasivnou, nego i cininim i vulgarnim komentarima povodom njegove nesree." U pozivu graanima da potpiu apel, Odbor kae: "Ne smemo dozvoliti, zbog Ivana Stambolia, ali i zbog svih nas, da se privikavamo na to da je mogue da jednog graanina, uz to i biveg prvog oveka Republike, jednostavno proguta mrak i da niko ne preduzima nita da utvrdi ta je s tim ovekom, kao da se to deava u nekoj drugoj zemlji i u drugom nekom svetu, a ne tu oko nas. Jue je to bio Ivan Stamboli, ko e to biti sutra? Stoga, nije re samo o tom nesrenom oveku, o njegovoj supruzi, o negovoj deci, ve o svima nama, o tome da li pristajemo da utke prelazimo preko svega to nam se radi." Apel je potpisalo na hiljade ljudi, poznatih i nepoznatih, iz zemlje i sveta. Jiri Dinstbir, specijalni izvestilac o ljudskim pravima na Balkanu i Meri Robinson, visoki komesar UN za ljudska prava i Barbara Dejvis, ef Misije u Beogradu obratili su se i starim i novim vlastima. Poruke podrke poslali su Kiro Gligorov, Stjepan Mesi, Milan Kuan i Milo ukanovi. Elektronskom potom stizali su protesti, osude i zahtevi od naih ljudi koji ive u svetu, iz republika bive Jugoslavije, od istaknutih linosti iz javnog i kulturnog ivota iz mnogih zemalja. Savet Evrope je kao jedan od uslova za prijem Jugoslavije postavio "razreenje sudbine Ivana Stambolia". Meunarodna federacija za ljudska prava trai od Miloevia pokretanje istrage i izvoenje krivaca pred sud. Odbor se obratio predsedniku Republike Milanu Milutinoviu. Nije dobio odgovor. Odbor se obratio nadlenom ministru Vlajku Stojiljkoviu. Nije dobio odgovor. Drugi su odgovorili, jedni da kau da nita ne znaju, drugi da izraze nezadovoljstvo to smo se usudili da pomislimo da vlast moe stajati iza toga. Obratili smo se delegatima Kongresa SPS: "Pozivamo vas da se, kao predstavnici partije na vlasti... izjasnite o ovom sluaju koji je uznemirio javnost. Inae, svojim utanjem preuzimate odgovornost i postajete sauesnici." Dabome, da su outali i potvrdili da jesu sauesnici. Sa novim nadama obraali smo se vlastima koje su dole posle demokratskih promena. Predsednik Kotunica je rekao da je, na nau molbu, razgovarao sa prvim ljudima bezbednosti i da je Rade Markovi rekao da oni o tome nita ne znaju, ali da bi informaciju trebalo potraiti od Vukaina Maraa, ministra unutranjih poslova Crne Gore i Milorada Dodika, predsednika Vlade Republike Srpske. Na komentar je bio da je to "nastavak iste linije prebacivanja odgovornosti na nekog drugog", koju su lansirali dravni mediji i Slobodan Miloevi. U pismu Odbora od 23. novembra 2001 rekli smo: "Gospodine predsednie, ponovo se obraamo Vama, prvom oveku ove zemlje, jer smo naili na zid odbijanja, utanja ili nemoi. Javnost i dalje ne zna da li je preduzeta ikakva istraga, da li se na tome i dalje radi i kakvi su dosadanji rezultati. Ne moemo se nikako pomiriti sa odgovorima nadlenih da oni ne znaju nita i da ne stoje iza toga. Zato bismo im verovali na re? Javnost ima pravo da zna ta su uradili i ta rade da se jedan ovek pronae i oslobodi, a krivci privedu pred lice pravde. Zato
295

NIKO NIJE TAKO DUGO UBIJAN

Dve i po godine nakon osnivanja, odravamo verovatno poslednju sednicu Odbora za oslobaanje Ivana Stambolia. Ime Odbora je odraavalo nau misiju i nau nadu da emo jednog dana ponovo videti Ivana meu nama. Desilo se ono u ta nismo hteli da verujemo, od ega smo strepeli i to je postajalo sve izvesnije protokom vremena: Ivan je otet da bi bio likvidiran zlikovci su po nalogu jo veih zlikovaca ubili Ivana i stavili njegovo telo u unapred iskopanu jamu. Kad je Ivan otet, svetski mediji su preneli to kao prvu vest. Ali ne i mediji u slubi kriminalizovane drave. Posle pet dana javila se Politika, ne da informie ve da plasira deizinfromaciju, povezujui kidnapovanje sa navodnim mutnim biznisom Ivanovim sa firmama iz Republike Srpske i Crne Gore. Isti tekst iz iste kuhinje prenela je i Politika ekspres. Ivan Markovi, ministar za telekomunikacije i visoki funkcioner JUL objasnio je da dravni mediji nisu pet dana obavestili javnost o nestanku biveg predsednika drave, jer im "je to verovatno bila beznaajna informacija". Jo dve njegove izjave ostae upamene: "Onog ko je etao treba pitati gde je otetao," i druga: "ako neko treba da ima informaciju, onda je to njegova ena, koja treba da ima informaciju gde je on otiao, ako ga ve nema est dana." Na pitanje Uiana "gde je Ivan Stamboil", odgovorio je: "uemo, kad ga nau". Slobodan Miloevi je Kiri Gligorovu, koji je pitao za sudbinu svog prijatelja, odgovorio: "granice su blizu", ponavljajui la koju je plasirala Politika. I dodao drugu, da je istraga oteana, jer je porodica kasno prijavila nestanak. Nevladine organizacije, nezavisni mediji, pojedine opozicione stranke optuuju dravu za "akt oranizovanog terorizma" i pokuaj zatakavanja celog sluaja. Adam Mihnjik objavljuje apel "Protiv zaborava", a graanin Milan ivkovi pie otvoreno pismo Slobodanu Miloeviu: "Rasvetlite otmicu Ivana Stambolia". Odbor za oslobaanje Ivana Stambolia koji je formiran tih dana upuuje apel javnosti: "Glasila pod dravnom kontrolom, najvii funkcioneri zemlje... nisu se obratili ni jednom reju ni javnosti ni porodici. Sve to osnauje pretpostavku da istraga ne otkriva tragove zato to su tragovi pod dravnom zatitom i da je nestanak Ivana Stambolia delo dravnog terora i rastueg politikog kriminala... utanje zvaninika i politikih monika ima sve karakteristike sauesnitva u osvetnikom obraunu sa politikim protivnikom.
294

ivorad Kovaevi
Vas molimo jo jednom da zatraite izvetaj od dravnih organa pravosua, policije i, posebno, dravne i javne bezbednosti - da Vama, Vladi Srbije i javnosti odmah podnesu jasan i podroban izvetaj o ovom sluaju. Na Odbor je ipak samo grupa graana, grupa za pritisak, koja jedino moe da alarmira javnost da ne dozvoli da ovaj drastian sluaj gaenja ljudskih prava ode pod tepih, ili na marginu u senci krupnih dogaanja u naoj zemlji. Zato nam je potrebna Vaa pomo... Najvanije je da se Ivan Stamboli oslobodi, ali je ne manje vano da se tako neto u zemlji Srbiji nikad vie ne dogodi. Mi neemo odustati od naih zaheva; na to ni mi ni drava nemamo pravo. Iako nove vlasti ne snose odgovornost za nestanak Ivana Stambolia, to ih ne oslobaa obaveze da preuzmu odgovornost da se ovaj sluaj to pre rasvetli i Ivan Stamboli oslobodi." Posle vie urgencija, dve nedelje kasnije, dobili smo odgovor. Posle izraza saoseanja, predsednik kae: "Izvesno je da na normalizaciju i stabilizaciju politikih prilika i ukupnog ivota u zemlji veoma negativno utiu ovakvi sluajevi nestanka bivih funkcionera koji jesu pripadali komunistikim vlastima, ali su se u nekom trenutku sukobili sa Slobodanom Miloeviem kao nosiocem poslednjeg autoritarnog reima u nas." Na kraju, predsednik obeava da e, u meri koju mu Ustav doputa, zaloiti svoj autoritet za rasvetljavanje ovog sluaja. Obratili smo se i svim liderima DOS i traili njihovu podrku. Odgovorili su nam pismima i ueem na tribinama Goran Svilanovi, arko Kora i Miodrag Isakov. Na velikom protesnom skupu odranom u ovom Centru, koji nam je pruao gostomprimstvo tokom itavog naeg rada, u dupke punoj sali i sa stotinama graana u dvoritu, lansirali smo "Kampanju za Ivana", uz pomo ANEMA, agencije BETA i Narodnog pokreta Otpor. "elimo da odavde, sa velikog protestnog skupa, na 64. roendan naeg prijatelja, zamolimo graane Srbije da nam pomognu da pronaemo gde je jedan od nas, graanin Ivan Stamboli. Molimo SVE koji su bilo ta uli, videli, ili moda znaju neto o sudbini Ivanovoj da to jave medijima ili Odboru ili zatrae da javno iznesu bilo koji podatak o njemu. Pozivamo graane iz Beograda i cele Srbije, seljake, prodavce, none uvare, vojnike, radnike, policajce, taksiste, vozae kamiona i autobusa... a potom i lanove porodica radnika javne i dravne bezbednosti i vojne obavetajne slube da svoje glave porodica zamole i ubede da javno sa imenom ili anonimno, obaveste Odbor ako ita znaju ta se desilo sa Ivanom Stamboliem i gde je on sada." I ljudi su se masovno javljali sa imenima i anonomno. Bilo je i poziva koji su oigledno imali svrhu da upute na pogrean trag. Neki su traili novac, a posle predloga za susret nikad se nisu pojavili. Mi smo sve prosleivali Tuilatvu, ali od njih nije bilo nikakve reakcije. Na jednoj od javnih sednica Odbora tadanji savezni ministar pravosua Momilo Gruba je rekao da se istraga praktino ne vodi, da je bila angaovana samo policija, a da je, tek na njegov zahtev beogradski okruni
296

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

javni tuilac dao nalog da se pokrene istraga. Savezni ministar unutranjih poslova Zoran ivkovi je na tom skupu rekao: "Istraga je zakoena, umrtvljena. Isto kao to je istraga o gospodinu uruviji zakoena, isto kao to postoji puno istraga koje ekaju da budu otkoene. Jasno je da postoji prepreka da istina izae na videlo i ta prepreka se zove pravosue i policija Srbije." Na tom i drugim skupovima ukazivali smo na to da je kljuna figura Rade Markovi, koji je i dalje na elu Slube dravne bezbednosti. U pismu predsedniku Odbora, on protestvuje protiv vie puta ponovljenih zahteva Odbora da se utvrdi njegova odogovornost. "Odluio sam se iz profesionalnih i moralnih obzira da nekoliko dana saekam eventualnu Vau ispravku teksta punog grubih insinuacija upuenih na raun resora kojim rukovodim i mene kao njegovog rukovodioca... Nestanak Ivana Stambolia e se, uveren sam, sigurno rasvetliti. Istinski elim - to pre. A pogotovo to sam siguran: U tom 'sluaju' nee biti ni Resora dravne bezbednosti, ni mene kao njegovog rukovodioca... Dravna bezbednost ne zna gde je Ivan Stamboli." Mi smo, umesto ispravke, uputili javni zahtev Vladi Republike Srbije da se odmah smeni Rade Markovi. Rekili smo da je SDB pratila Ivana Stambolia, da ona zna ko je izvrio otmicu i da sve upuuje da je sama sluba to uinila. "Mislimo da bi nova vlada Srbije morala biti svesna toga da, van pitanja line odgovornosti naelnika i pripadnika Slube, sluaj Ivana Stambolia nee biti reen i Stamboli osloboen, dok god je na njenom elu general Markovi." Pismo smo uputili trojici kopredsednika Vlade. Nikad nismo dobili odgovor, a Markovi je ostao na svome mestu sve do formiranja nove vlade. U intervjuu italijanskom listu "Mesaero" od 9. januara 2001. godine, predsednik Kotunica kae da je Radomir Markovi zadran na mestu naelnika Slube dravne bezbednosti iz pragmatinih razloga. Predsednik nove vlade Zoran ini je, u drutvu sa ministrima Batiem i Mihajloviem, primio predstavnike Odbora i gospou Stamboli. Rekao je da je raiavanje ovog i drugih nerasvetljenih sluajeva jedan od istinskih prioriteta Vlade, ali i da o otmici Stambolia praktino nema nikakvih tragova. Mi smo nastavili sa kampanjom i stalnim pritiskom. Nevladine organizacije su irom Srbije organizovali veoma poseene tribine i protesne skupove. List Danas je uveo svakodnevnu rubriku "Gde je Ivan Stamboli?". Radio-televizija Srbije je posvetila vieasovnu emisiju posveenu Ivanu Stamboliu. Republika je redovno objavljivala priloge o toj temi. Mnogi drugi mediji su pratili sluaj i pridruivali se naim zahtevima da se povede odlunija istraga. "Kampanji za Ivana" pridruio se i Studio B. List Glas objavljuje dva priloga u kojima se kae da je sve to samo "obraun meu decom komunizma". Sa Radijom B92 tampali smo u velikom tirau brouru "Istraga je u toku". Srbija je bila izlepljenja posterima "Gde je ovaj ovek?" Sa Helsinkim odborom objavili smo na srpskom i engleskom publikaciju "Sluaj Ivan Stamboli", u kojoj je data kompletna dokumentacija, a Helsinki odbor je izdao knjigu "Koren zla", u kojoj su objavljeni Ivanovi tekstovi i intervjui od 1992. do 2000. godine. Obraali smo se meunarodnim organizacijama za ljudska prava koje su intervenisale kod
297

ivorad Kovaevi
ovdanjih vlasti. U Njujorku smo imali stalnog predstavnika u licu mladog danskog naunika Kristijana A. Nilsena, a u Crnoj Gori je to bio Rajko Bobot. Moram posebno pomenuti da mi nismo imali sopstvenih sredstava i da su trokovi padali na teret institucija i informativnih kua koje su nas podrale ili angaovanih pojedinaca. Ovom aktivnou smo uspevali da se sluaj ne gurne u zaborav, ali, naalost, ne i da se povede odlunija istraga. Veljko Stamboli je izjavio da je, prvi put posle pola godine, pozvan od istranog sudije da d izjavu o nestanku svoga oca. S vremena na vreme bi tek neki funkcioner pomenuo da se na sluaju intenzivno radi, bez ubedljivije potvrde i novih injenica. Poslednji put smo se obratili javnosti kad je progovorio Ljubia Buha. "Dosadanji uobiajeni odgovor da nema ne samo tragova ve ni ozbiljnijih indicija, u situaciji kad je podzemlje najzad progovorilo, ne moe vie biti prihvatljiv. Stoga Odbor pozdravlja spremnost vlasti da iskoriste ovu 'jedinstvenu priliku' i otkriju ne samo poinioce, ve pre svega nalogodavce ovog gnusnog dela, koje tako uverljivo svedoi o zloinakoj prirodi prethodnog reima. Niko nije tako dugo ubijan kao Ivan Stamboli i njegova porodica... Ne bi se smelo dogoditi da to bude jo jedna u nizu senzacija koje zapljusnu javnost i brzo budu gurnute u stranu novim aferama i sluajevima. Zato traimo od javnog tuioca, od policije i od Vlade da ine ono to im zakon nalae - da postupaju hitno i odluno, da pozovu na sasluanje ljude koji su javno optueni, da provere navode o tome gde je telo Ivana Stambolia zakopano... To je jedini nain da se javnost uveri da izjave o punoj spremnosti da se stvar brzo i do kraja raisti nee ostati obeanja trenutka. Saglasni smo za konstatacijom ministra Mihajlovia da je ovo 'jedinstven ispit vlasti i policije'. Drimo vas za re i stalno emo vas na to podseati!" Naalost, trebalo je da doe do jednog politikog ubistva, Zorana inia, da bi se otvorila vrata pakla i klupko poelo da odmotava i najzad rei drugo politiko ubistvo - Ivana Stambolia. Sve to se sada otkrilo u punoj meri potvruje ono to smo tokom ove dve i po godine uporno tvrdili: da je u pitanju politiki zloin; da izvrioce i organzatore treba traiti u Slubi dravne bezbednosti, a nalogodavce u samom vrhu drave i politike; da je opravdana bila naa tvrdnja o planskoj opstrukciji istrage u policiji, tuilatvu i sudstvu; da je istragu najvie omelo zadravanje Radeta Markovia tokom itava etiri meseca na elu Dravne bezbednosti i da za to odgovornost treba da ponesu oni koji su to omoguili; da je trebalo odmah prihvatiiti nau obrazloenu inicijativu za ustanovljavanje institucije specijalnog tuioca (to je bio izraz pre svega naeg totalnog nepoverenja u tuilatvo), to je uinjeno znatno kasnije. Sve je to odloilo rasvetljavanje ovog sluaja. Mi dajemo punu podrku odlunoj akciji Vlade Srbije da se slomi kima organizovanom kriminalu, tanije organizovanom dravnom i politikom kriminalu, i time najzad uini potpun raskid sa jednom kriminalizovanom dravom, koja je zadrala uporite i jak uticaj i u novoj dravnoj strukturi. Sad valjda graani Srbije mogu da

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

do kraja da sagledaju kakve smo zloince imali na elu drave i po celoj liniji dravne i poilitike hijerarhije tokom dvanaest godina. Naa poruka moe biti samo jedna: sluaj Stamboli, koji smo uvek smatrali paradigmatinim za nau istorijsku situaciju, ne moe se smatrati do kraja reenim sve dok, pored uhvaenih izvrilaca, ne budu uhapeni i izvedeni pred sud i organizatori, a naroito nalogodavci ovog bestijalnog zloina, na koje smo imenom i prezimenom stalno ukazivali. Nadamo se da vie nee biti potrebe za novim sednicama i novim javnim upozorenjima naeg Odbora. Danas, 1. april 2003.

298

299

ivorad Kovaevi

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

bude u stanju da puca, da ubija, da kolje. Taj preobraaj je olakan time to svi oko njega misle isto, jedni druge jaaju u veri da su u pravu i njegov zloin postaje patriotsko delo jer je u slubi odbrane i pravedne stvari njegove nacije, kao to su jeretici spaljivani u ime Hrista. Sad imamo to sve zlo iza nas i nije ga lako zaboraviti i hladno i razumno prosuditi kako je do njega dolo i ko je sve za to odgovoran. Neophodan korak na tome putu je ipak suoavanje s istinom. Pri tom prvo treba savladati otpor prema saznavanju istine. Nemci zadugo posle Drugog svetskog rata nisu bili u stanju da to uine, ali su ipak tu psiholoku prepreku, uz pomo itavog sveta, uspeli da prebrode. U Srbiji, ljudi ne ele da saznaju ta se zbilo u Srebrenici, u Sarajevu, u Vukovaru. Ljute se na one koji otkrivaju zloine, a ne na one koje su ih poinili. Kad govorite o stradanju graana u opkoljenom Sarajevu, est komentar je: "Ko zna ta je stvarno bilo. A ta su oni nama inili?" "Nama" to znai Srbima, a "oni" to znai "Bonjaci". Ti "oni" su svi isti i zasluuju da budu kanjeni, bez obzira da li se radi o detetu, o sveteniku, o borcu za ljudska prava, o uvaenom biologu ili lingvisti, o nevinoj devojci, onemoalom starcu ili ak o nekome ko je bio va prijatelj u predratnim vremenima ili je oenio vau sestru. Svi su oni isti - fundamentalisti, srbomrzitelji i srboubice. Tu onda nema razlikovanja po osnovu pravde i krivde, zloinca i rtve. Kad neko ubije sina vaeg suseda, vi zaboravite da je i on Srbin, to vam zapravo nita ne znai, on je za vas naprosto zlikovac, neovek, neko koga treba da stigne duga ruka pravde. Ali, kad se pree na teren naih nesrenih sukoba, onda je odjednom vano ko je to uinio i zloinac doivljava metamorfozu i postaje borac za prava i slobodu vae nacije ili pravedni osvetnik za zla koja su uinjena vaem narodu. Pritom nije vano to to oni koji stradaju najee nemaju nikakve veze sa stradanjem vaih sunarodnika. Neka plate to to pripadaju narodu-neprijatelju! O tome Enver uliman kae: "Zloini (u ratu) su esto motivisani mogunou reduciranja rtvine ljudskosti. Jedan od naina reduciranja rtvine ljudskosti je kategorizacija ljudi prema nacionalnoj, etnikoj ili verskoj pripadnosti, a zatim njihovo poistoveivanje sa etnicima, ustaama, Turcima, iptarima. Ako uzmemo u obzir kakav status ove 'grupe' imaju u svesti naroda, moe se razumeti uspeh strategije koju su koristili nacionalisti svih vrsta, a koja je ila za tim da 'oni' (etnici, ustae, Turci i iptari) nisu jednako vredni kao drugi ljudi i kao takve ih je potrebno i dozvoljeno eliminisati/istrebiti/potamaniti." (Teko pomirenje - znakovi pored puta) Jedini ispravan princip stoga je individualizacija krivice. Na tome je zasnovan Haki tribunal. Nisam ja nikome dao nalog ni ovlaenje da u moje ime ubija i sveti se. Ako pristanem na podelu "naih" i "njihovih" okrivljenih za ratni zloin, pristajem i na to da je neko zloine zaista inio i u moje ime, odnosno da se krivica kolektivizuje i "nacionalizuje", priklanjam se uverenju da je Haki tribunal izmiljen da progoni Srbe, jer je optueni za mene prvo Srbin a tek onda osoba koja je moda poinila zloin; kad na takav nain razmiljam
301

VUKOVARE, OPROSTI!

Kad me je profesorka Gehrecke zamolila da govorim na temu Vukovare, oprosti, mogao sam da je shvatim na dva naina: prvi, Vukovare, oprosti meni. To ima mnogo smisla, jer svi nosimo neki deo odgovornosti za sve ono to se stravino i sramotno desilo ovom nekada tako lepom i mirnom gradu. I od te odgovornosti niko ne moe pobei, makar ona bila i neznatna u odnosu na one koji su doveli do Vukovara i tako ga bezduno izranjavali. Vili Brant je kleknuo pred spomenikom Jevrejima i zamolio, kao kancelar SR Nemake, za oprotaj, iako je sam bio aktivni antifaista. Predsednik Dravne zajednice Srbija i Crna Gora Svetozar Marovi je prilikom posete predsednika Mesia, uputio izvinjenje svima u Hrvatskoj kojima su njegovi sunarodnici uinili zlo i naneli patnju. Stjepan Mesi, iako malo zateen, uzvratio je svojom isprikom. to god ko mislio, to su bili znaajni i potrebni simboliki gestovi, koji su naili na veliki odjek u svetu i uglavnom na podrku u domaim medijima u obe drave, uz oekivane proteste i kritike nacionalista i ekstremista na obe strane. Te molbe za oprotaj i izvinjenja su deo procesa oslobaanja od mrnje i otvaranja nove ere u naim meusobnim odnosima. Drugi aspekt ove teme, o kome u i prevashodno govoriti, jeste: Vukovare, nai u sebi snage da oprosti. Samo tako e opet imati budunost. Svako od nas za sebe, mora uiniti svestan i nimalo lak napor da razume ta se to nama svima dogodilo, a ne samo ta se njemu desilo. To je proces ponovnog uenja. ovek se ne raa dobar ili zao - on moe postati u osnovi dobar ili zao ovek. "U osnovi" znai da ipak neto od toga dvoga preovlauje i ini osnovnu moralnu konstelaciju oveka, pored fizike i nasleene. ovek se menja i u stanju je da se menja. Sem njegovog izbora, koji nije uvek svestan, na to utiu okolnosti, okruenje, vaspitanje, atmosfera. Occasio facit furem, kae latinska sentenca: "Prigoda ini lupea." ovek odraste a da nikad nije mrzeo ljude druge nacije ili vere ili jezika, i onda, onda ponu organizovano i usmereno i sve uspenije da ga uveravaju da on pripada korpusu pravednih i ispravnih, a da su oni drugi njegovi najvei neprijatelji, krvnici koji mu rade o glavi i u srce mu se polako ali neopozivo useljava mrnja i zlo, koje se kao poar sve vie iri. "Dovoljno je da samo jedan ovek zamrzi drugog, pa da mrnja malo-pomalo osvoji itav svet," primeuje an Pol Sartr (Le Diable et le bon Dieu). Jedan prag koji vodi u mrnju dosta lako je prei, drugi koji tu mrnju otelotvoruje u injenje direktnog zla drugome ipak znatno tee. I tako se deava da onaj koji nije mogao ni pile da zakolje i pozli mu kad vidi krv,
300

ivorad Kovaevi
onda unapred ne verujem, bez obzira na dokaze, da je jedan Srbin mogao biti ubica i krvolok, jer je to, po prirodi stvari, rezervisano za Hrvate, Bonjake i Albance, odnosno za okce, balije i iptare. Niko pritom ne razmilja da ipak ima neeg neloginog u tome da su Srbi uvereni da je Haki sud iskljuivo protiv Srba, a Hrvati su jednako uvereni da je protiv Hrvata. Proces saznavanja istine i utvrivanje odgovornosti za uinjene zloine pomau ozdravljenju pojedinaca i kolektiva od pretrpljenih trauma i sistematskih pritisaka kojima su bili podvrgnuti. Norveki psiholog Nora Sveas kae: "Sistematska i teka krenja ljudskih prava su nain uspostavljanja kontrole nad drugima i imaju za cilj stvaranje straha i oseanja nemanja kontrole nad svojim ivotom i egzistencijom. Kad ovakva krenja ostanu nekanjena i odgovorni izbegnu odgovornost, jaa oseanje nemoi, to moe dovesti do oseanja srama i 'manje vrednosti' ili bezvrednosti. Zbog toga mora postojati jasna i javna elja od strane javnih institucija da se uju razliite istorije, rasvetle dogaaji i utvrdi odgovornost sa ciljem izricanja kazne. Istovremeno se mora stvoriti prostor da se za ova dela iskae kajanje, pa i izvinjenje od strane odgovornih." U nedavnom istraivanju javnog mnjenja u Srbiji koje je proveo Beogradski centar za ljudska prava samo 5 odsto ispitanika izjavilo je da redovno prati suenje u Hagu i zna ta se tamo deava, ali je zato preko 90 odsto izrazilo sasvim odreene sudove (mahom nepovoljne) o tome zato je Sud osnovan i koliko je nepristrasan. 71 odsto misli vrlo loe o tuiocu Karli del Ponte - i to se moglo oekivati. Ona je satanizovana u medijima, a i neki njeni postupci i manir su moda tome doprineli. Meutim, ispitanici ne prave i ne ele da prave razliku izmeu tuioca, kome je posao da optuuje i suda, koji ipak treba objektivno da proceni da li za to sve postoje i dokazi i to i ini. Treba rei, istine radi, da na ovim prostorima nikad i nismo imali prilike (sem u filmovima) da vidimo kako izgleda jedno pravo, nepristrasno suenje, na kome se striktno tite prava optuenog na odbranu, kao to se to ini u Hagu, tako da se Miloevi pretvara u tuioca i sudija to tolerie. Ipak, ni taj isti sudija Mej nije mnogo bolje proao u anketi: 69 odsto smatra da je neobjektivan. Samo ova dva rezultata pokazuju da veina ljudi ima ve vrsto formirano, petrificirano miljenje o tribunalu i njegovom cilju i nikakvi dokazi, fer suenje, pa ni eventualna priznanja optuenih ne mogu ih u njihovim uverenjima pomeriti, jer oni to jednostavno ne ele. Oni ve imaju svoju istinu. Dabome, to to je neto za mnogo ljudi istina, ne mora, a po pravilu i nije stvarna istina. "Opte je miljenje izravan neprijatelj istine," kae Vinenco oberti. Semjuel Donson, engleski knjievnik i leksikograf iz XVIII veka, s pravom veli: "...sva je nevolja u tome to ovek nesvesno prima kao istinu ono u ta eli da veruje." Nedavno je prof. Miodrag ivanovi sa Filozofskog fakulteta u Banja Luci konstatovao da u Bosni i Hercegovini ima pet istina o proteklom ratu: srpska istina, hrvatska istina, bonjaka istina, istina izbeglih i prognanih i istina meunarodne zajednice. I niko i ne pomilja da u nekoj od drugih istina, koje se ne poklapaju
302

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

sa njihovom istinom, ima makar i zrnce prave istine, odnosno da istina ipak ne moe biti niija neprikosnovena privilegija. Naalost, la koju su nam ulili ne predaje se i jo je uvek jaa od istine. Dubravka Ugrei u svojoj knjizi Kultura kae da je u pitanju "ratna strategija kojom se podiu granice i uspostavljaju razlike. MI smo razliiti od NJIH (Srba). Naa povjest, vjera, obiaji i jezik razliiti su od NJIHOVIH. U ratnoj varijanti ovaj se sklop koji duboko proima hrvatsko kolektivno miljenje koristi ovako: MI smo razliiti od NJIH (Srba), jer smo bolji, to dokazuje naa povjest; MI smo oduvjek gradili. ONI su oduvjek samo ruili; MI smo evropska, katolika kultura. ONI tek pravoslavni nepismeni barbari. Nakon jednih istina pretvorenih u lai i lai pretvorenih u istine, graani e se u veini sluajeva uvjek prikloniti - veini." Nisu oni ba sasvim sigurni da svi ti mitovi i stereotipi stoje, ali se oseaju bolje uz njih i iza njih i ne vole da ih neko dira i razobliuje. Zato e put do istine na ovim prostorima biti vrlo trnovit, jer su otpori u samim ljudima da je saznaju veliki. Istina se mora otkrivati i traiti i u tome se moe uspeti samo ako se to eli bez obzira na nagomilane emocije i predubeenja. "Nije srce, ve razum sudija istini," kae Aleksandar Hercen, ruski filozof i prosvetitelj. Ali, kolikogod se proces saznavanja o onome to se desilo odigrava u svakom pojedincu, kolektvna svest moe u tome mnogo da pomogne, mada je najee odmagala. Kao to je masovna propaganda prethodnih reima uspela da uveri svoje nacije da je njihova stvar jedino pravedna i njihova borba, makar se radilo o agresiji i zloinu, potrebna i opravdana, tako bi sad, posle izvrenih promena, demokratska drutva i njihove institucije morali da pomognu da se skinu mnogobrojni pokrivi lai nad onim to se stvarno desilo na ovim prostorima. To bi morale da ine vlade, ako su odgovorne, bez obzira da li je to popularno ili ne odnosno da li im to donosi ili, po njihovoj proceni, odnosi glasove. Meutim, one to, po pravilu, ne ine i saradnju sa Hakim tribunalom stavljaju samo u kontekst nagrade i kazne, dakle onoliko koliko se mora. Stoga i ne kau da treba saraivati zbog istine i ostvarenja pravde, niti zbog toga to se krivnja mora individualizovati, niti zbog toga to je to jasna i prihvaena meunarodna obaveza, niti zbog toga to nema pune normalizacije i obnove poverenja u regionu bez jednake, pune saradnje sa Hagom. Ne. Umesto toga objanjava se narodu: "Ako ne izruimo optuene, neemo dobiti finansijsku podrku, nee nas primiti u Savet Evrope ili u naredni krug pridruivanja Evropskoj uniji, a mogli bi da nam uvedu i sankcije. Sila boga ne moli, zato je bolje da predamo ove nae, bez obzira da li nam je to drago ili ne." Miloevi je uhapen uoi donatorske konferencije, a izruen uoi glasanja u Kongresu SAD o finansijskoj pomoi. Zato nije ni udo da u izrazitoj manjini od 15 odsto, koja se u pomenutoj anketi izjasnila za saradnju sa Hakim tribunalom, velika veina obrazlae svoj pozitivan odnos time to emo u protivnom biti kanjeni ili neemo dobiti pare. Prema tome, prvi korak, pre svega individualni, koji e potom sve vie postajati kolektivni jeste pogledati otvorenih oiju u runo lice istine. "Istinu ete
303

ivorad Kovaevi
vrlo lako prepoznati po tome to e vam biti neprijatna," s pravom kae knjievni istoriar i kritiar Bogdan Popovi. Ako ne eli da bude slep kod oiju, ovek treba da uini taj napor, koliko god bio neprijatan i frustirajui, zato to e se verovatno pokazati da je bilo drugaije nego to su vam govorili i nego to ste vi tvrdo verovali. To je i najbolji put da se savlada mrnja. Nju ne vredi zatomiti, pritiskati, priguiti, jer e se onda opet, novom snagom eruptivno ispoljiti. Nelson Mandela, jedan od najpoznatijih boraca za pravdu i pomirenje naeg vremena, kae u svojoj autobiografiji Put do slobode (1994): "Ja sam uvek znao da se duboko u srcu svakog oveka nalazi saoseajnost i dobrota. Niko se nije rodio sa mrnjom prema drugom oveku zbog njegove boje koe, porekla ili religije. Ljudi se moraju nauiti da mrze, pa ako se oni mogu nauiti da mrze, ovek ih moe nauiti i da vole, zato to je ljubav vie priroena ljudskom srcu nego mrnja. ak i u najsumornijem periodu u zatvoru, kada smo moji prijatelji i ja bili pritisnuti do krajnjih granica onoga to se moe izdrati, ja sam mogao da vidim jedan kratki blesak ljudske ljubavi kod jednog od uvara, moda samo u jednoj sekundi, ali to je bilo dovoljno da me utei i omogui mi da izdrim. Ljudska dobrota je plamen koji se moe sakriti, ali se nikada ne moe ugasiti." Proces oslobaanja od mrnje treba da pone spremnou za saznavanje istine, za veoma lino suoavanje sa istinom. Ja pripadam, pored ostalog, Igmanskoj inicijativi, ambicioznom projektu preko stotinu nevladinih organizacija iz zemalja tzv. Dejtonskog trougla, to e rei, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije i Crne Gore. Mi smo se sretali meusobno i u najteim ratnim godinama. Mi smo svesni toga da nema istinske normalizacije odnosa i vraanja poverenja dok hrabro ne raskrstimo sa prolou. Ne moemo ni pojedinano ni zajedno napred, ako se stalno osvremo unazad. Ja sam na sednici Igmanske inicijative u Dubrovniku pre nekoliko godina svoje izlaganje poeo reima: "U Dubrovniku sam opet posle vie od decenije. Sa pomeanim oseanjima. Sa radou, tugom i velikom nelagodom. Sa radou to u opet proetati Stradunom, najlepom ulicom na svetu. Sa tugom to je taj jedinstveni dragulj podneblja u kome ivim napadnut i oskrnavljen. Sa nelagodom, jer su to uinili pripadnici moje i bratske crnogorske nacije, a za to jo nisu kanjeni. Upotrebio sam ipak re nelagoda, a ne stid, sram, jer sam meu onima koji su od samog poetka, a takvih je veina u ovoj sali, javno osuivali zloine i njihove inspiratore, organizatore i izvrioce." A zavrio sam: "Da ovek treba da gleda unazad, Bog bi mu stavio oi na potiljak, a ne na elo. Samo u budunosti moemo nai budunost." Upravo, zarad te budunosti treba jednom da nam bude jasno ta se desilo u prolosti. Ne da bismo je zaboravili, jer se istorija i doivljeno ne mogu gumicom izbrisati, a i da mogu ne bi trebalo to raditi. arls Harper kae u svom eseju Pomirenje u latinoamerikom kontekstu: "Neki politiari i verski lideri u Latinskoj Americi predlau da se 'okrene nova stranica' i krene dalje. Nai latinoameriki prijatelji kau na to: 'Polako! Nema okretanja stranice pre nego
304

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

to se ona paljivo proita'." Dakle, imaemo pravo i potrebu da se vie ne vraamo na prolost tek onda kad se sa njom suoimo i utvrdimo ta se stvarno desilo. U uvodu zavrnog izvetaja Komisije za istinu i pomirenje, koji je predat predseniku Mandeli 29. oktobra 1998. godine, predsednik Komisije, nadbiskup Dezmond Tutu, pored ostalog, pie: "Sada, kada smo pogledali u oi bestijalnostima iz prolosti, sada, kada smo zatraili i dobili oprotaj i dali odtetu, zatvorimo vrata prolosti - ne zato da bismo je zaboravili, nego da joj ne bismo dopustili da nas zarobi. Ponimo da se kreemo prema jednoj mnogo lepoj budunosti i jednom novom drutvu, gde e se ljudi ceniti - ne zbog bioloke sluajnosti ili spoljnih znakova, nego zato to su oni osobe beskrajne vrednosti, stvorene prema Bojoj slici..." Treba da traimo pouke i inspiracije u nainu pristupanja drugim podelama, mrnjama, ratovima i ubijanjima. Neki su to uspeno prevazili, drugi su na tom putu, a trei nisu uinili bitniji napredak. Vekovni neprijatelji Francuska i Nemaka pruile su ruke jedna drugoj i, zahvaljujui pre svega mudrosti i vizionarstvu njihovih lidera, postale kimom eropske integracije, najgrandizonijeg projekta savremene istorije. Nemaki kancelar Gerhard reder zamolio je francuskog predsednika aka iraka, da na (prolonedeljnom) samitu Evropske unije predstavlja i Nemaku. "Kakav potez!, naslov je lanka u Politici od 16. oktobra. I zaista, moete li vi zamisliti da Raan zastupa Srbiju i Crnu Goru ili Marovi Hrvatsku na nekom meunarodnom skupu? Na krst bi ih razapeli! Ne manje impresivan je primer June Afrike, gde je nasilje bilo masovno i dugotrajno, ali je ipak naeno reenje i danas ta zemlja napeduje u uslovima graanskog mira i saradnje dve zajednice koje se neuporedivo vie razlikuju nego Srbi i Hrvati. Naeno je reenje, iako spor nije definitivno skinut sa dnevnog reda, i u sluaju Severne Irske i vekovnog, esto vrlo krvavog sukoba izmeu katolika i protestanata. Kipar je i posle toliko godina i dalje podeljen, ali poslednji izvetaji nagovetavaju da e kiparski Grci i Turci zajedno ui u Evropsku uniju i okrenuti novi list svoje turbulentne istorije. Na Srednjem istoku, i posle vie od pola veka ratova i ubijanja, nije, naalost, naeno mirno reenje, i pored svih napora uticajnih i monih posrednika. Na nama je da izaberemo: hoemo li pratiti francusko-nemaki i junoafriki primer, ili izrealsko-arapski. U tome kljunu ulogu imaju srpskohrvatski odnosi, koji su oduvek na ovim prostorima bili ili jabuka razdora ili kima saradnje i stabilnosti. Od njih zavisi i opstanak i stabilnost Bosne i Hercegovine, kao celovite i suverene drave. Bilo je dosta inicijativa da se proces ovladavanja istinom, kao puta prema pomirenju pone da ostvaruje osnivanjem posebnih komisija koje e, poput one u Junoj Africi, stvoriti osnovu za poteno suoavanje sa prolou. Iskustva su razoaravajua. Takozvana Kotuniina komisija u Srbiji je potpun fijasko. I posle dve godine nije izala ni sa im. Mnogi su bili nepoverljivi prema njoj od samog formiranja, jer svojim mandatom i svojim sastavom nije ulivala poverenje, pa su neki istaknuti borci za ljudska prava i nepristrasni istoriari odbili da rade u njoj. U
305

ivorad Kovaevi
Bosni i Hercegovini, slina komisija nije imala ansu da uspe, jer je osnovana kao graanski projekat, bez podrke, odnosno uz opstrukciju drave. U Hrvatskoj ovakva komisija nije ni osnovana. Jedno vreme smo se i mi u Igmanskoj inicijativi nosili milju da osnujemo regionalnu graansku komisiju za istinu i pomirenje, ali smo odustali od toga i prili projektu izgradnje modela meusobnog razumevanja i obnove poverenja, koji emo graditi strpljivo i ozbiljno, da ne bismo doiveli jo jednu kompromitaciju te plemenite i potrebne ideje. Mi smo izbegli pojam "pomirenje", jer ima odreenu kolektivistiku konotaciju i na izvestan nain se ostaje samo na nivou proteklih ratova, a treba otklanjati dugorone uzroke nepoverenja i mrnje. Ustvari, i pomirenje, kao i pratanje, mogue je i neophodno pre svega na individualnom planu, kao akt due. U konvenciji UNESCO se moe proitati: "Poto rat zapoinje u ljudskoj dui, u ljudskoj dui se mora stvoriri i mir." Tek onda, kad se u dui ljudi stvori taj mir, sve vie i sve ire, dolazie do procesa, ne akta, kolektivnog pomirenja. Zato radije govorimo, i mislimo da je to realistinije, o ponovnom uspostavljanju meusobnog razumevanja i obnovi poverenja. Cilj nam mora biti mnogo ambiciozniji od normalizacije odnosa izmeu drava. Na kraju krajeva, i Miloevi i Tuman su bili za normalizaciju meudravnih odnosa i pritom su se vrlo dobro razumeli i u osnovi usaglasili, ali su istovremeno bili protiv normalizacije meu ljudima i uspeli da se narodi posvaaju i meusobno zamrznu. Stoga se mora raditi na svim frontovima i moraju biti ukljueni u taj proces i vlade, ali i graanske inicijative i nevladine organizacije, i osobito mediji, zatim prosvetni organi, jer su nam udbenici puni falsifikovanja istorije i utvrivanja krivice onih drugih za sva zla koja su poinjena. Mora se pre svega spreiti novo trovanje mladih dua i stvaranje tla za novu mrnju. Formirali smo zajedniku ekspertsku grupu, u kojoj su zaista ugledna i ista imena iz sve tri zemlje, a pridruio nam se i Aleks Borejn, autor uspenog junoafrikog modela, ne zato da bismo kopirali taj model u potpuno drugaijim domaim uslovima, ve da se inspiriemo za nalaenje sopstvenog. Imamo nameru da radimo najmanje dve godine, ali ne tako da na kraju izaemo sa perfektnim modelom, ve da ga strpljivo gradimo sa drugima, na javnim raspravama i okruglim stolovima, istraivanjem javnog mnjenja, proveravanjem moguih solucija, ukljuivanjem iroke javnosti i pritiskom na vlade. U stvaranju klime koja e omoguiti i olakati proces ponovnog uspostavljanja meusobnog razumevanja i obnove poverenja treba istovremeno raditi na nekoliko vanih frontova: prvo, na otklanjanju izvora jo uvek velike regionalne nestabilnosti, drugo, na eliminisanju faktora koji oteavaju proces obnove poverenja, tree, na punoj normalizaciji odnosa i saradnji izmeu drava regiona i etvrto, na uspostavljanju i irenju dijaloga i svih oblika komunikacije izmeu pojedinih znaajnih segmenata i socijalnih grupa naih drutava. Prvo, izvori nestabilnosti u regionu lee pre svega u neotklonjenim posledicama ratova i u tome to nigde nije ostvaren potpun diskontinuitet sa politikom, ideologijom, nainom miljenja i institucionalnim poretkom na
306

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

kojima su poivali reimi koji su nas uveli u meusobne ratove. Dok god imamo situaciju da su ljudska prava i dalje ozbiljno ugroena, da prognani ne mogu da se vrate u svoje domove, da se govor mrnje koji je bio privremeno potisnut, obnavlja i u medijima, pa i u govorima aktuelnih nosilaca politike moi, i u tzv. naunim traktatima, da je nacionalizam u svim porama drutva i dalje veoma jak, negde i opredeljujui, dok god ne postoji spremnost da se suoimo sa istinom o zloinima koji su u ime naih nacija poinjeni i obezbedimo da se optueni izvedu pred lice pravde, ve se zloinci dele na "nae" i "njihove", dok god nema civilne kontrole nad vojskom i slubama bezbednosti - opasnost od novih meuetnikih i drugih potresa i konflikata. Tome treba dodati verc oruja, cigareta i energenata, krijumarenje droge i trgovinu ljudima i druge oblike organizovanog prekograninog kriminala, koji je, izgleda, ostvarivao uspeniju saradnju nego vlade regiona. U situaciji kad su mase osiromaene, nezaposlenost veoma visoka, ratni profiteri nekanjeni, ekonomski razvoj i ivotni standard bez ozbiljnijeg oporavka, a socijalni dijalog neostvaren, razliiti oblici masovnog nezadovoljstva mogu takoe biti jedan od izvora nestabilnosti. Drugim reima, radi se o zemljama i regionu jo uvek visokog konfliktnog potencijala. Jedan od najsigurnijih puteva ostvarivanja regionalne stabilnosti i bezbednosti je izgradnja snanih demokratskih i odgovornih institucija po evropskom modelu, novog pravosua i pravne drave sa visokim, evropskim standardima zatite ljudskih prava, nepolitizovane i profesionalizovane vojske, policije i javne uprave pod parlamentarnim nadzorom i javnom kontrolom, snanog civilnog drutva, slobodnih i visokoprofesionalnih medija i razvijanje liberalne politike kulture i tolerantnog, otvorenog drutva. Drugo, treba imati na umu da je nepoverenje takorei normalno stanje duha na ovim prostorima (uostalom ne samo na njima), koje je dovedeno do vrhunca agresivnim nacionalizmom, svesnim razvijanjem mrnje, ratovima, etnikim ienjima i snanom propagandom u slubi ratnih ciljeva u prethodnoj deceniji. To se nee lako i brzo otkloniti. Postoje jo uvek veoma jaki neprijatelji poverenja kao to su stereotipi, predrasude, nacionalistiki mitovi, zatvorenost, etnika i druga netolerantnost, ksenofobija, ali i ekonomska kriza i socijalna beda. Osobito snaan izvor nepoverenja je odbojan, ili neiskren odnos prema ratnim zloinima. Graenje poverenja je spor i mukotrpan proces koji se mora svesno i organizovano usmeravati. Demokratske institucije, otvoreno drutvo, odgovorna tampa, promenjen odnos intelektualnih elita, tolerantna atmosfera, iva ljudska komunikacija, razvijena kulturna saradnja i stalni dijalog u regionu najjaa su uporita obnove poverenja. Kad je re o treem frontu, punoj normalizaciji odnosa i saradnji izmeu drava regiona, to jo nije ostvareno, iako je napredak evidentan. U Evropi i svetu vodei dravnici se sreu redovno i uestalo. Kancelar Helmut Kol je jednom istakao (1992) da se sa predsednikom Fransoa Miteranom susreo vie od 80 puta i logino je da ga odlino poznaje, kao i da dobro razume francuske
307

ivorad Kovaevi
probleme. Igmanska inicijativa je u leto prole godine napisala pismo predsednicima triju drava Dejtonskog trougla. Rekli smo im da su dotle obili zemljinu kuglu svaki po dva puta, ali da se nisu jo sreli sa svojim kolegama iz susednih zemalja, sem na meunarodnim skupovima i pozvali smo ih da hitno odre trojni samit i usvoje to kao redovnu praksu. Nau inicijativu je prihvatilo Predsednitvo Bosne i Hercegovine i samit je odran u Sarajevu. Meutim, od tada nije odran nijedan novi trojni sastanak iako problema od meusobnog i zajednikog interesa ima u izobilju. Nedavna poseta predsednika Mesia Beogradu je bila prvi slubeni susret predsednika Hrvatske i Jugoslavije odnosno Srbije i Crne Gore, tri godine nakon uspostavljanja demokratskih vlasti u dvema dravama. Igmanska inicijativa je stalno pritiskala na liberalizaciji viznog reima sa orijentacijom na ukidanje viza u regionu. Projekt tzv. mini-engena uruili smo svojevremeno trojici predsednika lino. Organizovali smo kampanju pod sloganom: "NE vizama unutar regiona, NE vizama Evrope prema regionu. Tretirajmo ravnopravno jedni druge da bi nas svet ravnopravno tretirao." Na naem skupu u Novom Sadu predloili smo vladi u Beogradu da uini dva unilateralna poteza koji, po naem uverenju, ne mogu ostati bez pozitivne reakcije druge strane. Jedan je vraanje muzejskog materijala i Bauerove zbirke koja je odneta iz Vukovara, bez uslovljavanja prihvatanjem zahteva Srpske pravoslavne crkve u pogledu crkvenih dobara i, drugi, da se ide na jednostrano ukidanje viza prema Hrvatskoj. Prvi predlog je prihvaen, zbirka je vraena, a Hrvatska je ubrzo potom reila problem crkvene imovine. Drugi na predlog je takoe prihvaen, ali sa zakanjenjem od dve godine. Na ukidanje viza od strane SCG Hrvatska je odgovorila suspenzijom viza do kraja godine, sa velikom verovatnoom da tako i ostane. Drugi veliki pomak u meusobnim odnosima, koji nema veze sa Igmanskom inicijativom, jeste postizanje sporazuma o jednom veoma neuralginom pitanju koje je jako optereivalo odnose - o Prevlaci. To je veliki uspeh dveju diplomatija i, to je osobito vano, ostvaren bez posredovanja meunarodne zajednice. Potpisano je i vie drugih bilateralnih sporazuma, ali neki od njih jo uvek, neobjanjivo dugo, ekaju na parlamentarnu ratifikaciju. Puna normalizacija odnosa je tek prvi korak u procesu obnove poverenja, ali veoma vaan i neophodan. Saradnja se iri na druga podruja, pre svega u oblasti privrede, a zatim i drugim, kao to su saobraaj, kultura, sport, mediji - mada je u tim oblastima bilo i incidenata koji su postignuto ugroavali i vraali natrag. U Igmanskoj inicijativi posebnu panju posvetili smo uspostavljanju trouglova prekogranine meuoptinske saradnje. Jedan deluje uspeno ve vie godima izmeu Osijeka, Novog Sada i Tuzle. Optinske skuptine tri optine usvojile su Sporazum o meuetnikoj saradnji. Ovaj trougao treba da preraste u krug regionalne saradnje u koji bi ule Vojvodina, severoistona Bosna i istona Slavonija. Drugi trougao saradnje je uspostavljen izmeu Dubrovnika, Trebinja i Herceg Novog. Posebno osetljiv i vaan problem u ovom trouglu je snabdevanje vodom Herceg Novog, s obzirom da je izvorite
308

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

vode u jednoj dravi (Bosni i Hercegovini), prolazi kroz drugu (Hrvatsku), a edni stanovnici su u treoj (Crnoj Gori). Mi smo angaovali jednu ekspertsku grupu, koja je u ime OEBS, predloila jedno nepristrasno reenje. Postignuta je saglasnost za uspostavljanje vie novih trouglova saradnje, od kojih je sigurno najznaajniji Zagreb Beograd Sarajevo. Veliki simbolian znaaj imalo bi prikljuenje tri glavna grada Sporazumu o meuetnikoj toleranciji i uspostavljanju njihove saradnje na toj osnovi. etvrti vaan front na putu boljeg meusobnog poverenja je uspostavljanje svakovrsnih dijaloga u regionu. Mi se, nakon nasilnog prekida svih komunikacija, koji je dugo trajao, slabo poznajemo meusobno, vie smo (zahvaljujui i medijima) dezinformisani nego informisani o tome ta se deava preko granica, zaaurenost je veoma plodno tlo za odravanje nepoverenja i animoziteta. Evropski pokret u Srbiji i Europski pokret Hrvatske zajedniki su napravili projekat permanentnog srpsko-hrvatskog, odnosno hrvatsko-srpskog dijaloga, za koji su dobili podrku Evropske komisije u Briselu. Ideja je jednostavna: naizmenino u Zagrebu i Beogradu odravae se neke vrste okruglih stolova o zajedniki odabranoj temi. Uesnici i organizatori mogu biti nevladine organizacije, ali i grupe istaknutih pojedinaca, sa mogunou da, recimo, s jedne strane bude organizacija a s druge, za tu priliku, grupa intelektualaca. Bitno je da to budu linosti od ugleda u profesiji i drutvu, ija e re izazvati interes i odjek. Trebalo bi nastojati da dijalog bude depolitizovan odnosno da ne izaziva nova trvenja - radan, ozbiljan, kritiki (pre svega u odnosu na sopstvenu sredinu) Za ove dijaloge su ve izrazili interes novinari, sudije, filmski radnci, istoriari, pravnici, omladinske organizacije i drugi. Nakon skupa bi se objavila publikacija koju bi pripremila i izdala ona strana koja je domain. Pored ovog, ve deluje i Civilni dijalog u kome nevladine organizacije iz Srbije i sa Kosova pokuavaju da ostvare neopsredan kontakt i razgovore s obe strane granice koja je danas najzatvorenija u Evropi. Nosioci ovog dijaloga su humanitarno dobrotvorno drutvo "Majka Tereza" sa Kosova i Centar za regionalizam u Novom Sadu, a kopredsednici smo don Lu eri, svetenik i ja, kao predsednik Evropskog pokreta u Srbiji. Diajlog je civilni, to znai graanski i civilizovan. Odrano je vie skupova u Pritini i Novom Sadu omladinaca, novinara, enskih organizacija itd. Nedavno je u Novom Sadu boravila grupa od pedseset omladinaca, etrdeset pet Albanaca i pet Srba - i sve je proteklo u najboljem redu i normalnoj atmosferi, ukljuujui i nono druenje u kafiima Novog Sada. Prole nedelje dolo je u Beu, na inicijativu i pritisak meunarodne zajednice, do prvog slubenog dijaloga izmeu Beograda i Pritine. Delegacije su bile u nekompletnom sastavu, jer je predsednik Vlade Kosova Redepi odbio da uestvuje, za razliku od predsednika Rugove; bila je to vie razmena monologa, nego dijalog; predstavnici dveju strana nisu se ni rukovali; ali je ipak najvanije da su se prvi put sreli, seli za pregovaraki sto i dogovorili se da nastave razgovore. Primeri drugih koji su bili isto toliko
309

ivorad Kovaevi
antagonizirani i zakrvljeni i uspeli da na kraju dou do obostrano prihvatljivog sporazuma i obezbede svojim narodima mir, pokazuju da je potrebno mnogo dobre volje, mudrosti, strpljenja i odgovornosti da bi se dolo do zadovoljavajueg ishoda. Ta vera u neophodnost i mogunost dijaloga na svim nivoima svima nam je potrebna. Lako je obeshrabrirti se poetnim neuspesima i podlei atmosferi uzaludnosti razgovora sa "onima tamo". Ko god se bavi time ne dobija aplauze i slavu u sopstvenoj sredini, koja na to po pravilu gleda sa nepoverenjem, neraspoloenjem, pa i neprijateljstvom. Ali, bez takvih napora biemo osueni na dugotrajnu izolovanost i dalje tragino zaostajanje za drugima koji su nali snage da problemima pogledaju u oi i sa njima se hrabro uhvate u kotac. Ne smemo tu priliku propustiti zbog generacija koje e nas zameniti niti imamo pravo da im prenesemo sve nae poraze, strahove i mrnje i osudimo ih na ivot bez prave slobode i napretka. Proces leenja naih trauma i zabluda ide mukotrpnim putem saznavanja i osvajanja istine, zatim borbom istinom, razumevanjem i ljubavlju protiv mrnje, i na kraju, zaboravom prema opratanju. Mme de Stal kae: "Sve razumeti znai sve oprostiti." Papa se obratio vernicima i svim drugim u Sarajevu 1994. godine reima: "Ako je sjeanje zakon povjesti, oprotenje je snaga boja". Zato Vukovare, ako hoe da ivi i da ima budunost, oprosti! "Ljudi su nama potrebni i nikako se, nikako se ne moe iveti bez opratanja!" uzvikuje Ivo Andri u Ex Pontu. Ili, kako Kredo i Spera kau na kraju knjige Iznad mogunosti (1895.): "Ovde neko mora zapoeti sa opratanjem". Iako se ini da je to iznad naih mogunosti. Predavanje odrano 23. oktobar 2003. godine u Evropskom domu u Vukovaru

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

NOVA VLADA E U OIMA MEUNARODNE ZAJEDNICE BITI UVEK OBELEENA

Bivi gradonaelnik Beograda u dva mandata, lan Savezne vlade SFRJ za ekonomske odnose sa inostranstvom, posebno zaduen za odnose sa SAD, potom pretposlednji jugoslovenski ambasador u Vaingtonu, koji je sa tog mesta opozvan zbog neslaganja sa tadanjom "politkom Beograda", jedan od politiara takozvane srednje generacije koji je, ne raunajui neto starijeg Mirka Tepavca i jo neke, ve u onom vremenu "video dalje i hteo drukije". Mada se prerano povukao iz politikog ivota, Kovaevi je ostao aktivan, pre svega u radu na pribliavanju Srbije Evropi, ali i na obnavljanju pokidanih komunikacija sa susedima i svetom, ponajvie u Evropskom pokretu u Srbiji, Forumu za meunarodne odnose i Igmanskoj inicijativi. Bez obzira koliko su trenutni dogaaji na naoj drutvenoj sceni vani i dramatini na subotnji razgovor poeo je pitanjem koje se ticalo njegovog opoziva sa ambasadorskog mesta iz SAD, gde ga je za kratko zamenio Devad Mujezinovi. "Kada sam se vratio bio sam zgranut stepenom podrke Slobodanu Miloeviu ovde. Bilo je malo ljudi sa kojima sam mogao da komuniciram i podelim svoje i zebnje i protivljenja, to je kasnije bilo drugaije. Odbio sam sve predloge, da ostanem sa platom, a ne radim, i tako dalje, dao sam otkaz i pokuao da naem neki posao. Sa nekoliko prijatelja osnovao sam malu konsalting agenciju, meutim, ubrzo sam naiao na tekoe - u trenutku kada treba da se potpie dogovoreni ugovor, direktor preduzea me pozove u stranu i kae da mu je ao, ali da sa mnom ne moe to da potpie. I to sam napustio (da ne bih pravio tekoe onima sa kojima sam radio) i otiao u prevremenu penziju i radio, da tako kaem, na dva fronta. Jedno je neto to sam ranije zapoeo - renike, na kojima sam radio punih etrnaest godina (tri frazeoloka renika engleskog jezika), a drugo, odmah sam se angaovao u antiratnim organizacijama. Bio sam prvi predsednik Drutva za saradnju sa susednim narodima (gde nam se prikljuio i Milovan ilas, onda pokojni Slobodan Ini i mnogi drugi), tu su bili Beogradski krug, Evropski pokret, Forum za meunarodne odnose, javljao sam se i odravao stalne veze sa ljudima u drugim dravama koje su nastale na tlu bive Jugoslavije.

310

311

ivorad Kovaevi
Blic News: Rekli ste da ste bili "zgranuti" podrkom koju je imao Slobodan Miloevi. Kako tumaite da se ve na poetku u "ratna kola", kako esto kae Neboja Popov, upree veliki broj intelektualaca? Kovaevi: To odnosilo na period neposredno nakon mog povratka iz SAD, 1989. godine. Nisu jo bili u pitanju ratni planovi i akcije, ali je bio ponuen nacionalni barjak i, oigledno je da je u situaciji, kada je biva SFRJ postala disfunkcionalna i kada su republike komunistike partije, odnosno Savezi komunista, na neki nain bili transmisija prema nacionalnom zaokruivanju ekonomija, politike i tako dalje, bilo stvoreno u krilu sistema plodno tlo u kojem je ovek tipa Slobodana Miloevia mogao nacionalizam da iskoristi kao glavnu politiku kartu u okupljanju Srba. Kasnije je dolo do formiranja opozicije Miloeviu, ali ono to ne treba preutati, mada je to postalo opte mesto, jeste da on bez podrke dela uticajne intelektualne elite u tome ne bi uspeo. Bio je to jedan optenacionalni zanos i u njemu nije bilo mnogo mesta za glas trezvenosti. Do osveivanja je dolazilo postupno - to je vie Miloevi ulazio u ratne avanture, postajalo je sve oiglednije (barem jednom broju ljudi) koliko je to pogubno. Taj krug i nije bio ba tako mali. U toj optoj zaglunoj buci koju su podravali i pojaavali mediji, jedini glas koji se mogao uti, iako je esto zvuao kao glas vapijueg u pustinji - u pustinji lai, mrnje, netolerancije i izolacije - dolazio je od nevladinih organizacija, posebno onih koje su u tom vremenu i sa tom svrhom i nastajale. Bilo je nekih medija koji su podravali taj glas, ali odjek nije bio prevelik i to je subina svake manjine. Ustvari, tek kad je Miloevi krenuo u ratne pohode i dobio dezertere u samom srcu Srbije, deo naroda samog je shvatio da se ide u propast i na razne naine davao do znanja da ne eli da se bori za neto to ne smatra svojom borbom. Nakon vie od jedne decenije reim se uruio, doli su naslednici, za koje se sada sve vie govori da su se drali Miloevieve "mustre"? Tano je, ali treba imati u vidu da dobar deo antimiloevievske opozicije ipak nije bio na liniji osude Miloevieve politike, ve pre osude njegovih neuspeha u provoenju te politike. To je kljuna razlika koja je kasnije dovela do podela, odnosno nespremnosti da se ide na totalan raskid sa nasleem prethodnog reima. Kad se sva ta opozicija (i ona koja je bila za promenu, temeljnu promenu samoga sistema, a ne samo njegovih nosilaca i ona koja je zamerala Miloeviu to nije bio uspeniji) ujedinila, dobili smo jedan konglomerat, koji je dodue jedini mogao da potue Miloevia na izborima, ali veoma heterogen u pogledu pravca kojim treba ii. Tako da posle 5. oktobra 2000. nije bilo volje u velikom delu nove vlasti da napravi diskontinuitet sa prethodnim reimom, njegovom ideologijom, politikom i, razume se, nosiocima. To se, na izvestan nain, i moglo oekivati, bez obzira to izaziva razoaranje kod nekih ljudi. Sada je ponovo u upotrebi re diskontinuitet, ali ovoga puta sa vladom kojoj se ima mnogo toga da prebaci, ali u svakom sluaju

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

proreformskom, to, naalost, posredno znai uspostavljanje ponovnog kontinuiteta sa onim to je 5. oktobra poraeno. Odlaskom Miloevia dominantna su dva miljenja. Bre, "ukoso" do demokratije i Evrope hteo je Zoran ini sa sledbenicima i drugo, koje se vie oslanjalo na na red i zakon, ali i propagiralo izvesnu samoizolaciju i samodovoljnost, to su oliavali Kotunica i oni koji su ga podravali? Ta razlika je vidljiva i ona se i ne krije. Kotunici se upravo i s razlogom najee zamera zbog nespremnosti da naini diskontinuitet, pre svega time to je zadrao Radeta Markovia i Neboju Pavkovia. U ime nekakvog legaliteta zadrani su stubovi prethodnog reima. uvam jedno, polupretee pismo Radeta Markovia u kome kae "jednoga dana kada se utvrdi istina o sluaju Ivana Stambolia tu nee biti ni SDB ni Radeta Markovia". Da nastavim, s jedne strane razlika je ipak u konceptu, a s druge strane razlika je i u temperamentu. ini je apsolutno bio prodoran i dinamian ovek, hteo je brzo i mnogo da uradi, to je i bilo prihvaeno kao zajednika politika. Ukljuujui spoljnu politiku - dobri odnosi sa susedima i u regionu, evroatlantske integracije, noramlizacija odnosa sa velikim silama. Ali i ini je bio na elu jednog konglometara, jer smo i u njegovoj vladi imali izrazitu dihotomiju izmeu predstavnika politikih partija koji su inili takozvani politiki deo vlade i koji su po neemu bili rogovi u vrei i ekspertskog dela vlade koji je iao odluno (i uz greke) na realizaciju inievih zamisli. Ima puno razloga to alimo za iniem, ba zato to je bio tako odluan i bio promoter, to je umeo da uspostavlja odnose sa svetom i preduzeo neke hrabre poteze od kojih je najhrabriji i najvaniji hapenje i isporuivanje Slobodana Miloevia. Razume se, i on je pravio razne vrste kompromisa, posle njega pogotovo su napravljene neke nedopustive stvari koje sada ispadaju kao osnovna karakteristika te vlade. To DS uveliko plaa. Na meunarodnoj konferenciji "SiCG na putu ka EU - dve godine kasnije" krajem 2002, rekli ste da je "opredeljenje i javnosti i nosilaca politike moi" za Evropu "suvie naelno i verbalno"? Stalno se istie i ne bez razloga, da je najvei deo javnog mnjenja, pominju se procenti koji idu i preko 70 odsto, za to da se mi pridruimo Evropi. Razume se, to je podrka koja mnogo znai za vladu i nosioce politike vlasti uopte, meutim, ona je na izvestan nain nekvalifikovana, jer izgleda da niko nije u punoj meri svestan toga ta pridruivanje Evropi sobom nosi kao obavezu i konsekvence. Jer, od te veine koja je za Evropu, veina je, recimo, protiv ukidanja smrtne kazne ili saradnje sa Hakim tribunalom. Naalost, takvog nerazumevanja bilo je i u samoj vladi i vladajuoj koaliciji, dakle ne samo kod onih koji su se od DOS odvojili, ve i u "ostatku DOS ". Posledica toga je da imamo jedan trend koji je objektivno zabrinjavajui. Period od 5. oktobra do kraja 2000. godine predstavljao je svakako dosta brz napredak u tranziciji, reformama i pribliavanju EU. Naredna, 2003, bila je godina usporavanja koje je preraslo u stagnaciju i u reformskom procesu i pre, a narocito posle ubistva

312

313

ivorad Kovaevi
Zorana inia. Taj zastoj je, ako ne izazvan, a ono svakako pojaan problemima u ostvarivanju nove Dravne zajednice SiCG. Tu je dosta vremena izgubljeno. Sada se nalazimo u treoj fazi koja je, kako god okrenemo, nazadovanje i pogoravanje odnosa sa EU, ali i sa SAD. To je zabrinjavajue pre svega kao tendencija, jer u tom istorijskom hodu i zastajkivanje i stagnacija su opasni poto nas na duu stazu ne pribliava realizaciji prihvaenog stratekog cilja. Vreme je nas najkritiniji resurs i njegovo traenje je za nas najpogubnije. Umesto "opteg i ne mnogo obavezujueg zaklinjanja" zalaete se za "jasan i vrst socijalni konsenzus", kome jo ne vidite ni obrise? Pa, nema ih. Jer, ustvari, prvo moramo da znamo gde smo na tom putu prema EU. To je jedan jako razraen i formatiran proces (procedura) u pet faza i treba da znamo da smo meu zemljama zapadnog Balkana na poslednjem mestu, ili u poslednjem vagonu koji ide prema Briselu. To ne treba smetnuti s uma. U ovom trenutku taj proces je zakoen na razne naine. Studija o izvodljivosti, koja je zapoeta septembra prole godine i koja je trebalo da bude zavrena marta ove godine, sa zelenim svetlom od EU za naredni korak, oigledno je odloena do daljnjeg. Drugo, politiki dijalog koji je bio planiran za januar ove godine sa EU, kao nova forma partnerstva izmeu Unije i potencijalnih kandidata za lanstvo, takoe je odloen. Tree, to izgleda kao tehnika epozoda, ali nikako nije bez znaaja, afera sa eerom nas je na vanom, praktinom koloseku udaljila od EU i dovela do poveanog stepena nepoverenja prema nama. Za to apsolutno odgovornost snosi dosadanja vlada. etvrto, a na izvestan nain prvo, jeste puna saradnja sa Hakim tribunalom, gde je zastoj oigledan, pogotovo posle izjava da to nije prioritet nove vlade i Srbije. Treba znati da mi u SiCG, pored optih uslova za pristupanje EU, imamo i posebne vane specifinosti koje su, ustvari, oteavajue. Jedna od njih (koja vai i za Hrvatsku i BiH) je saradnja za Tribunalom, a druga su odnosi u Dravnoj zajednici, koja ipak nije funkcionalna zajednica. A etvrti, Kopenhagenki kriterijum, ustvari, trai funkcionalnu dravu. Mi takvu dravu nemamo i preduzeli smo tek prve korake na unutranjoj harmonizaciji i to samo u oblasti carine i spoljnotrgovinskog reima. U ovom trenutku EU eli jednu adresu, a upuuju je odavde da razgovara i pregovara sa dve adrese. I trea specifinost (odnosno prepreka) koja vai samo za nas jeste Kosovo. Savreno je jasno da se sa nereenim statusom Kosova ne moe ui u EU, a ne vidi se kako e se taj problem u relativno bliskoj budunosti reiti. Ako tome dodamo probleme oko manjinske vlade uz podrku Miloevieve partije, na ta ni EU ni SAD ne gledaju dobrim okom, na put prema Evropi prekriven je dombama i udarnim rupama. Prema tome, ta vrlo naelna i verbalna podrka proevropskom kursu nije praena izriitim politikim konsenzusom i akcionom saglasnou svih stranaka, pogotovo ne irim socijalnim drutvenim konsenzusom. Kako to rade druge zemlje?
314

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

Kad se radi o politikom konsenzusu, sve drave u procesu pristupanja Uniji su taj konsenzus ostvarile i na neki nain formalizovale skuptinskom deklaracijom ili rezolucijom. U Sloveniji, svaka sednica vlade je kao prvu taku imala - ta je na frontu pridruivanja EU, a dve trecine poslanika je, na neki nain, ukljueno u proces pribliavanja EU. Toga kod nas nema. Nismo imali ak ni Odbor za evropsku integraciju i parlament ni na koji nain u itav proces nije bio ukljuen. U Slovakoj postoji nacionalni konvent koji monitorie itav proces pristupanja Uniji, u kome su stranke, sindikati, celokupni civilni sektor, mediji, crkva i tako dalje. Kod nas toga nema, a u praktinoj politikoj dinamici i debati, praktino se itava naa strateka aspiracija ubrzanog pribliivanja EU na raznim mestima i na razne naine dovodi u pitanje. Kaete da voz za Brisel ide preko Sarajeva, Zagreba, Skoplja i Tirane, a da se u SiCG postavlja pitanje "kako izbei dalja trvenja" i "nategnuta tumaenja Povelje"? O tome su postojala razliita miljenja na podruju zapadnog Balkana (to je politiki termin: zemlje bive SFRJ, minus Slovenija plus Albanija), a taj proces pridruivanja je i bilateralan i multilateralan. To je ta regionalna komponenta koju je Unija unela u proces pridruivanja koja je nailazila na razne otpore. Nije lako prihvaeno da neemo moi samo pojedinano da idemo ka ujedinjenoj Evropi, odnosno da pre pridruivanja Balkana Evropi mora da se stvori, na neki nain, Evropa na Balkanu. Mi iz Igmanske inicijative dali smo nekoliko predloga na liniji jaanja regionalne saradnje, recimo oko liberalizacije i ukidanja viza i u tom pogledu je Vlada SRJ bila dosta inicijativna, pa bi se to moglo ubeleiti meu pluseve dosadanje politike. Neke vlade, kao to je bila dosadanja hrvatska, bile su prilino uzdrane u tom pogledu, ali je nova Sanaderova vlada sasvim odreena u tom pogledu, mada nije spremna da eka one koji zaostaju. Mi smo, takoe, mislili da nisu dovoljni samo bilateralni sporazumi o slobodnoj trgovini, nego da je potrebna slobodna zona trgovine na itavom Balkanu. Ideja je da se postepeno stvara jedna funkcionalna mrea saradnje bez ikakve primisli o politikim, nadnacionalnim institucijama ili nekom obnavljanju Juge. Ta slobodna komunikacija i raznovrsna saradnja od ogromnog je znaaja i ostaje veliki zadatak. U Evropskom pokretu (EPuS) se spremamo (u saradnji sa OEBS u SiCG) za raspravu "o institucionalnim kapacitetima zakonodavnih tela u SiCG za uee u procesu evropskih integracija". Ne treba zaboraviti da mi imamo dosta rudimentarni oblik parlamentarizma, u kome doninantnu mo imaju politike stranke, odnosno politiki vrhovi, praktino lideri pojedinano. Na parlament je u osnovi vie izvrilac odluka donetih u partijskim vrhovima koji tvore Vladu, nego to je samostalno telo u kome se stvarno utvruje politika. Takav nerazvijeni parlamentarizam je jedna od prepreka za nau unutranju transformaciju i pridruivanje EU. ta predlae EPuS?
315

ivorad Kovaevi
U nerazvijenoj unutarstranakoj demokratiji treba da traimo prve razloge za ovakvu poziciju parlamenta. Zato bi valjalo oekivati da parlament bude kljuno telo u kome se ceo ovaj proces obavlja. Imamo jedan paradoks - u celom regionu imamo slabe vlade (u smislu tanke parlamentarne veine) koje se ne usuuju da donose hrabre mere, a u isto vreme imamo izrazitu premo vlada nad parlamentima. Ako neko posmatra ameriku politiku treba stalno da ima na umu - da li se neto deava na poetku, u sredini, ili na kraju predsednikog mandata. Svaki prodor se deava na poetku mandata, a mi imamo hendikep to je nova vlada slaba na samom poetku i ve se pribojava ozbiljnijih poteza. Stoga emo svim parlamentarnim partijama predloiti da se u formi nekog skuptinskog akta, deklaracije ili rezolucije, to odreenije pobroje prioriteti na naem putu ka evropskim integracijama. Moramo o tome isto i jasno da se izjasnimo. Na ovakvu ulogu parlamenta, njegovu minorizaciju, uticali su, razume se, veoma mnogo izbacivanje poslanika DSS iz parlamenta i nejasan status poslanika s jedne strane, a s druge, odsustvo unutarstranake demokratije. Treba pozdraviti rasprave i glasanja u nekim strankama (DS, GSS, SPO). Institucije u Srbiji su, kaete, krhke i nemone, ali mnogih nema, recimo predsednika zemlje? Na neki nain predstoji nam ponovno presabiranje i definisanje naih odnosa. Nedavno sam proitao sjajan intervju Stevana K. Pavlovia koji ima naslov koji je sutina stvari "Srbija e nastaviti da hramlje sve dok ne bude znala gde se nalazi i kuda eli da ide". Sasvim tano: da li mi u ovom trenutku to stvarno znamo, jesmo li spremni da to zajedniki definiemo, da za trenutak zaboravimo nae meustranake razlike, razmirice i animozitete, da se oko zajednikog stratekog cilja ujedinimo. Tekua politika situacija nije mnogo ohrabrujua, s obzirom da su ne samo u parlamentu nego i u vladi stranke kao rogovi u vrei i malo je toga to bi bio minimalni zajedniki imenitelj, uz sve razlike. Ono to dobijamo preko poruka sa strane, a ne radi se o porukama koje se teko itaju, sve je savreno jasno. Solana je rekao da EU izraava "ozbiljnu zabrinutost" injenicom da e se formirati vlada koja zavisi od podrke Miloevieve partije, da se dovodi u pitanje reformski kurs dosadanje Vlade (bez obzira na sve njene greke) i da e se nova vlada suoiti sa tekoama i da e osnovni stav EU biti wait and see, pomno praenje ta e ta nova vlada initi. Jasnije biti ne moe. Taj isti stav je zauzeo i Stejt dipartment i jo odreenije nemako Ministarstvo inostranih poslova (to ovde nije nailo ni na kakav publicitet). Pri tom, razume se, svi ponavljaju istu stvar: mi ne elimo da vrimo na vas pritisak, ne elimo da se meamo u vae unutranje odnose, ali vas upozoravamo - pratiemo pomno ta e nova vlada raditi. Novoj vladi stvarno treba dati ansu da pokae ta eli, mada ono to se do sada ulo nije mnogo ohrabrujue, jer se dovode u pitanje neke kljune stvari - saradnja sa Hagom, privatizacija i slino. ta je od toga bila predizborna pa i postizborna retorika ostaje da se vidi. Evropska unija je ekskluzivan klub koji prima u svoje lanstvo
316

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

pod odreenim uslovima i oni se moraju ispuniti. I - mnogo nam nedostaje predsednik! Da je recimo dolo do izbora Dragoljuba Miunovia, linosti objektivno prihvatljive, verovatno je takav predsednik mogao da odigra znaajniju ulogu u onim krizama koje smo imali. Ipak, ni predsednik ne moe previe. Mene je zaprepastio "intenzitet animoziteta" meu strankama i posebno liderima. To se teko prevazilazi. Nema minimuma obzira prema drugoj strani. Ono to je nama falilo jeste konstruktivna opozicija, kao uvaavani demokratski korektiv politike i delovanja vlade i prihvatanje maksime da su konsenzus, meusobni ustupci, i politika korektnost u neslaganjima sr ozbiljne politike. Da li je mogua saradnja stranaka u Vladi zbog veoma razliite programske koncepcije, od neto vie nacionalne DSS, preko SPO i NS, stranaka koje se zalau za obnovu monarhije? Mnogo toga govori protiv mogunosti da nova vlada uspe. Ali, ponavljam, treba joj omoguiti da radi i da se potvrdi. U prethodnom periodu imali smo neto to je neko duhovito nazvao "institucionalizovanom neodgovornou", a i sada sve vue u tom pravcu. Nije dobro to e ova kriza uticati i na priliv stranih sredstava. Ve i bez ove krize sa milijardu eura padamo na 400 miliona eura. Sa donacijama je zavreno. Novih, velikih privatizacija, kao to je "Filip Moris", nee biti. Uzdranost i nepoverenje investitora, ve jasno izraeno u prethodnom periodu, samo mogu da se pojaaju. Domaa tednja teko da e se poveati, a domaa ulaganja u novu proizvodnju, bez obzira na tako naglaenu patriotsku retoriku velikih preduzetnika, teko se mogu oekivati. Vlada e se sresti sa objektivnom materijalnim preprekama i ogranienjima i sama stabilnost valute i niska inflacija nisu dovoljne da se to nadoknadi. Lako moe doi do toga da budua nezadovoljstva, koja su sada tako difuzna (to se jasno odraava u raspoluenosti birakog tela) sve vie budu materijalna, egzistencijalna, a manje isto politike prirode. Objektivno ulazimo u teak period. Dosta ste angaovani na poboljanju odnosa sa susedima. Otkud kod naih politiara (i graana) toliko otpora prema "naoj krivici"? U Igmanskoj inicijativi upravo radimo na projektu koji je angaovao ljude sa moralnim statusom i reputacijom, to je njihova najvea preporuka. Kotuniina Komisija za istinu i pomirenje nije izala ni sa im. U Hrvatskoj takva komisija i ne postoji, u BiH je to nevladina organizacija bez ikakve podrke. Stoga smo formirali zajedniku eskpertsku grupu iz zemalja "Dejtonskog trougla". Mi ne govorimo o pomirenju, ve o obnovi razumevanja i poverenja u regionu, putem zajednikog i pojedinanog suoavanja sa istinom. Slogan nam je "Istina o prolosti - temelj za budunost". Treba da budemo svesni toga da dokle god sve tri zemlje apsolutno istim arinom i na istom nivou ne pristupe tom pitanju - dotle nema pune normalizacije odnosa i obnove poverenja u regionu. ta mi imamo od toga da dokazujemo da nije tano da su samo Srbi krivi za ovo to se desilo, da nije tano da su samo Srbi inili zloine.
317

ivorad Kovaevi
Jasno je da nisu, ali ako svako poe tim putem, ispada da su samo oni drugi neto inili. Nemaka je bila u toj poziciji (uz jaku kontrolu i pritisak meunarodne zajednice!) i transformisala se u zemlju sa potpuno drugaijim, novim identitetom, demokratsku zemlju koja je uspela da prevlada prolost koja je, moda, groznija nego naa. U ekspertskoj grupi uestvuje i Aleks Borejn, autor junoafrikog modela pomirenja, ne zbog toga to bismo mogli da ga presadimo ovde, nego da tokom dve godine nastojimo da zajedniki i utemeljeno bacimo to vie svetla na to ta se stvarno deavalo i kako da to prebrodimo. Nema tu nikakvog mazohistikog nastojanja da se to vie krivice pripie sopstvenom narodu, ne radi se o tome, ali ako se samo gleda preko plota onda od toga nema nita. Razgovaramo dan pred Skuptinu DS. Koga oekujete na vrhu te partije, ulazak u Vladu, nove izbore...? Sada svi oekuju formiranje te nove Vlade i panja veine usmerena je ka tome. Moram rei da su prva zasedanja Narodne skuptine bila posveena jednoj, u osnovi minornoj temi, bez obzira to je bezakonje trebalo ispraviti. Videemo kada krene nova vlada, morae da nam da do znanja ta moemo da oekujemo. Ovo to se deava u DS, bez obzira na ishod, korisno je za tu stranku, jer je ona, a bez obzira to je imala jednu ispravnu orijentaciju i oko sebe okupila neke druge strsnke slinog opredeljenja, pravila mnoge greke koje je morala da plati. To su greke onoga ko uzme vlast i misli da je nedodirljiv. I sam sam nekad bio nekakva vlast i znam koliko su iskuenja velika. Ako mislite da sve znate i da sve moete - na krivom ste putu! Sada DS ima dvostruku ansu, da se unutra reorganizuje, jasno samu sebe definie, utvrdi jedinstveno rukovodstvo i jasan pravac i nae sopstveni identitet; druga njena velika ansa je da bude konstruktivna i odgovorna opozicija. Jedino tako moe opet da bude jedan od centara okupljanja u zemlji; na drugoj strani imate Srpsku radikalnu stranku (ne treba da krijem ta mislim o njenoj orijentaciji), jednu apsolutno izgraenu stranku sa jasnim stavovima, dobrom infrastrukturom i dobrim meusobnim odnosima, koja e initi sve da svoj dobar rezultat dalje popravi. Nisam siguran da to vai za sve stranke. Ipak bi vremenom moralo doi do jasne podele na dva programska fronta, to razume se ne znai dve stranke ili koalicije. Koliko e vladati nova Vlada? Ne bih da se pridruim eljama mnogih da vlada kratko. elim da vlada to due, ali mislim da najslabija taka te nove Vlade nije samo slaba veina, nego pre svega podrka Miloevieve partije. To e je pratiti stalno, i u oima birakog tela i u oima meunarodne zajednice. Ne moe se to prebrisati gumicom ili zapostaviti. Izbori bi bili najloije reenje, ali poto ova vlada odradi svoje, pokae ta je, novi e izbori verovatno doneti i neke promene. Nabolje ili nagore, ne mogu da kaem.

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

"Formati" nisu presudni u politici

Na podseanje na jednu stariju tvrdnju pesnika Izeta Sarajlia, kako vie nema "formata" u politici kao nekad, Kovaevi kae: Ruku na srce, itav prethodni period iao je u pravcu mediokratizacije i to je, na izvestan nain, trend i u svetu. Ne moe se to porei, bez obzira to nam esto izgleda da je ono to je bilo ranije bilo i bolje. Velikih politiara tipa Ruzvelta, Adenauera, De Gola, erila, pa i Branta, mita... sve je manje. Delom je to rezultat rutinizacije politikog procesa, pa, moda, i ne tolikih izazova za krupne politike rezove. Za nas to samo po sebi ne treba da bude zabrinjavajue, jer ipak imamo jedan ukupni okvir u kome se moemo kretati i koji vai, prvi put u istoriji za sve zemlje regiona, uz realno odsustvo opasnih aspiracija pojedinih evropskih zemalja, ili velikih sila prema nama. Jednoj Sloveniji i ne priinjava veliki problem to nema velikog politikog lidera, jer su to ljudi koji su racionalni i odgovorni. Da li su i veliki, to je pitanje. Ako su kompetentni i odgovorni, oni su za svoj narod i veliki. I mi ne treba da tragamo za nekim novim Paiem. Mi smo imali jednog nesumnjivo briljantnog, prodornog i odlunog politikog lidera, koji nije stigao, naalost, da se potvrdi i kao veliki, a uz to je inio i nesumnjive greke (kao to su inili i neki nesporni veliki politiari). To je bio Zoran ini, ali sada ne moemo da idemo u potragu za novim liderom. Mnogo je vanija odgovornost prema ukupnom putu, ne ova naelna "prema Srbiji", "prema narodu", nego odgovornost prema poslu koji se vri. Posebno ono to je dugo bila naa slabost - razumeti i paljivo osmatrati ambijent, regionalni, evropski i ukupni meunarodni. Najslabija taka Slobodana Miloevia, koji je, bez sumnje, inteligentan i bistar ovek, bila je to nije razumevao meunarodni faktor i to nije umeo strateki da razmilja. I mi sada, ako hoemo da se inatimo, bilo zbog domaeg birakog tela ili ignorantske arogancije, i da sa potcenjivanjem govorimo o "toj Evropi", "tim Amerikancima", "pa ta oni rade" (a rade mnoge nemoralne stvari, o tome nema zbora) biemo na stranputici, jer nita od toga nemamo. I kao mi da njihovom nemoralu suprotstavljamo neki na visoki moral. Ne moe se tako olako rei za prethodnu Vladu da je bila "podanika vlada", jer to jednostavno nije tano. Maloj zemlji su potrebni politiari, kao to su bili Milo i Pai, koji e tano znati gde smo i ta nam valja initi, upravo da bismo opstali i ostali na nogama. U protivnom, vraamo se na ono lano i neodgovorno "Srbija se saginjati nee", koje nas je i dovelo do ovako zavisnog poloaja. Mislim da ne treba ekati da se pojave lideri od formata - nama su potrebni ljudi kompetentni i odgovorni i to je dovoljno. Kad je dovoljno za Norveku, Dansku ili Sloveniju, zato ne bi bilo za nas?

318

319

ivorad Kovaevi

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

Evropski pokret - rasadnik i inkubator

Kovaevi je predsednik Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS), organizacije stvorene 1992. godine, kako kae, u vreme "kada je sama re Evropa vrlo runo i izdajniki zvuala". U to vreme njihov osnovni slogan je bio "Demokratska Srbija u ujedinjenoj Evropi". Drugim reima, evropska opcija, ali ne ona Srbija nego Srbija koja e se demokratizovati. To ostaje i dalje naa glavna preokupacija, ali je dobro da se vrlo brzo shvatilo da EPuS ne treba da ostane samo mesto okupljanja antiratnih intelektualaca, ve ga treba pretvoriti u jednu pravu, snanu, nevladinu organizaciju koja e posebno okupljati mlade. I mi smo u to vreme, kada je to opozicija zapostavljala, krenuli na dva fronta - lokalna samouprava i malo i srednje preduzetnitvo. Sada je EPuS svakako najjaa organizacija u Srbiji, sa 30 lokalnih vea, koja, radei na praktinim programima koji nas pribliavaju Evropi, ne zaboravlja ni politiku ulogu, jer se mi ne slaemo sa onima koji bi da stave znak jednakosti izmeu ne-vladin i ne-politiki. Naprotiv, mi smo politiki uvek bili savreno jasni, bili smo protiv Miloevievog reima, aktivno uestvovali u toj borbi, ali smo bili kritiki intonirani i prema dosadanjoj demokratskoj vlasti, makar da su to bili nekadanji nai politiki saveznici. Tu kritiku distancu moramo da ouvamo. Ako smo nekad bili neka vrsta antivladine nevladine organizacije, ne elimo i nismo bili nevladina pro-vladina organizacija. Civilni sektor mora da zadri svoju samostalnost i kritiku ubojitost. Bili smo istovremeno rasadnik i inkubator. U naim odajama su formirani i G17, i Transparency International, i itav niz drugih organizacija.

VELIKE PROMENE - ALI NE NABOLJE

Blic News, 25. februar 2004. Intervju: Dragan Banjac

Mnogo se tota promenilo za ovih godinu dana od nae prole skuptine. Naalost, ne moemo rei nabolje. Politika scena, ionako rovita i konfuzna, drastino se destabilizovala nakon ubistva dr Zorana inia. Impresivno masovno ogorenje i aljenje za premijerom kao da je nagovetavalo i neku novu pozitivnu energiju i mogunost okupljanja oko kljunih stratekih ciljeva za koje se on borio reformi, tranzicije, demokratije i breg putovanja prema ujedinjenoj Evropi. To je kratko trajalo. Operacija "Sablja" je svesrdno podrana kao ansa za konani obraun sa organizovanom kriminalnom mafijom koja se uvukla u mnoge pore policije, dravnog aparata i politike, ali je ubrzo dovedeno u sumnju da li se to radi efikasno i u punoj meri zakonito. im je okonano vanredno stanje dolo je do otrih konfrontacija na politikoj sceni, ali gotovo iskljuivo unutar snaga koje su oborile Miloevia, a za to vreme su stranke ancien rgime-a zadovoljno i iz prikrajka posmatrale konaan raspad antimiloevievske koalicije i ekale svoj trenutak da se iz mije rupe vrate na velika vrata u politiki ivot. Predsedniki izbori su propadali jedan za drugim zbog nedovoljnog odziva dezorijentisanih biraa. Jednom su te izbore bojkotovali, javno ili potiho, jedni, drugi put drugi, a jedinstvena je ostala samo ekstremna populistika desnica, koja je na kraju i dobila relativnu veinu, ime je bila jako osokoljena za jo agresivniji i ubedljiviji nastup na parlamentarnim izborima. To kao da nije previe zabrinulo politike snage koje su porazile Miloevia - one su postale daleko ogoreniji i bespotedniji protivnici meusobno nego prema eeljevskomiloevievskoj opoziciji. Krupne greke koje je napravila DOS-ovska vlada, poev od oduzimanja mandata poslanicima DSS, pa do glasanja tuim poslanikim karticama, samo su doprinele da glavna i, takorei, jedina meta mnogih bude DOS-ovska vlada, a njeno obaranje kljuni politiki cilj. Reale su se teke optube i otvarale afere, realno zasnovane ili predimenzionirane, sve drugo reforme, tranzicija, ekonomija, nezaposlenost, evropski put - otilo je u drugi plan. Dolo je do prekomponovanja politike scene i Vlada je izgubila parlamentarnu veinu. Oekivalo se da izbori, po najavama Vladinih politikih protivnika, najzad prekinu spiralu ratue nestabilnosti i opte konfuzije i uvedu nas u luku politike stabilnosti i punog legitimitata jake vlade. Meutim, parlamentarni izbori su svima, sem strankama starog reima, doneli neprijatno iznenaenje.
321

320

ivorad Kovaevi
Dezorijentisano i raspolueno birako telo je rasulo svoje glasove, tako da su najvie dobili radikali, a manje stranke su ostale bez mesta u parlamentu (ukljuujui i one koje su predstavljale manjine), dok su one jae dobile svaka po manji deo kolaa, bez mogunosti da formiraju koherentnu i stabilnu vladu. Posle dugih i neuspenih pregovora, praenih i dalje meusobnim optubama i diskvalfikacijama, dolo je do formiranja vlade koja je manjinska, koja je vrlo raznorodna po politikim orijentacijama i koja se oslanja na podrku SPS. Svaka vlada je na poetku svog mandata po definiciji najjaa i najspremnija za hrabre poteze i nove prodore, jer su izbori jo daleko. Ova je, naalost, slaba od formiranja, jer je manjinska i heterogena, a politika kriza nije okonana, ve se perpetuira, jer uskoro dolaze novi izbori, prvo predsedniki pa lokalni, to znai da izborna kampanja i dalje traje. A to dalje znai da svi politiki inioci prirodno gledaju da prikupe poene u birakom telu i da se uvaju nepopularnih poteza ili stavova, a reformski su to po pravilu. Posebno brine to se dobro zna ko e na predsednikim izborima biti kandidat radikala, ali je potpuno neizvesno ko e im se suprotstaviti u ime pojedinih grupacija ili, to je u ovom trenutku sasvim otvoreno, jedinstvenog demokratskog bloka. Kao da nije ve dovoljno zabrinjavajue to se tri i po godine posle pada Miloeviog reima, njegova stranka sa njim kao nosiocem liste, "iz mrtvih" vratila na veliku politiku scenu, ve postoji mogunost koja nipoto nije nerealna, da stranka drugog stanovnika Haga d predsednika drave. Kakav e tek onda izgledati ionako ugroeni imid Srbije u svetu? Kako bi funkcionisala ta drava sa predsednikom iz biveg reima i slabom demokratskom vladom? Nas posebno brinu lokalni izbori, jer u lokalnoj samoupravi Evropski pokret, jo od vremena izbora 1996-1997, ima najjae uporite za svoje programe, projekte i akcije. Mislim da se moe, bez preterivanja, rei da su nove demokratske lokalne vlasti, esto za razliku od svojih kolega na viim nivoima, u velikom broju gradova u Srbiji postigle impresivne rezultate, ali, naalost, mogu postati rtve tekueg desnoekstremistikog, populistikog trenda, koji e ono to se desilo na Kosovu verovatno samo ojaati. to se nas u Evropskom pokretu tie, mi emo prema novoj vladi imati istu kritiku distancu kao i prema prethodnoj, a istovremeno smo spremni za svaki konstruktivan, ali partnerski vid saradnje, kao to i prilii civilnom sektoru u demokratiji. Mi emo i dalje lobirati za nae ideje i uestvovati u zajednikim projektima i istovremeno biti kritini, ali samo prema konkretnim postupcima ili konkretnom neinjenju, jer mi nismo ni za vladu ni protiv vlade. Taj stav je u osnovi konvergentan sa onim koji dolazi iz sveta: da novu vladu treba ceniti po delima, a ne po namerama i da joj treba dati ansu da domaoj i meunarodnoj javnosti tokom tradicionalnih sto dana demonstrira kakvu e stvarnu, reformsku, proevropsku ili drugaiju politiku voditi. Iako delom skeptini zbog nekih izjava i kadrovskih reenja, ne moemo prenebregnuti

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

znaajan reformski potencijal nove vlade i najavu nastavka jasne proevropske orijentacije izraene u premijerovom ekspozeu. Jedna od naih znaajnijih inicijativa, u punoj saradnji sa OEBS, bie stvaranje platforme za javan i vrst politiki i drutveni konsenzus o tome ta treba da se konkretno uradi kako bi se ubrzao proces pribliavanja evropskim i evroatlanskim integracijama. Mi vidimo u parlamentu, dosad veoma zapostavljenom u procesu kreiranja politike i kontrole njenog sprovoenja, glavno uporite u iniciranju, formulisanju i postizanju tog konsenzusa. Poeli smo ve razgovore sa novoformiranim Odborom Skuptine Srbije za evropske integracije. Mi predlaemo jedno istraivanje javnog mnjenja u Srbiji o odnosu prema pridruivanju evropskim integracijama, posle ega bi se organizovao jedan okrugli sto predstavnika svih parlamentarnih stranaka i civilnog drutva, koji bi ponudio zajednike osnove za jednu skuptinsku rezoluciju, u kojoj bi se, ne naelno ve sasvim konkretno i vremenski oroeno, utvrdilo ta sve u dravi i drutvu treba uiniti da se ubrza i konsoliduje prilino usporeni proces pridruivanja ujedinjenoj Evropi. Naa javnost treba da zna da smo u apsolutno poslednjem vagonu voza koji sa Balkana putuje prema Briselu. Mi smo ne samo iza Hrvatske i Makedonije, koje su ve podnele formalne kandidature, ve i iza Bosne i Hercegovine i Albanije. Mi nismo preli ni prvu stepenicu od predvienih pet u procesu stabilizacije i pridruivanja zemalja tzv. Zapadnog Balkana. Dve godine je otilo na usaglaavanja Srbije i Crne Gore, prvo o Beogradskom sporazumu, pa potom o Ustavnoj povelji i, na kraju, o harmonizaciji ekonomsko-carinskih sistema, pa ni to nije do kraja zavreno. Studija o izvodljivosti koja je trebalo da dobije zeleno svetlo iz Brisela u martu, do daljeg je odloena. Moda je to i dobro, jer bi u ovom trenutku odluka verovatno bila negativna. Ovih dana nas oekuje jo jedna vana odluka, verovatno negativna ili moda odloena - sertifikat dravnog sekretara SAD kao uslov za nastavak amerike finansijske podrke, ije bi se eventualno uskraivanje loe odrazilo i na nau poziciju u MMF, Svetskoj banci i na spremnost stranih investitora da ovde ulau. Glavni uslov za ovu podrku je uvek isti - puna i neuslovljena saradnja sa Hakim sudom. Uz sve rezerve i kritike u odnosu na Tuilatvo, opravdane ili neopravdane, sa Tribunalom u Hagu se mora saraivati, jer je u pitanju jasna meunarodna obaveza i jer se moramo najzad suoiti sa prolou i individualizirati, utvrditi i sankcionisati odgovornost za zloine koji su, navodno u ime nacije i nacionalnih interesa, u proteklim ratovima poinjeni. Nedavni dogaaji na Kosovu su izgleda prvi put stavili ozbiljno na dnevni red pitanje ta, kada i kako dalje. Nikad dosad visoki meunarodni zvaninici nisu upotrebili takve rei u kvalifikaciji progona Srba sa Kosova, kao organizovanog, orkestriranog etnikog ienja, u nastojanju da se obesmisli koncept multietnikog Kosova, time to e se i preostali Srbi oterati sa Kosova. Naalost, dopustilo se da doe do takoe organizovane, sramotne reakcije na progon Srba i masovno unitavanje pravoslavnih manastira i crkava na Kosovu
323

322

ivorad Kovaevi
- paljenjem damija u Beogradu i Niu, kamenovanjem ambasada prijateljskih zemalja, razbijanjem radnji Albanaca i parolama mrnje i ksenofobije iz najmranijeg prolog vremena. Policija se pokazala nespremnom ili nevoljnom da to sprei, pa je pala nova senka na Srbiju. Ono to se desilo na Kosvu je poraz svih triju strana i njihove politike ili odsustva prave politike - meunarodne zajednice, koja za pet godina i pored znaajnog civilnog i vojnog prisustva nije bila u stanju da obezbedi elementarnu fiziku sigurnost Srba i drugih nealbanaca, dozvoljavajui da se jedan etniki progon, Miloeviev, zameni drugim, albanske strane na Kosovu, koja je htela da to pre silom isforsira formalnu nezavisnost, mada ona u mnogome faktiki ve postoji i koja je propustila da odluno ustane protiv divljanja, ali i srpske strane, koja tokom tri i po godina nove vlasti nije uspela da ponudi nita bitno drugaije i konstruktivnije od modela jedne ve istroene politike. Ne znam da li imamo razloga da se nadamo da e ovo to se desilo biti dovoljno ozbiljno upozorenje i lekcija za sve politike aktere i uneti jednu novu dinamiku u dosad jalov proces ponavljanja meusobno nepomirljivih floskula i zameniti ga konstruktivnim i postupnim, zajednikim graenjem realno prihvatljivog modela reenja za problem Kosova, koji u ovom trenutku lii na kvadraturu kruga. Bez istinske spremnosti svih strana da se problemu prie odgovorno, ozbiljno i strpljivo, bez politikantstva i pregrejavanja atmosfere, neemo se primai reenju problema a neduni ljudi e kao i uvek biti rtve. Najzad, ako govorimo o zajednikoj evropskoj aspiraciji svih u regionu, mora se znati i u Beogradu i u Pritini da se sa bagaom nereenog i preteeg kosovskog pitanja ne moe u ujedinjenu Evropu. Evropski pokret u Srbiji je nastavio da privlai mnoge, osobito mlade ljude, da dobija nova lokalna vea, da programski obogauje svoju aktivnost radei na mnogim novim, korisnim i praktinim projektima, ne odriui se istovremeno svog prava i obaveze da kao organizacija ili u mnogim forumima iskae jasno i glasno svoj stav o stanju u drutvu. To je jedina nevladina organizacija u Srbiji sa irokom mreom lokalnih vea praktino u svim veim gradovima Srbije, koja imaju punu autonomiju u svom delovanju, u okviru statuta i zajedniki prihvaene politike i programa Evropskog pokreta. Evropski pokret ima takoe najrazvijeniju horizontalnu organizacionu strukturu sa mnogim forumima i drugim oblicima rada. Najstariji od njih, Forum za meunarodne odnose, koji okuplja uistinu najkompetentnije poznavaoce meunarodnih odnosa u zemlji, ve deset godina se sastaje redovno svake srede bez izuzetka i organizuje mnoge susrete sa stranim dravnicima, politikim analitiarima, ambasadorima i sa srodnim think-tank institucijama. Evropski pokret u Srbiji nastavlja da bude "inkubator" i "kiobran" nevladina organizacija, iz ijeg okrilja nastaju i osamostaljuju se mnoge druge NVO ije su aktivnosti na liniji realizacije programskih ciljeva Evropskog pokreta.

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

Slogan sa kojim smo osnovani ujesen, ratne 1992. godine "Demokratska Srbija u ujedinjenoj Evropi" ostaje i dalje naa ideja vodilja, jer Srbija nije jo u punoj meri demokratska a dugo putovanje u Evropu se nastavlja, uz mnogo prepreka i zastajkivanja. Mi emo i jednom i drugom procesu dati svoj puni konstruktivni doprinos. Uvodna re na skuptini Evropskog pokreta u Srbiji, maj 2004, Meunarodni forum

324

325

ivorad Kovaevi

Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti

Sadraj:

Etnike tenzije u jugoslovenskoj federaciji odraz na region ................. ta sam im rekao ............................................................................................. Mir nije bez ansi ............................................................................................ Neispriana pria ............................................................................................ Gaenje umskih poara ................................................................................ Ekonomska saradnja u jugoistonoj Evropi i evropska integracija ........ Sad je ansa ...................................................................................................... Crna rupa na jugoistoku ................................................................................ Mi i svet .............................................................................................................. Nita ne uspeva kao uspeh ........................................................................... Normalizacija "na kaiicu" bespotrebno taktiziranje ............................ Spoljni obru sve vie stee ........................................................................... Demokratski protesti u Srbiji ........................................................................ Konano i druga Srbija .................................................................................. Zakasneli koraci pogubni u politici ............................................................. Sami protiv sveta ............................................................................................ Neuverljiva alternativa .................................................................................. Nema mira meu maslinama ....................................................................... Povodom poruke Evropske unije ................................................................ Evropa nam nije kriva .................................................................................. Da li je Miloevi dobio odreene ruke od meunarodne zajednice ...... Uslov svih uslova ........................................................................................... Smisao, htenja i zablude jednog reformskog kursa ................................... Pozicije glavnih faktora u kosovskoj krizi .................................................. Hoe li, nee li ................................................................................................. Da li se radi o zaokretu u amerikoj spoljnoj politici prema Miloeviu Kosovska kriza dalje eskalira ....................................................................... Koja crna Evropa! ........................................................................................... Regionalni aspekti kosovske krize ............................................................... Ljudska i intelektualna estitost ................................................................... Zato ne sa susedima .................................................................................. Srbin, Jugosloven i Evropejac o Desimiru Toiu ................................... Moderna kolumna .......................................................................................... Greke, iluzije, gluposti jedne arogantne politike ..................................... Odnosi izmeu Jugoslavije i Bosne i Hercegovine ....................................
326

7 14 21 24 31 34 37 39 41 44 47 50 53 55 59 64 71 74 81 83 87 91 97 101 105 107 110 113 115 119 121 124 129 132 137

Jugoslavija na kraju veka: kojim putem u Evropu i svet .......................... U etiri oka sa Bojanom Leki ....................................................................... SAD i jugoslovenska kriza ............................................................................ Zalepili etiketu na elo pa ne vide dalje od nosa ....................................... Godinu dana posle ......................................................................................... Postali smo najudnija zemlja u Evropi ...................................................... Konano opredeljenje za Srbiju tvravu .................................................. Odnosi izmeu zemalja dejtonskog trougla ............................................... Nova spoljna politika SRJ .............................................................................. Sreivanje odnosa sa Crnom Gorom ........................................................... Bez strategije, institucija i kadrova .............................................................. Evropska republika ........................................................................................ Overi! ................................................................................................................ Kako najbre u Evropu .................................................................................. Nedeljni komentar .......................................................................................... Novo vreme ..................................................................................................... Zlobne strele na raun suseda ...................................................................... Imamo novu istorijsku ansu ........................................................................ Bolji ivot ili lani nacionalni ponos ............................................................ Dan Evrope ...................................................................................................... Diktator sa patolokom crtom ...................................................................... Spreavanje konflikata i diplomatija ........................................................... Balkanci uvek izazivaju nered ...................................................................... Bu bi mogao da krene i na Sadama Huseina ............................................ Perspektive regionalne saradnje u Jugoistonoj Evropi ........................... Samo u budunosti moemo nai budunost ............................................ Proteklu nedelju obeleio je Hag ................................................................. Mudro iskoristiti ponudu dobre volje Evropske unije ............................. Srbija i Evropska unija ................................................................................... Zagreb i Beograd nemaju hrabrosti do kraja normalizirati odnose ........ Entuzijazam je izgleda ispario ...................................................................... Bez unutranje i regionalne stabilnosti nemogue je u Evropu ............... Niko nije tako dugo ubijan ............................................................................ Vukovare, oprosti! .......................................................................................... Nova vlada e u oima meunarodne zajednice biti uvek obeleena .... Velike promene ali ne nabolje ...................................................................

140 145 157 175 181 183 185 188 193 200 203 207 211 213 217 219 221 227 230 235 237 242 251 255 261 263 266 269 273 279 281 284 294 300 311 321

327

ivorad Kovaevi

CIP ,
327.7.8(497.1)"1990/2004"(045/046) 339.923 : 061.1(4 : 412)"1990/2004"(045/046) 323.2(497)"1990/2004"(045/046) , Izmeu arogancije i poniznosti / ivorad Kovaevi. Beograd : Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, 2004 (Beograd : Zagorac). 327 str. ; 21 cm. (Biblioteka Svedoanstva / Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji ; br. 19) Tira 500. Napomene i bibliografske reference uz tekst. ISBN 8672080920 ) 1990-2004 b) 1990-2004 c) 1990-2004 COBISS.SRID 115104524

328