MONAKO O kneevini Kneevina Monako je druga najmanja drava na svetu (posle Vatikana).

Ona zapravo predstavlja grad-dravu, i Monte Karlo se uzima kao njen najvedi deo. Granii se samo sa Francuskom i sa june strane izlazi na Azurnu obalu Sredozemnog mora. Iako teritorija Monaka iznosi samo oko 2 kvadratna kilometra, ona ima populaciju od oko 36.000 ljudi, to je ini najmnogoljudnijom zemljom na svetu u odnosu na veliinu. Poreklo imena Monako je bio predmet nekoliko hipoteza. Prva je da potie iz 6. veka pre nove ere od imena Ligurskog plemena- Monoikos, koji je bio naseljen ovde. Postoji i pria prema drevnom mitu, da je Herkules proao kroz podruje Monako i odbacio prethodne bogove. Kao rezultat toga tu je izgraen hram, hram Herkula. Poto je hram bio jedina graevina u toj oblasti, grad je nazvan Monoikos (mono-jedna, oikos-kuda). Monako je ustavna monarhija sa princom Albertom II kao efom drave. Dom Grimaldi je vladao Monakom, sa kratkim prekidima, od 1297., a prvi koji je vladao bio je Franesko Grimaldi , poznatiji kao "Il Malizia" ( prevedeno sa italijanskog "zlonamerni" ili "lukavi"). Porodica Grimaldi je vladala Monakom do 1509, kada je Monako pao pod francusku vlast, da bi nakon kradeg perioda bio vraden Grimaldijevima. Nakon Francuske revolucije ponovo je zapao pod protekciju Francuske ali konanu suverenost drave dobija od strane francusko-moneanskog sporazuma iz 1861. Uprkos nezavisnosti Monaka i odvojenom spoljnom politikom, njena vojna odbrana je pod odgovarnosti Francuske. 1962. godine je doneen novi ustav u kojem je ukinuta smrtna kazna i dodeljeno pravo glasa enama. 1993. godine Monako je postao lan UN-a, a 2004. lan Veda Europe. Monako nije lanica Evropske unije, ali je veoma usko povezana preko carinske unije sa Francuskom. Nekada je kneevina bila podeljena na 3 komune, a danas je ine 11 oblasti u okviru 5 distrikta: Monaco-Ville, Monte-Carlo, La Condamine, Fontvieille, Moneghetti. Zastava kneevine poseduje jedan od najstarijih dizajna na svetu i identina je kao zastava Indonezije (razlikuje se samo u razmeri) i zastavi Poljske (koja ima prvo belu pa crvenu povrinu). Zvanini jezik je francuski, ali se mogu uti i monaanski, italijanski, engleski. Zanimljivo je da u Monaku postoje preko 125 razliitih nacionalnosti. "Deo Juvante ( uz oiju pomod ) je moto Kneevine Monaka. Katolicizam je dravna religija. Meutim, sloboda religije je garantovana Ustavom 1911. i zato je nekoliko religija prisutno u Monaku. Poto Monako nema razvijenu industriju, glavni izvor prihoda je turizam, zato to svake godine veliki broj turista privlai kazino i ugodna klima. Zanimljivo je da samim graanima ove drave nije dozvoljeno kockanje,ali zato na bogatae irom sveta deluje kao magnet i za njih predstavlja jedno od omiljenih mesta stanovanja. Monako je poznat po svom statusu poreski raj jer od svojih stanovnika ne napladuje porez, tako da je Monako utoite bogataa iz raznih delova sveta i njihovih bankovnih rauna koji ele da izbegnu porez u svojim matinim dravama (Novak okovid). Glavni je bankarski centar i dri sredstva u iznosu od 100 milijardi evra. Ono na ta svi pomislimo kada se pomene Kneevina Monako jeste porodica Grimaldi, Kasino Monte Karla i Formula 1, i zato de o tome neto vie rei biti kasnije. Porodica Grimaldi-prie i legende Uprkos svojoj maloj veliini, zemlja ima najdue vladajudu porodicu u Evropi. Dom Grimaldi je vladao Monakom preko 700 godina, poev od 1297., kada je prema legendi Franesko Grimaldi zauzeo tvravu koja je titila Monako. Legenda kae da je bio obuen kao monah, a zbog svog preruavanja uspreo je da pree suprotstavljene trupe (lukavi). Ovaj dogaaj je toliko vaan u istoriji Monaka da je prikazan na njihovom grbu. Posle Francuske revolucije 18.veka, porodica Grimaldi je proterana na vie od 20 godina. Oni su se vratili nakon Ugovora iz Pariza.

Ono odakle poinje pria o Grimaldijevima jeste pria o Grimaldiju, enovskom dravniku za vreme Krstakih ratova. Smatra se da je njegov otac bio Oto Kaneli, konzul Republike enove u 12. veku. Njegovi brojni potomci vodili su pomorske ekspedicije irom Mediterana i ubrzo postali jedna od najmodnijih porodica enove. Nasledstvo Grimaldi prestola po konvenciji ide mukom linijom. lan 1. zakona Monaka zahteva da vladajudi Princ ili Princeza nosi prezime Grimaldi. Zato se i smatra da je od 1731. godine Monakom zapravo vladala porodica Gion, kada je ak Fransoar Gion oenio Luizu Princezu Monaka, ali je morao preuzeti rezime Grimaldi kako bi se ouvala tradicija. Da bi opet 1920. godine Grimaldi naslednicu arlot oenio Pjer de Polignac, a potom isto tako preuzeo prezime Grimaldi, i postao Princ od Monaka. Iako su se razveli, a arlot odluila da ivi sa svojim ljubavnikom, iz tog braka roen je novi naslednik Rainer III koji de oeniti Holivudsku divu Grejs Keli. Zanimljivo je da postoji ogranak porodice Grimaldi u Engleskoj, koji i danas veruje da imaju vie prava na tron, jer su potomci potpuno muke linije od Alesandra Maria Grimaldi, prognanika iz enove, koji je direktni potomak Ota Kanelija. Princ Rainier III postao vladar Monaka 1949., nasledivi dedu, princa Luja II, posle njegove majke, Princeze arlot, koja se odrekla prava nasleivanja u korist svog sina. Princ Rainier je marljivo radio na popravci ratom razorene zemlje i na proirenju dravnog interesa izvan kockanja. Zaista Princ Rainier je uspeo i uinio da Monako bude lider u bankarstvu, finansijskim uslugama i drugim poslovima. Godine 1956., princ Rainier doneo meunarodni interes maloj zemlji kada se oenio amerikom glumicom Grejs Keli. Fascinacija Monakom samo je povedana roenjem novih naslednika: Princeza Karolina roena 1957., zatim Princ Albert II 1958., i princeza Stefani 1965. Tragino , princeza Grejs je poginula u saobradajnoj nesredi 1982 u 52. godini. Princeza Stefani je teko povreen u istoj nesredi i iako se fiziki oporavila sudar ju je dugo psihiki proganjao. Voljenog vladara Princa Rainiera III najozbiljnije je muilo srce zbog kojeg je vie puta podvrgnut delikatnim hirurkim intervencijama. Ugraena su mu dva baj-pasa, a 2000.godine princ je operisan ak triput za samo dva meseca, kojom prilikom mu je otklonjen deo pluda. Star i umoran, umro je 2005., nakon 50 godina vladanja. Ono zbog ega su najvie brinuli jeste to to potomci nisu izgledali zrelo da bi ga nasledili. Jo od svojih mlaih godina, Grimaldi potomci su poznati po svojim nezavisnim i tvrdoglavim nainima ivota, i estim skandaloznim odlukama, zbog kojih su bili redovni na naslovnicama ute tampe. 1978., uprkos protivljenju njene majke, Princeza Karolina se udala za Filipa Junota, starijeg oveka sa reputacijom kao plejboja. rak nije bio sredan i 2 godine kasnije par razveo, da bi se Princeza 3 godine kasnije udala za italijanskog biznismena Stefana Kaziragia, sa kojim je dobila 3 dece. Naalost, Stefano je poginuo u brodskoj nesredi 1990., ostavljajudi za sobom oalodenu porodicu. Princeza Karolina nije se ponovo udavala, do 1999. kada se udala za skandaloznog Princa Ernsta od Hanovera, nakon njegovog razvoda od prve ene, sa kojim dobija etvrto dete. Princeza Stefani pobunila se u ranom uzrastu i izjavivi u tampi da je odluna da uiva u ivotu punim pludima. Njene romantine veze su uglavnom bile kratkotrajne i trnovite. 1991. je poela da se zabavlja sa telohraniteljem, Danielom Dukrueti. Pre braka 1995. koji je trajao manje od godinu dana,par je dobio dvoje dece. Godine 1998., princeza Stefani se ponovo porodila i prialo se da je otac sasvim drugi telohranitelj. Godine 2003. Stefani je kratko bila udata za cirkusnog umetnika krotitelja slonova,ak je i ivela u cirkusu. Stefani se danas bavi modom i humanitarnim radom, a tokom ivota bavila se i muzikom i imala svoje turneje po svetu. Iako je bilo vrlo rizino prepustiti Kneevinu dotadanjem plejboju sa dva nezakonita deteta, Princ Albert II nasledio je svog oca 2005. Iako je privukao dosta panje svojim vezama sa poznatim glumicama i modelima, njegova odluka da se ne eni dovela je do sumnji da je homoseksualac. Knez ove navode odluno opovrgava i 2011.godine se eni bivom junoafrikom plivaicom arlen. Kneevski par jo uvek nema dece koja bi mogle zakonito da naslede tron. Sve dok ne dobiju dece, njegova starija sestra Karolina ostaje prestolonaslednica.

Meunarodno poznati po svom nezavisnom razmiljanju i istrajnosti u nevoljama, porodice Grimaldi je toliko deo Monaka kao stene na kojoj se nalazi drava. Za vie od 700 godina, oni su uivali blizak odnos sa ljudima nad kojima vladaju, a ovaj jedinstveni i fascinantan odnos de nesumnjivo nastaviti za generacije koje dolaze. Prineva palata Prineva palata je zvanina rezidencija princa od Monaka. Sagraena 1191., kao enovska tvrava, tokom svoje duge i esto dramatine istorije ona je bombardovana i bila pod opsadom od strane mnogih stranih sila. Od kraja 13. veka, ona je bila uporite i dom aristokratske enovske porodice Grimaldi koji ga prva naselila u 1297. Grimaldi su napoetku bili feudalni vladaoci podruja, a od 17. veka postali su suvereni prinevi, ali njihova snaga je esto potie od krhkih sporazuma sa svojim vedim i jaim susedima. I tako dok su druge vladarske porodice zidale luksuzne i moderne palate, Grimandi palata izgledala je kao tvrava, i tako postala jedna od najneobinijih u Evropi. Grimaldiji ak ni u najbolja vremena nisu mogli da priute gradnju novih palata, kao druge vladarske porodice u Evropi, nego bi u najboljem sluaju dogradili postojedu novim krilom, ili samo obnovili neki deo. Glavni razlog tome bio je nedostatak prostora. Tako, Prinev dvor odraava istoriju ne samo od Monaka, ved i porodice koja je ove godine proslavlja 716 godina vladavine iz iste palate. Palata je meavina arhitektonskih stilova i oblika, to je pouzrokovalo nedostatak simetrije. Tako da je najbolje krila i blokove posmatrati odvojeno iako formiraju jednu palatu, ujedinjenu zajednikim prizemljem. Preteno uraena u renesansnom stilu kao da maskira ranija utvrenja, kulama koje rastu iza razliitih klasinih fasada. Ove kule su uglavnom obnovljene u 19. veku. Na zadnjem delu palate nalaze se originalna srednjovekovna utvrenja i izgledaju netaknuta vremenom. Ono to vrada harmonini izgled tvravi je trostrano ograeno dvorite oko kog je sagraena palata i arkadni prolazi, koje slui i kao ceremonijalni balkon za nastupe prineva i kao glavni ulaz koji povezuje glavne prostorije palate. Iz ovog dvorita se stepenicama moe udi u niz soba i prostorija du leve strane palate. Sobe koje su veoma poznate su svakako Crvena, Zuta i Oficirska iliti Plava soba (nazvane po zidovima umotanim u svilene brokate sa portretima Grimaldi porodice), dvorana Trona, Herkules i Mazarin soba, kao i dvorana ogledala koja podseda na onu iz Versaja. Ono to je zanimljivo jeste da skoro sve sobe na neki nain podsedaju na sobe razliitih evropskih palata. Dok sve podseda na stil 18. vek palata je od 12.veka do sad ipak preivela veliki broj resturacija i obnova tako da ipak ostaje u senci stila 19. i 20.veka. Ovo sve svedoe o posvedenosti umetnosti koja se stalno obnavlja. Princ Rainier III je zasluan za vradanje najvedeg dela izgubljene slave palate u sadanjem sjaj. Danas, od juna do oktobra, palata je otvorena za posetioce. Tamo mogu da vide kraljevsko dvorite poploano sa 3.000.000 belih i obojenih kamenida formiranih u prelepe geometrijske are. Izloene su i enovske freske iz 16. veka koje prikazuju scene iz mitologije. Ono to je zanimljivo jeste to uvek moete videti da li je prineva porodica u palate ili ne, po zastavici koja je u sluaju njihovog odsustva sputena. Takoe, svakog dana u 11:55 posetioci mogu svedoiti promeni strae na glavnom ulazu u Palatu. Interesantno je da karabinjeri koji uvaju princa menjaju odore zavisno o godinjem dobu, pa su tako zimi u crnim odorama, a leti u belim. Muse Ocanographique Sa strastvenim interesovanjem u putovanja i nauku, Albert I Princ od Monaka, je jo kao mlad sam vodio 28 naunih okeanskih ekspedicija. U cilju promovisanja brzog razvoja i uticaja okeanografije, tada relativno nove nauke na poetku 20. veka, Alber je osnovao Okeanografski institut. Osnovan 1906., ovaj institut je zvanicno priznat kao veoma koristan i neohodan i sastoji se od dve ustanove: Okeanografski muzej u Monaku i Dom okeana u Parizu.

U Starom gradu (Monaco Ville) nalazi se poznati Muzej okeanografije, predivna zgrada koja se goropadno izdie iz Stene Monaka (Rock of Monaco) nad morem i tako oarava na prvi pogled! Muzej ima predivan pogled na more i izgraen je pre vise od 100 godina (29.marta 1910.) od strane osnivaa modernog Monaka, upravo Alberta I. On je mapirao znaajne delove okeana i provodio je veliki deo Prvog svetskog rata u svojoj laboratorijskoj jahti u luci Monako. Bio je veliki ljubitelj morskih dubina, a vedina eksponata vezana je ba za prineve ekspedicije. Tako se u muzeju mogu videti ostaci brojnih morskih organizama, modeli Albertovih istraivakih brodova, kao i neke od prvih podmornica. Muzej se esto vee i za slavnog okeanografa ak Iv Kustoa, koji je oduevljavao generacije svojim emisijama o podmorju, ali i vodio ovu ustanovu vie od 30 godina. Od ukrasa na fasadama, do ukrasa u salonima, cela arhitektura Muzeja je u stilu morskog sveta. Gradnja je trajala 11 godina i nalazi se na 85 metara iznad nivoa mora i prostire se na 6.000m2. Glavna atrakcija muzeja, veliki akvarijum, nalazi se u podrumu i nudi pogled u vie od 4000 morskih organizama, a 2000. godine otvoren je tzv. 'Shark Lagoon', 6 metara dubok akvarijum sa preko 450.000l morske vode, koji prikazuje ivot na koralnim grebenima. Uprkos imenu, ovde nedete videti na desetine gladnih ajkula koje plivaju oko. Postoji samo nekoliko ajkula i one uglavnom spavaju na podu akvarijuma. Ali spektakl je ipak fascinantan. Zvezde oua su mnotvo drugih arenih i udno oblikovanih tropskih riba koje plivaju okolo njih. Iz veoma arene tropske zone do opinjavajudeg mediteranskog dela, Okeanografski muzej nudi da posmatrate podvodni svet u svoj njegovoj autentinosti. Na stotinak bazena, povrine od 100 do 450.000 litara, predstavljaju dom za nekoliko hiljada uzoraka riba, vie od 200 vrsta beskimenjaka i oko stotinu vrsta tvrdih i mekih korala. Od akvarijuma do zbirki prirodne istorije, kao i ostrvo kornjaa koji se nalazi na panoramnoj terasi, muzej nudi posetiocima jedinstveno iskustvo da saznaju, zavole i zatite okeane. Verni viziji osnivaa da zajedno okupe u zajedniki sjaj dva pokretaa civilizacije: umetnost i nauku, Okeanografski muzej otvara svoja vrata savremenoj umetnosti i domadin je velikih izloba uglednih meunarodnih umetnika kao to Damien Hirst, Huang Jong ping, Mark Dion i Mark Kvin. Vie od 675.000 posetilaca godinje proe kroz Muzej. Crkva Svetog Nikolaja Crkva Svetog Nikolaja jo je poznata i po nazivima Notre Dame Immaculee- Katedrala ezgrenog zaeda u Monaku ili jednostavno Katedrala Monaka. Ona je sedite Rimokatolike biskupije u Monaku. Papa Inosentija IV, 6. decembar 1247, dao je dozvolu za izgradnju crkve posvedenu Svetom Nikolaju, zatitniku moreplovaca, da bi crkva bila zavrena 1321. godine. est vekova istorije kasnije, 1868. godine teritorija Kneevine Monaka dobila je suverenitet nad Francuskom i kada se biskupija odvojila, crkla Sv.Nikolaja je sruena. Prvi temelj nove crkve postavlja Princ arls II 6.januara 1875., da bi 12 godina kasnije nastala Katedrala Monaka koja direktno zavisi od Rimokatolike crkve u Vatikanu. Kroz konvenciju potpisanu u Vatikanu 15. jula 1981., Biskupija Monaka je podignuta na dostojanstvo sedite Nadbiskupa. Vladika arls Amarin rend je bio prvi nadbiskup. Joseph - Marie Sardu ga je nasledio od 1985. do 2000., a sadanji nadbiskup je Bernard Barsi. Katedrala je sagraena od belog kamena iz La Turbie. Na etiri ugla, na vrhu crkve stoje simboli jevanelista. Pogledom na centralna i bona vrata, mogu se videti skulpture koje opisuju scene iz ivota Marije kojoj je i posvedena Katedrala (Notre Dame Immaculee). Zvona Crkve livena su jo davne 1484. godine i preneta su iz stare crkve Svetog Nikolaja. Unutar Katedrale, sa bonih strana nalaze se kapele kao oma svetima Monaka. Ovde se nalaze grobnice nadbiskupa, knezova, prineva i princeza Monaka, kao i doskoranjeg princa Rainera III i njegove princeze Grejs Keli. Od enterijera, mogu se videti oltarski kip Nikolaja i kip Presvete Marije, umetnika Luj Brea iz 15.veka, kao i visoki oltar i presto od belog mermera i zanimljivi ikonostas iz 1500.godine.Na tavanici se moe videti ogroman mozaik Presvete ogorodice i deteta uraenog u vizantijskom stilu. Papske slube

se odravaju tokom velikih liturgijskih sveanosti u pratnji harmoninih orgulja sa etiri klavijature i 4840 cevi, otvorenim 1976., koje svojom velianstvenosti omogudavaju odravanje izuzetnih duhovnih koncerata. Zgrada je ukraavana i ulepana tokom godina zahvaljujudi pobonosti i velikodunosti lordova i Kneeva Monaka, kao i ostalog stanovnitva. Grand Casino Kazino Monte Karla je kockarski, hotelski i zabavno-umetniki kompleks u vlasnitvu S M javne kompanije, u kojoj najvie interesa ima porodica Grimaldi i vlada Monaka (po 35%). U sklopu ovog kompleksa nalazi se Veliki kazino, Nacionalni teatar, Opera i kancelarija Baleta Monte Karla, kao i hotelski smetaj i dosta ugostiteljskih objekata. Do ideje o otvaranju Kazina dola je Princeza Maria Karolina ena Princa Florestana I od Monaka, kao lukavu i profesionalno orijentisanu odluku da se Dom Grimaldi sauva od bankrotstva. Uporni finansijski problem su postali akutni nakon gubitka poreskih prihoda dva otcepljena grada, Menton i Rokubrun koji 1848. proglaavaju nezavisnost od Monaka i odbijaju da plate porez na maslinovo ulje i vode. 1854. arls III, njihov sin i bududi princ od Monaka, regrutovao je tim da bi osmislio plan razvoja i prospekat za privlaenje 4 miliona franaka potrebnih da se izgradi banja za leenje raznih oboljenja, kazino i vile u engleskom stilu. 2 godine kasnije prvi kazino je otvoren. Tokom ovog poetnog perioda kazino je premetena nekoliko puta, sve dok se konano zavrio u oblasti nazvanoj Les Spelugues . Izgradnja na ovom mestu je poelo 13. maja 1858 po dizajnu pariskog arhitekte Gobinu de Bretoneri, a zavrena je 1863. Takoe je i nekoliko naziva promenjeno kako bi bilo to privlanije posetiocima, Monte Karlo je izabrano u ast Princa arlsa od Monaka, osnivaa kazina. Polako su godinama za redom dodavani objekti poput Opere,Pozorita, Hotela i Kafea Paris... Kazino poseduje dosta objekata u svrhe igranja razliitih igara: razni oblici ruleta, blek dek, slot maine, slep dek, teksas holdem, crveno-crno i razne igre sa kockicama Ono to je zanimljivo jeste da stanovnici Monaka ne smeju da se kockaju i zabranjen im je uopte ulaz u kazino. Dokumenta se proveravaju jo na ulazu i ulaze samo punoletni. Kazino je bio domadin 9 od 10 finala Evropskog Pokerskog turnira. Takoe u Kazinu je snimano dosta filmova Dejms onda, kao i filmovi Oceans 12 (Ponovo u igri) i In Time, i pored toga sluio je kao inspiracija u dosta digitalnih crtanih filmova. Pored Kazina prolazi trasa Monako Grand Pria, trke Formule 1. Formula 1 Formula 1 (F1) je najbra i verovatno najatraktivnija trka motornih vozila . Temelji se zasnivaju na serijama trka koje se odravaju na posebnim stazama ( tzv. pistama ) ili na zatvorenim gradskim ulicama. Jedna od najpoznatijih trka F1 je definitivno Velika nagrada Monaka - Monaco Grand Prix. 14. aprila,1929. u 13:30, otvorena je prvi put u ast Princa Luisa II. Grand Prik Monako je roena posebno zahvaljujudi predsedniku Anthoni Noghes koji je pokazao jaku volju, kako bi mogli da organizuju trku u najmanjoj evropskoj dravi dogaaj ovog obima. Ova trka nije bila tada deo ampionata F1. Na ovaj datum, 16 takmiara zapoelo je trku od 100 krugova. Te godine, prosena brzina bila od 80,194 km /h i pobednik je bio Vilijams (Bugati). Velika depresija ranih '30-tih dovela je do manjka novca i interesovanja za Grand Prik trke. Godine 1950. U Monte Karlu je odveena druga trka u sklopu prve sezone zvaninog takmienja za ampionat Formule 1. Tada bududi petostruki ampion sveta Huan Manuel Fano pobedio je svoju prvu trku u Formuli 1, i taj rekord od pet titula je tek nakon pola veka oborio Mihael umaher. Do 1955 . odrana je jo samo jedna trka ( 1952. ), a od te godine sve do danas neprekidno se odravaju trke za Veliku nagradu Monaka. Danas Grand Prik Monako je meunarodno poznat ak i najmanje zainteresovanim za moto sport. Ova trka je jedna od najpoznatijih u celoj istoriji, kako zbog mesta na kome se nalazi, tako i zbog duge tradicije trkanja. Svake godine na stazi se okupi meka svetskog det- seta da bi posmatrala najbre

vozae u pobednikoj borbi za prestino mesto u istoriji ove trke. GP Monaka se smatra jednom od najprestinijih trka u svetu automobilizma, rame uz rame sa krunim trkama Indijanapolisa 500 ili 24 sata Le Mana. Nakon raznih modifikacija na poetnoj stazi, duina kruga trenutno iznosi 3.367 km koja je ostala gotovo identina od 1950.. Na poetku kruga,kada pree crtu, voza brzo stie do Sent Devote krivine, mesto mnogih nesreda. Staza vodi na gore do levo-desno krivine pored kazina Monte-Karlo, i odatle ide dole do desne krivine Mirabo. Ona zatim nailazi na najsporiji prelaz trke: Virage Fairmont (ranije Virage Hiatt), kod Fairmont Hotela. Deo Portier dovodi vozae do mora, gde staza prolazi tunel i nastavlja put u blizini luke. Zatim ukljuenje levo od prodavnice duvana, pored bazena, pa otra krivina sa desne strane kod Rascasse, pradeno krivinom Entoni Noghes, zatim konano do puta sa tribinama. Zbog svoje duine Grand Prix je ograniena na 78 okreta. Svi vozai F1 sanjaju o pobedi na mitskoj stazi Monaka koja je najsporiji i najtei deo Svetskog prvenstva Formule 1. Onaj koji pobedi u Monaku to zaista i zasluuje, jer ak imala greka u ulicama kneevine moe biti fatalana. Kvalifikacije su uvek odreene, a prestizanje je gotovo nemogude. Meutim,dobra kontrola formulom moe da obezbedi mesto i poene. Kvalifikacije se odravaju po sistemu eliminacija. Ima 3 runde. U prvoj rundi koja traje 20 minuta izlaze svih 24 vozaa na stazu, najbrih 15 u toj rundi prolaze u slededu. Druga runda traje 15 minuta , i najbrih 10. prolazi dalje . Treda runda traje 10 minuta i najbri u toj rundi osvaja poetnu poziciju u trci. Trka poinje krugom za zagrejavanje, nakon kojeg se bolidi poreaju na startne pozicije koje su osvojili u kvalifikacijama. Ako voza iz nekog razloga ne krene u krug za zagrejavanje krede u trku sa zadnjeg mesta. Svetlosni signali oznae poetak trke i trka moe poeti. Trka je duga oko 260km i ograniena je na dva sata. Za vreme trke vozai ulaze u boks jedan ili vie puta na dolivanje goriva i eventualnu zamenu guma ako ugroavaju vozaev nastavak trke.