Pojam holivudskih diva nekad i sad obuhvada potpuno razliite osobine, izgled i brojne druge karakteristike. Tzv.

Zlatno doba Hollywooda koje je trajalo otprilike od 1910. do 1960. obiljeile su ljepotice zbog kojih je ivot u Hollywoodu zapravo dobio epitet raskonog. ivjele su ivote zvijezda, bile graciozne i zaustavljale dah kad god su se pojavile na filmskom platnu. Nisu postajale zvijezde zbog skandala i kontroverza koje bi izazvale, ved je presudna za njihov status dive bila osobnost, stav i kar akter zbog kojeg su se po neemu razlikovale od ostalih ena svog vremena. Joan Crawford (1905. - 1977.) publika je dobro prihvatila tijekom razdoblja depresije u SAD-u. Za ulogu u filmu 'Mildred Pierce' 1945. je dobila Oscara. Udavala se etiri puta, a nakon smrti etvrtog supruga Alfreda Steela postala je predsjednica uprave Pepsi -Cole. Posvojila je petero djece od kojih je dvoje razbatinila jer nije bila u dobrim odnosima s njima. Njena kdi Christina nakon majine je smrti napisala biografiju u kojoj glumicu opisuje kao enu koja je nju i njenu bradu psihiki i fiziki zlostavljala cijeli ivot.

Vuk samotnjak
Otkako znam za sebe elja mi je da me svi puste na miru. Ne volim gomile niti mi je mnogo ljudi drago. Oduvijek sam bila pomalo udljiva, rekla je Greta Garbo (1905. 1990.) u jednom od rijetkih intervjua koji je dala. Garbo se nikad nije udavala niti imala djece. - Otkako znam za sebe elja mi je da me svi puste na miru. Ne volim gomile niti mi je mnogo ljudi drago - G. Garbo Deveta na listi najboljih glumica svih vremena Amerikog filmskog instituta (AFI) je Njemica Marlene Dietrich (1901. - 1992.). Tijekom Drugog svjetskog rata doselila se u Ameriku i dobila dravljanstvo. Udala se samo jednom, a zapamdena je ostala po tome to je u svakoj ulozi koju je odigrala pokazala neku novu karakteristiku za koju dotada nitko nije ni nasludivao da postoji. Kad je dola u Ameriku potpisala je ugovor s Paramount Picturesom koji su je plasirali kao oponenticu veanki Greti Garbo. Prvi film koji je Marlene snimila na engleskom jeziku bio je 'Morocco'. Izgovor joj je bio jako lo.

Katherine Hepburn dri rekord u broju dobivenih Oscara

Najvie Oscara na svojoj polici imala je Katherine Hepburn (1907. - 2003.). Za najbolju glumicu nominirana je ak 12 puta, a nagradu je osvojila etiri puta. Uloge u filmovima 'Morning Glory', 'Guess Who's Comming to Dinner', 'The Lion in Winter' i 'On Golden Pond' donijele su joj zlatne kipide, a dobila je i brojne druge nagrade. Bila je u vezi s Howardom Hugesom i Johnom Fordom, no udala se samo za kolegu glumca Spencera

Tracyja. Bili su najintrigantniji brani par svog vremena i esto se prepucavali, a tijekom njihova nadmudrivanja ljudi koji su ih sluali nisu mogli zakljuiti to vie uzbuuje i veseli suprunike; uivaju li vie jedno u drugom ili u prepirci. - Brak je prokleto nepraktina stvar. Voljeti potovati i sluati. Da je jednostavno, ljudi zbog toga ne bi morali potpisivati ugovor. Ljubav nema veze s onime to se nadate dobiti. Rije je samo o onome to ste voljni dati. A to bi trebalo biti sve - rekla je jednom Katherine. 'Dangerous' 1935. i 'Jezebel' 1938. Bette Davis (1908. - 1989.) su osigurali dva Oscara, a 1962. godine nominirana je u ak deset kategorija no ni jednu nagradu nije osvojila. Steven Spielberg na aukciji je kupio dva zlatna kipida koja je Bette osvojila, no odluio ih je vratiti Akademiji. Davis je bila prva ena predsjednica Akademije filmskih umjetnosti i znanosti (AMPAS). Udavala se etiri puta i AFI ju je stavio na drugo mjesto liste najvedih zvijezda svih vremena.

Zapoela eru platinastih plavua

Prva popularna platinasta plavua koja je uivala u statusu fatalne ene Hollywooda bila je Jean Harlow (1911. - 1937.). Preminula je ved sa 26 godina od zatajenja bubrega, a tijekom ivota glumila je u 42 filma i udala se tri puta. Ved na poetku karijere potpisala je ugovor za Metro Goldwyn Mayer (MGM) i svi su je tamo zvali Baby, osim Clarka Gablea koji ju je doivljavao kao sestru. Upravo je s Gableom snimila zadnji film u karijeri, 'Red Dust'. - Mukarci me vole zato to ne nosim grudnjak. ene me vole zato to ne izgledam kao djevojka koja bi im ukrala mua. Barem ne dulji period vremena - izjavila je jednom prilikom Jean. - Mukarci me vole zato to ne nosim grudnjak. ene me vole zato to ne izgledam kao djevojka koja bi im ukrala mua - J. Harlow Za ulogu u filmu 'Kitty Foyle' Ginger Rogers (1911. - 1995.) 1940. dobila je Oscara. Tijekom karijere snimila je ukupno 73 filma, a najvedi je utisak ostavila kao plesna partnerica Freda Astairea u brojnim mjuziklima. Osim to su skupa plesali, Fred je prema njoj gajio romantine osjedaje, no ona je za prvog supruga izabrala drugog plesaa, Jacka Peppera. Nakon njega udala se jo etiri puta. 'Zameo ih vjetar' 1939. i 'Tramvaj zvan enja' 1951. Vivien Leigh (1913. - 1967.) donijeli su dva Oscara. Njen brak s Laurenceom Olivierom bio je jako turbulentan. Prvo su imali tajnu aferu jer je ona bila u braku s odvjetnikom Leighom Holmanom, a on s Jill Esmond. Kad su partnerima priznali da su zajedno i da ih varaju, oni se nisu htjeli rastati od njih, no Laurence i Vivien ivjeli su skupa unato tome. Nakon nekog vremena dobili su

rastave i vjenali se u Santa Barbari. Olivier je poeo uoavati da se njegova draga udno ponaa. Tada su joj dijagnosticirali bolest koja se danas zove bipolarni poremedaj zbog kojeg je imala este nervozne ispade kojih se nakon manine epizode ne bi ni sjedala. Uz to, bolovala je i od tuberkuloze od posljedica koje je i preminula.

Svetica pa kurva pa opet svetica

Ingrid Bergman (1915. - 1982.) AFI je stavio na etvrto mjesto najboljih enskih glumica svih vremena. Najzapaenija je njena uloga Ilse Lund u filmu 'Casablanca' u kojem je glumila s Humphreyjom Bogartom. Dobila je dva Oscara za glavnu ensku ulogu, za uloge u filmovima 'Gaslight' 1944., 'Anastasia' 1956. te Oscara za sporednu ulogu u filmu 'Murder On The Orient Express' 1975. godine. Uloge je birala paljivo, a sudedi po brojnim drugim nagradama filmske industrije uz tri Oscara, birala je mudro. Udavala se tri puta. Tijekom snimanja filma 'Stromboli' 1950. upustila se u aferu s Robertom Rossellinijem iako je bila udana ena. Rastala se i udala za Rossellininja. Zbog toga je na sebe navukla bijes Hollywooda te slijededih sedam godina nije dobivala nikakve uloge, no to se promijenilo. - Bila sam svetica pa kurva i nakon toga opet svetica, sve to u jednom ivotu. Ljudi nisu oekivali da imam emocije svojstvene svim drugim enama. Ne alim za niime. Ne bi ivjela ivot kao to jesam da sam brinula o tome to de ljudi redi. Sredu ine dobro zdravlje i loe pamdenje - tvrdila je Bergman. Zbog uloge u filmu 'Gilda' Rita Hayworth (1918. - 1987.) postala je seks-simbol 40-ih, a AFI ju je uvrstio na listu najvedih zvijezda svih vremena, no u 37 godina karijere tijekom kojih je glumila u 66 filmova nije ni jednom nominirana za Oscara. Interes javnosti, osim uloga koje je glumila, budio je i njen ljubavni ivot. Udavala se pet puta, a najpoznatiji suprug bio joj je Orson Welles.

- Svi mukarci koje poznam zaljubili su se u Gildu, a probudili se pokraj mene - R. Hayworth - Svi mukarci koje poznam zaljubili su se u Gildu, a probudili se pokraj mene. Nitko ne moe biti Gilda 24 sata dnevno - rekla je jednom Rita koja samu sebe nije doivljavala kao seks-simbol ved kao komiarku koja dobro plee.

Tragine smrti
Grace Kelly (1929.- 1982.) proglaavali su najljepom enom njenog vremena. Mnogi su isticali da je ljepa od svoje kolegice i suvremenice Marilyn Monroe(1936. - 1962.). Uloga u filmu 'Djevojka sa sela' Grace je osigurala Oscara. U 'Mogambu' je glumila uz jo jednu divu onog vremena, Avu Gardner (1922. - 1990.) koja je za ulogu dobila nominaciju za

Oscara. Zvjezdani status i pomalo drska ljepota, Avu su uinili ljepoticom u ijem su drutvu htjeli uivati mnogi mukarci. Bila je u braku s Mickeyom Rooneyjom, Artijem Shawom i Frankom Sinatrom. Ljubovala je i s avijatierem Howardom Hugeso m te toreadorem Luisom Miguelom Dominguinom s kojim ju je upoznao Ernest Hemingway u ijem je bazenu u kudi u panjolskoj esto plivala gola. Izmeu nje i pisca nije bilo nieg osim magnetske privlanosti. Dok je Merlinka svojim snenim pogledom, njenim uzdasima i figurom nalik pjeanom satu pomutila um Johna F. Kennedyja i njegova brata Roberta te Joea DiMaggia, Grace Kelly u svom je ivotu ljubila samo jednog, monegakog princa Rainera III. Mediji su pisali o princezinim aferama, no ni jedna od njih nikad nije potvrena. Najvie je praine podigla njena navodna ljubav s Clarkom Gabelom. Monroe je dodatno popularizirala platinasto plavu kosu, a njeno ponaanje prozvano je tipinim za dive u pravom smislu rijei. Obje su tragino preminule. Grace Kelly do ivjela je modani udar dok je kder vozila kudi s obiteljskog imanja i automobilom se sjurila u provaliju te preminula na mjestu. Kder joj je preivjela. Smrt Marilyn Monroe proglaena je nesretnim sluajem predoziranja tabletama, no to objanjenje od prvog dana izaziva brojne kontroverze jer se sumnja da su je zapravo ubili ljudi usko povezani s mafijom i Kennedyjevima. Mnoge ljepotice dananjice trude se pribliiti kultnom statusu Marilyn Monroe, no ni jednoj to nije polo za rukom.

Pjevala je JFK-u na zadnjem roendanu

Jo jedna ljepotica koja je u Hollywoodu ostavila snaan utisak je Audrey Hepburn (1929. - 1993.). Osvajala je djevojakim armom i dostojanstvenom enstvenodu. Najpoznatija je po ulozi u filmu 'Doruak kod Tiffanyja' u kojem je eznutljivo gledala u izlog draguljarnice. Oscara je ipak dobila za ulogu u filmu 'Praznik u Rimu'. Bila je zaruena za Jamesa Hansona i ved su isplanirali cijelo vjenanje, no Audrey je odluila da njihov brak ba ne bi bio dobar potez. Udala se dva puta: prvo za glumca Mela Ferrera, a zatim Andrea Dottija. Kako je Merlinka pjevala 'Sretan roendan' JFK-u, tako je godinu dana nakon nje, 1963., Audrey uinila isto. Bivem je predsjedniku to bio posljednji roendan.

Kraljica aerobika
Dva Oscara za izvanrednu filmsku izvedbu ima Jane Fonda (73). Njen svojevrsni zatitni znak je to to je uglavnom glumila ene koje nisu u vezi zbog loih prijanjih iskustava. Samu sebe opisuje kao liberala i feministkinju. Aktivistica je i borac za prava ena. Sudjelovala je u protestima protiv rata u Vijetnamu i onog koji SAD vode u Iraku. Udavala se tri puta, a posljednji brak s Tedom Turnerom kraljica aerobika, koja je od 1982. do danas objavila vie od 20 videa s vjebama, opisala je slijededim rijeima: 'Ted misli da je ljubav kad si s njekim 24 sata dnevno i ne odvaja se od njega i udovoljava svim njegovim prohtjevima. To nije ljubav, to je veza kakvu dijete ima s dadiljom. Osvojila je

dva Oscara, prvi 1971. za ulogu prostitutke u filmu 'Klute', a drugog za ulogu u filmu 'Comming Home'.

Seks simbol i nakon to su napunile 70

Sophia Loren (76) u jednom je intervjuu izjavila da je seksepil neto s im se rodi i ima ga i kad navri sto godina. Na listu najseksepilnijih ena svijeta uvrtena je i nakon to je navrila 70 godina pa je njen status najvedeg seks simbola svih vremena u potpunosti opravdan. - Sophia je ena koja vas tjera da mislite sve nedoputene misli - izjavio je jednom Clark Gable kojeg se povezivalo i sa Sophijom. Za ulogu u filmu 'Dvije ene' nagraena je Oscarom te je dokazala da uz to to ima 'ubojito' tijelo zna i glumiti. Unato glasinama o aferama, Sophia je cijeli ivot voljela samo jednog ovjeka, Carla Pontija. zaljubila se u njega kad je imala samo 15 godina, a on 37. Vjenali su se sedam godina nakon toga, no morali su ponititi brak kako bi izbjegli optube za bigamiju bududi da je Carlo u vrijeme vjenanja jo bio oenjen. Kad se uspio rastati ponovo su se udali. Sophia mu je bila vjerna do njegove smrti. - Sophia je ena koja vas tjera da mislite sve nedoputene misli - C. Gable o S. Loren - Ne mogu ni zamisliti da volim nekog drugog nakon Carla, a kamoli da se udam - rekla je Loren. Sophijina suvremenica je Brigitte Bardot (76). Plavokosa Francuskinja oarala je ljepotom, ali i inteligentnim stavovima o brojnim svjetskim problemima. Bila je omiljena na filmskom platnu, ali i izvan njega. Simone de Beavuoir prozvala ju je lokomotivom enske povijesti. Ljepotica se udavala etiri puta.

Zvijezde od najranije dobi

Najpopularnije dijete svih vremena, Shirley Temple (82), ved je sa etiri godine potpisala ugovor s Educational Picturesom kojima se svidio njen talent za ples i pjevanje. Proslavila se filmom 'Stand Up And Cheer!', a 1934. dobila je posebnog AMPAS-a. Kako je imala samo est godina kad je dobila priznanje, dali su joj i minijaturni kip Oscara. U periodu od 1936. do 1938. njeni su filmovi zaraivali vie od onih koje su snimali Clark Gable, Robert Taylor, Bing Crosby, Joan Crawford i mnoge druge odrasle zvijezde tog vremena. Jo jedna zvijezda koja je ari Hollywooda otkrila u jako ranoj dobi je Judy Garland (1922. - 1969.). I danas razveseljava publiku kao Dorothy u 'arobnjaku iz Oza'. Za tu je ulogu sa 17 godina dobila posebno priznanje AMPAS-a. Dobila je i Zlatni globus, Grammy i Tony. Bila je gay ikona, a popularna je bila i meu heteroseksualnim mukarcima pa se stoga

udavala ak pet puta.

Udala se ak osam puta

Jo jedna zvijezda 'zlatnog doba Hollywooda' je Elizabeth Taylor (78). Panju je mamila neprikosnovenom ljepotom i glumakim talentom, ali i svojim privatnim ivotom. Rekorderka u broju brakova udala se ak osam puta od ega dva puta za Richarda Burtona kojeg mnogi smatraju za ljubav njena ivota. - Priao mi je i pitao me je li mi ikad itko rekao koliko sam prekrasna. Pomislila sam, Isuse, takav zavodnik, intelektualac i uleti mi s tako otrcanom reenicom. Tada sam primijetila da mu se ruke tresu kao lude i da je uasno mamuran. Uinilo mi se da me se na neki nain boji. Saalila sam se nad njim, djelovao je tako ljudski. Tada je poela naa afera - otkrila je Taylor. - Mogla sam popiti vie od svih i dok su svi ved popadali pod stol od alkohola ja sam i dalje pila - E. Taylor I danas ivi raskoan ivot holivudske zvijezde. Zbog problema s alkoholom 1980. je bila na lijeenju u klinici. - Kao da sam imala neki zaseban rezervoar u koji sam toila alkohol. Mogla sam popiti vie od svih i dok su svi ved popadali pod stol od alkohola ja sam i dalje pila. Prestrano je koliko sam dobro podnosila alkohol - rekla je Liz. Najpoznatija je filmska Kleopatra svih vremena. Dobila je dva Oscara, prvog 1961. za ulogu u filmu 'Butterfield 8', u kojem je glumila prostitutku i drugog za ulogu u filmu 'Tko se boji Virginije Woolf?' 1966. u kojem je glumila s Burtonom. Za nagradu Akademije nominirana je ukupno pet puta, a 1992. primila je Jean Hersholt nagradu koju Akademija dodjeljuje za humanitarni rad. Uz zvijezdu na holivudskom etalitu slavnih, Liz ima i ulicu koja nosi njeno ime u Iowi.

Amerika sirena
Ja sam samo plivaica kojoj se posredilo u ivotu. Zvali su me amerikom sirenom jer se svima inilo da mogu beskonano dugo ostati pod vodom, rekla jeEster Williams (89). Prvi se put na filmu pojavila u kratkom filmu 'Andy Hardy's Double Life'. MGM za nju su osmislili posebnu vrstu filmova, mjuzikle na vodi. Udavala se etiri puta, i 1960. snimila zadnji film, a nakon toga postala uspjena poslovna ena i povremeno se pojavljivala na televiziji i priala o svojoj filmskoj karijeri.

+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Fotografija i moda: Dodir zlatnog Holivuda

Modna fotografija zauzima poasno mesto u istoriji fotografije i kao takva zasluuje nau panju. Za danas smo odabrali nekoliko njenih fantastinih predstavnica, ali i onih fotografija zabeleenih iz vremena zlatnog Holivuda i kasnih godina dvadesetog veka. Moda na ovim fotografijama je vie nego dostojna divljenja. Zato ne biste poput lepotice Ester Vilijams (Esther Williams) poneli iroku koulju u kombinaciji sa lepravom suknjom ili moda vie nego ikad potencirali na damskim detaljima poput lepeze sa kojom je esto pozirala amerika manekenka Dovima (Dovima). Ukoliko ste dovoljno hrabre ponesite ovog leta kratku frizuru a la Audrey. Sandale koje se veu oko lanka tankim kaiem opet su u modi. Biseri i eiri vam ove sezone mogu biti omiljeni detalji. Neka vas inspirie stil Doan Kolins (Joan Collins) i Natali Vud (Natalie Wood). Budite dama u svakoj prilici!

+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Jaka, seksi silueta po uzoru na glamuroznu damu iz etrdesetih godina XX veka glavni je trend koji za jesen i zimu 2007/2008 izdvajaju stilisti najpoznatijeg modnog magazina na svetu, "Vogue". Akcenat na ramenima, istaknuti struk, suknje srednje duine i ogrtai do poda "zapovesti" su kreatora visoke mode za predstojedu sezonu, kojom provejava eho zlatnih godina Holivuda. Ako elite ba ovakav "look", a da iskoristite stvari koje ved imate u ormaru, najjednostavnije je da naglasite struk tankim kaiem, koji sigurno ved posedujete. Glamur u kombinaciju "ubacite" detaljima od perja ili koe, ali pazite na boje - neka osnovna kombinacija bude u klasinim tonovima, a "otkaite" na detaljima. Ovakav modni izbor najbolje ide uz bled ten i minimalnu minku - znai, saekajte da "sperete" bronzanu morsku boju, pa tek onda "postanite" holivudska zvezda iz prve polovine prolog veka.

Duina? Izaberite midi! Za jesen i zimu, izaberite malo due bermudice i suknje, posle letnjeg "ultra minija". Uz "midi" suknje i bilo koji drugi komad garderobe do-ispod-kolena, zaboravite ravne cipele: imperativ je da budete na tiklama, u suprotnom - od "trendi" izgleda nema nita. Uz ovaj fazon dozvoljeno je i "slojevito" oblaenje - alovi i tunike izgledade odlinu u vaoj "midi-kombinaciji". Crno uz crno - totalni hit Crno je uvek "in", a kreatori za ovu sezonu preporuuju kombinovanje crnih komada razliitih materijala, pa odlino izgleda ak i kombinacija plia i svile. Pazite da ne preterate sa kombinacijom tekstura - ali slobodno kombinujte mat crnu suknju ili pantalonice sa "ljatedom" kouljom, naravno crnom. Povratak odela - ali sa suknjom Ponovo je u modi i odelo sa suknjom - umesto pantalona. Suknje su krojene za sve ukuse - od "krunih" do totalno uskih i ravnih. Jaknice su "casual", izrezane ili krojene da prate liniju tela. Dizajneri su se za ovu sezonu "poigrali" i sa proprorcijama, pa je totalno "trendi" i kombinacija totalno uske jaknice sa balon-suknjom. Idealna duina suknje je od malo iznad do malo ispod kolena. ik mantili i kaputi Ako sve ostalo za predstojedu sezonu ved imate, u oping de vas "naterati" novi modeli totalno ik mantila i kaputa, obavezno sa kaiem. Da upotpunite "fazon", kosu uz va novi mantil poeljajte preko glave, a intenzivno naminkajte samo oi - zavodljivim pepeljastim tonovima. Izgledajte kao... admiral! Military stil opet je "in" - ali ne onaj maslinasti, maskirni, ved admiralski, mornariki. Ovaj fazon odlino izgleda uz jednostavne pantalonice ili suknje, a kombinaciju privlanom ine zlatni dugmii, epolete. Detalji uz ovak "look" su crveni ili zlatni. Seksi preveliki demperi Ljubiteljke vune radovade se ove zime: za svaki dan, stilisti preporuuju dempere svih

oblika. Modna preporuka je - kupite demper broj vedi od vaeg: izgledade totalno seksi kad vam "sluajno" izviri rame, jo ako ga kombinujete sa mini suknjom....! Uz vuneni prsluk ili top unesite malo "drame" - rukavicama do lakata. Boje - kao kolarke Kad odaberete va osnovni fazon u klasinim bojama, poigrajte se dreavim momentima: kreatori su na "in" listu ubacili boje u kojima dete izgledati kao kolarke - trendi je ak i uta. Ipak, najvie je detalja boje purpura, u svim nijansama. Obavezno "nabacite" neki znaajniji komad u toj boji - haljinicu, jaknicu... ali ako ostajete u klasici, "vriteda" tana ili cipele uinide da se svi okrenu za vama. Pazite koju boju birate - a birajte ono to ide uz boju vae koe.

+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Marilyn Monroe - seks-simbol 20. veka

Da je Norma Din (Norma Jean), odnosno Merilin Monro (Marilyn Monroe), imala vie snage da se suoi sa surovom realnodu, pre dva meseca, tanije prvog juna, napunila bi 85 godina. Tokom svog isuvie kratkog ivota prevazila je mnogo uspona i padova, i bila neshvadena i nesredna i pored ogromne slave i uspeha. Sama sebi bila je najvedi neprijatelj i pretnja koja je dovela do kraha. Detinjstvo je provela u sirotitu i hraniteljskim porodicama. Ni dan-danas ne zna se sa sigurnodu ko joj je otac, a majka je zbog psiholokih problema smetena u duevnu bolnicu. Prvi put udala se sa 16 godina za Dejmsa Doertija (James Dougherty). Njihov brak kratko je trajao, samo etiri godine. Normu je ponela elja za slavom, i iako je volela svog mua, nije bila spremna da mu posveti svoju panju. U to vreme radila je u fabrici municije, gde ju je i otkrio fotograf. Ubrzo je postala uspean model, ali je za sebe imala vedi san - da postane glumica. Posle

razvoda, njena karijera doivela je nagli uspon. Ubrzo je potpisala prvi filmski ugovor, obojila svoju kosu u platinastoplavo i promenila ime u Merilin Monro.

Svoju ulogu zvezde obezbedila je 1953. godine, ulogom u filmu "Nijagara". Godinu dana kasnije udala se za Doa Dimaa (Joe DiMaggio). Posle par meseci, Merlinka je snimila kultnu scenu u kojoj joj vetar die haljinu. Svaki put kad bi se haljina digla, publika bi se uzbudila, a Dimao poludeo od ljubomore. Merilin je zatraila razvod posle samo devet meseci braka zbog psihikog nasilja.

Godinama kasnije obratila mu se za pomod zbog psihikih problema. Njen psihijatar ju je, godinu dana pre njene smrti, smestio u psihijatrijsku bolnicu, gde se nalazila na odeljenju za najtee sluajeve. Kako se nije mogla sama odjaviti, pozvala je Dimaa, koji je izvadio iz bolnice. Nakon njene smrti, Dimao je otiao po njeno telo i sam organizovao sahranu. Dvadeset godina slao je na njenu grobnicu buket crvenih rua, tri puta nedeljno. Za razliku od njena druga dva mua, Dimao nikada nije govorio o njoj za medije, niti se ikada ponovo enio. Samo pola godine nakon razvoda od Dimaa, ponovo je stala na ludi kamen, sada sa dramaturgom Arturom Milerom (Arthur Miler). Venanje se krilo od medija i javnosti. Merilin je zatrudnela, meutim, ubrzo je saznala da boluje od endometrioze i da je trudnoda vanmaterina, i zavrilo se pobaajem. Taj gubitak nikada nije mogla da preboli. Posle etiri i po godine zajednikog ivota, brak je okonan. Najvedu slavu postigla je u filmu "Neki to vole vrude" ("Some like it hot"), za koju je dobila Zlatni globus kao najbolja glumica u mjuziklu.

Slikala se i za "Vogue", a njeno telo krasilo je naslovnu stranu asopisa "Playboy".

Posle pobaaja poela je da konzumira velike koliine tableta za smirenje, koje su je dovele do zavisnosti. Nije vie mogla ni da zaspi bez njih. Redovno je kasnila na snimanja, nije vie bila koncentrisana i njena karijera morala je biti okonana.

U maju 1962. godine ostvarila je poslednji poznat javni nastup, pevajudi "Sredan roendan, dragi predsednie" na proslavi roendana predsednika Dona Kenedija (John Kennedy). Petog avgusta 1962. godine spremaica je nala Merilin mrtvu u njenom domu u Los Anelesu. Lekari su zakljuili da je uzrok smrti predoziranje tabletama za spavanje. Ostala su pitanja o okolnostima pod kojima je preminula, a postoje i teorije zavere da su za njenu smrt odgovorna brada Kenedi.

Merilin Monro bila je i ostala prototip holivudske filmske zvezde. Ostavila je neizbrisiv trag ne samo u kinematografiji, ved i modi. Oslobodila je ensko telo i iskazala veliku erotinost kroz svoje odevanje. Nedavno je na aukciji prodata njena uvena bela haljina za ak 4,6 miliona evra. Modna kuda "Dolce & Gabbana" predstavila je itavu kolekciju inspirisanu Merlinkom. U Los Anelesu postoji muzej u kojem se uvaju sve njene haljine i kostimi iz filmova. Svojom platinastom kosom i figurom peanog sata plenila je i izazivala divljenje irom sveta. ene i dan-danas nose frizure i haljine nalik na njene, i po svemu sudedi to de jo dugo trajati.
+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Dive XX veka: Misteriozna nimfa filmskog platna

Lepota je neto to izvire iz due, a isijava na licu. Meutim, kako iz subote u subotu saznajemo mnogo toga iz ivota ovih prelepih diva, sve nam ukazuje na to da njihove due nisu bile ni upola lepe i iste kao njihova lica. Ali, ako je neija lepota potpuno zasenila lini ivot, to je bila njena. Ona je bila toliko oboavana da je publika nekada proputala replike, ili itave scene, slepo zaneta njenim treptajem oka, zamahom kosom, ili nekim zavodljivim pokretom. Detinjstvo je provela u nematini, ali joj je slava ubrzo nadoknadila sve to nije imala. Bila je predodreena za romantine uloge i publika je pamtila po ljubavnim scenama u kojima je uglavnom igrala neku femme fatale, mada sama to nije bila. Likovi koje je ona tumaila bili su toliko realni, umela je da pokae svaku ljudsku osobinu koju je od nje reditelj traio, ali paradoksalno je da je u realnom ivotu bila jedna hladna i tajanstvena ena, koju niko nikada nije mogao da dokui. Njen ljubavni ivot je bio obavijen velom tajni, a neke otkrivene govore o biseksualnim i lezbijskim afinitetima. Pored svoje jedinstvene lepote

ostala je upamdena kao ena koja se na vrhuncu svoje karijere i u zenitu svetske slave povukla iz javnog ivota i tako stvorila mit o sebi po imenu Greta Garbo. Greta Garbo, ili pravim imenom Greta Lovisa Gustafson (Greta Lovisa Gustafsson), roena je 18. septembra 1905. godine u Stokholmu kao trede dete siromanih seljaka. Oni su bili toliko siromani da su im odmah poto se rodila, predlagali da devojicu daju na usvajanje. Siromani, ali bogati roditeljskom ljubavlju, odluno su odbili takav predlog i tako je malena Greta bila osuena na Per aspera ad astra. Porodica je ivela u predgrau Stokholma, u uslovima skromnijim od najskromnijih. Kao i vedina devojica, matala je o tome da jednog dana postane velika glumica i svojom slavom omogudi sebi ivot u izobilju. Ta elja je vodila laganim koracima do konanog ostvarenja, pa je mala Greta krenula sa glumakim takama jo u kolskim predstavama. Ali put devojice Grete, je bio sve trnovitiji. Greta je morala da napusti kolu i da pone da radi sa etrnaest godina, nakon to joj je otac preminuo od tada opake tuberkuloze. Greta je kasnije negde govorila da je dugo imala kompleks nie vrednosti to nije zavrila kolu. Radila je kao asistent berberina, pa u butiku "PUB" na odeljenju za eire. Njeno lice uskoro je osvanulo na stranicama prodajnih kataloga pomenutog butika, a nakon toga i u reklamama. elja za ostvarivanjem cilja da postane velika glumica naterala je Gretu da upie pozorinu akademiju gde su joj prognozirali uspenu i lepu karijeru. Tada je imala samo esnaest godina. Nakon to je upoznala tada slavnog reditelja nemog filma, Morica Stilera (Mauritz Stiller) koji je naterao da smra desetak kilograma, dobija ulogu u filmu "Legenda o Gosti Berlingu" (The Saga of Gosta Berling), odnosno u dramatizaciji istoimenog romana koji je nagraen Nobelovim priznanjem za knjievnost, autorke Selme Lagerluf (Selma Lagerlf). Ono to je bilo neophodno je pronadi prezime koje se lako pamti, i zamenjuje za porodino Gaustafson. Jedna od verzija, i najrealnija, je da joj je Stiler izabrao prezime Garbo, koje na norvekom jeziku znailo nimfa ili umski duh. Stiler je izuzetno cenio Gretu, i bio je oduevljen njenom pojavom i njenim talentom. Smatrao je da je ona ena koja de obeleiti holivudski film, bez roka trajanja. 1924. godine u Berlinu, Greta je upoznala Luisa Majera (Louis B. Mayer), direktora produkcijske kude MGM. Tako se iste godine nala u Holivudu i postala glavna zvezda zvunog filma, u kome se snala mnogo bolje od ved renomiranih filmskih glumaca. Prvim snimljenim filmom "Bujica" (Torrent), nije postigla onakav uspeh o kakvom je sanjarila celo svoje detinjstvo i razoarana se predala malodunosti i depresiji. Ugovor sa producentima i insistiranje reditelja, kao i njihova vera u uspeh Garbo, naterala je da nastavi sa snimanjem bez obzira na njeno duevno stanje. Tredim filmom "Put i avo" (Flesh and the Devil) otvorila je put do srca filmske publike. U ovom filmu posebnu panju su privlaile ljubavne scene sa Donom Gilbertom (John Guilbert), koji joj je kasnije bio ljubavnik i nesueni suprug. Filmovi "Ana Karenjina" (Anna Karenina) i "Mata Hari" (Mata Hari) vinuli su je u najvede visine filmskog neba. Zanimljivo je da ako joj se neto tokom snimanja ne bi svidelo, govorila bi: "Mislim da du se vratiti u vedsku!", to je plailo producente, pa su joj udovoljavali svaki njen hir. Likovi koje je tumaila bili su kultni knjievni i istorijski likovi, i nisu mogli prodi neopaeno. Svaka glumica je elela i eli, da bar jedna njena uloga bude upravo kultni lik. Greta je bila toliko popularna i toliko traena tih tridesetih godina, da ni jedan producent nije video svoj film bez nje. Imala je etiri nominacije za Oskara za filmove "Romansa" (Romance), "Ana Kristi" (Anna Christie), "Ninoka" i "Dama s kamelijama" (to je bio njen najdrai film). Osim na samom pocetku karijere, nije davala intervjue, ni autograme, nije dolazila na filmske premijere niti je odgovarala na potu svojih oboavatelja. Nakon neuspeha filma "ena s dva lica"

(Two-Faced Woman) Greta Garbo se 1941. potpuno povukla sa filma, a samim tim i iz javnog iv ota. 1954. dobila je Oskara za ivotno delo. Kada govorimo o ljubavnom ivotu ove darovite i prelepe glumice, moramo, na alost mnogih mukaraca, redi da je ona bila biseksualne orijentacije, sa izraenijom lezbijskom crtom. Meutim, za njenog ivota odnosno, za zenita njene popularnosti, o njenoj seksualnosti se znalo koliko i o nekoj misteriji. Ona je svoju tajanstvenu seksualnost pretvorila u mod, a njena karijera je profitirala od znatielje koju je je ova misteriozna, nezavisna ena uvek izazivala. Meutim seksualnost Garbo, moemo poistovetiti sa njenim jedinstvenim karakterom. Ono to je naglaavalo pekulacije o njenoj seksualnoj orijentaciji bilo je i meanje rodova u govoru, kao i stil odevanja na platnu i van njega. Nosila je pantalone, muke jakne, koulje, kravate, sakoe, ravne cipele i muke aksesoare. U ovome se najbolje osedala i bila je prava ONA, prava Greta Garbo. Pored toga to se oblaila u macho stilu, izjavljivala je da joj je elja da zaigra muke uloge, na primer Dorijana Greja ili Hamleta, to je opet apostrofiralo njenu seksualnu ambivalentnost. Garbo je imala lezbijske afere sa spisateljicom Mercedes de Akosta (Mercedes de Acosta) o kojoj svedoi njihova ljubavna prepiska u preko sto pisama koja se uvaju u muzeju u Filadelfiji, posvedenom Akosti. Bila je i sa jo nekim poznatim enama, ali najintrigantnija ljubavna veza bila je ona sa Marlen Ditrih (Marlene Diectrih). Pretpostavlja se da pria poinje u Berlinu jo 1925. godine, kada je mlada Greta, glumica u usponu, poela da izlazi u kabare u kome je igrala talentovana plesaica sa zanosnim nogama. Kabare je bio glavno sastajalite homoseksualaca i lezbejki. Prialo se da je Greta bila ta koja je "sredila" Marlen malu ulogu u filmu koji se tada snimao. Greta je nodima upijala ples koji je samo za nju erotizovano izvodila druga diva. I tako je romansa izmeu dve slavne dive poela. Ali se neslavno zavrila. Jedna od njih dve, a verovatno je to bila Marlen, svoju strast prema drugoj nije mogla da sakrije, i poverila se nekome u ijim ustima tajna nije dugo mogla da traje. Tu se ova strasna ljubavna veza, izmeu dve tada najpopularnije glumice zavrila, kao to se zavrilo i prijateljstvo, uprkos meusobnoj privlanosti. Mnogi svedoci njihovih intervjua, i oni koji su pratili i bili deo njihovih karijera, govore, da su dve dive za javnost itavih ezdeset godina glumile da se ne poznaju, a kamo li da meu njima ima neeg vie. O vezama Grete sa mukarcima se isto tako ne zna mnogo (moda zato to ih nije ni bilo mnogo), ali je istina da se nikada nije udavala, i da je imala vezu sa glumcem Donom Gilbertom, koga je ostavila pred oltarom 1926. godine. Pominju se i neke veze sa fotografima, biznismenima, i jo ponekim glumcem, ali njima se nigde nije pridavalo mnogo znaaja, kao to im nije pridavala ni sama Greta, izgleda. Iako se ukalo da je bila u ljubavnoj vezi sa Klerkom Gejblom (Clarck Gable), Garbo ga nikada nije volela, niti on nju. Ona je mislila da je njegova gluma drvena, a on je nju smatrao snobom. Ono to je neizostavno kada se govori o Greti Garbo je stil koji je uticao na modne kreatore, frizere i minkere. Neki od njih su bili inspirisani njenim izgledom sa filma, a drugi su opet uzimali za inspiraciju njen casual look, koji se manifestovao u mukoj modi adaptiranoj na ensko telo. Kau da je 1930. popularizovala kine mantile i beretke u itavom svetu. I za ono vreme koje je Greta provela "u ilegali" mediji i ira javnost nije prestaj ala da se bavi njenim likom i delom. Garbo se po povlaenju iz filmskog ivota dala na skupljanje umetnina, uglavnom slika. Bila je kolekcionar ne samo skupih slika, ved i onih koje su imale zanemarljivu vrednost, ali su se njoj dopadale. Meutim, melanholija i depresija koja je oduvek karakterisala ovu uvenu glumicu, ni po povlaenju iz javnosti nije prestajala da ovladava njom. Garbo je 1951. godine kupila sedmosobni stan u Njujorku, odmah nakon to je dobila dravljanstvo SAD. U tom stanu je

ivela do svoje smrti. Reditelj Lukino Viskonti (Luchino Visconti) 1969. godine pokuava svojom idejom za jedno filmsko ostvarenje, da vrati Gretu na filmsko platno, meutim i pored njenog eventualnog pristanka, film nije mogao da nabavi astronomsku cifru novca koja je bila potrebna za njegovu realizaciju. Nakon toga glumica se vratila svom ivotu obinog graanina, provodedi vreme u dugim etnjama sama, ili sa prijateljima i terajudi paparace i oboavaoce na svakakve akrobacije kako bi napravili bar jednu njenu fotografiju. Ova intrigantna i boanstvena diva umrla je u Njujorku 15. aprila 1990. godine u 86. godini, a 1999. njena urna je prebaena u rodni tokholm. Holivud je nazivao "lice", "vedska sfinga" ili "misteriozna strankinja", ali je nikada nije odbacio ili zaboravio. Nakon njene smrti nije se samo pekulisalo i raspredalo o njenom ljubavnom ivotu i povlaenju iz javnosti ved se ukalo o ogomnoj svoti novca koju je Garbo ostavila za sobom. Vedina ljudi u Holivudu, koji su Gretu bolje poznavali, smatrali su da je u pitanju velika svota, jer je po njima ona bila krta osoba. Svu svoju imovinu Greta je ostavila kderki njene starije sestre, a iznos je brojao ak 55 miliona dolara. Nakon njene smrti nije prestajalo i ne prestaje divljenje Greti Garbo, a tome svedoi i zanimljiv podatak da je njen opuak od cigarete na nekoj holivudskoj aukciji dosegao cenu od 352 dolara, a 1997. dospela je na 38. mesto top liste 100 najvedih filmskih zvezda svih vremena prema britanskom magazinu "Empire", a jo za ivota, 1950. ula je u Ginisovu knjigu rekorda kao najlepa ena koja je ikada ivela.
++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Istorija mode: 1940-1950.

Moda je nezaobilazan deo svakodnevice, fenomen koji poput magije oarava svet. Vekovima unazad ene i mukarci neguju svoj stil odevanja. Otvaraju se nova poglavlja u istoriji, modni kreatori donose nove trendove, diktiraju stil odevanja i uvode dame u vrtlog strasti, nazvan: oping. Modna imperija je doivela svoje uspone i padove, ena kao vladarka tog carstva bila je uzor i muza vojsci svojih krojaa, dizajnera, kreatora, minkera, frizera. Jo u drevnoj egipatskoj kulturi ene su vodile rauna o svom izgledu, pronalazedi nove naine minkanja i odevanja. Modna epidemija se iri, od dubokih dekoltea i pufnastih haljina, do uzanih materijala koje istiu struk i noge. Stilski vremeplov nas ovoga puta vodi u jedan upeatljiv period vladavine modnog carstva. To su etrdesete godine, obeleene ratnim razaranjima, stilskim gubicima i oskudicom ideja.

ene su oduvek ludele za modom, pa i etrdesetih, upkos tekoj situaciji u celom svetu Bilo je to vreme Drugog svetskog rata, kada ceo svet potresa groznica razaranja i unitavanja. Evropa, modna vodilja, gubi svoju mod. Amerika se takoe uputa u rat. ene su preputene sebi, ostavljene na milost i nemilost siromatvu i nematini. Tada i dame poinju da rade, izgubivi volju

za doterivanjem. Propast industrije, nastale usred rata, umnogome je nazadovala i unitila modu. Kroz ratna vrata ulaze jednostavnost i istovetnost u odevanju. Prati ihuniformisanost, u pravom smislu te rei. Neretko se na ulicama sredu ljudi odeveni u uniforme svih zanata. Teka ekonomska situacija primorava ene da prepravljaju i krpe svoju odedu. Pogoeni ovakvom situacijom, kreatori donose kratke haljine i suknje, kockaste, male jakne, kako bi utroili to manje materijala. Dame poinju da nose muku odedu i iroke pantalone. Prepoznatljive boje su bile crna, tamnoplava, oker, tamnobe. Cilj nije bio privlaenje panje, ved isticanje odmerenosti. Nedostatak sirovina za proizvodnju dovodi do ekspanzije sportske odede i koi razvoj odreenog stila. Poinju da se kombinuju gornji i donji delovi odede.

Poetak etrdesetih je obeleen jednostavnodu i umerenodu u odevanju ene sve manje rauna vode o svom izgledu, silueta postaje krupnija. Nisu vie raskone i elegantne, obuene u skupocena ruha i haljine napravljene od finih materijala. Pripadnice lepeg pola vie ne misle na izvanredno uzak struk, rukavice, eiride i pomadice, jer oskudica to ne dozvoljava. Figura peanog sata tada postaje aktuelna, a dame ne moraju neprestano da gube kilograme, kako bi bile mrave. Obline su ponovo na ceni, a trend istie enu koja zna da iznese svoj viak. Za ovo je kriva tada veoma mlada Merilin Monro (Marilyn Monroe).

etrdesetih godina ene su bombardovali reklamama za isticanje oblina i krupnije figure Rat se polako privodi kraju, a talas razaranja smiruje. Novi modni centar tada postaje Njujork, dok Nemci preuzimaju uticaje iz Pariza. Kraj etrdesetih ponovo donosi kope, dugmad i kaieve u modu. Tada su utvrena pravila da se ne sme koristiti vie od 4m tkanine za kapute i ne vie od 1m tkanine za bluze. Takoe, nijedan kai ne sme biti iri od 4cm. Italija postaje centar industrije obude, kao zemlja koja neguje tradiciju izvanrednog dizajna i vrhunske izrade. Bila je savreno plodno tle za revolucionarna izdanja odede i obude. U Njujorku je postojalo oko 400 uticajnih kompanija koje su pravile obudu, ali ene u predgrau nis u mnogo marile za kupovinu, i dalje su bile voene udobnodu i jednostavnodu.

Oskudica nije dozvoljavala previe izbirljivosti u odevanju Krojai i dizajneri neumorno rade, pokuavajudi da iz pepela oive stil. Najveda imena u modnom carstvu otkrivaju sunce iza oblaka. Umorni od utilitarnog i minimalistikog stila, u svojim kreacijama tee dugim i mekim linijama. Nakon rata, Kristijan Dior (Christian Dior), kralj modne industrije

predstavlja nove trendove. enstvenost izranja sa dna i prikazuje se u punom sjaju. Definisan struk, bogatu suknju, velike eire, rukavice, cvetne nijanse i visoke potpetice vie nita ne moe da zameni. Dior uspeva da spase poljuljano modno carstvo. Godine 1947. predstavlja svoj "New Look", istiudi nenost, zavodljivost i eleganciju. Njegove kreacije imaju uzana ramena, suen pojas, naglaene grudi i iroku suknju. Ovaj stil predstavlja revoluciju u damskom odevanju, to omoguduje da Pariz ponovo postane centar svetske mode. Christian Dior postaje brend, sinonim za klasinu eleganciju.

Dior diktira posleratne modne trendove i donosi revoluciju u odevanju Nova kolekcija uspeva da odbaci sve to je karakterisalo ratni period. Prihvadena je od strane modne avangarde i ena koje sa zadovoljstvom jednostavnu odedu zamenjuju luksuzom i prefinjenodu. Stil minkanja je takoe u duhu glamura. Pune slatke usne, jako izraene obrve i senke svedene na minimum bio je izbor posleratnih gospoica. Crna maskara i crveni karmin bili su glavno oruje za lepotu. Prirodni izgled je potpomognut i nenijim nijansama karmina, kao to su pink i svetloroze, boje na oima su bile blage, braon ili svetlosive, to je predstavljalo stilski ideal etrdesetih godina dvadesetog veka.

Kralja modne imperije vie nita ne moe zaustaviti da stil obelei velikim eirima, uzanim strukom, irokim suknjama i visokim potpeticama

Magazin "Vogue" je modni vodi, a njegove naslovnice su tada krasile dame eljne stila i elegancije Ipak, uvoenje novina u doba siromatva i posleratnog oporavka nije uzelo maha. Svet n ije bio spreman za povratak prenaglaenih i bogatih komada odede. Jo uvek u oku, potresen velikim stradanjima i krizom nije mogao da prihvati rasipanje i glamuroznu garderobu. ivot nastavlja da tee, istorija da traje, a moda da se ponavlja. Uprkos oskudici u odevanju, stil etrdesetih se vratio, naravno u izmenjenoj varijanti. Neki upeatljivi detalji iz tog perioda posluili su kao nadahnude modnim kudama, a cvetni detalji i unifome za ene i dalje su u modi.

Uzan struk, tesne suknje do kolena i cvetni detalji koje su donele posleratne godine i dalje su u modi Izvori fotografija: return2style.de, fashionsonic.blogspot.com, sitocorock.com.ar, tumbir.com

+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Dive XX veka: La vie en rose samo u pesmi

Bila je jako malo bide i bilo je pravo udo kako neto tako malo moe da proizvede tako snaan glas. Kao veliki potovalac muzike i rei potpuno predano je izvodila svoje ansone za publiku, koja ju je uvek podravala i pozdravljala gr omoglasnim aplauzima i ovacijama u velikim i poznatim dvoranama. Posedovala je i emitovala ljubav kroz svoj ivot i svoju pesmu. Iako mala, njene emocije su bile poput vulkana koji je svakog asa mogao da eruptira. Mala Edit Pjaf (dith Piaf) roena je 19. decembra davne 1915. godine u Parizu. Uprkos brojnim biografijama nastalim nakon njene smrti, mnoge stvari od njenog roenja pa do nekih bitnih dogaaja iz njenog ivota i dalje su ostale misterija za nas, pa se tako sa sigurnodu ne zna da li je Edit roena na ulici Belvil ili u bolnici. Iako je pronaen arhivski spis iz pomenute bolnice da se tog datuma Edit rodila tamo, ljudima je zanimljivije da bude istinit prvi podatak o njenom roenju na ulici, jer je realnost dosadna i nekako se ne bi slagala sa ostatkom njene ivotne prie. Edit je odrasla u siromatvu, otac joj je bio cirkuski akrobata, a majka ulina pevaica, pa je po tome sudedi i logian sled bio da i njoj scena bude bududnost. Kako roditelji nisu imali vremena da se staraju o njoj i istovremeno zarauju da preive, majka je predala devojicu svojoj majci (Editinoj baki) na uvanje. Edit je provela kod jedne bake nepune dve godine, a zatim je otac odvodi kod druge (svoje majke) i prijavljuje se u francusku vojsku. Majka njenog oca je drala bordel u jednom mestu u Normandiji, pa su joj drutvo pravile prostitutke; meutim, uvek je bila sita i odevena to je bilo najbitnije u tom trenutku. Od svoje trede do sedme godine ivota Edit je ostala bez vida, ali, prema nekim biografima, jedna prostitutka njene babe povela ju je na hodoade na grob Svete Tereze, gde se, kau, molila osam dana i vid joj se vratio. Nakon ovakvog uda, Edit je itav svoj ivot bila zahvalna Svetoj Terezi, pa je nosila i medaljon sa njenim likom oko vrata. Pred kraj rata, otac dolazi po nju i vodi je na putovanja po Francuskoj gde izvodi svoje akrobatske take kao solista na ulicama, dok Edit dri eir za novide milosrdnih ljudi. Nakon nekoliko godina, u svojoj etrnaestoj, prvi put peva javno i od tada poinje da radi kao ulina pevaica. Poevi da zarauje samostalno, odluuje da uzme ivot u svoje ruke i seli se od svog oca u jednu hotelsku sobu u Parizu. Pronalazi prijateljicu za ceo ivot u devojci slinoj sebi, Simon Berto (Simone Berteaut Mmone) sa kojom deli dobro i zlo ulinog ivota. Sa esnaest se zaljubljuje u dostavljaa Luja Diponta (Louis Dupont) i nakon godinu dana veze dobijaju derkicu Marsel (Marcelle), koja ubrzo umire od

meningitisa. Sa samo sedamnaest godina Edit Pjaf je ved imala toliko loeg iv otnog iskustva Ali, malena Edit nastavlja da se bori i dalje. Godine 1935. poinje da joj se smei pevaka karijera, kada je na jednoj pariskoj ulici primeti izvesni Luj Leple (Louis Leple), vlasnik jednog nodnog kluba koji je okupljao i vie i nie drutvene slojeve. Leple je bio elegantan ovek, boem, veliki hedonista i homoseksualne orijentacije, i bio je prijateljski naklonjen ka Edit. Nije mu se dopalo njeno ime (Edit ovana Gasion) pa je insistirao da ga zameni pseudonimom La Mme Piaf to je u lokalnom argonu znailo mali vrabac. Pod tim imenom Edit de nastupati i graditi svoju karijeru. Nastupala je u svojim starim haljinama i Leple nije eleo da ih zameni novim, jer je smatrao da bi se razbila magija koja se stvarala izmeu ene visoke 142 cm, ulice sa koje ju je on sklonio i njenog nadimka vrabac. I bio je u pravu. Ljudi su se divili Edit, njenom glasu, njenoj interpretaciji pesama tada popularnih pevaica, a ubrzo i svojih. Posedovala je u svom glasu i neto nalik bluzu Besi Smit i Bili Holidej, pa je i to povedavalo njenu publiku. Iako je bila rame uz rame sa elitom Pariza, Edit je ipak ivela u skromnim uslovima. Ne mnogo nakon izlaska njene ploe, Luj Leple biva ubijen, i policija poinje da je ispituje kao jednog od osumnjienih. Njegova smrt ju je slomila, ali vrabac je morao da leti vie i bori se uprkos tome to su mediji ovim sluajem bacili ljagu na njenu karijeru 1940. godine, an Kokto pie pozorini komad Le Bel Indiffrent i Edit pristaje da u njemu glumi te tu postie uspeh i kao glumica. Zapoinje saradnju sa Rejmondom Asoom (Raymond Asso) koji joj menja ime u Edit Pjaf i usmerava je u opstajanju u svetu poznatih i popularnih, poev od njenog linog prosperiteta kao pevaice. Saradnju i blisko prijateljstvo imala je i sa Margarit Mono (Marguerite Monnot), koja je komponovala mnoge njene proslavljene pesme, kao Mon lgionnaire, Hymne lamour, Milord i Amants dun jour i bila joj, pored toga, bliska prijateljica i pratnja tokom cele karijere. Za vreme nemake okupacije Edit je drala svoje koncerte i pevala u velikim dvoranama Pariza. La vie en rose pesmu pie sama, i u njoj velia ljubav i osedaj srede u naruju voljene osobe koji se poredi sa ivotom u ruiastom. Ova pesma je njena najpoznatija, a mnogi kasnije poznati umetnici su je prepevali na druge jezike i izvodili na svojim velikim koncertima. U njoj se ogleda jaina jedne naizgled fragilne ene, koja pored svega zlog to je pratilo, nije izgubila osedaj ljubavi koji nesebino eli da pokloni nekom i uiva u tom poklan janju. Posle rata, otputovala je na turneju po Evropi , SAD i Junoj Americi, nakon koje je postala internacionalno popularna. Boravedi u SAD, upoznala je francuskog boksera Marsela Serdana (Marcel Cerdan). Naalost, njihova ljubavna pria doivljava tragian kraj, jer Marsel gine u avionskoj nesredi na putu da se sretne sa svojom voljenom Edit u Njujorku. Edit je bila potitena dugo posle nesrede, smatrajudi da je ona kriva za njegovu

smrt, jer je Marsel na njeno insistiranje za Njujork krenuo avionom, a ne brodom kako je planirao. Pesme Hymne lamour i Mon Dieu posvetila je Marselu. Pored tuge koja ju je lomila, savladavao je i bol u kostima nastao uzrokovan boledu poliartritis. Postala je zavisnik od upotrebe morfijuma. Tri godine nakon pogibije Marsel a, Edit se udaje za aka Pilsa (Jacques Pills), francuskog glumca i pevaa, a za kumu bira Marlen Ditrih (Marlene Dietrich). Ovaj brak trajao je etiri godine. Edit je u meuvremenu zapoela detoksikaciju od morifijuma i ostalih lekova, i imala je uspene nastupe u Karnegi Holu. U Americi zapoinje strasnu ljubavnu vezu sa kantautorom Goergisom Mustakisom (Georges Moustakis), francuskim dravljaninom, jevrejinom grko-italijanskog porekla, koji joj je napisao tekst za pesmu Milord. Edit doivljava saobradajnu nesredu i ponovo postaje zavisnik od morfijuma. Usledile su i brojne operacije, pa ona biva primorana da napusti ameriku scenu i vrati se u Francusku. Njeno telo je bilo u jako loem stanju i ni jedan zahvat nije mogao da joj prui potpuni oporavak. Ipak, na zahtev jednog prijatelja pristala je da odri seriju koncerata u francuskoj dvorani Olimpija 1961. godine. To su bili najznaajniji trenuci njene karijere. Publika je emotivno reagovala i vikala njeno ime, aplauz se orio dvoranom, nije ih zanimalo ni da li je pod dejstvom lekova, da li je iscrpljena, da li oseda bol, samo su eleli da uju njen glas, koji je, i pored svega, bio snaan i zdrav. Te godine, na jednom od koncerata, prvi put je izvela pesmu Non, je ne regrette rien u kojoj kae da se ne kaje ni za dobre ni loe stvari u ivotu i njom je inicirala svoje opratanje od publike. Naredne, 1962. godine udaje se za mladida, dvadeset godina mlaeg od sebe, Tea Sarapoa. Na zaprepadenje i medija i javnosti rekla je da ga doivljava kao sina koji se brine o svojoj majci. Sa njim je ak snimila i duetsku pesmu quoi a sert lamour? U aprilu 1963. godine snimila je svoju poslednju pesmu LHomme de Berlin , a 10. oktobra iste godine umrla je od raka na francuskoj rivijeri. Njena smrt objavljena je 11. oktobra. Kao to se spekulie o njenom roenju, tako se u pojedinim biografijama navode spekulacije da je njeno telo vradeno sa rivijere u Pariz da bi njena publika mislila da je umrla u svom rodnom gradu. Crkva je odbila da Edit Pjaf bude sahranjena po katolikim obiajima zbog raspusnog ivota koji je vodila. Sahranjena je na groblju Pre Lachaise. Iako je pariski biskup zabranio okupljanje na sahrani Edit Pjaf, ljudi koji su je ispratili na veni poinak brojali su se u desetinama hiljada. Jedan od biografa kae da je njena sahrana potpuno zaustavila saobradaj u Parizu toga dana. Iza Edit ostale su pesme, filmovi, ali i mnoga druga zaostavtina koja se uva u Muzeju Edit Pjaf u Parizu. Svake godine turisti belee mnogobrojne posete ovom muzeju i

pokuavaju da u svojim srcima doive ili oive duh ivota i pesme malog vrapca. ivite La vie en rose i Ne regrettez rien. +++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Dive XX veka: Somewhere Over The Rainbow

Na koga vas asociraju ove crvene cipelice? Sedate li se riokose devojice Doroti koja ivi na jednoj farmi, farmu pogodi tornado i Doroti se sa svojim psidem Totom nae u arobnoj zemlji Oz? U poetku biva oduevljena zemljom i novim predelima koje vidi, ali poinje da joj nedostaje kuda i poeli da je pronae, a u tome joj moe pomodi jedino arobnjak iz Oza. U potrazi za arobnjakom, upoznaje nove prijatelje (Straila, Lava, Limenog) koji takoe ele da potrae neto od arobnjaka. Na putu im probleme pravi Zla vetica Zapada koju je Doroti uspela da pobedi. E ta Doroti je, ba u ovim gore cipelicama, pobedila svoju zlu veticu i nastavila put u njima, ali, Dudi, ona koja je igrala malu, slatku Doroti, nije uspela da pobedi svoju zlu veticu, koja ju je na kraju odv ela pravo u smrt. Ovo je pria o eni iji se kratak ivot sastojao od brojnih profesionalnih trijumfa i linih padova, o eni koja je bila izvrsna glumica i podjednako dobra pevaica, o onoj koju je sudbina od roenja okruivala gej mukarcima i postavila je na mesto gej ikone bez konkurencije u svetu gej populacije, o eni koja je sredu to joj je falila traila u opojnim sredstvima i tako, traedi je, skonala svoj ivot. Dudi Garland (Judy Garland) je roena u gradidu Grand Rapids u dravi Minesoti 192 2. sa genetskim predispozicijama da bude umetnik na sceni. Otac joj je bio peva irskog porekla, a majka pijanistkinja neostvarenih ambicija koje je elela da prenese na derke. Oni su upravljali jednim malim pozoritem u svom gradidu. Dudino pravo ime bil o je Fransis Etel Gam (Frances Ethel Gumm) i bila je jedna od tri derke koje su imali Gamovi. Njen prvi javni nastup bio je sa samo dve i po godine na majin nagovor da sa svoje dve sestre izae na scenu pozorita i otpeva boidnu pesmu Jingle bells. Od tada je Dudi sa sestrama nastupala narednih nekoliko godina na toj sceni , dok ih je majka pratila na klaviru. Meutim, ivot Gamovih polako poinje da se menja. U gradidu su kolale glasine da Dudin otac ima ljubavne odnose sa izvesnim mladidem. Uporno pokuavajudi da svoje derke gurne u kande ou biznisa, majka je morala da reaguje na novonastalu situaciju i preseli svoju porodicu u Lankaster u Kaliforniji, kako bi priu o muevljevom homoseksualnom ponaanju uinila nepostojedom i pribliila derke filmskoj industriji. I

ispostavilo se da se upornost isplatila. Sestrice su bile zapaene i dobile prvu zajedniku ulogu na jednom filmu, a zatim i drugom i tredem. Nastupale su i u pozorinim komadima. Pod nazivom Sestre Gam nastupale su zajedno do 1935. godine. Godinu dana ranije, zbog podsmeha na njihovo prezime, jedan umetnik im menja prezime u Garland, to je jedna od mogudih teorija o uzimanju tog prezimena. Mala Frensis je kasnije promenila i ime u Dudi, to je opet bio potez za koji takoe postoji vie pria. Do odvajanja sestara je dolo kada je Dudi dobila samostalnu ulogu i potpisala ugovor sa tada renomiranom producentskom kudom MGM (Metro-Goldwyn-Mayer). Dudi ubrzo dobija svoju samostalnu prvu ulogu na filmu, meutim, njen problem sa samopouzdanjem izaziva nedoumice kod ljudi iz MGM-a o tome da li su napravili ispravan potez angaovavi je. Dudin otac umire i njen mali angaman u pomenutooj produkcijskoj kudi izdrava majku i sestre. Jako stresno za tako krhko dete koje je, kako je reeno, pri samom dolasku na svet, baeno na "prljave" daske koje ivot znae. Imala je samo trinaest godina. MGM odluuje da je d na pozajmicu Twentieth Century Fox-u za mjuziklPigskin Parade (1936). U ovom ostvarenju MGM je bio pozitivno iznenaen Dudinim vokalnim sposobnostima i ponaanjem pred kamerama i konano nije zaalio to joj je ipak dao ansu. Ali, svaka sreda nosi svoju nesredu. Gde je za Dudi slava poela, tu je poelo i njeno propadanje. Zbog prevelikih obaveza koje su joj bile natovarene na nejaka lea, MGM je, tada tinejderki, Dudi davao narkotike u vidu amfetamina i barbiturata, od kojih vie nije mogla da ima ni normalan san. Naalost, ni drugi mladi glumci nisu bili poteeni od MGM-a, pa tako ni njen glumaki partner i prijatelj Miki Runi (Mickey Rooney). Upravo ta grandiozna producentska kuda za Dudi je bila Zla vetica Zapada koja joj je stavila omu oko vrata i najavila dugu, teku i bezuspenu borbu sa opijatima. Umesto Shirley Temple koja je bila planirana za ulogu Doroti u filmu arobnjak iz Oza, Dudi dobija angaman koji ju je digao u zvezde i natovario joj veliki teret slave sa kojim se ni jai nisu mogli izboriti. Uloga Doroti donela je i prvog Oskara za maloletnog glumca i pesma Somewhere over the rainbow postala je lina karta Dudi Garland i pesma svih ljudi, sve dece koja eznu za neim boljim. Dudi je imala esnaest godina kada je dostigla vrhunac slave. esnaest godina i organizam ved zavistan o narkoticima. Pored zavisnosti od pilula, Dudi je imala i probleme adolscentske prirode. Imala je manjak samopouzdanja, manjak seksepila, manjak zavodljivosti i problem sa vikom kilograma. A sve to zajedno sa poreenjem sa svojom koleginicom Lanom Tarner (Lana Turner) dobija novu dimenziju i postaje dvostruko intenzivnije, naroito onog momen ta kada je Lana preotela Dudi prvu ljubav i pobegla sa njim put Las Vegasa i tamo se

napreac udala. Dudi je htela da odraste to pre, kako bi joj to reilo problem samopouzdanja. Nepromiljeno se udala sa svojih devetnaest godina u julu 1941. godine za dvanaest godina starijeg muziara Dejvida Rouza (David Rose). Na sklapanje te farse od braka moralo je da se saeka godinu dana dok se okona razvod Rouza i njegove tadanje ene. Brak je doiveo krah vrlo brzo, jer ni sm njegov poetak nije obedavao mnogo. MGM produkcija se estoko protivila tom braku, navodno misledi na Dudinu reputaciju. Pored MGM-a, i Dudina majka je bila protivnik braka sa Rouzom. I brak se na kraju i okonao, i to ba onim to je trebalo da ga uzdigne na vii nivo - trudnodom. Pod pritiskom produkcije, majke i slabog mukarca koga je imala za mua, Dudi je unitila plod svoje ljubavi sa Rouzom abortusom, iako je prethodno bila presredna to eka bebu. Izneverena i oajna, nastavlja da kotrlja kamen uz breg boredi se sa samom sobom i sa teretom kamena, koji simbolino predstavlja njen ivot. Nastavlja snimanja, izgladnjivanja, nakljukavanja tabletama, histerisanja i sve ono to radi jedna oajna osoba, a istovremeno slabana da napusti sve ono to joj ne da da die duboko. Voena sopstvenom nepromiljenodu uputa se u vezu sa jednim, opet starijim i opet oenjenim mukarcem, koji je takoe deo filmske mainerije MGM. Po njegovom nagovoru krede na terapije sa psihijatrom kako bi ojaala svoje samopouzdanje, ali svu tu energiju koju na seansama stie ili prazni, Dudi pogreno kanalie, hvatajudi se u kotac, uzaludno, sa razliitim nepravdama, i intenzivirajudi svoju tvrdoglavost u negativnom smislu. Poinje snimanje filma Potrai me u Sent Luisu (Meet Me in St. Louis) gde se kroz svae i svoje razmaeno, histerino i infantilno ponaanje zbliava sa rediteljem Vinsentom Minelijem (Vincente Minnelli) za koga se ubrzo i udaje, a ved naredne godine dobija derku Lajzu Mineli (Lisa Minnelli), a sa njom i postporoajnu depresiju. Nastavlja da snima, ali, ne uspevi da se izbori sa svojom psihom, pokuava u jednom navratu da preree vrat staklom i biva smetena u sanatorijum radi psihikog oporavka. Za ovakav njen in opravdanja nije bilo, ali razloga svakako jeste. Poele su da je, pored raz nih sitnijih problema, privatnih i profesionalnih, progone senke zle kobi iz detinjstva. Glasine o vianju Minelija sa drugim mukarcem, obnovile su sedanja na njenog oca i osedanja su se uskomeala u psihiki i fiziki slaboj Dudi. Ovakvo Dudino ponaan je i nestabilnost je uinilo da MGM raskine ugovor sa njom 1951. godine. Ne dolazi samo do raskida sa produkcijom, ved i do raskida njenog braka sa Minelijem. Da li je tako slaba ena imala snage za ljubav, ili je njena naredna udaja bila opravdanje za njenu potrebu za nalaenjem sigurnosti u partneru i za nadometanjem sopstvenog identiteta, ostaje nerazjanjeno. Dudi se, dakle, po tredi put udaje, ovoga puta za svog tadanjeg menadera Sidnija Lufta (Sindney Luft). Sidni je njenu karijeru postavio na

drugaije noge. Muzika je bila ono to se izdvojilo ovoga puta. Osvajala je publiku velikim koncertima u dvoranama poput Palas Teatra u Njujorku i Paladijuma u Londonu. inilo se kao da se preporodila, ak su joj se vratili i kilogrami, a stigao je i jo jedan dar za Dudi druga devojica, Lorna, a potom i sin Dozef. Sve je krenulo na bolje. ak se spremao i njen povratak na veliko platno, u velikom stilu. Snimanje filma Zvezda je roena ( The star is born) ipak je vratilo Dudine stare navike - alkohol i pilule. Uz kanjenje i sramno ponaanje Dudi, trokovi filma su rasli i rasli, ali je na kraju ipak napravljeni film pobrao najbolje kritike i Dudi je bila ponovo meu nominovanim za Oskara za najbolju ensku ulogu. Niu se dalje poslovni uspsi (jo jedna nominacija za Oskara za sporednu ensku ulogu u drugom filmu, koncert u punom Karnegi Holu, i poslednji film - Dete koje eka (A child is waiting) i vodila je emisiju ou Dudi Garland), ali se preplidu sa sramotnim ponaanjem i ispadima pijane i drogirane Dudi. Takvo ponaanje vie nije bilo ni iza zavesa, sve ede se takva prezentovala javnosti, to je bilo frapantno i degutantno, a smanjivalo je i potovanje koje je zadobijala od svoje publike. ezdesetih godina, Dudi oboljeva od laringitisa to joj onesposobljava pevanje, a ubrzo nakon toga i od akutnog hepatitisa. Finansijska kriza drma njenu porodicu i ona biva primorana da se vrati na male ekrane u ulozi voditelja u drugoj sezoni svog oua. Izbegavi bankrot i oporavivi zdravlje, svoju derku Lajzu poinje da uvodi u svet ou biznisa. Lajza je tada imala osamnaest godina a Dudi je, kao podrka derki, rame uz rame pevala sa Lajzom na koncertima koji su bili izuzetno posedeni i zapamdeni. Aplauzi su se orili dvoranama i publika je zaista uivala u glasovima majke i derke. Ako ste mislili da je brak sa Sidnijem bio onaj "dok nas smrt ne rastavi" prevarili ste se. Dudi Garland odluila je da podnese zahtev za razvod braka optuivi Sidnija za nasilje u alkoholisanom stanju. Razvod se dugo otezao i pored toga to brani par nije iveo zajedno. Dudi je otila na turneju u Australiju i na putu sa turneje objavila je da se iznad Hong Konga venala sa Markom Heronom (Mark Herron), a taj brak je potrajao samo est meseci. Nakon serije koncerata odranih u njujorkom Palas teatru, na kojima se pojavila sa svoje drugo dvoje dece, Lornom i Dozefom, odrala je nekoliko koncerata u Londonu, a njen poslednji koncert bio je u Kopenhagenu, u martu 1969. godine. U Londonu je upoznala svog petog mua, Mikija Dina (Mickey Dean), koji je, kao i njegov prethodnik, bio dosta mlai od nje. Ovaj brak je ipak bio "dok nas smrt ne rastavi", iako je ostavio najmanji peat u njenom emotivnom ivotu. Dudi Garland pronaao je mrtvu u 47. godini ivota njen suprug Miki 22. juna 1969. godine u kupatilu njihove kude u Londonu. Autopsija je potvrdila da je Dudi preminula od prevelike koliine barbiturata, koji nisu uzeti iz

suicidne namere. Njena smrt bila je sluajna, ali je bila vrlo logina za nain ivota koji je vodila. Dudi Garland, pored toga to je bila sjajna glumica i pevaica, pored nepodobnog ponaanja po kome je bila prepoznatljiva, ostala je i gej ikona i gej parade su se odravale u njenu slavu irom sveta, u junu, u mesecu u kom je ona umrla. I pored toga to su joj otac i dva mua bili homoseksualci, Dudi nikada nije pokazala mrnju prema ljudima pomenute seksualne orijentacije, ak je govorila da je svog oca vie cenila i volela od svoje majke, koja je nemilosrdno gurnula u ruke filmsko-muzike industrije. O ivotu Dudi Garland napisane su mnoge biografije i iskonstruisani mnogi dokumentarni filmovi, kao to je film ivot Dudi Garland: Ja i moje senke (Life with Judy Garland: Me and My Shadows) iz 2001, a u najavi je takoe film o njenom ivotu pod nazivom "Get happy" gde de lik Dudi tumaiti popularna glumica En Hetvej (Anne Hathaway).

" Ako sam tolika legenda, zato sam onda tako usamljena?" Dudi Garland
+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Dive XX veka: Ona nije prohujala sa vihorom

"Ljudi misle da, ako izgledam prilino zgodno, ne znam da glumim, a bududi da je meni stalo jedino do glume, mislim da lepota ne moe biti hendikep" - rei su glumice nesvakidanje lepote, magino belog tena i prelepe crne kose, koja i danas, nakon mnogo godina od smrti nosi laskavu titulu najlepe Britanke. Ova prelepa diva bila je jedna od retkih kolovanih glumica toga doba i odluku da gluma bude njen ivotni put donela je samoinicijativno, uz podrku roditelja, to je bio redak sluaj za tadanje glumice. Meutim, iako je izgarala da dokae svoj talenat, njena ekstraordinarna lepota je gotovo na sve njene uloge bacala senku, to je umnogome dovelo do njene duevne boli. Ovo je pria o divi po imenu Vivijen Li (Viviene Leigh), svima poznatoj po ulozi uvene hirovite "junjake lepotice" Skarlet O'Hare. Vivijen Li bilo je umetniko ime Vivijen Meri Hartli (Vivian Mary Hartley). Prelepa Vivijen roena je 5. novembra 1913. godine u Dardilingu, gradu u podnoju planine Mont Everest u Indiji. Njen otac Ernest je bio britanski oficir roen u Engleskoj, meutim, voen svojim avanturistikim karakterom i karijerom, u svoje 22 godine seli se u Indiju, gde upoznaje Gertrudu Robinson, Irkinju jermenskog porekla, od koje je Vivijen i nasledila svoju raskonu lepotu. Vivijen je bila jedinica i to joj je i omogudavalo da ima

potpunu podrku roditelja u svojim eljama i ambicijama. U Indiji je sa porodicom ivela do svoje este godine, a od tada se njen ivot usmerava put Britanije. Roditelji su se trudili da maloj Vivijen obezbede sve uslove za obrazovanje i sugerisali su joj da je neophodno stalno proirivati svoje znanje. Majka je naroito forsirala i podsticala razvijanje devojicinih ambicija, pa je Vivijen bila od malena fokusirana na knjievnost i istoriju, gde je za svoje potonje uloge stekla mnoga dublja znanja. Pored zanimanja za knjievnost, Vivijen je igrala balet, svirala elo i klavir i aktivno uila i govorila strane jezike. Preselivi se u Englesku, roditelji su mislili da je za njihovu mezimicu najbolje reenje da se obrazuje i vaspita boravak u nekom samostanu. I uputili su je u jedan u Engleskoj. U samostanu je provela period od svoje sedme do petnaeste godine, besprekorno disciplinovana i posvedena obrazovanju. Boravedi u samostanu Sv eto srce, upoznaje devojicu koja joj postaje dobra prijateljica, Morin O'Salivan ( Maureen O'Sullivan) i koja je donekle bila inicijator njene elje da pone da se bavi glumom. Nastavlja studiranje u Parizu iz velike ljubavi prema francuskom jeziku i knji evnosti, za koju je bila zainteresovana od malena. U Parizu stie prve impresije o daskama koje ivot znae, vebajudi, kao student, dikciju francuskog jezika za studentske predstave. Njen otac ipak odluuje da je sigurnije da se Vivijen vrati u Englesku. Doavi u svoju zemlju 1931. godine, Vivijen, noena utiscima o glumi, to iz Pariza, to iz filma u kome je igrala njena samostanska prijateljica Morin O'Salivan, odluuje da se okua i sama u svemu tome. Uz blagoslov svojih roditelja, u osamnaestoj godini upisuje Kraljevsku akademiju dramskih umetnosti u Londonu. Sa adolescentskim periodom poinju i adolescentske odluke koje su oduvek davale ig ivotu. Tako, i mlada i lepa Vivijen, iste godine kada upisuje studije glume, upoznaje trinaest godina starijeg oveka, po profesiji advokata, Lija Holmana (Leigh Holman), ije ime kasnije koristi kao svoje umetniko prezime. Ne tako iznenaujuda odluka za osamnaestogodinju devojku oaranu starijim mukarcem koji, argonski reeno, ima lifa za ene. Nakon nepunih godinu dana veze, Viv odluuje da sklopi brani zavet sa svojim starijim ljubavnikom Lijem i ved posle godinu dana braka na svet donosi devojicu Suzan. Ove drastine promene u ivotu, koje su joj se dogodile nisu je sputale ni malo u velikim glumakim planovima. Na zaprepadenje mnogih, Vivijen se odmah vratila na zapoete studije glume koje je i zavrila u rekordnom roku. Svoj glumaki debi imala je 1935. godine, ne tako velikom ulogom na filmskom platnu (Things Are Looking Up), a zatim sledi i jedna pozorina uloga u predstavi "The Mask of Virtue" nakon ega njen glumaki ivot dobija smisao. Polako poinje interesovanje za lepu glumicu, poev od novinara, a zakljuno sa rediteljima.

Tih godina nisu se dogaale promene samo u karijeri, ved se neko lepo osedanje javljalo i u srcu, iako ne i u braku mlade Vivijen. Pozorinim scenama harao je po lepoti i talentu poznat mladi Lorens Olivije (Laurence Olivier), takoe oenjen. Ljubav se, i pored svih objektivnih prepreka, nazirala. Vivijen je od poetka bila spremna da se bori za ostvarenje ove ljubavi i govorila je sebi kako ima za cilj da se uda za mladu snagu pozornice, a danas ved najvelianstvenijeg britanskog glumca XX veka. Larija (Lorensa) je Viv svojom lepotom oarala u filmu "The Mask of Virtue", a takvo miljenje su potkrepile i arijske prie o njenoj zavodljivosti i vanrednom fizikom izgledu. Strast je poela da bukti i razvila se najpre u jednu tajnu avanturu, koja se od svoje siline ubrzo pretvorila u javno ljubavisanje. Tako su ljubavnici Lorens i Vivijen otpoeli zajedniki ivot 1937. nakon njihovog zajednikog pojavljivanja na filmskom platnu.

Razvodi od bivih suprunika ovog poznatog para su se desili formalno nakon nekoliko godina. Par odlazi u Holivud gde se venava i zapoinje svoje holivudske i svetske karijere. Svedoci onog vremena Holivuda govore da je to bio najzaljubljeniji i najlepi par, da je mnogima cilj bio takvu

ljubav preneti na neke ljubavne scene u filmovima. Par Lari & Viv dobija svoje najvede filmske uloge po kojima ostaje upamden do danas. Lorens dobija ulogu u Orkanskim visovima, a Vivijen uestvuje na kastingu za izbor glumice u uvenom "Prohujalo sa Vihorom" (Gone With the Wind). Kasting za ulogu Skarlet O'Hare (Scarlett O'Hara) trajao je neverovatnih godinu dana. Toliko se prialo o filmu pre samog filma da je pitanje izbora glumaca postalo gotovo od drutvenog znaaja. S druge strane bilo je tada ved afirmisanih glumaca koji su odbili da se prihvate uloge u ovom legendarnom filmu, smatrajudi da de on propasti. I konano je Vivijen dobila ulogu u filmu; ulogu, koju je arko elela da opravda pred nepoverljivom publikom i konkurencijom. Ovaj filmski lik toliko je oduevio publiku, a zatim i filmsku kritiku, pa ak nije ostavio ravnodunom ni spisateljicu romana "Prohujalo sa vihorom", Margaret Miel (Margaret Mitchell), koja nije lik Skarlet O'Hare videla kao lepoticu. Mnogim damama onog vremena, kao i pomenutoj spisateljici, Vivijen je postala idol i prototip enske lepote. Mnoge od njih su vebale pred ogledalom izraze lica Skarlet O'Hare, "njanjavo" i sladunjavo govorenje, a ak su i muevi primedivali hirovite zahteve svojih lepih polovina. Skarlet je postala ne samo filmska uloga, nego neka vrsta mita.

A Vivijen je, umesto svog imena, esto pominjana kao Skarlet O'Hara. Kritiari i reditelji koji su davali komentare poput "lepotica ija je zanosna lepota esto znala zaseniti njene vrtoglave uspehe kao glumice" i "potpuna glumica spreena lepotom" ovu ulogu nisu komentarisali ovako, jer da Skarlet nije bila tako lepa i svoja u ovom filmu, kako ju je

donela Vivijen, moda bi i sam film prohujao pored onih silnih Oskara, bre od samog vihora. Mlada britanska glumica je dobila i svog Oskara za najbolju ensku ulogu u gorepomenutom filmu, a dobila je i niz ponuda za nove uloge. Holivudski reditelji i producenti su se utrkivali sa novim predlozima za Vivijen, ali ini se da ona nije bila raspoloena za to. Govorilo se da je tokom snimanja legendarnog filma pokazivala este znake nervoze. Da se histerino ophodila prema pojedinim lanovima ekipe. Ipak, bliski saradnici su pripisivali tu nervozu enjom za Lorensom koji je u isto vreme snimao film u Njujorku. Nosedi svoju lepotu i krhkost kao svoj krst Vivijen je pokuavala da se izbori za status dobre pozorine glumice. Svoj stav o filmskoj glumi izraavala je ovako: "Ja nisam filmska zvezda - ja sam glumica. Biti filmska zvezda, samo filmska zvezda, to je tako laan ivot, koji se povodi lanim vrednostima i publicitetom. Glumice dugo traju i uvek se nae divnih uloga." Meutim, vedina je smatrali da, i pored nekih zaista izvanrednih rola, kao to su bile Lejdi Magbet, Kleopatra, Ofelija, Vivijen nema tu snagu tela i glasa koja je potrebna za pozornicu. I to je, kako je vreme prolazilo, sve vie postajalo oigledno. etrdesetih godina poele su da se deavaju situacije koje su loe uticale po duevno zdravlje Vivijen Li. Najpre razvodi od prvog supruga, to je Vivijen jako potresalo, bududi da je smatrala da nikada nede modi potpuno da uiva u svojoj sredi koja je izgraena n a dve tue nesrede. Ipak, Lari je bio uz nju u svakom trenutku kako bi joj dokazao da se vredi boriti za svoju sredu bez obzira na sve. U prilog graenju njihovog branog ivota ilo je i ponaanje njene derke i Lorensovog sina, koji su prihvatili svoju madehu, odnosno ouha kao prave roditelje. Ali, vremenom sakupljani stres se intenzivira debaklom predstave Romeo i Julija na Brodveju, koju su suprunici postavili, uloivi u nju sav svoj kapital steen od angamana. Morali su da se vrate u Englesku. Vivijen je 1943. godine krenula na turneju po severnoj Africi nastupajudi pred vojnim trupama koje su se borile u ratu koji je buktio. Godine 1944. je otkriveno da boluje od tuberkuloze, kao i mnogi njeni savremenici. Bez obzira na to to je sa Larijem donela odluku da nede imati zajednike dece, 1945. godine Viv ostaje u drugom stanju i to u periodu snimanja "Cezara i Kleopatre".

Biografi su smatrali da je ona zapravo arko elela dete sa Larijem iako to nije priznavala, jer, da je bilo kako je sama govorila, ne bi tako teko podnela spontani pobaaj koji joj se ubrzo dogodio. Tada poinje poetak kraja za prelepu glumicu Vivijen Li. Od tada je mue nervni slomovi koje su kasnije psiholozi definisali kao maninu depresiju. U to doba, svi psihiki poremedaji su pripisivani histeriji i razmaenosti ljudi, a naroito glumica. Niko ih nije priznavao kao bilo kakvu vrstu psihike bolesti. Ponaanje koje je Vivijen ispoljavala tokom napada manine depresije bilo je neuveno i za svaku osudu, naroito za tandanji sve t. Glumica je esto menjala raspoloenja, patila je od nesanice, paninih napada, bila je esto vrlo gruba prema bliskim osobama, vreala ih, pa ak i fiziki nasrtala na njih, a zatim im se pokorno izvinjavala aljudi poklone, pisma i cvede sa molbama za oprost. Deavalo joj se ak da je imala seksualne odnose sa potpunim strancima, ljudima koje bi bukvalno pokupila sa ulice. Takve stvari se ved nisu tolerisale. S obziom na to da takav psihiki

poremedaj nije bio ni primedivan u tadanjoj medicini ili, bolje reeno, bio je neadekvatno leen, Vivijen je uz ovakva stanja esto silom prikljuivana na elektro -ok terapiju, ili su joj davane velike koliine sedativa. Ono to je bilo udno i u neku ruku za divljenje je upravo njen karakter i predanost karijeri, jer je, govori se, ak i posle takvih terapija izlazila na scenu i igrala datu ulogu najbolje to moe. Sam Olivije je u svojim memoarima dosta pisao o voljenoj Vivijen, pa ak i o njenim duevnim krahovima. Govorio je da je ponekad bila u toliko loem stanju da su je uloge koje je igrala opsedale. Naroito druga velika uloga u pozorinoj verzije kultne drame Tenesi Vilijamsa "Tramvaj zvani elja" (A Streetcar Named Desire), za koju je dobila drugog Oskara za najbolju ensku ulogu. Tih kriznih godina Olivije je dobio titulu viteza, a Vivijen uz njega titulu Lejdi Olivije na inauguraciji u Bakingemskoj palati. Pored te titule, Lari je takoe uao i u Savet reditelja pozorita Old Vik. Nakon tih dogaaja, par se zaputio na turneju po Australiji gde su se gorepomenute svae i deavale u najvedoj meri. Po povratku sa turneje Lari je prokomentarisao novinarima "Moda ne znate, ali razgovarate sa parom hodajudih leeva". Sledi Oskar za ulogu Blan Diboa (Blanche DuBois) koju je i sama krivila za lini put u ludilo. Olivije je mukotrpno podnosio ponaanje koje mu je Vivijen prireivala gotovo svakodnevno, ali je i dalje verovao da de se neto promeniti. Promenilo se. Viv je napravila novi incident koji ga je, ipak, oterao. Godine 1953, Vivijen je dobila ulogu u jednom filmu sa mladim glumcem Piterom Finom (Peter Finch). Meutim, odmah nakon nekoliko nedelja snimanja, dobija i nervni slom koji je doprineo njenom udaljavanju sa snimanja i na njeno mesto doveo glumicu Elizabet Tejlor (Elisabeth Tailor). Olivije reava da svoju psihiki slabu enu ipak odvede nazad u Englesku, a ona mu tada priznaje svoju aferu sa Finom i govori kako se zaljubila. To je zaista bio kraj njihove velike ljubavi. Lari je reio da posle dvadeset godina braka i prelepe ljubavi stavi taku na sve. Nije vie mogao da podnese borbu sa samim sobom, borbu sa maninim stanjima svoje Vivijen, a ni borbu sa prijateljima koji su ga osuivali to sve to trpi. On je sve to reio, ali mu je bilo teko da sprovede u delo. Ponovo je odluio da stisne zube i proba jo jednom. Poslednji put. Taj poslednji put Vivijen ostaje jo jednom trudna sa Olivijeom, ali, ved vieno, deava joj se pobaaj. To je ujedno i pravi kraj njihovog fizikog zajednitva. Olivije se ubrzo eni mladom glumicom Doan Plurajt (Joan Plowright) koja ni po emu, sem po svojoj jednostavnosti, nije mogla da parira Viv. Sa Doan dobija troje dece. Ni Viv nije imala hrabrosti da ostane sama, naroito pored dugogodinje zatite i podrke koju je uivala od Larija. Ona se udaje za glumca Deka Merivala (Jack Merivale) koji je bio upoznat sa njenim psihikim problemima, i obedao je njenom, sada ved bivem muu, da

de brinuti o njoj kako je to i ovaj inio. Ipak, inilo se da je u njihovom sluaju jedna ljubav vena. Vivijen je izjavljivala bez trunke stida "kako bi radije proivela kratki ivot sa Larijem (Olivije) nego se suoila sa dugim bez njega" i do kraja svog ivota uvala je uz sebe Larijevu sliku iz mladosti. Jula meseca 1967. godine Vivijen Li umire od tuberkuloze u Londonu. Pronaao j u je njen tadanji suprug Merival, mrtvu, na podu u njihovoj spavadoj sobi. Istoga asa pozvao je Olivijea koji se tada leio od raka prostate. U jednom delu Londona su se tada pogasila sva svetla u slavu Vivijen Li. Vivijen je kremirana i njen pepeo je, p o njenoj elji, prosut po jezeru nadomak njene kude u Istonom Saseksu. Lorens Olivije je dosta nadiveo Vivijen i u svojim memoarima je opisao i svoju patnju zbog njene smrti. Kau da je i u dubokoj starosti gledao njene filmove i govorio kako je Viv bila njegova jedina i prava ljubav i pitao seta se to dogodilo sa njima.
+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++ ++

Dive XX veka: Vissi darte, vissi damore

Njen ivotni put i njen glas kao sutinsko u njemu ostali su predmet interesovanja i nakon vie od trideset godina od njene smrti. Ona je definitivno bila jedna od najskandaloznijih diva XX veka. Svojom harizmom je uspela da osvoji itav svet, a svojim boanskim glasom postavila je standarde koji jo uvek nisu prekoraeni. Glasom i interpretacijom savreno je donosila likove Madam Baterflaj, Toskane, Norme, Karmen Marija Kalas (Maria Callas), roena je kao Marija Ana Sofija Sesilija Kalogeropulo ( ), 2. decembra 1923. godine u Njujorku. Rodila se u grkoj emigrantskoj porodici. U detinjstvu se osedala runom i odbaenom. Tvrdila je za sebe da je runo pae. Imala je 80 kg u pubertetskom periodu i veliki problem sa kratkovidodu usled koga je nosila ogromne naoari za vid sa staklima nalik dnu od tegle. Bila je povueno i melanholino dete, kojoj zabava i igra nisu bile preterano bliske. Moglo bi se redi da je bila emocionalno nesigurna i da je patila od kompleksa nie vrednosti od malih nogu pa sve do svoje smrti. Mnogi biografi smatraju da je za njen psihiki deo linosti odgovorna iskljuivo njena majka. Majka je za Mariju predstavljala veliki autoritet i osobu takoredi operisanu od topline. Ta ena je bila od poetka kritiki nastrojena prema njoj i inilo se kao da je bila naklonjenija drugoj derki, Marijinoj sestri. Majka je na Marijino ivotno opredeljenje uticala snano, s obzirom na to da ju je ved sa njenih pet godina forsirala da peva, iako devojicu to tada nikako nije zanimalo. Marija se ponekad pitala da li njena majka oseda neto za nju kada moe da bude toliko stroga i hladna. Moglo bi se redi da njihov odnos nije bio popravljen ni kasnije. Marija je, postavi planetarno popularna, esto izjavljivala da je njena majka bila spartanski stroga i bez ikakvog osedaja za majinstvo, a naroito za umetnost. Smatra se da je nesigurnost koju

je nosila kao jednu od osnovnih osobina stekla takoe gledajudi lo brak svojih roditelja raspadnut nedostatkom emocija i hladnodom. O njenom ocu se ne zna ba mnogo, sem da nije bio oinska figura za primer. Ipak, govorilo se da je Marija i pored toga bila privrena njemu i da je patila za njim. S jedne strane, ako bi se malo dublje posmatrao njen ivot, moglo bi se redi da je oinska figura u Marijinom ljubavnom ivotu imala bitnu ulogu, jer je diva pokuavala da je nadoknadi ljubavlju prema starijim mukarcima. Kad se brak njenih roditelja raspao 1937. godine, Marijina majka je odluila da napusti Ameriku i vrati se sa svoje dve derke u rodnu Grku. Tamo i poinje da se razvija karijera Marije Kalas. Sa etrnaest godina, u Atini nastavlja svoje umetniko obrazovanje upisujudi Grki nacionalni konzervatorijum, a zatim i Atinski konzervatorijum. Vaila je za talentovanu devojicu, a neki su je smatrali i udom od deteta. Prva profesorka Marije Kalas bila je Marija Trivela (Maria Trivella) koja je utvrdila njen neverovatan talenat. Smatrala je da je glas Marije Kalas kao nebrueni dijamant koji de po tehnikom usavravanju biti nairoko uven. Ona je donekle i ohrabrivala na usavrvanje govoredi joj o mogudnostima da dostigne svetsku slavu. Marija Kalas je provodila sate i sate na Akademiji vebajudi i sluajudi druge pevae. Skupljala je znanja i polako ih primenjivala, pa su njene mogudnosti za izvoenje numera bile sve vede i vede. Mogla je da interpretira mnoge glasove koji su bili razliiti od njenog, i soprane i mecosoprane, pa ak i neke tenore. Za one koji se razumeju u muziku malo vie, njen glasovni raspon iao je od niskog alt-registra do najvieg fa, najvie note soprana leggero. Ved 1939. godine je zapoela karijeru u Olimpijskom pozoritu u Atini, a profesionalnim debijem moe se oznaiti i 1942. godina ulogom Beatrise u Bokau. Iste godine dobija i glavnu ulogu u Toski, to joj je omogudilo da nastupi u Grkoj nacionalno j operi i otvori joj put svetske slave. 1945. godine Marija putuje u Ameriku, sa eljom da vidi oca i nadajudi se da de tamo uspeno pokazati svoj talenat. Meutim, taj put se i nije pokazao kao dobar plan, jer joj Amerika u tom trenutku nije pridavala veliki znaaj. 1947. godine odlazi u Italiju gde u Veroni izvodi okondu i ostavlja oduevljenu publiku u prepunom pozoritu. Godine 1949, za samo nedelju dana, Marija je na zaprepadenje mnogih spremila briljantnu ulogu Elvire iz Belinijeve opere Puritanci kojom je naroito oduevila italijansku publiku, a i poznavaoce klasine muzike. Ved je bila oboavana. Milioni ljudi govorili su o njoj. Njen eksplicitan glas i jedinstven talenat doneli su joj mnoge uloge i za kratko vreme napravili njenu karijeru bogatom i velikom. Kritiari su je hvalili i isticali njenu sposobnost doaravanja najtananijih osedanja i dubokih ponora due likova koje je igrala. Polako, ali sigruno, Marija Kalas postala je najistaknutiji virtuoz belkanta, a uz oigledan dramski talenat i kraljica operske scene. Marija je na sceni zaista bila izvrsna glumica. Reditelji su je smatrali za teku i zahtevnu za saradnju, ali opet nadasve inteligentnu i osobu koja zna ta eli i koja eli da pokae maksimum, i vie od toga. esto nije pristajala na kompromise kada je posao bio u pitanju, pa je i tu dolazilo do svojevrsnih skandala. Umela je da otkae nastup kada se nije osedala dobro i kada je smatrala da nije dovoljno spremna, ne ostavljajudi prostora za nalaenje drugog reenja. Ba do takvog jednog skandala dolo je 1959. godine pri izvoenju predstave Toska u Rimu. Nakon prvog ina predstave, tvrdila je da se ne oseda dobro i otila je bez obzira na to to su u publici sedeli italijanski predsednik i celokupo italijansko visoko drutvo. Pored ovog skandala, navode se i drugi, kao to je svaa sa direktorom Milanske skale i sa direktorom Metropolitan opere

u Njujorku, a oba zbog nepotovanja, odnosno njenog naputanja predstava ili nepojavljivanja bez ikakvog loginog i prihvatljivog opravdanja. Bez obzira na sve te skandale, niko nije mogao da ospori njen talenat i elju publike da je slua i gleda iznova i iznova, tako da su drugi ipak bili u situaciji da prave kompromise u odnosu na Mariju. Pored neospornog talenta koji je nosila ova diva, ono to je posebno privlailo publiku i medije bio je i njen emotivni ivot, daleko skandalozniji od poslovnih skandala. Bila je ena izrazitog seksipila koja je magnetski privlaila mukarce. Potencirala je svoju lepotu i elela je da je njeni mukarci veliaju, to verovatno i dokazuje njenu nesigurnost i komplekse iz detinjstva. Volela je starije mukarce, od autoriteta, bogate i uspene poslovne ljude, ne toliko lepe, koliko popularne zavodnike i srcelomce. U Italiji upoznaje ovanija Batistu Meneginija (Giovanni Battista Meneghini), italijanskog industrijalca i veoma uticajnog oveka u kome eli da nae svoj oslonac i sigurnost. Za njega se udaje u svojoj dvadesetetvrtoj godini, 1947. godine. ovani je bio Marijina podrka, ali je njegov novac takoe bio jo jedna njena propusnica za slavu. Mnogo je ulagao u njenu karijeru i finansijski i posredstvom kontakata i prijateljstava sa uticajnim ljudima Italije. Marija udajom za ovanija stie italijansko dravljanstvo i seli se u Milano gde njena karijera krede vrtoglavo nabolje. Dobija svoje mesto u Milanskoj skali. Svog mua ovanija ona je opisivala kao dutljivog i uzdranog, ali i nekog ko je umeo biti prijatelj i imao nekakvu oinsku ulogu u njenom ivotu. Njihov brak i nije bio ispunjen stradu, to je i doprinelo da se kasnije nae u zagrljaju drugog mukarca. ovani je bio stariji od Marije neverovatnih trideset godina to je potvrivalo injenicu da joj je falio otac u ivotu, ali taj jaz u godinama je upravo opravdavao nedostatak dinamike u vezi i avanturizma u ljubavi. Marija je u gomili dosade koja je opsedala uplovila u novu ljubav, koja je kotala karijere i markirala kao poznatu ljubavnicu omalenog Grka, poznatog brodovlasnika i milijardera, Aristotela Onazisa ( ). Onazis je zapazio harizmatinu Mariju na jednom njenom nastupu u Parizu, a prvi put su se sreli 1957. godine na zabavi u Veneciji, gde je Marija bila u prisustvu svog supruga ovanija. Onazis je neto kasnije odluio da pozove Mariju i ovanija na krstarenje Mediteranom njegovom jahtom Kristina O. To krstarenje je bila inicijalna kapisla za Marijinu odluku da se prepusti Onazisovom zagrljaju. U dugim nodima upoznavali su se Marija i Aristotel, prisedajudi se ved zaboravljenih dogaaja iz svojih detinjstava, zajednike domovine i radovali su se podudarnostima svojih dua koje su se tek pronale. Po povratku sa putovanja, Marija je uvidela da se zaista zaljubila i priznala je to svom suprugu moledi ga za razvod braka. U trenutku poznanstva Onazis je bio u braku sa Tinom Livanos, sa kojom je imao derku i sina. Brak nije bio sklopljen iz ljubavi, ved je kroz ovu vezu on osigurao sebi pristup u krug vrhunskih brodovlasnika, koji su njega, pridolicu, prihvatili sa dozom podozrenja i nepoverenja. Tina je bila izuzetno samosvesna ena visokog drutva. Govorila je strane jezike, kau da je engleski govorila perfektnije od grkog. Njen ivot je bio sastavljen od raznih zabava, prijema, veera, na kojima je ponaanje variralo od utogljenog na poetku veeri, do raspusnog i vulgarnog na kraju. Takav ivot je Tinu vodio u mnotvo preljuba. Ona nije bila osoba koja se mogla posvetiti muu i deci. Brak izmeu Onazisa i Tine je, dakle, jo pre Marije bio osuen na propast. Meutim, razvod Onazisa i Tine nije jo uvek bio okonan kada je Marija ved stupila u ljubavne odnose sa njim. ini se da je Menengini zaista teko podneo rastavljanje sa svojom

suprugom. Kau da je bio van sebe i da je gajio veliku mrnju prema Onazisu, optuivi ga ak da je jedini krivac za njegov slom braka. Meutim, Onazis je jo vie svojim ponaanjem iritirao izludelog ovanija. On je ak napravio i ponudu rekavi: Koliko hodete za Mariju? Pet ili deset miliona? Iz ovoga, i iz jo mnogo toga, dalo se zakljuiti da je Marija, naalost, za njega bila samo jo je dna skupocena igraka kojom su se leili kompleksi. U prilog tome je govorila i injenica da je u poetku Aristotel zamiljao da ima i suprugu i ljubavnicu, pa stoga i nije razmiljao o razvodu, ali je na kraju morao da popusti pred konstantnim pritiskom od Marije. No, Marija se zavarala da de po okonanju Onazisovog braka ona biti slededa i poslednja koja de stati sa njim na ludi kamen. Do tog braka nikada nije dolo i on je zauvek ostao njen ljubavnik. Njihova ljubav je bila snana i strastvena, ali je uvek bila Marija ta koja je morala da pravi komprmise i prihvati Onazisa ne pokuavajudi da ga promeni. Ona je bila smrtno zaljubljena, a on oaran njenom slavom i harizmom. Onazis se nije razumeo u umetnost, a operu nije mogao da podnese. Umesto da odlazi na koncerte, plesao je radije u tavernama na nain kako se to radi u njegovoj domovini, a oko sebe je razbacivao tanjire. Za mene je sluanje tih arija, kao kada bi dva italijanska kuvara izvikivala recepte za rioto , izjavio je jednom sluajno. Pa, ipak, kupio je svojevremeno ak sto karata da bi dokazao Mariji Kalas koliko mu je stalo da je vidi na sceni. Deavalo mu se esto da je, moda svesno, a moda i ne, poniava, ne samo kao osobu, ved i kao umetnika: Imaj na umu, ljubavi, da ti nisi moja ena, niti domadica u kudi. Ti si samo gost, Ti si kao pevaica iz nodnog kluba sa zvidaljkom u grlu. Godine 1960. Marija ostaje trudna, a Aristotel je protiv toga, jer ved ima dece i ne eli ih vie. Ipak, ona raa sina koji umire odmah nakon roenja. U poetku se pekulisalo dosta na temu njene trudnode. Prve biografije i mediji su navodili da ona nije rodila dete, ved je prekinula trudnodu na poetku, pod uticajem Onazisa. Meutim, kasnije je ipak utvreno da postoji dokumentacija o roenju mukog deteta u izvesnoj bolnici, koje je ubrzo i umrlo. Nakon ovog traginog dogaaja, Marijin slab karakter poinje da isplivava na povrinu. Nemajudi hrabrosti da se suoi sa realnodu i krene dalje kroz ivot, ona se predaje tabletama za umirenje, kao svom jedinom uteitelju. Zbog smrti deteta Onazis nije pokazivao tugu, a nije ni pruao utehu skrhanoj eni, ved je nastavio sa svojim provodima, sad intenzivnije nego ranije. To je dodatno ubijalo nesrednu Mariju. Ovi znaci nagovetavali su poetak jedne velike grke tragedije Marija je bez tue podrke bila osuena na propast i linu i profesionalnu. Nije bila hrabra da svoju karijeru izdigne iznad emotivne situacije i polako je poelo da opada interesovanje za nju kao opersku zvezdu. Emitujudi takvu lou energiju i oaj, nesvesno je gurala Onazisa od sebe, i gurnula ga pravo u naruje akline Kenedi (Jacqueline Kennedy), udovice ubijenog amerikog predsednika Dona Kenedija. 1964. godine, Onazis se po prvi put pojavljuje u javnosti sa aklinom Kenedi, koju upoznaje devet godina nakon poetka veze sa Marijom. On se i eni najpoznatijom udovicom sveta nakon samo tri meseca veze. Marija je bila okirana. Vest o Onazisovom venanju saznala je iz novina. Svet joj se ruio. Upoznavi njega, zapostavila je svoju karijeru i prepustila se ivotu kakav je vodio sav taj nakinureni, lanomoralni i pomodarski svet u kome je ena, kao to je bila ona sama, bila samo figura u slubi tue bolje reputacije i egzistencije. Ondanja kulturna javnost se pitala ta jedna takva primadona trai u svetu industrijalaca i biznismena koji nemaju sluha za njenu muziku, ali ni ona sama sebi nije mogla da da odgovor na to pitanje. Moda je klju leao u stalnoj elji za

linim dokazivanjem, pa je smatrala da je to bio najispravniji nain. Teak psihiki ivot uticao je i na fizioloko zdravlje Marije Kalas. Najvie se to odrazilo na njen glas i, po savetu lekara, morala je da okona svoju pevaku karijeru. Poslednje koncerte u ivotu odrala je na turneji sa uzepeom Di Stefanom (Giuseppe Di Stefano), italijanskim tenorom. Poslednji koncertni nastup Marije Kalas odran je u Japanu, 1974. godine. Ova turneja je bila njen lini trijumf, ali i profesionalni krah. 1977. godine snima film Medeja i potpuno se povlai sa scene, iako interesovanje medija za njen i Onazisov privatan ivot ne jenjava. Prema pojedinim biografima, Onazis nije prestao da se via i kontaktira sa Marijom nakon svoje enidbe. Navodno je prolo samo godinu dana od njegovog venanja sa Deki, kada je opet obnovio kontakt sa Kalasovom , a smatra se da su se i tajno viali. To bi moda mogla da potvrdi i injenica da je nakon tragine pogibije Onazisovog sina u avionskoj nesredi Marija bila velika podrka u njegovoj tugi. Sa pogibijom sina, Onazis dobija i ozbiljne zdravstvene probleme, i osetivi da mu se blii kraj poziva Mariju da esto da boravi kraj njegove bolesnike postelje, na ta ona pristaje bez pogovora. Svedoci su navodili da je Onazis tada govorio kako je voleo Mariju, ali na nain kako je on to umeo. 1975. godine umro je Aristotel Onazis, a njegova ljubavnica Marija Kalas ostala je da pati u samodi svoga stana u Parizu. Dve godine nakon smrti svoje najvede ljubavi, 16. septembra, u svojoj pedesettredoj, godini umrla je i Marija. Umrla je od bolesti srca, koje je oslabilo od prevelike upotrebe sedativa. Njen pepeo rasut je, po njenoj elji, u plavetnilo Egejskog mora i moda je neto od njega odletelo do Skorpiosa gde je poivala njena najveda ljubav, Aristotel Onazis. Prolo je vie od trideset godina od smrti ove slavne dive, a ona je jo uvek kulturni simbol Grke u inostranstvu i primadonna assoluta. U Antikom teatru se svakog septembra izvodi gala koncert posveden sedanju na opersku divu, a u Atini se odrava prestino meunarodno takmienje operskih pevaa koje nosi njeno ime i na kome uestvuju pevai iz dvadesetak zemalja sveta. 2002. godine, snimljen je film Callas Forever o Mariji Kalas u reiji njenog prijatelja Franka Zafirelija (Franco Zeffirelli), u kome se govori o njenim poslednjim danima u samodi i bolu. Ulogu Marije tumaila je Fani Ardan (Fanny Ardant), a partner joj je bio Deremi Ajrons (Jeremy Irons). Kako navode strani mediji, najavljuje se jo jedna biografska pria o Mariji Kalas, koju de igrati popularna glumica Eva Mendes (Eva Mendez).

Vissi darte, vissi damore ivela sam za umetnost, ivela sam za ljubav su rei iz Toske i savreno opisuju ivot Marije Kalas, pa se mogu smatrati i njenim epitafom. ++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++ ++

Dive XX veka: Poroni plavi aneo

Iako je njena seksualnost i danas ostala po nekima misterija, sigurno je da je ova diva arila i palila itav XX vek, a i ovaj dananji XXI nije ostao imun na njenu lepotu i prepoznatljiv imid. Njen stil odevanja, kao i injenica da je bila podjednako lepa i zavodljiva u mukim odelima i u tamnim korsetima sa izazovnim halterima, bili su ono to je potvrivalo njenu biseksualnu orijentisanost. enama je delovala snano i muevno, a mukarcima jako i provokativno. Pored plave kose, istaknutih usana i docrtanog mladea na licu, duvajudi dim cigarete pobodene u neizostavni aksesoar, mutiklu, ovu divu krasilo je vie zapamdenih talenata: gluma, pevanje i ples. Hladna erotinost koju je ova ena odavala u svim svojim ulogama, istovremeno je pokazivala i skriveno i vidljivo, i spektakl i misteriju. Bila je ljubav i ljubavnica mnogih poznatih linosti koje joj nisu odolevale, kao ni publika koja je pomno pratila svako njeno pojavljivanje. Njeno ime bilo je sinonim za lepotu, zavodljivost i harizmu, i ostalo je ime koje mnoge dananje zvezde pokuavaju da slede. Marlen Ditrih - Plavi aneo. 27. decembra 1901. godine u Berlinu, zapravo u jednom njegovom predgrau, rodila se nemaka filmska i pozorina glumica, pevaica i zabavljaica, Marlen Ditrih (Marlene Dietrich). Njeno pravo ime bilo je Marija Magdalena Ditrih (Maria Magdalena Dietrich). Otac joj je bio pruski kraljevski policajac i umro je kad je Marlen imala samo devet godina. Nakon njegove smrti njena majka se preudala i nju i njenu godinu dana stariju sestru Elizabetu povela je sa sobom. Kao i u vedini sluajeva naih diva, i Marlen je bila u detinjstvu progonjena ambicijama sopstvene majke, koja je insistirala na disciplini i primerenom ponaanju i obrazovanju, bez ikakvih razmaenih gestova. Malenu Marlen je pozornica zanimala jo od ranog detinjstva. Kao i gotovo svaka devojica, sanjala je o svetlima reflektora i toaletama prekrasnih glumica. Htela je da se oproba na sceni, pa bilo kako bilo. Obzirom da je imala talenta i za muziku i za glumu, scena joj je bila zagarantovana. Voena tim eljama ubrzo se upisala na asove violine. Violinu je poela da svira u tinejderskim godinama, kada i seksualnost poinje da buja. Neki biografi smatraju da je i tada u pauzama asova flertovala i sa deacima i sa devojicama i pokazivala intenzivnije svoju seksualnost, nego druga deca njenih godina. Smatra se da je ak bila i u nekom ljubavnom odnosu sa znatno starijim profesorom violine. ini se da joj je sviranje dobro ilo, ili joj je scena sve vie bila na pameti, pa ju je to i odvelo na nastavak kolovanja na konzervatorijumu u Vajmaru, gde daleko od uticaja majke i pogleda poznatih ljudi postaje "vrlo seksualno aktivna". 1921. godine vrada se u Berlin gde nastavlja svoje studije. Svirala je u orkestru koji je svirao za vreme projekcija nemih filmova, u kome je bila jedina ena. Meutim, razbolevi se od tendonitisa (upala miidnih tetiva) biva

primorana da napusti svoj muki orkestar. Poinje da uiva u itanju i stie neka interesovanja za glumu. Poinje sa pripremama za javni ivot menjajudi svoje ime u Marlena ( Mar - prvi deo prvog imena, a Lena - drugi deo drugog imena). Upisuje se na asove glume, uzima asove engleskog jezika, pevanja i bavi se gimnastikom. Radi i kao manekenka, profesionalna plesaica i dobija prve uloge u pozoritu. 1922. godine Marlen snima svoj prvi film "The Little Napoleon" u kome dobija neznatnu ulogu sluavke. Ali, ved naredne godine, na kastingu za novi film upoznaje Rudolfa Rudija Zibera (Rudolf Sieber) zahvaljujudi kome dobija malo vedu ulogu u filmu Vilijema Diterla, "Man by the Roadside". Rudi je bio oduevljen, tada jo uvek debeljukastom plavom Marlen, i ljubav se rodila. Marlen i Rudi su se venali 1924. godine, a pogoena tim inom, Rudijeva doatdanja verenica izvrava samoubistvo. Godinu dana kasnije Marlen je rodila devojicu Mariju Elizabetu Ziber (Maria Elisabeth Sieber), njeno jedino dete. Marlen je, podrazumeva se, volela svoju derku, ali bududi da nije htela da svoj drutveni ivot potini braku i monotoniji, ona je uveliko bila prisutna na svim berlinskim zabavama. Da se bar samo pojavljivala i druila, sve bi bilo u redu, ali su Marleni ove zabave sluile kao nepresuan izvor novih i novih ljubavnih avantura i egzibicionizma, kako sa muka rcima, tako i sa enama. Iz jednog takvog provoda krenula je da se razvija i njena ljubavna veza sa piscem Erik - Marija Remarkeom (Erich Mariom Remarque) koja je, uz povremene prekide, trajala nekoliko godina. Od 1924. godinu za godinom obeleavali su Mar lenini sitni uspesi i uloge, ali svakako avangardni, kao to je bio i Berlin tog doba. Dobijala je neke manje uloge u pozoritu, na filmu i ueda na revijama tadanjih renomiranih berlinskih kreatora. Marlen je bila ena bez trunke stida kada je re o jav nom istupanju, mada neki to povezuju sa njenom narcisoidnodu. Ona se nije libila obnaivanja na revijama, ni ispred foto objektiva. 1925. godine taj svoj nudistiki egzibicionizam prenosi i u glumaku sferu, pa se u novembru pojavljuje skoro naga (u kostimu boje koe) u ulozi Eve, u jednoj predstavi. 1927. posle male uloge u filmu Aleksandra Kordea, "A modern Dubarry", odlazi u Be na est meseci. Tamo uestvuje na dve revije i dobija glavnu ulogu u "Cafe Electric". Njena radoznalost ne jenjava, pa u Beu ui kako da svira na testeri. 1928. godina ostala je upamdena za Marlen po kontroverznoj ulozi koju dobija u jednoj isto tako kontroverznoj predstavi gde otpevavi pesmu sa lezbijskom tematikom (Meine beste Freudin) otvara sebi put muzike karijere. Poinje sa snimanjem svog prvog albuma, a ubrzo slede i drugi angamani (nastupi kabaretski i muziki, snimanje reklama, pozorine uloge i td). Prelomni trenutak u karijeri nae dive Marlen Ditrih se dogodio 1929 godine. Na poziv filmskog studija UFA, iz Berlina, iz Holivuda je stigao poznati reditelj Jozef fon tenberg (Josef von Sternberg) kako bi reirao prvi nemaki zvuni film.

Videvi Marlen na nekoj od nemakih pozornica, Jozef je organizovao jedan zanimljiv kasting gde je ona i dobila glavnu ulogu, odnosno legendarnu ulogu Lola Lole. uveni film Plavi aneo (Der blaue Engel) ostao je upamden po ovoj prelepoj glumici, a i ona je po njemu dobila ime kojim su je karakterisali u mnogim biografijama i dokumentarnim filmovima. Film je paralelno bio sniman na nemakom i engleskom, i ono to ga je pored lepote Marlen Ditrih obeleilo, je izvanredna muzika koja ga proima. Marlen je kao Lola Lola nosila u filmu upadljive eire i podvezice, koje su istakle njene noge u prvii plan i po kojima je definitivno ostala upamdena. Samo dan nakon premijere Plavog anela, kao i svaka buntovna i nepredvidiva diva o kojoj smo do sada govorili, Marlen je neoklevajudi spakovala kofere i zajedno sa opinjenim rediteljem trenbergerom odletela za Holivud. On joj je dosta pomogao u dobijanju uloga u Holivudu, ali je i ona morala da podnese izvesnu rtvu kako bi mogla da se takmii u konkurenciji sa tadanjom zvezdom Gretom Garbo. Morala je da se prikloni rigoroznoj dijeti kako bi svoju liniju dovela do savrenstva, to su i onda (koliko god mi govorili suprotno) bile potrebe Holivuda. Njen prvi ameriki film "Marocco" doiveo je ogroman uspeh. U ovom filmu Marlen glumi Emi, enu koja se potpuno rtvuje za ljubav svog ivota - zgodnog legionara koga glumi popularni Gari Kuper (Gary Cooper). Za ovaj film Marlen je bila nominovana za Oskara u konkurenciji za najbolju ensku ulogu, i to je bila njena prva i jedina nominacija. trenberg, ponet pozitivnim utiscima o talentu Marlen na filmu, urno snima i slededi film sa njom u glavnoj ulozi, pod nazivom "Dishonored", u kome glumi zavodljivu pijunku (X27) koja je osuena na smrt streljanjem (pokuaj imitiranja biografije Mata Hari). Film nije doiveo neki uspeh, a i do kraja ivota je na njega gledala s velikim prezirom, moda zato to je Greta Garbo odigrala zapamdenu ulogu Mata Hari? Nakon ovog neuspeha, Marlen se vrada u Nemaku na nekoliko meseci. 1931. godine Marlen je bila zapanjena tubom koju je pokrenula trenbergova ena u kojoj je navedeno da je Marlen Ditrih bludnica, koja je pored svog raskalanog ponaanja i brakolomka. Prenebregnuvi ovu tubu, Marlen snima novi film sa ternbergom "angaj Ekspres" (Shanghai Express) gde tumai lik angaj Lili, prostitutke koja izluuje sve mukarce oko sebe, posebno vou kineskih terorista. Film je bio nagraen Oskarom, najvie zbog tehnolokog napretka koji se u njemu video. Ako se pitate ta se dogodilo sa porodicom Marlen Ditrih, i da li je i ova porodica ostala u zapedku, kao i one od ostalih diva o kojima smo priali, evo ta je sa njima bilo. Odluivi napreac da odleti u Holivud, Marlen nije ni trenutka razmiljala ta de biti sa njenom porodicom. Ostavila ih je u Berlinu, kao staru garderobu, koja samo ume da smeta. Runo zvui, ali je tako. Njena derka Marija se, kada

je malo odrasla, preselila u Los Aneles kod majke u potrazi za karijereom estradne zvezde, poelevi da krene majinim stopama. Da li je to uradila u nedostatku svoje majke, ili da bi joj dokazala da de biti bolja, ili ko zna iz kog razloga, nije nam poznato. Ali ono to je evidentno, je da je uvek ostajala u senci svoje majke. Svoj odnos prema majci opisivala je esto reenicom "Samo da vam majka nije glumica". Ne mogavi da se izbori sa slavom svoje majke, Marija je napustila javnu scenu i od tada se posvetila pisanju biografija i opisivanju svih detalja iz ivota svoje majke, Marlen Ditrih. Objavila je knjigu nakon smrti Ditrihove u kojoj je Marlen predstavljena kao prepredeni manipulator, hladna i nedostupna osoba sa alkoholiarskim problemima. Ovaj prikaz energino su osporili preostali ivi Marlenini prijatelji, misledi da je to samo subjektivni doivljaj nezadovoljne derke. to se tie mua Marlen Ditrih, a oca male Marije, on se preselio u Pariz i tamo je svoj ivot nastavio u drutvu jedne balerine. Kada je ona umrla , i on se preselio za Ameriku, tanije u Kaliforniju, gde je svoje poslednje dane provodio na farmi koju mu je kupila Marlen. Vratimo se sada na sve zanimljivije dogaaje iz ivota Plavog anela. Poinje da se zahuktava novi rat u svetu, rat koji je povela nacistika Nemaka, na elu sa njenim ozloglaenim voom Adolfom Hitlerom. Hitler je, gledajudi neka od ostvarenja u kojima je igrala Marlen, poeleo da je angauje u filmu koji bi veliao nacistike ideje. Ponudio joj je da je napravi najpopularnijom enom sveta. Marlen je kategoriki odbila Hitlerovu ponudu, nazvavi ga pritom idiotom, i nije se sve zavrilo na tome. Ona je otiavi u Ameriku zatraila i drugo dravljanstvo, a onda je uestvovala u skupljanju novca za rat protiv svoje zemlje, i uvek se odazivala na poziv amerikih vojnika da peva. Nastupala je ak i pred saveznikim trupama na frontovima u drugim zemljama, a snimila je i nekoliko anti-ratnih pesama, kao poklon ljudima koji se bore protiv nacistikih ideja izopaenog Hitlera. Marlen je, kao jedna hrabra i srana ena, po zavretku rata otila u Berlin sa vojnim trupama, kako bi osetila zadovoljstvo osloboenja i potraila svoju majku i sestru. Majka joj je umrla ubrzo nakon zavretka rata, a Marlen je uskoro morala da napusti Nemaku u kojoj vie nije bila dobrodola. Kada govorimo o pevakim sposobnostima Marlen Ditrih, ne moe se redi da je imala neki zavidan raspon glasa, a njeno pevanje su mnogi smatrali ak i recitovanjem. Kau da je malo pevala, malo aputala, malo recitovala, ali i da ni jedan glas nije bio toliko erotian kao njen. Mnogi kvalitetniji vokali toga doba proli su neopaeno. To njeno erotizovano aputanje uz savren make up i jake reflektore, pogled upuden kroz dim cigarete, koji je odseno duvala u eljenom pravcu, ostavljalo bez daha i mukarce i ene. Moda je zato i dobijala razliite ponude, kojima njen egzibicionizam i seksualnost nisu mogli da odole. Njena najcitiranija izjava u vezi sa seksom (iako je izbegavala da pria na temu intime) je bila

"seks je bolji sa enama, ali se sa njima ne moe iveti"; to je potvrivalo njene brojne avanture sa pripadnicama istog pola, meu kojima su se nale i neke poznate: Greta Garbo, Talula Bankhed (Tallulah Bankhead), Edit Pjaf (Edith Piaf), Kej Frensis (Kay Francis) i ondanja poznata spisateljica Mersedes de Akosta (Mercedes de Acosta). Spisak Marleninih poznatih ljubavnika je bio i dui, a ini se da je i ona sama po njih bila fatalnija nego po ene: Gari Kuper, Don Vejn (John Wayne), Jul Briner (Yul Brynner), Frenk Sinatra (Frank Sinatra), politiari Dozef Kenedi (Joseph Kennedy) i njegov sin Don (John), i jo jedan od Kenedijevih, manje poznat, kao i Ernest Hemingvej (Ernesta Hemingway). Svi oni su o njoj imali da kau samo predivne stvari. uvena Hemingvejeva reenica o Marlen nakon njene smrti glasi: "Da nije posedovala nita drugo do svog glasa, mogla je i sa njim da vam slomi srce. Ali imala je i predivno telo i vanvremenski lepo lice. Nebitno je kako vam slomi srce ako de biti tu da ga zaceli!" 1948. godine dobila je unuku i postala baka. Bila je najseksi baka onog doba. Aktivno je nastupala i izvodedi kabaretske forme ila na spektakularne turneje. Trudila se paljivo da svaki njen korak bude senzualan i da ne oda njene godine koje su se prirodno i neminovno povedav ale. Nastupala je sve do 1974. godine kada je osetila da je vreme polako gazi. Govorilo se da je imala problema sa alkoholizmom zadnjih godina, poeo je da je izdaje i sluh, a proirene vene na nogama zahtevale su to manje napora. 1975. godine pojavila se poslednji put na filmu. Na mnoge molbe, pristala je na ponudu da snima, i za samo dva dana snimanja uvena Marlen je dobila honorar od neverovatnih 250 hiljada dolara. Posle ovog snimanja poptuno se povukla iz javnog ivota i ivela je u svom stanu u Pari zu sve do svoje smrti. 1984. godine Maksimilijan el (Maximilian Schell) je ubedio Ditrihovu da uestvuje u snimanju negovog dokumentarnog filma "Marlen", ali ona nije htela da se pojavi u kadrovima koji su snimani, neeledi da se predstavlja publici stara i bolesna. Marlen se nije viala ni sa svojim prijateljima, i odnose sa njima je odravala iskljuivo telefonskim putem. elela je da doeka smrt uvajudi mit o svojoj lepoti. Marlen Ditrih, plavua zanosnih nogu, i seksepilnog glasa i stasa umrla je 6. maja 1992. godine u u Parizu, u svom stanu. Misi u njenu ast je prisustvovalo nekoliko hiljada ljudi, dok je njen koveg bio prekriven amerikom zastavom, ije je dravljanstvo nosila do smrti. Sahranjena je u Berlinu, nedaleko od mesta gde je roena. Na njenoj nadgrobnoj ploi stoje uklesane rei nemakog pesnika Teodora Kromera (Theodor Krner) - "Stojim na putokazima svog ivota". Njen lik i delo dugo su bili pod ostradenom mrnjom Nemaca, tek na njen stoti roendan, 2001. godine, posthumno joj je dato zvanino izvinjenje drave za neprijateljski stav prema njoj, a 2002. godine i titula poasne graanke Berlina. Iza ove popularne dive XX veka ostale su mnoge zanimljivosti, poput onih da je

imala fobiju od bacila, da se gadila na stopala, pa je i svoja izbegavala da pokazuje, da su je minkeri dodatno minkali nakon svakog filmskog poljupca na setu, jer je snano ljubila svoje partnere, da je bila veliki ljubitelj brze hrane, izburgera, hot -dog sendvia i da joj je kosa sijala samo zato to je za svaki javni nastup ili snimanje po njoj bio posipan nekakav zlatni prah ili talk. Marlen Ditrih je kao modna ikona i ikona filma u mnogome uticala i utie na modu i njene kreatore. Zanimljiva je i injenica da je u nekoliko prostorija Filmskog muzeja u Berlinu posvedeno Ditrihovoj izloeno preko 3000 njenih odevnih predmeta (ukljuujudi i 50 filmskih i 70 scenskih kostima) od dvadesetih do devedesetih godina prolog veka, 50 torbica i 150 pari rukavica, 400 eira i 440 pari cipela i drugih aksesoara. Pored inspiracije modnim kreatorima, Marlen je bila inspiracija mnogim enskim pokretima i bila je jedna od starovremenih gej ikona. Ove godine je planirano snimanje filma o ovoj slavnoj divi, iji lik de imati ast da tumai popularna glumica i Oskarovka, Gvinet Paltrou (Gwyneth Paltrow). Film de biti sniman u dva dela i po scenariju sastavljenom po knjizi derke Marlen Ditrih, Marije Rive. "Oduvek sam bila ravnoduna prema slavi. Slava je prilino muna, problematina i opasna. Potpuno sam hladna na izlive oboavanja stranaca. Slava koja u potpunosti moe izmeniti linost oveka nada mnom nema nikakvu mod" Marlen Ditrih, odlomak iz njenih memoara. ++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Istorija glamura: Zlatni Holivud

Pie: Hristina Cvetinanin Kneevid . Datum: 09. 10. 2011. . Kategorije: MoodiranjePie: Hristina

Cvetinanin Kneevid ta je glamur? Da li se ovaj pojam moe shvatiti odvojen od stila ivota, i na kraju krajeva, ta od glamura ostaje kada se odvoji od zaslepljujudeg lajfstajla visoke elite holivudskih zvezda i zvezdica? Nastanak i ekspanzija glamura, u savremenom smislu rei, koji je neraskidivo povezan sa ekstravagantnim stilom ivota, povezuje se sa nastankom Zlatnog Holivuda tridesetih i etrdesetih godina XX veka. Fabrika snova je tih posleratnih godina proizvodila zvezde i zvezdice na isti onaj nain na koji je automobilska industrija proizvodila nove modele jedina razlika je postojala u stvarnim potrebama koje su konkretni proizvodi (poput automobila, odede i malih kudnih aparata) zadovoljavali i onih apstraktnih potreba, vezanih za matu i fantaziju, kojima su se bavili filmovi i njihove zvezde. Svet filmskih zvezda postaje Bodrijarov similakrum, stvarnost koja nepostoji, a koja je zastraujude realna. ini se da je filmska industrija tih godina imala za svakog po neto, bilo da je to

bila evropska dekadencija (Praznik u Rimu), gradska mudrost (Doruak kod Tifanija), junjaki ivotni stil (Prohujalo sa vihorom) ili sjaj i lepotu koji su krasili kabaretske zvezde (Neki to vole vrude), to se da objasniti injenicom da su elni ljudi Holivuda bili Evropljani, emigranti i izbeglice iz Nemake, Maarske, Rusije, Britanije i Francuske. Ta miks raznovrsnosti, naina ivota viih klasa i jeftine kulture baziranom na spektaklu, bila je dobitna kombinacija.

Foto poster: Sonja Martid Sa usponom masovnih medija, na prvom mestu filma i tampe, a zatim i fotografije, omogudio je Holivudu da stavi apu i na svakodnevni ivot i ozbiljno ugrozi njegovu autonomiju. Na taj nain, poeo se iveti tui ivot, bilo je mogude dosegnuti sjaj i slavu glavnih protagonista, a Holivud je proizvodio prie i legende o svojim zvezdama poput jeftinih pamfleta kojima je oglaavao premijere. Riard Dajer, britanski sineasta, vidi filmsku zvezdu kao intelektualnu konstrukciju koja nastaje kao produkt medija i kulturnih praksi. Ova zvezda nema ivot van filma - sve ono to ona radi, u svrsi je stvaranja oreola nedodirljivosti i poeljnosti. Zbog svega ovog, filmske zvezde nisu ljudi, ved slike, produkti, poput skupog miksera ili novog modela automobila, iji je primarni cilj da stvore ideju o nainu ivota, ivotnom stilu. One su uzrok i posledica konzumerizma. Filmski studiji su tancovali zvezde, a najplodonosniji meu njima je bio Metro Golden Mayer. Meutim, te zvezde se nisu uvek uklapale u ameriki standard lepote - Greta Garbo je u filmsku industriju ula kao tinejderka, krivih prednjih zuba, kovrdave kose i primetnog podbratka, Marlen Ditrih je bila punaka i imala je kriv nos, Doan Kraford je bila niska, velikih oiju i irokih nozdrva. Pa ipak, filmski studiji su od ovih, vie nego prosenih ena, napravili zvezde, kao to su od prazne pozornice napravili fabriku snova. Talenat za glumu nije bio preko potreban - bilo je bitno da su mlade i lepe, a lepota se lako mogla napraviti tekom minkom. Njihova fotogeninost i linost su ih izdvajale neotesanost Ditrihove ili drskost Krafordove. Ta linost je bilo ono to je iznova i iznova privlailo gledaoce, a u kombinaciji sa lanim romantino obojenim biografijama, punile su se blagajnike kase. Kako napraviti zvezdu? Sasvim lako. Na prvom mestu, njena teina se strogo pratila. Mlade glumice su odmah po dolasku u filmski studijo bile podvrgnute rigoroznim dijetama. Viak kilograma je na filmskom platnu izgledao loe, dok je lice, bez istaknutih jagodica, bilo nefotogenino. Kosa i zubi bi bili odmah ispravljeni, a estetska hirurgija primenjivana po potrebi. ak su se i muke zvezde na isti nain stvarale - bili bi poslati u

teretanu, a u sluaju nekog nedostatka, poput klempavih uiju Klarka Gejbla, ile bi i pod no. Mlade devojke bi bile minkane - istanjivali bi im obrve, produavali trepavice, prekrivali pegice, povedavali oi i smanjivali noseve. Sve se to inilo minkom marke "Maks Faktor" kojom bi se ubila svaka prirodnost - lice je liilo na masku, a sve pod parolom "vana je linost". Meutim, zvezda nije bila zvezda ako nije imala svoj oreol luksuza, koji se ogledao u njenom nainu ivota. Sesil B. de Mil je prvi reiser koji je koristio ovaj trik luksuznog okruenja, dok je MGM insistirao na luksuzu s idejom da de bogatstvo na ovaj nain postati moralno. Velike kude, bazeni, elegantna odeda, limuzine i uzbudljiv drutveni ivot su bile odlike holivudskih zvezda. Na ovaj nain, skupim bundama i modernistikim stanovima, stvarao se mit o eni predatorki, koja je sva svoja sredstva, pa ak i ona materijalna, koristila za zavoenje. Kako se potroako drutvo razvijalo, na elu sa konzumerizmom i materijalizmom, filmske zvezde su postale bogatai. Zvezde su putovale svetom i na taj nain povezale kretanje na filmu sa kretanjem u stvarnom ivotu - postale su likovi koje su glumile. Tih tridesetih godina dvadesetog veka Holivud razvija svoj lini modni identitet i raskida sa orijentalnih iniocima koje je preuzimao iz pozorita na poetku svoje vladavine. Iako je bilo nemogude smaknuti Pariz sa trona modnog centra, Holivud mu se opasno pribliio sa svojim odeljenjima za kostime koja su izgledala poput malih fabrika. Koristili su se naskuplji materijali, iji je cilj bio da naglas e vrline i sakriju mane enskog tela, a sama odeda per se je bila krojena tako da na platnu izgleda savreno, sa bojama, teksturama i efektima koje je izazivala. Zvezde su se oblaile tako da ostave najjai mogudi utisak - Marlen Ditrih je jednom prilikom o tom glamuru u oblaenju rekla " to je neto neogranieno, nepristupano normalnim enama neostvaren raj, poeljan, ali u sutini van domaaja". One su uticale na stil, diktirajudi pravila oblaenja drutvenim elitama, koje su ubrzo smakle sa naslovnih strana asopisa. Ipak, skupa garderoba nije bila dovoljna - bilo je neophodno napisati dobru romantizovanu biografiju. Glumice nisu pile niti puile, nisu imale decu, svaka od bezbroj romantinih veza je za njih bila ona prava, sudbonosna, njihove fotograf ije su uvek morale biti savrene, snimljene u savrenom okruenju gde bi one pozirale u savrenoj pozi, a njihova zarada, koja je bila astronomska za ono vreme, se nikada nije pominjala, jer, onda bi akcenat preao na trgovinu, a ne na glamur. Kako niija nije gorela do zore, tako ni Zlatno doba Holivuda nije trajalo veno. Pedesetih godina, elegantnu i nedodirljivu zvezdu sa trona mie pin-ap devojka. Zlatno doba se ugasilo sa pojavom televizije, i sve manje ljudi je ilo u bioskope. Ipak, poslednji trzaj megalomanske industrije Zlatnog Holivuda je bio ekstazian - Merlin Monro. Ono to je

Merlin Monro izdvajalo od ranijih zvezda je bilo jasno oslanjanje na svoje telo, na svoj seksipil. Na ovaj nain, MM je dovela u direktnu vezu nedodirljivost prethodnih z vezda i dodirljivost bududih - francuski sociolog Edgar Morin o njoj kae: "bila je poslednja zvezda iz prolosti, ali i prva zvezda van sistema zvezda". ivot Merlin Monro je bio osloboen svake spontanosti i ako bismo paljivo prouili, videli bismo da se ona uklapa u sve predhodne holivudske kliee - farbana plavua, sanjivih oiju, krvavo crvenih poluotvorenih usana, koja je bila obina devojka, koja je uspela zahvaljujudi sebi, svom izgledu, odlunosti i sredi. Njen brak je bio klie - zlatna devojka Holivuda sa zlatnim dekom amerikog bejzbola (prim. aut. Merlin se udala sa Doa Dimaa 1953. godine), njena pojava je bila klie - niz identinih poza i haljina, njen ivot je bio klie - preterani luksuz, svileno rublje i dijamanti, a sve to paljivo predoeno oku javnosti. Sa smrdu Merlin Monro i svih kliea koje je zastupala, umire i zlanta era Holivuda. Ono to je nju vinulo meu zvezde, kao da je sahranilo tadanji Holivud - uspela je uprkos svojoj obinosti, a posle nje, svaka obina devojka je pokuala da postane zvezda. Sjaj Holivuda se nije bazirao na obinosti, ved na ekstravaganiciji, te ga je uspon i smrt Merlin Monro, na neki nain, ubio. +++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Dive XX veka: Prva dama

Ona je bila omiljena ena Amerike, prva dama u svakom pogledu. Bila je olienje arma, prefinjenog stila i ponanja za primer. Mnogi su je za ivota smatrali ikonom glamura, ali ona je to ostala i danas. Prepoznatljiva po svojim velikim naoarima za sunce, haljin icama bez rukava i kapicama koje su se uz njih slagale, bisernim minuama i ogrlicama, stvarala je od sebe idola svih ena tadanje Amerike. Bila je ena dvojice poznatih i bogatih mukaraca, jednog predsednika i jednog tajkuna. Visoko obrazovana i kao ve liki poznavalac kulture i umetnosti, trudila se da kao prva dama podstakne podizanje kulturne svesti u Americi. Bila je zaduena za restauriranje Bele kude i vradanje njenog originalnog sjaja. Iako su je mnogi opisivali kao idealnu suprugu, privrenu porod ici i tvorca amerike porodine idile (koju i danas gledamo na filmu) imala je buran ivot, kao i sve dive. Po svaku cenu je htela da se istakne, ali je na kraju ipak najvie ostala upamdena po svojim muevima i sama je ak govorila - "oduvek sam ivela kroz svoje mueve, vie to ne mogu". Deki Kenedi Onazis - prva dama diva. Njeno pravo ime bilo je aklina Li Buvije (Jacqueline Lee Bouvier) i roena je 28. jula u Sautemptonu u Njujorku. Po roenju je dobila takozvani "pedigre", jer osim toga to joj je porodica bila veoma

bogata, imala je velikog uticaja i modi u viskom amerikom drutvu ili "plemstvu novog sveta". Otac Don Vernu Buvije (John Vernou Bouvier) bio je preduzetnik, veliki hedonista i boem, ljubitelj trkakih konja, alkohola i kocke. Iako je bio meavina irskog i kotskog porekla, voleo je da istie kako je zapravo Francuz, ak direktni potomak Napoleonovog brata ozefa Bonaparte. Idilino Dekino detinjstvo prekinuo je razvod roditelja. Otac se nije vie enio, a majka se preudala za bogatog direktora Standard Oila, koji je iza sebe imao takoe jedan propali brak. Iako se sa majkom i sestrom preselila u novu porodicu, Deki je ostala privrena ocu i oduvek je osedala da njemu duguje za svoj kulturni i intelektualni razvoj. Jo kao tinejderka, aklina je od svojih roditelja upijala aristokratske manire i teila obrazovanju, pa je tako svoje otmeno dranje i prva znanja sticala na amerikim kolama za dame. Francuski je govorila od malena, a vedi deo mladosti provela je u Francuskoj, tanije na Sorboni, gde je do tanina dovela svoj osedaj za estetiku i umetnost. Pisala je poeziju i prie, i za njih crtala ilustracije, pa je otuda i razvijala elju da se i ubudude bavi pisanjem. Pored pera i umetnosti, velika strast su joj bili konji. Tu strast je nasledila od svog oca. Volela je da jae i bila je veliki poznavalac ovih ivotinja i konjikog sporta. 1951. godine diplomirala je na fakultetu za umetnost na Univerzitetu Dord Vaington. Neko vreme radi u Washington Times - Herald kao novinarka i urednica. Tu skrede panju na sebe u vaingtonskim politikim krugovima. U meuvremenu je bila verena za mladog brokera Dona Hjusteda (John Husted). Iako se Hjusted veoma dopao njenom ocu, njena majka, Denet (Janet Norton Lee), je bila protiv tog braka, jer on nije odgovarao njihovom drutvenom poloaju, a sem toga, imao je godinju platu od samo 17 hiljada dolara. Veridba je ubrzo raskinuta, i o tome se nikada nije mnogo ni prialo. Postavljajudi kao novinar kakljiva i intrigantna pitanja raznim politikim linostima Amerike, doao je red i na intervju sa kongresmenom Masausetsa Donom F. Kenedijem (John Kennedy), o ijoj se mogudoj kandidaturi za predsednika uveliko govorilo. Don i Deki su se viali nekoliko puta na znaajnim drutvenim dogaajima, s obzirom na to da su oboje pripadali visokim drutvenim slojevima. Varnice su sevnule sasvim verovatno na tom intervjuu, a emocije se rasplamsavale nekoliko meseci, sve dok 1953. godine u septembru svoju vezu nisu krunisali brakom. Ona je na venanju nosila haljinu dizajnerke En Lou (danas eksponat Kenedijeve biblioteke u Bostonu) i bila je vrlo glamurozna. Oko 2,000 zvanica je uvelialo ovu prividnu ameriku bajku. Ne ba mnogo nakon venanja, Deki ostaje trudna, i to usred Donove predsednike kampanje. Kao supruga i eventualna Prva dama, Deki je elela Donu da prui potpunu podrku, ali joj visoko rizina trudnoda nije dozvoljavala preteranu aktivnost i zamaranje. Ipak, ona nije sedela skrtenih ruku. Neumorno je

davala intervjue za novine i televiziju, slikala se redovno, ak je i sama pisala neke lanke, a sve u cilju podrke kandidature svog Dona. Njih dvoje su bili simpatian par, i nadasve obrazovani mladi ljudi, kojima su mladi najvie i verovali, pa su oni i bili populacija koja je dovela Dona na predsedniko mesto. Deki je rodila prvo devojicu Karolinu (Caroline), a zatim i deaka Dona Mlaeg (John Junior). Pored ovo dvoje dece, rodila je jo dvoje, takoe deaka i devojicu, ali su oni umrli odmah po roenju. Don je ved tada postao predsednik SAD-a, a ona je imala samo 31 godinu i to ju je inilo jednom od najmlaih Prvih dama. Ona je teret i pritisak javnosti htela da iskoristi na najbolji mogudi nain, pravedi od svog porodinog ivota bajku za javnost. ezdesetih godina bila je najlepa Amerikanka. Iako nije bila vanredna lepotica, znala je kako da istakne ono lepo na sebi. Bila je visoka 173 cm, imala je tananu figuru, krupne oi i lep osmeh, koji je na svim fotografijama bio zapaen. Za inauguraciju svog supruga elela je da izgled a posebno i angaovala je najboljeg dizajnera toga doba, Olega Kasinija (Oleg Cassini), govoredi mu da eli da izgleda kao da je "Don postao predsednik Francuske". Sa Olegom je odravala saradnju u predstavljanju svog imida, koji je bio jedinstven i veoma popularan. Strogo je vodila rauna o svakom detalju, od frizure, preko aksesoara, do posebno stilizovanih haljina. esto bi se okretala i francuskim kreatorima, kao veliki potovalac francuskog ukusa za umetnost i modu. Bila je i prekorevana da nesmotreno troi novac na garderobu, pa su joj pripisivali da troi ak 30 hiljada dolara godinje samo na svoj fiziki izgled. Ona se, opet, branila govoredi da je to predimenzionirano. Uivala je u Chanel sakoima, zvonastim suknjama, koktel haljinama i cigaret pantalonama. Volela je neutralne tonove, boju kajsije i ruiastu, na kamiru i satenu koje je, od materijala, preferirala. Od aksesoara su bili neizostavni broevi, velike naoari, ponekad rukavice, a nakit nije nosila u svakoj prilici. Bila je od onih ena koje namedu trendove, a ne koje ih slede. Meutim, Deki nije samo ulagala kreativne ideje i novac u promociju sebe kao prve dame. Ona je elela da svoju porodicu predstavi porodicom za primer i tako postavi standarde american dream porodice. Sve dravne praznike i porodine sveanosti morale su da se ispotuju, od dres-koda, preko sveane trpeze, do ambijenta, i sve to zabeleeno aparatom nekog dobrog fotografa i plasirano u medije. Na njeno kreiranje porodine idile koja se servira publici i danas se ugledaju mnoge svetske i domade poznate linosti. Deki je gotovo uvek bila spremna na inovacije i tano je znala kako eli da skrene panju na sebe i svoju porodicu. Voena svojim dobrim ukusom za estetiku, koji je, dodue, bio potkovan i obrazovanjem, bila je inicijator menjanja enterijera Bele kude i vradanja njenog originalnog izgleda. Bududi da je bila opinjena Francuskom, mnogi su navodili da je Deki od Bele kude htela da napravi ameriki Versaj. Uredivi je

kako je zamislila, u njoj je pravila mnotvo foto utinga, naravno porodine tematike. Gotovo uvek se pojavljivala u medijima kao izvanredna majka i supruga, sa doivljajima sa porodinih zimovanja i letovanja, dokumentovanim fotografijama. Ali. Don Kenedi je bio optuivan za razne ljubavne afere i to je jako pogaalo Deki. Za ljubavnice je imao poznate holivudske dive poput Merilin Monro (Marilyn Monroe) i Odri Hepbern (Audrey Hepburn). Meutim, i onda se spekulisalo, a danas neki biografi i potvruju da aklina Kenedi nije sedela sve vreme skrtenih ruku i igrala ulogu prevarene ene. Izgleda da je, ugledajudi se na svog supruga, ili terajudi mu inat, i ona bila opinjena holivudskim glumcima. Od Dekinih "holivudskih trofeja" najistaknutiji je bio Marlon Brando (Marlon Brando), koji je o njihovim strasnim susretima pisao u svojim memoarima, navodedi da je voleo njene deake kukove i hvaledi njeno seksualno umede reima "Nisam suguran da je znala ta radi u seksu, ali je to dobro radila". Deki je takoe zavela i uvenog glumca Vilijama Holdena (William Holden), eledi na taj nain da se osveti Donu za ljubavisanje sa Odri Hepbern, mada su neki biografi to shvatili kao izgovor, smatrajudi da je i ona bila sklona aferama, kao i njen suprug. Pored ove dvojice, postoje indicije da su u Deki uivali i Robert Redford (Robert Redford) i Voren Biti (Warren Beaty), a osim glumaca bilo je ljubavnika i iz drugih brani. 22. novembra 1963, Kenedi je ubijen u Dalasu na politikom putovanju predsednikog para. Kad je odjeknuo pucanj, Deki je skoila na svog mua kako bi ga zatitila, meutim, bilo je prekasno. Kada su u bolnici proglasili njegovu smrt, odbila je da skine svoj krvavi pink Chanel kostim uflekan Donovom krvlju i zaputila se na aerodrom. Krvavom odedom je poruivala ubicama "Pustite ih da vide ta su uradili". Pored svih afera i burnog ivota koji je ovaj par vodio, nije se mogla ne videti ljubav i patnja koje je Deki odavala u asu smrti njenog supruga. Kao to se trudila da u javnosti njihovu porodicu velia za Donova ivota, potrudila se i da ga otprati na veni poinak, ostavljajudi pred narodom sliku dostojanstvene ene. Nakon traginog dogaaja koji je zadesio njenu porodicu, Dekin ivot je polako poinjao da se menja. Ona je jako brinula za svoju decu i trudila se da budu zatideni od svega. Kao da se neki novi strah rodio u njoj i kao da se roditeljski motiv pojaao u njoj. Kako bi svoju decu zatitila od prismotre medija i dravnih pijuna i intriga, odluila je da odu iz Bele kude u stan koji je kupila na Petoj aveniji u Njujorku. U vreme kada joj se divila cela Amerika na hrabrosti i dostojanstvu posle svega to je prola, Deki je ivela na antidepresivima i puila po dve kutije cigareta dnevno. Uporno se trudila da iz glave izbaci flebekove u kojima sa zadnjeg sedita automobila skuplja komade mozga ubijenog supruga. Lekarske prognoze su bile tako loe da su mislili da nede preiveti ovu patnju. ak su i njena deca komentarisala da njihova majka esto plae. Verovatno je i plakala - ali, da li za svojim

ubijenim suprugom, ili iz nekih drugih razloga? Prie koje su kruile u to vreme u nekim uim krugovima visokog drutva, a naroito porodice Kenedi ispredale su neto vrlo kakljivo o Deki. Prialo se da je ona jo i pre Donove smrti gajila simpatije prema svom deveru Bobiju Kenediju (Bobby Kennedy). Meutim, mnogi su smatrali da su to samo prazne prie. Kobnog dana kada se, posle atentata na Dona, u okrvavljenom roze kostimu vradala iz Dalasa u Vaington, Deki je na aerodromu doekao upravo Bobi. Strastveno je zagrlio i odveo kudi bez ikakve pratnje. Bobi je bio oajan to je u vreme atentata na Dona on bio ministar pravosua i samim tim je smatrao da je krivac za njegovu smrt jer nije uinio nita da otkrije spremanje atentata. eledi da se na neki nain iskupi bratu, esto je boravio kod Deki i njene dece i trudio se da im uvek bude od pomodi. Bobijeva supruga Etel (Ethel) poela je javno da pokazuje da joj smeta bliskost izmeu Bobija i Deki, to je negde i bila indikacija za njihovu romansu. Naoigled prijatelja i porodice, Bobi i Deki su tokom 1964. postali ljubavnici. Ljubili su se i grlili na ulici, sve ede odlazili zajedno u nodne klubove, restorane, na koncerte. Prijatelje su stavljali na probu tako to bi ih zamolili da im ustupe kljueve stana za vikend. Kada se Deki preselila u Njujork, Bobi je esto boravio u nekim od njujorkih hotela. Narod ipak nije eleo da veruje u tu priu. Za njih je i dalje Deki Kenedi bila ucveljena udovica, ravna svetici. Ali, jedno je bilo sigurno, a to je da se njeno zdravlje sve bre popravljalo i to ba u tom periodu, a na to je uticao samo jedan antidepresiv - Bobi. Godine 1968, bilo je izvesno da de Bobi udi u Belu kudu, a Deki nije mogla da sakrije oduevljenje i nadanje da de se tamo vratiti. Snovi o pobedi surovo su se sruili kada je, nekoliko dana kasnije, u losaneleskom hotelu Ambasador, na stranakoj konvenciji, na senatora Bobija izvren atentat. Deki ovoga puta nije imala snage za oplakivanje i, kao jedina pribrana iz porodice Kenedi, donela je odluku da se Bobi iskljui sa aparata za fiktivno odravanje u ivotu. S obzirom na na to da se Deki, nakon samo etiri meseca od Bobijeve smrti, udala za Onazisa (Aristotle Onassis), svi su se pitali da li je zaista ta veza sa mlaim Kenedijem i postojala. Deki je nakon Bobijeve smrti bila jako uplaena za ivot svoje dece. Bila je ubeena da su svi Kenedijevi na meti i odluila je da to pre napusti SAD. Aristiotel Onazis, poznati runjikavi grki magnat, brodovlasnik i industrijalac, u moru ena koje je imao, bacio je oko na predsedniku udovicu, ne bi li u svoju kolekciju poznatih ena dodao jo jedan veliki trofej. U to doba, njegova veza sa poznatom operskom divom Marijom Kalas (Maria Callas) bila je u ozbiljnoj krizi. Deki je elela da bude sa Onazisom, ali nikako u vezi. elela je brak. Ona je oduvek brinula za svoj ugled pred narodom, a naroito pred svojom decom. Mnogi su joj zamerili to se udala za Onazisa,

naroito Kenedijevi. Ali, Onazis, poznat po svojim prozainim replikama, i na tu situaciju je imao jednu: "Deki je ptiica kojoj je potrebna sloboda i finansijska sigurnost, a ja sam joj pruio oboje". Deki je pored toga moda elela i ljubav, ali to od njega nije dobi la. Onazisu je ubrzo poginuo sin, nakon ega se i on jako razboleo. A utehu u bolu i bolesti pruala mu je izgleda neprealjena Marija Kalas. Deki je uvidela da nema ta da trai u toj grkoj tragediji, kad je ved bila akter svoje, amerike. Razvela se od Onazisa. On je ak od grkog parlamenta zahtevao da se izda ugovor po kome ona nede naslediti 25 procenata od njegovog bogatstva, koje joj je po zakonu sledovalo. Po smrti Onazisa, Deki je i za taj deo koji je trebalo da dobije od njegove zaostavtine morala da se sudi sa njegovom derkom. Deki je, u svojoj 46. godini, po drugi put postala udovica. Neposredno pred Onazisovu smrt, Deki se vratila u Njujork i poela da razmilja da se vrati svojoj prvoj ljubavi, pisanju. Kako je Onazis umro, a njena deca odrasla i poela da ive samostalno, Deki je svoju ideju htela da realizuje, pa se zaposlila kao urednica u izdavakoj kudi Viking Press, gde je radila etiri dana nedeljno, za platu od 800 dolara. Borila se protiv celokupne izdavake mainerije, ali borba je bila gotovo uzaludna. Porodici Kenedi se zamerila kada je vlasnik Viking Pressa bez njenog znanja objavio roman iji zaplet asocira na ubistvo Dona Kenedija. Kako to nije bila njena namera i ideja, izrevoltirana je dala otkaz u toj izdavakoj kudi i prela u drugu. Ni imid joj vie nije bio sofisticiran kao nekada. Mediji vie nisu slikali i pratili gde Deki rua i kupuje garderobu, ved kada ide na posao i na kom projektu radi. Nije vie posedivala glamurozne sveanosti i prijeme, sve to je zamenjivala okupljanjem sa svojom decom, koja su joj bila najvede blago u ivotu. Poevi da radi, zagovarala je prava ena na rad i osamostaljjivanje: "A ime bi trebalo da se bave obrazovane ene ija su deca odrasla i napustila roditeljski dom? ene treba da rade ako ele, naroito ako u tome uivaju." Deki je sebe i svoj ivot pronala u pisanju, a ljudi su je mogli najblie upoznati u preko sto naslova koje je objavila. Iako je bila ikona glamura, Prva dama i ena tajkuna, uloga koju je Deki najvie volela bila je ena od karijere. Godine 1994, dijagnostikovan joj je Hokin limfom (maligno oboljenje limfnih lezda). Na poetku su svi bili optimistini, a Deki je po nagovoru derke Karoline prestala i da pui. U aprilu iste godine rak se proirio. Umrla je 19. maja 1994. godine u 64. godini, na dan kada bi njen otac, koga je toliko volela, slavio 103. roendan. Sahranjena je 23. maja pored prvog supruga Dona Kenedija i blizu njihovo dvoje prevremeno roene dece, sina Patrika i derke Arabele. Velika povorka se toga dana okupila ispred njenog stana na Petoj Aveniji da iskae aljene za ovom divom. Sahranu Deki Kenedi su prenosile sve svetske televizije. Deki je ostala prototip i primer svih Prvih dama u svetu, sinonim za otmenost,

svedenost i glamur u isto vreme, dvostruka udovica bogatih mueva i deo intrigantne amerike porodice Kenedi. +++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Dive XX veka: Crvena boginja ljubavi

Ona je jedna od dvadeset pet najvedih glumica u istoriji Holivuda, profesionalna plesaica koja je najvedi uspeh doivela filmom ilda (Gilda), njeno drugo ime je Boginja ljubavi, a stekla ga je slikajudi se za magazin "Life", kada je provokativno pozirala. Ta fotografija donela joj je status najpoznatije pin-up devojke meu vojnicima tokom Drugog svetskog rata. Postoji i pria da je koktel Margarita dobio ime po njoj, jer je roena kao Margaret. Imala je vatreno-crvenu kosu koja je uz crveni ru raspaljivala muku matu. Bila je miljenica amerikke elite, ali i onih koji su mogli da je gledaju samo izdaleka. Diktirala je seksipil sa velikog platna i stranica tadanjih magazina. Ostala je sinonim i vena inspiracija za pin up style i seksipil naglaen crvenom bojom - Rita Hejvort (Rita Hayworth). Njeno pravo ime bilo je Margarita Karmen Kansino (Margarita Carmen Cansino). Rodila se 17. oktobra 1918. godine u Bruklinu, u Njujorku. Otac joj je bio jevrejin panskog porekla i cela njegova porodica se generacijski bavila plesom. Nastavljajudi porodinu tradiciju, njen otac, Eduardo Kansino (Eduardo Cansino), strog i zahtevan, pripremao je derku za profesiju plesaice od najranijeg detinjstva. Majka Volga Hejvort (Volga Hayworth), englesko-irskog porekla, bila je nekada takoe plesaica i podravala je ideju svog supruga, iako je potajno elela da njena derka bude glumica. U poetku Margarita svoje prve plesne asove pohaa u Karnegi Holu kod svog strica, meutim, nakon nekoliko godina, njen otac odluuje da preseli svoju porodicu iz Njujorka u Holivud. Tamo otvara plesnu kolu kako bi drao asove glumcima i spremao ih za mjuzikle. Ved od svoje dvanaeste godine Rita poinje profesionalno da nastupa, kao partnerka svom ocu. Tako je devojica bila jo jedan lan plesne trupe The Dancing Cansinos, meutim prema zakonu Kalifornije, ona kao maloletna devojica nije smela da nastupa po nodnim barovima i klubovima, pa je njen otac odluio da preu u Meksiko. Imala je esnaest godina kada ju je na jednom od nastupa u Meksiku primetio producent Foksa (Fox), ponudivi joj saradnju. Njen otac nije eleo da propusti priliku i poveo je svoju derku u Holivud put slave i uspeha. Stigavi u studio Foksa, napravljeno je nekoliko Ritinih probnih snimaka, gde se pokazalo da je kamera voli i ubrzo je potpisan estomeseni ugovor sa ovom kudom. Margarita Kansino je u dogovoru sa producentima

poela da koristi ime Rita Kansino. Tokom tog ugovora Hejvortova nije imala neku zapaenu rolu. Foks postaje 20th Century Fox, na elu sa direktorom Derilom Zanukom (Darryl F. Zanuck). Zanuk je, po nekim tvrdnjama, pokuavao seksualno da uslovljava Ritu, na ta ona nikako nije pristajala, pa je to bio i povod da se njen ugovor sa Foksom ne obnovi. Napunivi osamnaest godina, Rita je napravila brzopletu odluku, kao i sve dive, i udala se za duplo starijeg oveka od sebe, Edvarda Dadsona (Edward C. Judson). Njen otac nije odobravao taj brak, smatrajudi da je Dadson obian lovac na novac, to je doprinelo pogoravanju odnosa derke i oca. Meutim, Ritinom suprugu je to sasvim odgovaralo, jer je preuzeo ulogu njenog tutora i neke vrste menadera. Tako joj je sredio nekoliko manjih uloga u nezavisnim filmovima, a zatim i organizovao kasting u Columbia Pictures. Sa ovom produkcijskom kudom Rita je potpisala dugoroan ugovor 1937. godine. Odbacila je prezime svog oca i dodala majino, na nagovor Dadsona i kao Rita Hejvort ostala je poznata i danas. Rita je izgledala previe latino za ukus tadanjeg Holivuda, pa je Donson smatrao da bi moda bilo trebalo da se podvrgne nekim estetskim zahvatima. Tada je promenila svoju tamnu kosu u vatreno crvenu, ali se podvrgla i ne tako prijatnoj elektrolizi kako bi uklonila zaliske i kosu sa ela. Nakon promene vizuelnog identiteta dobijala je jo neke neznatne uloge, ali ved 1939. biva angaovana za film "Samo aneli imaju kril"a (Only Angels Have Wings) i postie zapaen uspeh. Columbia Pictures je Ritu videla kao svoju tek roenu zvezdu. Vie nije davala mogudnost njene pozajmice drugim produkcijskim kudama. Osedali su da imaju zlatnu koku. Pod modnom zatitom glavnog efa studija, Harija Kona (Harry Cohn), postaje ekskluzivac ove produkcijske kude i, u godinama koje slede, snima svoje najuspenije filmove. Tih godina svoju zavodljivost i lepotu Rita je htela da istakne i na druge naine, pa je u neglieu pozirala za magazin pin-up karaktera po imenu "Life". Ritine fotografije na kojima u svilenoj spavadici sa ipkom pozira kleedi na krevetu, izazvale su optu senzaciju i prodale magazin u neverovatnih pet miliona primeraka. Rita Hejvort postala je pin-up boginja i omiljeno lice vojnika SAD-a, ali i drugih mukaraca kojima su inspiracija bile duplerice sa obnaenim enama. Svet je tada potpuno poludeo za ovom vatreno-crvenom lepoticom iz koje je na sve strane izbijao naglaeni erotizam. Zanimljivo je da je spavadica sa uvene slike za Lajf prodata 2002. godine za $26,888. Meutim, bez obzira na nadimak Boginja ljubavi koji je stekla, Rita je zadrala svoju skromnost i stidljivost koju je ponela iz svoje kude. Znajudi za Ritin talenat za ples i muziku, Kon je eleo da iskoristi sav potencijal svoje zvezde i angaovao je u dva mjuzikla, "Nikada se nede obogatiti" (You'll Never Get Rich) i "Nikada nisi bila ljupkija" (You Were Never Lovelier). Jo jedan, takoe zapaen mjuzikl u kome je Rita dobila veliku ulogu 1944.

godine bio je "Devojka sa naslovne strane" (Cover Girl). Ali, 1946. godina je ipak Ritu proslavila i digla u sam vrh Holivuda. Te godine, ona je dobila ulogu u uvenom filmu "ilda" (Gilda) reditelja arlsa Vidora (Charles Vidor) u kome je jo jednom potvrdila epitet najerotinije ene toga doba. Najupeatljivija scena iz ovog filma koja je i mukarce i ene ostavila bez daha bila je ona kada Rita plee u satenskoj crnoj haljini i suptilno skida svoju rukavicu emitujudi seksipil na najjednostavniji nain. Ovo skidanje rukavice je toliko bilo nabijeno seksualnodu da bi svaki striptiz odavao manje erotizovan utisak. ilda je od Hejvortove napravila neprikosnovenu femme fatale, stavljajudi je na listu najvedih mukih fantazija. Rita je bila prilino stidljiva i zatvorena, ali to je nije spreavalo u osvajanju uloga kao i izuzetno poeljnih mukaraca. Zavrivi brak sa Dadsonom, upoznaje Orsona Velsa (Orson Welles), za koga se, na iznenaenje mnogih, ubrzo i udaje. Vels je bio ne samo vanserijski talentovan glumac i reditelj, ved i ovek zadivljujudeg intelekta, samopouzdanja i harizme i kao takav je izuzetno imponovao Riti. Kada je ostala u drugom stanju, bila je najsrednija ena na svetu. Rodila je derku Rebeku (Rebecca) i uivala u ljubavi i braku. Meutim, inilo se da meu njima postoje neke neobjanjive, ali nepremostive razlike. Ono to je doprinelo njihovom krahu moda je bio neuspeh zajednikog filma "Dama iz angaja" (The Lady from Shanghai), za koji je Vels pisao scenario i bio reditelj. Na nagovor svog mua, Rita je skratila svoju prelepu crvenu kosu i ofarbala je u plavo. Film je bio produkcijski izuzetno kvalitetan i Rita je u njemu briljirala, ali publika nije elela da vidi jo jednu plavuu na platnu. eleli su staru i neponovljivu Ritu, crvenokosu, i sabotirali su filmske dvorane. Bio je besan i izvrni producent Kon. Razvod izmeu Rite i Velsa je bio neminovnost i dogodio se. "Sve Karmenine ljubavi" (The Loves of Carmen) je film nakon koga Rita upoznaje zgodnog pakistanskog princa, biznismena i plejboja, Ali Kana (Aly Khan). On je bio opinjen njom i zaljubio se odmah. Ona je odgovorila na tu ljubav podjednako i brak je bio log ian nastavak romanse. U poetku su njena slava i publicitet imponavali princu, ali njegovo vaspitanje u strogom i konzervativnom duhu doprinelo je da se njegovi arini promene. On je insistirao da se Rita odrekne karijere i posveti porodici, na ta je ona pristala, pratedi slepo svoje srce. U ovom braku Rita je rodila derku, princezu Jasmin Ali Kan (Jasmyn Aly Khan). Kao i u prethodnim brakovima, u poetku je sve bilo savreno, ali su se stvari promenile i pretvorile u patnju i nezadovoljstvo. Rita je dane provodila sama dok se princ zabavljao, osvajajudi ene irom sveta, gotovo na isti nain kao nju nekada. Svae su bile sve uestalije, a neke su se ak zavravale i fizikim obraunima. Rita je konano donela odluku da se razvede, ali je procedura za dobijanje starateljstva nad Jasmin bila jako teka i iscrpljujuda, iako, ipak, pravedna po majku. Sa svojom derkom,

Rita se vratila iz Pakistana u Ameriku. Kao ved renomirana zvezda i miljenica Harija Kona u svojoj matinoj produkcijskoj kudi Kolumbija snima nekoliko filmova za koje dobija odline kritike. Meutim, ponovo odluuje da se povue sa filma, upoznavi tada popularnog pevaa Dika Hejmsa (Dick Haymes). Pobesneli Kon,bezuspeno je pokuavao da je nagovori da to ne radi. Ali. Rita i Dik se venavaju 1953. godine. Ni ovaj brak nije dugo potrajao, kao ni svi prethodni. Ovaj brak se rasturio zbog problema iz bivih brakova ovog para. Rita je imala problema sa princem Alijem oko starateljstva nad derkom Jasmin, a Hejms sa alimentacijama koje nije davao prema sudskoj presudi. Problem koji ih je spajao i istovremeno razvajao, ipak je bio alkoholizam. Oboje su u pidu traili beg od problema. I tako se raspao i ovaj brak. Lesi se ponovo vratio kudi, pravo u Columbia Pictures, traedi novu ansu za sebe. Dugo je Kon razmiljao da li da joj opet progleda kroz prste, ali je, naravno, njegova ljubav prema novcu presudila i Rita snima svoja poslednja dva filma za ovu produkcijsku kudu. Naalost, Konova oekivanja nisu bila ispunjena. Njegova superstar nije napravila nikakav zapaen uspeh. I, ta bi drugo Riti Hejvort preostalo posle kraha na filmu nego da opet potrai sredu u ljubavi. Godine 1958, udaje se, verovali ili ne, za reditelja Demsa Hila (James Hill). Naravno, ni ovaj brak nije bio "do kraja ivota". Nikako nije polazilo za rukom ljudima da zakljue da li ona nije imala srede sa mukarcima ili je sama bila krivac za sopstvenu nesredu. Ritu je sve vie obuzimalo emotivno nezadovoljstvo i teko se borila sa svim usponima i padovima koje je proivljavala u karijeri i brakovima. Sve je to vodilo lakim, ali sigurnim koracima u alkoholizam. Godine 1972. elela je da se povue iz glume, ali joj je bio potreban novac i takav luksuz sebi nije smela da dopusti zbog dece. Na snimanjima je imala razliite ekscese poput zaboravljanja teksta. Javili su se i prvi simptomi Alchajmerove bolesti, manifestovani ved poetkom ezdesetih godina. Godine 1974, umiru joj oba brata u kratkom vremenskom roku i to je dotuklo Ritu potpuno i doprinelo njenom sve ozbiljnijem alkoholisanju. Zbog alkoholisanog stanja se brukala javno, toliko da su je jednom na lononskom aerodromu skinuli sa leta jer je bila vidno pod uticajem alkohola, prema reima stjuardese koja joj je donosila pida u avionu. Alkoholizam je bila jedna Ritina bolest koja je zaklanjala drugu - Alchajmera. Ova druga bolest bila joj je dijagnostikovana tek 1980. godine. Dakle, Rita je dvadeset godina prolazila kroz pakao Alchajmerove bolesti i ne znajudi da je ima. Svoj poslednji film, "Boji gnev" (The Wrath of God), snimila je 1972. godine. A 1977. godine je primila priznanje za trajan doprinos filmu. Smrt je za Ritu bila oekivana ved od februara 1987. godine, kada je pala u neku vrstu kome. Umrla je nakon tri meseca, tanije 14. maja 1987. godine, u 68. godini ivota, od posledica Alchajmerove bolesti. Njena derka Jasmin Ali Kan je, brinudi se o

svojoj majci do poslednjeg dana, osnovala nakon Ritine smrti fondaciju za borbu protiv Alchajmerove bolesti, kako bi pomogla ljudima obolelim od iste. Rita Hejvort je ostala upamdena kao najpoznatija crvenokosa glumica Holivuda, ena sa mnogo brakova i sinonim za seksepil.
+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++ +++

Dive XX veka: Gola Ava

Prie o ponaanju dive koju danas rehabilitujemo, o njenim pijanstvima, razuzdanom ponaanju, brakovima i ljubavnicima ule su u holivudske legende. Njen seksepilan fiziki izgled bio je jedan od najzapaenijih i najupeatljivijih u starim holivudskim ostvarenjima, ali ta neopisiva lepota bila je veo koji je skrivao pravu Nju. Oboavala je da pije, bani po raznovrsnim stecitima nodobdija i boema, i to uglavnom u mukom drutvu. Bila je divlja lepotica, damskog izgleda, vatrena ljubavnica i zavodnica. Kada nije zavodila mukarce ili ene, zavodila bi samu sebe. Neki delovi iz jedne od njenih biografija kau "Ako ste bili jedan od srednika koji je imao sastanak s njom, doli biste u njenu vilu u Holivudu i ona bi vas gola ekala u bazenu, ili bi poluodevena hodala po kudi. Jeste li bili njen frajer zakazan za est, ili osam, ni sama ne bi bila sigurna. Zamolila bi vas da sipate sebi neko pide dok se ona okupa i spremi, traedi usput negde svoju dijafragmu." Privatan ivot naroito joj je obeleilo mnogo brakova, a jedan od njenih mueva bio je i legenda amerike muzike Frenk Sinatra, koji je napustio svoju dugogodinju suprugu i troje dece i pretrpeo osudu svojih oboavatelja zbog nje. Na zvezdano nebo Holivuda ula je, naravno, zahvaljujudi svojoj lepoti, ali nikada nije imala kompleks zbog toga, pa je govorila da sebe ne smatra naroitom glumicom i da se tim poslom bavi iskljuivo zato to je dobro pladena. A put do sticanja "titule" dive, uvenoj Avi Gardner izgledao je ovako. Popularna diva je roena kao Ava Lavinija Gardner (Ava Lavinia Gardner) 24. decembra 1922. u Grebtaunu u Severnoj Karolini, kao sedmo i najmlae dete jedne siromane porodice. Njeno detinjstvo proticalo je u vrlo patrijarhalnom vaspitanju i ved tada nije videla nikakavu perspektivu za ostajanje blizu roditelja. Bila je mukobanjasti, razi grani i uglavnom bosonogi harambaa, koji je sa svojim sestrama i bradom trkarao plantaama duvana na kojima su radili roditelji. Cipele nije mogla da smisli na nogama, to je moda i

bio nagovetaj nesputanog duha koji je nosila kroz ivot, ne obazirudi se na ogovaranja. U esnaestoj godini prvi put odlazi u Njujork u posetu najstarijoj sestri i zetu. Od tog trenutka, sudbina preuzima stvari u svoje ruke. Njen zet je imao malenu fotografsku radnju i, meu mnogim fotografijama, napravio je i fotografiju Ave, koju je postavio u izlog. Jednoga dana, etajudi ulicama Njujorka, jedan gospodin, predstavljajudi se za skauta MGM-a i u izlogu radnje spazivi tu Avinu fotografiju, ue s namerom da sazna broj telefona prelepe devojke, koristedi oprobani klie, kako je MGM zainteresovan za nju. Broj telefona nije dobio, ali je podstakao Avinog zeta da tu i jo nekoliko njenih fotografija odnese lino ba u MGM. Ava dobija poziv za razgovor i probno snimanje i, reima producenata - "Ne ume da glumi. Ne ume da pria. Ona je sjajna. Neka potpie ugovor." - poinje Avina "Holivudska pria".

Umesto u kolu za sekretarice, koju je, doavi kod sestre, trebalo da upie, Ava 1941. godine, odlazi u Holivud. Od 1941. do 1945. godine glumila je u ak 17 filmova, ali su joj uglavnom pripadale uloge sa po jednom reenicom. ak je i sama kasnije pravila ale na svoj raun govoredi - "Trebalo je imati lupu da bi se primetilo gde sam ja u tim filmovima". Prvih dana, prilikom obilaska MGM studija, Ava upoznaje Mikija Runija (Mickey Rooney), dve godine starijeg i znatno nieg od nje. Trebalo je dve nedelje popularnom glumcu da ubedi izazovnu mladu glumicu da pristane na izlazak sa njim, ali odmah potom joj je ponudio i brak. Ava, mlada i luda, kako bismo okarakterisali svaki postupak jedne usijane glave, naravno, odluuje da pristane na Runijevu ponudu. Trebalo je samo upoznati mamu Runi sa bududom gospoom Runi. U nekim svedoanstvima o Avi se navodi kako je taj susret bio prava anegdota. Kada je Miki saoptio svoje namere mami, ova je, odmerivi Avu, hladnokrvno upitala "Pretpostavljam da jo nije bio u tvojim gadicama?". Meutim, nije trebalo samo prodi test kod mame. Moda je i gori bio onaj koji je trebalo prodi kod vlasnika i upravnika MGM-a Luisa Majera (Louisa B. Mayer). U Majerovoj kancelariji, odvijala se scena koju ni neki tadanji popularni reditelj nije mogao bolje da izreira. Naime, Miki Runi je plakao i molio Majera da im dozvoli brak, dok je s druge strane stola plakao Majer i takoe preklinjao da to ne ine. Na jedvite jade, Majer je morao da se pomiri sa sudbinom i digne ruke od ubeivanja. Runi i Ava stupaju u brane vode poetkom 1942. godine. Mlada Ava nije bila spremna da tolerie Runijev razuzdan, boemski karakter, i zatraila je razvod posle samo godinu dana braka. Povreene sujete, Runi je kasnije iao tako daleko

da je iznosio detalje iz njihovog seksualnog ivota. Neiskusna, ali nimalo glupa Ava, samo mu je uzvratila reenicom "Moda je on uivao u seksu sa mnom, ali ja sa njim svakako nisam." Ava je bila predmet svih pria i nedosanjan san mnogih poznatih i nepoznatih mukaraca etrdesetih godina prolog veka. Milijarder, pilot i producent Hauard Hjuz (Howard Hughes), poznat po svom ekscentrinom ponaanju, bio je fasciniran njenom lepotom i seksipilom. Pokuavao je da pridobije Avino simpatisanje nudedi joj velike svote novca, nakit, i raznorazne filmske uloge. Nakon to je neznatno obratila panju na njega, Hjuz je umisilo da je poseduje Bio je optereden eljom da uzme Avu za enu. uvena pria iz ivota Ave Gardner, koja se odnosi na njenu vezu sa milijarderom Hjuzom kae da ga je jednom prilikom, kako bi se odbranila od njegove nasrtljivosti, besna Ava udarila tekim, metalnim draem za papir, izbivi mu prednje zube. Bez obzira na ovaj dogaaj i jo mnoge sline, Hjuz je bio lud od ljubavi za Avom. Njegovo udvaranje, ako se to tako moglo nazvati, trajalo je skoro deset godina, i o tome su ispredane mnoge prie, ali Hauard je bio i ostao samo prijatelj. Drugi brak Ava je sklopila sa Artijem oom (Artie Shaw) 1945. godine. Ali, ni njima nisu cvetale rue. Arti je bio izuzetno popularan dez muziar, klarinetista, ali nije imao kvaliteta kao partner. Avi je stvarao kompleks nie vrednosti i omalovaavao ju je kad god je mogao. Ono to je jako zanimljivo je da je Artijevo potcenjivanje nateralo Avu da proveri svoj koeficijent inteligencije (koji je, ispostavilo se, bio vrlo visok). Povreena sujeta je doprinela tome da se Ava upie na UCLA, vrlo priznat ameriki univerzitet, na studije engleske knjievnosti i ekonomije, koje je uspeno i zavrila. Brak sa Artijem raspao se, naravno, pre toga, tanije nakon jedne godine i sedam dana. MGM uvia kako Ava moe da d mnogo vie nego to joj zapravo dozvoljavaju. Dodeljuju joj jednu od glavnih uloga u filmu "The Hucksters" 1947, uz njenog velikog idola Klerka Gejbla (Clark Gable). Od tog trenutka pa nadalje, Gejbl se postavio prema Avi oinski i zatitniki, postavi i njen veliki prijatelj. Ava snima tri filma sa njim, od kojih je poslednji bio "Mogambo", za koji je imala nominaciju za Oskara, kog je na kraju ipak uzela uvena Odri Hepbern (Audrey Hepburn) za ulogu u filmu "Praznik u Rimu". Usledile su godine cvetanja njene karijere. Kultna ostvarenja "Snegovi Kilimandara", "Mogambo" i "Bosonoga grofica" su Avu Gardner uinila jednom od najpoznatijih amerikih glumica. Iako je nastalo jo nekoliko uspenih ostvarenja, 1958. Gardnerova odluuje da napusti MGM, nastavljajudi karijeru kao nezavisna glumica. Jedna od najuzbudljivijih i najpropradenijih ljubavnih pria prolog veka bila je pria o ljubavi Ave Gardner i Frenka Sinatre (Frank Sinatra). Iako je Ava upoznala Frenka jo tokom prvog braka sa Mikijem Runijem, njihova ljubav poinje da se razvija sredinom 1949, otkako su se sreli na urki u Palm Springsu. Frenk se 1950. razvodi od svoje ene

Nensi (Nancy) sa kojom je imao troje dece i od tog trenutka ovoj burnoj i strastvenoj vezi nema kraja. Venali su se 7. novembra 1951. godine. Za Avu je brak sa Sinatrom bio trofej. Tako su bar mediji stvarali sliku o tome. Smatrali su da je on jo jedan "muenik" koji nije odoleo arima ove fatalne ene i da je zbog nje gurnuo u ponor divnu suprugu i svoju karijeru. Njihov brak je godinama punio sve naslovne i srednje stranice tabloida. Dok je Avi rasla popularnost, Frenkovi oboavatelji su bili razoarani njegovim postupkom i polako su ga zapostavljali. Ava nije elela da bude glavni krivac za Sinatrin krah u karijeri i iskoristila je svoj uticaj kako bi mu obezbedila ulogu u filmu "Odavde do venosti". Uloga je bila mala, ali vrlo zapaena, toliko da mu je donela Oskara i vratila ga staroj slavi koju je uivao. Tokom 1952. na snimanju "Mogamba", Ava ostaje trudna. Zapravo, imala je dve trudnode. Kada je prvi put ostala trudna, sakrila je to od Frenka i abortirala, jer je bila uplaena stalnim izletima i svaama koje su se deavale u braku. Smatrala je da njih dvoje nisu zreli kao ljudi, a kamoli kao roditelji. Za prvu trudnodu i abortus Frenk nije ni znao. Uprkos ubeivanju Sinatre da zadri ovu bebu, Ava odlazi u London, gde po drugi put prekida trudnodu. Po MGM-ovom ugovoru, Ava, kao ni mnoge druge njihove tidenice, nije smela da raa dokle god je bila pod ugovorom. ukalo se o Avinim izletima sa enama, ak i o nekoj avanturi sa famoznom glumicom Lanom Tarner (Lana Turner), i o tome kako ih je Sinatra zatekao u krevetu. Ali, to nije bio jedini razlog da doe do njihovog razvoda koji se desio 1953. godine. Meutim, s vremena na vreme, Frenk bi zvao Avu i predlagao da pokuaju ponovo zajedniki ivot, na ta bi ona pristajala i ostavljala sve, pa i snimanja, ali sreda nikad nije dugo trajala. Ava je njihova vianja i ponovne pokuaje veze komentarisala ovako - "Mi nismo mogli jedno bez drugoga, a nismo mogli dugo ni zajedno. Nai telefonski rauni bili su astronomski. Frenku je oajno trebala ljubav, a zar moete da pomislite da je uvek imao moju? " Verovali, ili ne, do kraja ivota Ava je svakoga dana od Sinatre dobijala novi telegram u kome je uvek isto pisalo - da je voli i da mu nedostaje. Frenk je posle razlaza sa Avom sklopio jo dva braka, a holivudska diva nikada vie nije stala pred matiara. U memoarima napisanim pred kraj ivota Ava je priznala: "Imali smo burnu i strastvenu vezu koja se nije dobro zavrila. Ali, Frenki je bio najveda ljubav mog ivota ". Film "Bosonoga grofica" (Barefoot Contessa) iz 1954. je lansirao Avu Gardner u legendarne, nezaboravne i najsjajnije zvezde filmskog platna. Decembra 1955. Neposredno pred trideset tredi roendana, Ava zauvek naputa SAD i odlazi u paniju. Tokom boravka u paniji, snima filmove "Sunce se ponovo raa" (The Sun Also Rises) 1957, "Gola Maja" (The Naked Maya) 1959. (poslednji film pod ugovorom sa MGM-om), "Na plai" (On the Beach) 1959, "Nod iguane" (The Night of Iguana) 1963, "Biblija" (The Bible) 1966. i druge.

U ovoj temperamentnoj zemlji u kojoj bujaju strasti, Ava se sprijateljila sa piscem Ernestom Hemingvejem (Ernest Hemingway) i sa njim je imala kratkotrajnu ljubavnu romansu. U paniji se Ava zaljubila u borbe s bikovima u ije tajne ju je uveo matador Luis Migel Domingin (Luis Miguel Dominguin), s kojim je imala burnu ljubavnu vezu. Zavolela je jako i flamenko. Obilazila je kafane s ciganskom muzikom gde je plesala paso doble, pila rakiju i vino. Kad bi se sve zatvorilo, vodila je drutvo kudi, gde se zabava nastavljala. Alkohol je tekao u potocima. Na asovima panskog koje je uzimala, Ava je svome profesoru nudila koktele i, naravno, nije nauila nita sem najosnovnijih rei. panski mediji su pisali o paradi mukaraca koji su defilovali kroz Avin ivot i krevet, od matadora do vratara. Danju je spavala, a nodu pila i hvatala plen za seksualne odnose. Jedne nodi nali su je ak kako luta izgubljena po parku u donjem veu. Ava nije znala normalno ni da vozi, mnoge automobile je slupala. Ona bi samo sela za volan i dala gas, ma koliko pijana bila, i krenula u lov na mukarce. Kupila je svakakve, ak i najgori olo s mranih i prljavih ulica sa kojim bi divljala po svojoj kudi. Mnogo puta je bila i opljakana od tog istog oloa. Ali nije marila za to. Tokom ovog perioda, imala je i vezu sa italijanskim glumcem Valterom Kiarijem (Walter Chiari). Jo jedna zanimljiva veza Ave Gardner bila je ona sa glumcem Dordom Skotom (George C. Scott). Ona je poela na snimanju filma "Biblija". I ova veza bila je za priu. Skot je bio leeni alkoholiar, a bio je vie puta optuivan za nasilje i, ak, pokuaj ubistva svoje ljubavnice koja je nosila njegovo dete, istovremeno kad je s njim bila trudna i njegova supruga. Ponovo se propio kad je upoznao Avu. Avi je jednom u ustroj svai i fizikom obraunu iaio rame i iupao pramen kose. Ova ludaka veza zavrila se krajem 1965. kad ju je uvukao u hotelsku sobu i pretio da de i sebi i njoj iskasapiti lice i prerezati grkljan razbijenom flaom. Zbog nesuglasica sa panskom vladom i jo nekih razloga finansijske prirode, Ava Gardner pakuje stvari i odlazi u London 1968. godine. Englezima i nije bila naroito zanimljiva, jer nisu bili preterano zaneseni holivudskim sjajem. Engleski konvencionalni karakter nije imao sluha za raspusnu divu. inilo se kao da je poela malo da se smiruje u Londonu. Prestala je sa preteranim raskalanim ponaanjem i alkoholisanjem u javnosti i odustala od katastrofalnih veza koje su bile karakteristine za nju. I dalje je povremeno koketirala s mukarcima, a katkad i sa enama, ali mnogo diskretnije. Ljudi sa kojima je izlazila uglavnom su bili homoseksualci. Jednom ili dva puta godinje odlazila je na "idenje" u jedan luksuzan hotel kraj Londona gde je drala dijetu i vebala. Bila je najstrastveniji mogudi pua, puila je ak 60 cigareta dnevno. Izlazila je u lokalni pab "Enismore Arms" za koji je kupila duboks i napunila ga ploama Frenka Sinatre. 1986. Ava Gardner doivljava modani udar i u tim trenucima u pomod joj priskae vena

ljubav - Frenk Sinatra, koji je odvodi sa sobom u SAD. Sinatra je finansirao sve trokove njenog leenja, iako su posledice ipak ostale. Ava je imala problema s kretanjem, a leva ruka joj je bila skoro nepokretna. Posle nekoliko meseci, izmuena boledu, umrla je 25. januara 1990, u 68. godini, ali od upale pluda. uvi vest o njenoj smrti, Sinatra je briznuo u pla i, kako oevici kau, rekao - "Zato nisam bio uz nju? Zato joj nisam pomogao? " O njegovoj patnji svedoila je i njegova porodica, pred kojima nije krio svoju ljubav i tugu. Sahranjena je u Smitfildu, u porodinoj grobnici, 29. januara 1990. godine. U ovom malom mestu u Severnoj Karolini danas postoji i muzej posveden ovoj slavnoj divi. Njenoj sahrani je prisustvovalo mnogo ljudi, a kau da je Sinatra sve vreme sedeo u crnoj limuzini i plakao. Nije eleo da ga iko vidi i remeti pogledima i pitanjima njegovu tugu. +++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Dive XX veka: The Sweater Girl

Bila je jo jedna zanosna plavua "Zlatnog Holivuda". Imala je mnogo ljubavnika i udavala se ak sedam puta, iako je govorila kako eli da ima jednog mua i sedmoro dece. Sudbina je htela da bude drugaije. Snimila je vie od 50 filmova, a po zavretku Drugog svetskog rata bila je jedna od najpladenijih ena u Sjedinjenim Amerikim Dravama, i vaila je za zavodnicu zbog koje su mukarci padali na kolena. Nikada nije krila svoje burne veze, otvoreno je govorila o tome kako je u ivotu imala mnogo uspeha i padova. Njeni brakovi i ljubavne afere bili su prepuni nasilja, ponekad provociranog, ali i prieljkivanog. Neverovatno je da ju je jedan mu bacio niz stepenice, drugi amarao u javnosti, dok je tredi gaao flaom ampanjca. Meutim, ona je govorila: "Mukarce smatram veoma uzbudljivim, i svaka ena koja to ne misli je anemina stara usedelica, kurva ili svetica." Lana Tarner (Lana Turner), jedna od najlepih plavua prolog veka, roena je 8. februara 1921. godine u Volisu, dravi Ajdaho u SAD-u kao Dulija Din Tarner (Julia Jean Turner) u siromanoj porodici. Porodica i prijatelji su Duliju zvali Dudi. Otac joj je bio rudar u jednom malom rudniku, meutim, osvojivi neku svotu novca na kocki, pomislio je da moe da promeni ivot svoje porodice. Ali ne lezi vrae. Sakrio je novac u svoju arapu i poao kudi da obraduje porodicu, meutim, pljakai su ga presreli i pretukli na smrt, a kada je njegovo beivotno telo pronaeno, arapa i cipela na levoj nozi su nedostajale. Ubica nikada nije bio pronaen. Lana je tada imala 10 godina. Njena majka je imala zdravstvenih problema i morale su da se presele u drugu, klimatski podobniju sredinu, u Los Aneles. Majka i derka su ivele jako skromno, takoredi bedno. Dulija je esto obitavala kod poznanika i prijatelja kako bi se bar malo utedelo na hrani. Majka se posve tila kozmetikom zanatu kako bi mogla da izdrava sebe i svoju derku. Sa svojih 16 godina, dok je studirala, sudbina je Duliju navela na put ka Holivudu, kao u svakoj "holivudskoj (sapunskoj) prii".

Naime, Dulija je tog dana, pobegavi sa asova, svratila u oblinji kafid da kupi koka-kolu, i tamo je zatekla izdavaa "The Hollywood Reporter"-a koji je bio zapanjen njenom lepotom. Preporuio ju je agenciji za talente, sa velikim ubeenjem da ovu lepu tinejderku eka slava. I izgleda da se nije prevario. Preko ove agencije je upoznaje reditelja Marvina le Roj (Marwin LeRoy) koji joj je ponudio prvu filmsku ulogu. Posle uloge u filmu "They Won't Forget" (1937) njena karijera krenula je uzlaznom putanjom. Lana je glumila srednjokolku koja je silovana i ubijena. Nakon ovog filmskog ostvarenja Tarnerova je stekla nadimak The Sweater Girl (demper devojka). Nadimak je stekla na osnovu svog oblaenja koje je zahtevala uloga iz pomenutog filma. Kau da je ovaj nadimak prezirala itavog ivota. 1937. godine potpisala je ugovor sa uvenom produkcijskom kudom MGM. A 10 godina kasnije, Lana je bila jedna od deset najpladenijih ena u Americi, dok je poetkom pedesetih godina postala i glavna zvezda MGM-a. Reditelj Majer je od Lane napravio popularnu devojku, a vrlo popularnu meu studentima mukog pola, pa je stoga esto i dobijala uloge u tinejderski orijentisanim filmovima ("Dramatic School", 1938; "These Glamour Girls", 1939; "Dancing Co-Ed", 1939). Potom je igrala u nekoliko ostvarenja sa popularnim glumcem Klarkom Gejblom (Clark Gable), pa su tablodi bili skloni da ih povezuju u ljubavnu vezu nakon svakog zajednikog filma. Veliki uspeh Tarnerova je postigla igrajudi u kultnom ostvarenju "Potar uvek zvoni dvaput" ("The Postman Always Rings Twice") 1946. godine. Ovaj, sada ved klasik anra film noir, vinuo je Lanu Tarner u zvezde i postala je holivudska femme fatale. Partner Tarnerovoj u ovom filmu bio je Don Garfild (John Garfield). Postoji pria da se Lana i nije ba najbolje slagala sa pomenutim glumcem, i ne mogavi nikako da prebrodi to neslaganje, jednom je izgovorila producentima "Zar niste mogli da naete nekog malo privlanijeg za ovu ulogu?" Naredne godine, 1947, Lana je dobila ponudu da umesto Ketrin Hepbern (Katharine Hepburn) zaigra u filmu "Green Dolphin Street", istorijskoj drami za koju je smrala ak 15kg i ofarbala svoju platinastoplavu kosu u tamniju nijansu. Ova uloga je takoe jedna od zapaenijih uloga Tarnerove, a izborom nje za istu najoduevljeniji bio je reditelj. Bez obzira na promene kroz koje je prola za ovu ulogu, Lana nije odustala od svog glamuroznog imida koji je do tada imala, i brzo se vratila svom starom izgledu. 1948. godine Lana Tarner se pojavljuje u svom prvom filmu u boji (koji nam je verovatno svima poznat), u ekranizaciji popularnog dela Aleksandra Dime "Tri musketara", u kojoj igra prelepu Lejdi de Vinter. Nakon ove uloge, Lana nije snimala ak tri godine, to je bio prilino dug period za nju, na ta ni ona, a ni njena publika nije navikla. Nakon 1950. godine u Laninoj karijeri usledilo je jo nekoliko filmova: "Mr. Imperium" (1951), "The Merry Widow" (1952), "The Bad and the Beautiful" (1952), "The Sea Chase" (1955), "The Prodigal" (1955), "Diane" (1956), koji nisu postigli oekivane uspehe, a to je najvanije, nisu punili kase MGMa, pa je ova produkcija odluila da ne obnovi njen ugovor, opravdavajudi svoju odluku novonastalom krizom. Nedugo zatim Tarnerova se vrada na male ekrane adaptacijom bestselera "Gradid Pejton" ("Payton Place"), kojom postie neverovatan uspeh i nominaciju za Oskara za najbolju glumicu. Posle ovog uspeha, sledi nekoliko nezapaenih rola i skandal 1958. godine (ubistvo Stompanatoa) koji de Laninu karijeru duboko igosati. Usred ovih neprijatnih deavanja po Lanu Tarner, ona snima film koji joj je moda doneo najvedu slavu, ali joj je sigurno doneo najvie novca, ak 50% od ukupne zarade celog projekta. U pitanju je film "Imitacija ivota" ("Imitation of Life"), pria o ambicioznoj

glumici koju zanima samo karijera i njenoj problematinoj derki. Mnogi su u ovom filmu traili biografske elemente Lane Tarner, a moda ih je i bilo u odnosu na ovaj kratak opis. Svoj poslednji film, "Madam X" ("Madame X"), Lana je snimila 1966. godine. Bez obzira na veliko delo ove dive, ono to je, kao i obino, najvie zanimalo publiku bio je njen privatan ivot, koji je bio zasigurno interesantniji od bilo koje njene uloge. Ona se na osudu javnosti za raspusno ponaanje, udavanje i razvode nije mnogo obazirala, i nije elela da glumi u svom ivotu. Uvek je bila otvorena i iskrena i bez ikakvog ustruavanja je iznosila svoje stavove i govorila o svojim ljubavnnim usponima i padovima. Jo onda za Lanu Tarner nije bilo tabua. Ona se udavala ak osam puta za sedam mukaraca. Prvi brak sklopila je sa samo 19 godina sa frontmenom jednog benda. Zvao se Arti o (Artie Shaw), a njihov brak je dobio veliki publicitet, i to u negativnom kontekstu, to je u jednom trenutku pokolebalo MGM da eventualno raskine ugovor sa mladom Lanom, gledajudi njeno nezrelo i pomalo neodgovorno ponaanje. Tako je ovaj brak i potrajao itava etiri meseca. Slededi mu plave lepotice bio je Dozef Stefan Krejn (Joseph Stephen Crane), za koga se udavala ak dva puta, jer je nakon prvog sklapanja braka isti anuliran jer Krejn jo uvek nije bio razveden. Razoaran to ga je Lana, saznavi istinu o postojanju njegovog braka, ostavila, Krejn pokuava da izvri samoubistvo. Meutim, Lana raa njihovu derkicu eril (Cheryl) i odluuje da se opet uda za Krejna kako bi priznao i obezbedio dete. Tredi suprug Tarnerove bio je milioner Henri Toping Mlai (Henry J. Topping Jr), koji je osvojio Lanu porodinim i linim imenom i bogatstvom. Prosidba je bila za ono vreme vrlo interesantna, dok je za dananje verovatno ofucani fazon iz neke scene iz "Sex and the City". U Klubu 21 Henri je ubacio dijamantski prsten u Laninu au sa martinijem. Svadbena ceremonija je, naravno, bila luksuzna, ali se nije mogla dogoditi dok se nije ponitio brak koji je Henri imao sa glumicom Arlin Dad (Arline Judge), koja je (gle uda) bila prethodno udata za njegovog roenog brata. Kad je dolo do venanja, Henri Toping je pretrpeo neverovatan bankrot, investirajudi novac vrlo nepromiljeno i neprestano se kockajudi se. Nakon skupljanja svih negativnih emocija i energija i ovaj brak Tarnerove je pukao, a da nije sastavio ni celu godinu. O etvrtom braku Lane Tarner ne zna se mnogo, jedino to moe, a i ne mora da slui kao svedoanstvo o istom je knjiga biografskog karaktera koju je pisala njena derka eril. U ovoj knjizi eril navodi da ju je njen ouh, a etvrti mu njene majke, glumac Leks Barker (Lex Barker), silovao i zlostavljao, i da se Lana nakon njenog aljenja razvela od ovog monstruma (ako je verovati eril). Godine 1957. upoznaje Donija Strompanatoa (Johnny Stompanato), poznatog i kao Doli Velentajn, ili Doni Oskar, navodno zbog odreene slinosti sa veliinom statue za prestinu filmsku nagradu. Ta asocijacija ipak nije imala veze sa Donijevim glumakim talentom. Doni Oskar je bio mnogo toga: telohranitelj gangstera Mikija Koena (Mickey Cohen), igolo, uteriva dugova. Doni je Lanu maltretirao na razliite naine. Posle svoje 30. godine, Lanina potreba za uzbuenjem je postala opsesija. Meutim, ovo uzbuenje nije bilo nimalo benigno. Lana je izgleda bila ena koju su uzbuivale batine, fiziki obraun, uvrede i pretnje. Zbog snimanja filma "Another Time, Another Place" u Engleskoj, morala je da se odvoji od svog Donija. esto mu je pisala pisma o svojoj neizdrivoj elji da ga poseduje i da jedino on zna pravi nain da je zadovolji. Kada je postalo neizdrivo, Lana mu je poslala avionske karte i iznajmila kudu za njih u Londonu. Doni je bio sve

zahtevniji, koristedi svu svoju nadmod nad Lanom kao i uzbuenje koje ona prieljkuje "Kad ja kaem hop, ti mora da skoi!" Pretio je i da de da je igoe: "Unakazidu te! Toliko du te unakaziti da de biti odvratna svima i morade da se krije. Zauvek." Jednom je doao na snimanje i pretio pitoljem Laninom filmskom partneru, onu Koneriju (Sean Connery), "Dalje ape od moje Lane!" Meutim, on nije tolerisao pretnju i snano ga je udario, pa se Doni povukao iz studija, vrlo brzo i iz Engleske. Lani je on strano nedostajao. U svojim pismima ona ga je preklinjala "Plaim se da de me povrediti. To je tako strano, a istovremeno i divno. Ja sam tvoja, i strano si mi potreban, moj Doni!" Snimanje filma se zavrilo, a njih dvoje su nastavili svoju sado-mazo igru u Meksiku. Gosti hotela u kome je par odseo alio se na preglasno voenje ljubavi koje se ulo u celom hotelu. Kada su se vratili u Holivud, na aerodromu ih je ekala Lanina derka eril. Kako svedoi eril, jedne veeri, dok je Doni maltretirao Lanu jer je odbijala da plada njegove kockarske dugove, amarao je i pretio da de se osvetiti celoj njenoj porodici, eril je prislukivala na vratima. Govorio je "Zakladu te, i tebe i tvoju majku i tvoju derku. To mi je posao!" eril je odjurila do kuhinje (prema njenim i Laninim reima), zgrabila no i pojurila majci u pomod. Mnogo se pekulisalo o tome ta se zaista desilo te veeri u kudi Tarnerove, i ko je zaista ubio Stompanatoa, ali ispostavlja se da je to ipak uradila etrnaestogodinja eril. Ovaj sluaj je tresao Ameriku kao cunami. Lana i njena porodica bile su stavljene na medijski i javni lin. Novinari nisu imali milosti, a i suenja su bila vie nego iscrpljujuda. Ovako je Lana svedoila na jednom od sasluanja: "Sve se dogodilo veoma brzo da ak nisam ni videla no u rukama moje derke. Uinilo mi se da ga je udarila u stomak pesnicom. Gospodin Stompanato se zateturao unapred, okrenuo i pao na lea. Guio se, ruke su mu bile na vratu. Ja sam potrala ka njemu i videla sam krv. Isputao je uasne zvuke." Njena ljubavna pisma koja je pisala Doniju punila su naslovne strane u celoj Americi. Njenom linodu su se bavili svi: novinari, sociolozi, psihoanalitiari. Svi su je napadali, dok je eril negde bila i branjena. Meutim, objavljivanje pisama koje je Lana slala Doniju imalo je potpuno suprotan efekat od onog koji su novinari eleli da postignu. Umesto da je prikau kao lou enu i majku, publika je doivela kao emocionalnu nezrelu osobu koja oajniki trai ljubav. Posle ove, ovako zavrene veze, peti zvanian brak je bio manje interesantan, iako je trajao ak dve godine. To je bio izvesni raner Frederik (Frederick), lan May department store porodice. Slededi, esti mu bio je filmski producent Robert Iton (Robert P. Eaton), sa kojim je brak trajao etiri godine, a sedmog je upoznala u jednom nodnom klubu. Sedmi mu je imao udno zanimanje, hipnotizer. Njegovo ime je bilo Ronald Pelar (Ronald Pellar), a bio je poznatiji kao Ronald Dante, ili Doktor Dante. Nakon est meseci njihovog braka, Lana, posle "mnogo" branog iskustva, pie Danteu ek na $35,000 kojim "doktor za lopovluk" nestaje. Posle izvesnog vremena, Lana svog sedmog supruga optuuje da je pored ovog novca ukrao i njen nakit u vrednosti od $100,000. Tu je bio i kraj brakovima ove lakoverne lepotice, konano. Lana Tarner je umrla u 74. godini ivota, 1992. godine, od raka grla, kao najstrastveniji enski pua Holivuda (posle Ave Gardner). Meutim, nije bila maloduna oekujudi kraj. Svoju bolest je prihvatala krajnje normalno i pomirljivo, eledi da uiva u svakom danu koji joj je preostao. Ona je najgoru smrt (Donov pokuaj ubistva) preivela zahvaljujudi svojoj derki eril, i ostala joj je zahvalna na tome. Bogatstvo Tarnerove je i nasledila eril i njen ivotni saputnik Dojs, od milote Do, Leroj (Joyce Josh LeRoy), koga je Lana volela kao svoje drugo dete. Vedinu njenog bogatstva inile su

nekretnine, a veliki deo njih ostao je i njenoj sluavki Karmen (Carmen Lopez Cruz).

++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Dive XX veka: Jedna div(n)a Ingrid

Bila je trostruka dobitnica Oskara, razlikovala se od drugih holivudskih zvezda svoga doba po tome to je insistirala na prirodnom izgledu bez minke, bila je prilino visoka (178 cm) i nije zamenila svoje ime za umetniko. Bila je obrazovana i govorila je pet jezika (vedski, nemaki, engleski, italijanski i francuski). Tadanje novine su je opisivale ovako: "Ona je donela jednostavnost i arm iz rodne vedske. Nelakirani nokti, koa koja ne izgleda kao glazura na torti, prirodan izgled, nepretenciozna odeda - ove uobiajene stvari ine je neobinom meu holivudskim zvezdama. Ona se retko moe videti u nodnim klubovima, gde ostale poznate linosti neizostavno paradiraju. Uprkos tome to je izuzetno uspena, i dalje je neverovatno skromna." Postoji anegdota da joj je jednom fotograf sugerisao da podigne suknju "samo" malo, na to ga je pogledala, nasmeila se i rekla: "Ali ja sam dola ovde da glumim , a ne da pleem". O svom pozivu govorila je ovako: "Gluma je najbolji lek na svetu - ako se ne oseda dobro, ubrzo zaboravi, jer si usredsreen na neto to nisi ti. Mi glumci smo zaista jako sredni ljudi." Imala je tri braka, sva tri prilino zanimljiva. Neto pre smrti diva je paljivo sloila sve to ostavlja za sobom - fotografije, pisma, iseke iz novina i tri haljine, koje je dala na hemijsko idenje, ispeglala ih i zatitila. Svaka od te tri haljine predstavljala je jedan od njena tri braka, svesna da de posle njene smrti interesovanje biti podjednako i za njene filmove, kao i za mueve. Roditelji uvene Ingrid Bergman (Ingrid Bergman) upoznali su se 1900. godine u parku u Stokholmu, gde je mlada Nemica Frida Adler (Frieda Adler) provodila praznike. Imala je esnaest godina i tada se najstrasnije zaljubila u dvadesetosmogodinjeg Justusa Bergmana (Justus Bergman), skromnog slikara koji je pokuavao da nae svoje mesto pod umetnikim nebom. Fridini roditelji uasnuli su se vezom svoje derke i siromanog umetnika i odluili da je po svaku cenu zabrane. Neverovatnu Fridinu ljubav potvruje injenica da je ona strpljivo ekala sedam dugih godina da njen voljeni kupi fotografsku radnju, nosedi njegov prsten na lanidu oko vrata kao znak vernosti i amajliju. Kad su videli da je Justus materijalno napredovao, roditelji su popustili i brak se dogodio. Frida, od milote Fridel, i Justus su bili neverovatno sredni, ali vrlo kratko. Prvo dete im je umrlo tokom raanja, etiri godine kasnije, umrlo je i drugo, koje je preivelo svega nekoliko nedelja. Godine 1915, rodila im se zdrava devojica kojoj su ime dali Ingrid. Sredi nije bilo kraja, a Justus je kao profesionalni fotograf gledao da zabelei svaki korak svoje devojice

i svaki idilian trenutak svoje porodice. Meutim, sreda nije dugo potrajala, a dva Justusova snimka su tuno svedoanstvo onoga to se dogodilo. Na prvom, dvogodinja Ingrid eta sa mamom, dok na drugom, naredne godine, stavlja buket cveda na mamin grob. Fridel je umrla od bolesti jetre koja ju je tiho i muki slabila. Ingrid je rasla bez majke, ali je uz svog oca imala zaista sredno detinjstvo. Naalost, samo do svoje dvanaeste godine, kada je on umro od raka eluca. Ingrid je pala u ruke roaka, tetki i strini, ali je najvie od svih volela svoju guvernantu Gretu, koja je bila ljubavnica njenog oca, i koju su iz tog razloga prezirali svi roaci devojice, naroito oni sa majine strane. Ipak, malena Ingrid je od oca u naslee dobila veliku veru u ljubav i stav da se za nju treba boriti, pa se nije osvrtala na komentare roaka. Jo kao mala elela je da postane glumica, dok je njenom ocu bilo drae da bude pevaica. Po smrti oca, nije imala neku sjajnu podrku rodbine za bavljenje glumom, ali je ipak terala po svom. U svojoj sedamnaestoj godini primljena je u Kraljevsko dramsko pozorite u Stokholmu. U ovom pozoritu je ostala samo godinu dana jer joj je ubrzo stigla ponuda za film. Tada je upoznala i zubara Petera Lindstruma. Bio je devet godina stariji. Odveo ju je na ruak u najotmjeniji restoran u Stokholmu i Ingrid se zaljubila. Peter je bio pristojan i marljiv mladid, ali i opsednut zdravim telom i zdravim nainom ivota. ak i kad bi odlazili u etnje umom, teglio je ranac natrpan ciglama kako bi "jaao miide". Ne bi sve to izgledalo tako strano da je Peter i drugim stvarima poklanjao podjednaku panju kao svojim miidima. U jednoj biografiji, Ingrid je govorila kako je nakon veridbe sa Peterom poelela da vode ljubav, ali je on odbio, govoredi da umesto toga mogu da idu u duge etnje po hladnodi. Prvo je mislila da je to zato to eli da je uva do venanja, meutim i u braku se pokazao kao vrlo suzdran i nezainteresovan ljubavnik. Ingrid je tad ved bila glumaka zvezda, s reputacijom ne samo dobre glumice, nego i profesionalke koja zna ta hode, ali u privatnom ivotu je i dalje bila nesigurna. Peter je odluivao o svemu, ak i o tome to de ona obudi, kako de se ponaati itd. Godine 1938, rodila je derku, Piu Lindstrum. Posle desetak filmova u vedskoj i jednog u Nemakoj, Bergmanovu je angaovao holivudski producent Dejvid O. Selznik (David O. Selznick) kako bi nastupila u engleskoj verziji vedskog filma iz 1936. godine, "Intermeco". Film je ostvario veliki uspeh, a Ingrid Bergman je postala zvezda. Kada ju je producent Selznik pozvao u Holivud i ponudio joj ulogu u filmu "Intermeco", Peter i njihova derka Pia su ostali u vedskoj, gde je Peter zavravao specijalizaciju iz neurohirurgije. Ovaj period razdvojenosti, iako su kasnije doli u Ameriku, uinio je da se rasturi brak u kome je bilo ljubavi do tada, iako je ona bila malo "sakatija" od normalnog poimanja iste. Sitnice koje su smetale suprunicima su postajale sve krupnije, a problemi nepremostivi. Kad je 1942. kultni

film "Kazablanka" osvojio svet priom o ljubavi, rtvi i ratu, Peter vie nije mogao da podnese taj neverovatni publicitet i interesovanje za njegovu enu i njihovu porodicu, ali mu je izgleda najvie smetalo to je ona postala svetska zvezda, to je zaraivala mnogo vie od njega, pa vie nije bila finansijski zavisna od njega. Kako je sve vie gubio, vie se i trudio da je zadri, a sve na pogrean nain. Branio joj je da jede, terao je na dijete, ukidao slatkie, do te mere, da je keks i okolade sa velikim strahom sakrivala ispod kreveta i po raznim dokovima kude. Kad bi primetio da se ugojila stavljao je na stolicu i satima ispitivao kako je mogude da se ugojila kad on zna ta ona jede. Kontrolisao je i njene finansije, podjednako kao i njenu ishranu, pa gotovo da nije smela da kupuje neto bez njegovog znanja i odobrenja. to se tie "Kazablanke", koju je Ingrid snimila sa legendom Holivuda, Hemfrijem Bogartom (Humphrey Bogart), u nekoliko navrata njih dvoje su hteli da prekinu snimanje filma, smatrajudi radnju i likove glupim i neuverljivim. Bergmanova nije imala visoko miljenje o ovom filmu i esto bi je iritirala i pitanja o njemu, govorila je i kako se nada da de prestati da ga prikazuju kad ona umre. "Snimila sam toliko vanijih filmova, ali ljudi uvek govore o onom s Bogartom.", govorila je. Ameriki filmski institut 2002. proglasio je ovaj film najboljom amerikom ljubavnom priom, stavljajudi ga ispred filmova "Prohujalo sa vihorom" i "Pria sa zapadne strane". Bila je nominovana za Oskara za najbolju ensku ulogu u filmu "Za kim zvona zvone" iz 1943, koji je bio njen prvi film u boji, a sledede godine je dobila Oskara za najbolju ensku ulogu za film "Plinsko svetlo" 1944. Tredu uzastopnu nominaciju stekla je ulogom monahinje u filmu "Zvona Svete Marije". Ako se vratimo onom to je intrigantno i interesantno o svim divama, a to je ljubavni ivot, izgledalo je ovako. Da su Peter i Ingrid ostali u Stokholmu i da Ingrid nije postala zvezda, moda bi njihov brak opstao, ali ovako je bio osuen na propast. Ingrid je kroz svoj posao spoznala mogudnost idealne ljubavi koja joj je nedostajala u stvarnom ivotu. Sve se promenilo kad je upoznala pravoga pustolova, ratnog fotografa Roberta Kapu (Robert Capa), 1945, boravedi u Parizu, gde je zabavljala vojnike. Kapa i pisac Irvin o (Irwin Shaw) izveli su je jednom na veeru, g de je "proradila hemija". Meutim, Kapa je bio optereden svojim poslom, i inilo se kao da je oenjen istim. To joj je stalno stavljao do znanja i govorio da mu treba slobode i da ne eli da mu posvedivanje nekom (neem) drugom menja nain ivota. Devet go dina kasnije Kapa je stao na minu u Vijentamu i poginuo. Ali, njegov uticaj na Ingrid je bio neopisivo veliki i nakon njegove smrti. Ona je o njemu govorila kao o kreatoru nove Ingrid "Kapa je u meni probudio seksualnu stranu koju nisam ni znala da posedujem. Pomogao mi je da budem ja. Nije bio nimalo suzdran, potpuno se preputao kad je vodio ljubav. Shvatila sam kako to izgleda kad na sve zaboravi." Peter je za vezu sa Kapom

saznao tek kad je sve ved bilo gotovo, ali nije prolo mnogo vremena do nove afere. Ingrid je gledajudi filmove uvenog italijanskog reditelja Roberta Roselinija (Roberto Rosselini) gajila jednu vrstu divljenja prema njegovom liku i delu. Kada je Roselini doao u SAD da snima film sa Ingrid, i kada ju je upoznao, ona je koristila svaki trenutak kako bi se zbliili. Pokazivala mu je Holivud i upoznavala ga sa svim njegovim karakteristikama. Tu je poelo da se raa spontano simpatisanje. Peter, njen mu osobenjak, naravno, nije sumnjao da Ingrid moe da se zaljubi u bilo koga drugog, jer je smatrao da ona nije imala zato da trai ljubav izvan braka, pored njega, idealnog i vernog mua. Sem toga, Roselini je bio nii od Ingrid, prodelav i imao je pivski stomak. Peter je bio takav bolestan egocentrik da je svakodnevno potcenjivao Ingrid i kao enu i kao glumicu. Za jednu takvu enu, sitnice su bile presudne za raanje ljubavi. Ingrid je jednom odvela Roselinija u prodavnicu igraaka, gde je ovaj nameravao da kupi kaubojski kostim za sina. Reditelju je zapala za oko igraka koju je Ingrid elela da kupi detetu neki dan ranije, ali nije mogla jer je po Peterovom miljenju ona bila skupa. Roselini je i neznajudi za taj dogaaj kupio igraku za malu Piu i taj gest je oduevio Ingrid i osokolio je da se prepusti osedanjima koja su ovladala njom, i da uplovi u ljubavnu vezu sa Roselinijem. Ubrzo je Ingrid, na zaprepadenje i zgraavanje itavog Holivuda, pobegla sa Roselinijem u Italiju. Roselini je bio oenjen, ali Ingrid je jo za njegovog postojedeg braka ostala trudna i rodila mu je sina. Po okonanju Roselinijevog i njenog braka, i njihovog venanja, Ingrid mu je rodila jo dvoje dece, bliznakinje Izabelu i Ingrid. Zbog ljubavi je Ingrid ostavila derku Piu u Americi, ni ne pomislivi da de je veza sa Roselinijem potpuno odvojiti od nje. Pia je tada imala dvanaest godina i majka joj je bila najpotrebnija. Ingrid je mislila da de se dogovoriti s Peterom oko starateljstva nad devojicom, ali Peter je bio previe ogoren. Ingrid je znala da joj nede oprostiti i da je on bio osramoden pred svojim kolegama doktorima, a i u oima celog sveta, ukljuujudi i svoju konzervativnu porodicu u vedskoj. Derku nije mogla da vidi punih est godina. Pia je jednom ak rekla: "Pred mamom se otvorio novi, prelep ivot, udesna, romantina ljubav. Sve je to za mamu bilo predivno. Ono to je ostalo iza nje nije bilo tako divno. A ja sam bila deo onog to je ostalo." ivot u Italiji je tekao u poetku lepo, a kasnije sve burnije. Roselini je bio teak onoliko koliko i briljantan, smuili su joj se njegovi napadi besa i opsesivno kockanje. Najgore od svega je bilo to je imao i ljubavnicu koja je ak nosila njegovo dete. Bergmanova vie nije mogla da trpi takvu farsu od braka i odluila je da se razvede. to se tie njenog prvog mua, Petera, on se ponovno oenio i dobio jo etvoro dece, ali nikada nije oprostio Ingrid to ga je prevarila i ostavila. Posle Roselinija, Ingrid nije prestala da veruje u ljubav i brak. Pokuala je da nae sredu sa veaninom Larsom midtom (Larsom Schmidt). Ali, ni taj

brak nije uspeo, jer je Ingrid zbog posla esto putovala i izlazila, pa je i Lars u svoj toj slobodi, naao ljubavnicu i sa njom dobio dete, kao i njegov prethodnik Roselini . Dok je boravila u Italiji pojavila se u nekoliko italijanskih filmova. Njen trijumfalni poratak na scenu Holivuda dogodio se sa filmom "Anastazija", za koji je dobila Oskara za najbolju ensku ulogu. Nagradu je u njeno ime preuzeo Kari Grant (Cary Grant), a Bergmanova se u Holivudu nije pojaljivala sve do 1958. godine, nakon ega je nastavila da igra u amerikim i evropskim filmovima, a u nekoliko navrata se pojavila i u televizijskim dramama ("The Turn of the Screw", 1959. godine, za koju je osvojila Emija kao najbolja glumica). Nastupala je i u pozoritu igrajudi zapaene role. I bila je podjednako dobra kao i na filmu. Bergmanova je dobila svog tredeg Oskara (i prvog kao najbolja sporedna enska uloga ) za fenomenalnu ulogu u filmu "Ubistvo u Orijent Ek spresu" 1974. Javno je, na ceremoniji dodele Oskara, rekla kako nagrada pripada italijanskoj glumici Valentini Korteze (Valentina Cortese) za ulogu u filmu "Dan za nod", "Molim te oprosti mi, Valentina. Nisam htela." Godine 1978, igrala ja u filmu "Jesenja sonata" Ingmara Bergmana (Ingmar Bergman), sa kojim su je esto povezivali u rodbinske veze. Za ovu ulogu je sedmi put bila nominovana za Oskara, a to je ujedno i bio njen poslednji film. Pred kraj ivota je govorila "Znam po emu ne elim da me pamte. Ne elim da me pamte kao uesnika jednog od najvedih skandala 20. veka, kao otelotvorenje labilne ene lakog morala.", misledi na svoj ljubavni ivot, po kome je ipak ostala upamdena, ali ne moe se redi da je ak i takav ljubavni ivot bacio senku na njene i danas izuzetno gledane filmove. Ingrid Bergman je umrla 29. avgusta 1982. godine, u svojoj 67. godini, u Londonu, nakon duge bitke sa rakom dojke, koju je naalost izgubila. Kremirana je u rodnoj vedskoj, a vedina njenog pepela je rasuta u more, dok je ostatak sahranjen u Stokholmu, na mestu gde su joj bili sahranjeni i roditelji. Zanimljivo je da je na njenoj sahrani svirana pesma "As Time Goes By", tema iz "Kazablanke", filma po kome je ostala najupeatljivija i filma koji je najmanje volela.
+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Dive XX veka: Zle oi Holivuda

Imala je najkrupnije i najprodornije oi u Holivudu. Bila je plavua od koje je Holivud traio da postane brineta. Njeni savremenici su pisali da se tome protivila, ali da je ipak pristala za visok iznos na eku, da bi kasnije zahvaljivala na toj inicijativi, jer joj je popularnost vrtoglavo skoila. Bila je poznata po ulogama negativki, a posebnu dra svakoj od njih davale su njene prepoznatljivo krupne oi. Bila je uticajna u Holivudu i kao

osoba i kao glumica. Bila je prva ena predsednik Amerike akademije za filmsku umetnost i nauku, prva ena koja je primila nagradu za ivotno delo Amerikog filmskog instituta 1977. godine, a reditelji su zbog nje menjali scenarija samo da bi prihvatila uloge u njihovim filmovima. Udavala se etiri puta, bila je sklona alkoholu, posebno se opijala kada nije dobila ulogu Skarlet OHare, koju je najvie elela. Put od runog paeta do prelepe, talentovane zvezde nije joj bio lak, a na tom putu nije ak imala ni roditeljsku podrku. Otac joj je na poetku njene karijere rekao: Vidi li sve te zvezde gore? Ima ih na milione. Zapamti to, zapamti koliko si zapravo nebitna. Nije je odlikovala sanjalaka i plahovita lepota koju je posedovala vedina diva, ali je bila svakako jedinstvena. Imala je lice zlobnice ispod kog se krio snaan karakter i velika energija. Njena prepoznatljiva gluma i dramatino dranje cigarete obezbedili su joj zaslueno mesto meu filmskim divama. Nisu je proslavile afere i skandali iz privatnog ivota, a status super zvezde gradila je polako ali sigurno, i zadrala ga je i posle svoje smrti. Rut Elizabet Dejvis (Ruth Elizabeth Davis) je roena 5. aprila 1908. godine u Lovelu (Masausets). Kada je napunila 7 godina, njen otac, advokat, napustio je porodicu zbog neke medicinske sestre. Iz bostonskog predgraa 1921. godine majka i dve devojice preselile su se u Njujork, gde je Rut, odnosno Beti (Betty), kako su je od milote zvali, postala Bet (Bette). Jedna prijateljica njene majke itala je jedan Balzakov roman i savetovala joj da promeni nadimak. Betty je zvualo svakodnevno, Bette je bilo ekscentrino. Beti je imala podrku majke u svojim eljama da postane glumica. Upisala je Cushing Academy i ila na asove plesa u Mariarden rtists olony. Pohaala je i Nortfild Herman kolu i Dramsku kolu Muraja Andersona u Njujorku. Debitovala je 1929. u provinciji Plejha u predstavi Zemlja izmeu. Odline kritike obezbedile su joj ulogu u njenom prvom Brodvej hitu, komediji Slomljeno posue. Godine 1930. dola je u Holivud kako bi uradila screen test za produkcijsku kudu Universal. Interesantna je pria u vezi sa njenim dolaskom u Holivud. Bila je toliko neugledna da je ovek iz studija koji je trebalo da je doeka na eleznikoj stanici nije uopte prepoznao, nego se vratio i rekao kako niko ko imalo nalikuje glumici nije siao s voza. Prvi ovek Universala komentarisao je da je Beti toliko neprivlana da on sumnja da bi mogla da bude simpatina ijendom mukarcu. Godine 1930, Universal je sa njom sklopio ugovor i ona je ubrzo simila film Zla sestra, u kome je igrao i Hemfri Bogart (Hamfrey Bogart). Universal nije bio zadovoljan njenom pojavom, pa je 1932. Beti potpisala ugovor na sedam godina sa Warner Brothers-om. Da pomenemo malo i njene line pehove i sputanost sa poetka karijere Beti je u vreme boravka u Universalu jo bila devica, veoma mogude jedina u Holivudu.

Protestanski nain vaspitanja koji su primenjivali njeni roditelji, bio je toliko jak da je, kad je prvi put poljubio jedan mladid, bila uverena da je ostala trudna, do te mere, da je upala u neku vrstu histerinog ludila, zbog ega je i stomak poeo da joj raste. Takva, krajnje nepripremljena za realan ivot i odnose meu odraslima, ali ipak kolovana glumica, Beti je stigla u Holivud gde de iskusiti svoj prvi susret sa seksualnodu. Na snimanju njenog prvog filma Zla sestra, u jednoj sceni Betin lik, Laura, menja pelene novoroenom sinu svoje sestre, koja je umrla na poroaju. U to vreme Beti je imala dvadesetdve godine i po godinama je bila i vie nego zrela osoba. Reditelji su bili zaprepadeni njenim pitanjem da li je dete koje treba da presvue deak ili devojica. Filmska ekipa se naslaivala dok je Beti crvenela presvlaedi deaka. Bilo je to prvi put da je videla penis. Rad u Warner Brothers-u trajao je dugo. Na screen test-u za ulazak u ovu filmsku kudu plaudi je istrala iz sale za projekciju, misledi da se uasno pokazala. Meutim, ubrzo je postala slavna igrajudi 1931. u filmu ovek koji je igrao Boga. Ulogu je dobila zahvaljujudi glumcu Dordzu Arlisu koji je ubedio producente da ona igra sa njim, i koji je do kraja ostao njen mentor za ivot u glumi. Nakon ovoga Warner Brothers je sa njom sklopio ugovor na neodreeno vreme. Zatim dolazi period kada poinju njene nesuglasice, pa i svae sa Warner Brothers-om, najede zbog toga to su oni promovisali uglavnom mukarce. O glumcima nije imala visoko miljenje. Govorila je da su jako teki i da su veoma sujetni. U naredne tri godine Dejvisova je snimila 14 filmova za i Warner Brothers mnogi su odmah zaboravljeni. Ali, njena karijera doivljava dramatian preokret 1934. kada je odigrala Mildred u filmu O ljudskom ropstvu, zajedno sa Lesli Hauard (Leslie Howard). Sledede, 1935. godine, snimila je Opasan za koji je dobila prvog Oskara, a 1936. ona i Hauardova su ponovo igrale zajedno u Okamenjenoj umi. Njene replike na velikom ekranu ostaju za pamdenje, naroito one koje govore razmaene junjake lepotice, koje je igrala, Id luuve to kiss ya, but Ive just washed my hair. Ipak, inilo se da je efovi studija jo uvek ne tretiraju na pravi nain, pa je u jednom trenutku Warner Brothers neuspeno tuila, traedi bolje uloge i vede honorare. Spor je izgubila, ali to ni malo nije naruilo njen status velike zvezde, a 1939. godine bila je u najuem izboru za ulogu Skarlet OHare u Prohujalo za vihorom. To je bila jedina uloga koju je Beti prieljkivala, a da je nije dobila. To nikada nije prealila, a kau da je tada i poela da pije Tokom etrdesetih njena karijera je blistala. Uspeno je odravala javni imid velike dive i u skladu sa tim su joj pripisivane brojne ljubavne veze sa modnim ljudima Holivuda, kao i sa omiljenim magnatom svih glumica toga doba, Hauardom Hjuzom (Howard Hughes). Nakon slave dolaze godine zatija njene karijere, ali, poetkom pedesetih godina, Beti se

u velikom stilu vrada na veliko platno. Godine 1950. za svoju ulogu u filmu Sve o Evi dobija nominaciju za Oskara, a uloga Margo aning (Margo Channing) je verovatno najznaajnija koju je ikada odigrala u karijeri. Mnogi misle da je upravo u ovoj ulozi Beti odigrala sebe, jer je lik Margo velika diva pozorine scene, na pragu srednjih godina, arogantna, prepotentna, ohola, teatralna, kapriciozna, razmaena, nesigurna i emotivna. Nove generacije je osvojila 1962. snimivi film ta se dogodilo sa Bejbi Dejn, a dve godine kasnije glumila je u Pst, pst slatka arlota, koji i nije bio naroito popularan. Snimila je jo 26 filmova: Dadilja, Vriti lepa Pegi, Povratak sa vetije planine, Porodini susret, Hotel, Ubistvo sa ogledalima i dr. Beti Dejvis je volela glumu i o njoj je govorila ovako: Gluma bi trebalo da bude veda od ivota, scenario takoe. Sve u vezi sa filmom bi trebalo da bude vede od ivota. Ali ono to Beti nikako nije volela je da gleda sebe na filmu, pa je svoje filmove izbegavala da gleda, ili ih je gledala tek nakon mnogo godina od snimanja. Beti Dejvis se udavala etiri puta. Njen prvi mu je bio Harman Nelson. iveli su zajedno od 1932. do 1939. Nisu imali dece. On nije mogao da podnese uspeh svoje ene, a najvie ga je muio pritisak medija, koji su potencirali to da on zarauje desetostruko manje novca nedeljno od Beti. Na snimanju Dezebel zaljubila se u reditelja (William Wyler) kog je opisivala kao ljubav svog ivota. Nakon veze sa njim glumica je izjavila: elim da posavetujem sve ene koje su u vezi sa oenjenim mukarcima da oni nikada nede napustiti svoje supruge ma koliko esto govorili da se ne slau. Lj ubav nije potrebna mukarcu da bi bio sredan, onoliko koliko je potrebna eni za sredu. Ako je zadovoljna u braku, ena nede lutati. Mukarac moe da bude potpuno zadovoljan brakom, a da i pored toga laje na zvezde. Sa drugim muem Arturom Fransforom je bila od 1940. do 1943, kada je poginuo. Dve godine kasnije, Beti se udala za Vilijama Granta erija (William Grant Sherry), sa kojim je dobila derku Barbaru Dejvis eri (Barbra Davis Sherry). Sa partnerom iz filma Sve o Evi, Gerijem Merilom (Gary Merrill) ivela je deset godina u braku u kome su usvojili deaka Majkla i devojicu Margo, koja je bila mentalno retardirana, kao to je bila i Betina sestra Barbara, zbog koje se verovatno glumica i odluila na usvajanje ba tog deteta. Starost je Beti provela u svom luksuznom stanu na etvrtom spratu na kraju Sanset bulevara u Zapadnom Holivudu. Do kraja ivota je vodila rauna o svom izgledu: elim uvek da izgledam dobro. ak i u supermarketu. Kao poznata holivudska ena, moja je obaveza da izgledam uredno i doterano. Veoma je loe to mladi ljudi ne dele moje miljenje. To je pogreno, govorila je Beti. U poodmaklim godinama, Beti je pisala knjige autobiografskog karaktera u kojima je ostavljala i mnoga svedoanstva o svojim kolegama sa filma. Najvie je pominjala

koleginicu Doan Kraford (Joan Crawford), sa kojom je u karijeri imala najvie problema, svaa i skandala. Dugogodinje rivalstvo koje je postojalo izmeu Beti i Doan maestralno je preneeno i prilagoeno filmskoj prii ta se dogodilo sa Bejbi Dejn. Ono datira jo iz tridesetih godina, kada je Beti prozivala Doan u medijima Ona je spavala sa svakom mukom zvezdom u MGM-u, osim moda sa Lesijem, ali ni Doan nije ostajala duna. Anegdote sa snimanja gorepomenutog filma ostale su legendarne, a evo nekih od njih Kako je Doan bila udata za jednog od direktora Pepsija, Beti je njoj u inat uredila da se na setu instalira koka-kolina maina za pida. Doan je uzvratila, tako to je sebi u odedu priila tegove, za scenu u kojoj Beti treba da je vue po podu. Ovaj odnos ljubavi ili mrnje ostade jedan od besmrtnih holivudskih mitova o duelima i duhovitim prepucavanjima izmeu velikih diva. Poslednju ulogu je odigrala u komediji udna madeha 1989. godine, a posle raka dojke i nekoliko logova preminula je 6. oktobra 1989. godine. Nekoliko meseci kasnije, muzika pop-zvezda Madona je izdala popularnu pesmu Vogue, koja predstavlja lini oma holivudskim divama, a meu njima i Beti, uz rei Beti Dejvis, mi te volimo. Svojim ulogama hrabrih, otresitih ena, esto moralno prezrenih, no svejedno do kraja svojih i nepotkupljivih, kao i privatnim ivotom punim emotivnih razoaranja i rtava koje je morala da podnese zbog karijere, Beti Dejvis je pomogla generacijama ena i, ne sluajno, gej mukaraca, da pronau lik sa kojim se mogu identifikovati i iz koga mogu crpeti hrabrost i odlunost da ostanu verni sebi i prkose kritikama i odbacivanju okoline. Sa ponosom je isticala da je njen sin homoseksualac i time podravala pravo na ovu seksualnu orjentaciju. Do kraja ivota bila je u svai sa derkom koja je, kroz nekoliko biografija, pokuala da je omalovai. U jednom od poslednjih intervjua, Beti Dejvs je rekla: O, Boe, pa ona je moja derka, naravno da joj opratam. Ona je moja krv. Krajem 1999. godine Ameriki filmski institut sastavio je listu 50 najznaajnijih filmskih diva Holivuda, a Beti Dejvis se nala na drugom mestu. Godine 1974, napisana je pesma Bette Davis Eyes, koju izvodi Kim Carnes koja se visoko kotirala nedeljama na Bilbordovoj top listi. +++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Dive XX veka: Audrey Hepburn

"Extraordinary in every way", Hubert de Givenchy

Na filmskom platnu je pomerala granice, u svetu mode je postala ikona stila, njeno ime je bilo (i danas je) sinonim za dobar ukus. Odri Hepbern (Audrey Hepburn) je bila veiti borac za deija prava. Najpoznatija je po ulogama u filmovima "Doruak kod Tifanija" (Breakfast at Tiffany's) i "Praznik u Rimu" (Roman Holiday). Na svakom filmskom ostvarenju znala je da istakne jednostavnost i neodoljivi arm. Vaila je za skromnu i milu osobu kojoj su uvek drugi bili na prvom mestu. Bila je poliglota - pored maternjeg jezika teno je govorila engleski, francuski, holandski, flamanski, panski i italijanski. Interesantna je injenica da se jedna vrsta lala zove po njoj. Magazin "People" je Odri Hepbern 1990. godine svrstao meu pedeset najlepih ljudi na svetu, a magazin "Empire" meu sto najvedih filmskih zvezda svih vremena. Godine 1999. Ameriki filmski institut proglasio ju je tredom najvedom zvezdom. Prema istraivanju televizijskog kanala QVC, Odri je najlepa ena 20. veka. Filmskoj umetnosti 1929. godina donosi odravanje prve dodele Oskara (16. maj), dok branom paru Dozefu Rustonu (Joseph Ruston), engleskom bankaru i Eli Vanhimstri (Ella van Heemstra) holandskoj baronici, donosi prinovu 4. maja 1929. kada je roena Odri Kejtlin Ruston (Audrey Kathleen Ruston). Odri je odrasla u Evropi i od malena je nauena da su lepo vaspitanje i ljubaznost mera ljudskosti. Detinjstvo je provela u Engleskoj, Belgiji i Holandiji. Sa samo pet godina krede u englesku kolu, a ubrzo i na asove baleta. kole plesa je pohaala u Amsterdamu i Londonu. Sudedi po knjizi "Just Being Audrey" i autorki Margaret Kardilo (Margaret Cardillo), Odri je vie od svega na svetu elela da postane balerina. Ubrzo je usledio, kako je i sama Odri govorila, najtei trenutak u njenom ivotu - njenu majku i nju je napustio njen otac. Ovaj dogaaj je u mnogome uticao na kasnije vaspitanje njene dece. Sa majkom i dvojicom polubrade prolazi kroz teke trenutke tokom nacistike okupacije, a neuhranjenost je bila samo jedan od njih. Borba sa glau je iskustvo koje Odri nikada nije mogla da zaboravi. Bila je primorana da jede latice lala i da pravi hleb od trave. Svojevremeno je odbila ulogu u filmu "Dnevnik Ane Frank" jer je kao devojica za vreme rata bila svedok javnog pogubljenja Jevreja od strane nacista. U ratnom periodu jedina uteha joj je bio balet - nastavila je da usavrava igru i poela da daje asove plesa u domu svoje majke. Upravo ju je strast prema baletu uvela u svet filma. Nakon rata njena porodica se seli u Amsterdam gde glumica intenzivno trenira i radi kao model. Godina 1948. joj je donela malu ulogu u holandskom filmu "Holandija u sedam lekcija" (Dutch in Seven Lessons). Dobivi stipendiju u prestinoj koli plesa, zajedno sa majkom seli se u London. Shvativi da joj zbog visine i nedostatka obuke bududnost nije u plesu, sve svoje planove odluuje da usmeri na pozorinu scenu. British

Pictures Corporation je za Odri spremilo nekoliko malih uloga ukljuujudi one u filmovima: "The Lavender Hill Mob" (1951), "The Secret People" (1962) i "Monte Carlo, Baby" (1953). Upoznavi uvenu novelistkinju Kolet (Colette) dobila je priliku da zaigra u komadu "Gigi", to je uslovilo odlazak u Veliku Jabuku i nastupanje na Brodveju.

u filmu "The Secret People "/ Audrey u Njujorku Prvu znaajniju ulogu je dobila u filmu Vilijama Vajlera (William Wyler), "Praznik u Rimu" (Roman Holiday). Radedi na ovom ostvarenju od reisera i kolega nauila je mnogo, a krunu rada na ovom filmu oznailo je osvajanje Oskara u kategoriji za najbolju glavnu ensku ulogu. Na dodeli, Odri je nosila haljinu koju je kreirao njen prijatelj Uber Deivani (Hubert de Givenchy). Pored Oskara, kasnije u svojoj karijeri osvojila je i Gremy, Emmy i britanski Tony.

oskarovka Audrey Film "Sabrina" (1954) je ostavio peat u istoriji mode. uvenu crnu haljinu, koju je Odr i nosila u ovom filmu, kreairao je Uber Deivani. Glumica je na sebi svojstven nain doprinela popularizaciji male crne haljine. Za velikog kreatora, Odri je bila prava modna inspiracija. Smatrao je da je celokupnom linodu, time to je bila pravi profes ionalac, umetnica i veliki ovek, mogla poneti bilo koju njegovu kreaciju. Svojevremeno je govorio: "There is not a woman alive who does not dream of looking like Audrey Hepburn." Svaki komad garderobe je nosila sa stilom i gracioznodu. "Nosite odedu koja odgovara vaoj figuri, neka to uvek bude ona u kojoj dete se osedati komotno - ono to "boli" nije lepo. Brinite o svom zdravlju, bavite se plesom ili sportom. Ne preterujte sa minkom, ponekad je malo sasvim dovoljno" - govorila je svaki put kada bi je pitali da svoje tajne lepog izgleda podeli sa drugim pripadnicama lepeg pola i poklonicima njenog stila. Njeno odevanje je bilo inspiracija i operskoj divi Mariji Kalas (Maria Callas). Na ovom filmu glumica je upoznala armantnog Vilijama Holdena (William Holden) i ludo se zaljubila u njega. Meutim, kako je Vil bio oenjen i kako nije ispunio glumiina oekivanja, ubrzo je ova zaljubljenost prerasla u prvo ljubavno razoaranje.

Audrey i Humphrey Bogart u filmu "Sabrina" Iste godine ostvarila je saradnju sa glumcem, piscem i producentom Mel Fererom (Mel Ferrer). Odri i Mel su se vremenom jako zbliili i ubrzo su se venali 24. septembra 1954. godine. U braku su bili veoma sredni iako su ih pratili traevi da Mel ima teak karakter, da je veoma tepmeramentan i da voli Odri da "dri" pod kontrolom.

Audrey, Mel i Sean Nizali su se filmski uspesi ("War and Peace" (1956), "Funny Face" (1957), "The Nun's Story" (1959), "Green Mansions" (1959), "The Unforgiven" (1960)). Na snimanju poslednjeg filma u ovom nizu glumica je dozivela nesredu, pala je sa konja i povredila je kimu. Usledio je pobaaj to je Odri potpuno slomilo. Pala je u depresiju, poela naglo da mravi i da konzumira duvan intenzivno. Meutim, nakon est meseci ponovo je bila trudna i odbijala je sve filmske ponude dok se nije porodila. Kada je na svet doao njen prvi sin on (Sean) konano je prihvatila ulogu u filmu "Doruak kod Tifanija" kojom je na veliko platno donela cosmopolitan chic zbog eka joj se veliki broj mladih ena i danas divi. uvena crna haljina iz ovog filma je prodata na aukciji 2006. za blizu milion dolara. Usledili su filmovi "My Fair Lady" (1964) i "How to Steal a Million" (1965).

Audrey u filmu "Breakfast at Tiffany's" Petu nominaciju za Oskara joj je donela uloga slepe ene u filmu "Wait Until Dark" (1967). Brak sa Melom je okonan nakon etrnaest godina zajednikog ivota. Kruile su spekulacije da je Mel imao ljubavnicu, kao i da je Odri imala aferu sa Albertom Fajnijem (Albert Finney), svojim partnerom na filmu "Two for the Road" (1967). Tokom glumake karijere Odri je saraivala sa najvedim imenima u svetu filma pa tako i sa kotskim glumcem onom Konerijem (Sean Connery) u filmu "Robin and Marian". Zaigrala je u jo samo nekoliko filmskih ostvarenja - "Bloodline" (1979) i "They All Laughed" (1980). Svog drugog supruga Andrea Dotija (Andrea Dotti), italijanskog psihijatra, Odri je upoznala na krstarenju. Andrea i Odri su se venali 18. januara 1969. godine. U ovom braku lepa glumica nije pronala puno srede, mu ju je varao esto sa mlaim enama. Novine su

esto objavljivale Dotijeve slike sa tim enama, a Odri se trudila da bez obzira na sve sauva svoj brak. U braku su ostali trinaest godina i u njemu dobili sina Luku (Luca). Svoju decu je vaspitavala daleko od Holivuda i glamuroznog ivota. Trudila se da ih usmeri na prave ivotne vrednosti. Njen sin on je govorio da su on i njegov brat kao deca znali malo o majinoj popularnosti. Od 1980. godine do smrti ivela je sa glumcem Robertom Voldersom (Robert Wolders). esto je isticala da su te godine koje je provela sa njim najlepe godine njenog ivota. Iako ne tako sredna u privatnom ljubavnom ivotu iza sebe je ostavila neke od najlepih ljubavnih pria na velikom platnu. U filmu Stivena Spilberga (Steven Spielberg) "Always" odigrala je svoju poslednju ulogu. Nakon rada na svom poslednjem filmu, Odri se sa velikim entuzijazmom posvetila humanitarnom radu. Zbog sopstvenog iskustva tokom Drugog svetskog rata, odluila je da pomae siromanoj deci iz raznih zemalja sveta. Kao UNICEF-ov ambasador dobre volje, posedivala je siromane zemlje u razvoju - Etiopiju, Tursku, Sudan i Bangkok. Za ovu humanitarnu organizaciju je radila do kraja ivota. Bila je vie puta nagraivana, izmeu ostalog i Medaljom slobode koju joj je 1992. uruio ameriki predsednik Dord Bu (George Bush). Zbog mravosti je celog ivota patila od anemije, respiratornih problema i hroninih poremedaja krvi. Poetkom devedesetih, otkriveno je da boluje od raka. U poslednju etnju vrtom svoje vile La Paisible u vajcarskoj krenula je 10. januara 1993. Tom prilikom je Robertu davala uputstva kako da neguje biljke kada doe prolede. Posthumno je dobila nekolicinu glumakih i humanitarnih nagrada. Rekli su o Odri Manolo Blanik (Manolo Blahnik), dizajner: "Peat koji je gospoica Hepbern ostavila je apsolutan. Voleli je ili ne, ona je ta koja je svojim izgledom obeleila dvadeseti vek." Entoni Boamp (Anthony Beauchamp), fotograf: "Jo uvek ne verujem da je ona bila stvarna. Na njenom licu je bilo toliko kontradiktornosti; zatvorenost i istota, ozbiljnost i mladolikost. Imala je sve izgled. Njena lepota je vena."

Gregori Pek (Gregory Peck), glumac: "Bilo je to predivno leto u Rimu kada sam radio sa njom na njenim prvim filmskim kadrovima. Ti meseci rada sa Odri su prelepo iskustvo!"

Elizabet Tejlor (Elizabeth Taylor), glumica "Odri je dama ija su elegancija i arm vanvremenski, prepoznala su ih i deca irom sveta." ++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Dive XX veka: Najpametnija glupa plavua

O ovoj eni je u superlativu govorio svaki mukarac pedesetih i ezdesetih godina. Ako ne verujete, pitajte slobodno svoje dede ili oeve. Ba tih godina u Americi, a i u ostatku sveta seks je bio najveda tabu tema, pa je, shodno tome, upravo ovaj vremenski period iznedrio najvede seks simbole. Ondanji seks simboli bili su gotovo tipski - prazna glava i prepun brushalter preko koga su pod obavezno bili prebaeni platinasto plavi uvojci. Ba takva je bila i diva o kojoj vam danas priam. Dodue, za nju se samo mislilo da ima praznu glavu, jer neki biografi govore da je njen IQ bio ak 163. Ova plavua karijeru je zapoela kao Playboy zeica i prema statistikim podacima pomenutog magazina zauzela je ak drugo mesto na listi sto najpopularnijih Playboy zeica svih vremena. Mnogi su je na osnovu fizike slinosti smatrali i loom kopijom Merlinke, a sve i da je htela da je iskopira, nije joj ba polazilo za rukom, jer nije mogla da savlada ki i paradu u sebi, o emu govore i raznorazne tupave titule koje je ponela, kao Miss Texas Tomato, Miss Queen of Chihuahua Show, Miss Photoflash i jo mnogo slinih. Inteligentna, ali naivna i nespremna za ivot starlete, bila je esto ismevana, izigravana i izdana od mukaraca, i to ne samo svojih mueva, ved je predmet sprdnje bila i svojim advokatima, menaderima, "prijateljima", i voditeljima. Ali, k'o to ree i jedna naa samoproklamovana diva - "Svaki marketing, je dobar marketing", pa priali o ovoj seksi divi prolog veka dobro ili loe, ne treba sumnjati da je bila inspirativna za sve ondanje i sadanje mukarce, pa i ene.

Njen IQ je bio 163 i zauzela je drugo mesto na listi najpopularnijih Playboy zeica Dejn Mensfild (Jayne Mansfield) roena je kao Vera Dejn Palmer (Vera Jayne Palmer) 1933. godine u jednom malom mestu u dravi Pensilvaniji. Meutim, njena porodica je vedi deo vremena provodila u Nju Dersiju zbog prirode posla njenog oca, koji je bio advokat. Kao to i slutite, sudbina ove divenije se neto mnogo razlikovala od sudbina prethodnih, pa je tako i Dejnin otac umro kad je ona imala samo tri godine. Otac joj je

umro od sranog udara koji je doiveo u automobilu u kome su se tada vozile Dejn i njena majka. Na sredu, njima dvema se nije nita loe dogodilo, sem gubitka glave porodice i izdravaoca, pa je njena majka morala da preuzme tu ulogu silom prilike i odazvala se uiteljskom pozivu. Ubrzo se Dejnina majka preudala i novonastala porodica se preselila u Dalas. U srednjoj koli, Dejn se zaljubila do uiju u svog druga Pola Mensfilda (Paul Mansfield) i ved u januaru 1950. godine se udala tajno za njega. Kada je ostala trudna, njeni roditelji (majka i ouh) priredili su drugo, ovog puta javno venanje, koje se dogodilo u maju iste godine, a ved u novembru Dejn, odnosno Vera, je rodila devojicu Dejn Meri Mensfild (Jayne Marie Mansfield). Kada se Dejn porodila Pol je ved bio na Univerzitetu u Ostinu, Teksas. Dejn mu se pridruila i ubrzo je poela da zarauje za svoju porodicu radedi na recepciji jednog plesnog studija, ali njene elje da uini neto vie u svom ivotu nisu joj davale mira. U Americi je poinjala mobilizacija vojske za rat koji se vodio protiv Koreje, pa se Pol pridruio amerikim trupama. Dejn je iskoristila priliku i ostavila bebu na uvanje svojoj majci, kako bi pola da potrai sredu daleko od Teksasa. elje su je vodile pravo u Kaliforniju, gde se upisala na jedan od univerziteta i gde se prijavila, na zaprepadenje svog supruga, na izbor za Miss Kalifronije, sakrivi svoj identitet udate ene i majke. Pol to nije mogao da tolerie, pa su pronali zajedniko reenje, da ona odustane od takmienja, a da zauzvrat saeka njegov povratak iz vojske i da je on odvede u Holivud da se oproba na filmu. Tako je i bilo. ekala je strpljivo taj momenat i pripremala se za njega, i to uglavnom fiziki. Tada je i svoju prirodno smeu kosu ofarbala u plavu i u dogovoru sa svojim agentom ime promenila iz Vera u Dejn. I tako je lagano stigla i prva uloga na filmu "Female Jungle". Svi su u Dejn videli potencijal, samo se Polu nije svidela nova supruga. Bila je opteredena sobom, eljom da uspe i bude primedena i prihvadena. Nije mogla da izdvoji vremena i pokae bar malo ljubavi i interesovanja jadnom Polu. Videvi da tu nema povratka, nije imao ni anse, a ni elje da se bori za svoju enu, jer je ona ubijena, i to ba onim najjaim hidrogenom koji je bio rasut po njenoj smeoj kosi. Godine 1958, Pol i Vera su se razveli, a Dejn se zaljubila u Holivud.

Nova Dejn, plava i poznata, svidela se svima osim njenom muu Ono kako je Dejn Mensfild postala najpopularnija ena pedesetih godina nije ni malo drugaije od dananjeg sticanja popularnosti, ma koliko mi koristili floskule tipa "Toga nije bilo u ono vreme". Evo primera. Agenti Dejn Mensfild, svesni njenih atributa i

seksipila, a isto tako svesni njene naivnosti u kombinaciji sa eljom da se pokazuje, odluili su da uz pomod Dejn utole velike apetite publike gladne golotinje i erotizovane kinematografije. Dejn je imala bujno poprsje, i popularnu ensku figuru zvanu "osmica", njanjav glas i mazno ponaanje, krotak hod i detinjasto treputanje oima, a sve je to bilo vie nego dovoljno da uzdrma javnost. Godine 1955, jo dok je bila u braku sa "muenikom" Polom, popularni magazin Playboy otkrio je, u pravom smislu ove rei, na svojoj naslovnoj strani, atraktivnu plavuu i otvorio joj vrata Holivuda. Tako je dolo i do sklapanja prvog ugovora sa popularnom produkcijskom kudom Warner Brothers, pod ijim je okriljem dobila i malu ulogu u drami "Pete Kelly's Blues" 1955. godine. Iste godine je dobila jo jednu manju ulogu i u drami "Hell on Frisco Bay", a onda, konano, probija se dobijajudi glavnu ulogu u sudskoj drami "Illegal", takoe 1955. godine. U svim ovim dramama Dejn je igrala ulogu seksi zavodnice ili ljubavnice opasnih momaka. Uprkos tome to je za ovu ulogu pobrala dobre kritike, Warner Brothers raskida ugovor sa njom, to de se kasnije pokazati kao njihova velika greka. Posle ovog angamana, Dejn dobija zanimljivu ponudu za jednu rolu u komediji na Brodveju, i prihvata je, to umnogome doprinosi nastavku izgradnje njene svee steene popularnosti. "Will Success Spoil Rock Hunter?" je bio naziv ove komedije koja je prikazala prsatu plavuu pod reflektorima pozornice. Okuala se i kao primadona u Belasco pozoritu gde je svima ila na ivce svojim kanjenjima, gologuzim etkanjem iza scene, raspravama s pozorinim radnicima i umiljenim, kapricioznim ponaanjem. Godine 1956, Mensfildova je potpisala estogodinji ugovor sa drugom popularnom produkcijskom kudom, 20th Century Fox, koja je imala u planu da od nje napravi novu Merlinku, i reklamirala je kao "Marilyn Monroe King Sized". Iste godine dobila je i svoju prvu ulogu u okviru ove produkcije u filmu "The Girl Can't Help It". Godina 1957. je bila veoma znaajna godina za Dejn, jer je tada po prvi put njen imid pokuao da se promeni. Ona je dobila ulogu u filmu " The Wayward Bus" i to je bila njena prva ozbiljnija uloga, zapravo uloga u kojoj nije trebalo da koristi nita od Dejn Mensfild sindroma. Zato je s pravom za pomenutu ulogu Mensfildova dobila Zlatni globus, to je ipak potvrdilo i njen glumaki talenat koji je bila ubeena da poseduje. U ovoj zlatnoj godini za Dejn, dogodila se i vrlo uspena ekranizacija brodvejske komedije "Will Success Spoil Rock Hunter?", koja je i kao film postigla zapaen uspeh, a zatim i jedno filmsko ostvarenje sa popularnim Kerijem Grantom (Cary Grant), "Kiss Them For Me", to je bilo holivudsko razoaranje i proma aj.

"Merilin Monro u kraljevskoj veliini"

Ali, ne bi sav taj uspeh koji je Dejn Mensfild postizala godinu za godinom, na ovaj ili na onaj nain, bio tako zanimljiv da njen ivot nije bio zainjen ljubavnim zainima. U svoj toj holivudskoj gunguli i po rastanku sa prvim muem Polom, plavua je naletela na nov kamen spoticanja po imenu Miki (Mickey Hargitay). Ne znam koliko ovaj Miki ima veze sa Mikijem Slaane Miloevid, ali iz priloenog vidim da nije bio samo kamen, ved stena spoticanja. Miki je bio bodibilder i neki vajni glumac, Maar po nacionalnosti, a 1955. je poneo ak i titulu Mister Universe. Miki je koristio svu svoju zavodljivost u pridobijanju ena, pa je tako bio predmet este borbe meu lepoticama Holivuda. Tako ga je i Dejn perotela od svoje koleginice Mae Vest (Mae West), to je pokrenulo medijski rat i meusobnu pljuvainu ove dve "dame". Dejn je ipak uspela da namami Mikija do oltara i brak se dogodio 1958. godine, samo pet dana od zvaninog razvoda sa prvim muem Polom. Ovo venanje dobilo je veliki publicitet poto su oba suprunika bila poznate linosti i sklona preteranom eksponiranju. Njihov brak je bio prilino interesentan, ali zbog egocentrinosti koja je bila jedna od glavnih karakternih osobina oba partnera unapred je bio osuen na propast. Ipak, istorija je zabeleila i ono to je ovaj par povezivalo, a to su etiri zajednika filma ("Will Success Spoil Rock Hunter?" (1957), "The Loves of Hercules" (1960), "Promises! Promises!" (1963), "L'Amore Primitivo" (1964)), troje zajednike dece (Miklo, Zoltan i Marika) i "Ruiasta palata" (neobina vila u panskom stilu na Beverli Hilsu sa ogromnim krevetom, kadom i bazenom u obliku srca, ruiastim zavesama, krznenim tepisima, ivotinjskim printovima i mnogim drugim ki komadima nametaja i predmeta za kudu).

Jedina je bacila senku na Sofiju Loren - sela je izmeu nje i njenog partnera i "servirala" im svoje bujno poprsje Tokom 1956. i 1957. godine u novinama je osvanulo ak 2500 Dejninih fotografija, a lanaka je bilo daleko, daleko vie. Dejn nije volela da je porede sa Merlinkom, ak je novinarima umela da odbrusi "Ne znam zato me poredite sa Merlin, ili kako se ved zove ta devojka, Kim Novak?!" Svoje bujno poprsje Dejn je iskoristila vie nego bilo koja starleta do sada (pitam se koliko li bi se tek ponosila istim da ga je platila, kao ove dananje). Ona je svojim grudima pomerala granice skandala. uvena je pria kada je bacila senku na planetarno popularnu divu i lepoticu Sofiju Loren, tako to je sedela izmeu italijanske zvezde i njenog partnera u haljini sa najdubljim mogudim dekolteom, i bukvalno na tanjiru sluila im svoje bradavice. Ova slika obila je ceo svet, a Dejn je sve

vreme uivala u medijskom zgraavanju gledajudi se u svoje ki ogledalo. Grudi su joj bile vaan adut, nosila je duboke dekoltee i rado se skidala u toples, pa onda i ne udi to je jedan voditelj u svom ou najavio reenicom "Evo i njih, Dejn Mensfild!" misledi na "njih dve". Veliina njenih grudi, koje su bile i ostale njen zatitni znak, varirala je, bududi da je Mensfildova imala ak pet trudnoda. Tako je, po nekim podacima, 1950. mera njenih grudi bila 40D (102cm), a deset godina kasnije ona je dostigla ak 4 6DD (117cm). Kada se slikala za Playboy njene mere bile su 102 - 53 - 91, a visina 168 cm, jednom reju, savreno.

Obim od 117cm su njene grudi dostigle tokom jedne od pet trudnoda, a kada se slikala za Playboy imala je dimenzije 102-53-91. Fox je 1962. godine prekinuo saradnju sa njom, neodobravajudi njen divlji i egzibicionistiki nain ivota, a dve godine kasnije ona i veliki Miki su se razveli. Karijera je polako poela da propada i Dejn se hvatala za svaku slamku. Jedna od tih tananih slamki bio je i film "Promises, Promises" iz 1963, gde se prva pojavila gola na velikom platnu u legalnoj, renomiranoj amerikoj produkciji. Ovaj potez jeste bio senzacija, ali neobjanjivo nije vinuo Dejn u visine koje je elela, pa je odluila da se nakon osam godina ponovo pojavi na stranicama Playboy-a koji ju je proslavio. Nije mogla da shvati da se publika prezasitila nje, i da su svi skandali koje je pravila bili oekivani. Odigrala je jo nekoliko ne preterano zapaenih rola i odluila da se posveti svom zavodnikom talentu, kad je ved ovaj glumaki poeo da ide u zaborav. Tako je zavela reditelja italijanskog porekla Meta Cimbera (Matt Cimber), koji je reirao neke filmove u kojima je ona igrala. Par se venao 1964. godine, a ved sledede su dobili sina Entonija (Anthony). Meutim, nova ljubav je nije dugo drala: njene misli preokupirao je al za padom karijere i teka borba za starateljstvo nad decom sa drugim suprugom Mikijem. Nemogavi da izae na kraj sa svim tim problemima, Dejn se, kao i svaka diva, bacila u zagrljaj starih vernih poroka, alkoholu. Alkohol joj je nesumnjivo ublaavao boli, ali je svoje tragove ostavljao na njenom licu i telu. Dejn je iz seksepilne, rasne plavue poela da se pretvara u nadutu ofucanu tetku, koju vie nije zanimalo da mami muki deo svetske populacije isticanjem svoje lepote. Dosadilo je ovo njeno ponaanje i njenom frikom muu, pa nije oklevao da se ved 1966. razvede od nje. Nije prolo mnogo vremena, a ved pomalo sluena Mensfildova je otpoela aferu sa advokatom Semjuelom Brodijem (Samuel Brody). On je bio opinjen njom toliko da je zbog nje rasturio svoj

postojedi brak, zapostavio karijeru i pretvorio se u nosaa njenih kofera na neuspenoj evropskoj turneji. Dejn je i dalje bila predmet medijske panje, ali samo zahvaljujudi pijanstvu i svaama sa Brodijem. Vrhunac je bio kada je poela da se zanima za satanistiku crkvu, ali je javnost ipak ostala bez teksta kada je njena esnaestogodinja derka Dejn Meri stavljena pod zatitniko starateljstvo zbog toga to su je, navodno, Dejn i njen ljubavnik Brodi zlostavljali.

Kada je karijera poela da joj propada, okrenula se alkoholu i satanizmu, a ak je optuena i za zlostavljanje derke. Kao i vedina diva XX veka, i Dejn je imala obavezu da ode u Vijetnam za vreme rata, gde je zabavljala amerike vojnike. Po povratku iz Vijetnama, svesna da de prodi jo dosta vremena dok ponovo ne dobije neku veliku ulogu, ili da ono moda nede ni dodi, 1967. prihvatila je ponueni angaman u jednom klubu negde u Misisipiju. Na taj put povela je svog voljenog Brodija i svoje troje dece iz drugog braka. Tog jutra, 29. juna 1967, trebalo je da d intervju u Nju Orleansu, pa su svi zajedno krenuli da malo promene sredinu. Na dogovoreni intervju Dejn nikada nije stigla. Njihov auto udario je u prikolicu nekog zaustavljenog kamiona. Voza koji je upravljao njihovim automobilom, Brodi i Dejn, poginuli su na licu mesta. Deca, koja su spavala na zadnjem seditu, preivela su ovu nesredu zadobivi lake povrede. Glasine da joj je u saobradajnoj nesredi odrubljena glava pokazale su se kao netane. Ovu urbanu legendu verovatno su potaknuli policijski snimci nesrede na kojima se vidi neto nalik plavoj perici zalepljeno na smrskanu oferajbnu. U pitanju je bila ili perika koju je nosila u to vreme, ili njena prava kosa, odnosno skalp odseen u nesredi. Automobil u kome je poginula nekoliko godina je bio izloen u jednom muzeju na Floridi, a danas se nalazi u vlasnitvu jednog njenog oboavaoca iz Severne Karoline. Dejn Mensfild je sahranjena u Pensilvaniji na porodinom imanju, a njen nadgrobni spomenik je napravljen u obliku srca, kao i vedina predmeta i delova njene "Ruiaste palate".

ak i njen nadgrobni spomenik, kao i sve u njenoj kiastoj "Ruiastoj palati", ima oblik srca.